MagazIN 73 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година II * Број 73 * 29. септембар 2013. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

МАГАЗИН 29.9.2013.

29.9.2013.

МАГАЗИН

24.8. – 25.9.

8649

26.7. – 27.8.

7818

26.6. – 27.7.

8832

26.5. – 27.6.

8626

26.4. – 27.5.

6316

26.3. – 27.4.

8741

Први рођендан Краљевачког МагазИНа

ОБОРЕНИ СВИ РЕКОРДИ - За само годину дана Краљевачки МагазИН прочитан приближно 92 хиљаде пута у више од тридесет земаља са свих континената. – У истом периоду читаоцима су на више од пет хиљада богато илустрованих страница приближена сва значајна збивања у Краљеву ре тачно годину дана, без превеликих претензија, пред читаоцима се појавио први број часописа Краљевачки ДневИНк. Жеља покретача била је да у форми дневника бележи догађаје из локалне средине који су се чинили занимљивим, а могли да скрену пажњу и људи широм света. Како је интересовање читалаца расло повећавала се и жеља аутора да пружи више, па се пред читаоцима током 52 недеље појавило чак 72 броја, сваке недеље по један редован, а у другим ситуацијама посебно издање богато илустровано фотографијама са неког од догађаја који су обележили краљевачку

свакидашњицу. Највећи број појединачних бројева часописа донео је више од 70 богато илустрованих и технички опремљених страница. То у историји краљевачког новинарства до сада није успело никоме, а чак ни локални недељни лист са шездесетогодишњом традицијом није никада издао више од једног броја недељно, а било их је и мање. За годину дана часопис који је после 35 недеља као Краљевачки МагазИН уврштен у каталогизацију Народне библиотеке Србије прочитан је тачно 91.989 пута, или у просеку 1.277 пута, што је готово двоструко више него локални лист са дугогодиш-

њом традицијом. Иако је највећи број читалаца из Србије није занемарљива чињеница да се МагазИН чита у више од тридесет земаља са свих континената, а да интересовање и даље побуђују бројна издања од пре неколико месеци. Не треба занемарити ни чињеницу да је, за разлику од других новина које су краће или дуже излазиле у Краљеву, часопис нашао пут до технолошки писменије публике. Иако је број посета страницама часописа варирао, а достизао и више од 800 у току само једног дана, на нивоу године усталио се на просечних 252 у току једног дана. Т.Р..

Месец дана до локалних избора на Косову и Метохији

МАГАЗИН

29.9.2013.

НЕ КОСОВУ У УЈЕДИЊЕНИМ НАЦИЈАМА

- Србија жели да гради добре односе са свим суседима, да се повезује новим путевима, заједно наступа на светском тржишту, умрежава енергетске потенцијале, штити животну средину, сарађује у одбрани од елементарних непогода, развија прекограничне пројекте, тргује, шири културну, научну, просветну, технолошку и спортску сарадњу

итање Косова и Метохије деценијама оптерећује свакодневицу Србије, а ове године постигнут споразум о стабилизацији односа између Београда и Приштине наговештава постепено попуштање затегутости. Иако је успостављање добросуседских односа услов за наставак пута ка европским интеграцијама две стране на овај проблем и даље гледају различито. Имплeментација споразума и даље иде споро, а велике наде обе стране усмерене су ка изборима у покрајини који су заказани за почетак новембра. Због свега се са великим интересовањем очекивао наступ председника Србије Томислава Николића на 68. заседању Генералне скупштине Уједињених нација. Председник Николић је на заседању још једном поновио да ће постигнути споразум са Приштином бити примењен у потпуности, иако то не значи да Србија намерава да прихвати пријем Косова у Уједињене нације и друге међународне организације, иницијативе и форуме, у које могу да се учлане само суверене државе. Договор Београда и Приштине постигнут је само око јасно назначених питања, као што су одржавање локалних избора и формирање Заједнице српских општина на Косову и Метохији, а Србија није ни експлицитно ни имплицитно признала једнострано проглашену независност која је од 2008. године нарушила систем који су Уједињене нације градиле од оснивања. Ова међународна организација никада није признала нелегалну сецесију, иако је један број земаља, занемаривши међународни правни поредак, признао Косово као независну државу. Упркос чињеници да су, под сталним притисцима и уценама великих и моћних држава, неке земље, међу којима је било и традиционалних пријатеља Србије, признале косовску државност Србија је на те акте реаговала одмерено, дипломатски и политички, искључујући сваку употребу силе ради заштите суверенитета и територијалне целовитости, иако би ретко која земља показала толики степен разборитости у ситуацији у којој су јој угрожени витални национални интереси. Србија је показала да жели да заштити српску заједницу на Косову и Метохији, али и да свим житељима покрајине обезбеди нормалан свакодневни живот. Николић је у Њујорку затражио да мандат мисије Уједињених нација на Косову остане непромењен, да се број њених припадника не смањује и да се њене активности ојачају, јер УНМИК има незамењиву улогу коју би требало да настави координирајући рад свих међународних чинилаца у покрајини у статусно неутралном оквиру, како то предвиђа Резолуција 1244 Савета безбедности. Уједно је потврдио жељу Србије да гради добре односе са свим суседима, да се повезује новим путевима, заједно наступа на светском тржишту, умрежава енергетске потенцијале, штити животну средину, сарађује у одбрани од елементарних непогода, развија прекограничне пројекте, тргује, шири културну, научну, просветну, технолошку и спортску сарадњу. Проблем је у томе што се по питању суседства разилази са погледима највећих светских сила које су већ признале Косово као независну државу.

МАГАЗИН

29.9.2013.

Европским партнерима Србија поручује да је прошло време сукоба, неповерења и спорова, да гледа у правцу времена које долази и према чланству у Европској унији, па чекује да, најкасније до јануара наредне године, започне преговоре. Завршавајући излагање потврдио је да је у мултиетничкој, мултиконфесионалнној и мултикултуралној земљи, у којој припадници десетина етничих група и више верских заједница живе у миру, традиција суживота, толеранције и поштовања дуга, искрена и плодна. Председник Николић се у Њујорку састао са високом представницом Европске уније за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон, која је поновила да је Србија на правом путу и да у децембру неће бити изненађења у вези са почетком преговора. Новембарски избори прва су провера спремности обе стране да започну примену оног што је договорено у Бриселу, а председник Николић је у разговору указао на низ нелогичности и неправилности у изборним радњама пре ло-

калних избора, што доводи у питање не само регуларност него и подршку Београда тим изборима. - Уколико немамо на бирачким одборима своје чланове, уколико немамо члана у Централној изборној комисији, уколико је од 11.000 бирача који су се до сада пријавили из Србије само 200 проглашено правим, онда је то знак да неко опет покушава да нас превари - упозорио је Николић. Србија очекује да после избора коначно своје људе упути на сарадњу са европском заједницом и целим светом, обезбеди им легитимитет и легалитет, да могу да износе јавно и отворено проблеме и очекују решење, и да више не буду називани терористима или паралелним институцијама. Министарство правде и државне управе, као носилац реформи у областима на које се односи поглавље 23, спремно је за кораке који предстоје у процесу придруживања Европској унији, истакао је на састанку експланаторног скрининга за Поглавље 23 у Бриселу министар правде и државне

управе Никола Селаковић. Министарство је чврсто решено да започете послове спроведе до краја на начин који ће омогућити да процес европских интеграција буде што ефикаснији. Србији која је претходних годину дана вредно радила на имплементацији кључних начела Европске уније у најважнијим областима којима се бави поглавље 23, правосуђу, борби против корупције и људским правима, у Бриселу су и формално представљене правне тековине у оквиру тог поглавља. Потврда да су две кључне речи за правосуђе независност и ефикасност добијена је у Бриселу на састанку скрининга за поглавље које се односи на правосуђе, борбу против корупције и основна права. Ефикасно и независно судство су неки од главних задатака за будућност, а једна од носећих задатака Стратегије за реформу правосуђа је правна предвидивост. Селаковић очекује да ће скрининг за Србију трајати краће него у другим земљама и да ће све што је ствар струке бити урађено на време.

Главни преговарач Тања Мишчевић почетак скрининга оцењује историјским тренутком, јер је Србија спремна за успешан рад у важним областима као што су правосуђе и основна права. Да је скринингом отпочео нови третман Србије као будуће чланице Европске уније, који представља крајње партнерски однос, отвореност, али и много већи ниво оцењивања онога што је до сада урађено потврдила је и Европска комисија. Приштински дневник „Коха Диторе“ наводи тврдње приштинских званичника да ће мировни споразум између Србије и Косова ускоро доћи на дневни ред разговора у Бриселу. Званичници на које се позива дневник оценили су да је технички дијалог при крају, а да је само мали број питања остао да се реши у оквиру политичког дела. И потпредседник владе Косова Хајредин Кучи тврди да Приштина намерава да спорове решава кроз мировни споразум. Дневник „Трибуна“ пише да је, у исто време, премијер Косова Хашим

Тачи изоловао председницу Атифете Јахјага убедивши је да не оде на заседање Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку, како би он могао да се рукује са америчким председником Бараком Обамом. Да Тачи предводи делегацију Приштине у Уједињеним нацијама потврдио је и портпарол председнице Јахјаге, али је одбио да прецизира разлог зашто она није отпутовала у Њујорк. Политички аналитичари на које се позива дневник подсећају да Тачи користи сваку прилику за промоцију у међународним оквирима. Европски комесар за проширење Штефан Филе оценио је да је политика проширења Европске уније призната као најуспешнија политика Уније и да је ове године импресиван напредак остварен међу државама Западног Балкана. Говорећи о државама које претендују да постану чланице Европске уније, Србији, Црној Гори, Македонији и потенцијалним кандидатима Албанији, Босни и Херцеговини и Косову

потврдио је да политика ширења у време када се Европска унија суочава са изазовима и глобалним неизвесностима, доприноси миру, безбедности и просперитету. Штефан Филе је изразио жаљење због одлуке Владе Србије да не дозволи одржавање Параде поноса истичући да је, трећу годину заредом, Србија пропустила прилику да покаже да поштује основна људска права. Филе је у саопштењу навео да је, као комесар за проширење, дужан да тражи од држава кандидата да у потпуности прихвате вредности као што су слобода окупљања и говора, јер су то темељи на којима је изграђена Европска унија, а то је посебно важно у контексту приступних преговора Србије. Европска комисија ће наставити да подржава Србију у напорима да развије климу толеранције и да онемогући дискриминацију на основу пола, расе, етничке припадности, вере или сексуалне оријентације, али очекује да влада предузме све неопходне мере

29.9.2013.

МАГАЗИН

како би испитала претње насиљем упућене учесницима Параде поноса и предузме све што је неопходне да осигура да се слобода окупљања и изражавања убудуће потпуно поштују. Потрага за убицама цариника из Литваније још није дала задовољавајуће резултате, па су припадници мисије Еулекс и КПС почели да деле флајере у којима позивају грађање да помогну у расветљавању овог злочина. На флајерима се подсећа да је у четвртак 19. септембра у 7 и 45 убијен је Андријус Шеневичијус док је возио на путу до свог радног места. „Он је био Литванац, царински службеник који је радио на изградњи мира и стабилности на Косову. Његове убице су у црно завиле његову супругу и двоје деце. Апелујемо на вас да будете храбри и да нам помогнете како бисмо извели починиоце пред лице правде“, пише на флајеру. Тужилац Еулекса Ендрју Карни апелује на грађане да ако имају било какву информацију која може помоћи да контактирају Еулекс. Приштински дневник „Коха Диторе“ пише да ће већ следеће недеље биди успостављен Фонд за север Косова и да ће се у њега сливати новац прикупљен на царинским пунктовима у овом делу покрајине. Дневник наводи да је по-

тврду о успостављању фонда добио од два извора који су инсистирали на анонимности. Један од њих је изјавио да ће новац из фонда бити на располагању за разне пројекте после новембарских избора, а „Коха Диторе“ наводи да ће промене закона о буџету ступити на снагу од 2. октобра и да ће одмах после тога шеф Еулекса Самуел Жбогар успоставити фонд за север. Колико су новембарски избори важни за приштинске власти потврђује и поновљени позив председнице Јахјаге упућен свим грађанима покрајине да на њих изађу. Грађани ће 3. новембра бити у прилици да изаберу легалне и легитимне структуре, а српска заједница званичнике који ће заступати њихове интересе, изјавила је Јахјага и нагласила да то значи повратак нормалности, законитости, уставности и распуштање свих паралелних и илегалних структура. Зато је и позвала све грађане Косова, све припаднике свих заједница да масовно изађу на изборе и да дају глас најдостојнијим представницима који су радом и ангажовањем заслужили и доказали да представљају интересе свих грађана, без разлика, да поштују принцип владавине закона и да су посвећени изградњи и промоцији демократских процеса. Т. Радовановић

Завршена четрнаеста седница Скупштине града

УСВОЈЕН РЕБАЛАНС БУЏЕТА - На још једној маратонској седници, сем два, усвојени сви предлози који су се нашли на дневном реду заседања локалног парламента. - Одбијени сви предлози за допуну дневног реда као и амандмани опозиционих одборника. - Седница обиловала иступањима којима одборници не би могли да се поносе. - Изгласано поскупљење утрошене воде итава четири дана трајала је четрнаеста седница Скупштине града на којој је пред одборницима био обиман дневни ред на коме се нашло чак 63 тачке. Било је у та четири дана много тога чиме се одборници не би баш могли подичити, а тон су јој давали пре свега представници опозиције настојањима да оспоре сваки од предлога владајуће коалиције. На седници су разматрана бројна значајна питања пре свих предлог о Завршном рачуну буџета за претходну годину са извештајем о ревизији финансијских извештаја у истом периоду. Разматран је првог дана заседања, а ни опозиција није имала много замерки како се то могло очекивати. Након поновљеног гласања, због сумње у исправност првобитног, завршни рачун је усвојен уз подршку 36 одборника, са три гласа против и шест уздржаних. Исти број одборника дао је подршку Извештају о реализацији буџета за првих шест месеци ове године с тим да није било противника, а десет

МАГАЗИН

29.9.2013.

одборника се уздржало од гласања. На предлог Одлуке о ребалансу буџета за ову годину поднети су бројни амандмани. Четири су преложили одборници Демократске странке Иван Јовановић и Милан Вучетић, четири Покрет за Краљево, један одборник овог покрета Срђан Кнежевић и три Покрет Двери. Ни један од амандмана није добио довољну подршку одборника како би постао саставни део ребаланса буџета. На предлог измена и допуна Програма уређивања грађевинског земљишта поднето је 12 амандмана. Пет је поднео Иван Јовановић, четири Покрет за Краљево, два Милан Вучетић и један Уједињени региони Србије. Као по правилу сви су одбијени сем једног амандмана Милана Вучетића који је повучен пре него су се о њему изјашњавали одборници. Највећи број гласова одборника добио је предлог Одлуке о изради измене Плана генералне регулације „Ратина“, исто колико и Предлог Одлуке о приступању реализацији пројекта „Ур-

бана регенерација насеља у Доситејевој улици“. Гласачка машинерија усвајала је све предлоге владајуће коалиције, а као по правилу одбијала и амандмане опозиције на предлог одлуке о стипендирању студената, образовању комисије за именовање директора јавних предузећа и јавних комуналних предузећа чији је оснивач град Краљево, као и решења о давању сагласности на стратешки план Комуналне полиције до 2018. године. Довољном већином изабрани су директор Краљевачког позоришта и вршилац дужности директора Дечјег одмаралишта „Гоч“ као и по три члана школских одбора у средњим и основним школама, сем у Шумарској школи. Грађани Краљева ће убудуће скупље плаћати утрошену воду, а Јавно правобранилаштво морати да доради Извештај о раду за претходну годину који није добио довољну подршку одборника локалног парламента. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 29.9.2013.

Усвојен завршни рачун буџета за прошлу годину

УСПЕШНО ЗАВРШЕНА ГОДИНА

МАГАЗИН

29.9.2013.

- Укупни остварени текући приходи и примања од продаје нефинансијске имовине буџета града Краљева за 2012. годину износе преко три милијарде динара. - Расходи у истом периоду прошле године мањи од три милијарде. – У билансу стања укупна актива и пасива изједначене

рема закону о финансирању локалних самоуправа средства за њихов рад оставрују се из изворних и уступљених прихода и трансфера. Изворне приходе утврђује јединица локалне самоуправе, а чине их приход на имовину, административне и комуналне таксе, накнада за коришћење и уређивање грађевинског земљишта, самодопринос, камате, закуп, донације и слично. Уступљени приходи чине приходе који се односе

на припадајући део пореза на доходак грађана, порез на наслеђе и поклоне, порез на пренос апсолутних права и друге. Посебан значај у финансирању локалне самоуправе имају трансфери са нивоа републичког буџета који су утврђени за сваку буџетску годину, а односе се на ненаменски трансфер који служи за уједначавање прихода и примања локалне самоуправе. У протеклој години град Краљево је

остварио укупне приходе текуће природе и примања од продаје нефинансијске имовине веће од три милијарде динара што је нешто више до планираних средстава. Град је остварио и примања по основу отплате датих кредита и продаје нефинансијске имовине од око осамнаест и по милиона динара, као и нераспоређених средстава из претходне године нешто већа од четвртине милиона тако да су укупна расположива средства у

вршних органа, правобранилаштво, градску управу, уређење грађевинског земљишта, образовање, социјалну заштиту, рад месних заједница... Скупштина града Краљева је у марту донела одлуку о задуживања ради изградње капиталних објеката у износу од 275 милиона динара. У току буџетске године укупни расходи за отплату камата комерцијалним банкама достигли су скоро седам милиона динара, а отплата главнице приближно 36 милиона. Последњег дана претходне године дуг по основу камата износио је 111 хиљада динара, а главница нешто преко 140 милиона. Скупштина је донела одлуку о прихватању обавезе отплате дуга за пројекат из Програма ванредне подршке грађевинској индустрији и отплате 50 посто дуга по основу задужења за реализацију пројекта изградње спортске дворане у износу од 200 милиона динара. Вредност пројекта је 450 милиона динара, учешће од 45 милиона динара град је обезбедио из буџета, а 180 милиона из кредита пословних банака преко комисионара Републичког фонда за развој Републике Србије. У преговарачком поступку као

најповољнији понуђач за извођење радова изабрано је предузеће „Амига“ са којим је закључен уговор о извођењу радова до висине од 450 милиона динра. Укупне уговорене обавезе града по основу кредитног и комисионог задужења на крају године износиле су око 308 милиона динара. Завршни рачун буџета за претходну годину био је предмет контроле овлашћеног ревизора који замера што му није стављен на увид Правилник о управљању јавним финансијама и интерној контроли. Градском већу је упућена иницијатиава за измену статута града проширивањем надлежности за оснивање службе за интерну ревизију као посебне функционално независне организационе јединице. Увидом у документацију ревизорски тим је утврдио да је више од осам милиона динара исплаћено за снимање телевизија. При томе није било сатнице о емитованом програму и фактурама, па је закључено да је поступљено супротно одредбама Закона о буџетском систему и Уредби о буџетском рачуноводству, а да услуге нису прибављене према Закону о буџетском систему. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

претходној години достигла нешто више од три милијарде и три стотине милиона динара. Највеће учешће у структури текућих прихода имају приходи од пореза који премашују 60 посто укупних. У поређењу са претходном годином порески приходи су номинално повећани за око 600 милиона динара, непорески за скоро 12 док су приходи од трансфера номинално мањи за милион и 263 хиљаде динара. У току 2011. године дошло је до измене Закона о финансирању локалних самоуправа којима је припало 80 посто прихода на зараде. То је имало утицаја на остварење прихода, па је од пореза на зараде остварено више од милион и 357 милиона динара. По основу трансфера и донација у градску касу се слило више од 900 милиона динара за опште намене у финансирање расхода буџета града, за учешће у финансирању пројекта унапређења информационог система града, за финансирање трошкова за смештај прогнаних лица и друге. Укупни расходи били су мањи од три милијарде динара што у односу на планиране износи свега 89,62 одсто. Утрошена су на рад скупштине, из-

Истраживање транспарентности рада Владе Србије

ТРАСНПАРЕНТНОСТ ПАЛА НА ИСПИТУ

МАГАЗИН

29.9.2013.

- Истраживање које је током седам месеци спроводила Транспарентност Србија финансирала Фондација Конрад Аденауер. - Истраживана обећања о јавности рада и месту транспарентности у стратешким актима, примена Закона о јавним предузећима и јавност рада јавних предузећа, јавност законодавног процеса, примена норми о транспарентности јавних набавки, поступање Владе у вези са постављењима и разрешењима службеника на положају и код закључивања споразума, јавност буџетских информација и поступање по Закону о слободном приступу информацијама

ајновитост, незнање и антитранспарентност представљају особеност ауторитарних и диктаторских режима, а транспарентност рада владе и институција над којима она врши надзор служи као превенција и отежава корупцију. Неке димензије тајновите нити политике постоје и у демократским државама, а колико је богато наслеђе из доба самоуправног социјализма потврђује да се досадашње владе нису претерано трудиле да укидају тајновитост. Искуство из претходних година показује да су јавна предузећа рупа без дна у коју се сипају знатна средства да би се много година касније сазнало колико су та средства непродуктивно трошена. На овај проблем указао је председник организације Транспарентност Србија Владимир Гоати приликом представљања истраживања током ове године у вези са различитим

аспектима јавности рада владе. Фокус интересовања истраживача усмерен је на обећања владе о јавности рада и месту транспарентности у стратешким актима, примену Закона о јавним предузећима и јавност рада јавних предузећа, јавност законодавног процеса, примену норми о транспарентности јавних набавки, поступање Владе у вези са постављењима и разрешењима службеника на положају и код закључивања споразума, јавност буџетских информација и поступање по Закону о слободном приступу информацијама. Транспарентност Србија је у претходних седам месеци анализирала јавност рада Владе Србије и других институција над којима она врши надзор, односно како је у пракси примењен јавно прокламовани антикорупцијски циљ. Иако представници Владе у јавним наступима наглашавају значај

борбе против корупције, и редовно указују на резултате репресивног деловања полиције и тужилаштва у тој области, показало се да не чине довољно у спречавању корупције, односно успостављању и примени превентивних механизама. Истраживање показује да су у протеклих годину дана начињене неке позитивне промене на нормативном нивоу. Усвојени су нова антикорупцијска стратегија и акциони план, измењен Пословник о раду Владе, нови закони о јавним набавкама и јавним предузећима. Утврђено је да у тим, и многим другим прописима, још увек постоји много рупа које остављају простор за развој корупције. Још лошије је стање у примени прописа. Посебно је занемарена јавност у раду као једно од најважнијих антикорупцијских начела, и један од најпоузданијих механизама за спречавање

Фото: Медија центар

корупције. И поред обећања, датог још у коалиционом споразуму , актуелна Влада је наставила лошу праксу претходника у областима као што су необјављивање споразума и уговора које потписује, тајности седница, необјављивања важних закључака, постављања на положаје без конкурса и не оглашавања јавних расправа. У примени Закона о јавним предузећима, који је требало да донесе обећану професионализацију и деполитизацију јавних предузећа, Влада није испунила преузете обавезе.

МАГАЗИН

29.9.2013.

Јавна предузећа

Нови Закон о јавним предузећима ступио је на снагу 25. децембра прошле године, а најважније одредбе за повећање транспарентности биле су избор директора на конкурсу и нових надзорних одбора, извештавање о избору органа и образложења те годишњи програми јавних предузећа и периодично извештавање о њиховом спровођењу. Транспарентност Србија је пратила да ли су 17 јавних предузећа, њихова ресорна министарства и Влада Србије, као оснивач, поштовали обавезе прописане Законом о јавним предузећима чији је 62. члан посвећен јавности о раду. Ова одредба прописује које акте и документа јавна предузећа морају редовно да објављују на својим интернет сајтовима а истраживање потврђује да је масовно кршена у првој години примене закона. Закон предвиђа да оснивачи јавних предузећа ускладе оснивачка акта са одредбама закона у року од два месеца од дана ступања на снагу закона, а то није урађено ни у једном од 17 случајева који су били предмет интересовања Транспарентности Србије. До 3. септембра у Службеном гласнику су објављене одлуке о усклађивању пословања 12 од 17 посматраних јавних предузећа, па је Транспарентност Србија затражила од Владе Србије информацију због чега још није усклађено пословање преосталих пет предузећа.

Фото: М. Радовановић

Јавна предузећа дужна су да у року од 30 дана усагласе општа акта са Законом о јавним предузећима и оснивачким актом. До завршетка извештаја Транспарентности Србије у Службеном гласнику је објављен само Статут Службеног гласника, а према расположивим подацима још четири јавна предузећа усвојила су статуте усклађене са новим Законом. или су започела рад на томе а процедура није окончана. Закон о јавним предузећима није прописао рок за избор надзорних одбора па је тај пропуст искоришћен како би се што дуже одржало постојеће стање. Тако до почетка овог месеца, према подацима објављеним у Службеном гласнику, на интернет презентацијама јавних предузећа и подацима достављеним Транспарентности Србије по захтевима за слободан приступ информацијама, надзорни обор је у складу са новим законом именован само у два од 17 посматраних предузећа, Службеном гласнику и Путевима Србије. Председник Надзороног одбора Службеног гласника је и председник Комисије за именовања, а уједно и генерални секретар Владе, па иако то не представља кршење закона преставља куриозитет посебне врсте. Закон је директно прекршен у случају Путева Србије, јер је за независног члана именован функционер и члан ужег председништва УРС-а иако Закон, поред осталих услова, прописује да независни члан надзорног одбора није члан политичке странке. Непостојање рока Влада је користила активно, па иако је нови Закон ступио на снагу 25. децембра прошле године, четири месеца касније именовала је председника и чланове Управног одбора Јавног предузећа ПТТ саобраћаја „Србија”, по одредбама старог Закона о јавним предузећима и обављању делатности од општег интереса. Слична именовања обављена су по ступању на снагу новог закона, и у управним одборима Завода за уџбенике Јавног предузећа „Електромрежа Србије“, „Србијагас“, „Транснафта“, „Југоимпорт СДПР“, „Србијаводе“ и „Србијашуме“.

МАГАЗИН

29.9.2013.

Закон је предвидео и да конкурси за директоре у свим јавним предузећима на које се примењује нови закон буду расписани најкасније до 30. јуна ове године, а Влада је до истека тог рока, 30. јуна, од посматраних 17, расписала конкурсе за избор директора у само два предузећа, Електропривреди Србије и Скијалиштима Србије. По истеку рока расписани су конкурси у још седам предузећа, Путеви Србије, НП Фрушка гора, ЈП за склоништа, „Југоимпорт СДПР“, Завод за уџбенике, Службени гласник и Нуклеарни објекти Србије. Иако нема званичног тумачења о томе због чега нису расписани конкурси у преосталих осам посматраних

јавних предузећа, из политичких полемика у парламенту може се закључити да постоји тумачење, које није у складу са Законом, да се конкурси расписују само за директоре јавних предузећа у којима су директори у стању вршилаца дужности и да нема потребе да се расписују конкурси за она у којима је Влада именовала директоре пре ступања на снагу новог закона. Међу овим предузећима су и она на чијем се челу налазе високи страначки функционери. Јавни конкурс за избор директора спроводи Комисија за именовања Владе која има председника и четири члана, од којих председника и два члана именује Влада на период од три

године, а по једног одбор Народне скупштине надлежан за послове привреде и Влада за свако појединачно именовање директора. Влада Србије именовала је председника и два члана Комисије за именовања 12. фебруара 2013. године, а скупштински одбор за привреду 28. марта четвртог члана. Закључно са 6. септембром 2013. године, од посматраних 17 предузећа, односно девет за које је расписан конкурс за избор директора, именован је пети члан Комисије за именовања у само четири. За сваку календарску годину јавно предузеће и зависно друштво капитала чији је оснивач јавно предузеће, доносе годишњи програм пословања

и ради давања сагласности достављају га оснивачу најкасније до 1. децембра текуће године. Транспарентност Србија је пратила податке о редовном тромесечном извештавању о спровођењу годишњих програма јавних предузећа, као и објављивање годишњих програма, извештаја о њиховом спровођењу и финансијских годишњих извештаја на интернет страницама предузећа, како је прописано Законом о јавним предузећима. Установљено је да је ова одредба масовно кршена, јер је од 17 посматраних предузећа програм рада за ову годину објављен на интернет презентацијама пет предузећа. Извештај независног ревизора за 2012. годину објавило је пет, а извеш-

тај о пословању објавила су три јавна предузећа. На захтев Транспарентности Србије од ресорних министарстава и јавних предузећа да доставе податке о томе да ли су израђени и достављени извештаји о пословању за прву половину ове године, Министарство финансија је одговорило да су јавна предузећа Национални парк Фрушка гора и Скијалишта Србије доставили тромесечне извештаје за прва два квартала. Јавна предузећа Србијаводе, Електромреже Србије, ПТТ Србија, Југоимпорт СДПР и Службени гласник су навели да су ресорним министарствима, односно Републичком секретаријату за закодавство, доставили тромесечне из-

вештаје за прва два квартала. Посебно забрињавајућа је чињеница да су готово сва посматрана предузећа годишње програме рада за ову годину усвојила са великим закашњењем. Од 17 посматраних, једино је Управни одбор ПТТ Србија усвојио годишњи програм на време. У 14 других јавних предузећа управни одбори су годишњи програм усвојили у времену између 31. јануара и 9. јула 2013. године, док за два нису доступни подаци да ли су и када усвојили програме пословања. Неколико драстичних случајева су Нуклеарни објекти Србије, Путеви Србије и Србијагас. Т. Радовановић

МАГАЗИН 29.9.2013.

Почињу радови на санацији зграде Интернистичке болнице

Фото: М. Радовановић

ТРИ ГОДИНЕ НАДЕ

- Радови на санацији објекта трајаће пуних пет месеци. - Велики и обиман грађевински захват подразумева статичку санацију, ентеријерске захвате, велике интервенције на прозорима, вратима, електро и систему за грејање. – За износ од 72 милиона и 600 хиљада динара радове изводи предузеће „Тончев градња“ из Сурдулице. – Нема пара за опрему и уређаје неопходне за рад

ада је у првим јутарњим часовима 3. новембра 2010. године разорни земљотрес погодио Краљево највећа оштећења доживели су објекти грађени у ранијем периоду, међу њима и зграда Интернистичке болнице из које су већ у првим сатима кући послати сви покретни пацијенти, а они тежи дислоцирани у друге објекте Здравственог центра „Студеница“. Обавезу санације објеката од јавног значаја преузела су ресорна министарства, а након што су у безбедно стање доведени школски објекти дошао је ред и на реконструкцију зграде Интернистичке болнице. Само месец и по дана пре него се наврши трећа година од разорног земљотреса отпочињу радови на реконструкцији зграде болнице који би према уговору са извођачем требало да буду завршени за 150 дана. Министарство здравља је, као инвеститор, расписало јавну набавку за избор најповољнијег понуђача, а посао вредан 72 милиона и 600 хиљада динара поверила предузећу „Тончев градња“ из Сурдулице са којим је потписан уговор 2. августа ове године. За извршење стручног надзора над извођењем радова ангажовано је привредно друштво „Инжењеринг плус пројект“ из Београда са којим је, на основу претходно спроведене јавне набавке, потписан уговор 12. септембра, тако да су се стекли сви услови за почетак припремних радова који су отпочели 18. овог месеца. Почетак радова на реконструкцији зграде болнице планиран је за 30. септембар. Радове на реконструкцији зграде Интернистичке болнице буџетским средствима финансирају Република Србија, преко Министарства здравља, и град Краљево. Инвеститор очекује да објекат буде у потпуности саниран у уговореном року након чега ће бити унапређени услови за коришћење здравствених услуга и неге пацијената, али и за рад запослених Директор Здравственог центра др Звонко Веселиновић потврђује да

МАГАЗИН

29.9.2013.

строги услови не дозвољавају пробијање договорених рокова иако пре почетка радова и није могло да се у потпуности сагледа степен оштећења. Уједно обећава максималну подршку извођачу радова како би санација била извршена на што квалитетнији начин. Болница, по речима др Веселиновића, неће имато мање од 220 постеља колико их је било у тренутку земљотерса, а један део објекта у коме је некада била смештена архива биће претворен у медицински простор који ће пружати већи комфор пацијентима. Због радова на реконструкцији Интернистичке болнице из безбедносних разлога биће измењен режим саобраћаја у овом делу здравственог комплекса, и смањен простор за

паркирање, па се од корисника услуга очекује разумевање и стрпљење до завршетка радова крајем фебруара наредне године. Пројекат санације зграде болнице подразумева грађевинску и статичку санацију и уређење ентеријера, али не и опремање простора уређајима потребним за рад, па се помоћ очекује од свих чије могућности дозвољавају да то учине. Велики и обиман грађевински захват подразумева по четири метра дубока ископавања око зграде, ојачања, енетеријерске захвате, велике интервенције на прозорима, вратима, електро и систему за грејање. Т. Радовановић

ЈУБИЛЕЈ ВРЕДА

МАГАЗИН

29.9.2013.

- Прво Добровољно пожарно друштво у Краљеву формирано 1933. године. – Краљевачки ватрогасци, уз звуке корачница и маршева, 27. септембра 1941. године преварили немачку блокаду на ибарском мосту и прикључили се партизанском одреду „Јован Курсула“ на Гочу. - Краљевачко Доборовољно ватрогасно друштво једно од најбољих у Србији

Осамдесет година ватрогаства у Краљеву

Н ПОШТОВАЊА

МАГАЗИН 29.9.2013.

преподневним часовима сваког 27. септембра улицама Краљева уз звуке блех музике креће поворка од Ватрогасног дома до Улице Милана Топлице и места одакле је на тај дан 1941. године ватрогасни оркестар са осталим ватрогасцима уз звуке маршева и корачница прошао кроз град, преварио блокаду, прошао поред немачког бункера и преко Ибра отишао на слободну територију. Годинама уназад Добровољно ватрогасно друштво Краљево обележава овај дан у знак сећања на ватрогасце који су имали довољно храбрости да се упусте у овакав подухват. У поворци која се ове године 27. септембра упутила ка старом Ватрогасном дому у центру града били су представници ватрогасаца из Марибора, делегација Ватрогасно-спасилачке јединице Штаба за ванредне ситуације, представника Градске управе, војске и грађани. Као и сваке године положили су венце испред спомен плоче која подсећа на септембарске дане 1941. године. У овој години краљевачко ватрогаство обележава још један јубилеј, 80 година оснивања првог Добровољног пожарног друштва. Члан Управног одбора Доборовољног ватрогасног друштва Краљево др Милан Матијевић подсећа да је далеке 1931. године у стоваришту Стевана Кнежевића на обали Ибра избио пожар великих размера са несагледивим последицама. Био је толико велики да су бројни грађани прискочили у помоћ при гашењу, а како није било хидрантске мреже, нити цистерни и справа за гашење пожара, вода је запрегама и ретким војним камионима довожена са Ибра. Пожар се ширио великом брзином, а гашењу невешти становници

покушавали да га обуздају све до доласка ватрогасне јединице из Крагујевца која је успела да га локализује. - Тада је почело да се размишља о формирању пожарног друштва у Краљеву. Да би се основало требало је испунити услове које је дефинисао нови закон, па је 1. јануара 1933. године, кад је општина купила једно ватрогасно возило и нешто опреме, формирано прво Добровољно пожарно друштво у коме су били веома угледни људи међу којима срески лекар Михајло Младеновић, будући председник општине Душан Крстић, командир ватрогасне јединице Аца Глигоријевић, представник војске и остали угледни људи. Било је доста приложника, па је брзо скупљен новац да би друштво почело да ради, а прво седиште било му је у помоћним објектима старе електричне централе на обали Ибра. Касније је премештено у кућу Славка Милакића, у Улици Милана Топлице, где је направљен метални стуб са антеном – прича Матијевић. У време окупације немачка војна команда је ставила ватрогасну јединицу под своју комадну, а кад су ватрогасци изашли на слободну територију присилно формирала другу. Нови ватрогасци су морали сваког дана у подне да се јављају у јединицу, па је онима који би се оглушили о наредбу запрећено стрељањем, а претње нису били изузети ни чланови њихових породица. Осим редовних дужности ватрогасци су били ангажовани приликом сахрањивања стрељаних талаца у лагеру Жечезничке радионице у октобру исте године. Добровољно ватрогасно друштво данас организује бројне едукације и

семинаре за полагање основног и специјалистичког ватрогасног испита. Уједно сарађује са припадницима Ватрогасно-спасилачке јединице Одељења за ванредне ситуације и ватрогасним одељењима из Рибнице, Врњачке Бање, Ушћа, Рашке и са Копаоника. Ватрогасци су опремљени са 36 специјалних возила и веома ефикасни у локализовању и гашењу свих пожара. Краљевачки ватрогасци су у последњих тридесет година учествовали на бројним домаћим и међународним такмичењима са којих су се враћали са значајним наградама. Добровољно ватрогасно друштво је одликовано Орденом заслуга за народ првог реда и бројним другим значајним признањима, а једно је од најбољих у Србији. Постојање овог друштва везано је за мисију чији је задатак формирање нових добровољних ватрогасних друштава у сливу Мораве, Груже, Рибнице и горњег тока Ибра. У њему је ангажован велики број појединаца који све поверене послове обављају волонтерски. Професионална ватрогасна јединица је у време настанка окупљала ограничен број припадника који нису увек били у ситуацији да се успешно боре са ватреном стихијом, па су у гашењу пожара већих размера увек сарађивали са добровољцима. Раду Добровољног ватрогасног друштва у многоме су помагале јединице формиране у краљевачким индустријским предузећима. Прве су основане у Фабрици авиона и Железничкој радионици, а касније Фабрици вагона, Магнохрому, Јасену и другим великим колективима. Т. Радовановић Фото. М. Радовановић

МАГАЗИН 29.9.2013.

Двадесет треће надметање кулинара

СРЕБРНИ КАЗАН ДОБИО КОНКУРЕНЦИЈУ - У предвечерје двадесет треће „Пасуљијаде“ одржано надметање у припреми најбоље рибље чорбе под називом „Сребрни котлић“. – Рибљу чорбу припремало тридесетак, а пасуљ више од четрдесет кулинара. – Најбољима медаље и пехари, а осталим учесницима капе, мајице и беџеви кренутост традицији, кулинарске тајне старих мајстора, заборављени начин припреме старих јела су ставке које могу да опишу манифестацију „Сребрни казан“ коју ове јесени 23. пут организује Туристичка организација Краљево. Локална самоуправа је и ове године подршком допринела очувању пре више од две деценије започете манифестације у славу пасуља који представља омиљено јело многих народа света. - Српска традиционална јела су веома издашна, састојци за њихову припрему нису скупи, а углавном имају једноставан начин кувања. Кување доброг пасуља представља уживање, а добри кулинари за кување често користе старе рецепте дајући им маштом нову димензију за ужитак – истакао је најављујући овогодишње надметање кулинара у спремању пасуља градоначелник Краљева Драган Јовановић. На позив организатора да се

пријаве за такмичење у припремању традиционалног јела националне гастрономије три дана пре почетка надметања пријавило се тридесетак угоститељских фирми, хотела и ресторана из Краљева и околине. Као и ранијих година и ове је најтежи посао имао жири који је у оштрој конкуренцији морао да изабере оне који су у потпуности задовољили критеријуме у погледу укуса, боје, мириса, зачињености, густине и целовитости зрна пасуља. Популарној „Пасуљијади“ је претходило такмичење у кувању рибље чорбе које се први пут организује под називом „Сребрни котлић“. Из Туристичке организације поручују да би овогодишњи „Сребрни казан“ требало да утре пут манифестацији од које се очекује да траје више дана и убере више и боље плодове са туристичког тржишта Србије. Зато је и већ традиционална „Пасуљијада“ обогаћена новим садржајем, овог пута у виду

надметања у припремању рибље чорбе. Повод за то је чињеница да је околина Краљева богата рекама и рибом, а интерес да помогну у организацији такмичења исказала су и локална риболовачка удружења. Оба дана такмичење се одржавало уз богат културно-забавни програм, а након проглашења победника у спремању рибље чорбе Краљевчане је на Тргу српских ратника забављао Милан Топаловић Топалко. Успомена на оснивача и дугогодишњег организатора такмичења у припремању пасуља Јовицу Алексића биће од ове године валоризована пехаром који је додељен за најбоље уређен штанд. И док су се прва три најбоља кулинара окитили златном, сребрном и бронзаном медаљом осталима су за успомену на овогодишњу „Пасуљијаду“ остале мајица, капа и беџ. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 29.9.2013.

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 29.9.2013.

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 29.9.2013.

Први свештеник у Другој бригади Копнене војске

- После седамдесет година први војни свештеник у Другој бригади Копнене војске Србије. - Војни свештеници носе одећу вероисповести којој припадају само током обављања богослужбене делатности, док ће у осталим приликама носити униформу Војске Србије на којој ће бити истакнуто обележје вероисповести. - Без частољубља не може бити ни војсковођа, ни поштен генерал, ни официр, па чак ни прост војник, а само частољубље и послушност могу да истешу доброг и правог војника

Фото: М. Радовановић

ДУГА ТРАДИЦИЈА ВОЈНОГ СВЕШТЕНСТВА 43

скуства страних армија и српске традиције, која је подразумевала присуство свештеника у касарнама и обезбеђивање посебног простора за одвијање верских потреба војника свих националности, још 2000. године указала су на потребу поновног увођења верске службе у Војску Србије. Кад је крајем 2007. године усвојен Закон о Војсци Србије створени су услови да се у оружаним снагама организује верска служба коју су подржале све традиционалне цркве и верске заједнице. Након што је Влада 2011. године усвојила Уредбу о вршењу верске службе у оружним снагама Министарство одбране је потписало споразуме са представницима седам традиционалних цркава и верских заједница, а први свештеници појавили су се у јединицама Војске Србије у августу ове године. Један од пет православних свештеника је поручник Стеван Стевановић, војни свештеник у Другој бригаде Копнене војске са седиштем у Краљеву. За Краљевачки МагазИН каже да ће у историји српске војске бити записано да је међу првима који је после седамдесетогодишње паузе добио част и обавезу да

МАГАЗИН

29.9.2013.

се стара о духовном животу војника. Пут до војног свештеника водио је од родног Госпића у Хрватској преко Врела код Уба, поново Госпића, Лончара код Брчког, Војнића, Купинова у Срему, до Београда и Краљева. Дуг пут је прешла породица православног свештеника Славка Стевановића из Бијељине у Републици Српској током последњих двадесетак година, а њену судбину делио је и Стеван који је богословију, која се током рата селила од места до места, коначно завршио у Фочи, као и Православни богословски факултет Светог Василија Острошког у истом месту. Још деведесетих година прошлог века запазио је у мировним мисијама присуство војних свештеника, а та чињеница га је посебно мотивисала да се интересује за такав положај од тренутка сазнања да ће и у јединице српске војске доћи први свештеници. Верска служба у војсци Краљевине Србије постојала је све до Другог светског рата, почев од 31. октобра 1839. године кад је донет војни закон који експлицитно дефинише њено увођење у јединице регуларне армије. Од првог дана војни свештеници су водили ра-

чуна о духовном животу војника, вршили верске обреде приликом полагања заклетве и ступања на војну дужност, чинодејствовали у свим војним свечаностима, одржавали молитве, обилазили рањенике у болницама, обављали опела и помене погинулим и умрлим војним лицима. Брига о духовном животу обухватала је верска осећања и обичаје војних лица која су у јединице долазили из различитих подручја. Сваки од њих је у јединицу доносио и различите обичаје, а

Стеван Стевановић

МАГАЗИН 29.9.2013.

обавеза војног свештеника била је да их, као и локалне, добро познаје. - О војном свештенству више се говори у Устројству целокупне војске који је донет 24. фебруара1876. године. У њему се каже да су војни свештеници додељивани Врховној команди и командама дивизија и бригада. Било је прописано да при Врховној команди

буде војни владика, као што је и данас када имамо војног епископа Порфирија. Војни владика је био одговоран за целокупно војно свештенство, а за време ратних окршаја место му је одређивао начелник Штаба Врховне команде. Дужност му је била да се стара да сви свештеници буду на прописаним местима ради молитве, да бодре војнике и тако јачају борбену готовост и морал. Сваки пук је имао свештеника који је бринуо о верским потребама јединица, а данас имамо и војне помоћнике који помажу свештеницима у обављању свакодневних дужности – објашњава Стевановић. Одувек се војска кретала по различитим теренима, често није било могућности да постоји храм, па су богослужења вршена под ведрим небом на положајима, логорима и војним базама, а није било неуобичајено да се света литургија обавља и у импровизованим црквама од монтажног материјала. Услови често нису дозвољавали војницима да на дан крсне славе буду са својим породицама, па су у присуству севштеника користили прилику да запале свећу, прекрсте се и помоле у рововима. Увек кад је био у могућности војни свештеник је, у зависности од

ратних дејстава, користио прилику да окупи пар војника, очита молитву, прекади жито и колач како се они који славе не би осећали одбаченим. До 1918. у војсци Краљевине Србије ,у саставу штаба команде, постојао је војни прота, а били су распоређени у штабовима дивизијских команди и у штабовима активних пукова. После Првог светског рата у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, при Министарству војном и морнарици, постојало је тело које је руководило свештеничком струком, а у њему су били по један војни свештеник прве класе за православну, римокатоличку и муслиманску вероисповест. Врховни војни свештеник за православну веру потпадао је под црквену јурисдикцију српског патријарха, за војнике богослужења су одржавана у капелама и црквама у кругу војних објеката, а тамо где их није било, у локалним верским објектима. - У то време су пукови, дивизиони, а данашње бригаде, имали своје крсне славе. Четврти пешадијски пук Дринске дивизије славио је Спасовдан, као успомену на проглас краљевине Србије под Немањом из 1220. године, а данас Друга бригада Копнене војске слави Петровдан. Војни свештеници

СВЕШТЕНСТВО У ВОЈСЦИ СРБИЈЕ

МАГАЗИН

29.9.2013.

На 100 до 500 припадника једне верске заједнице у систему одбране планирано је да буде запослен један свештеник, два долазе на 500 до 1.000 припадника, а на сваких следећих 1.000 по један официр верске службе. Војни свештеници ће имати духовну надлежност искључиво над јединицом којој припадају, биће саветници команданата јединица и директно потчињени њима, док

учествовали су у свечаним верским и војничким свечаним приликама, посебно при полагању заклетве која је изражавала сву лепоту служења отаџбини – каже Стевановић. Од 9. августа 1918. године наређењем министра војног, генерала Михајла Рашића, свештеници су добили униформу која се састојала од црног шињела, блузе, панталона и црне шајкаче на којој је у знак свештеничког чина ушивен метални крст. Много пута се показало да без одређеног степена морала нема патриотизма, а улогу да га одржавају на одговарајућем нивоу добили су управо војни свештеници. Стеван Стевановић подсећа на речи генералисимуса руске војске Александра Сувоворова да без частољубља не може бити ни војско-

ће у канонском погледу одговарати својој цркви. Сви кандидати за војног свешетника морали су, приликом конкурисања, да имају позитиван став традиционалне цркве, односно верске заједнице којој припадају о испуњавању услова за војног свештеника, односно верског службеника са канонског или шеријатског основа. Т.Р.

вођа, ни поштен генерал, ни официр, па чак ни прост војник, па само частољубље и послушност могу да истешу доброг и правог војника. Иако је 2005. године први пут сазнао за могућност увођења верске службе у војску о томе се гласније говорило тек пет година касније. Стеван Стевановић је у то време држао наставу у основној школи, и радио у једној цркви, а након контакта са пуковником Стевицом Карапанџином сазнао за конкурс који се само неколико месеци касније појавио у дневним новинама. Стевановић се баш вратио са одслужења редовног војног рока у гарди у коју је прекомандован из ваљевске касарне „Живојин Мишић“. Достојанство и узвишеност војника који су за-

почели професионално служење била је додатна мотивација да са још више жара конкурише за пријем и након психофизичке контроле постане један од тридесетак кандидата за само 13 војних свештеника. Након безбедносне провере и једномесечне обуке у Војној академији чекао се 1. август када је сваки од изабраних свештеника морао да се јави јединици у коју је распоређен. Кратко је трајало чуђење професионалних војника у Рибници кад су у кругу касарне угледали униформисаног човека са брадом. Врло брзо су га прихватили и потрудили да упознају са системом функционисања живота официра и војника. У Другој бригади формирана је група за верске послове у оквиру које раде војни свештеник и

старији водник прве класе Милош Костић као његов помоћник. Група је директно потчињена команданту бригаде бригадном генералу Маринку Павловићу. Осим касарне у Рибници војни свештеник покрива Јарчујак и јединице Друге бригаде у Ваљеву, Рашки и Новом Пазару. У Рашки је стациониран 21. пешадијски батаљон као највећа јединица Друге бригаде, а у Новом Пазару друга по величини јединица 28. механизовани батаљон, које ће накнадно добити своје свештенике. У овом граду је већ опремљен богослужбени простор за православне и исламске вернике и два свештеника.

- У редовне дневне обавезе спадају јутарње молитве и читање делова псалама, а уз присуство помоћника који ми помаже молим се за припаднике војске Србије. Иако се служба обавља искључиво у јутарњим часовима у случају потребе може бити и током вечери. Један дан у недељи резервисан је за свету литургију, као и у време верских празника и дане који су обележени црвеним словом у црквеном календару. Припадник војске који слави може да дође на службу са породицом и чује поуке и тумачење делова Светог писма – каже Стеван Стевановић који планира и предавања везана за борбу против алкохолизма,

наркоманије, насиља у породици и других девијантних појава, али и формирање црквеног хора и организацију поклоничких путовања. После седамдесет година паузе није лако у кратком временском периоду успоставити систем верске службе. Посебан мотив у обављању дневних обавеза представља сазнање да ће у историји Друге бригаде име Стевана Стевановића бити записано као име првог војног свештеника после толико дуге паузе. Војну службу почео је у чину поручника, а до којег ће стићи показаће време. Т. Радовановић

САРАДЊА СА ГАРДОМ ОХАЈА

У оквиру посете делегације Националне гарде Охаја, у капели Светог Луке Симферопољског и Кримског на ВМА служена је заједничка света литургија. Литургију су служили Слађан Влајић, главни војни свештеник у Војсци Србије и војни свештеник из Националне гарде Охаја Џејмс Сајзмор. Заједно са њима служили су војни свештеник из Команде за обуку Селимир Вагић и војни свештеник из Друге бригаде из Краљева Стеван Стева-

новић. Литургији је присутвовао и пуковник Ендрју Акино, главни капелан Националне гарде Охајо. Развој верске службе један је од сегмената у оквиру сарадње Националне гарде Охаја и Војске Србије која је почела 2010, посетом војне делегације Србије Националној гарди Охаја и Вашингтону, а ове године су први пут дошли и њихови војни свештеници.

29.9.2013.

МАГАЗИН

Владета Станојевић

Краљевачка медијска сцена: Владета Станојевић

НАЈУТИЦАЈНИЈИ ОПОЗИЦИОНИ НОВИНАР (1)

еспорна је чињеница да медији у Србији, у Краљеву посебно, никад нису били у тежем положају. О томе сведочи истраживање које Краљевачки МагазИН спроводи месецима међу онима који су деценијама присутни на локалној медијској сцени. Иако почетак истраживања није наговештавао д а

ће толико дуго трајати, и да ће обухватити толики број припадника различитих медија, испоставило се да је значај теме био довољан повод да се укључе и многи од којих се то није очекивало. Прошли су кроз њега пре свега бројни новинари, уредници, директори, припадници различитих генерација, али и они који су се у медијима бавили неким техничким пословима, а на својој кожи осетили сву тежину тренутка у којима се налази професија. И док је већина њих у разговорима тврдила да је од најраније младости била убеђена да ће се бавити баш овим послом Владета Станојевић се за њега одлучио тек кад је требало започети студије. Годинама пре тога активно се бавио музи-

ком, а новинарство које није било везано за стриктно дефинисано радно време чинило довољно добрим да уклопи све обавезе и посвети му се не напуштајући музику. Већ од првих година студија на Факултету политичких наука свирао је у оркестру Културно-уметничког друштва „Иво Лола Рибар“, касније и народном оркестру тадашње Радио-телевизије Београд. Оркестар којим је руководио врсни виолиниста Раде Јашаревић окупљао је велика имена српске народне музике међу којима су били Љубиша Павковић, Боки Милошевић, Александар Шишић и други, а младом човеку пружена јединствена прилика да обиђе свет, посети Русију, Кину, Монголију, Африку, пропутује целу Западну Европу. Било је то, сведочи данас Владета Станојевић, као да се спустио на Месец.

Фото. М. Радовановић

- Краљево је од половине деведесетих година важило за опозициони град, а таква је била и локална информативна кућа коју су од власти са вишег нивоа свим снагама бранили грађани. – Кад је политика почела да утиче на опадање квалитета информација заборавила су се новинарска правила, све више се водило рачуна колико је која странка заступљена у програму, а професионализам је полако узмицао пред политиком. – Сваког петка „Ибарске новости“ на столу Слободана Милошевића

29.9.2013.

МАГАЗИН

Као и много пута до тада показало се колико младом човеку импонује да путује, обиђе свет, да се види на телевизији и да га препознају на улици. Са озбиљнијим годинама, по одслужењу војног рока, склонији је мирнијем породичном животу, па се зато студирање и одужило више него што су то очекивали његови родитељи. Због превелике посвећености музици студије су остављене за боље дане, а кад су преовладали упорност и жеља да се скраси са факултетском дипломом се вратио у Краљево. Биле су то године када је диплома значила много више него данас и када се, више него данас, ценило знање. Посебан квалитет давало је оно опште из различитих области толико потребно за обављање посла пред којим се нашао при ступању на рад у „Ибарским новостима“. Између неколицине кандидата избор је пао на Станојевића који је и раније сарађивао у емисији „Селима у походе“, али и неким другим. - Кад сам дошао на посао било је као када би сада неко отишао у НИН или РТС. Дошао сам у „Ибарске новости“ у којима су били познати новинари овенчани значајним наградама. Сачекали су ме Зоран Бачаревић, Јелена Петровић, Радован Типсаревић, Мирослав Филиповић, Драгољуб Обрадовић Кондис, Љиља Ђорђевић, Ђорђе Ковачевић, Данило Цвијетић, Милан Глишовић... Кад те пусте да са њима попијеш кафу ти си сав срећан, па ниси могао да дођеш а да не испоштујеш сва правила новинарства. Држали смо заједничке редакције, а у фиокама „Теорију новинарства“, па кад направим вест погледам да ли сам обухватио свих пет правила које вест мора да садржи. Било је лепо на факултету, али је искуство ипак нешто друго. Новинарство је занатски посао, па иако знаш све из теорије немаш довољно искуства да из текста извучеш један, па варираш сто наслова – прича Станојевић. Млад новинар није био у ситуацији да бира послове и теме, а најлогичније да обрађује оне које су везане за најмлађу популацију. Тако је и новопе-

ченом новинару запао задатак да прати децу из Рибнице која су са вршњацима из Словеније, Црне Горе и Босне и Херцеговине кренула стазама прослављеног ратног команданта Саве Ковачевића преко Тјентишта, Љубин гроба, Сутјеске. Пошао је Станојевић на седмодневни пут са прецизним упутствима уредника шта у директном укључењу у програм Радио Краљева треба да каже у првој, а шта у другој реченици. - Нису ме гурнули да се сам сналазим, јер сам имао стручне инструкције и прво требало да кажем да смо стигли и да су деца жива и здрава, јер то очекују да чују њихови родитељи. Један од првих текстова у новинама био је везан за доделу неких награда. Уредник „Ибарских новости“ била је Јелена Петровић, препуна знања и добитник бројних новинарских награда, а за нас младе новинаре то је као да ти је Бог уредник. Направим текст, па сав хепи напишем да су награђени најбољи. Кад је погледала и упитала да ли могу да буду награђени најгори било ми је јасно све што се тиче наслова изнад текста – каже Станојевић. Савез комуниста као водећа политичка снага у земљи дубоко је био умешан у сва друштвена збивања, па и информисање чије је финансирање у највећем делу зависило од општинског буџета. Дотације су чиниле највећи део средстава потребних за рад, а зарада на тржишту све мања. И поред свега никада, каже наш саговорник, није било притисака од оних који су доносили одлуке о износу средстава за рад медија. Како је са годинама стицао све више искуства Владета Станојевић је добијао све одговорније задатке, па је пратио привреду, дешавања у највећим краљевачким колективима, седнице општинског комитета партије. Критиковали су новинари све што није добро и никада их нико због тога није позивао на одговорност, чак ни у време када су „Ибарске новости“ постале највећи опозициони лист у Србији. - „Ибарске новости“ су биле читане, а њихови ставови уважавани. Уређи-

вачка политика је била таква да су висок рејтинг имале и новине и радио. Први примерци новина увек су ишли у комитет партије, па радне организације где су их сви читали. Једно време је тираж прелазио 6.000 примерака, а више од пола је продавано на киосцима. Када текст напишу Јелена Петровић, Радован Типсаревић или Мирослав Филиповић он изазове буру, па се дешавало да заседа Општински комитет СК, не да расправља о тексту већ о појави која је описана, па се памте бројне расправе и дискусије које су следиле после тога – сведочи Станојевић. Када је крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века Југославија почела да доживљава све дубљу кризу, која је наговештавала распад земље, први су о томе са последњег Конгреса СКЈ извештавали баш новинари „Ибарских новости“. На страницама листа, таласима радија и телевизије која је почела да ради, појављивали су се председници свих република бивше Југославије, потом страначки прваци нарастајуће опозиције, а прве интервјуе са Зораном Ђинђићем и Млађаном Динкићем направио је Владета Станојевић. Колико су „Ибарске новости“ биле утицајне сведочи податак да су се сваког петка налазиле и на столу председника Слободана Милошевића. Краљево је од половине деведесетих година важило за опозициони град, а таква је била и локална информативна кућа коју су од власти са вишег нивоа свим снагама бранили грађани. - У то време сам био уредник новина, али смо проценили да треба да се развијамо даље и направимо локалну телевизију. Направили смо је помоћу штапа и канапа, а ја помагао личним везама. Запослили смо младе људе, који су прошли обуку, а били ослонац телевизијама које су се касније формирале. Телевизија је одмах привукла много гледалаца, а ми смо због позиције били гледани у пола Србије и имали велики утицај. Пратили смо рад Народне скупштине и извештавали о

29.9.2013.

МАГАЗИН

ономе што није могло да се чује на програму Радио-телевизије Србије, разговоре са опозиционим првацима – каже Станојевић. У време кад је локална телевизија тек почела да се развија немерљив је допринос највећих краљевачких колектива који су помагали развој опозиционе медијске куће иако су као чланови СПС могли да је доведу до затварања. Нико од њих ни у једном тренутку није одустао од претплате на новине или отказао било који од годишњих уговора о финансирању. Здушно је помагала и локална самоуправа и обезбеђивала читавих 85 посто потреба за средствима. Углед куће неминовно је везан за улагање у савремену технику, а на последњим спратовима Дома друштвених организација никли су нови радио и телевизијски студио. „Ибарске новости“ биле су организатор свих послова везаних за отварање Дописништва РТБ у Краљеву, а Станојевић читаву годину дана, у време одсуства уредника Милана Гли-

шовића, обављао ову дужност и уређивао регионалну хронику. Сви прилози које је правио пролазили су коз руке тада највећих имена југословенског телевизијског новинарства, Горана Милића, Гордане Суше и Омера Карабега. Један од ретких притисака на предузеће „Ибарске новости“ био је у тренутку када су власти настојале да уклоне телевизијски предајник на Гочу са образложењем да нема дозволу за рад. Иако је био трн у оку републичким властима програм ни у једном тренутку није био заустављен. - У време бомбардовања Србије Телевизија Краљево је првих месец дана била изузетна, а ја нисам могао да смирим сниматеље и младе новинаре који су, кад падне прва бомба, седали у кола и стизали свуда. Наша кола су прва стизала на терен не знајући за опасност од гађања касетним бомбама. Први смо стигли и у Богутовац, тек иза нас долазили ватрогасци, а екипе по целу ноћ дежурале да би направили најбоље снимке. Већ првог

дана агресије иселили смо телевизију са шестог спрата у подрум Дома друштвених организација, јер смо за толико имали каблова. После петнаестак дана, кад је угљена прашина почела да кочи уређаје, преселили смо се у ресторан у подруму да би заштитили људе, јер смо као гледана телевизија проценили да и то треба да урадимо. Кад је погођена зграда РТС преселили смо се из Дома друштвених организација у сутуренске просторије зграде са друге стране. После месец дана је процењено да НАТО гледа наше извештаје, па је дошло до промена и више нисмо били ту – сведочи Станојевић. Још од времена кад је почело да се размишља о телевизији знало се да је потребно много новинара, сниматеља, монтажера, реализатора, а одлучујућу улогу приликом пријема нових људи имао је руководећи кадар који су постављали представници власти. Странке су на чело фирме постављале своје кадрове, који најчешће нису били људи из струке, па је због специфичности посла почео да опада квали-

тет програма, а расте број запослених. Било је и оних који су, осећајући подршку странака које су их поставиле, избегавали да раде, а све се одражавало на стабилност целе фирме. Политика је у многоме утицала на опадање квалитета информација, заборавила су се новинарска правила, све више се водило рачуна колико је која странка заступљена у програму и професионализам је полако узмицао пред политиком. Када се у лето 1999. године, одмах по завршетку бомбардовања, указало слободно радно место у Радио Београду Станојевић се, иако није радијски новинар, упустио у авантуру која ће трајати три и по године. Радио Београд је још био под великим утицајем власти окупљене око социјалиста, а до тада опозициони новинар морао је да прихвати нова правила понашања и више пажње посвети експонентима актуелне власти. - У то време новинари раде како уредник каже. До јуче сам се залагао за једно, а сада прешао да радим по

новим правилима. Јављао сам се из краљевачког Допинисштва РТС или од куће, а 5. октобра сам био један од двојице новинара из унутрашњости који је у првим поноћним вестима јавио да се у Краљеву слави победа опозиције. У Радио Београду сам радио како су други тржили, а често био и у Бујановцу који је представљао жариште кризе. Кад је процењено да су дописници непотребни проглашен сам за технолошки вишак и после много година 2003. се нашао на улици – каже Станојевић. Тројици бивших директора „Ибарских новости“ захвалан је и данас, Радиши Ђорђевићу што га је примио на посао, Радовану Типсаревићу који га је поставио за уредника и Предрагу Марковићу који је имао довољно разумевања да га поново прими, овога пута на место уредника новина. Све већа криза условљавала је честе промене локација све док се редакција листа није коначно усталила у Чика Љубиној улици баш у време када се у Краљеву обрео Велимир Томовић,

човек који је, после дугогодишњег стажа у српском новинарству, каријеру наставио у Канади. У жељи да помогне указао је на потребу преласка на штампу у боји, због захтева бројних клијената који су тражили објављивање реклама баш у овој техници. Након обиласка штампарија „Политике“, „Новости“ и „Блица“ испоставило се да ова последња пружа најповољније услове. Штампа је била скупља, тираж већ пао у значајној мери, а Станојевић остао убележен у историји локалног листа као уредник првог колор издања. Економска и политичка криза су се продубљивале, синдикати у фирми поделили, политика имала све већи утицај, а свако од оних који су се запослили по партијској линији почео да вуче на своју страну све док из ресорног министарства није стигао допис који се односио на приватизацију медија. - наставиће се Т. Радовановић

Са канског црвеног тепиха право у Краљево

МАГАЗИН

29.9.2013.

СА КАНСКОГ НА КРАЉЕВСКИ ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ

- Након петнаестодневног боравка на највећем европском филмском фестивалу млада Американка допутовала у Краљево. - Снимање филма у Америци у многоме се разликује од оног у Србији. - Посебан печат филмовима младих српских аутора дају професионални глумци. - Познанство са филмским радницима из Србије повод за размишљање о заједничком раду на филму еђу тридесет краткометражних филмова приказаних на овогодишњем Краљевском филмском фестивалу нашао се „Change in Energy“, првенац младе америчке редитељке Малине Пановић. Прошлогодишња посета Србији била је прилика за разговор о различитим стварима, почетку каријере за коју верује да ће достићи највише домете, али и српском пореклу и љубави према земљи предака. Само четири године након што је рођена у Чикагу родитељи су одлучили да се преселе у топлије крајеве америчког југа и скрасе у тексашком граду

Амарилу. Мајка Лорен, еминентни лекар, инсистирала је да старија кћи пође њеним стопама, па се Малина после завршене средње школе дуго двоумила између медицине и уметности. На крају је превладала љубав према седмој уметности, па је уписала смер за радио, телевизију и филм на Колеџу за телекомуникације у главном граду Тексаса Остину. Систем школовања у Америци, бар кад су телевизија и филм у питању, знатно се разликује од оног какав је успостављен у Србији. Нема специјализоване наставе за режију, камеру, монтажу и слично, а будући филмски радници изучавају све

фазе производње филма од идеје док он не стигне у биоскопе. Сваком од њих остављено је да изабере да ли ће некој од области посветити више пажње и присуствује већем броју часова из те области. Пре него је стигла у Краљево Малина је пропутовала пола Европе, а повод за долазак био је фестивал у Кану на коме је у оквиру „CreaNve Minds Group“ обављала практични део наставе. Студентима са колеџа у Остину пружена је прилика да изаберу један од два најпрестижнија фестивала, канског и оног у Торонту на којима обављају различите послове у

Малина Пановић

29.9.2013.

МАГАЗИН

филмским агенцијама, компанијама за продукцију и дистрибуцију филмова, или маркетинг. Близина Србије и овога пута је превагнула у корист фестивала у Кану где је у време фестивала провела две недеље међу особљем „United Talent Agency“, агенције која представља младе ауторе, глумце, режисере, сценаристе и остале. На канском фестивалу представила је Јуан Мек Грегора, који је био и члан жирија, и Тексашанина из Хјустона Вес Андерсона чији је филм „Краљевство излазећег месеца“ отворио фестивал. Колико је колеџ из Остина квалитетан сведочи податак да је и Вес Андерсон дипломирао баш на њему. Сем што представља доказане америчке таленте агенција у којој је стручну праксу обављала Малина трага и за онима који ће у годинама које долазе бити стубови америчке филмске индустрије. После две недеље напорног рада који је трајао и по осамнаест сати дневно пут је водио према Паризу у

коме је већ чекао Жорж, сликар са Монмартра, пријатељ Малининог оца Милуна. Жоржов мали стан у улици Дудовил у близини метро станице Шато руж место је које Малини пружа уточиште сваки пут кад се нађе у Паризу, али и бројним Краљевчанима које пут доведе до главног града Француске. Из Париза је пут водио до Портоа и Лисабона у Португалији, а разлог посете био посета пријатељу који је радио на Малинином кратком филму. Након Мадрида и Барселоне упутила се ка Женеви, а онда до Салцбурга у Аустрији одакле је аутобусом стигла у Београд, а потом Краљево у посету рођацима и пријатељима које је стекла приликом ранијих посета. - У Београду сам упознала два монтажера, једног режисера и једног директора фотографије који је такође режирао кратки филм. Видела сам њихове студентске филмове и закључила да су веома добри. Осим што имају пуно талента, уз добре и интересантне

приче, могу да ангажују добре глумце и направе филмове који могу равноправно са осталима да се надмећу на великим светским фестивалима. Код нас то није тако. Видела сам да млади људи највише раде телевизијске рекламе. То код нас могу да раде само велике компаније и веома је тешко да уђеш у тај посао кад си млад. Моја пријатељица Милица радила је костиме за један копродукциони филм Србина који је студирао режију у Немачкој, а овде се вратио да сними дипломски филм. Било је интересантно да видим копродукцију са другом земљом, јер то још нисам била у прилици да видим у Америци. Снимање изгледа исто, али је велика разлика у томе да можеш да снимаш на улици, што у Америци није случај. За све треба да се плати, а полицајци дођу ако само поставиш статив на тротоар. Снимање на улици је врло скупо, па се најчешће одвија у студијима – објашњава Малина признајући да се погледи на филм српских и америчких

уметника разликују, али и једни и други увек јасно препознају оно што је добро. На одлуку да студије започне у Остину утицала је чињеница да је то град са три велика филмска студија у коме је веома развијена филмска индустрија. У њима ствара Роберт Родригез који је са Квентином Тарантином радио „Grindhouse“, дупли филм „Planet terror“ и „Death Proоﬀ“. Ту је и Теренс Малек који живи ван Остина јер не воли публицитет, а снима филмове као што је „Дрво живота“, тек сваких неколико година. Сценариста и режисер Ричард Линклејтер је у Остину снимао „Slacker“, „Пре свитања“, „Пре заласка сунца“ и друге, а град је центар бројних културних збивања, надалеко познатог музичког и филмског фестивала који окупља пре свега сценаристе, али и друге ствараоце. На једном од њих, као менаџер биоскопа, упознала је Џони Депа и продуцента његовог филма „Run Diary“ у време док је радио на филму „У земљи крви и меда“. - Причала сам са њим пре него што је филм завршен и питала га шта

Татиана Пановић у филму „Change in Energy“ мисли какав ће да буде филм, јер знам да људи у Холивуду праве једностран филм о Србији. Мислио је да је то интересантна прича, и да није једнострана, а кад сам рекла да је моја породица из Србије захвалио се на искрености јер је знао да су сви спремни само да хвале неки филм кад разговарају са ауторима – каже Малина. Правити филм нигде није лако, чак ни у земљама у којима је филмска индустрија изузетно развијена. Најлакше

је радити за време студија док су ту колеге спремне да учествују у производњи, а факултет обезбеђује све потребне техничке услове. По завршетку студија аутор мора да обезбеди много пара, јер држава не помаже ауторе као у Европи и Канади. Уз доброг продуцента и довољно новца потребна је и добра прича, али и план како да се средства утроше на најбољи начин. - Ако не платиш довољно глумце

Маилна Пановић у филму „Change in Energy“

МАГАЗИН 29.9.2013.

29.9.2013.

МАГАЗИН

они ће да напусте снимање. Овде ме је одушевило што познати глумци играју и у студентским филмовима, што код нас није случај. Све то утиче на квалитет и зато има добрих студентских филмова – каже Малина. Да ивер не пада далеко од кладе доказује и две године млађа сестра Татиана која је постала глумица баш као и отац Милун који је као гимназијалац наступао на сцени краљевачког аматерског позоришта. Љубав према позоришту наследила је од њега, а глуму студирала у Лондону, у Краљевској академији драмских уметности оријентисаној ка позоришту, посебно Шекспировим драмама. Татианин таленат и креативност довољан су разлог да сестре почну да раде заједно, па се појавила и у филму који је приказан на овогодишњем фестивалу студентског филма у Краљеву.

Боравак у Београду била је прилика за посету музејима и изложбама од којих је најјачи утисак оставила она на којој су дипломске радове приказали студенти Факултета примењених уметност, вероватно због тога што су били изложени позоришни костими и сценографија за представу „На дрини ћуприја“. На путу до Србије читала је баш овај роман и у глави стварала слику амбијента који је описивао Андрић, а посета изложби била прилика да види како на исту ствар гледају други млади аутори. Након посете Музеју Николе Тесле, уследила је вожња бродићем по Сави и Дунаву, незаборавни дан на сплаву познатог глумца, председника жирија овогодишњег Краљевског филмског фестивала, и шопинг у Тржном центру „Ушће“. Све детаље боравка у Србији пажљиво је бележила камера у руци

Малине Пановић коју је пут водио према Краљеву и Ратини у којој је рођен њен отац. - Знам да ћу све то што сам снимила једног дана да искористим, али још не знам где и како, јер морам да нађем право место да бих све могла да уклопим у једну функционалну целину. Волим да дођем овде, јер се увек осећам лепо. Волим Шумадију која има пуно зеленила, можда зато што сам одрасла у Тексасу у коме нема ни мало шуме. Волим реке и планине и Ратину у којој сваки пут кад дођем осетим дух своје породице. У селу време као да стоји. Нема високе технологије, само мислиш шта ћеш да направиш за вечеру, шта ћеш да урадиш ујутру са кокошкама и баштом – каже Малина уз признање да у свакој прилици воли да прича о Србији, па и њени другови у Тексасу о њој знају онолико колико им

је испричала. До тада су, захваљујући агресивном и једностраном информисању, о Србији знали само као земљи у којој се воде ратови. Боравак у Краљеву био је прилика да скокне до Жиче, Студенице, Копаоника са кратким задржавањем у Биљановцу, пеца на Ибру, али и да са пријатељима преко Ужица и Кадињаче дође до Бајине Баште, Митровца на Тари, језера Перућац, обиђе Тополу и Опленац и на крају баци поглед на Шумадију са авалског торња. За следећи боравак остала је само још посета Гучи и у Америци познатом надметању трубача. - Све ми се свиђа, јер за само три сата можеш да будеш у било ком делу земље која има богату историју. У Америци возим по осам сати, а још нисам изашла из Тексаса. Овде за само неколико дана можеш да обиђеш много

значајних места из српске историје која је старија од америчке, чак из времена пре него је Америка и откривена – каже Малина. Иако добро говори српски језик понекад помеша падеже, па има жељу да га научи боље. Зато обећава да ће ускоро да дође поново. Али, жели и да у Србији сними филм са људима које је овде упознала. Повод за то су повољни услови, студији и стручњаци различитих профила који су много јефтинији од оних у Америци. То је и разлог да све више продуцената из иностранства долази у Србију и снима филмове. Али, има и онога чега нема у Америци, а није их видела ни у Лондону, старих градова и локација идеалних за снимање. На факултету у Остину већ годинама са успехом егзистира православна група која окупља двадесетак

студената са тексашког универзитета пореклом Срба, Грка, Македонаца, Либанаца и Американаца који су прихватили православље. Састају се сваке друге недеље са свештеницима грчке и антиохијске цркве, разговарају о православљу и анализирају тесктове значајних аутора из ове области. Од прошле јесени групом председава Малина Пановић, а уз пројекцију снимака направљених током једномесечног боравка у Србији препоручивала да читају дела српских свештених лица, пре свих владике Николаја Велимировића. Боравак у Краљеву трајао је само неколико дана дуже него што је планирано. Малина је са великим нестрпљењем очекивала нови српски пасош који ће јој помоћи да лакше посети Русију и Кубу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 29.9.2013.

Из Полицијске управе Краљево

КОРАК НАПРЕД, ДВА КОРАКА НАЗАД езнатно смањење броја евидентираних кривичних дела у односу на претходну недељу не даје превише оптимистичку слику о стању јавне безбеднсоти на подручју Полицијске управе Краљево у периоду од 16. до 22. септембра. У том периоду инспектори криминалистичке полиције констатовали су да су извршена 24 кривична дела од којих је једно сврстано у област привредног док преостала 23 припадају области општег криминала. И док би и овако мало побољшање требало да радује много разлога за оптимизам не даје чињеница да су чуварима реда позната само три починиоца. На основу цифара из последњег статистичког периода Полицијске управе могло би се закључити о погоршаном стању у области јавног реда и мира јер су повећани број туча и осталих прекршаја. Тако ће претходна седмица бити запамћена по 16 туча и 17 осталих прекршаја што је по три више у свакој од области. На смиривање у области безбедности саобраћаја указује једна саобраћајна незгода мање алии знатно мањи број повређених лица. Тако су у три саобраћајне незгоде са повређеним лицима четири особе задобиле лакше телесне повреде, а материјална штета

у свим процењена на 400 хиљада динара. У исто време број прекршаја у овој области порастао је са 208 на 247. У два мања пожара причињена је штета од 200 хиљада динара.

ПОЈАЧАНА КОНТРОЛА САОБРАЋАЈА Велики број саобраћајних незгода са тешким последицама био је повод да Управa саобраћајне полиције Министарства унутрашњих послова Републике Србије протеклог викенда спроведе осму Централну акцију појачане контроле саобраћаја. Основни циљ је контрола психофизичког стања возача и откривање саобраћајних прекршаја због управљања моторним возилом под дејством алкохола, психоактивних супстанци и других тежих прекршаја. У акцији је на подручју Полицијске управе Краљево учествовало 50 припадника саобраћајне полиције са старешинама, а контролисано 613 возила и возача од којих је санкционисано 111. Полицијски службеници су утврдили да је 57 возача прекорачило дозвољену брзину кретања моторним возилима, док је њих 36 било под

дејством алкохола преко границе дозвољене прописима што је био довољан разлог да се искључе из саобраћаја. Иста санкција примењена је и према двојици који су возили без возачке дозволе и једном које је то чинило у време трајања заштитне мере или мере безбедности. Код десет возача ниво алкохола у организму био је већи од 1,2 промила, па су задржани у просторијама Полицијске управе до истрежњења. И поред прилично неповољног стања током спровођења акције није било саобраћајних незгода са тежим последицама. Из Полицијске управе стиже апел возачима да се придржавају прописа из Закона о безбедности саобраћаја на путевима, а посебно да поштују оне који су везани за дозвољену брзину и вожњу под дејством алкохола, јер се у више наврата показало да су то најчешћи узроци саобраћајних незгода са најтежим последицама. Полицијски службеници обећавају да ће и у наредном периоду наставити са појачаном контролом саобраћаја и најоштрије санкционисати све прекршаје. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 29.9.2013.

Јавна расправа о стању безбедности у саобраћају

ЗА ВЕЋУ БЕЗБЕДНОСТ НА ПУТЕВИМА - По смртности и ризицима у саобраћају Србија касни за Шведском 38 до 40 година. – У односу на различите измеритеље Краљево на петом, односно осамнаестом, месту у земљи по ризицима у саобраћају. – У односу на број регистрованих возила натпросечно велики ризик у односу на остале делове Србије

рограм активности локалног Савета за безбедност саобраћаја у овој години подразумева и израду одговарајуће стратегије за територију града Краљева у периоду до 2020. године. Средства за израду стратегије обезбеђена су буџетом града, а након спроведеног поступка јавне набавке за избор најповољнијег понуђача посао је поверен експертима Саобраћајног факултета Универзитета у Београду. Уговор са представницима факултета потписан је средином прошлог месеца, а након исцрпне анализе стања саобраћаја у граду, предлог текста стратегије очекује се у наредних седам месеци. Процес формирања стратегије безбедности саобраћаја је врло сложен, јер подразумева неколико комплексних корака, од анализе постојећег стања до дефинисања конкретног плана активности, а једна од првих активности је јавна расправа на којој је почетком минуле недеље учествовао и др Крсто Липовац, професор безбедности саобраћаја на београдском Саобраћајном факултету и један од руководилаца пројекта израде Стратегије безбедности саобраћаја за град

МАГАЗИН

29.9.2013.

Краљево. Сва светска и домаћа искуства показују да је најзначајнији правац деловања у побољшању безбедности саобраћаја на путевима јачање институција које треба да обезбеде спровођење стратегије. Зато су стручњаци Саобраћајног факултета осмислили петнаест семинара за различите структуре из локалне заједнице. Основни циљ је укључивање широког фронта институција које треба да раде у области безбедности саобраћаја у стручни скуп који ће непрекидно пратити рад на изради, помагати и указивати саобраћајним стручњацима на пропусте и значајније аспекте стратегије. Од стручњака из локалне средине очекује се да по завршетку рада прихвате и промовишу стратегију о безбедности у саобраћају, али и да је спроводе на територији града. Искуства из различитих области сведоче о постојању бројних стратешких докумената која скупљају прашину по фиокама, па др Липовац изражава оправдани страх да би и документ који раде стручњаци Саобраћајног факултета могао да доживи исту судбину. - Зато нам је жеља да од самог по-

четка укључимо што већи број институција и појединаца да помогнемо Краљеву да појача капацитет и итегритет тих појединаца и институција и очекујемо до краја истраживања да ћемо моћи заједнички да проценимо да је Краљево са свим својим институцијама ојачало и да може наставити спровођење стратегије – каже др Липовац. Јавна расправа је садржала неколико уводних тема које су се односиле на глобалне проблеме безбедности саобраћаја, резолуције Уједињних нација које су покренуле сет активности у овој области, као и акције деценије безбедности у саобраћају која се широм света спроводи од 2011. године. Тема расправе био је и програм Светске здравствене организације који се односи на рад локалних самоуправа са посебним освртом на прелиминарна истраживања стања у Краљеву и поређење са другим регионима, општинама и градовима. - Цео овај регион касни за светом, а Србија за Шведском касни 38 до 40 година, а смртност и ризици у саобраћају су данас у Србији као пре 38 година у Шведској. Ни у оквиру Србије

стање није равномерно распоређено, па се Краљево, у зависности од измеритеља тог ризика налази на 5 односно 18 месту. Ако се мери ризик по броју регистрованих возила онда је у Краљеву натпросечно велики у односу на остатак Србије и то је још један од важних аргумената да се што пре започне израда стратешких докумената, а после да се они доследно реализују – каже Липовац. Превасходни циљ израде стратешког документа је да се у периоду на који се односи смањи број погинулих и повређених у саобраћају на путевима. У том циљу Краљево је исказало довољну спремност да започне веома значајан посао и изради стратегију коју имају једино још Београд и Нови Сад. На управо завршеној седници Скупштине града усвојен је Извештај Савета за безбедност саобраћаја о стању безбедности на путевима на подручју града Краљева у првих шест месеци ове године. Извештај показује да је стање у овој области повољније него током претходне две године, а заснива се на податку о за скоро трећину мањем броју погинулих као и броју саобраћајних незгода са повређеним ли-

цима и материјалном штетом. Укупан број саобраћајних незгода смањен је за око 19, а оних са материјалном штетом за 39 одсто. Незнатно неповољније стање забележено је у броју саобраћајних незгода са настрадалим лицима који је повећан за 4 одсто, а значајно је за 18 одсто повећан број лица са тешким телесним повредама. На укупно повећање броја настрадалих лица од 3 одсто утиче и за 2,19% већи број оних који су задобили лакше телесне повреде. Анализа Полицијске управе Краљево показује да се највећи број саобраћајних незгода дешава у насељу и на улицама где је евидентирано више погинулих лица него на магистралним и регоналним путевима која пролазе кроз насеља. И док се у структури настрадалих бележи смањење броја погинулих повећан је број повређених возача, пешака и других учесника у саобраћају. Подаци Полицијске управе показују да је, иако је смањен број незгода и повређених лица у насељу у улици, број погинулих у односу на претходуну годину повећан за половину, а број по-

вређених у насељу у раскрсници за 60 одсто. Најнеповољније стање је на путу ван насеља где је број саобраћајних незгода већи осам и по, а број повређених чак за девет пута. Подаци о материјалној штети у првих шест месеци ове године нису познати, али се зна да су у истом периоду претходне године износили више од 14,5, а годину дана раније више од 16 милиона динара. Као и много пута раније показало се да су основни узроци саобраћајних незогода неприлагођена брзина условима пута, непрописно скретање, окретање и кретање, као и непоштовање првенства пролаза. У циљу смањења броја саобраћајних незгода, пре свега са настрадалим лицима, организују се бројне активности припадника саобраћајне полиције које су усмерене на контролу саобраћаја. Показало се да и прецизно координисање кампање и едукација могу да произведу најзначајније ефекте повећања безбедности саобраћаја и умање тежину повреда које настају као последица саобраћајних незгода. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Нова хапшења у Краљеву

МАГАЗИН

29.9.2013.

ЗЛОУПОТРЕБЕ У ВРЕМЕ ЗЕМЉОТРЕСА

наставку акције на сузбијању корупције припадници Радне групе Управе криминалистичке полиције Министарства унутрашњих послова Републике Србије, у сарадњи са Основним јавним тужилаштвом у Краљеву, ухапсили су у петак три особе, бившег помоћника градоначелника Краљева Б. К. (1958) из Краљева, одговорно лице централног магацина Штаба за ванредне ситуације у Витановцу П. В. (1957) из Матарушке Бање и Р. С. (1954) из Краљева. Прва двојица ухапшена су због сумње да су извршили кривична дела злоупотреба службеног положаја и фалсификовање службене исправе, а П. В. и кривично дело проневера, док се Р. С. Сумњичи за злоупотребу службеног положаја и помагање у вршењу кривичног дела. Сумња се да је Б. К, након разорног земљотреса који је задесио Краљево 3.

новембра 2010. године, док је као помоћник градоначелника био задужен за магацине Градског штаба за ванредне ситуације, крајем 2010. и током 2011. године, фиктивно приказао да три особе обављају послове и раде у магацинима, иако нису стварно радиле. Осумњичени П. В. се терети да је у сарадњи са Р. С, током 2012. године, у име власника оштећених стамбених објеката сачињавао молбе за доделу грађевинског материјала на основу којих су издаване потврде, и потом сачињаване фиктивне отпремнице, а грађевински материјал није испоручен особама у чије име су сачињене. П. В. је у току 2011. године потписом оверавао записнике Комисије за процену оштећења објеката од земљотреса, у којима је одобравао да Р. С. у име оштећених грађана преузима грађевински материјал. Утврђено је да

материјал није испоручен грађанима и да су њих двојица прибавили противправну имовинску корист од око 550 хиљада динара; Исти осумњичени се терети да је, искоришћавањем службеног овлашћења, присвојио грађевински материјал вредан око 443 хиљаде динара, који му је био поверен у раду, и за себе прибавио противправну имовинску корист, а да би то прикрио лажно је приказао на отпремницама да је оштећеним грађанима издавао грађевински материјал. Осумњичени Б.К. је уз кривичну пријаву приведен истражном судији Основног суда у Краљеву, који му је након саслушања одредио притвор у трајању до 30 дана, док је другој двојици одређено задржавање до 48 сати након чега су приведени истражном судији Основног суда у Краљеву. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 29.9.2013.

Фото: М. Радовановић

Куп Србије СЛОГА - ВОЈВОДИНА 1:1 (пенали 2:3)

ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ У БОКСУ

МАГАЗИН

29.9.2013.

Краљево, 26 - 28.9.

Фото: М. Радовановић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Агенција за визуелне комуникације „АРТ“, 36000 Краљево, Пионирска 19 Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs