MagazIN 82 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година II * Број 82 * 17. новембар 2013. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

17.11.2013.

МАГАЗИН

- Србија никада неће оставити грађане из Косовске Митровице, али ни они не смеју оставити Србију и не смеју понављати грешке из историје које су доводиле до расељавања. - Србија не може да помогне пушкама и тенковима, али може да се победи политичким везама и паметним одлукама. - Концепт Заједнице српских општина базира се на центру који би био у северној Косовској Митровици као артерији која би била веза Србије са Србима који живе на Космету

Понoвљени избори на три бирачка места у Косовској Митровици

НАЈЗНАЧАЈНИЈИ ТРЕНУТАК ЗА СРБЕ НА КОСМЕТУ

МАГАЗИН

17.11.2013.

ако је од избора за локалне органе власти на територији Косова и Метохије прошло две недеље још се нису стишале страсти и оптужбе за инциденте који су се догодили на неколико бирачких места због који су избори морали бити поновљени. Да би се и на поновљеним изборима избегле сличне ситуације Косовска полиција, Еулекс и Кфор ће током викенда применити јаке мере безбедности на три бирачка места у северном делу Косовске Митровице, како би се осигурало да чланови бирачког одбора и особље Организације за европску безбедност и сарадњу могу да обављају свој посао и да се гласање одвија на миран начин. Грађани у северној Митровици могу очекивати веће присуство полиције испред бирачких центара, уз видљиву подршку Еулекса, а Кфор ће бити присутан у близини бирачких центара, као и на другим кључним локацијама. Србија никада неће оставити грађане из Косовске Митровице, али ни они не смеју оставити Србију и не

смеју понављати грешке из историје које су доводиле до расељавања, поручио је у петак на завршном митингу пред поновљене изборе премијер Ивица Дачић и позвао становнике Митровице да узму власт. - Србија не може да вам помогне пушкама и тенковима, не зато што неће, већ нам не дају. Данас може да се победи политичким везама и паметним одлукама. Узмите власт овде рекао је Дачић подсећајући да север Косова без помоћи Србије не би била територија на којој постоје четири велике и значајне српске општине. Кључно политичко питање на поновљеним изборима је да ли ће Србин или Албанац бити градоначелник северног дела тог града, а могућност да то не буде Србин може да угрози српске националне интересе, рекао је Дачић апелујући на Србе из северног дела Митровице да, без обзира на страначке ставове, изађу на гласање. Премијер Дачић је потврдио је да ни Брисел ни Приштина не желе да Албанац буде градоначелник северне Ко-

совске Митровице, јер и ако буде изабран не би могао да ступи на дужност због опасности од избијања сукоба који би могли да прерасту у тешке инциденте. Концепт Заједнице српских општина базира се на центру који би био у северној Косовској Митровици као артерији која би била веза Србије са Србима који живе на Космету. Због тога Срби из северне Косовске Митровице треба сами да одлуче да ли ће изаћи на изборе или ће их бојкотовати кад се тачно зна колико је гласова потребно да Албанац не би био градоначелник. На прошлогодишњим парламентарним и председничким изборима у Србији на северу Косова изашло је више од 16.000 бирача, а на косовским локалним изборима 3. новембра тек гласало 9.000. Чињеница да на изборе позивају Влада и председник Србије, огромна већина у Скупштини, партијарх српски Иринеј, Руска Федерација и међународна заједница довољан је разлог за закључак да они нису противни

српским интересима. Власт Срба у северној Косовској Митровици важна је и због тога што је тамо планирано да буде седиште Заједнице српских општина, што би требало да буде веома значајна и јака порука свима који се двоуме да ли да изађу на изборе. Кандидат Демократске партије Косова за градоначелника Косовске Митровице Агим Дева, који је на поништеним локалним изборима у том граду освојио највише гласова, нада се да на поновљеним изборима неће бити инцидената и да ће одзив бити већи. Са шефом мисије Еулекс Берндом Борхартом о ситуацији на Косову и Метохији током и после одржавања локалних избора разговарали су премијер Дачић и министар без портфеља у Влади Србије задужен за Косово и Метохију Александар Вулин који је изнео став и очекивања Србије у погледу континуираног и несмањеног присуства међународних мисија на територији Космета. Оценом да је успостављање владавине права и

остваривање пуне безбедносне заштите грађана најважнији услов трајне стабилности у покрајини наглашена је посвећеност дијалогу са Приштином и имплементацији Бриселског споразума у којој Еулекс треба да има непосредну, извршну улогу уз поштовање принципа статусне неутралности. Већу излазност на поновљене изборе очекује и кандидат Грађанске иницијативе „Српска“ Крстимир Пантић убеђен да ће они проћи без сукоба и уцена, а да ће одзив грађана који су се ослободили страха бити масовнији. Истрага о инцидентима који су се догодили пре две недеље још увек траје, а имена неких виновника немилих догађају се већ позната. У ситуацији када нико не жели да после 14 година Косовском Митровицом влада Албанац грађани Митровице су спремни да буду на висина задатка и не дозволе да Косовском Митровицом управљају они који не воле ни тај град, ни државу Србију. Министар спољних послова Косова Енвер Хоџај верује да у општини Се-

верна Митровица није могуће да градоначелник буде Албанац чак и ако Агим Дева буде изабран. Градоначелник и скупштина морају да одражавају етнички и демографски састав сваке општине, А оном са већинским српским становништвом не би могао да управља Албанац. Основно тужилаштво у Приштини је потврдило да је покренута истрага против три службеника Центра за пребројавање гласова због сумње да су фалсификовали резултате локалних избора. Осумњичени су дали изјаве пред тужиоцем који је после прикупљених доказа затражио да се бране са слободе док се истрага о овом случају наставља. Министар Александар Вулин је у одвојеним сусретима са ратним ветеранима и представницима јавног, културног, економског и образовног живота, позвао Србе да буду уз своју државу и масовно гласају на изборима, јер ће све што у будућности буде рађено требало да им помогне да трају на овим просторима.

17.11.2013.

МАГАЗИН

Уверење да ће поновљени избори на три бирачка места бити у складу са највишим међународним стандардима, и да ће одзив бирача бити, већи дели и косовски премијер Хашим Тачи. Изражавајући пуну подршку раду Централне изборне комисије Тачи је на састанку Владе потврдио да изборни процес улази у завршну фазу и да верује да ће бити у складу са највишим европским стандардима. Избори су посебно важни у четири општине на северу у којима их, због околности које су тамо владале, до сада није било. Након што се вечерас оконча прва фаза отвара се следећа за други круг избора градоначелника општина. Посланик Демократске странке Србије Марко Јакшић лажним оцењује писање приштинске штампе да је

издат налог за његово хапшење због инцидената у северној Косовској Митровици на изборима одржаним 3. новембра. Све приче које се последњих дана пласирају у јавности представљају види као ноторну лаж, небулозу, и жељу да се сакрије истина да су бирачке кутије разбијали они који нису били задовољни резултатима. Хапшење је први најавио приштински дневник „Зери“ позивајући се на наводе извора у косовској полицији да је тужилаштво позвало Јакшића на разговор како би дао објашњења о кампањи бојкота на Косову и посебно о инцидентима на бирачким местима. Извор из полиције потврђује прикупљање информације о његовим активностима на северу, повезаношћу са Албанцима и атмосфери страха и за-

страшивања против оних који желе да учествују на изборима. За нереде у северном делу Косовске Митровице у првом кругу локалних избора први потпредседник Владе Србије Александар Вучић је окривио групе које су повезане са екстремистичким организацијама, од којих многе нису доступне органима Србије, јер су на територији Косова и Метохије. Савет за одбрану људских права и слобода сматра да је било много неправилности током локалних избора 3. новембра, које су утицале и утичу на коначан резултат и тражи моралну и правну одговорност Централне изборне комисије Косова. Позитивна оцена избора угрожена је насиљем које је организовано на северу, где су

уништене гласачке кутије, а бирачка места затворена пре 19.00 часова, па је Централна изборна комисија одговорна што је неважећих листића било више од 100 хиљада. Још у понедељак је саопштено да Централна изборна комисија неће саопштити коначне резултате локалних избора због одлуке да се одређени број кутија са листићима поново преброји, изјавио је њен члан Ненад Рикало, додајући да је одлучено и да се на осам бирачких места гласање поништи. Са четрдесетак бирачких места недостају записници, а дошло је до неусклађености података, тако да је одређени број кутија смештен у карантин. Сматра се да је до тога дошло због недовољне обучености чланова бирачких одбора, али и што приликом

примопредаје није преузет сав изборни материјал. Европски комесар Штефан Филе оценио је, у писму председници Косова Атифете Јахјага, да Национална стратегија европских интеграција Косова садржи реалну процену тренутка у којем се налази и где би желело да буде 2020. године. Отуда потврђује подршку у остварењу постављених циљева, уз подсећање да су Европска комисија и Косово отворили преговоре о Споразуму о стабилизацији и придруживању, што представља први формални корак у европским интеграцијама. Да Демократска странка Србије није против избора на Косову и Метохији, већ против избора које је расписала нелегална држава, потврдио је

председник Политичког савета ове странке Владета Јанковић који је прецизирао да би изборе требало да распише председник парламента Србије, а онда би то били срспки избори на које би сви изашли. Овако се све одвија по косовским законима, па се поставља питање - ако је Београд пре два месеца могао да распусти руководства општина, зашто сад не распише изборе за њих. Одбацујући оптужбе власти за инциденте који су се догодили 3. новембра оценио је кампању Београда пред гласање агресивном и бестидном, јер је до избора довела очајничка намера да се додвори Бриселу. Т. Радовановић

Дан примирја у Првом светском рату

МАГАЗИН

17.11.2013.

ВЕЛИКИ ДАН У ИСТОРИЈИ СРПСКОГ НАРОДА

- Венце на споменик у центру града положили представници града, војске, полиције и удружења која негују традиције ослободилачких ратова

Другог светског рата, настала је амнезија код Срба, па су заборављене велике жртве, страдање и хероизам испољен у Првом светском рату. Зато је и Дан примирја, који се од прошле године поново слави као државни празник, још једна прилика за подсећање на славна времена. Председник Друштва историчара Рашког округа магистар Драгољуб Даниловић подсећа да је 11. новембра пре тачно 95 година потписано примирје између Француске и Немачке као представника Централних сила и Антанте. Први светски рат, у коме је учествовало више од 40 држава, као највећи ратни сукоб у историји човечанства, започео је 1914. године нападом на Србију која

је у каснијем току дала велики допринос победи сила Антанте. Немачки цар је у јесен 1918. године написао телеграм пријатељу, бугарском цару Фердинанду, и у њему закључио да је срамота што је 60 хиљада српских војника одлучило исход Првог светског рата због чега је Немачка била принуђена да 1918. године потпише капитулацију. Значај овог дана је тим већи што је Србија у рату учествовала на страни сила које су однеле победу, иако је велики број војника са државним руководством био принуђен да се преко Албаније повуче у Грчку да би отварањем Солунског фронта почео незадрживи поход ка победи и ослобађању земље. Т.Р.

Фото: М. Радовановић

ан примирја у Првом светском рату био је прилика да се након полагања венаца испред споменика на Тргу српских ратника подсети на велико страдање и хероизам српског народа у борбама за ослобођење од окупатора. Србија је у Првом светском рату изгубила милион и 250 хиљада становника, а из овог и балканских ратова изашла сиромашнија за око 28 процената становништва. Иако је српска војска дала значајан допринос победи савезника у Првом светском рату оно што је добијено на бојном пољу често је губљено за преговарачким столом. Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а посебно после

Напредују радови на мосту у Скопљанској улици

МАГАЗИН

17.11.2013.

ПОЧЕЛО ПРЕМОШЋАВАЊЕ РЕКЕ

- Завршено скоро 70 одсто укупних радова на мосту у Скопљанској улици вредних 113 милиона динара. - Мост са две коловозне, пешачком и бициклистичком стазом са једне стране, и само пешачком са друге стране биће готов најкасније до 1. августа наредне године

ови мост у Скопљанској улици предвиђен је као копча за развој града на другој страни реке, у приградском насељу Рибница. Градња моста дугог 240, а широког 12 метара, коштаће око 180 милиона динара, а са приступним саобраћајницама и расветом, како процењују у Дирекцији за планирање и изградњу „Краљево“, око 280 милиона. Миломир Главчић, добротвор из Канаде, је за градњу моста Краљеву

донирао 1,4 милион канадских долара што чини милион евра потребних за завршетак радова, а уговор о донацији je 12. маја ове године са овлашћеним представником донатора Радојем Главчићем потписао градоначелник Краљева Драган Јовановић. Град Краљево се уговором обавезао да мост заврши до краја јула наредне године, а да он у редовни саобраћај буде пуштен најкасније 1. августа. Иако је донатор цео износ упла-

тио на наменски рачун новац се троши поступно према захтевима градње, а до сада је реализовано између 65 и 70 одсто радова у вредности од око 113 милиона динара. Завршени су сви стубови, постављени носачи у четири поља, започете коловозне плоче, а управо почиње премошћавање реке са леве и десне обале Ибра. Мост ће имати две коловозне, пешачку и бициклистичку стазу са једне стране, а са друге само пешачку. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 17.11.2013.

Освештан богослужбени простор касарне „Рибница“

МАГАЗИН

17.11.2013.

ТАЈНА НЕБА И ЗЕМЉЕ

краљевачкој касарни „Рибница“ епископ шумадијски Јован je, уз саслужење главног војног свештеника Војске Србије Слађана Влајића и свештенства из Епархије жичке, освештао богослужбени простор Друге бригаде Копнене војске посвећен светим апостолима Петру и Павлу. Освећењу богослужбеног простора присуствовали су командант Друге бригаде бригадни генерал Маринко Павловић, директор канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама Владе Србије Милета Радојевић, начелник Рашког управног округа Матеја Мијатовић, представаници Градске управе, чланови породица погинулих припадника војске у рато-

вима 1991–1999. године и друге званице. Говорећи о значају свете литургије на коју долазе официри и војници епископ Јован је нагласио да је то највеће дело које се дешава на земљи, дело са којим се не може упоредити никакво друго људско нити дело народа. - Бог је увек благословен када га људи благосиљају, а благосиљамо га увек када се сабирамо на светој литургији као што смо то данас учинили овде осветивши храм у гарнизону у коме се ће се свршавати највећа тајна, тајна неба у земље, тајна свете литургије, тајна цркве, на коју ће људи долазити официри, војници и народ да се уче од свете литургије која нам је

најбоља учитељица, и најбоља веронаука. Зато долазећи на литургију треба да схватамо да долазимо на место на коме борави Бог, на коме се дешавају највећа чуда, јер се на свакој литургији догађа богојављење. Бог се јавља, а литургија своди небо на земљу, а људе уздиже на небо. Она је свеосвећујућа за цео род људски и зато се њом учимо како да живимо, како да се понашамо, како да верујемо, шта да радимо, како да чинимо, како да се молимо. Зато је то највећа радоста коју је Бог дао човеку остављајући своју цркву као тело своје и у њој да се свршава најсветија тајна – рекао је владика Јован. После свете литургије епископ

Епископ шумадијски и администратор Епархије жичке Јован освештао богослужбени простор Друге бригаде Копнене војске и Спомен собу касарне „Рибница“

Јован је освештао спомен-собу Друге бригаде у којој посебан део заузимају експонати који чувају сећање на погинуле припаднике 252. оклопне бригаде. Спомен соба Друге бригаде Копнене војске представља јединствену историјску читанку овога краја са страницама испод небеске вратнице дичне Жиче чији је праг најдубље закопан у свету српску земљу. Као јединствена хроника насиља над делом српског народа под овим небеским сводом представља историју целог национа, а замишљена је као трајно памћење на оно што су Срби морали да раде. Први део је посвећен историји Жиче од аутокефалности српске цркве

и првога архиепископа до миропомазања и крунисања краљева. Остала дешавања везана су за трајну борбу за слободу кроз Први и Другу српски устанак и рат за коначно ослобођење од Турака преко наметнутих балканских и Великог рата до страдања у Другом светском рату који је обележила непримерена и у цивилизацији до тада непозната страдања. Најновији део посвећен је погрому после вихора који је раздробио земљу и ударцу највеће оружане силе када је наметнута НАТО агресија оставила гробне раке највреднијих који нису одбегли него су животима бранили отаџбину. Трагови нечовештва НАТО агресије ишчитавају се са четири паноа

у Спомен соби. Од 2007. године када је, након реформе Војске Србије, седиште Друге бригаде стационирано у Краљеву почиње део новије историје која прати мисију модерне војске и све њене активности. У посебном делу приказане су активности припадника Друге бригаде у међународним мисијама, помоћи народу у тренуцима када природа, или нешто друго, нанесе неправду, али и обележавању војничких и верских празника. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 17.11.2013.

МАГАЗИН

17.11.2013.

Аграрни и рурални развој у Србији

ЕВРОПСКА УНИЈА ПРИЛИКА ИЛИ ПРЕПРЕКА

У Краљеву, Новом Пазару, Суботици, Ваљеву и Лесковцу Европски покрет организује округле столове који се баве ефектима приступња Европској унији у појединим областима релевантним за процес европске интеграције Србије

МАГАЗИН

17.11.2013.

вропски покрет у Србији организовао је округли сто на тему „Аграрни и рурални развој у Србији“, као део пројекта „Европска унија – прилика или препрека?”, који је подржала од Канцеларије за европске интеграције Владе Републике Србије. То је трећи окргли сто који се реализује у оквиру пројекта, након округлог стола „Споразум о придруживању и сарадњи и конкурентност српске привреде“ одржаног у Лесковцу и „Започињање преговора са ЕУ и владавина права у Србији“ у Новом Пазару. На скупу у Краљеву о овој теми говорили су заменик градоначелника Милун Јовановић, професор Универзитета у Београду Ксенија Петовар и помоћник директора Управе за аграрна плаћања Министарства пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде Бојан Живадиновић. Циљ дискусије посвећене разматрању предности приступања Србије Европској унији у области аграрног и руралног развоја био је да се кроз аргументовану расправу допринесе унапређењу разумевања и информисаности локалних актера и грађана о последицама европске интеграције у овој области. Намера организатора је да у пет градова Србије организује округле столова на којима ће грађанима и локал-

ним самоуправама приближити одређене политике како би се на најбољи начин припремиле за оно што их очекује у наредном периоду. Процењено је да Краљево поседује значајне капацитете у области руралног развоја, а да ће пољопривредни произвођачи и прерађивачи овог краја имати одређене обавезе које проистичу из процеса европских интеграција. То ће им пружити шансу да искористе одређена средства из европских фондова како би достигли стандарде потребне за наступ на заједничким пољопривредним тржиштима Европске уније. О руралном развоју у Србији су до сада махом говорили људи који нису били претерано заинтересовани за њега, а сви програми у последњих 50 година остајали су мртво слово на папиру. Зато преовладава уверење да, упркос свим политикама Европске уније, и покушаја да се примене неки принципи и стандарди те политике, њих неће имати ко да спроводи уколико се не испуне неки основни услови за живот у руралним областима. У Европи је заустављен тренд миграција из сеоских у градске средине, па само 40 одсто становништва живи у урбаним, 37 у прелазним регионима, а 23 посто у ономе што се зову рурална подручја. Успостављена је и двосмерна миграција, па велики број градског становништва мигрира ка

руралним подручјима. Томе доприноси добра комунална опремљеност европских насеља и мале разлике између сеоских и градских насеља, а за разлику од Србије у Европској унији пољопривреда није доминантна делатност у руралном подручју. Српско село је у последњих педесет година маргинализовано, а озбиљни проблеми усклађивања са стандардима Европске уније отежавају примену политика које треба да допринесу побољшању услова живота. Стручњаци су евидентирали две групе без којих се не може очекивати битнија промена у квалитету живота на селу. То су деца и омладина на школовању и жене између 20. и 40. године живота. Евидентан је нижи ниво образовања сеоских у односу на градске средине, а посебан проблем представља ниска доступност виших разреда основних школа и средњег образовања за становнике руралних подручја. Капацитети ђачких домова и интерната чине једва 3 посто контигента уписаних у средње школе, а то се, поред осипање броја деце након 4. разреда основне, посебно изражава пред полазак у средњу школу. Статистички подаци у последњих 30 до 40 година указују на знатно већу миграцију жена старости 20 до 40 година него мушкараца, па је направљен озбиљан дебаланс тако да у сеоским насељима има мање од 47 одсто жена тог узраста што се неминовно одражава на наталитет. Жене мигрирају из сеоских породица зато што су услови живота у њима тешки, нема основних услова за квалитетан живот и што је изражена имовинска несигурност због које не могу бити корисници било каквих подстицаја у пољопривреди и другим активностима, јер не могу да конкуришу за пројекте и фондове зато што немају имовину. Жене су власнице тек једне дестине непокретности у сеоским домаћинствима, само 15 одсто жена поседује земљу, мање од 10 процената

Ксенија Петовар

МАГАЗИН

17.11.2013.

уплаћује пензионо осигурње, а 17 посто нема здравствено осигурање. Слаби су и изгледи за запошљавање, а недостаје и институционална подршка за остваривање основних економских и социјалних права кроз мрежу институција цивилног друштва. Са друге стране Србија је уништила задругарство у тренутку кад су задруге постале претња систему, јер су омогућавале да грађани буду економски независни. Иако постоји програм оживљавања сеоских насеља у инфраструктуру не могу улагати грађани нити локалне заједнице, па то мора бити субвенционирано од стране државе. Досадашња пракса је показала да

процес приступања Европској унији може бити шанса за унапређење развоја пољоприврене производње, али и велика препрека ако се процесу не приступи на прави начин. Показали су то примери Португала, који је уласком у Унију потпуно изгубио пољопривреду, и Пољске која је профитирала. На тим примерима Србија гради стратегију како би се што боље припремила за оно што је очекује у наредним годинама. Аграрна политика коју води ресорно министарство полако ће се мењати, а све промене бити изражене у стратешким документима. Израда Стратегије развоја пљопривреде и ру-

ралног развоја је при крају и у наредним данима очекује се да буде доступна јавности од које се очекују коментари и предлози за њено побољшање. Стратегија као кровни документ трасира пут ка Европској унији, а подељена је на сегменте од којих се сваки бави одређеном граном. Посебан део посвећен је руралном развоју, а на конкретном примеру биће приказана слика очекивање у процесу европских интеграција који се одвија на два колосека. Један чине припреме за почетак преговора о пуноправном чланству, а други коришћење средстава из предприступних фондова. Искуства земаља које су већ по-

стале чланице Уније показују колико је припрема компликована због великог броја докумената потребних за подношење захтева за коришћење ових средстава. Већ у марту наредне године на ред долази аналитичка провера законодавства у сфери пољопривреде са циљем да се српска аграрна политика усклади са оном какве већ имају чланице Европске уније, а очекује се да би процес могао да траје пуних пет до седам година. Иако предприступни фондови нуде значајна средстава за улагање у пољопривреду до њих није лако доћи без испуњења услова какви су постављени свим земљама у про-

цесу приступања овој асоцијацији.

Примењена носталгија У Краљеву је отворена изложба фотографија „Примењена носталгија“ посвећена промоцији истоименог пројекта чији је основни задатак био да са Србијом приближи државу која председава Европском унијом. Замишљена је као серија заједничких изложби два фотографа, по једног из Србије и земље председавајуће Европске уније, а део је активности које Канцеларија за европске интеграције спроводи у оквиру реализације Стратегије комуникације Владе о присту-

пању Србије Европској унији. Фотографи из Литваније и Србије су последње недеље маја ове године фотографисали места, догађаје, сцене и људе који их подсећају на њихов родни град, а основна идеја пројекта „Примењена носталгија“ је да унапреди културну размену између две земље и промовише европске вредности и сарадњу Србије са државама чланицама Европске уније. Изложба је до сада била представљена у Београду и у Виљнусу, а грађани Краљева ће имати прилику да је посете у периоду до 19. новембра. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 17.11.2013.

Слобода кретања људи и роба

КРИМИНАЛ У ПАТРИОТСКОМ РУХУ - Српско-албанско братство и јединство у криминалу. - Пре постизања бриселског договора више од 40 одсто трговине између Србије и Косова налазило се у сивој зони. - Смањењу промета роба и људи допринело увођење скупог осигурања за моторна возила, као и неусаглашеност појединих прописа

МАГАЗИН 17.11.2013.

ројекат Центра за регионализам „Слобода кретања људи и роба“ је наставак пројекта „Слобода кретања људи и роба између Србије и Косова у светлу ЕУ интеграција“ који је реализован током 2011. и 2012. године. Резултати пројекта показали су колики је значај експертског ангажовања невладиних организација у овако значајним областима, јер се оне у доброј мери појављују као корективни фактор у односу на државне органе, али и међународну заједницу. Током 2011. и 2012. године око 40 посто роба и трговине између Косова и Србије налазило се у сивој зони, а српско-албанско братство и јединство у криминалу омогућавало је да тако функционише. Супротно ЦЕФТА споразуму Влада Србије је север Косова уредбом од 2006. године третирала као посебну царинску зону ослобађајући га пореза на додату вредност за већину производа. То је створило простор за енормно богаћење појединаца који су, злоупотребљавајући уредбу, наносили огромну штету буџетима Србије и Косова која је само за одређене категорије роба премашивала стотине милиона евра. На интервенцију Центра за регионализам код тадашњег вође преговарачког тима Борка Стефановића Влада Србије је 16. септембра 2011. године суспендовала део уредбе који се односи на нафтне деривате, аутомобиле и мобилну телефонију, јер је ту највише био оштећен буџет Србије. Након постизања договора у Бриселу посматран је део који се односи на слободан проток робе и људи, посебно како функционише интегрисани систем управљања административним прелазима. Иако је утврђено смањење сиве зоне као контраефекат се повећао број нецаринских баријера, а једна од најзначајнијих препрека је увођење обавезног осигурања возила. Показало се као изузетно скупо, посебно за камионе који превозе робу, што је утицало на смањење промета. Још није суспендована уредба из 2006. године о ослобађању плаћања ПДВ на део роба што и даље ствара добре услове

за сиву економију и богаћење појединаца на рачун државног буџета. Аналитичари сматрају да би ово могло да пружи и одговор на питање коме је била у интересу антиизборна кампања пред локалне изборе у покрајини, као и ко је имао највећи интерес да се они не одрже, а све уведе у регуларне токове. Укрштањем званичних података о промету робе и људи добијеним од званичних органа Србије и Косова, и оних са фокус група у Новом Пазару, Приштини, Косовској Митровици и Бујановцу, долази се до јасније слике о стању у овом делу земље. Колики је извоз на ово подручје, и колико је оно значајно за Србију, сведочи податак да је у 2012. години први пут премашио 200 милиона евра, а да је увоз роба са Косова занемарљив. Трговина која је прекинута у време ратних сукоба почиње интензивније да се развија од 2006. године након постизања споразума о слободној трговини у југоисточној Европи. Србија је тада признала Косово као посебну царинску територију, а извршна овлашћења у креирању и извршењу спољнотрговинске политике преузео је УНМИК. Ситуација је искомпликована 2008. године проглашењем косовске независности када приштински органи почињу да користе нови печат републике Косово који српска царина не признаје. Како роба није могла директно да долази до Космета ишла је преко Македоније и Црне Горе све док на крају није забрањен увоз што је био главни разлог за почетак техничког дијалога. Компромисно решење нађено је у интегрисаном управљању административним прелазима и том приликом договорено да се не користи назив Република Косово, већ само Царина Косова, па је промет поново успостаљен и 2010. године извоз Србије достиже 300 милиона евра. Значајан промет укључује прехрамбене артикле, пшеницу, брашно, грађевински материјал, нафту, лекове... Ипак је, укрштањем званичних података које су сакупиле Царина и Привредна комора, утврђено да постоји

значајна разлика која достиже и 30 посто. Иако је евиденција боља од тренутка када је царина Србије преузела пунктове још постоји значајна разлика због севера Косова који представља слобону царинску зону. Уз све то у истраживање нису укључени подаци о кретањима у сивој зони. Робу из Србије на Косово углавном допремају превозници из Новог Пазара који су потврдили постојање илегалних прелаза, а има неправилности и кад роба прелази на званичним пунктовима. Све ово утиче на квалитет званичних података, па пословни људи коментаришу неефикасност рада царине, посебно са косовске стране, високе трошкове царинског терминала и осигурања. Један део нецаринских баријера односи се и на кретање људи који имају потребу да прелазе и сарађују. Поред чињенице да платни промет није у потпуности регулисан криза је условила и малу наплативост потраживања, а наплата траје и по неколико месеци. Иако у турбулентном времену нема увек довољно простора за одмеравање правих ефеката општа је оцена да је режим слободе кретања позитиван о чему говори број прелазака преко административне линије. Пре новембра 2011. године, када је донета уредба којом је регулисамн прелаз, административне пунктове је просечно прелазило око 8,500 људи. Ка Космету је ишло 4279, а у супротном смеру 4.300. Од ступања на снагу уредбе до фебруара прошле године забележен је благи пад, па је ка Космету путовало 2.900 лица, а у супротном смеру 3.071. Експерт за слободу кретања људи Мирослава Јелача истиче да је од марта прошле до јуна ове године гранични прелаз према Космету прешло 144.319 особа или 4.811 дневно. Из правца Косова дошло је нешто више од 142 хиљаде особа, или просечно 4.700 сваког дана, а приметно је да постоји двоструко повећање броја оних који су користили лична документа косовских институција. Бележи се већи број возила са РКС таблицама у односу на она која имају ознаку КС. Првих има 239.839 док је других тек 10.027. У

17.11.2013.

МАГАЗИН

првих 6 месеци ове године забележен је повећан тренд узимања РКС таблица којих је издато више од 135 хиљада, док се код КС бележи пад на око 4.000. Никада нису доказане индиције да су припадницима српске заједнице издаване регистарске таблице са комбинацијом слова која би могла да асоцирају на националну припадност. Јелача забрињавајућом оцењује чињеницу да косовска полиција има евиденцију КС таблица, сходно етничком пореклу власника, што отвара питање доступности таквих база података, њихове сврхе и разлога коришћења. Једно од кључних питања за слободу кретања људи је решавање оног које се односи на ауто осигурања, а о коме се последње две године мало говори. Споразумом је превиђено да свака страна омогући грађанима друге куповину осигурања на административној граници, а да ће се паралелно

водити технички разговори до споразума којим би се избегла обавеза куповине полисе ауто осигурња на граничном прелазу. Ипак је, и након пуне две године од почетка примене споразуме, још на снази привремени режим осигурања који подразумева значајне издатке за обе стране. Власник аутомобила са косовским таблицама који жели да уђе у централну Србију дужан је да плати полису осигурања од 105 евра која важи 30 дана. У обрнутом смеру цена полисе је 40 евра за 15 дана, а крајњи износ зависи од дужине боравка. Возила која са Косова улазе са КС таблицама могу да се крећу без узимања пробних таблица, док су власници возила са РКС таблицама обавезни да их замене пробним. За сваки дан коришења пробне таблице плаћа се надокнада од 547 динара и две фиксне накнаде, 840 динара ре-

публичке административне таксе и такса од 366 динара Заводу за израду новчаница и кованог новца. У претходном периоду плаћало се 500 динара за сваки дан за таблицу, плус 815 републичке административне таксе и 334 Заводу. Иако одступања нису велика онима који фреквентно прелазе са једне на другу страну то може представљати велики издатак. - Постоји и могућност узимања двоструких таблица што опет представља издатак, јер морају да плаћају годишњу премију осигурања и за једне и за друге таблице. Најпре су успоставили режими осигурања на националној основи, па су возила са територије централног дела земље плаћали двоструко већу премију у односу на друге земље. На инициајтиву њихове асоцијације осигуравача извршена је корекција, па су цене промење, али постоји уверење да је то да би се купо-

вале полисе на краћи временски период чиме се снижава цена. Тренутни режим ка Србији за 7 дана износи 20, за 15 дана 40, а за месец дана 80 евра. За камионе и аутобусе се на годишњем нивоу плаћа премија од 1.680 евра док месечно износи око 236 евра – каже Јелача. Споразум две стране несумљиво представља корак напред ка нормализацији односа, а иако од почетка примене не престају примедбе на цену осигурања утисак већине актера је да то није политички већ технички проблем за који треба наћи решење, јер погађа све грађане који живе на овој територији. Иако се говорило да ће годину дана од почетка примене споразума бити урађена процена, и на основу броја издатих полиса проценити да ли се може извршити нивелација цена још ништа није урађено. Од српске стране очекује се да размишља

о издавању полисе на краћи период, а од удружења осигуравача споразум којим ће се пружити јасне гаранције да ће све настале штете бити наплаћене. Преко 60 посто становника Србије никад није било на Космету, и не зна ништа о ситуацији у овом делу земље, а то незнање злоупотребљавају поједине политичке странке да би промовисале патриотске ставове о одбрани севера покрајине по сваку цену. Истраживачи верују да иза тога стоје приземни мотиви како би се на лак начин дошло до средстава у правном и институцијалном вакуму на територији Космета. Зато је и разговор са привредницима у Косовској Митровици текао у веома неугодној атмосфери због страха да би интегрисањем у правни систем Приштине порез на додату вредност могао бити наплаћен ретроактивно. Северна Митровица се, верују

истраживачи, чини као један велики бутик. Како нема других делатности велико подручје је увучено у сиву економију, а увођењем у правни систем они који су се окористили сигурно би били оштећени, па им не одговара ни спровођење бриселског споразума ни формирање заједнице српских општина. У Центру за регионализам верују да би отклањање проблема и недостатака, које је уочио експертски тим, допринело пуној отворености путева робе и путника. У супротном остаће само још један бирократски лавиринт који ће због техничких и административних заврзлама са обе стране загорчати живот обичним грађанима који желе слободно да тргују и да се крећу у складу са ЦЕФТА споразумом. Т. Радовановић

МАГАЗИН

17.11.2013.

Након најаве „Србија никла“

БЕЗ ИСТРАЖИВАЊА НИКЛА У ТРСТЕНИКУ

- Велико узнемирење у Трстенику изазвала најава истраживања руде никла почев од 17. новембра. - Експлоатација никла је еколошка бомба која би ширу околину претворила у пустињу. - Угрожено 50 хиљада становника општине од којих скоро половина живи од пољопривреде

пштина Трстеник је од предузећа „Србија никл“ добила обaвештење да ће 17. новембра почети са детаљним истраживањима руде никла на локалитету Руђинци-Велуће. Експлоатационо поље обухвата десет села, Дубље, Попину, Брезовицу, Горњу Црнишаву, Јасиковицу, Бучје, Левиће, Округлицу, Риђевштицу и Велуће, у којима живи више од осам хиљада становника. Општина Трстеник је прошлог септембра донела једногласну одлуку да не дозвољава никакве истражне, а камоли експлоатационе, радове који се односе на никл и пратеће елементе и као такву доставила ресорном министарству и свим релевантним институцијама. На ову чињеницу упозорио је председник општине Мирослав Алексић на конференцији за медије која је овим поводом одржана у Трстенику, а на опасност истраживања руде никла на овим просторима указали су и референт за заштиту животне средине Даница Батоћанин и председник Странке зелених-покрет за Трстеник Александар Ранђеловић. „Србија никл“ се позива на решење Министарства природних ресурса, рударства и просторног планирања, које је важило до краја децембра прошле године, са напоменом да је његова важност продужена. У Трстенику су склони веровању да то није могуће собзиром да је локална самоуправа донела одлуку којом се одбија свака могућност истраживање никла на овој територији општине, а повод за такав став лежи у важећој законској регулативи по којој се решење може применити тек пошто инвеститор прибави сагласност општине. Председник Алексић изричито тврди да инвеститор нема сагласност општине и поставља оправдано питање ко би могао да изда

решење о истраживањима без такве сагласности. Решење на које се позива „Србија никл“ затражено је пре више од десет дана, а како није било одговора на захтев закључује се да оно ничим не обавезује локалну самоуправу. Председник Алексић најављује покретање управног спора против ресорног министарства, уколико се докаже да такво решења ипак постоји, али и подношење кривичних пријава против свих одговорних у овом процесу који занемарују вољу локалне самоуправе и око 50 хиљада становника овог краја. Из локалне амоуправе стиже упозорење да предузећу „Србија никл“ неће бити на располагању локална инфраструктура, нити прилазни путеви, због чињенице да је Трстеник потпуно здрава и еколошки чиста средина у којој је строги центар града удаљен мање од два километра од локација на којима је планирано истраживање. На само два километра налази се и извориште за снабдевање здравом пијаћом водом великог броја становника, али и великог броја повртара овог краја који воду користе за заливање. На податак да не постоји чиста технологија за истраживање упућује стручна јавност, чланови Српске академије наука и уметности и Менсе. Делегација Трстеника боравила је у Кавадарцима у којима се показало да је концентрација штетних честица у ваздуху три пута већа од дозвољене иако се руда никла не вади у том подручју већ увози из Индонезије и Гватемале. Алексић упозорава на опасност одлагања јаловине која би могла да угрози становнике свих десет села и проузрокује њихово исељавање.

- Ми смо густо насељено подручје, а ово је и проблем свих општина које се наслањају на нашу. Сва та јаловина ишла би према Крушевцу и Александровцу, па се питам да ли неко заиста сматра да здравље има цену, какав год и колико год то буде приход за републички буџет? Од пољопривреде живи најмање 20 хиљада људи, а толико њих не може да се запосли у рудник никла, јер њихове производе нико више неће желети да купи - закључио је Алексић. Подсећајући на штетан утицај никла по здравље људи Драгица Батоћанин је устврдила да земље развијеног света не желе да прихвате експлоатацију ове руде образлажући то правом грађана на здраву животну средину. Доказано је да истраживања и експлоатација никла неминовно доводе до загађења подземних вода, ваздуха и земљишта, а сам начин издвајања из земље минирањем доводи до стварања енормне буке и велике количине прашине. У близини простора предвиђеног за експлоатацију налази се фабрика воде „Мивела“, па би могао да буде угрожен квалитет и капацитет воде. И манастир Велуће који се налази у близини је заштићено културно добро, а научници се слажу да безбедна метода експолатације никла не постоји и да велики проценат јаловине пуне сумпорне киселине неминовно доводи до загађења. Александар Ранђеловић подсећа на закључак професора Вушуровића, члана Српске академије наука и уметности,да је експлоатација никла еколошка бомба која би ширу околину претворила у пустињу. Т. Радовановић

Помоћ приватним фирмама при запошљавању

МАГАЗИН

17.11.2013.

ОБУКА НА РАДНОМ МЕСТУ

- У 32 локалне самоуправе покренут је програм развоја радне снаге који ће помоћи предузећима да ангажују и обуче нове запослене. - Ју-Ес-Еид сноси трошкове ангажмана и двомесечне обуке. - Рок за пријаву истиче данас

д програма обуке младих на радном месту очекује се да помогне приватним фирмама тако што ће омогућити послодавцима из производног и сектора услуга да брзо и лако пронађу квалификоване раднике и тиме уштеде време и новац за њихов одабир и ангажовање. Младима ће овај програм користити јер ће им указати на потребе послодаваца и обезбедити обуку на радном месту, која за послодавце представља значајно улагање. Програм ће омогућити избор потенцијалних запослених у складу са специфичним потребама сваке фирме, док ће њихов ангажман и обуку, у име послодавца, админи-

стрирати Ју-Ес-Еид -ов Пројекат одрживог развоја који ће током обуке, по основу Уговора о стручном усавршавању, кандидатима обезбедити надокнаду у износу од 60% минималне бруто зараде. Обука је намењена младима до 30 година старости са најмање трећим степеном стручне спреме. Право учешћа у Програму имају сва предузећа са 5 и више запослених и регистрованим седиштем, или пословном јединицом, у општинама и градовима са којима Ју-Ес-Еид-ов пројекат сарађује. То су Беочин, Бујановац, Чачак, Дољевац, Гаџин Хан, Горњи Милановац, Кањижа, Кикинда, Краљево, Лесковац, Мерошина, Нова Варош, Нови Бечеј, Нови

Пазар, Нови Сад, Ниш, Прешево, Прибој, Рашка, Сјеница, Сомбор, Сремски Карловци, Суботица, Темерин, Тутин, Ужице, Владичин Хан, Врање, Врњачка Бања, Златибор и Зрењанин. У консултацији са представницима партнерских локалних самоуправа Пројекат одрживог локалног развоја обавиће селекцију послодаваца, а предност ће имати они који планирају запошљавање нових радника у року од 6 месеци након завршетка обуке младих. Планирано је да Програм обуке младих на радном месту почне током фебруара и марта 2014. године. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

17.11.2013.

Краљевачки лекари обележили струковну славу

ПРОФЕСИЈА УЗДИГНУТА ДО НЕБЕСКИХ ВИСИНА - Домаћин лекарске славе Медицина рада, следеће године Служба опште медицине

присуству представника Српске православне цркве, Скупштине града, полиције, запослених, бојних привредника и пријатеља, уз сечење славског колача, лекари Здравственог центра „Студеница“ обележили су струковну славу светих врача Козме и Дамјана. Лекарима који брину о здрављу становништва, и улажу толико труда и напора да другима буде лакше, да буду веселији и здравији свештеници Епархије жичке пожелели су да им господ молитвама светих Козме и Дамјана дарује крепко здравље и снагу да све што чине чине са радошћу на славу божју и здравље и општу радост народа. На велики дан за струку госте је, испред домаћина, поздравила др Верица Галић Мрвић уз подсећање на част сећања на заштитнике лекарске професије, светитеља Козму и Дамјана. - Ове године домаћин славе је Медицина рада у чије име вам се захваљујем, јер сте присуством допринели да овај свети дан достојно прославимо. Свети безсребрењаци Козма и Дамјан су лекарску професију узвисили до небеских висина, а нама оставили пример који би свако по својим моћима требало да следи. И нека нам они буду учитељи хуманости, поштења, посвећености и свих врлина које треба да красе ову професију. Са жељом да наступајућу годину проведемо у сваком напретку славу предајемо Служби опште медицине – рекла је др Верица Галић Мрвић.

Козма и Дамјан Свети Козма и Дамјан су били врачеви, бесребреници и чудотворци. Браћа родом негде из Азије, од оца незнабожца и мајке хришћанке. Отац им је умро још док су били деца, те их је мајка узгојила у хришћанском духу. Од Господа су добили дар за исцељење разних болести, а како су то добили бесплатно бесплатно су и лечили именом Господа Исуса Христа, те су

им људи дали име бесребреници што значи бесплатни лекари. Бог им је дао заповест која гласи: „Забадава сте добили, забадава и дајте“. Толико су били опрезни у бесплатном лечењу људи , да се Козма једном истински наљутио на Дамјана што је узео 3 јаја од жене коју су излечили по имену Паладија. Толико се Козма наљутио да је наредио да га после смрти не сахране крај брата Дамјана. Али Дамјан је узео та три јајета не као награду, него због тога што га је Паладија заклела Светом Тројицом. За свој труд нису тражили никакву награду, само су захтевали од болесника да верују у Исуса Христа. Наследивши велико имање, они су га милостиво раздавали беднима. У то време царовао је у Риму цар Карин. Пред њега довели су гонитељи хришћанства ову браћу, оковану у ланце. После дугог испитивања цар им је наредио да се одрекну вере у Исуса Христа и принесу жртве римским боговима. Међутим Козма и Дамјан не само што нису послушали цара него су га још и саветовали да он призна „јединога истинитога Бога“. Свети мученици Козма и Дамјан рекли су му „Наш Бог није створен, но Он је Створитељ свега, а твоји су богови измишљотине људске и дело руку уметника. И кад не би било уметника да вам направе богове, ви се не би имали коме клањати.“ У хришћанској традицији помиње се да је, после чуда учињенога над самим царем, кад су га чудесно исцелили од тешке болести цар и сам изјавио своју веру у Исуса Христа и пустио браћу. И они су продужили да проповедају хришћанство и исцељују болеснике. Због тога што су се прочули позавидео им је на слави неки лекар, негдашњи учитељ њихов, и под изговором да беру лековите траве извео их у планину и побио камењем. Ови светитељи су убијени 284. године. По смрти њиховој у месту Фереману били су заједно сахрањени. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 17.11.2013.

Сведочанство о НАТО агресији (30)

МАГАЗИН

17.11.2013.

ЗАПИС О НЕМОГУЋЕМ

Уторак, 18. мај 1999. Дан педесет шести

МАГАЗИН

17.11.2013.

аздушна опасност је престала у 7,00 баш некако у време када се Владимир спремао да пође у школу. Киша је почела да пада, али је врло брзо престала. Час енеглеског језика у школи трајао је непуних пола сата пре него што је директор школе послао децу кући јер је наставница, и поред одлуке да се са градивом не иде даље, предавала нову лекцију. Јављено је да је гађан надвожњак код Трупалских шума у близини Ниша, мост у центру Владичиног Хана, Лесковац, Фрушка Гора, Батајница, Доње Синковце, Бечеј... До сада је из агресорских авиона бачено 15.500 касетних бомби од чега више од половине на територију Косова и Метохије. Током претходне вечери и ноћи гађани су још Врање и Прешево, а у двадесет осмом нападу на Ваљево погинула је једна жена док је 12 особа рањено. Поново је гађан „Крушик“, а пројектили су падали и на Ђаковицу, Србицу, Пећ, јужне делове Приштине, територију општине Владимирци. Ослобођена су и два југословенска војника који су прошлог месеца заробљени на албанско-југословенској граници. Привидни мир трајао је све до 16,00 када је поново оглашена могућност напада из ваздуха. Њујорк Тајмс пише да Сједињене Америчке Државе пролазе кроз спољнополитички дебакл, а више земаља НАТО алијансе тражи прекид бомбардовања, остале предвођене Великом Британијом разрађују планове за копнену интервенцију. У исто време генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан најављује посету Македонији и Албанији. Опасност од напада агресорских авиона трајала је нешто мање од сат и по, а престала већ у 17,24. До тада је извршен напад само на територију оштине Врање. Док се земље чланице НАТО савеза припремају за копнену интервенцију у Југославији, наше власти тврде да она траје већ 40 дана, јер су толико бра-

ниоци домовине изложени свакодневним покушајима мањих или већих група Шиптара да продру из Албаније на територију земље. У редовима бранилаца на југословеснко албанској граници је Краљевчанка Радица Вукићевић након што се придружила мужу који се налази у редовима Војске Југославије, а у Краљеву оставила петогодишњег сина. Панчево је посетило петнаест чланова Интерагенцијске хуманитарне мисије Уједињених нација. Циљ посете био је да се упознају са разарањима агресорске авијације у овом граду, јер је Панчево први град у историји у коме су бомбардована постројења процесне хемијске индустрије. Два члана ове мисије повређена су у саобраћајном удесу у близини Зрењанина. У селу Корише је идентификовано 81 тело, а очевици ракетирања тврде да у пречнику од 5 километара од места где су побијене избеглице није било војних ни полицијских циљева. На основу свега закључује се да нема безбедног повратка избеглица све док НАТО не прекине бомбардовање. Кина је одбацила могућност доласка специјалног америчког агента који би их обавестио о резултатима истраге о бомбардовању амбасаде у Београду. Кинески званичници тврде да је још рано за то и да неће прихватити никакву импровизацију у овом случају. Талас протеста против агресије јача у земљама у развоју, а за прекид бомбардовања залажу се припадници немачке странке зелених. И док Бранко Црвенковски тврди да Македонија по сваку цену мора да остане неутрална лондонски Тајмс преноси оптужбе бившег албанског председника Сали Берише усмерене ка влади ове земље која се бави продајом оружја ОВК. Бериша тврди да су припадници ОВК убили Фехми Аганија. Тројица италијанских рибара су рањени од дејства касетних бомби бачених у Јадранско море. Утврђено је да су бомбе америчке производње, а да ће чишћење мора од заосталих трајати најмање петнаест дана. Неко је јавио да се и у Ирској врши велико етничко чишћење о чему се Великој Британији

ћути. Наводи се да је интензивирано након доласка Тони Блера на место премијера Британије, уз тврдњу да је 60 хиљада људи у Белфасту прешло из једног у други део града. На демонстрацијама против НАТО агресије у Амстердаму се окупило 20.000 људи, а у Југославији борави привредна делегација украјинског града Запорожја. И док се исплата другог дела пензија очекује у четвртак 20. маја пролећна сетва се успешно приводи крају на Космету и у Војводини. Уставни суд Савезне Републике Југославије прогласио је несагласним са уставом земље уредбу Републике Црне Горе о радној обавези, а приштински социјалисти тврде да је Мило Ђукановић на превару изабран за председника Црне Горе. Црногорски председник наставља турнеју по Европи, а у Бриселу, Паризу и Бону се састаје са званичницима земаља које врше агресију на нашу земљу и са којима Југославија нема дипломатске односе. Потврђено је да је одлетео из Дубровника авионом који су обезбеђивали ловци НАТО авијације. Посебну тежину има податак да је, као председник Црне Горе, члан Врховног савета одбране и да има податке који би у овом тренутку могли да нанесу штету земљи. Демократска странка делује као обданиште без тате, изјавио је на редовној конференцији за штампу Српског покрета обнове, Вук Драшковић. Зграда Демократске странке у Београду обојена је у црвено након што је гађана кесама напуњеним бојом. Зграду би требало дати избеглицама, рече једна пролазница. Ваздушна опасност је оглашена у 22,15, а током вечери гађано је складиште „Југопетрола“ на територији општине Чукарица, шире подручје општина Сува Река, Обреновац, Призрен... У Грчкој тврде да ће сутрашњи дан бити критичан за решење кризе, јер су две стране ближе споразуму, а влада Југославије очекује конкретне предлоге од Черномирдина који сутра долази у Београд. Т. Радовановић

Краљевачка медијска сцена: Саша Веселиновић (2)

МАГАЗИН

17.11.2013.

НОВИНАРСТВО КАО СТРАСТ

- И у претходној власти је нека телевизија била миљеник власти, а у овој је то драстично видљиво. - Радио служи да се емитују жеље и честитке, а телевизија као опијум за народ који углавном служи као продужена рука власти. - Они који су оставили траг у новинарству ћуте, а други који себе сматрају ушима и очима града, и прозором у свет, мисле да су богом дани да то раде. - Локални лист више не личи ни на шта, па је само гласило локалне власти и преписан телевизијски дневник. - Приватизација телевизије је злочин над грађанима који више немају шта ни да виде ни да чују. - Културни и образовни програм, спортске и тематске емисије уступиле су место гостовањима политичара, округлим столовима и удварању властима да би се добио неки динар. - Данас је новинар страшно добра клинка која се појави на телевизији у мињаку и чита временску прогнозу

Саша Веселиновић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 17.11.2013.

долевала је малобројна екипа спортске редакције разноразним искушењима техничке и организационе природе, борила се са скромним могућностима технике, смрзавала на терену, али и Хали спортова. Путовали су новинари по целу ноћ са утакмице из Црне Горе да би после само неколико сати одмора монтирали емисију која је била на програму у понедељак увече. Иако је било напорно млади људи нису осећали умор, а овај период Саша Веселиновић сматра најлешим у животу. Више прави професионалци него локалпатриоте трпели су критике навијача због неутралног односа према две супростаљене екипе током директних преноса. Пионирске подухвате у овом делу Србије ометали су кварови технике, а све је компензирано похвалама које су стизале и из околних градова. Све то чинило је да новинарство све више улази у крв, а новинар се осети потпуно зараженим. У тренутку кад је почело да се говори о подели „Ибарских новости“ на три организационе јединице ради лакше приватизације почела је да се осећа озбиљна доза страха за судбину радника посебно појачана негативним искуствима других приватизација. - Кад си на Титанику сасвим је свеједно да ли си у салону или у кухињи. Осетио сам да брод тоне и да ту не можемо да очекујемо ништа добро. Почели су проблеми са платама које су касниле, иако су биле најмање од свих јавних предузећа. Отишао сам у Градску управу и почео да радим у инспекцији, а нисам никада узео отпремнину нити тужио фирму. Да се нисам снашао вероватно бих и ја завршио на улици. Дошао је неко коме си могао да будеш симпатичан, или не, и да радиш за плату коју он одреди – каже Веселиновић уверен да је приватизација једог од најзначајнијих локалних медија у земљи била велика грешка. Приче да је промена власничке структуре боља од пропасти фирме која је претила има мало основа кад се зна да и много година касније постоје медијске куће које су остале у друштвеном власништву. Ни оне да ће по

истом моделу бити приватизована и друга јавна предузећа није се показала довољно уверљивом, јер ни једно није променило власника. Телевизија Краљево није смела да буде приватизована на начин на који је то учињено, прилично је сигуран наш саговорник, а ову тврдњу темељи на чињеници да је град изгубио новинарство, па на програму телевизије у којој је некада радио од информативног програма нема ништа. Медијску слику Краљева није богзна колико обогатила ни појава нових приватних телевизија и радио станица чији су власници потајно веровали да на медијској сцени могу да попуне место које је настало нестанком „Ибарских новости“. Али, сем квалитета није било ни жара ни заноса какав је обележавао прве године рада Телевизије Краљево. - Нико више није хтео да ради за приватнике као што је радио за фирму каква је до тада била. Приватници су имали однос као и према другим радницима и нису хтели да схвате да човек који је продавао шрафове не може да води новинарску кућу. Нови власници нису разумели посао и тврдим да је то за њих као да су узели Нуклеарни институт у Винчи. Када су видели да то није профитабилно на начин на који су мислили онда су потпуно дигли руке и препустили неким другим људима да про форме воде фирму која се сваког дана унижава. То је сада папазијанија у којој имамо пренос седнице Скупштине града на три телевизије, па не треба да човек буде претерано образован да види да је то глупост и да град не брине о медијском простору. И у претходној власти је нека телевизија била миљеник власти, а у овој је то драстично видљиво. Чекаћемо да ова власт падне, па ће неки други медиј да буде миљеник, само власник ће имати некакву, а грађани баш никакве користи – каже Веселиновић. Са довољно дугим искуством телевизијског новинара склон је веровању да дневне информативне емисије на телевизији треба да одсликавају шта се одређеног дана догодило у граду. Ако

је то посета државне делегације Дечјем селу, прича из штале у којој се отелила крава или бројке које говоре колико су чуњева оборили куглаши, онда се не може говорити о информативном програму па је боље, верује наш саговорник, да је емитован било какав филм. И ма колико да се поређење са новинарством од пре само десетак година може разумети само као жал за протеклим временима тадашња ударна информативна емисија била је пример како треба да изгледа дневно информисање. Отуда и уверење да се више нико у Краљеву, бар кад је телевизија у питању, не бави озбиљним новинарством. - Радио служи да се емитују жеље и честитке, а телевизија као опијум за народ који углавном служи као продужена рука власти. Данас је први пут један новинар саветник градоначелника, а има своју емисију на телевизији. Други новинар је одборник странке на власти, а извештава са конференције за штампу странке којој припада. То је сукоб интереса који деградира новинарску професију. Знам да у новинарским круговима постоји револт према таквим појавама, али не знам да ли је то проблем тих новинара, власти или медијских кућа, али на тако ружан и огољен начин се не ради – каже Веселиновић. Чињеницу да информативне емисије на три краљевачке телевизије личе као јаје јајету види као одсуство контроле медијског простора од стране одговорних, а одговорни су и власт и они који воде телевизију. Поредећи то са преносом једне исте утакмице на три различита канала склон је веровању да више нико не прати конкуренцију у покушају да донесе нешто ново. Још драстичнији су вишедневни преноси седница Скупштине града који сем финансијске надокнаде, и чињенице да уредници тих дана не морају да разбијају главу како да попуне програм, немају никакву сврху. У трци за 120 хиљада динара, колико свакој од телевизија Градска управа плаћа пренос, никога више и не интересује шта ће тога дана на телевизији видети

17.11.2013.

МАГАЗИН

деца или млади, можда велики број других грађана које не интересују свађе одборника. Колико власт води рачуна о медијском простору, и трошењу пара из ионако скромног буџета, сведочи податак да се више од годину дана говори о прекиду овакве праксе. Чињеница да се не прекида наводи на размишљање да је ово још један од начина да се, користећи тешку економску ситуацију, новинари држе у послушности. - Све је врло дегутантно, а ови примери су довољан доказ колико је унижена професија, поготово кад знамо ко се све представља као новинар, ко се бави новинарством и ко има право да говори у име новинара. Они који су оставили траг у новинарству ћуте, а други који себе сматрају ушима и очима града, и прозором у свет, мисле да су богом дани да то раде, па сматрам да је новинарска професија унижена до дна – каже Веселиновић. Медијске куће су у својеврсној зависности од носилаца власти и због начина на који се за побољшање информисања деле средства из градске касе. Општи је утисак да је 15 милиона динара намењених медијима за ову годину подељено нетранспарентно, по вољи појединца и фаворизовањем појединих медија који не прате догађаје, а нема их ни на терену без чега нема новинарства. Све наводи на размишљање да власт нема никакву стратегију када је информисање у питању, а да се средства деле под притиском одређених фактора који имају утицај на креирање политике. У општој отимачини и борби за сваки динар не бирају се средства, а о квалитету оног што се пружа грађанима готово да нико више и не води рачуна. Зато ваљда наш саговорник и верује да локални лист више не личи ни на шта, да је само гласило локалне власти и преписан телевизијски дневник. - Приватизација телевизије је злочин над грађанима који више немају шта ни да виде ни да чују. Потпуно је јасно да су се стари кадрови ставили у функцију газда и да немају новинарску

слободу која се ставља у функцију жеља, прохтева и интереса људи који држе медијске куће. Суштински проблем нових кадрова је школовање. Нема више ни новинарских школа кроз које су пролазиле многе генерације. Сада су то одмах готови новинари који имају своје емисије, а углавном се школују у самом послу. Долазе без икаквог искуста, воле да се виде на телевизији, али треба да буду едуковани и образовани – каже Веселиновић враћајући се по ко зна који пут у време када се програм Телевизије Краљево од оног са јавног сервиса разликовао само по техничкој опремљености. Културни и образовни програм, спортске и тематске емисије уступиле су место гостовањима политичара, округлим столовима и удварању властима да би се добио неки динар. Даљем срозавању могло би да доведе само доношење закона којим би се прецизно дефинисали односи у медијској сфери, уредили токови новца, дефинисало власништво и одредиле границе како се новинарство не би свело на пљување за које нико не одговара, а новинарски кодекс остао само флоскула. Кад почне да се поштује новинарски кодекс, кад се буде знало која је информација тачна а која није, кад одговорност за изговорену или написану реч буду сносили оснивачи, власници, уредници, новинари онда ће, верује Веселиновић, бити неког реда. А ред морају да уведу кадрови од струке, људи који знају да раде, који нису искомпромитовани и етички одговарају професији. - Мора да се ствара култ новинарства да би ти људи били поштовани. Новинари данас нису поштовани зато што се свако бави новинарством, а да некога занимају не би се тако опходили према њима. Кад државу то почне да занима онда ће да направи законе. Данас је новинар страшно добра клинка која се појави на телевизији у мињаку и чита временску прогнозу. Професија је унижена, а о истраживачком новинарству да и не говоримо – прилично је сигуран Веселиновић.

Ситуација је још поразнија у писаном новинарству којим се бави све мање људи због чињенице што није довољно уносно, али и што захтева завидан степен образовања. До само пре неколико година још је и могло да се говори о новинарима који су у локалном листу објављивали текстове, а да их нису преписивали са интернета или телевизије. И коначно, озбиљан град би морао да има озбиљне новине, а из чињенице да нема озбиљне новине изводи се закључак да Краљево и није озбиљан град у коме би људи, као некада, петком журили да купе лист какав су биле „Ибарске новости“. Највећа љубав Саше Веселиновића ипак остаје спортско новинарство у коме је провео добар део радног века. Колико оно значи потврђују речи бившег америчког председника Линдона Џонсона који је лепшим од председничког означио занимање спортског новинара. И ма колико је Џонсон мислио на спортског новинара из велике медијске куће и онај на локалном нивоу има довољно разлога да верује како је то најлепши посао на свету. Смена генерација у сваком послу, па и новинарском, је неминовност. У условима какви владају на краљевачкој медијској сцени, али и широм Србије, то је посао који сем уживања не доноси никакву корист. Овакав закључак Саша Веселиновић изводи из чињенице да од новинарске зараде не може да се живи, а младом новинару остаје једино да осети изузетно задовољство у тренутку кад оно што је урадио види на екрану, или прочита у новинама. Сем задовољства тешко да би у скоријој будућности могао да има и неке друге користи. Нема материјалне сатисфакције, али ни поштовања. Најмање кривице за то сносе сами новинари, више власници медијских кућа који су дозволили да се новинарство унизи у тренутку кад су преузели обавезу да стварају медијску слику, а као ни градски челници нису свесни шта то значи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Ален Буканек

МАГАЗИН 17.11.2013.

Необичан сусрет са пастором Протестантске баптистичке цркве

ДРУГИ ЖИВОТ АЛЕНА БУКАНЕКА

- Више од пола века Тексашанин Ален Буканек путује по свету и охрабрује људе који су изгубили наду, а онима који нису осетили љубав прича о љубави божијој. - Кроз лично сведочанство у Краљеву је говорио како га је Бог спасао сигурне смрти, како је остао жив и научио да воли прво себе, а потом да ту љубав шири према другим људима. – Сваке године Буканек пређе више од 125 хиљада километара путујући по целом свету са жељом да мотивише људе да верују и у оно што до тада нису веровали

17.11.2013.

МАГАЗИН

лучајни поглед на плакат којим је почетком ове недеље најављиван боравак Алена Буканека из Тексаса довео је до сазнања да се сваке недеље у Краљеву окупља петнаестак симпатизера Протестантске баптистичке цркве којима верски службеник Јовица Гецон, уз молитве и проповед, тумачи наводе из Библије. У Краљеву постоје нешто више од три године, а прича Алена Буканека била је прилика за први контакт са проповедником какве смо били у прилици да видимо само у америчким филмовима. Ален Буканек је девети пут у Србији, а у Краљево је дошао први пут да охрабри људе који су изгубили наду, а онима који нису осетили љубав прича о љубави божијој. Кроз лично сведочанство говорио је како га је Бог спасао сигурне смрти, како је остао жив и научио да воли прво себе, а потом да ту љубав шири према другим

људима. Пре тога био је потпуни атеиста а његова прича је посебно интересантна баш из тог разлога. Буканек живи у Тексасу и као пастор једне цркве држи мотивационе говоре у малим срединама углавном пред малим бројем људи. Годишње пређе више од 125 хиљада километара путујући по целом свету са жељом да мотивише људе да верују и у оно што до тада нису веровали. Прича је заснована на личном искуству након трагедије после које је, како каже, од Бога добио позив да крене у различите крајеве света. Прича Алена Буканека почиње давне 1962. године када је као и бројни деветнаестогодишњаци у Сједињеним Америчким државама маштао да постане професионални играч безбола. У то време није много размишљао о чињеници да бројне животне приче почињу веома срећно, али се завршавају тужно, а није неуоби-

чајен ни обрнут след ствари. Као студент Универзитета у Хјустону играо је безбол у универзитетском тиму и маштао само о професионалној каријери. Случај је хтео да се једне вечери, после напорног тренинга, са колегиницом упути према крају у којем је живела. Тексас је познат по значајним налазиштима нафте и бројним рафинеријама у којима се она прерађивала. И баш у једном од крајева у коме су се налазила посторојења за прераду нафте живела је колегиница коју је те вечери пратио кући. Близина Мексичког залива обиловала је густим слојевима магле, па су и двоје добрих другова у једном тренутку густ облак дима изнад пута тако и посматрали. Када је аутомобил у коме су се налазили ушао у облак један од великих танкова поред пута је експлодирао, а Аленова другарица, која је тог дана славила 21. рођендан, изгорела до смрти. Страдао је још

један од пролазника, а читавих 65 посто Аленовог тела изгорело. Изгорела је глава, лице до непрепознавања, руке, шаке, стопала... - Док сам стајао поред тог аутопута надајући се да ће неко да ми помогне погледао сам у шаке и видео кости како вире. Месо је отпадало са руку и мислио сам, ово се не може догађати. То се не догађа мени него другим људима. Мислио сам да имам само јако лош сан, а то је био лош сан и ужасна ноћна мора која ће трајати наредних шест месеци мог живота. Кад смо стигли до болнице пао сам у несвест и био без свести три дана док доктори нису рекли родитељима да ћу умрети, јер не постоји начин да преживим. Тело је било пуно инфекција, унутрашњи органи су почели да се гасе, тело је губило течност брже него што су могли да надокнаде и доктори су рекли мојим родитељима да ћу умрети – прича Буканек.

Различити медији су широм Америке преносили вест о несрећи, и Буканеку који је лежао у болници, а они који су саосећали са несрећом почели су да се моле. Чак и они који га нису познавали чули су за несрећну судбину и прихватили Божји позив да се моле за оздрављење несрећног деветнаестогодишњака чија је слика пунила насловне странице многих листова широм земље и била окачена у бројним црквама. Ален је од самог почетка био убеђен да не заслужује њихове молитве верујући да му више одговара одлазак у пакао. Овакав став заснивао је на сазнању да Бог никада није имао места у његовом животу, - Касније ћу открити да Бог не жели да нам да оно што заслужујемо, него оно што нам је потребно. А оно што свако треба је његова љубав, милост и опроштење. Нисам знао ништа о тим стварима и тако је почела дугачка ноћна мора о којој бих могао годинама

да причам а да не дочарам какви су били моји болови. Било је неописиво, ужасно, па су ми давали различите лекове и није прошло много времена а ја сам постао зависник од различитих наркотика. Бол је био толико велики да нису могли да ме додирну ни напред ни на леђима, па су ме поставили у округли кревет како би могли да ме окрену на леђа, а да ме не додирују. Доктори су очекивали да ћу умрети сваког дана, али се чинило да Бог држи руку над мојим животом, па кад су после много недеља помислили да можда нећу умрети послали су специјалисту за опекотине да процени моју ситуацију. Пошто су ми руке толико изгореле питали су родитеље да их одсеку обе, али они то нису дозолили. Време је било веома битно, јер у многим деловима тела нисам имао ни кожу ни месо, а тело је почело да сраста само са собом. Руке су срастале са боковима, прсти један са другим,

17.11.2013.

МАГАЗИН

уста да се затварају и то је можда био благослов за многе, јер сам имао јако лоша уста – прича Буканек. Лекари су одлучили да скину кожу са здравих делова тела и трансплантирају је на оне на којима је изгорела. Планирано је да се то изведе током дванаест дуготрајних и тешких операција са неизвесним завршетком. Иако је првих шест завршено са повољним исходом, а лекари били збуњени свим што се дешавало, припрема за седму донела је нешто шта нису очекивали. Док је анесетезиолог покушавао да га успава Аленово срце је престало да куца, па је лекар који је био уз њега од самог почетка био принуђен да отвори грудни кош и рукама започне масирање. Након седам минута, колико је био технички и клинички мртав, Ален верује да му је Бог удахнуо нови живот

који није заслуживао. Три недеље је требало да зарасте нова велика рана да би лекари поново приступили операцији. Невероватна прича Алена Буканека сведочи да је у операционој сали срце поново престало да куца, па је лекар поновио претходни поступак. Ни после 15 минута од како је наступила техничка и клиничка смрт колеге нису могле да од Аленовог тела одвоје лекара који је покушавао да пацијента врати у живот. - Као да је божји дах почео да ме испуњава и моје срце је почело да куца поново. Зашили су ме, одвели у собу за опоравак и радили тестове да провере какве штете сам имао на мозгу и срцу. Док срце куца крв циркулише кроз тело и допрема кисеоник до мозга, а када мозак престане да прима кисеоник човек умире. Петнаест ми-

нута мој мозак није имао кисеоник тако да су очекивали велико оштећење на њему. Пошто су урадили многе тестове рекли су да сам ушао умедицинску историју, јер нико ко је био технички и клинички мртав укупно 22 минута не би могао да преживи без оштећења – прича Ален. Свака од преосталих пет тешких и болних операција претила је да се заврши трагично, а након што су обављене лекари више нису могли да учине ништа, па је одлучено да се Буканек отпусти из болнице и стави на посебан систем терапије која је подразумевала да прво научи да хода, да полако испружа шаке које су срасле у песницу. Све време боравка у болници уз пацијента је била медицинска сестра. Три месеца је хранила Буканека кроз

цевчицу на стомаку, јер није био у ситуацији да жваће било какву чврсту храну све до тренутка кад је пред њега ставила тањир са грашком и замолила да се послужи сам. С муком је болесник покушавао да бар једно зрно набоде на виљушку. Био је то почетак борбе за нови живот, повод да се одрекне бројних ствари из прошлости и крене из почетка. И ма колико да је повратак кући радовао био је ускраћен за пажњу лекара и другог медицинског особља које је о њему бринуло по читав дан. - Данима нисам спавао. Знао сам да је моја каријера играча готова, покушавао да се одвикнем од лекова, а кад бих се погледао у огледало јецао бих јер нисам могао да верујем да се ово мени дешава. Почео сам да падам у велику депресију, јер сам целог жи-

вота живео у лажима, и не бих могао да препознам истину чак и кад би стајала испред мене. Живео сам у сопственим лажима без разлога да живим са уверењем да више никад нећу бити нормалан. Био сам уморан од физичког и психичког бола и одлучио да завршим са животом чекајући да сви напусте кућу. Док са размишљао о томе позвала ме је млада девојка коју сам упознао пет дана пре оне експлозије. Била је деветнаестогодишња хришћанка која је ишла на други универзитет, а кад је чула да сам у болници почела је да ме посећује. Нико сем медицинског особља и ње није могао да улази у собу у којој се све време осећао мирис смрти – прича Буканек. Дуго је требало пријатељици да наговри Алена да јој се придружи у цркви

удаљеној педесетак километара даље. Пред око четири стотине присутних доживео је нешто што ће у потпуности окренути ток његовог живота. Од те вечери, тврди данас, више није био онај човек, лажов и лопов који је злостављао и искоришћавао људе први пут је осетио мир и радост пре него је почео да путује и проповеда како је променио начин живота. У јулу ове године Ален Буканек и девојка која је утицала на промену живота прославили су педесету годишњицу брака у коме је рођено четворо деце. Баба деветоро унучића половину тог времена провела је раздвојено због Аленове мисије и путовања по Америци, и осталим деловима света, током којих онима који верују прича о свом животу. Т. Радовановић

МАГАЗИН 17.11.2013.

ТО ФО

Е Љ ДЕ НЕ

17.11.2013.

МАГАЗИН

Милица Радовановић

Млади краљевачки уметници: Милица Радовановић, костимограф

- Сценски костим није само пука реконструкција оних из различитих епоха, већ трагање за новим изразом какав захтева савремени театар. - Цртање није хоби већ дневна активност која мора да се ради у континуитету као и сваки други посао. - Студентски филмови су добри за вежбу током студија када се грешке опраштају. - Стицању искуства знатно су допринели Прашко квадријенале и волонтерски кампови на Исладну, у Русији и Финској. - Изложба костима са завршног испита једна од пет најпосећенијих у Београду ове јесени. - Пет студената који се сваке године примају на модул сценски костим Факултета примењених уметности много је за скромну филмску и позоришну продукцију у земљи. - Креације младе уметнице у Стокхолму, Малој галерији УЛУПУДС, Фестивалу позоришта лутака, а прве представе у Краљевачком и позоришту у Кикинди

Фото: М. Радовановић

СЦЕНСКИ КОСТИМ КАО ИЗАЗОВ

17.11.2013.

МАГАЗИН

групи Краљевчана дипломаца Факултета примењених уметности који су јесенас започели мастер студије на овом факултету нашла се и дипломирани костимограф Милица Радовановић. И као што се пре четири године изборила за једно од два места на студијама о трошку буџета и на мастер студије кренула је са прве позиције. Пут до ње није био ни лак ни краткотрајан, а започео је када је, након сазнања да више од свега воли да црта, постала члан ликовне секције у Основној школи „4. краљевачки батаљон“. Увиђајући неоспоран таленат професорка ликовног васпитања усмеравала је Милицу ка тек отвореној Уметничкој школи, али је жеља за ширем образовању била јача, па је кренула у Гимназију која је пружала много веће могућности за избор факултета. Иако је током школовања усмеравана ка друштвеним наукама и умет-

ности, посебно после завршене ниже музичке школе, као шок је деловао позив директора краљевачке Гимназије да се упише у специјализовано математичко одељење. Дилему између уметности, језика и математике требало је да отклони тестирање у оквиру програма професионалне оријентације, а компромисно решење био је упис на општи смер Гимназије у Краљеву који је давао подједнаке шансе природним и друштвеним наукама. На релаксирајући став приликом полагања пријемног испита деловало је сазнање да је већ положила онај за математичку гимназију и уписала се на овај смер. Још током прве године почело је да расте интересовање за костимографију које је временом постајало све чвршће. Ликовно образовање сводило се углавном на теорију, а само неколико практичних задатака нису давали довољно простора за напредовање, па је потребу за њим покушавала да за-

довољи додатним радом. Опредељење према сценској уметности се учвршћивало кроз различите секције и радионице, школу глуме у Краљевачком позоришту, наступе у оркестру КУД „Абрашевић“, учење енглеског, француског, немачког и италијанског језика. - Већ у трећој години сам знала да хоћу да упишем сценски костим с тим што сам знала да на Факултет примењених уметности примају мали број студената, а ако не уђем на та два буџетска места морам да студирам нешто друго. Као алтернативу изабрала сам Филолошки факултет и почела озбиљно да се спремам за пријемни испит, а паралелно сам спремала и пријемни испит на Факултету примењених уметности на коме се полажу цртање, сликање и стручни део специфичан за сваки од модула студија – каже Милица. Без довољно цртачког искуства у односу на ученике уметничких школа требало је у само неколико месеци са-

владати оно што су они радили четири године. Уз то требало је извршавати редовне школске обавезе и борити се за што боље оцене. Почетак припрема у Краљеву није се показао као најбоље решење, јер се испоставило да се сценски костим разликује по томе што негује специфичан начин цртања који није карактеристичан за друге смерове. Нова збрка у глави требало је да буде елиминисана још интензивнијим радом, овога пута на часовима у Београду у прво време само викендом, а касније два пута недељно. Положен пријемни испит на Филолошком факултету, и упис на смер за шпански језик о трошку буџета, био је довољно растерећујући да лето посвети спремању пријемног испита на Факултету примењених уметности који се одржавао у септембру. И док су се сви други одмарали Милица је морала да се пресели у Београд и свакодневно по цео дан вредно вежба од понедељка до четвртка да би само током

викенда боравила код куће. Само месец и по дана пред полагање нашла се у групи вршњака који су се за пријемни испит припремали скоро годину дана. Колико је напредовала сведочи податак да је изборила једно од само два буџетска места на модулу за сценски костим. Почетак предавања првих дана октобра довео је до сазнања да, ма колико све било ново и интересантно, ипак о стручном делу зна мање од осталих студената. - Била сам у заостатку у односу на оне који су 4 године ишли у уметничке школе и били технички бољи, али превише самоуверени и мислили да већ знају све што треба. Ја сам морала да надокнадим пропуштено, и више радим, па сам их у одређеном смислу надмашила – каже Милица. Прве две године студија кроз цртање, сликање и анатомију изузетно важну за познавање особина тела и и начина на који га тканина покрива, тре-

бало је да створе чврсту основу за сценски костим који се изучава наредне две. У чврсту целину требало је укомпоновати дотадашње знање што је тражило максимално предавање учењу и одрицање од многих социјалних активности. Отуда и често неразумевање пријатеља у време када је цртање морало да буде подређено дружењима. - Десило се много пута да ме позову, а да не могу да одем јер морам да цртам. Они који су уписали друге факултете нису на то гледали озбиљно колико је потребно, јер су мислили да је лакше цртати него учити из књиге. Морала сам да цртам сваки дан, а то није лако јер ми се не црта сваки дан као што се некоме не учи сваки дан. Цртање више није било хоби већ дневна активност коју мораш да радиш у континуитету као и сваки други посао, а то моји другови нису разумевали – каже Милица. Да само цртање није довољно по-

МАГАЗИН 17.11.2013.

казаће даље школовање, али и Прашко квадријенале, велика светска изложба сценографије и костима, које је допринело да се знање стечено на факултету допуни и у току радионице са костимографом из Финске стекну нове способности применљиве у будућем раду. Стечена знања била су добра основа за експериментисање са материјалима на трећој години студија, јер сценски костим више није само пука реконструкција оних из различитих епоха, већ трагање за новим изразом какав захтева савремени театар. Више од класичних костима битна је карактеризација ликова које треба описати кроз костим који глумци носе на сцени. Настојање да се упозна са тенденцијама из других делова света било је учешће у волонтерском кампу на Исланду у припреми обележавања хиљадите годишњице догађаја из викиншке историје. - Радиле смо костиме за фестивал са људима из тог места преправљајући оне који су прављени за снимање неког филма. Волонтери из бројних земаља са свих континената учествовали су у грађењу позорнице за фестивал и друге активности, а играли су у представи тако да смо морали да их обучемо. Кроз путовања се упознају различита места, земље и друге културе, па сам се и ја срела са нечим што није карактеристично за наше пределе, а што је било инспиративно у даљем раду. Занимљива исландска мода учинила је да се заинтересујем за скандинавске земље које су постале веома инспиративне у истраживању. Следеће

МАГАЗИН

17.11.2013.

године сам била у Русији у селу где смо поправљали дрвене цркве, али смо у радионицама са мештанима правили разне ствари од глине и дрвета. Посебно интересантно било је дрво брезе од кога мештани праве разне предмете, од украсног цвећа до посуда за воду, шешире и ципеле, а стечено знање применила сам у завршном раду на факултету кад сам направила ципеле за костиме које сам правила – прича Милица која је истраживање наставила и током овогодишњег боравка у Финској и поново Руској Федерацији. Сценски костим подразумева онај који се носи у позоришту, на филму, у балету или опери. Некада се костим на факултету изучавао као јединствен

предмет да би се на последњој години студија посебна пажња посвећивала сцени или савременом одевању. Студентима модула за сценски костим неопходно је добро познавање дешавања у овој области, а најбољи начин уз гледање филмова је посета позориштима и другим сценским наступима, фестивалима ауторског и краткометражног филма. Прво искуство на великом пројекту је краткотрајно учешће на копродукцијском филму Тереза Ракен, а самостални рад везан је углавном за студентске филмове и сарадњу Факултета примењених уметности са Факултетом драмских уметности. До последње године студија сту-

дентима није дозвољено да учествују у снимањима због подразумеване чињенице да још нису довољно оспособљени за самостални рад. То је и разлог што у бројним пројектима учествују кријући се, а са жељом да у пракси потврде колико су научили на факултету. Иако је тешко поредити рад на филму са оним у позоришту потребно је још током студија проћи кроз све фазе како би се што боље припремило за почетак каснијег самосталног рада. Током последње две године радила је као асистент костимографа на филму који је сниман у копродукцији са берлинском академијом, али и као костимограф у мастер филму студенткиње академије из Словеније. Посебно интересантно било је учешће у експерименталном филму који захтева потпуно другачији приступ од свега што је до тада радила, а похвале су стигле због симболике коју су посматрачи видели у бојама које је користила. Студентски филмови су, каже самоуверено, добри за вежбу током студија када се грешке опраштају. Касније се на то гледа много строжије. Милица не крије да је бројне позиве за снимања морала да одбије због чињенице да је факултет увек био у првом плану првенствено због настојања да се обезбеде добре оцене као услов за добијање смештаја у студентском дому или стипендију. Доказ колико је у томе успела је и стипендија за младе таленте коју додељује Министарство омладине и спорта. Са дипломом костимографа учврстило се и сазнање шта сме, а шта не сме, да ради, шта је добро а шта није и зашто неко треба да носи баш одређени костим приликом појављивања на сцени. - Костимограф је задужен за визуелни изглед представе, треба да обуче све који се појављују на сцени и на основу драмског текста одреди потпуни визуелни изглед почев од ципела, костима, шминке и фризуре. Моја визија треба да се уклопи у целокупну идеју редитеља који је можда другачије тумачио исти текст. У том смислу битна је и сценографија, а ако знам које су боје искоришћене у сценографији

знам које ћу да искористим за костиме да би све добро функционисале заједно, али често мора да се води рачуна и о другим стварима. У мјузиклима, где се људи доста крећу, мора да се води рачуна о материјалима, да им буде комотно и не омета их док раде. У њима је битно брзо пресвалачење, некада само у неколико секунди, па и о томе мора да се води рачуна приликом дизајнирања костима. Битно је да се глумац у костиму осећа пријатно, да не размишља о њему већ да се концентрише на оно што ради – објашњава Милица. Мастер као виши степен студија последица је трансформације високог школства у складу са Болоњском кон-

венцијом. Пре тога основне студије су трајале пет година, па је било неизводљиво да читав програм буде смештен у четири по Болоњи. Пета година је потребна и због знања која су изостала током основних студија, посебно оних о кројевима која треба унапредити због квалитетнијег обављања посла. Пет студената који се сваке године примају на модул сценски костим Факултета примењених уметности много је за скромну филмску и позоришну продукцију у земљи. То је и повод за размишљање о наставку докторских студија, али и нових истраживања у земљи или иностранству. - Морам нешто да смислим, јер не могу само да седим код куће. Ако не

будем имала шта да радим волонтираћу годину дана да бар негде будем корисна, можда на неком од кампова сличних онима на којима сам већ била, или у струци. Ово занимање је веома специфично и свако ко се определи за њега не може да очекује да ће да остане у Краљеву где нема ни довољно представа нити сталног запослења. У позориштима се углавном ради по позиву, а редитељу оставља да изабере костимографа у кога има поверење. Многи су ме од почетка одговарали од овог посла зато што није ни мало лак и може да се ради само ако се много воли, а било је и колега који су одустајали, јер нису могли да издрже притисак због много обавеза и одговорности. Иако костимографију не могу да поредим са другим занимањима знам само да је много другачија и може да се ради једино ако се воли – каже на крају Милица. Почетком ове недеље у Стокхолму је отворена изложба на којој су изложене две Миличине креације за шведску модну кућу „Брик а Брак“. У београдској Малој галерији Удружења ликовних и примењених уметника и дизајнера Србије у току је веома посећена изложба накита међу којим су и креације Милице Радовановић која ових дана почиње рад на новој представи у Краљевачком позоришту. Т. Радовановић

Тринаести Новембарски салон визуелних уметности

МАГАЗИН

17.11.2013.

САВРЕМЕНЕ ТЕНДЕНЦИЈЕ У УМЕТНОСТИ

-Због ограничених капацитета на овогодишњем Новембарском салону визуелних уметности изложено само четрдесет од стотине радова уметника из целог света. - Међу учесницима десетак младих краљевачких аутора

се могла окарактерисати као иницијатива за ново позиционирање ове манифестације на културној мапи у земљи и у региону. Осавремењивање актуелне уметничке сцене и укључивање главних актера савремене уметности у ликовни живот Краљева допринело је да нема значајнијих уметника који нису излагали у овој галерији Удружења ликовних

уметника „Владислав Маржик“, а неки од претходних су били представници Србије на венецијанском бијеналу. Укључивање релевантних актера домаће ликовне сцене, као и учешће регионалних и иностраних уметника имају за циљ да се кроз представљање рецентне уметничке продукције и нових пракси интензивније

Фото: М. Радовановић

акон 10 година постојања пре три године су померене границе Новембарског салона визуелних уметности који је постао престижна регионална манифестација, а укључењем уметника из готово целог света добила и широки међународни карактер. Тринаести по реду Новембарски салон наставља са програмском оријентацијом која би

17.11.2013.

МАГАЗИН

ради на приближавању савременим тенденцијама у уметности, даљем оснаживању и развоју локалне сцене. Овакве иницијативе су вредне пажње и похвале посебно у тренутку кризе и изазова са којима се у нашој земљи данас суочава култура. Зато је значај оваквих подухвата у томе што се, упркос чињеници да савремана уметничка и културна продукција још увек нема озбиљнију подршку у локалној средини, налазе начин да се укаже на њихове домете, потенцијале и да се нагласи да су изузетно важно друштвено поље у ком се активно сагледава и промишља данашњица. До 2010. године Новембарски салон је стагнирао до мере која није правила разлику између изложби локалних аутора и једне значајније међународне манифестације. Томе су доприносили лоша селекција, маркетинг и менаџмент све док није започело унапређење на међународном плану. Председник краљевачких Удружења ликовних и примењених уметника и Удружења ликовних уметника „Владислав Маржик“ Иван Милуновић подсећа да уметност не познаје административне границе, већ слободно комуницира и путује, а њен језик је потпуно слободан. Био је то основ за сарадњу са Независном уметничком асоцијацијом Ремонт из Београда чији је резултат децентрализација културе која је пред галерију стављена као примарни циљ. Овогодишњи Салон одржава се под покровитељством града Краљева који је обезбедио скромна средства за гостовање уметника из Немачке, Бугарске, Мексика, БиХ, Црне Горе који су присуствовали отварању, као и заменик амбасадора Мексика у Београду. Између више од стотину радова жири је морао да изабере само четрдесет, колико је било ограничено капацитетом галерије, а заступљени су готово сви медији, од класичних ликовних дисциплина цртежа, слике, графике, скулптуре, преко видео рада, фотографија и инсталација. - Нови медији су главна одлика уметности која је искорачила из кла-

сичних дисциплина и добила нове захтеве и циљеве, јер уметник има одређен јасан филозофски, социолошки или психолошки став у односу на друштвено политичку ситуацију, па као свесно биће реагује, испољава ставове, емоције и реакције на оно што се дешава у друштвено-политичком животу савременог човека – каже Иван Милуновић. Жири који су чинили доцент Академије ликовних уметности у Новом Саду Горан Деспотовски, историчар уметности Независне уметничке асоцијације Ремонт Мирослав Карић и дипломирани сликар Иван Милуновић, најбољима ове године прогласио је „Берзу података“ Уроша Павловића из Ужичке Пожеге, „ConﬂicNo“ Татјане Којић Чехић из Београда, која је дипломирала у Риму на проширеним медијима и савремној уметности, и „Загрљај“ Невене Мишковић, графичарке која традиционалне медије користи на савремен и модеран начин. Сво троје стекли су право на организацију самосталне изложбе током наредне године у Галерији Удружења ликовних уметника „Владислав Маржик“. - Награђени млади уметници у својим радовима кроз различите медије тематирају широк спектар појава и синдрома актуелног тренутка. У проницљивим визуелним истраживањима, увезивањем референци од историје уметности до свакодневних манифестација света који их окружује, аутори творе слику комплексних позиција које свако од нас заузима према достигнућима, системима, правилима, критеријумима, вредностима данашњег друштва – записао је у каталогу изложбе председник жирија Мирослав Карић. Међу бројним српским уметницима је и десетак Краљевчана, припадника млађе генерације оних који су након завршене Уметничке школе наставили студије на факултетима уметности, тако да су упознати са савременим дешавањима у сликарству. Савремена концепција салона није оставила довољно простора за уметнике старије генерације, и старијих схватања, тако да овом прили-

ком ниједан од њих није прошао строгу селекцију. - Неки сликају у духу 15, и 16. века, а данас је бесмислено бавити се нечим што је превазиђено, јер се прво гледа да ли је уметник савремен, да ли је у духу свог времена или испред њега – каже Милуновић и подсећа да је прошле године покренута још једна значајна манифестација, Међународни салон графике који је окупио уметнике из готово свих земаља света. Већ након Новембарског салона почињу припреме за априлски салон графике који ће уз 47 других изложби употпунити слику о ликовном животу Краљева. Краљевачки сликари учесници су ликовних колонија „Студеница“, „Рудно“ и „Гоч“, као и других које се планирају у циљу повезивања са развојем туризма у овом крају. Новембарски уметнички салон је, као и претходних година, понудио увид у актуелну уметничку продукцију, различите праксе, приступе и поетике, а изложба која је отворена у уторак „остаје рефлексија текућих преокупација уметника, њихових континуираних истраживања граница медија у којима раде, визуелних трагања у елаборацији и експликацији тема и феномена којима се баве“. - Изложени радови уводе посматрача у прилично хетерогену слику интересовања и садржаја кроз које аутори предочавају, коментаришу и анализирају радикално промењен карактер глобалног света. Уметници тај усложњени искуствени простор поново откривају, реконтекстуализују, апроприрају промишљајући савременост и њене импликације у простору уметности, свакодневног живота, у несагледивим кретањима које производе, у којима као појединци и као заједница партиципирамо и које покушавамо да разумемо – записао је Мирослав Карић. Нова програмска оријентација Салона отворила је низ могућности које треба искористити у циљу даљег концепцијског, организационог развоја и успешног профилисања саме манифестације. Т. Радовановић

МАГАЗИН 17.11.2013.

МАГАЗИН

17.11.2013.

Из Полицијске управе Краљево

РЕКОРДАН БРОЈ КРИВИЧНИХ ДЕЛА

а се на основу седмичних статистичких података о стању јавне безбедности на подручју града Краљева тешко могу изводити дугорочније прогнозе сведоче они за период између 4. и 10. новембра. Док је две недеље заредом бележен благи пад броја евидентираних кривичних дела у овом периоду је достигао рекордних 48 што чини више него дупло повећање у односу на само седам дана раније. У структури дела преовлађују она која носе ознаку општег криминала, а којих је у овом периоду било 46 наспрам само два из области привредног криминала. Више него број евидентираних дела забрињава

податак да је инспекторима криминалистичке полиције познато тек десет починилаца док се за скоро три пута више њих још трага. Колико је озбиљно и нестаблино стање у области која се дефинише као јавни ред и мир говори податак о 38 прекршаја у чијој структури су 16 туча и 22 прекршаја који се карактеришу као остали. Број саобраћајних незгода је за два већи од прошлонедељног периода, а од укупно 13 шест су као последицу имале повређена лица, док је седам завршено само са материјалном штетом. Две особе су теже повређене, а шест лакше, док је укупна материјална

штета процењена на 900 хиљада динара. Мало већу нервозу показали су и други учесници у саобраћају, па је број прекршаја у овој области повећан чак за педесетак и достигао 228. Ватрогасно-спасилачка јединица интервенисала је у гашењу једног пожара у коме је причињена штета процењена на 50 хиљада динара.

ДРАМА У МЕТИКОШИМА Права драма одвијала се у недељу у Метикошима. Припадници Полицијске управе Краљево и Специјалне антитерористичке јединице су, након десеточасовне акције преговарачког

МАГАЗИН

17.11.2013.

тима Министарства унутрашњих послова Републике Србије, лишили слободе Драгомира Минића (1946) из Метикоша, који се наоружан затворио у породичној кући, и привели га у службене просторије. Због сумње да је извршио кривична дела тешко убиство у покушају и недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја Виши јавни тужилац је, након саслушања, осумњиченог задржао до 48 сати. Осумњичени је у недељу непосредно после 12 часова, из пиштоља који је држао без одобрења надлежног органа, ранио Н.Џ. (1963) из Краљева који му је доставио храну, а око 16,30 часова, пуцајући рафалном паљбом из аутоматске пушке из куће на више припадника полиције, и поли-

цијског службеника Полицијске управе Краљево Д.Р. (1965). Повређени су одмах збринути у Здравственом центру „Студеница“ у Краљеву и налазе се ван животне опасности. Увиђај који је започео Виши јавни тужилац у присуству припадника криминалистичке полиције, прекинут је због временских услова и настављен у току следећег дана. Иако се током читавог дана у недељу спекулисало да се у кући налази још једно беживотно тело оно није пронађено, а демантована је и вест да је Минић повређен.

НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ Припадници Полицијске испоставе Рибница Полицијске управе су ухапсили и по налогу заменика Основног

јавног тужиоца задржали до 48. сати Љ.В. (1953) из Краљева, због основа сумње да је извршио кривично дело насиље у породици. Он је у уторак око 17,30 часова, у породичној кући физички насрнуо на супругу и том приликом јој нанео лаке телесне повреде које су саниране у Хитној служби Здравственог центра „Студеница“ у Краљеву.

ВИКЕНД ОБЕЛЕЖЕН ДРОГОМ Настављајући појачане активности на сузбијању наркоманије, припадници Полицијске управе Краљево су протеклог викенда и на дан празника, у шест заплена од седам особа запленили преко 700 г биљне и материје за које се основано сумња да су опојна

дрога марихуана и „спид“. У суботу 9. новембра, непосредно после поноћи, у Врњачкој Бањи у Улици Горанској, припадници Полицијске станице Врњачка Бања су приликом контроле путничког моторног возила „опел вектра“ без регистрационих ознака, којим је управљао М.Ч. (1986) из Рсаваца код Врњачке Бање, испод седишта возача, пронашли 1,2 грама марихуане. Само 23 часа касније припадници криминалистичке полиције у Краљеву су у Улици Марије Бурсаћ, приликом контроле путничког моторног возила „опел кадет“ врњачких регистарских ознака којим је управљао Ф.Ф. (1991) из Богутовца, иза задњег седишта и у касети пронашли пакет са 21 грам марихуане и више семенки индијске ко-

нопље. Код руског држављанина А.Ч. (1991) са боравиштем у Богутовцу, који се налазио у возилу, пронашли су 136 грама исте биљне материје, од чега је 131 грама пронађен претресом куће у којој живи. И у Улици IV краљевачки батаљон код 20-годишњег Краљевчанина В.И. пронађене су две ручно савијене цигарете „џоинт“ са 2,4 грама марихуане. У недељу око поноћи, у истој улици, полицијски службеници су код осамнаестогодишњих Краљевчана В.Д. и М.С. пронашли четири најлон кесице са 2,2 грама „спида“. Само пола сата после поноћи, у раним јутарњим часовима у уторак, на заједничкој тачки прелаза „Рудница – Јариње“ у селу Муре код Рашке, припадници Полицијске станице у Рашки су приликом контроле аутобуса косов-

скомитровачке регистрације, који саобраћа на релацији Косовска Митровица – Београд, у пртљагу путника С.Р. (1994), држављанина БиХ са пребивалиштем у Београду, пронашли два пакета са укупно 540 грама марихуане. По налогу тужиоца, полицијски службеници су ухапсили и задржали до 48 сати С.Р, којег су у законском року привели Вишем јавном тужиоцу у Краљеву. Због основа сумње да су извршили кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, кривичне пријаве ће бити поднете против М.Ч, Ф.Ф, А.Ч. и С.Р, а због сумње да су извршили кривично дело неовлашћено држање опојних дрога против В.И, В.Д. и М.С. Т. Радовановић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs