MagazIN 76 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година II * Број 76 * 13. октобар 2013. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

МАГАЗИН 13.10.2013.

Смањене тензије између Београда и Приштине

СРБИЈА ДАВИ САМА СЕБЕ - Новембарски локални избори су својеврстан референдум на коме ће се грађани изјашњавати за или против Србије, а не против Приштине. - Србија још једном тоне у бућкуриш међусобних политичких препирки и раздвајања, где се без дисквалификација, претњи, подметања, блаћења и коришћења полуистина и неистина једноставно не може

МАГАЗИН

13.10.2013.

рву недељу октобра обележила је напетост изазвана одлуком приштинских власти да српским званичницима током предизборне кампање за локане изборе не дозволи улазак на територију Косова и Метохије. Најављени прекид даљих преговора са Приштиним и одлучан став приштинских власти по питању забране претили су да зауставе даљи ток имплементације споразума постигнутог у априлу и наставак европских интеграција. Зато се са великим нестрпљењем у Београду, Приштини, али и Европској унији, очекивао састанак премијера Србије и Косова са високом представницом Уније Кетрин Ештон. Након састанка у понедељак премијер Србије Ивица Дачић потврдио је да је договорено успостављање механизма који ће омогућити да српски функционери ипак посећују Косово током кампање за локалне изборе, а и да „Грађанска иницијатива Српска“ има представника у Централној изборној комисији. Према Дачићевим речима постиг-

нут је договор да се у бирачке спискове упише још 12.000 косовских Срба у четири општине са севера покрајине, а размотри и могућност за упис додатног броја расељених са територије јужне покрајине. Да ће свим званичницима Србије бити дозвољен долазак на Косово, уколико буду испоштовали процедуру и поднели захтев властима у Приштини, потврдио је и косовски премијер Хашим Тачи који је до понедељка тврдио да је одлука о забрани уласка српских званичника коначна и неопозива. По повратку из Брисела Тачи је потврдио да ће Влада Косова озбиљно размотрити сваки захтев српских званичника да посете покрајину, али да неће бити дозвољене посете које имају „изборни карактер“, већ само посете манастирима или нешто слично. Наглашавајући да његова влада поштује слободу кретања и европске стандарде подсетио је да је у погледу посета и слободе кретања све одређено законским прописима и процедурама. Упркос настојања да се отклоне неспоразуми и успостави што

боља комуникација одлуке о томе ко ће посетити Косово и Метохију и даље ће доносити аутономне власти, а не међународне институције. Београдска „Политика“ пише да ће председник Владе Србије Ивица Дачић 19. октобра, за време предизборне кампање за локалне изборе на Косову и Метохији, посетити Грачаницу и позвати Србе да 3. новембра изађу на биралишта. Током посете покрајини Дачић неће учествовати у класичним партијским скуповима, али ће искористити прилику да подржи партијске другове који се налазе на изборној листи „Српска”. Лист подсећа да је Дачић у четвртак, вероватно алудирајући на различита тумачења последњег договора из Брисела у Београду и Приштини, рекао да треба одвојити оно што се говори у јавности и што служи „за унутрашњу употребу“ и оно што ће бити. Уједно је подсетио на жељу председника Србије Томислава Николића и првог потпредседника владе Александра Вучића да оду на Косово и Метохију и дајући подршку народу јасно ставе до знања да излазак

на локалне изборе није помагање Тачију, већ народу да изабере легитимне органе који ће заступати српске интересе. Известилац Европског парламента за Србију Јелко Кацин оценио је да Србија дави саму себе са још више страсти, због чега се реформе успоравају, а кадровска питања и могућа именовања нових људи, у ишчекивању могућих избора, остају централни изазов. - Србија још једном тоне у бућкуриш међусобних политичких препирки и раздвајања, где се без дисквалификација, претњи, подметања, блаћења и коришћења полуистина и неистина једноставно не може - оценио је Кацин у тексту за Међународни институт за блискоисточне и балканске студије из Љубљане сматрајући да се растућом политичком притиску и најави превремених локалних и парламентарних избора ситуација само додатно погоршава, а политички кланови само мобилизују све расположиве потенцијале. Конфронтације се не догађају само

између различитих политичких опција, јер се још грубље обрачунавају међусобно унутар политичких странака, државних институција и јавних предузећа, а заоштрени односи у полицији су само слика описаног дешавања. Зато очекује да се корак напред ка уређеном друштву и привредном амбијенту, који би био атрактиван за стране инвестиције, мора сачекати до идућих избора, нове коалиције и нове владе. Премијер Косова Хашим Тачи именовао је Милана Здравковића за министра без портфеља у Влади Косова. Министар без портфеља је члан Кабинета Владе, а деловаће под непосредним ауторитетом премијера и бити одговоран за омладину, иновације и једнаке могућности, наводи се у саопштењу из кабинета косовског премијера. Здравковић је представљен медијима у згради Скупштине Косова на конференцији за новинаре посланичког клуба „Заједничка будућност“, на чији је предлог и именован за министра. Приштински дневник „Коха Ди-

торе“ пише да НАТО пажљиво прати ситуацију на Косову пред локалне изборе и да ће довести нове снаге у мисију КФОР. Дневник пише да ће Молдавија по први пут послати контигент војника на Косово и цитира неименоване функционере НАТО који су рекли да се Алијанси не жури да смањи број војника у овом делу Србије. Кандидат за градоначелника Косовске Митровице Крстимир Пантић изјавио је да ће на локалним изборима на Косову Срби одлучити да ли желе да остану део Србије или ће, неизласком на изборе, прихватити да без икаквог отпора Албанци заузму и север Косова и Метохије. На представљању листе Грађанска иницијатива „Српска“ поручио је да су избори својеврстан референдум на коме ће се грађани изјашњавати за или против Србије, а не против Приштине. Након избора биће формиране институције које ће бити признате од свих у свету, мада су и институције које су до сада постојале за Србе биле легалне и легитимне. Нису их признавали пред-

13.10.2013.

МАГАЗИН

ставници међународне заједнице и Приштина, па нису могле пуним капацитетом да штите и бране интересе Срба који живе у овом делу земље. У разговару са специјалним извес-

тиоцем Уједињених нација за људска права интерно расељених особа Чалоком Бејанијом министар за заједнице и повратак Далибор Јевтић је указао на постојање проблема у повратничким

РЕШЕЊА О РЕГИСТРАЦИЈИ Повереништво за избеглице у Краљеву је позвало је све грађане са потенцијалним бирачким правом за локалне изборе на Косову и Метохији да у згради Градске управе подигну решење о потврђивању регистрације. Још сутра 14. октобра грађани ће, од седам до петнаест часова у холу Клуба одборника у приземљу зграде Градске управе моћи да добију информације и о поступку гласања ван Косова и Метохије и да се информишу о могућностима евентуалног подношења жалбе, саопштила је Градска управа у Краљеву. У саопштењу Повереништва за избеглице у Краљеву наводи се да Централна изборна комисија Косова није прихватила велики број пријава за гласање поштом на предстојећим локалним изборима. Рок за жалбу је кратак, а накнадног неће бити. Грађани са собом обавезно морају понети личну карту или легитимацију расељеног лица, будући да без приложене фотокопије тих докумената жалба неће бити прихваћена.

местима. Истичући важност наступајућих локалних избора где расељени морају имати право гласа поновио је да свим расељеним лицима треба обезбедити право гласања на локалним изборима. Апелујући на надлежне институције да заштити имовину повратника истакао је да је у селу Грабац украдена пумпа за воду, у Белом Пољу запаљена кућа повратника, а у Бабљаку опљачкана једна породица. У повратничком селу Бело Поље код Пећи у ноћи између уторка и среде запаљена је кућа Славомира Грубановића, у којој у том тренутку није било никога, па није било повређених, а упркос брзој интервенцији ватрогасаца кућа је потпуно изгорела. Куће повратника у Белом Пољу су више пута спаљивање, а кућа Славомира Грубановића је друга која је запаљења у овој години. Иако су страх и напетост у овом повратничком селу постали свакодневница, не можемо а да не нагласимо

да је и овај инцидент својеврстан притисак на Србе у Покрајини пред новембарске локалне изборе, наводи се у саопштењу Канцеларије за Косово и Метохију која апелује на надлежне да савесно и одговорно обављају дужност и сходно томе, и постигнутим договорима у Бриселу, обезбеде сигурност свим грађанима Косова и Метохије. Приштински дневник „Трибуна“ пише да се на северу Косова и Метохије пред најављене новембарске изборе паралелно одвијају две кампање, једна да би се Срби убедили да гласају, а друга да не учествују у локалним изборима. Једна кампања се води да би се обезбедила излазност од најмање 20 одсто српских гласача, док другу, како пише лист, спроводе паралелне структуре које желе да спрече Србе да гласају. Позивање Београда да Срби на Косову гласају само за Грађанску иницијативу Српску није у духу бриселског

споразума и представља наставак политике поделе српске заједнице на Косову, верује известилац Европског парламента за Србију Јелко Кацин оцењујући да је политички плурализам темељ демократије, једнопартијски системи ствар прошлости, а могућност избора између локалних листа суштина локалних избора. Због примедби Срба који живе изван Косова, на одлуку косовске Централне изборне комисије да им забрани гласање на локалним изборима могло би доћи до одлагања коначне потврде изборних спискова, пише „Коха Диторе“. Након последњег састанка двојице премијера улажу се напори да се одложи коначна потврда бирачких спискова, како би се на њима, захваљујући примедбама, увећао број Срба, наводи „Коха Диторе“ позивајући се на неименоване изворе из Централне изборне комисије. Председница Косова Атифете

Јахјага верује да ће локални избори, који се први пут одржавају на целој територији Косова, доказати да је Косово држава изграђена на грађанским принципима и да поштује права сваког човека. Потврђујући жељу за слободним, сигурним, праведним и поштеним изборима наглашава да је добро спровођење избора тест демократске зрелости и озбиљности Косова у намери да постане члан Европске уније. Јахјага оцењује да је споразум Београда и Приштине, постигнут уз посредовање Европске уније и снажну подршку Сједињених Америчких Држава, ојачао европску перспективу регије и дао подстрек изградњи добросуседних односа, па се треба усредсредити на спровођење споразума, јер је нормализовања односа између две државе у интересу грађана, мира и стабилности у региону. Т. Радовановић

Свечана седница Скупштине града

МАГАЗИН

13.10.2013.

КРАЉЕВДАН У КРАЉЕВУ

Фото: М. Радовановић

- Диплома почасног грађанина Краљева за ову годину припала Миломиру Главчићу, а дипломе заслужних грађана Љубодрагу Симоновићу и др Владимиру Јовановићу. - Добитник Октобарске награде је новинар Мирољуб Дугалић, а власник дипломе заслужне организације „Народна библиотека Стефан Првовенчани“. – Посебна захвалница постхумно додељена професору Витомиру Дмитровићу

о традицији дугој више година свечана седница Скупштине града посвећена Дану града Краљевдану одржана је у препуној сали Мултимедијалног центра „Кварт“ у присуству бројних гостију из политичког и друштвеног живота. Након што је Градски хор „Црвчанин“ под руководством Радоша Гвозденовића извео химну Републике Србије Боже правде председник скупштине Сретен Јовановић осврнуо се на значај обележавања 7. октобра у народу познатијег као Краљевдан. Смисао обележавања 7. октобра као Краљевдана од 1998. године има симболику засновану на средњовекововној српској државности и духовности. Неговање култа Немањића, у

окриљу православне цркве и српске народне традиције, обележава се посветама две календарске седмице. Прва је Савина недеља, посвећена Светом Сави која завршава 27. јануара у славу просветитеља, због чега је ово школска слава у Србији. Друга је Краљева недеља која се завршава 7. октобра, а посвећена је првом крунисаном краљу у манастиру Жичи из династије Немањића Стефану Немањићу. Стефан је као син оснивача династије великог жупана Стефана Немање понео епитет „Првовенчани“ и по њему остао упамћен у српским средњовековним изворима и колективном памћењу српског народа. Након што је примио монашки завет и име Симон,

МАГАЗИН

13.10.2013.

Радоје Главчић

Мени је припала час да у име Миломира Главчића и своје пожелим срећан празник Краљевчанима, а вас поздравим и захвалим на овом признању. Миломир Главчић је отишао 1946. године у Канаду. али никад није заборавио свој родни крај и народ и још увек му изузетно помаже. У опште тешкој међународној финансијској утакмици он је успео да докаже способност да заради новац којим данас помаже Србију водећи један скроман живот. Он шаље новац, али воли да зна како се тај новац троши. Краљевчанима је послао милион евра и тај новац држимо под контролом тако да гарантуејм да ће сваки евро да буде уграђен у овај мост. Миломир Главчић даје новац, а ништа не тражи за узврат. Велика ствар за њега је и ако му неко само каже искрено хвала. Ви сте са овим признањем учинили корак више, а ја верујем да ће он то да цени, и то ће му бити мотив да још више даје и помаже Србију.

после смрти је задобио ореол светости и канонизован у Српској православној цркви. Средњовековни књижевник Доментијан је Стефанову круну назвао светим венцем, а српска традиција Стефана Првовенчаног Светим кра-

љем. Осим преподобном Симону 7. октобар је посвећен и Немањићима, краљу Владиславу и Данилу, Вукановом сину. Није случајно што се за долину Ибра, важан простор у свеукупној српској историји, не каже само „до-

лина векова“ или „долина јоргована“, него и „долина краљева“. Неговање култа Немањића и светосавља незамисливо је без помена манастира Жиче, крунидбеног средишта српске државе, коју средњовековни извори називају мајком свих цркава, а легенда израсла

из чина крунисања владара „седмовратом“. У смени ратова и људских нараштаја, није само просторна повезаност одредила Краљево за баштиника такве духовне и државне традиције, која се осликава на грбу и застави града кроз

Др Владимир Јовановић

МАГАЗИН

13.10.2013.

Ово је велики комплимент за мене и моју породицу. Хвала Краљевчанима што су препознали мој труд и ангажман да помогнем људима који су у невољи мада то није увек лако с обзиром на посао којим се бавим. Драго ми је да алтруизам и добро дело још увек нису заборављени као правци деловања.

симболику седам круна. Управо нераскидиве везе са српским средњовековним краљевством, обнављане успостављањем српске државности у ХIХ веку кроз чин миропомазања у Жичи, дају нарочит печат историји и значају овог града. Историјски извори бележе саме почетке насеља, која, кроз смену људских нараштаја, трају и данас. Од помена готово свих села и насеља у Жичком епархијском властелинству, која се наводе у српским средњовековним повељама, до потоњих писаних извора, сагледава се историја дугог трајања и насељавања краљевачког подручја. Град поникао у њеној непосредној близини има свој историјски континуитет, дугачак пут развоја пређен од Рудо Поља, преко Карановца, до Краљева. Први помен насеља на месту данашњег града забележен је када се у турском катастарском попису Смедеревског санџака из 1476. године наводи село Рудо Поље. Неколико деценија касније, 1540. године, у попису се први пут наводи име Карановац, назив који је трајао више од три сто-

лећа. Када је 1882. године Србија стекла статус краљевине, а кнез Милан

Обреновић крунисан за првог српског краља у новијој историји, уследила је његова посета Жичи и Карановцу. Као одговор на молбу житеља Карановца нови краљ је Указом од 19. априла 1882. године вароши даривао ново име Краљево. Дан града Краљевдан у славу Светог Симона и његов имендан,19. април, датуми су дубоким коренима везани за српску средњовековну и националну историју, па их Краљево кроз симболе у имену, на грбу и застави, достојанствено узноси у славу величанствене прошлости, а због садашњости и будућности. Како то традиција обавезује један од најсвечанијих тренутака сваког 7. октобра је додела признања и награда града Краљева. На основу Одлуке о признањима и награди град је ове године доделио награде за рад и дела која заслужују посебно признање и истицање. Градоначелник Краљева Драган Јовановић доделио је звање почаносг грађанина за 2013. добротвору Миломиру Главчићу за дугогодишњи хуманитарни рад и помоћ у изградњи

Драгана Типсаревић Бити на корист грађанима и на понос граду је мото који је водио бројне генерације библиотекара запослених у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“. Захваљујемо се што је то у овом тренутку препознато.

Мирољуб Дугалић Делим осећај поноса и радости због тога што сам добитник једног од признања поводом дана града Краљевдана. Можда није обичај, а новинарима не треба ни власт ни опозиција да додељује награде, али мислим да је ова награда дошла због оног другог дела и мог новинарског контакта и држања две године моста са донатором да би потписао чек од милион евра и изградио овај мост у Краљеву.

моста преко Ибра. У име добитника који живи у Канади признање је, као израз посебног поштовања, примио његов рођак Радоје Главчић. У образложењу признања наводи се да је Миломир Главчић изузетан патриота и неизмерно хуман човек. Иако за шест деценија, колико живи у Канади, ниједном није био у родној Србији, он брине о родном крају и земљацима. Захваљујући новчаним донацијама грађени су путеви, водоводи, цркве, помоћ су добила културно-уметничка друштва, књижевници, сликари, а Главчић помаже болеснима, сиромашнима, старима, усамљенима, ђацима... Дипломе заслужних грађана за 2013. годину припале су кошаркашу, књижевнику, професору Љубодрагу Симоновићу зa врхунска остварења у области спорта и науке, а доктору медицинских наука неурохирургу Владимиру Јовановићу за врхунска достигнућа у области медицине. Љубодраг – Дуци Симоновић се током година доказао као врхунски спортиста, магистар правних наука,

доктор филозофије, а као аутор многих књига постао је почасни члан канадског Урбаног књижевног клуба. Они који га познају, описују га као човека од интегритета, доследности, упорности, који храбро и бескомпромисно брани своје ставове и идеје, доследног борца за истину, правду, хумане односе у друштву. Као репрезентативац Југославије, која је 1970. године постала првак света, проглашен је најбољим играчем на планети. Краљевчанин доктор Владимир Јовановић, начелник Одељења интензивне неге Неурохируршке клинике београдског Клиничког центра стручни је консултант краљевачког Здравственог центра „Студеница“ и Специјалне болнице „Меркур“ у Врњачкој Бањи и аутор више струковних радова у домаћим и страним часописима. За врхунске резултате у области библиотекарства, промоције књиге и читања дипломом заслужне организације окитила се Народна библиотека „Стефан Првовенчани“. Краљевачка библиотека, као културни центар, из-

давач националног значаја, чувар регионалног идентитета, заштитни знак и понос града за сваког осмог Краљевчанина, кажу упућени, представља дневну собу локалне заједнице. Овогодишња Октобарска награда припала је дописнику „Политике“ Мирољубу Дугалићу за предани новинарски рад, допринос у развоју и афирмацији града, а посебна захвалница постхумно додељена професору Витомиру Дмитровићу за постигнуте резултате у дугогодишњем педагошком раду и испољену пожртвованост и храброст у последњим тренуцима живота. Професор краљевачке Економско-трговинске школе дао је немерљив допринос развоју хуманих, толерантних односа у школи, уз међусобно уважавање и поштовање, стварању услова за школу без девијантног и деликвентног понашања. Познат је по педагошком раду са ученицима и непрекидним залагањима за развој математике као науке и просвете уопште, а посебну храброст, пожртвованост и оданост показао је у последњим тренуцима живота, па су га његова дела учинила посебним, достојним херојем... У уметничком делу програма присутне су звуцима родног краја даривали флаутисткиња Александра Илић и фрулаш Срећко Перчевић, а заветно обраћање Стефана Првовенчаног оживео је глумац Краљевачког позоришта Зоран Церовина. Свечана седница завршена је двадесетоминутном музичком шетњом кроз жанрове, епохе и стилове коју је приредило педесет младих талената будућих виртуоза чланова Регионалног симфонијског оркестра Централног региона. Оркестар је формиран прошле године на иницијативу краљевачке Музичке школе „Стеван Мокрањац“, а поред њених ученика окупља још музичке таленте из Чачка, Ужица и Крагујевца. Удружена музичка елита централне Србије окупљена је око хармоније и контрапункта уз диригентску палицу уметничког руководиоца Марије Јоксимовић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Председник Скупштине града Сретен Јовановић

МАГАЗИН

13.10.2013.

ИЗМЕЂУ ИСТОКА И ЗАПАДА П

етнаеста година како за редом Краљево обележава 7. октобар дан који Српска православна црква обележава у спомен и славу Стефана Првовенчаног, другог сина Стефана Немање родоначелника династије Немањић која је поставила темеље српске духовности и српске државности. Пре више од осам векова започели су краљ Стефан Првовенчани и брат му први српски архиепископ Сава, настављајући мисију свога оца Стефана Немање, градњу манастира Жиче. Спаљивана и обнављана више пута током историје Жича, грађена у складу спајајући највише домете тадашње романске и византијске културе, памти и сведочи о бурним временима. А да је тако, особено на свој начин говоре Рудо Поље, Карановац, Краљево, Ранковићево, па поново Краљево, имена којима се називао овај наш прелепи град смештен на ушћу Ибра у Западну Мораву. Нажалост, најчешће мимо наше воље, били смо и поприште драмтичних збивања у расплету сукоба и данас доста различитих интереса између истока и запада упркос обиљу универзалних вредности које и спајају, а судбина је некако хтела да октобар

почесто у Краљеву буде и буран и крвав. Крајем октобра и почетком новембра 1915. године овај град је нарастао до тада неслућених привремено и стотину хиљада становника. Био је то народ из свих крајева који се са својим краљем Петром Првим Карађорђевићем повлачио пред најездом Аустроугара заједно са својом владом и делом дипломатског кора ка границма Албаније. Три године касније, 22. октобра 1918. године, дочекало је наше Краљево да преко Ибра као претходница ослободилачке војске у град умаршира коњичка патрола капетана Јевтовића из Трећег извиђачког ескадрона. У првих пола године немачке окупације током Другог светског рата Краљево је октобра 1941. године доживело највеће страдање када је страдало до сада побројаних 2190 цивила, међу којима је био велики број жена и деце од којих је најмање 102 било млађе од 18 година. Три године касније 29. новембра 1944. године препорођено и разорено Краљево је сачекало своје ослободиоце, борце 4. црногорске пролетерске бригаде, војнике 1041. совјетског пука и борце Треће и Шесте српске артиљеријске

бригаде. Поменуо сам данас на Краљевдан и ових неколико значајних дана из наше историје, јер су и они на свој начин допринели да данас славимо овај празник испуњени осећањем одговорности према прецима и потомцима. Потомцима поручимо да ништа не почиње и не завршава се са нама, а да сви подједнако и као Краљевчани треба увек да то имамо на уму, и да је наша дужност да својим делањем и понашањем допринесемо јачању вертикале нашег трајања на размеђу између истока и запада и у добру и у злу, посебно у овим на свој начин бурним временима када се из разноразних разлога историјске чињенице, ма какве да су, каткад и прећуткују, а неретко и грубо фалсификују са дугорочним и далекосежним последицама по мале народе којима и ми припадамо. Зато на данашњи дан, односно зарад наших предака и са осећајем одговорности према потомцима, рецимо да као град немамо чега да се стидимо, посебно не у нашој прошлости. Поштовани Краљевчани, драги гости, срећан вам 7. октобар Дан Краљева, Краљевдан.

Градоначелник Краљева Драгн Јовановић

НЕСТВАРАН ГРАД МЕЂУ ПЛАВИЧАСТИМ БРДИМА Ч

МАГАЗИН

13.10.2013.

асни оци, уважени гости, драги пријатељи и Краљевчани,

Краљевдан свакако јесте један од оних дана када се морамо запитати шта смо урадили за његов бољитак, колики смо труд уложили да поправимо оно што је пред налетима времена и непогода сваке врсте, природних и од човека насталих, попустило и накривило се. Ту запитаност свако од нас мора имати, посебно они које је народ овластио и послао да у његово име какав посао обаве, међу њима ја нарочито. Враћати се назад не можемо, али се за собом освртати морамо. Има у историји града светлих примера појединаца који су га вештинама и радом унапредили и уздигли и они нам морају бити узори. И да се нико од нас не узоколи како да њега није било и како је он најважнији и незаменљив. Најврлији Немањић, принц Растко, несуђени кнез Хума и Захумља, светогорски монах, онај чије се име као светога изговара с највише љубави и поштовања, када су окончани радови и живописање Студенице, дао је да се у табору Богородичине цркве упишу имена неимара и заслужника и изговорио је и ово: „Помените и мене грешнога Саву“. Нема тог рада и труда који нас може уморити када приносимо граду и људима, кад радимо за опште добро

и будуће генерације. Ето нам примера Савиног, Стефановог, Урошевог, Милутиновог, Јелениног, Миличиног, Јефиминог, оних којима захваљујући смо се овако назвали, али и обавезали да спрам њихових дела и подвига меримо своја прегнућа. Драги пријатељи, наша и судбина града је таква. Седам дана дели најрадоснији од најтужнијег датума у историји града. Никад се овде није ни могло радовати, а да цурак туге не мине кроз груди. Никада се овде није могло запевати, а да песма не заличи на лелек. Таква је и наша садашњица. Од доброга и лошега, од узлета и пада, од договора и зађевица, од поштеног и подвалаџијског. Доста смо тога започели ми и наши претходници. Изгледни су бољи послови, изгледно је и боље време од овога, али се најпре баш са овим временом морамо изборити. Нико од нас није кадар да то сам уради и обави. Потребно нам је, као и до сада, заједништво и договор, добра воља и намера. Ако тога не буде запарложиће се и грађевине и наши науми. У том погледу, сви се морамо поклонити пред доброчинством једног човека који од богатства стеченог поштеним радом није, како наш народ каже, оглувео, нити заборавио своје иако живи далеко од њих. Реч је о Миломиру Главчићу, поткопаоничком Србину који деценијама већ живи у Канади.

Огромна донација за изградњу моста преко Ибра можда је мање важна од његове потребе да допринесе свом роду да боље и лакше живи. Ретки су у овом времену зала и изопачености такви као што је Миломир Главчић који има новца, али и душу, има богатство, али и племенитост. Мало је рећи таквом човеку хвала, јер његове задужбине су непропадљиве, а хуманост немерљива. У име свих вас клањам се његовој племенитости и доброти. Уважена господо, овај грумен земље на којем живимо путописци су од 1876, када је објављен први, на различите начине описивали. Писали су о нашој вароши Милан Милићевић, Феликс Каниц, Јоаким Вујић, Пирх Лазаро, Хердер. Ипак познаваоци се слажу да је с највише љубави о вароши тога доба у 19. веку писао Вилијам Херберт. Он је у својој путописној књизи „Србија, крај сиромашног човека“ о Карановцу записао: „Нестваран град међу плавичастим брдима идеално уточиште људима уморним од гужве и метежа“. Иако смо метежни и уморни, од себе самих понајвише, потрудимо се да шта слично о нама и Краљеву запишу садашњи и будући путописци. Тако ћемо вратити дуг и граду и људима. Срећан вам Краљевдан.

Драгана Типсаревић, директорка Народне библиотеке „Стефан Првовенчани

БИБЛИОТЕКА НА ТРГУ КЊИГЕ

МАГАЗИН

13.10.2013.

ахваљујемо се за Диплому заслужне организације града Краљева уверени да само чинимо најбоље што умемо, оно што смо дужни чинити, односно да радимо и да смо радили оно што смо кадри, а на народну корист како је тражио Вук Караџић. Чинимо то пратећи светска достигнућа у нашој делатности, али и са истинском свешћу о завичајној укорењености о томе да је библиотека, пре свега, чувар завичајног памћења, баштиник оног завичајног тла чији смо дужници увек. Однос према родном граду мора бити и део љубави, подсећа на њему својствен начин наш колега српски академик Горан Петровић издвајајући као централно место овога света, оно на коме смо некада били дете, наслов приче Одакле је најлепше гледати у

небо. И небо и цео космос изнад Краљева сместио је у своју причу „Мој град у будућности“ Ђорђе, полазник књижевне радионице. Али и нови урбанистички план нашег град са Тргом књиге, Улицом знања, Улицом уметности и Улицом памћења. У самом центру је огромна библиотека. Шестогодишње дете спознало је оно што се одавно зна, да је библиотека лек за душу како је и писало, на првооснованој пре две и по хиљаде година у Теби, да је срећан ко има врт и библиотеку како је говорио Цицерон, да су важне књиге а не звона и прапорци, како је опомињао свој род мудри Доситеј. Књиге, да не будемо од свог заборава засути, како је саветовао пре два века устанички прота Матеја Ненадовић.

И данас по закону насељено место постаје општина тек ако има библиотеку. Зато се општине и градови и огледају у својој библиотеци. У нашем огледалу централно место заузимају наши корисници, десет и по хиљада Краљевчана који потврђују да је призор човека који је удубљен у књигу стар хиљадама година актуелан и повлашћен однос и данас, да је књига најкориснија, најсебичнија, најскупља ствар на свету која нам се свима нуди готово бесплатно. Имајте на уму и опомену Иве Андрића, остати равнодушан према књизи значи лакомислено осиромашити свој живот. Будите члан библиотеке, то је чланство којим се увек можете поносити. Ми смо ту на оном Тргу књиге, поред Улице знања, Улице уметности и Улице памћења.

и“

МАГАЗИН 13.10.2013.

Почасни грађанин Краљева Миломир Главчић

МАГАЗИН

13.10.2013.

СРПСКИ ДОБРОТВОР

- Новцем Миломира Главчића обновљена црква у Ковачима и 2,6 км пута до ње од Биљановца. - У Жерађу обновљена црква Свете Петке и асвалтирано 1.200 метара пута до ње. - У Јошаничкој Бањи изграђен Дом културе вредан 260 хиљада евра, а у оквиру исте зграде дечји вртић и библиотека. - Од 1. августа наредне године нови мост преко Ибра

Радоје Главчић

МАГАЗИН 13.10.2013.

вечана седница локалног парламента поводом Дана Краљева Краљевдана била је прилика да градоначелник Драган Јовановић изасланику донатора Миломира Главчића из Канаде, који је поклонио милион евра за изградњу моста у Скопљанској улици, Радоју Главчићу уручи Диплому почасног грађанина за 2013. годину у знак захвалности за хуманитарни рад и помоћ граду. О великом хуманисти Миломиру Главчићу изговорено је много речи хвале различитим поводима, најчешће након помоћи коју би упутио за изградњу путева, водовода, цркава, културно-уметничким друштвима, књижевницима, сликарима, болесним, сиромашним, старим, усамљеним, ђацима... И поред свега није на одмет да се помене да је овај за многе необичан човек рођен 6. децембра 1924. године у забитом и сиромашном поткопаоничком селу Попе удаљеном једва пет километара од Јошаничке Бање. Поред свих проблема које је пасивним крајевима донео почетак двадесетог века Миломир и старија сестра Десанка доживели су да веома рано остану без родитеља, прво без оца, а убрзо и без мајке. Све то утицало је да детињство, које као да није ни постојало, постане још теже, а да Миломир већ са 12 година довољно сазри и почне да размишља о својој и будућности старије сестре. Још за време основношколског образовања био је принуђен да ради код имућнијих мештана, цепа дрва и скупља шумске плодове, како би дошао до литературе и савладао школско градиво. Колико је био успешан у томе сведочи документ који показује да је током основне школе имао само петице. - Бог му је одузео детињство и родитеље, али му је дао нешто што остали људи немају. Био је веома интелигентан, радан и способан да унапред предвиди шта може да се деси. Већ

Миломир Главчић у 12. години отишао је у Београд на изучавање стројарског заната, доста се мучио, али је и научио доста, а за време шегртовања служио имућније људе како би зарадио кору хлеба и изучио занат – прича Радоје о стварима које је чуо од стрица Миломира. За разлику од вршњака из поткопаоничких села, помирених са судбином да остатак живота проведу као пољопривредници, Миломир је гледао даље и видео више желећи да живи бољим и лагоднијим животом.

Последњу декаду прве половине двадесетог века обележио је светски рат који је стигао до Београда, па је Миломир одмах након бомбардовања главног града сигурније место за живот потражио у родном месту. Није требало много времена немачкој армади да стигне подно Копаоника, па се Миломир врло брзо прикључио првим јединицама формираним на овим просторима. У аутобиографској књизи Трн у нози на дугачком путу описао је прве дане рата проведеног у четничким

13.10.2013.

МАГАЗИН

јединицама и остатак са копаоничким партизанима. Да не оде на Сремски фронт, са кога се многи његови вршњаци нису вратили, спасила га је само болест због које је морао да остане у Чачку да би непосредно по ослобођењу био регрутован у јединице ЈНА стациониране у скопској армијској области. Волео је наоружање, желео да буде официр и предњачио у друштву које су у војсци чинили неписмени и полуписмени вршњаци. Таквих је било и у командном кадру који су чинили прекаљени борци народно-ослободилачког покрета. Миломир је већ завршио занат у Београду, био писмен и довољно бистар да сукоби идеје са официрима који су држали предавања војницима, а унапређивани у више чинове на основу заслуга из рата. Највише проблема имао је са политичким комесаром, па је дошао у ситуацију да почне да размишља о бекству из земље. - Једног дана одлучи да напусти земљу, па он и један Словенац узму чамац неког рибара на Преспанском језеру и веслајући целу ноћ стигну у Грчку у којој је беснео грађански рат. Одмах је ступио у неку војску, успео да преживи да би се обрео у једном избегличком логору у коме је створио први бизнис. Сарађивао је са неким обућарем који није имао довољно игала за шивење ципела, а пошто је знао како се обрађује и кали метал оде у град и купи мадрац, исецка опружни челик, купи турпије и почне да прави обућарске игле – прича Радоје. Потреба за иглама је била толика да је ангажовао читаву екипу људи из логора да раде за њега, али се није задовољавао постигнутим, јер га је увек даље водила идеја о бољем животу коју је понео из родног села. Често је излазио у град, куповао крвавице, кобасице и хлеб, па правио сендвиче и продавао војницима. Када се после извесног времена обрео у избегличком логору на југу Италије започео је нови бизнис. Успео је да, комбинујући знање из обраде метала, докаже да може да буде и сто-

лар, па је извесно време добро зарађивао све док није дошло време да путује даље на основу раније изражене жеље. Посао је до те мере напредовао да је почео да размишља о останку у Италији, тим пре што је почео да показује симпатије према једној од мештанки. Али, као да је судбина одређивала даљи животни пут, па је кренуо преко океана. Непосредно по доласку у Италију сваком од избеглица понуђено је да изабере земљу у коју жели да путује, Канаду, Бразил или Сједињене Америчке Државе. Након 13 дана пута бродом ступио је на тле Канаде где су већ чекали фармери којима је у овој тада сиромашној пољопривредној земљи била потребна радна снага. Миломир Главчић се одувек, маштајући о лепом животу, разликовао од људи из окружења. То, и солидна зарада коју је остваривао, омогућавали су да увек буде лепо и господски обучен што канадским фармерима није уливало много поверења у његове радне способности. Зато је ваљда и ступио на посао код последњег који није био у ситуацији да бира. Година дана тешког рада била је потребна да отплати држави дуг за пут до Канаде. Ни за време рада у руднику у месту Сућерај није престајао да машта о бољем животу, а прилика за то пружила се већ на Видовдан када се одржавао велики сабор на Нијагариним водопадима. - Иако су била тешка времена ту почиње његова борба за бизнис. Решио је по сваку цену да успе у животу и да заради, па је купио ресторан и бензинску пумпу, а после тога ширио бизнис, зидао мотел и купио 5 од 80 хектара земље колико је продавао локални фармер. Сазидао је леп хотел „Американа“ са 120 соба у који је навраћао велики број туриста, и радио по двадесетак сати дневно. По канадским законима имао је право првенства при куповини остатка земљишта од истог власника па је, након што је зарадио довољно новца, купио преосталих 70 и више хектара по цени која се баш и није свидела продавцу који је морао да испоштује закон – објашњава Радоје Главчић.

Шездесетих година прошлог века испоставило се да је ново имање Миломира Главчића прави рудник злата. Поред националног парка на Нијагари успео је да откупи бизнис од компаније која није успела да покрије улагање од 14 милиона долара. У центру комплекса који су чиниле зграде, ресторани, забавни парк, налазио се биоскоп у облику пирамиде, са огромним платном јединственим у свету, који је могао да прими 400 гледалаца. У њему се приказивао само један филм о Нијагари, а пројекције се понављале сваког сата. Било је нагажовано мало

13.10.2013.

МАГАЗИН

Миломир Главчић

радника, а трошкови пословања били ниски, па је током сезоне могло да се заради и до милион и по долара. Кад је почео да зида „Американу“ у марту су падале велике кише и отежавале радове које је због отплате кредита морао да завршава на време. Ни тамо где има довољно пара нема га за бацање, па су и банкари тражили довољне гаранције за новац који некоме дају на зајам. Не знајући да су представници банке дошли да се увере у поузданост човека коме дају новац није био превише љубазан према њима, поготово што је имао проблема са преузетим обавезама везаним за рокове. Само пар дана касније кад су га обавестили да је кредит одобрен потврдили су да је било довољно да га виде како ради што је била довољна гаранција да ће на време вратити новац. Иако је одавно отишао из родног села никада није престао да помаже најстарију сестру Десанку и брата и сестру по мајци Предрага и Станимирку. Слао им је новац и кад му је било веома тешко, често и од кредита које је узимао за унапређење бизниса. Данас, сведочи Радоје, широм Србије живи шездесетак потомака брата и сестара и готово две стотине идниректних рођака којима помаже у мањој или већој мери. Још док је био у Сућерају Миломир се оженио Армелином, кћерком богатих трговаца италијанског порекла. У браку са њом добио је сина Михаила и кћи Јованку који нису били превише заинтересовани за бизнис који је започео отац. - Доста се уморио у Канади па је у тренутку када деца нису била заинтересована да наставе бизнис, почео да продаје некретнине и стекне поприлично богатство. Од тог новца живи скромно и пре бих рекао као радничка породица него породица богаташа. Никад у животу ни од кога ништа није тражио, већ само давао. Највише пара послао је родбини, а помагао болесне и немоћне који су му се обраћали на различите начине. Слао је родбини све више и више новца, а онда су почеле донације

за ширу заједницу. Обновили смо цркву у Ковачима и урадили 2,6 км пута од Биљановца до села у коме је црква. Обновили смо цркву Света Петка у Жерађу и ту асвалтирали 1.200 метара пута. У Јошаничкој бањи је изграђен Дом културе вредан 260 хиљада евра, а у оквиру исте зграде дечји вртић и библиотека. Списак донација је велики, а стриц ни сам не зна колико је пара послао, јер шаље на различите начине људима у Србији, Македонији, Црној Гори и Републици Српској – прича Радоје Главчић. Пре више од две године појавила се идеја о градњи моста преко Ибра у коју би новац уложио Миломир Главчић. У почетку се говорило само о пешачком мосту између центра града и Рибнице, за који још није постојао пројекат, па Главчић није жело да учествује у томе. Када се родила идеја о мосту из Скопљанске улице градско руководство се поново обратило Миломиру, а све послове око стварања услова за обострано корисну сарадњу преузео Радоје.

- Кад сам оценио да имамо посла са озбиљним људима, и да можемо да уђемо у посао са њима, стриц је уплатио милион евра који ће бити утрошени у изградњу. Како донатор воли да зна где иде сваки динар успоставили смо контролу и знамо да ће сваки бити уграђен у мост који треба да буде завршен до 1. августа наредне године – каже Радоје који помно прати динамику одвијања радова и о свему обавештава стрица Миломира. Из не тако честих разговора Радоје увек сазнаје за нове детаље из стричевог живота. Миломир их се добор сећа јер, како каже, иако толико далеко сваког дана проведе у Србији по два сата. Доказао је много пута да се кад учини добро дело обрадује више него онај ко је примио новац. И поред жеље да посети домовину никада није дошао у Србију, прво због страха од последица због напуштања војске, а потом због година. Али, и да није било страха од последица, тешко да је на дуже време било коме могао да остави бизнис који је донео толико користи многима у

Србији. Миломирова старија сестра Десанка оставила је за собом сина Томицу и кћи Олгу, брат Предаг синове Радоја, Владимира и Радована, а сестра Станимирка четири кћери, Миру, Малину, Стојану и Јагоду и сина Милана. Сви они најближи су рођаци Миломира Главчића који је успоставио контакт и са двадесетак њихове деце са којима се дописује и шаље поклоне. - Захваљујући њему лакше смо него остали преживели тешко време у Србији. Сав новац који је слао члановима некада сиромашне породице потрошен је за школовање, лечење и изградњу кућа. Све је паметно искоришћено и сваки динар, и кроз ову градњу, остао у економији Србије – каже Радоје обузет осећањем задовољства што ће и паре за изградњу моста остати у земљи. Имаће користи од њега извођач радова, мајстори, добављачи материјала за градњу. Добро је, каже на крају, да тај милион евра оде у економију Краљева. Т. Радовановић

Шест година Покрета за Краљево

МАГАЗИН

13.10.2013.

СТАБИЛНИ ПРОГР

- У присуству представника готово свих странака које делују на политичкој сцени Покрет за Краљево обележио шест година постојања. - Оштра и бескомпромисна борба препознатљив знак странке

Фото: М. Радовановић

РАМСКИ ЦИЉЕВИ

13.10.2013.

МАГАЗИН

а краљевачкој политичкој сцени више од двадесет година различите странке са мање или више успеха заступају интересе дела грађана. Специфичан печат тој сцени већ шест година даје Покрет за Краљево, једина од странака чији је приоритет искључиво локални интерес, а чији чланови са поносом истичу чињеницу да за рад инструкције не добијају из Београда. Од оснивања до шестог рођендана Покрет за Краљево је углавном био у опозицији, а у једном периоду и део владајуће коалиције. Од првог дана чланства у локалном парламенту тон седницама дају управо одборници ове странке као бескомпромисни борци против свега што долази од владајуће већине. Оштра и бескомпромисна борба, често на граници са које би могла да се измакне контроли, готово да преставља препознатљив знак ове

странке. Зато би пажљивом посматрачу телевизијских преноса седница Скупштина града могло да се учини чудним то што су у среду чланови Покрета за Краљево у просторијама странке у опуштеној атмосфери ћаскали са представницима скоро свих краљевачких партија, оних из власти, али и из опозиције. Повод за то било је обележавање шестe годишњице постојања странке која је сигурно оставила дубок и препознатљив траг на краљевачкој политичкој сцени. Окупљање је било и повод да први човек Покрета за Краљево др Љубиша Јовашевић упути речи критике владајућим структурама са надом да би већ за годину дана опет могли сви да се сретну, али у некој, по грађане Краљева и Србије, бољој атмосфери. У изузетно тешкој економској ситуацији власт и не може много тога да понуди, па из Покрета за Краљево поручују да неће тражити

кривца већ трагати за решењима која могу да доведу до побољшања. Упркос свему, и различитим ветровима на политичкој сцени, програмски циљеви Покрета за Краљево свих ових година остали су исти, настојање да се власти која у старту одбија све предлоге опозиције покаже да има бољих решења. То доказује и власт одбијене предлога одборника Покета за Краљево мало модификује, а касније лансира као своје. - Немамо ништа против тога да се власт, и ова и будућа, тако понаша уколико се све оно што предлажемо прихвата и има снаге да буде апсолвирано и примењено. – рекао је др Јовашевић уверен да Покрет за Краљево неће бити једина опозициона странка као контрола власти и интермедијални део који ће обећавати бар оно што власт не може да уради, а то је боља будућност у време кад се живи само још од обећања. Т.Р.

МАГАЗИН

13.10.2013.

Трећа фаза реформе Градске управе

ПОВОЉНИЈЕ ПОСЛОВНО ОКРУЖЕЊЕ - Током првих десет месеци реализације Пројекта „Унапређење пословног окружења на локалном нивоу кроз регулаторну реформу“ апсолвиран низ активности неопходних за поједностављење административних процедура и стварање повољнијих услова за будуће иневститоре. - Крај реформе до фебруара наредне године

вођења Пројекта „Унапређење пословног окружења на локалном нивоу кроз регулаторну реформу“ у Краљеву, као будућим корацима реализације како би били постигнути што бољи резултати, а реформа успешно спроведена, са представницима Оптимус центра за добро управљање, разговарали су градоначелник Краљева Драган Јовановић и начелник Градске управе града Краљева Милош Петровић. Уговор о реализацији Пројекта „Унапређење пословног окружења на локалном нивоу кроз регулаторну реформу“ између града Краљева, Сталне

конференције градова и општина Србије и Отимус центра за добро управљање потписан је 19. новембра 2012.године. Иако према Акционом плану за реализацију, који је саставни део уговора, пројекат траје 16 месеци и треба да се заврши до фебруара наредне године, из Градске управе стиже охрабрење да би то могло да се догоди и нешто раније. Према уговору град је био у обавези да обезбеди десет одсто средстава потребних за реализацију пројекта, али је анексом потписаним 2. априла ове године ослобођен те обавезе.

Фото: М. Радовановић

изу разлога због којих су потенцијални инвеститори последњих година у широком луку заобилазили Краљево придoдате су и компликоване административне процедуре за добијање одређених дозвола. Дуг период чекања на коначно решење, и велики трошкови да се до њега дође, утицали су на многе да одустану од инвестирања пре него се то могло и претпоставити. Између осталог и ово је један од разлога за приступање реализацији пројекта регулаторне реформе рада Градске управе која се у Краљеву спроводи већ десет месеци. О досадашњим резултатима спро-

МАГАЗИН

13.10.2013.

Првенствени циљ пројекта је унапређење пословног окружења града уз скраћење времена и смањење трошкова за привреднике кроз поједностављење административних поступака Градске управе и повећање транспарентности рада. Од почетка реализације до сада усвојени су правни акти неопходни за реализацију пројекта, завршена обука службеника за имплементацију регулаторне реформе и инвентар којим је евидентирано 176 административних поступака. Сем тога организоване су фокус групе са привредницима, представницима њихових удружења и организација. Иако су од четири фазе пројекта две успешно реализоване, док је трећа у току, преостаје још активности које се односе на анализу инвентара административних поступака, обуку запослених за трећу фазу анализе, почетак и припрема препоруке за поједностав-

љење и унапређење административних поступака на републичком и локалном нивоу. Пројекат ће бити финализован презентовањем препорука радној групи, дискусијом и усвајањем коначног сета препорука које ће бити упућени надлежним органима за усвајање. Заменик директора Оптимуса Катарина Милановић истиче значај регулаторне реформе за пословни амбијент једног града, региона или државе, јер директно утиче на оптерећење привреде и грађана у смисли трошкова и времена које морају да одвоје на чекање за решавање одређених поступака, добијање дозвола, решења, уверења и томе слично. Зато је и циљ заједничког пројекта побољшање пословне климе и смањење трошкове и времена привредницима који се налазе у фокусу овог пројекта. - Било је неопходно да попишемо садашње стање и видимо каква је тре-

нутна ситуација у граду, а да затим исконсултујемо пословни сектор, јер смо сматрали да је веома важно да успоставимо дијалог и чујемо шта је то са чиме се суочава, и на које препреке наилази, а затим да, имајући у виду критеријуме легалности и повољности за пословање и неопходности одређених елемената за решавање административних поступака, припремимо препоруке за њихово поједностављивање – каже Милановић. Већ од наредне недеље очекује се презентација препорука радној групи која је формирана за споровођење овог поступка. Очекује се да ће, након усвајања, препоруке заживети у свакодневном раду службеника, а тиме бити смањени трошкови и време чекања за добијање одређеног документа. Оптимус је организација која се бави пружањем консултантских услуга из области инвестиционе климе и по-

бољшања пословног окружења, а регулаторном реформом уско се бави тим људи који имају значајно искуство из ове области стечено радом за Међународну финансијску корпорацију. Први резултат реформе очекују се за пар месеци на бази поједностављења која се тичу вишка документације, одређених такси и накнада, повећане ефикасности кроз скраћење времена решавања одређених захтева. Регулаторна реформа подразумева само спровођење препорука у надлежности локалне самоуправе. На основу искустава свих шест градова у којима се реализује очекује се формирање сета препорука за више нивое власти, конкретне законе и подзаконска акта, како би се у наредном периоду узеле у обзир и утицале на смањење бирократије за пословни сектор широм земље. Рад добре управе треба да се заснива на законитости, економичности,

транспарентности, а пре свега делотворности која подразумева што мање комликованих процедура да би грађани остваривали права на лакши начин. Начелник Градске управе Милош Петровић потврђује да су управе компликоване и гломазне, са захтевним процедурама којих често нису свесни ни они који у њима раде. Зато и није редак случај да се примењују давно превазиђени прописи који не важе и да се тражи документација која није неопходна. - Дошло је време када треба озбиљније да се позабавимо реформом управе. Неке ствари смо већ започели и успоставили нови концепт организације. Доста је постигнуто и дошли смо до фазе када треба да прихватимо упрошћавање административних процедура. Посебан акценат није стављен само на запослене и њихов рад, већ пре свега на пословно окружење и привредни сектор, потенцијалне ин-

веститоре који треба да, уз што мање процедура и трошкова, дођу до позитивног пословног резултата – каже Петровић. Поређење са јединицама локалне самоуправа у којима је спровођена иста реформа показало је да су код нас поступци скупи. Отуда и настојање да се, свуда где је то могуће, смање износи административних такси, али и рокови за поступање у појединим ситуацијама. - Пракса показује да се за остваривање неких права чека и до 120 дана. Разговарали смо о неким поступцима где је то могуће остварити за седам дана уз бољу сарадњу са јавним предузећима, установама и другим чиниоцима. Суштина је скратити рокове, смањити трошкове, упростити административне процедуре и где год је могуће по службеној дужности прибавити неки документ – каже Петровић. Т. Радовановић

13.10.2013.

Новости из краљевачке Електросрбије

МАГАЗИН

БРЖЕ ДО ПОТРОШАЧА 38

Фото. М. Радовановић

- Нов начин штампања и дистрибуције рачуна за утрошену електричну енергију треба да омогући бржу информацију конзументима како би могли да планирају плаћање. – На 90 квадрата у оквиру краљевачке Електросрбије штампају се рачуни за 900 хиљада потрошача. – Капацитет штампача 50 до 56 рачуна у минути, а ковертирки паковање 5.500 рачуна на сат

МАГАЗИН

13.10.2013.

ткад постоји продаја електричне енергије на овим просторима мењали су се тарифни системи и начин испоруке рачуна потрошачима. И док се некада то обављало ручно „на оловку“ усложњавала се процедура, а рачуни за све већи број корисника бивали компликованији. Ситуација је додатно искомпликована увођењем телевизијске претплате у рачун за утрошену струју, па су дистрибутери покушавали да пронађу најадекватнији начин да помире своје са потребама потрошача. Најновији рачуни стигли су на адресе конзумената након реорганизације која се догодила у Електропривреди Србије. Све до тог датума рачуне је уручивала нека од организационих јединица Електросрбије, а након тога новоформирано предузеће ЕПС снабдевање. Сем изгледа рачуна и новог предузећа ништа се није променило, јер услуге очитавања, обрачуна, наплате и штампања рачуна и даље, овога пута за потребе новог предузећа, за око 900 хиљада конзумената на тариторији коју покрива, врши Привредно друштво Електросрбија Краљево. Раздвајање делатности предвиђено је новим Законом о енергетици што је било и основ за успостављање партнерских односа краљевачке Електросрбије са новооснованим предузећем ЕПС снабдевање. Прилагођавање тржишним условима условило је реор-

ганизацију Електропривреде Србије и Електродистрибуције Краљево, а захтеви Европске уније који се односе на приватност конзумената потребу за ковертирањем свих врста рачуна, у овом случају оних за утрошену електричну енергију. - Морали смо да прилагодимо целу информатичку базу, опрему, софтвер и хардвер новом начину обрачуна и то је био велики посао. Знали смо да нас очекује ковертирање, па смо у нашим плановима предвидели набавку опреме, раписали тендере за ковертирке, штампаче и осталу опрему, што је трајало неколико месеци, јер је процедура по Закону о јавним набавкама прилично дуга – каже директор Дирекције за трговину Електросрбије Краљево Зоран Милашиновић. У реновираном простору на 90 квадрата, у чију је адаптацију уложено милион и по динара, смештено је шест ковертирки вредних 22 милиона динара и два од укупно десет штампача вредних додатних три милиона. Када комплетна опрема буде инсталирана Електросрбија ће штампати рачуне за 11 градова и 44 општине са територије Србије, а Милашиновић верује да би у наредном периоду услуге могле бити пружане и већем броју корисника. Капацитети опреме омугућавају штампање 50 до 56 рачуна за минут и ковертирање 5.500 рачуна на сат. Тако ће рачуни за свих 900 хиљада корисника у домаћинствима бити завршени

за највише четири дана. На пословима организације, штампе и дистрибуције ангажовани су оспособљени радници што омогућава довољан ниво квалитета и брзине обављања посла. Обрачун и штампање рачуна конзументима је до сада вршено у осамнаест организционих јединица у оквиру овог привредног друштва. Први пут после 43 године псотојања посао се обавља централизовано са једног места што треба да допринесе знатно бољој ефикасности у раду. Осим ефикасности посебне обавезе пред дистрибутера ставља Закон о заштити приватности који тачно дефинише изглед и начин дотављања рачуна. За утрошену електричну енергију у домаћинствима је, до истека уговора у складу са спроведеним поступком јавне набавке, штампање рачуна обављала пошта, а за привреду и све остале потрошаче организационе јединице Електросрбије. Централизован информатички систем и нова опрема омогућују да се сада читав посао заврши на једном месту у оквиру Електросрбије. Досадашњи начин рада био је оптерећен бројним проблемима, јер је на сваком од места на коме се вршио обрачун и штампање рачуна морао да буде ангажован исти број људи без обзира на обим посла. Морала је да постоји одговарајућа опрема за штампање, службе за набавку папира, дистрибуцију до пошта и слично. У Електросрбији су уверени да ће читав процес од очитавања бројила до уплате бити знатно скраћен, а људи до сада ангажовани на овим пословима распоређени на места на којима ће обављати квалитетније послове. Обавеза Електросрбије је да читав посао око очитавања бројила и предаје рачуна заврши за четири до пет дана. Највећи број купаца у градском подручју омогућава да се тај посао обави за двоструко краће време, а проблем представља очитавање код потрошача у најудаљенијим пределима што продужава читав процес. За разлику од Београда где се највећи број потрошача налази на ре-

Зоран Милашиновић

13.10.2013.

МАГАЗИН

лативно малом простору, и Војводине у којој је због конфигурације терена очитавање бројима и достава рачуна једноставнија, краљевачка Електросрбија покрива највећи део планинског дела Србије. На продужење времена за које рачун стиже до појединих потрошача утиче и чињеница да у најзабаченије пределе ни поштар не одлази сваког дана. - Настојимо да што више скратимо читав процес новим начином штампања рачуна. Све ћемо да држимо под контролом и сортирамо рачуне да би поштом стигли што пре, поготово до власника који не живе ма месту утрошка струје. Информатички смо припремили да рачуне сортирамо по подручјима и све доста добро функционише. Померили смо фокус на 25. у месецу, а настојимо да скратимо рок да купци имају више времена да погледају рачуне и планирају када шта могу да плате – каже Милашиновић. У настојању да обезбеди што ефикаснију наплату, а конзументима планирање трошкова, Електросрбија је увела и бројне друге сервисе, између осталих да инфомације о дугу за утрошену струју добију путем електронске поште или СМС порука и пре него стигне штампани рачун. Потрошачи су већ обавештени о новим повољностима, а они који су заинтересовани за овакав вид комуникације треба само да се региструју за одређени сервис на неком од шалтера Електросрбије. Услуга је бесплатна, а добија се након што се стави потпис на захтев којим се регулише заштита приватности купца. Рачуни за утрошену електричну енергију у претходном периоду већ су уручени потрошачима, а први дан рада принтинг центра обележило је штампање обавештења о дуговањима за потрошаче који нису плаћали струју у последња два месеца. У обавештење су укључене и информације о роковима за измиривање обавеза. - Следећи корак је штампање рачуна за вирманце са целог подручја, којих има око 60 хиљада, да би већ пред крај ове, и почетком наредне године, и домаћинства добила рачуне на исти начин, а посао захтева велику количиниу папира, добру организацију и координацију са добављачима и сервисерима опреме – каже Милашиновић. Изглед и садржај рачуна увек је усклађиван са тарифним системом и обавезама које намеће закон. У Електросрбији кажу да би могли бити много једноставнији, и највећем броју потрошача разумљивији, када у њих не би била укључена телевизијска претплата и више различитих зона са две тарифе. Нажалост, на то не могу да утичу, па морају да се прилагођавају условима које намеће држава. И поред доста компликованог система на овом подручју није, каже Милашиновић, било значајнијих грешака на терет потрошача. Има појединачних рекламација чији је број, иако безначајан за овако велики број корисника услуга, ипак у силазној путањи због квалитета очитавања и брзине решавања рекламација. Унапређење односа са купцима један је од приоритета Електропривреде Србије принуђеној да се већ од 2015. бори за сваког купца коме ће бити пружена могућност да струју купује код различитих дистрибутера. Милашиновић верује да ће, у таквим условима, и брзина доставе рачуна бити фактор на основу кога ће се потрошачи опредељивати при избору добављача. Т. Радовановић

МАГАЗИН

13.10.2013.

Отворен нови супермаркет у Доситејевој улици

Фото: М. Радовановић

Приватизација „Прве петолетке“ доведена у питање

МАГАЗИН

13.10.2013.

НЕИЗВЕСНА БУДУЋНОСТ ТРСТЕНИЧКОГ ГИГАНТА

- Министар привреде Саша Радуловић зауставио приватизацију три привредна друштва из система „Прве петолетке“. - Трстеник остао без инвестиције вредне 15 милиона евра, а сигурност 600 радника који је требало да буду ангажовани у производњи ова три друштва одлази у прошлост

МАГАЗИН

13.10.2013.

одинама се привреда Србије заснивала на великим системима, а један од највећих и најзначајнијих у том периоду сигурно је била трстеничка „Прва петолетка“. Процес транзиције од кога се очекивало да створи повољније услове за пословање у најнегативнијем смислу одразио се у првом реду баш на највеће колективе, па се у незавидном положају нашао и некадашњи трстенички гигант чије је име постало познато у целом свету. Руководство општине и менаџмент „Петолетке“ су последњих година улагали маскималне напоре да пронађу стратешке партнере за наставак успешне производње, а као најозбиљнији показала се белоруска компанија „Амкодор“ заинтересована да купи чак три привредна друштва из система „Петолетке“. Долазили су у Трстеник у више наврата белоруски стручњаци, проверавали све што је било потребно и правили планове да би првог дана минуле недеље уследио састанак са министром привреде Сашом Радуловићем, али без присуства представника локалне самоуправе. Био је то повод за бурно негодовање председника општине Трстеник Мирослава Алексића додатно ојачано сазнањем да је министар стопирњем процеса приватизације три „Петолеткина“ друштва поништио све досадашње договоре са белоруским партнерима. Како је још пре месец дана требало да буде расписан јавни позив за достављање понуда за куповину, а до тога није дошло, почела је да се јавља сумња која је коначно потврђена у понедељак када је белоруски партнер обавестио менаџмент „Петолетке“ о току разговора са министром Радуловићем. Тако је, подсећа Алексић, Трстеник ускраћен за инвестицију од 15 милиона евра, а сигурност 600 радника који је требало да буду ангажовани у производњи ова три друштва такође одлази у прошлост. - Ја данас морам да питам министра Радуловића да ли се одбијањем инвеститора поспешује запосленост у Србији? Да ли ћемо на овакав начин покренути привреду и поспешити запошљавање, или ћемо имати хиљаде

нових људи на улици? Данас имамо ситуацију да се „Првој петолетки“ не дају субвенције које је донедавно добијала, а то значи да сви радници „Прве петолетке“ и становници треба да буду у озбиљном страху и забринути јер ту ради 4.000 радника. „Прва петолетка“ је данас највећи металски комплекс у Србији и нико нема право да се понаша као да је то наследио и да у своје руке узима судбину ових људи, да распродаје, гура у стечај и шаље на улицу - каже Алексић. Разлог за одбијање промене власничке структуре актуелни министар види у чињеници да је нереално реализовати у пракси договор постигнут са бившим министром Млађаном Динкићем због ниског нивоа инвестиције. Десет година уназад није било никог заинтересованог за куповину „Прве петолетке“, а пропао је низ покушаја да се приватизује овај велики систем. Разлог за то лежи у чињеници да је прегломазан, па је одлучено да се приступи приватизацији појединачних привредних друштава. Чињеница да са белоруским партнерима постоји дугогодишња сарадња додатно је ојачана договором председника две државе, Александра Лукашенка и Томислава Николића, о интензивирању привредне сарадње. Поступак министра Радуловића у Трстенику не виде као начин за развој привреде и привлачење инвеститора који желе да улажу у Србију. Зато су локална самоуправа, руководство „Прве петолетке“ и запослени у овом колективу одлучни да наставе борбу за одбрану гиганта чији значај знатно превазилази оквире локалне средине. Основ за овакво размишљање лежи у чињеници да се распршило све што је годинама чињено да бар један мали део великог система стане на ноге. Председник трстеничке општине има информације да су поступцима ресорног министра незадовољни и разочарани и белоруски партнери који су припремили инвестициони програм, обезбедили гаранције за инвестиције од 15 милиона евра и желели да у Трстенику направе једну од најбољих фабрика. Чињеница да се за овакву

приватизацију расписује јавни позив, и да нико не може бити фаворизован, додатно појачава сумњу у злонамерност тврдње да поступак није вођен на прави начин. Руководство општине и менаџмент колектива нису у ситуацији да постављају услове у ситуацији кад морају да спашавају колектив који је последњих година избегао судбину крушевачког „14. октобра“, краљевачких „Магнохрома“ и „Фабрике вагона“ и многих других. „Прва петолетка“ је данас највећи металски комплекс који ради и производи и који је субвенције користило за улагање у опрему. - Ми ћемо се борити против тога да неко ко никад није ушао у простор „Прве петолетке“, не зна где се налазе ове три фабрике, не жели да прими председника општине и директора „Петолетке“ на састанак, самовољом узима у руке судбину свих – поручује Алексић одлучан да настави борбу за спас колектива. Забринутост Трстеничана појачана је чињеницом да се приближава 30. јун 2014. године до када треба решити судбину свих предузећа у реструктурирању, јер онима која то не буду успела да ураде следи стечај. Без озбиљне стратегије након тог датума прети опасност од појаве хиљада радника на улици, па је приватизација три фабрике из система „Прве петолетке“ био начин да се највећи део трстеничког гиганта учини одрживим. Чињеница да министар привреде није показао спремност да разговара са Трстеничанима наводи на размишљање да на „Прву петолетку“ гледа исто као и осталих 178 предузећа у реструктурирању што не даје довољно наде за оптимизам кад је у питању судбина предузећа. У ситуацији када нема довољно информација о томе шта министар планира кад је у питању судбина „Прве петолетке“ најмање што могу да очекују у локалној самоуправи је да их неко из министарства позове и обавести о томе. Т. Радовановић

На годишњицу страдања невиних цивила

ОЧИ У ОЧИ СА ИСТОРИЈОМ МАГАЗИН

13.10.2013.

(1)

- Деценијама се по завршетку Другог светског рата манипулисало са бројем стрељаних у Краљеву. - У књизи Идентитети жртава стрељаних у Краљеву октобра 1941. године објављена до сада позната имена страдалих. - У историји ратовања нису познате тако драстичне мере одмазде. - Дуго је у немачкој јавности опстајавала прича о томе да је Вермахт војска била света и часна и да није чинила злочине попут СС и Гестапоа

13.10.2013.

МАГАЗИН

Силвија Крејаковић

еколико година је, после октобра 1941. године, требало Краљевчанима да се поврате од шока изазаваног незапамћеним погромом становништва које су извршиле јединице регуларне армије немачког Рајха. Однос будућих генерација према октобарским догађајима грађен је на цифрама од неколико хиљада невино стрељаних цивила у знак одмазде због смрти и рањавања немачких војника. Све до краја века ретко ко се усуђивао да се суочи са сликом ослоњеном на историјске изворе о најпогубнијој ратној години у Србији. Овом темом се интензивније од других последњих година бавила кустос Народног музеја у Краљеву Силвија Крејаковић, а резултати рада објављени су ових дана у књизи Идентитети жртава стрељаних у Краљеву октобра 1941. године. Од краја септембра 1941. године у Србији су примењиване репресивне мере у циљу гушења устанка партизанских и јединица Југословенске војске у отаџбини, а када су резултати изостали репресија је проширена на целокупно становништво. Главнокомандујући немачких окупационих снага у Србији 20. септембра постаје генерал Франц Беме, а један од првих задатака био је да спроведе наредбе заповедника за југоисток Вилхема Листа и врховног команданта Рајха Адолфа Хитлера. У европској

историји до тада није запамћено да је живот једног немачког војника у Србији коштао живота сто цивила. За сваког рањеног окупационог војника требало је стрељати 50 Срба. У Француској су владали слични прописи, али у много мањим размерама јер је живот једног немачког војника био адекватан броју од двадесет цивилних жртава. Два дана пре масовних демонстрација у Београду 27. марта 1941. године, у знак протеста против пописивања Тројног пакта, које су и биле повод за немачки напад на Југославију, у Краљеву је владика Николај Велимировић одржао збор коме су присуствовали углавном преживели ратници из балканских и Првог светског рата. Придружили су им се чланови Комунистичке партије и гимназијалци које је предводио директор школе Михајло Кнежевић. Из наредби немачке врховне команде из тог периода јасно се види да је основ за масовну одмазду, поред демонстрација, била и мржња поражених снага у Првом светском рату. Немачка офанзива која је почела 25. септепмбра у реону Саве наспрам Шапца одвијала се са невероватном мржњом поражене снаге која се, мимо правила ратова, светила над нејачи и цивилима без оружја. О таквом односу сведочи само једна у низу наредби које је издао Франц Беме, а која гласи: „Ваш је задатак да прокрстарите земљом у којој се 1914. године потоцима лила немачка крв услед подмуклости Срба, мушкараца и жена. Ви сте осветници тих мртвих. За целу Србију има се створити застрашујући пример који мора погодити целокупно становништво“. Први на удару били су 2950 мушкараца, жена и деце у селу Драгинац надомак Шапца. Након што су готово опустели Јадар и Мачву на мапи ратних злочина регуларне војске немачког Вермахта уследили су застрашујући примери Краљева и Крагујевца, а историјске чињенице потврђују да ове злочине нису вршили Гестапо и СС јединице чији се злочини везују за концентрационе логоре, за-

творе и транспорте ухапшених који су одвођени на рад у Немачку. - Овде је у питању регуларна званична војска немачког Вермахта. Питање које произилази из овога, а које је изазавло велике протесте неонациста чак деведесетих година пршлог века, је питање злочиначке улоге регуларне војске Вермахта у немачкој историји. Дуго је у немачкој јавности опстајавала прича о томе да је Вермахт војска била света и часна и да није чинила злочине попут СС и Гестапоа. То демантују примери Крагујевца, Краљева, Драгинца и бројних других места, а није било села на подручју Краљева у коме није било мањих стратишта или злочина на кућном прагу које је вршила војска Вермахта. За то се знало, али је историјска истина дуго била потискивана - каже Крејаковић. Након што је Штаб 717. дивизије Вермахта примио наредбе о масовним одмаздама проследио ју је командантима пукова задуженим за спровођење. Оружани напади партизанско-четничких јединица у околини Краљева, у којима је погинуло 14 а рањено 10 немачких војника, послужили су као непосредан повод за доследно спровођење наредби најсуровијим кажњавањем талаца. Затварање је почело 4. октобра када су ухапшени радници и службеници Фабрике авиона, железичари и запослени у Железничкој радионици, рацијом покупљени грађани из кућа, са улица и из избегличких вагона. Сви су затворени у локомотивску халу на место које се, по складиштима муниције војске Југославије, називало лагер. У Краљеву је 15. октобра уведено ванредно стање са преким судом, а истог дана почело стрељање талаца који су из локомотивске хале извођени у групама од по стотину људи и одвођени на стратиште. О последњим данима живота стрељаних сведоче поруке породицама и казивања преживелих који су успели да се извуку испод лешева. На основу порука закључује се да су у локомотивску халу доведени на превару са образложењем да треба да приме плате које су

13.10.2013.

МАГАЗИН

касниле од јуна месеца, а све до последњег дана највећи број заточених није очекивао да ће бити стрељан. Неки од њих успевали су некако да на отргнутим комадима папира напишу поруке и различитим каналима проследе породицама. Део порука је сачуван, и изложен у сталној поставци Народног музеја, а њихова садржина указује на савете породицама да нема потребе за бригу, јер би таоци могли бити послати на рад у Немачку. Највећи број њих био је запослен у железничком чвору који је између два рата био изузетно важан стратешко привредни и војни правац, а састојао се из четири јединице које су чиниле Железничка ложионица, станица, 14. и 7. секција за одржавање пруге. - Немачки Рајх је имао стратегију не само да физички убија људе, већ да их убија и психички тако што их дехуманизује, а са тим се слажу сви историчари и психолози, посебно јеврејски који су преживели логоре. Најгора и најпогубнија је била дехуманизација људи, одузимања идентитета, имена, приватности и понижавањем у смислу да су сведени на бројеве. То је било погубно за свест људи који су постајали машине који се крећу у великим концентрационим логорима и логорима смрти – каже Крејаковић. Народни музеј је 1966. године издао књигу Казивања преживелих у којој је забележено сећање Марка Сломовића: „Врата од хале се затворише и ми остасмо напољу. Било нас је око сто. Показаше нам гомилу алата и наредише да свако узме ашов, пијук или лопату. Тада нас постројише по тројицу и под стражом поведоше уз пругу према Ложионици. Зауставили су нас на великој ледини у кругу Железничке радионице. Приметио сам испред нас неколико митраљеских гнезда. Све наде у живот одједном су пале у воду“. Запис сведочи да је до последњег тренутка постојала нада у живот и депортацију у логоре Рајха као што је то учињено са српским официрима и војницима заробљеним у априлском рату 1941. године након што су се одупрли немачкој офанзиви. Они су депортовани у војне логоре у којима режим био нешто блажи нео у логорима смрти. Последњи таоци изведени су из хале и стрељани 20. октобра, а након стрељања немачки официри су хицима из пиштоља убијали жртве које су показивале и најмањи

знак живота што се види на фотографијама одузетим немачким војницима које се чувају у Архиву Југославије. Стрељани су цивили без војне одговорности различитог узраста, занимања и порекла, од оних рођених овде до других који су ту ухлебљени између два рата, или спас и изгнаничко уточиште проналазили у Краљеву. Стрељани су претежно Срби из свих бановина предратне Југославије, Словенци, Роми, руски емигранти који су после Октобарске револуције дошли у Србију, а у Краљеву радили као стручњаци и радници у оновременим фабрикама делећи судбину осталих грађана. Железничка радионица је у то време размењивала стручњаке и раднике са радионицама сличног типа из Марибора и Зрењанина, па је између два рата у Краљеву био настањен велики број Словенаца. Други део је пристигао након доласка првих немачких војника на тле Словеније коју је Рајх сматрао својом историјском територијом. - Непожељно становништво је делом протерано у Рајх, германизовано и претворено у Немце, а остало протерано у Србију. Много гора судбина затекла је Србе и Роме који су живели у НДХ, а и Старо сајмиште је било логор Независне државе Хрватске. Стравични злочини на теритотји НДХ иницирали су огроман број српског становништва да дође са подручја Хрватске, Босне и дела Војводине у границама које су тада биле другачије од данашњих. Међу страдалницима је претежно становништво православне вероисповести о чему сведоче сачувани протоколи Српске православне

цркве настали између 1941. и 1945. године. Подаци римокатоличког жупског уреда Светог Миховила сведоче о 77 имена и презимена стрељаних католика, највише Словенаца, мада има Чеха и неколико Хрвата. Међу њима је официр Милан Дир, управник војног аеродрома у Краљеву, ожењен Краљевчанком, који је живео на потезу Старе чаршије и одбио да изађе из строја за стрељање. Многе породице изгубиле су више чланова и затрте стрељањем мушких чланова. Међу њима је Живан Блажић са три одрасла сина, Димитријевићи, Радомировићи, Марковићи, Петровићи, Ристићи, Јончићи, Обрадовићи, Ђорђевићи ... – истиче Силвија Крејаковић. У складу са наредбом генерала Франца Бемеа приликом закопавања стрељаних треба требало је пазити да се на стратиштима не стварају српска светилишта и места ходочашћа, па је било забрањено стављање крстова и украшавање гробова. Породице стрељаних су излазиле на лагерско гробље само уз посебну дозволу немачких власти, а први помен одржан је у октобру 1942. године. Упркос немачким забранама породице су својим ближњима над заједничком гробницом подизале крстове са уписаним именима. Сведоци су после рата пред Државном комисијом за утврђивање ратних злочина окупатора и његових помагача потврдили постојање спискова стрељаних. Комисија је формирана још на Другом заседању АВНОЈ-а 1943. године, а активности је током 1945. и 1946. године спроводила преко земаљских покрајинских и обласних коми-

сија. На основу сведочења тумача при немачкој команди, који су били процесуирани након рата, сазнајемо да је вођена прецизна евиденција и да су постојали и немачки спискови стрељаних. Из једне изјаве Мирка Липице сазнајемо да је могло бити стрељано око 2.300 људи чија је имена он видео у немачком списку. Посебно саркастичним чином историчари сматрају акт немачке команде која је прве потврде о стрељанима члановима породице почела да издаје на католички Божић 25. децембра. Иако су потврде издаване у дужем периоду на свима је био исти датум, 25. децембар 1941. године. Стрељање великог броја цивила у октобру 1941. године оставило је трајне последице на будућност Краљева и околине. Сем великог губитка које су претрпеле породице стрељаних уследио је привредни и демографски колапс града од кога се у стратешком смислу Краљево никада није опоравило. Врло брзо је престала са радом Фабрика авиона. Део постројења је уништен у априлском рату, а део уништила команда југословенске војске да не би пала у руке Немцима као очувана могућност за производњу авиона бомбардера. После стрељања већине радника и службеника Фабрике авиона хале су демонтране, а постројења делом однета у Немачку, јер је у производњи бомбардера „дормиер“ пред рат примењивана немачка лиценца. - наставиће се Т. Радовановић

Сведочанство о НАТО агресији

ЗАПИС О НЕМОГУЋЕМ

МАГАЗИН

13.10.2013.

(25)

МАГАЗИН

13.10.2013.

Четвртак, 13. мај 1999. Дан педесет први

акон што су у 5,47 према сату у дневној соби сирене огласиле крај ваздушне опасности необично је мирно, па наслућујем да би и читав дан могао бити такав. Изгледа да ће бити лепо време, јер оних неколико кишних капи које сам осетио синоћ нису могле да донесу значајнију промену. Само који минут дуже од два сата трајао је мир, јер су већ у 7,55 сирене поново огласиле почетак нове неизвесности. Медији јављају да је током ноћи са шест ракета погођена зграда Телевизије Нови Сад, Фрушка Гора и Батајница изнад које је, по незваничним подацима, оборен један непријатељски авион. Гађани су још реон Делиблатске пешчаре, Голеш, околина аеродрома Слатина код Приштине, Србица, Дечани, погранични део у околини Ђаковице, Липљан, При-

зрен, Штимље, Стари Трг... У Савету безбедности Уједињених нација и даље се блокира кинески захтев за осуду напада на амбасаду у Београду, па ће Кина као одговор блокирати усвајање хуманитарне резолуције о Косову. Кинески хакери упали су на неколико америчких сајтова и изменили њихов садржај остављајући поруку да ће се борба наставити. Борис Јељцин и Жак Ширак су у Москви разговарали о намери Русије да промени став према западу и сама заштити своје националне и интересе на Балкану. Ширак је допутовао у Москву и безуспешно покушавао да приволи Москву у подршци НАТО захтевима за војно присуство на Космету. Одговор Москве није онакав какав је очекивао, а тврди се да НАТО мора да прихвати и неке компромисе. Након што су Черномирдин и Талбот мало приближили узајамне ставове најављена је и њихова заједничка посета Београду током

следеће недеље. Талбот се управо вратио из Финске где је разговарао са финским председником који треба да преузме улогу главног преговарача Уједињених нација. И док НАТО покушава да у решавању проблема ангажује неутралну Финску најављује се могућност да Јељцин распусти Парламент. Кина се и даље противи сваком разматрању било каквог плана за решење кризе на Космету док траје бомбардовање, а све резолуције које се буду доносиле треба да буду прихваћене и од стране Југославије. У Думи почиње процедура за изгласавање неповерења Борису Јељцину, а читав поступак би трајао све до половине следеће године када Јељцину, коме се на душу ставља распад Совјетског Савеза, рат у Чеченији, стање у војсци и привреди, и иначе престаје мандат. Поступајући по наређењу Врховне

команде из Приштине је у Београд стигла прва јединица МУП-а чију је смотру извршио министар унутрашњих послова Влајко Стојиљковић. Данас је Дан безбедности, а највећи број вести у свим медијима посвећен је управо томе. Поводом празника је одликован, или унаређен у виши чин, велики број припадника органа безбедности, а пригодна свечаност одржана је и у Краљеву где је за заслуге награђено 62 припадника МУП-а са територије Краљева, Рашке и Врњачке Бање. Том приликом наглашено је да у борбеним дејствима у последње две године нема погинулих припадника МУП-а са овог подручја. У 14,45 је отпочео још један напад на Ниш у коме су гађани витални објекти путне привреде. Након напада на зграду телевизије у Новом Саду ватрогасци нису могли да дођу до ње због срушених мостова, па су пожар гасиле њихове колеге из Сремских Карловаца и Петроварадина. Око 12,00 оборена је још једна беспилотна летилица изнад Клокот Бање на Космету, а потврђено да је током јучерашњег дана деловано у више наврата на територији општине Прешево на југу Србије, потом Србица и Дечани. Командант ратне морнарице потврдио је да су њени резултати у овом рату изван очекивања. И док је током дана објављено шест тачака кинеског става за решавање кризе на Космету у Лондону тврде да смењивање Владе у Москви неће успорити мировни процес, а свако одлагање преговора само продужава НАТО агонију. Министар унутрашњих послова Македоније тврди да у избегличким камповима у овој земљи има организованог деловања ОВК, а све је више и наоружања. Панику међу грађане уносе и авиони НАТО алијансе са којих отпадају неидентификовани делови. Савезна влада је донела одлуку да уведе визе држављанима Италије да би се контролисао долазак становника земље која врши агресију, али и да уведе обвезнице ради покрића дуга федерације. У исто време Демократска партија социјалиста Црне Горе је по-

кренула иницијативу за смењивање председника Мила Ђукановића због кршења Устава ове републике и преузимања ингеренција на које нема право. Немачки мистар одбране Јозеф Фишер морао је да напусти седницу ванредног конгреса Странке зелених, којој припада, и затражи помоћ лекара након што га је пластичном кесом пуном црвене боје гађао један делегат. На уласку у салу у којој се одржава конгрес Фишера су гађали и други припадници странке који су се сукобили и са полицијом, а у тренутку кад су покушали да уђу у салу у којој се одржава скуп ухапшено је 60 демонстраната. Јошка Фишер је пред делегатима потврдио да неће спровести у дело одлуку о прекиду ваздушних удара, ако је донесе конгрес. Министар иностраних послова Југославије Живадин Јовановић је у Београду примио високог комесара Уједињених нација за људска права Мери Робинсон. Од 15,00 поново је прекинут телефонски собраћај са Рашком, Новим Пазаром и Копаоником. Данас су Јеремије. Из околних улица се чује жагор деце и лупање у празне судове, па Владимир око куће тражи нешто са чим би се придружио групи. Пронашао је некакву стару џезву за кување кафе, али је након краткотрајног двоумљења ипак одустао од те намере са образложењем да не мора баш сваке године да иде. Грчка се дистанцира од политике силе, па је Костас Симитис тим поводом позвао Тонија Блера и саопштио му да бомбардовање мора да престане. Крах ваздушне кампање која није остварила ниједан од постављених циљева признао је и Јоргос Папандреу, а у немачком граду Ахену Тони Блер одликован високим немачким одликовањем за заслуге у уједињењу Европе. Од енглеских државника ово високо одликовање примио је једино још Винстон Черчил. Негде у свету се чуло, нисам успео да запишем где, да НАТО има интелигентне бомбе, али интелигенцију има и председник Милошевић.

Италијански синдикати су прогласили генерални штрајк против агресије, а из НАТО алијансе стижу информације о поштовању одлуке да се војска повуче са Космета. Италијанска штампа пише да се амерички пилоти из база у Италији јављају породицама путем интернета, али да пишу и светским листовима жалећи се да политичари од њих праве роботе . За све што не ваља критикују се пилоти који се карактеришу као убице, док су политичари анђели. Авион Б2 из кога је погођена кинеска амбасада у Београду конструисан је за ношење атомске бомбе, кошта две милијарде долара, а долетео је директно из Мисурија. До Београда му је било потребно петнаест сати лета, а за повратак, због ветрова над океаном, читавих двадесет. Адвокати НАТО-а тврде да Међународни суд у Хагу, чија се одлука очекује током наредне недеље, није надлежан да одлучује о агресији. Мило Ђукановић и Зоран Ђинђић су упутили заједничку поруку Њујорк Тајмсу у којој агресију на нашу земљу карактеришу само као трагичан догађај. Заједно путују по Европи где се састају са председницима и високим државницима земаља чланица НАТО алијансе што је оштро критиковано у коментару објављеном у Дневнику Радио-телевизије Србије. И док портпарол НАТО алијансе Џеми Шеј тврди да ОВК води тешке борбе против Војске Југославије у великом броју места на територији Космета, наше војне власти то одлучно демантују. У времену између 15,00 и 15,30 гађана је Рашка као и северозападна, индустријска, зона Ниша у коме је већ други дан константно на снази знак за ваздушну опасност. Осам пројектила је испаљено на шире подручје Лесковца, а гађани су предузеће „Интеграл“ у Бујановцу, Косово Поље и по први пут реон Шар планине У 22,50 однекуда се из велике даљине, по ко зна који пут, зачуо хук авиона. - наставиће се Т. Радовановић

Краљевачка медијска сцена: Горан Ћировић

МАГАЗИН

13.10.2013.

НОВИНАРСКИ ХЛЕБ СА СЕДАМ КОРА

- На медијској сцени су се помешале бабе и жабе, дневне новине су постале таблоиди, а таблоиди дневне новине, па се не зна ко пије а ко плаћа, што се одражава на пад тиража најчитанијих дневних листова. - Екипа Дописништва „Вечерњих новости“ у подухвату у који се не би упустили ни много значајнија светска новинска имена. – Краљево је у једном тренутку са три недељне новине, чак пет телевизија и ко зна колико радио станица било рекордер у Србији

страживање стања на краљевачкој медијској сцени показало је да се, у односу на друга занимања, опредељење према новинарству као будућем занимању јавља много раније. То показује и пример Горана Ћировића који је афинитет према писаној речи стекао још у основној школи када је уз спорт и стрипове заволео књиге, посебно романе различите врсте. Све то утицало је на одлуку да се упише на друштвено-језички смер краљевачке гимназије као степеници према Филолошком или Факултету политичких наука који су оспособљавали најбоље кадрове за обављање новинарског посла. Актом који са дистанце од више година сматра младалачком грешком пут га је одвео на сасвим другу страну па се, уместо школовања за оно што воли, уписао на грађевински смер за високоградњу при краљевачкој Шумарској школи. Мање од четири године било је потребно да схвати да је промашио занимање, па је већ од трећег разреда школе почео да се припрема за полагање пријемног испита на смеру за српски језик и књижевност Филолошког факултета. Осим подршке родитеља свесрдну помоћ пружале су професорке Миланка Гајић из Шумарске школе и Ружица Лазаревић из краљевачке Гимназије.

Горан Ћировић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 13.10.2013.

Наоружан неописивом жељом да постане новинар обрео се у Приштини у време бурних збивања која ће у пресудној мери утицати на даљи ток живота. Пред крај последње деценије прошлог века, када је на претпоследњој години студија навелико радио у студентском листу, отпочела је НАТО агресија и рат који га је на дуже време одвојио од првобитне намере. Лист у коме је сарађивао већ је престао да излази, а јаз између српских и албанских студената бивао све већи, посебно после одлуке тадашњих власти да један број студентских домова буде уступљен њима на коришћење. Албански студенти су академска знања стицали на паралелном универзитету, који није подржавала Србија, па је дошло до драматичних протеста који су претили да се претворе у физичке обрачуне са несагледивим последицама. Све већа економска криза, и мања безбедност на тим просторима, утицали су на дефинитивну одлуку о повратку у Краљево и наставак студија у нека боља времена. Како је време одмицало та могућност је постајала све даља поготово после заснивања породице и потребе да се стара о њеној егзистенцији. - Покушавао сам да радим као новинар и имао кратке излете у београдким електронским медијима, а тачно пре десет година тадашњи власник ТВ „Десетка“ Радован Типсаревић, који има велике заслуге и утицај на развој као новинара, позвао ме је да се прикључим овој телевизији што сам, после дужег размишљања, прихватио. Тамо сам затекао изванредну екипу људи и новинара. Предводио их је фантастични новинар Србо Трифуновић који је пре тога радио у бројним београдским медијима, чак био и уредник градске рубрике у некадашњој Политици Експрес, па је код њега млад новинар, као што сам био у то време, имао шта да види и научи – каже Ћировић. Иако је главна преокупација спорт током скоро године дана у телевизији са малим бројем новинара, смиматеља, монтажера и осталог техничког

особља створена је атмосфера у којој није било тешко пратити ни друге области живота, посебно политичка и културна збивања. Па иако то у опредељивању за бављење новинарским позивом није никада био циљ, нити је имао таквих амбиција, Горан Ћировић је полако стасавао у врсног телевизијског новинара. После само три месеца у новој средини постао је аутор доста гледане спортске емисије што је посебно важно када се зна да је у исто време Теелвизија Краљево имала најјачу спортску редакцију у читавом региону. Идила није дуго потрајала јер је власник одлучио да прода телевизију, а нови власник и поред лепих идеја дошао у ситуацију да се бори са онима који су покушавали да преотму део колача. - Дошли су такозвани менаџери и покушавали нас новинаре да уче послу, да објасне колеги Трифуновићу, који има новинарство у малом прсту, како треба да ради. Било ми је јасно да то, без обзира не тешку финансијску ситуацију, неће дуго да потраје, што се ускоро показало као тачно. Док је трајало покретали смо нове емисије, између осталих фантастични „Ретровизор“ Срба Трифуновића и нашу заједничку „Топ тип“. Без и једног динара снимали смо новогодишње програме, а у емисијама посвећеним здравству и породици посебно се ангажовала Сања Ћировић. Прошло је златно време крађа када нико није водио рачуна шта емитују телевизије, па је једна преносила утакмице шпанског

фудбалског првенства, друга енглеског и нико се није на то обазирао. Кад се то променило телевизије су морале да имају бар половину сопствене продукције што нама није био проблем, јер смо већ имали посебне ауторске емисије. Драстично су поскупеле телевизијске серије и филмови, није се никоме исплатила куповина, па смо програм попуњавали ауторским и, усуђујем се са ове дистанце да кажем, прилично добрим емисијама - прича Ћировић. И по ко зна који пут показало се да се од љубави не живи, а да је за живот потребно нешто друго што су у том тренутку могле да пруже „Франкфуртске вести“, лист намењен српској дијаспори који је штампан у Немачкој, а дистрибуирао на свим континентима. Иако задовољан сарадњом са новом редакцијом пробудила се знатижеља рођена у „Десетки“, па је прихватио позив амбициозног власника Телевизије „Бисер“ да креира спортски програм. Испоставило се да су, иако је имао одрешене руке, напори били кратког даха, јер ни после шест месеци амбициозна екипа, због помањкања финансија, није успела да консолидује редакцију и програм постави на чврсте и здраве основе. У потрази за послом као извором прихода пут је водио према локалном недељнику „Краљевачке новости“ који сем добре идеје није нудио довољну финансијску подршку за наставак рада. И док је као дописник „Франкфурт-

Немам ништа против појаве таблоида, али мислим да су се помешале бабе и жабе, дневне новине су постале таблоиди, а таблоиди дневне новине, па се не зна ни ко пије а ко плаћа што се одражава на пад тиража најчитанијих дневних листова. -Долазе млађе генерације које немају навику да купују новине, било да су то магазини или дневна штампа

13.10.2013.

МАГАЗИН

ских вести“ радио све и свашта, као и на телевизији, а лист није занимао локални спорт, у „Краљевачким новостима“ је Горан Ћировић годину дана пратио догађаје само у овој области и сам уређивао четири спортске стране, све док није стигао позив из „Спортског журнала“. Краљево је од 2007. године имало два клуба у првој кошаркашкој лиги, а уз одбојкаше Рибнице прволигаш била и екипа Женског кошаркашког клуба „Краљево“. Толико значајних спортских догађаја у „српској Болоњи“ није могао да испрати само један дописник, па се и Ћировићу пружила прилика да појача дописничку екипу. Краљево је спортски град са доста дешавања, а „Спортски журнал“ једна од најугледнијих спортских новина на Балкану која доста пажње поклања локалном спорту, па су место у њему нашла двојица новинара који се међусобно допуњују и труде да на страницама листа промовишу и најмање спортове. Бројни фактори утицали су да телевизијске станице и новине нису могле да зараде довољно новца и покрију ни минималне трошкове пословања. Ћировић сведочи да никада није припадао групи оних који би седели скрштених руку и кукали над судбином, већ је увек ишао даље. Да храбре прати срећа потврдило се истог дана кад је напустио „Краљевачке новости“. Манифестовала се позивом доајена краљевачког новинарства Душана Стојића да ради као хонорарни сарадник у „Вечерњим новостима“, листом са највећим тиражом у Србији како би га, кад стекне услов за пензију, наследио на месту досписника из Краљева. Од почетка бављења новинарским послом већ су заживели интернет, рачунари, мобилни телефони., па је комуникација са београдским редакцијама у многоме поједностављена. И као да се све уротило против њега, а криза доспевала свуда где и он, закуцала је и на врата „Вечерњих новости“. Иако поред плата запослених касне и хонорари после пет година успешне сарадње Горан Ћировић не посустаје.

- Новине као медиј захтевају понекад изузетну брзину, а често морамо да будемо бржи него електронски медији. Ми из локалних средина имамо далеко краће рокове него што их имају они у централи, па морамо брзо да реагујемо као после земљотреса у Краљеву и пожара на Столовима. „Вечерње новости“ су поклањале велику пажњу земљотресу, у почетку чак четири стране сваког дана. Иако се то смањивало на три, две, па једну читавих пет месеци у континуитеу били смо присутни на страницама листа. Био је то рударски подухват који смо обавили колеге Стојић, Шљивић и ја, подухват у који се не би упустили ни много значајнија светска новинска имена . За све што смо урадили награђени смо захвалницом града Краљева – сведочи Ћировић. Досадашње искуство не даје довољно оптимизма за будућност писаних медија који губе трку са електронским и интернетом. Док се нека информација појави на страницама листа већ је велики број пута прежвакана на итернету. Брзина је повод да све већи број новина имају веб сајтове на којима објављују информације тако да читалац не мора да чека сутрашњи дан да би их прочитао у новинама. Уз све то намеће се и утисак да се са временом губи интерес за опширније текстове, репортаже и рубрике, јер се читаоци задовољавају огољеним информацијама, а на пад тиража дневних новина утицала је и појава жуте штампе. И као што је Краљево својевремено било феномен у спорту по тако великом броју прволигаша за релативно малу средину, испоставило се да је слична ситуација и на медијској сцени, па је у једном тренутку са три недељне новине, чак пет телевизија и ко зна колико радио станица било рекордер у Србији. Пре само десетак година медијском сценом су суверено владале „Ибарске новости“ са новинама, радио и телевизијском станицом, а онда су полако почели да се појављују и други. - Краљевачни су били добро информсани све док транзициони цунами, и назови приватизација, нису

бацили све краљевачке медијске куће у ћошак у коме се и данас налазе. Телевизија Краљево је за само неколико година променила три власника, а „Мелос“ опстаје на тржишту захваљујући одличним везама власника са естрадним миљеом у Србији. Иако се бори са финансијским проблемима „Краљевачка телевизија“ има најбољи информативни програм оријентисан искључиво на дешавања у граду. У таквој ситуацији без подршке локалне самоуправе, а знамо који су проблеми били око расподеле новчаних средстава, мислим да ни један медиј у Краљеву не може сам да опстане. Тржишна утакмица је изузетно тешка да би се мале медијске куће избориле за место под сунцем, па не можемо да очекујемо да се било која сама финансира од огласа, маркетинга и реклама, јер је данас тешко наплатити и оно што се некоме уради – каже Ћировић. У време када се оглашивачи вуку за руку да би пристали да се огласе у електронском или писаном медију телевизије опстају искључиво захваљујући новчаној помоћи локалне самоуправе и накнаде за преносе седница Скупштине града. Кад би остали без тог дела колача сигурно би, верује Горан Ћировић, сви могли да ставе катанац на врата и прекину са емитовањем програма. Сем што телевизијски преноси седница локалног парламента доносе значајна материјална средства не треба занемарити ни чињеницу да током одржавања попуњавају добар део програма, а његове креаторе бар за тренутак ослобађају обавезе да размиљшају како да произведу нешто ново и попуне програмску шему. Ни на стандардно питање шта би поручио онима који тек размишљају о томе да заплове у новинарске воде Ћировић нема прецизан одговор. Иако није сигуран да може да било кога одвраћа од бављења овим послом сигуран је да новинарски хлеб има седам кора, а бављење новинарским послом тражи доста одрицања и потпуну посвећеност свих двадесет четири сата дневно. Т. Радовановић

Несвакидашња изложба у краљевачком Народном музеју

МАГАЗИН

13.10.2013.

ЦАРСКИ

ДАРОВИ

Фото: М. Радовановић

- Пред Краљевчанима 68 експоната из 18 земаља, који датирају од 5. века пре нове ере до 20. века, поклони светских државника некадашњем председнику Југославије Јосипу Брозу Титу. - У Београду за два месеца изложбу посетило више од 20 хиљада посетилаца. - Изложба у Краљеву отворена до 15. новембра. – Између 20 и 30 хиљада поклона од Тита примило 4397 странаца. - Јосип Броз се, у дугом периоду владања, сусрео са око 350 председника држава и влада, био гост у 169 државних посета и боравио у 73 земље света

МАГАЗИН

13.10.2013.

раљевачки Народни музеј је од почетка минуле недеље домаћин несвакидашње изложбе. У сарадњи са Музејом историје Југославије посетиоцима је пружена јединствена прилика да се кроз различите предмете, документа и фотографије, упознају са правилима и обичајима који прате размену поклона државника. Даривање има симболичан значај у свим културама, а размену дарова на највишем нивоу одређује прецизан протокол - од избора поклона у зависности од прилике, интересовања, укуса и статуса особе којој је намењен и самог чина предаје, до документације која прати дар и каснијег чувања дарованих предмета. О богатој државничкој активности Јосипа Броза Тита најбоље говоре подаци да се, у дугом периоду владања, сусрео са око 350 председника држава и влада, био гост у 169 државних посета и боравио у 73 земље света. Приликом бројних сусрета, добио је велики број поклона који се данас чувају у Музеју историје Југославије, а појединим од њих поносили би се и највећи светски музеји. Међу предметима који чине саставни део колекције „Царски дарови“ највише је поклона камбоџанског принца Нородома Сиханука са којим се најчешће сусретао, фрагмент храма из Ангкор Тома, некадашње престонице краљевине Кмера који је чуван у музеју пре него што је поклоњен Титу, сребрни сервис за чај украшен представама легендарног бића Гаруде, које је по хиндуској митологији носилац бога Вишнуа, а посебно атрактивна је макета царске кочије, двоколице, израђена од метала и дрвета. Поклон иранског шаха Резе Пахлавија приликом прославе 2500. годишњице Персијског царства, у Техерану 1971. је реплика Указа Кира Великог из 539. године п. н.е., познатог под називом Киров цилиндар. Тај славни документ, у облику глиненог ваљка, био је постављен унутар вавилонских зидина као камен темељац и сматра се првим писаним спомеником о људским правима, јер прописује религиозну толеранцију, укидање ропства као и

слободу избора и професије. Оригинал се данас чува у Британском музеју, а реплика је изложена у згради Уједињених нација у Њујорку, где је текст преведен на свих шест службених језика. Грчки краљ Павле I и краљица Фредерика поклонили су Титу златне реплике пехара са Крита из 15. века п.н.е., а авганистански краљ Мохамед Захир, статуу Буде. Јединствен је поклон цара Хајла Селасија Титу, поводом Прве конференције несврстаних у Београду, 1961. године, прибор за писање који у представља макету царског престола. Аутентичан поклон енглеске краљице Елизабете II публика неће моћи да види, али ће сазнати причу о томе како је краљица одлучила да Титу и његовој супрузи поклони 10-12 парова папагаја и уз дар послала детаљна упутства о изради специјалног кавеза на острву Ванга, као и о навикама, парењу папагаја и слично. Посебан сегмент изложбе чине одликовања којим су све представљене земље одликовале Тита за дела учињена у рату и миру. Међу њима се посебно издвајају европска одликовања која имају најдужу традицију, дански Орден слона установљен 1464. године, шведски Орден Серафима из друге половине XVI века и британски Орден купатила установљен 1399, а обновљен 1725. године. Аутори ове несвакидашње изложбе су кустос Музеја историје Југославије Мома Цвијовић и начелник Музејске службе Веселинка Кастратовић Ристић. Куриозитет посебне врсте је чињеница да је до изложбе дошло сасвим случајно након што је реновирана дуго запуштена сала површине 600 квадратних метара у Музеју историје Југославије. Када је након реновирања засијала царским сјајем логично је било да, за разлику од свих дотадашњих изложби тематских збирки, у основи новог концепта изложбе буду дародавци, у највећем броју крунисане главе. Од тренутка када се приступило избору експоната за ову несвакидашњу изложбу испоставило се да су царски предмети материјално, историјски и археолошки највреднији

предмети Музеја историје Југославије којима би се, да их имају у витринама, поносили и најзначајнији светски музеји. Велики број експоната у музеју је тривијалан, а у уметничком и материјалном смислу потпуно безвредан, јер су Титу различите предмете даривали обични људи, сељаци, радници, ученици. Иако банално јефтини предмети на једном месту чине богат фонд експоната и предмета који тај комплекс чине јединственим у свету. Показало се да посетиоце, посебно оне из иностранства, највише интересује тај аспект даривања и предмета који су спонтано пристизали од најразличитијих слојева становништва. Међу њима су различите руком стваране макетице, драги предмети појединаца очараних Титовим делом, везене ствари на којима су исписани текстови са грешком што даје посебну чар овим узбудљивим експонатима.

Штафете младости У Музеју историје Југославије чува се и 22 хиљаде штафетних палица, само део оних које су у периоду од 1945. до 1987. године пристизале из свих крајева Југославије. Штафета младости је кренула је 1945. године, на предлог омладине Крагујевца, као „Титова штафета“. У првој је учествовало 12.500 омладинаца, који су претрчавши трасу дугу 9.000 километара, Титу предали првих девет штафетних палица и Плаву књигу са 15 хиљада потписа омладине Шумадије. Прве штафете предате су му у Загребу док је наредних година, све до 1956. Тито лично примао последње носиоце пред Белим двором у Београду, чему је претходио свечани дочек на Тргу Републике. Све до те године манифестација је била толико масовна да су стотине хиљада људи учествовале у ношењу кроз Југославију током пуна три месеца. Штафете представљају за идентификацију најједноставнију збирку, јер у свакој од њих стоји писмо са потписом пошиљаоца и временом када је упућена. Слали су их појединци, орга-

Мома Цвијовић

13.10.2013.

низације, предузећа, војска све док Тито није предложио да би од 1957. године прослава његовог рођендана требало да прерасте у Дан младости, па је у марту те године у организацији Савеза омладине кренула Савезна штафета да би 25. маја била предата председнику Југославије. Сваке године кретала је из неког знаменитог места, прва из Титовог родног Кумровца у Хрватској. Цвијовић подсећа да се Дан младости годинама обележавао и на локалном нивоу, а све локалне штафете нису слате Титу већ је вршена селекција да би у Београд стигле оне по изгледу најатрактивније. Зато се претпоставља да би број штафетних палица могао да буде неупоредиво већи од оног који се чува у музеју, а процењује се да би тај број могао бити већи од сто хиљада. Манифестација је наставила да живи и после Титове смрти, све до 1987. године након што су је, у тренутку када је требало да крене из Словеније, омладинци ове бивше југословенске републике искарикирали. Био је то повод да Савезна конференција Савеза социјалистичке омладине Југославије донесе одлуку да се манифестација прекине, а у музеју на посебном месту изложи последња коју је Тито примио 1979. године из руку косовске омладинке Саније Хисени.

МАГАЗИН

Краљевски дарови

Од почетка друге половине протеклог века Тито је посетио осамнаест краљевских земаља, а чињеница да је у Југославији променио систем, након што је укинута монархија, ни једној од европских крунисаних глава није сметала током бројних дружења. Након периода апстиненције од путовања, због ситуације око Ингформбироа у периоду од 1947. до 1953. године, прва краљевина коју је посетио била је Велика Британија у коју је отпутовао на

позив премијера Винстона Черчила само три месеца пре крунисања краљице Елизабете Друге. Иако се срео са будућом краљицом, и као што је то обичај добио поклон, он није евидентиран. - Први поклон из руку једног монарха добио је 2. јуна 1954. године приликом посете Атини. Грчки краљ Павле и краљица Федерика уручили су му поклон који као да својом симболиком антиципира будући политички успон Тита. Ради се о бронзаном шлему коринтског типа који је по времену настанка најстарији предмет у нашим фондовима. Потиче са краја седмог и почетка шестог века пре наше ере, а познато је да је симбол кациге изведен на темељу класичне античке књижевности где је он симбол моћи уздизања и нерањивости – каже Цвијовић.

Уздарја У Музеју историје Југославије води се детаљна евиденција о свим уздарјима којима је Тито узвраћао на поклоне. Сваки дар пратило је уздарје, а настојало се да наликује дару и у вредносном смислу му буде еквивалентан. Месецима унапред запослени у протоколу распитивали би се о поклону, а кад се дође до податка да уздарје по вредности није еквивалентно настојало се да се на време замени. Фотографија у Музеју историје Југославије сведочи да је 1954. године председник Тито грчком краљу Павлу поклонио два расна коња Липицанера. Мома Цвијовић сведочи да се у Архиву Југославије налазе бројни педантно вођени спискови о сваком од поклона које је председник Тито добијао, али и онима којима је узвраћао на дарове. Прецизна евиденција посебно се води од 1953. године када је као први цивилни формиран Кабинет председника Републике, а у евиденцији су имена 4397 странаца које је даривао Јосип Броз. Поклона је било више, јер се са многима сретао у неко-

лико наврата, па се изводи рачуница о броју између 20 и 30 хиљада. - Могли су се протоколи договорити да не буде поклона, јер се Тито са некима сусретао по пет шест пута, али без обзира што је био огроман број репертоар поклона је био узак, а слике и скулптуре добијали су само председници и премијери држава. Тито је давао ловачко наоружање, женама накит, предмете примењене уметности, табакере, кутије за цигаре, кристалне вазе, а последњи у том нивоу је била његова фотографија са потписом. Има бележака да кад гост долази пети или шести пут пре него припреми терен протокол даје Титу предлог, а дешавало се да не зна шта да поклони, јер су све вредно већ поклонили – каже Цвијовић. Од туниског председниха Хабиба Бургибе Тито је на поклон добио римски мозаик, а узвратио аутомобилом „застава 101“. Анвар ел Садат му је поклонио бронзану статуу бога Озириса из шестог века пре наше ере, а Тито њему педесет килограма сувих шљива. Вредни поклони сведоче колико је Тито био поштован у најразличитијим деловима света из којих се у домовину враћао са вредним поклонима. Сви они су уведени у евиденцију у којој су записана и имена најбезличнијих особа, дворских дама, куварица, машиновођа, пилота, кустоса музеја, фризера, фризерки, ађутаната и других којима је давао различите поклоне. Само једном од њих није забележено име тако да не постоји у државним архивима. Приликом посете Египту, и пирамидама у Гази, одушевљени Арапин који је обожавао Тита усхићено се залетео и успео уз пирамиду високу 150 метара. Након што се муњевито вратио Тито му је поклонио златан сат. Све се одвијало толико брзо да нико није успео да забележи име овог човека. - наставиће се Т. Радовановић

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

13.10.2013.

НЕЗНАТНО ПОГОРШАЊЕ БЕЗБЕДНОСТИ

едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града Краљева који сваке недеље брижљиво, на основу података са терена, сачињавају полицијски служебници Полицијске управе Краљево даје често недовољно јасну слику која влада у овој области. Ова констатација изводи се из чињенице да се на основу података о броју извршеник кривичних дела, саобраћајних незгода и гашењу пожара тешко може закључивати о последицама по учеснике у овим догађајима. Пажљивом посматрачу стања јавне безбедности који се односи на откривање починилаца кривичних дела не може да промакне податак да је број познатих испод половичан. Посебну забринутост представља податак да се никада не објављује податак о бројним неоткривеним извршиоцима ових дела из претходних недеља, па се може изводити закључак о десетинама оних који ће заувек остати непознати. У периоду између 30. септембра и 6. октобра евидентирана су два кривична дела више него само седам дана раније, а промене се примећују и у њиховој структури. И док је са 3 на један смањен број кривичних дела у области привредног криминала у оном који се дефинише као општи повећан је са 26 на 30. Испод половичан је и успех у откривању починилаца, па је инспекторима криминалистичке полиције познато тек њих девет. Слична је ситуација и у области јавног реда и мира, а за по три је, у односу на претходни статистички период, повећан број туча и осталих прекршаја. Међу укупно 29 прекршаја туче су са 15 у незнатној предности над 14 осталих прекршаја. Број саобраћајних незгода је за пет већи него седам дана раније, а последице њих 14 су пет са повређеним лицима и девет само са материјалном штетом. Лакше је повређено осам особа, а укупна материјална штета достигла је 720 хиљада динара. Шест прекршаја више у области безбедности саобраћаја не може битније да утиче на слику у овој области тим пре што је тај број далеко мањи него што је то било у истом периоду прошле године. У области заштите од пожара није забележена ни једна интервенција Ватрогасно спасилачке јединице.

ЗАПЛЕЊЕНО ДЕВЕТ КИЛА МАРИХУАНЕ Заједничком акцијом припадника Службе за борбу против организованог криминала и криминалистичке полиције Полицијске управе Краљево пресечен је још један ланац трговине наркотицима са подручја Аутономне покрајине Косово и Метохија. По налогу тужиоца, лишени су слободе и задржани до 48 сати Б.Б. (1990) и З.С. (1988) из Вучитрна због сумње да су извршили кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога. Полицијски службеници су у среду 9. октобра у Богутовцу приликом прегледа путничког моторног возила марке „пежо“ косовскомитровачке регистрације, којим је управљао Б.Б. са сувозачем З.С, пронашли 11 пакета са око 9 килограма марихуане која је на-

мењена даљој продаји на подручју Србије. Увиђај је, у присуству полицијских службеника, извршио Виши јавни тужилац у Краљеву, а припадницима Полицијске управе није остало ништа друго до да осумњичене, након истека задржавања, приведу Вишем јавном тужиоцу у Краљеву.

ФОРД ФИЕСТА ЈАЧИ ОД ПЕШАКА

МАГАЗИН

13.10.2013.

У саобраћајној несрећи која се догодила у петак у улици Јована Дерока живот је изгубио пешак старије животне доби, потврђено је у Полицијској

управи Краљево. До незгоде је дошло око 10 часова када је путничко моторно возило марке „форд фиеста“, краљевачке регистрације, којим је из правца Краљева управљао Н.Г. (1991) из Адрана, ударило пешака који се нашао на коловозној траци. Од повреда задобијених у саобраћајној незгоди пешак је након сат времена преминуо у Здравственом центру „Студеница“. Након увиђаја који је извршио заменик Основног јавног тужиоца, у присуству полицијских службеника Саобраћајне полицијске испоставе из Краљева, полицијски службеници су

ухапсили Н.Г. и у законском року га предали Основном јавном тужиоцу у Краљеву.

ПРЕВАРОМ ДО 15,5 МИЛИОНА ДИНАРА Нису непознате муке бројних грађана Србије који су уложили значајна средства у решавање стамбеног питања, а да до стана нису дошли никада. Полазећи од чињенице да је оваквих примера било и у Краљеву припадници криминалистичке полиције Полицијске управе разоткрили су серију превара извршених приликом

изградње стамбених објеката. На основу прикупљених података утврђено је да је Демир Јетула (1951) из Краљева, од 2003. године, од више физичких и правних лица са подручја Краљева наплатио око 15,5 милиона динара да би им изградио стамбене објекте на више локација у граду. Како то до данас није учинио констатовано је да их је оштетио за толики износ. Припадници Полицијске управе Краљево су у четвртак, по налогу Основног јавног тужиоца, задржали осумњиченог до 48 сати, након чега је у законском року приведен Основном јавном тужиоцу у Краљеву.

Због сумње да је број преварених већи, из Полицијске управе позивају грађане који сматрају да су оштећени од стране осумњиченог, да податке о томе доставе Одељењу криминалистичке полиције Полицијске управе лично, или на телефон 036 364 053.

ДРОГА У РЕНОУ Припадници Полицијске станице Рашка пресекли су још један ланац трговине наркотицима са подручја Аутономне покрајине Косово и Метохија у петак увече на Заједничкој тачки прелаза „Рудница-Јариње“ у селу Муре

код Рашке. Приликом прегледа возила марке „рено“ шабачке регистрације, којим је управљао Р.К. (1956) из Београда, полицијски службеници су пронашли два пакета са преко 2,1 килограма марихуанe набављенe на подручју Косова и Метохије, a намењене продаји на подручју централног дела Србије. Увиђај су извршили припадници криминалистичке полиције, а полицијски службеници су, по налогу заменика Вишег јавног тужиоца, задржали осумњиченог до 48 сати, након чега ће је приведен Вишем јавном тужилаштву у Краљеву. Т. Радовановић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Агенција за визуелне комуникације „АРТ“, 36000 Краљево, Пионирска 19 Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs