Magazin 84 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година II * Број 84 * 1. децембар 2013. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

Данас други круг локалних избора на Косову и Метохији

МАГАЗИН

1.12.2013.

КОРАК БЛИЖЕ РАСПЛЕТУ СИТУАЦИЈЕ

- Други круг избора се одржава у 24 косовске општине, међу којима је у седам један од двојице кандидата из Грађанске иницијативе „Српска“, подржане од званичног Београда. - Права нормализација односа Београда и Приштине се још није догодила и не би требало да буде ограничена на сусрете политичара у Бриселу и Њујорку, већ да се спусти и на ниже делове друштвене пирамиде. - За пуну нормализацију ће бити потребно време, стрпљење, добра воља и посвећеност том процесу, не само политичара, већ и читавог друштва. - Споразум о нормализацији односа Београда и Приштине, према истраживању јавног мњења, подржава 52 одсто становништва, без севера

МАГАЗИН

1.12.2013.

редизборну кампању пред други круг избора за градоначелнике косовских општина, према извештавању Гласа Америке, обележавају хапшења, укидање новчане помоћи грађанима, међусобне оптужбе српских партија и грађанских иницијатива. У таквој атмосфери хапшења у општини Партеш-Пасјане уочи избора полако, али сигурно, постају уобичајена појава, а Грађанска иницијатива „Српска“ тврди да је у питању био притисак на грађане пред други круг избора који се одржава данас. У саопштењу „Српске“ се наводи да је полиција у Гњилану, не наводећи разлоге за то, протеклих дана привела, или позвала на информативни разговор, шесторицу активиста ове грађанске иницијативе. Са друге стране, око 150 грађана ове општине протестују јер су, како кажу, скинути са платног списка минималне новчане накнаде коју исплаћује Република Србија људима који из разних разлога нису радно ангажовани. Они тврде да по-

следњу плату нису примили због своје политичке оријентације. За разлику од Косовског поморавља, у Грачаници нема посебних дешавања уочи другог круга избора, а првог човека ове општине грађани ће бирати између кандидата Грађанске иницијативе „Српска“ и Савеза Косовских Срба Бранимира Стојановића и Бојана Стојановића који се надмудрују саопштењима за јавност, оптужујући једни друге да воде прљаву кампању. Потпуну пометњу у овој општини изазвала је одлука владајуће Самосталне либералне странке да општински одбори ове партије сами одлучују о подршци кандидатима у већински српским општинама. Тако је општински одбор ове странке у Грачаници подржао Бранимира Стојановића уз образложење да је он бољи кандидат за градоначелника Грачанице од њиховог доскорашњег члана Бојана Стојановића. Из Савеза косовских Срба поручују да су и Самостална либерална странка и Грађанска ини-

цијатива „Српска“ због овога издале вољу својих бирача. Други круг избора се одржава у 24 косовске општине, међу којима је у седам општина један од двојице кандидата из Грађанске иницијативе Српска, подржане од званичног Београда. Канцеларија Владе Србије за Косово и Метохију саопштила је у среду да су припадници Косовске полицијске службе привели на инфомативни разговор носиоца листе Грађанска иницијатива „Српска“ у Штрпцу Ненада Филиповића и двоје активиста те листе, Јулијану Добросављевић и Милана Русимовића, под изговором да су вршили притисак на бираче како би гласали за ову листу. Канцеларија је упозорила да су притисци и застрашивање српског становништва пред други круг локалних избора постали свакодневна појава, па захтева да међународна заједница, ЕУЛЕКС и ОЕБС, стану на пут нескривеном насиљу које се данима спроводи

над члановима и симпатизерима „Српске“, јер их на то обавезују и њихови мандати. Да ће нови градоначелници српских општина бити део Заједнице српских општина, што је важно за будућност Срба на Косову, потврдио је амбасадор Велике Британије на Косову Јан Клиф напомињући да у изборној реформи не би требало мењати опцију резервисаних места за мањине. Иако у бриселском споразуму није споменут административни центар Заједнице српских општина и то питање ће бити решено након избора, а верује се да би то требало да буде Северна Митровица као једини урбани центар српске заједнице на овим просторима. Након проглашења независности Косова постојао је систем резервисаних места за мањинске заједнице што је значило по 10 загарантованих места за српску и друге заједнице, и пет или шест резервисаних места за изабране

посланике. Министар за европске интеграције Косова Влора Читаку сматра да је Приштина кроз дијалог са Београдом успела да нормализује стање у покрајини и односе са Србијом, као и односе са Европском унијом, које је оценила платонским. Права нормализација са Београдом се још није догодила, пошто не би требало да буде ограничена на сусрете политичара у Бриселу и Њујорку, већ да се спусти и на ниже делове друштвене пирамиде. За пуну нормализацију ће бити потребно време, стрпљење, добра воља и посвећеност том процесу, не само политичара, већ и читавог друштва. И поред сазнања да споразум Београда и Приштине неће бити опште прихваћен у централној Србији и јужној покрајини Читаку верује да већи део становништва покрајине ипак подржава нормализацију односа, јер верују да је то неопходан корак. Да је тако потврђује и истраживање јавног мњења које потврђује да 52 одсто ста-

новништва подржава споразум о нормализацији односа Београда и Приштине. Приштински дневник „Коха“ пише да влада Косова сматра да ће после избора бити успостављени услови да се изврши већи притисак на Београд ради примене Бриселског споразума. Уједно цитира потпредседника владе Хајредина Кучија који тврди да српска страна није радила на примени великог броја питања, као што је расформирање паралелних структура на северу, али да ће околности бити промењене после избора. У исто време министар безбедносних снага Агим Чеку сматра да ће оне преузети одговорност за целу територију покрајине почетком идуће године, кад парламент и влада, најкасније до фебруара наредне године кад се заврши ревизија стратегије безбедности, буду предале надлежност Косовским безбедносним снагама. Србија никада неће одустати, не

1.12.2013.

МАГАЗИН

само од свођења рачуна по питању својих објеката на Косову и Метохији, већ ни од ресурса, који могу бити само њени, поручила је министарка енергетике, развоја и заштите животне средине Зорана Михајловић у Косовској Митровици где је потписала протокол о сарадњи са ректором Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици Срећком Милачићем Циљ потписаног документа је да студенти завршних година Универзитета буду ангажовани не само у јавним предузећима, већ и институцијама које се баве енергетиком или заштитом животне средине. Такав споразум Министарство је раније потписало са универзитетима у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, а он предвиђа ангажовање и наставног особља на започетим и будућим пројектима. НИС је већ покренуо разговоре о објектима који су припадали овој компанији, а којима она тренутно не може да располаже, а у наредном периоду ће то учинити и ЕПС, како би се сачували његови објекти и власништво. У енергетском делу бриселског споразума постигнут је договор о формирању компаније Електрокосмет, која ће се бавити дистрибуцијом и снабдевањем електричном енергијом, а у склопу тог споразума договорено је да преносне компаније Електромрежа Србије и косовска КОСТ морају да потпишу билатералне споразуме у децембру. Председник Друштва судија Србије Драгана Бољевић упозорава да су, новим законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, практично задржани судови на Косову, иако Европска унија инсистира да Србија тамо нема своје судове. Бољевић је указала да је новим законом прописано да ће се о судовима и тужилаштвима на Косову одлучити посебним законом, али да је спорно на који начин ће он бити донет и да ли ће бити прекршен Устав Србије, који за такав случај прописује референдумско изјашњавање. Одредбе закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава налажу да он буде донет

до 31. децембра, па је нејасно како то може бити учињено. Власт у Србији је јединствена, правни поредак јединствен, а начела о уређењу власти налазе се у глави 5. Устава и за било какву промену подразумева се да се његова промена за коју се, према члану 203, захтева референдумско изјашњавање. У пракси, то значи да ће Србија имати судове на Косову и после 1. јануара следеће године, или да ће закон бити донет без референдумског изјашњавања, што би било противуставно. Термин прве међувладине конференције Србије и Европске уније, која ће означити почетак приступних преговора, начелно је темпиран за 20. децембар у поподневним сатима, одмах после седнице Европског савета у Бриселу. Београду је из седишта Европске уније сигнализирано да ће „зелено светло“ добити у децембру, и сугерисано да започне припреме за званичан почетак преговора и усагласи састав делегације која ће путовати у Брисел. Отварање преговора у име Србије требало би да означе премијер Ивица Дачић, министар за европске интеграције Бранко Ружић и шеф преговарачког тима Тања Мишчевић. Са бриселске стране стола седеће председавајући Европске уније, литвански министар спољних послова Линас Линкевичијус, европски комесар за проширење Штефан Филе и шеф дипломатије Кетрин Ештон. После вишенедељеног лобирања са званичницима двеју кључних земаља, Немачке и Велике Британије, Србија је добила уверавања да су велике шансе да одлука Европског савета буде позитивна, јер постоји велика подршка да се прва међувладина конференција одржи 20. децембра. Србији на руку иде и то што ни нова коалиција у Немачкој неће направити радикалан заокрет у политици према проширењу Европске уније на Балкан. Главни преговарач Србије у преговорима о придруживању Европској унији потврђује оцену Европске комисије да је Србија добро припремљена за почетак преговора. До сада је раз-

говарано је о функционисању система интерне финансијске контроле буџетских корисника, о државној ревизорској инситуцији и како она контролише трошење буџетских пара и са којим се изазовима институције у Србији суочавају. У оквиру овог поглавља нема политичких питања, па се верује да ће на време моћи да се одговори на све захтеве Европске уније. Главни преговарач Србије са Европском унијом Тања Мишчевић очекује да ће наша земља преговоре завршити за пет до шест година. Аргументи за то су да су одређени и у целости стручно оспособљени тимови за сва поглавља, да је добар део посла одрађен за време склапања уговора о придруживању и стабилизацији, као и да је јавна администрација у Србији препозната као веома добра. Мишчевић подсећа да постоје политичке препреке па је апеловала на Европску унију да се нормализација односа са Косовом не поставља за Београд у сваком поглављу, и да се ово питање премести у поглавље о регионалној сарадњи Кристоф Рицоф, који се у Влади Немачке бави проширењем Европске уније, изјавио је да преговори са Србијом неће моћи да почну пре јануара наредне године, јер је то датум који је раније одредио Бундестаг. Он је указао на податак да само 20 одсто Немаца подржава проширење, а поред кризе, разлози су и негативна искуства са земљама које су прошле читав процес и постале чланице. Командант НАТО снага за Европу, амерички генерал Филип Бридлав, изјавио је у Приштини да ће се француски војници повући из мировне мисије на Косову, због већег ангажовања француске војске у Малију. Одлуку о повлачењу највећег дела контигента од 320 војника донео је политички врх Француске, али то неће утицати на нормално функционисање мисије НАТО на Косову која ће наставити да обавља све своје задатке. Француски мировњаци су део контигента НАТО, који на Косову има 5.000 војника, а у претходном периоду на северу су се често налазили у средишту сукоба Срба и Албанаца. Т. Радовановић

МАГАЗИН 1.12.2013.

Обележен Дан ослобођења Краљева у Другом светском рату

- Скромном свечаношћу, полагањем венаца испред Споменика ослободиоцима Краљева, почело обележавање Дана ослобођења у Другом светском рату. – Академија у Свечаној сали Скупштине града знатно посећенија од церемоније полагања венаца

Фото: М. Радовановић

НАЈЗНАЧАЈНИЈИ ДАТУМ У ИСТОРИЈИ ГРАДА

МАГАЗИН

1.12.2013.

свести старијих Краљевчана 29. новембар је дубоко урезан као троструки празник, пре свега дан на који су 1943. године ударени темељи нове Југославије, дан када су само годину дана касније, после четрдесетпетодневних борби, последње окупаторске трупе напустиле Краљево, али и дан који бројне генерације деце рођене у деценијама после Другог рата памте по пријему у Савез пионира. Дан који се деценијама свечано обележавао као државни празник престао је то да буде након распада земље коју је симболисао све до 2009. године када је у Краљеву обележавање обновљено у знак сећања на ослобођења града у Другом светском рату. Колико овај дан има утемељење у свести млађих генерација сведочи

присуство све мањег броја Краљевчана којих углавном има мање него оних који полажу венце испред Споменика ослободицима Краљева у парку поред моста преко Ибра. Пре само годину дана венац на споменик ослободиоцима Краљева положио је председник Србије Томислав Николић, а ове уобичајено градоначелник и председник Скупштине града, представници војске, полиције, удружења бораца и организација које се баве неговањем традиција ослободилачких ратова. Како 29. новембар представља један од најзначајнијих датума у историји града пред генерације оних који су рођени у миру ставља задатак да се дани као овај не забораве. На то је пред спомеником подсетио и градоначелник

Краљева уз подсећање да у временима у којима живимо завојевачи више не носе пушке, већ неко друго оружје, па се више него икада раније указује потреба за мудрошћу и јединством како би се одолело све већим притисцима. Само тако се могу издржати изазови, а након битака које је Србија добијала на бојном пољу следе мирнодопске које се пред Србе стављају са императивом победе.

Драган Јовановић, градоначелник Краљева Увек је, кажу, први корак ка губљењу слободе био заборав. Зато су, кроз историју, наши преци, кад је слобода тражила жртве, умели да поруче: „Боље је да нас унуци мртве памте,

него да нас синови живе забораве!“ На данашњи дан сваке године сећамо се оних који су дали своје животе да бисмо ми данас живели у миру. У миру, и у незабораву. Краљево је ослобођено у ноћи између 28. и 29. новембра 1944. године. После три и по тешке ратне године и четрдесетпетодневних борби, у граду који је током најстрашнијег рата у његовој историји поднео велике људске жртве и претрпео огромна материјална разарања, више није било непријатељских војника. Борбе за ослобођење Краљева трајале су од 16. октобра, када су се код Чукојевца снаге Народне ослободилачке војске Југославије, уз садејство јединица Црвене Армије, сукобиле са Седмом ЕС ЕС дивизијом „Принц Еуген“. На готово свим прилазима Краљеву: у Витановцу, Шу-

марицама, Борчи, Угљареву, Драгосињцима, Врби и Ратини, на подручју ка Ћави, свакодневно су вођене борбе. У пресудној, која је вођена у Матаругама, Матарушкој Бањи и Прогорелици, пресечен је транспорт немачке војске на важној комуникацији Краљево-Рашка. Повлачећи се, непријатељски војници су рушили мостове и минирали путеве. Ипак, ослободилачке снаге су 28. новембра стигле на десну обалу Ибра, а током ноћи прешле реку и започеле битку за Краљево на градским улицама. Уз оне за ослобођење Београда, борбе за ослобођење нашег града биле су, кажу историчари – најтеже, најдуже и најобимније за коначно ослобођење Србије у Другом светском рату. Краљево које је, као важна раскрсница путева било при-

мамљиво завојевачима, а драгоцено патриотима, налазило се на путу повлачења немачке армије из Грчке, зато су га окупационе власти толико дуго браниле. Остало је сећање на херојство бораца Четврте пролетерске, Треће српске бригаде и припадника Црвене армије, а народ је ослободиоце дочекао са цвећем и сузама радосницама. Последњег дана новембра 1944. године, војска и народ први пут су званично одали пошту стрељанима у масовној одмазди Немаца октобра 1941. године. Од тог дана, обавеза нас потоњих прерасла је у завет да слободу чувамо и од заборава, и од неких нових завојевача. Није лако живети и после смрти. Ипак, зна се да најдуже живе они који се никада не предају, они који

МАГАЗИН 1.12.2013.

знају да се живот не мери према данима, него према делима. Драги суграђани, срећан вам Дан ослобођења Краљева и нека је вечна слава херојима слободе! Међу малобројним представницима политичких партија чуло се да би овај дан требало обележавати са много више уважавања догађаја од кога се народ отуђио, али и нескривена жеља да то буде на знатно вишем нивоу када неки други дођу на власт. Председник Скупштине града Сретен Јовановић подсећа да су после борби за ослобођење Београда оне за ослобођење Краљева биле најдуже и најтеже што ствара обавезу да и будуће генерације чувају успомену на 29. новембар. Посебан задатак треба да имају просветни радници како би ученицима на прави начин приближе дешавања с краја новембра 1944. године.

Сретен Јовановић, председник Скупштине града Данас је 29. новембар 2013. године и тачно је шездесет девет година откако је наш град дочекао слободу у Другом светском рату који је, током четири године трајања, однео око два милона живота на територији ондашње Југославије. У тим данима завршних битака за ослобођење Краљево је, по замисли војних стратега сукобљених страна, имало веома важну улогу. О томе најбоље сведочи податак да су борбе за ослобођење Краљева, са мањим или већим интензитетом, трајале 45 дана - од 16. октобра 1944. године, када су се, код Чукојевца, снаге Треће српске бригаде Народноослободилачке војске Југославије, у садејству са Шездесет петим корпусом Црвене армије, сукобиле са злогласном СС дивизијом Принц Еуген. Тако дугим трајањем борбе за ослобођење Краљева спадају међу најдуже вођене на крају Другог свет-

ског рата на територији Србије, одмах после борби за ослобођење Београда. Циљ тих борби, поред ослобађања Краљева, био је спречавање повлачења немачке армије групе Е која се моравско-вардарском долином повлачила из Грчке. Дану слободе претходили су жестоки напади снага Народноослободилачке војске и војника руске Црвене армије на положаје мостобрана код Краљева, па је штаб 34. армијског корпуса немачке војске био принуђен да 28. новембра нареди повлачење и напуштање Краљева. У зору 29. новембра форсирајући Ибар из правца Кованлука, Рибнице и Ковача у Краљево су ушле јединице Четврте црногорске бригаде под командом Блажа Јанковића, јединице обновљеног одреда Јово Курсула под командом Гојка Остојића и комесара Ранка Пешића. Било је то 39 дана после ослобођења Београда! Обе стране претрпеле су велике губитке. Погинуло је 357 бораца Црвене армије и 45 бораца Народноослободилачке војске Југославије и партизанских одреда, као и 495 немачких војника. Даме и господо, другарице и другови, Живимо у, по много чему, турбулентним временима. Што реално, а што захваљујући експанзији информатичких технологија, информације и догађаји смењују се невероватном брзином. У таквим условима све су ређи тренуци кад пожелимо или се пак изборимо за мало времена које бисмо посветили сећањима на своје претке и на њихова прегнућа и поднете жртве да бисмо ми и наши потомци живели у слободи. Нажалост, ни наше генерације нису биле поштеђене тог историјског усуда да се боре против надмоћнијег агресора за право на слободу. На право да живимо на сопственој земљи животом достојним човека. Можда и због тога што су нам наше генерацијске ране још увек свеже ми

не стижемо да се са дужном пажњом сетимо прегнућа наших предака у сличним ситуацијама иако знамо да су њихова страдања била далеко већа од наших. И у том нашем нестизању, а слободан сам рећи чак и наследном немару за сопствену историју, ствара се простор за деловање не малог броја оних који, из разноразних побуда и мотива, желе да, како се то популарно каже, редефинишу историју - тачније место и улогу појединаца, одређених политичких субјеката, па и читавог народа. Овај наш данашњи скуп има за циљ да нас подсети на нашу славну прошлост, на жртве које су поднели наши преци да живимо ту где живимо слободни онолико колико то стварно желимо да будемо и онолико колико испуњавамо свој генерацијски дуг и обавезу да градимо сложну и снажну Србију. Овај данашњи скуп је наш допринос, наша обавеза да се сећамо свих који су нам даривали слободу својом жртвом без обзира колико се то уклапало у дневно-политичке токове. Хвала Вам што сте дошли да заједно одамо почаст палим за слободу у борбама за ослобођење Краљева новембра 1944. године. На већ традиционалној академији у Свечаној сали Градске управе на догађаје из новембра 1944. године присутне је подсетио председник Скупштине Сретен Јовановић, а у уметничком делу програма наступили су Градски хор „Црвчанин“, глумци Краљевачког позоришта и ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“. Пажљивом посматрачу не може да промакне да је Свечана академија по правилу посећенија него церемонија полагања венаца на Споменик ослободиоцима Краљева и одавање поште онима који су положили животе за добробит генерација које су дошле. Није познато да ли је то због ниских температура које ових дана владају у Краљеву, великих обавеза на послу или коктела за присутне у Свечаној сали Градске управе града Краљева. Т. Радовановић

МАГАЗИН 1.12.2013.

Пред седамдесету годину живота у слободи

МАГАЗИН

1.12.2013.

ВАЖАН СТРАТЕШКИ ЦЕНТАР КРОЗ ИСТОРИЈУ

- Поред борби за ослобођење Београда, борбе за ослобођење Краљева биле најобимније, најтеже и најдуже трајале у оквиру завршних битака за коначно ослобођење Србије у Другом светском рату. - Најразорније савезничко бомбардовање у ноћи 11. августа усмртило више од 50 цивила. - Непријатељски губици при заузимању Краљева 320 мртвих, око 600 рањених и 100 заробљених. - Плен 7 топова, два тенка, три камиона, 23 вагона разне муниције, 250 пушака, 155 митраљеза, 400 вагона и локомотива, уништена 4 топа и 30 моторних возила. - Већ 30. новембра 1944. године јединице НОВЈ заједно са народом, посебно породицама жртава, изашле су на лагерско гробље и одале пошту стрељанима

МАГАЗИН

1.12.2013.

ваког 29. новембра, већ од 1945. године, Краљево слави дан када је и последњи војник немачких окупационих снага у Другом светском рату заувек напустио овај град. Четрдесет пет дана дуге борбе за ослобођење града од окупатора,, који је у њему боравио од пролећа 1941. године, сведоче колико је Краљево због географског положаја и важних комуникација било важно за све сукобљене стране кроз историју. Велике и тешке бојеве којима се ослобађало од непријатеља водили су још 1805. године Карађорђеви устаници када су жестоко нападали турске трупе у Боју на Карановцу. Читав век касније Краљево је доживело продор српске војске која је 1918. године протерала последње аустро-угарске војнике са ових простора. Виши кустос краљевачког Народног музеја Силвија Крејаковић потврђује

да сви ратови подразумевају велики број страдања, а да је Други светски рат у Краљеву остао запамћен по најсуровијим траговима. Прва страдања везана су за злочин против човечности почињен у октобру 1941. године, када је страдало цивилно становништво Краљева и околине. Уследио је живот у страху испуњен сталним хапшењима, депортацијама у злогласне логоре, свакодневним вестима рођака о погибијама на фронту, или онима које су се дешавале услед неумитних ратних околности током година које су уследиле након најпогубније 1941. Већ 1943. године, као последица одмазде за губитке у рату, десила су се још два велика цивилна страдања на стратишту Сењак код Старог аеродрома и Ратарском имању на којима су у знатно мањем броју него октобра 1941. године страдали цивили.

Неумитности смрти која је погађало цивиле, разарања и страдања Краљево није поштеђено ни последње ратне године након изненадног англоамеричког ваздушног напада. Највећи напади уследили су после заједничке стратегије усвојене на Техеранској конференцији, а од јуна до средине септембра у неколико напада, од којих је најразорнији био 11. августа 1944. године када су потпуно промашени војни циљеви, у Краљеву је страдао велики број цивилних жртава. У јесен 1944. године Вардарско-моравском долином се из Грчке повлачило око 350 хиљада немачких војника са намером да створе јединствен фронт са трупама које су се већ налазиле у Србији. Припадници Народноослободилачке војске у то време су се још налазили у Босни, па су стрепећи од стварања новог фронта настојале да онемогуће, или бар успоре, повлачење

Немаца. Подршку је требало да пружи савезничка авијација која у појединим ситуацијама није била претерано прецизна, па су сем српских страдали и градови у Далмацији, Славонији и свуда где је претило груписање немачких трупа. - На сам Ускрс 5. априла 1944. године бомбардован је Београд, а најгора страдања у историји са огромним бројем цивилних жртава претрпео је Лесковац. Циљ савезничке стратегије био је да се погоде важни комуникациони путеви, железница и све што је служило за транспорт немачке војске. Гађана је фабрика авиона Рождански у Београду, а прилично промашена тако да је страдао читав Дорћол. Промашени су војни магацини у Нишу, а погођено породилиште. У Краљеву је прво бомбардовање било 22. јула када је гађана железничка пруга између Витановца и Краљева са циљем да се

онеспособи и успори повлачење и транспорт муниције и непријатељске војске. У приличној мери су промашени војни циљеви, а погођени цивилни објекти, па на мапи страдања видимо да су погођене зграде у Улице војводе Путника, Обилићевој и ужем градском језгру, а 2. септембра је поновљен напад на Чибуковац. Најразорније је било бомбардовање у ноћи 11. августа када је, по писању „Новог времена“, које је било окупацини лист, страдало више од 50 цивила. Погођена је католичка црква у којој је погинуо жупник Рудолф Мациовшек и домаћица која је свирала клавир. Оштећена је пруга између Витановца и Краљева, мост на Камиџори, али и више цивилних објеката – прича Крејаковић. О погубним последицама савезничког бомбардовања после рата се дуго ћутало, па историчари тек у новије време истражују ратне злочине

над цивилима као жртвама рата, а најпрецизније податке о страдалима нуде парохијски црквени спискови који су вођени у том периоду. На основу књига црква је издавала родбини изводе из књига умрлих, а у протоколима у којим су уписани и узроци смрти наводи се и бомбардовање из авиона. Иако се претпоставља да је савезничка авијација у реону Краљева дејствовала у више наврата поуздано се зна за три која су по броју жртава била најразорнија. На Техеранској конференцији су савезници донели значајне одлуке, о подршци из ваздуха при ослобађању одређених делова окупиране територије, али и стварању интересних сфера и реаговању на њима. Конкретизоване су војне акције како би Трећи Рајх био уздрман са три стране стварањем јаких фронтова у Нормандији, северном делу Француске и Русији. Руси су фор-

1.12.2013.

МАГАЗИН

мирали чак 11 фронтова, Црвена армија продрла до Одре и Висле, а преко Црног мора на Балканско полуострво. Улога Црвене армије на територији Југославије договорена је између Стаљина и Броза од 21. и 28. септембра 1944. у Москви, а после битака у Босни продором партизанских јединица створени су услови за заједничко дејство на тлу Србије. Циљ ослободилаца је било пресецање линије повлачења немачке групе Армије Е из Грчке и груписање у јак фронт на територији Србије која је за Немце представљала кључ одбране Балкана. На тлу Србије Немци су током јула 1944. године имали готово 28 хиљада војника, а на мапи војних стратегија сукобљених снага Краљево је имало значајну улогу. Зато не чуди да су, поред борби за ослобођење Београда, борбе за ослобођење Краљева биле најобимније, најтеже и најдуже трајале у оквиру завршних битака за коначно ослобођење Србије у Другом светском рату. Борбе за ослобођење Краљева трајале су 45 дана, од 16. октобра 1944. када су се код Чукојевца снаге Треће српске бригаде Народно-ослободилачке војске Југославије, у садејству са јединицама 65. корпуса Црвене армије, сукобиле са СС дивизијом Принц Еуген. Истовремено са жестоким борбама које је Трећа српска бригада водила у реону села Витановац, Шумарица, Сирча, Борча Угљарево, Шеста српска бригада је јаким ударима против немачких снага деловала у Драгосињцима. Јединице 4. црногорске бригаде, у садејству Црвене армије, водиле су жестоке борбе на подручју Ратине и Врбе и ка Ћави, а у дејство је ступила и 23. пешадијска дивизија Црвене армије. На простору између Краљева и Рашке јединице Друге пролетерске дивизије су крајем новембра током вишедневних борби одбиле покушаје непријатеља да се пробију ка Краљеву. Претходну битку Трећа српска бригада је водила у Матаругама, Матарушкој Бањи и Прогорелици, јер је туда водила пруга као важна железничка комуникација на правцу Краљево-Рашка битна за повлачење Немаца и тран-

Силвија Крејаковић спорт муниције и трупа. Непријатељ се пред налетом ослободилаца повлачио рушећи за собом мостове и минирајући путеве. У ноћи између 28. и 29. новембра партизанске јединице, у садејству са трупама Црвене армије, прелазе Ибар и заузимају делове града око порушеног моста у близини места на коме се данас налази Споменик ослободиоцима Краљева. Дејствима Треће и Шесте српске и 4. црногорске бригаде, као и 1041. совјетског пука, почела је пресудна борба за сам град током борби у ули-

цама које су водиле ка центру града. Историјско сведочанство о борбама је извештај команданта 2. пролетерске дивизије потпуковника Средоја Урошевића који о борбама извештава Главни штаб: „Освојивши у току јучерашњег дана све прилазе граду наше јединице су, у садејству Руса, прошле ноћи на јуриш заузеле Краљево. При директном нападу на Краљево нарочито су се истакли борци 4. пролетерске и 3. српске бригаде који су јуришајући прешли Ибар источно и западно од Краљева и у снажном налету наставили уличне борбе све до потпуног уништења непријатеља“. У дивизијском извештају који је уследио сутрадан 30. новембра забележено је: „Непријатељски губици при заузимању Краљева 320 мртвих, око 600 рањених и 100 заробљених. Плен 7 топова, два тенка, три камиона, 23 вагона разне муниције, 250 пушака, 155 митраљеза, 400 вагона и локомотива, уништена 4 топа и 30 моторних возила. Заплењени топови одмах су били окренути ка непријатељу и дејствовали су.“ Први дан у слободи био је 29. новембар, а већ 30. јединице НОВЈ заједно са народом, посебно породицама жртава, изашле су на лагерско гробље и одале пошту стрељанима о чему сведочи фотографија у музеју. Краљево је након ослобођења

било пуно рушевина насталих током борби за ослобођење и савезничког бомбардовања тако да је пружало језиву слику. Силвија Крејаковић наводи сведочења људи који су преживели рат и говорили како је град био разорен. Речитије од свега о том тренутку говоре фотографије које документују у коликој су мери биле уништене куће цивила у Улици војводе Путника. За нешто више од три године, колико су немачке трупе провеле у Краљеву, страдао је велики број цивила, а подаци о свим жртвама рата још нису прикупљени. Током периода окупације, а и касније након ослобођења, дуго је владала неизвесност о судбини чланова породица који су били ангажовани у борбама на другим фронтовима, или депортовани у немачке логоре. Још од Првог светског рата крајпуташи су подизани у славу оних за чије се гробове није знало где су, а неизвесност је дуго трајала и након Другог светског рата у граду са бројним удовицама које дуго нису знале за судбине својих мужева. Живот у Краљеву је донекле нормализован непосредно после октобар-

ских догађаја 1941. године. Прорадила је градска пијаца и било дозвољено кретање чим је престала блокада града. Почеле су да стижу и строго контролисане прве дописнице из немачких логора, посебно војних у којима је тортура била блажа од коцентрационих у Аушвицу и Маутхаузену у којима су живот завршили и многи Краљевчани. Иако је највише жртава пало у лагерском стратишту октобра 1941. године истог месеца казнена експедиција починила је стравичне злочине у Сирчи где је забележен случај паљења куће у којој су били цивили. У то време бомбардован је и манастир Жича, а о тешкој ситуацији након доласка бугарских трупа на Ратарско имање сведоче искази пензионера који су у време рата били деца. У потрази за храном деца су са металним посудама долазила до бугарских војника и узимали од њих остатак дневних следовања. Суморну слику током окупације додатно је отежавао положај жена које нигде нису биле запослене, а биле принуђене да се на различите начине сналазе како би прехраниле децу куваним копривама. О

тешким временима сведоче и бројни примери људске солидарности и комшијске слоге који су током рата спашавали многе животе. - У сарадњи са хроничарем Душаном Јанићијевићем издата је публикација мањег обима о савезничком бомбардовању. Дуле је прикупио доста сведочења људи из тог периода, међу њима и сведочење Добриле Марић која је била девојчица, а у току савезничког бомбардовања са мајком побегла из куће и тако успеле да се спасу. Прича се да је већина људи бежала ка Ибру и у Жичу која је била стециште избеглица из града после савезничког бомбардовања – каже Крејаковић. Историчари још истражују све аспекте живота у Краљеву након ослобођења од немачке окупације након 29. новембра 1944. године. Истраживања се односе на успостављање власти, ликвидације и личне освете, начин на који су људи проглашавани за народне непријатеље, како је вршена конфискација имовине, које су биле цивилне, а које војне жртве Другог светског рата. Т. Радовановић

Ванредна седница Градског већа

МАГАЗИН

1.12.2013.

НАПАД НА ТЕКУЋУ

ако се на дневном реду 37. ванредне седнице Градског већа нашло усвајање извештаја о квалитету воде и ваздуха у октобру ове године тешко да би то могло бити повод за њено заказивање. Ванредне седнице се по правилу заказују за решавање проблема везаних за ванредне околности, овом приликом за трошење пара из буџетске резерве како би се покрили трошкови који се нису могли планирати. Пре него су усвојили извештај Завода за јавно здравље о квалитету воде и ваздуха члановима Градског већа је предочено да је чак 19 дана у октобру у ваздуху било повећане концентрације штетних материја. Мала утеха за грађане који су их у том периоду удисали је констатација да су атмосферске падавине након тога прочистиле ваздух. Најмање што је од оних који брину о здрављу могло да се

очекује је да након два или три дана од појаве штетних материја упозоре грађане како би избегли непријатности. Пред члановима Градског већа нашао се и предлог Одлуке о утрђивању елемената за порез на имовину коме би одборници Скупштине града требало да дају подршку већ на наредној седници заказаној за наредну недељу. Кад она буде усвојена стопа пореза на имовину пореског обвезника који не води књиге требало би да износи 0,3, а за правна лица 0,4 процената. Просечна вредност цене квадратног метра разликоваће се у четири зоне у зависности од комуналне опремљености јавним објектима, саобраћајне повезаности са централним деловима града и другим садржајима у насељу. Прва зона обухвата уже градско језгро, друга приградска насеља, трећа сеоске средине које су дели-

мично инфраструктурно опремљене и четврту она без инфраструктуре. Иако закон предвиђа најмање две различите зоне у Градској управи су одлучили да дефинишу четири у којима ће се амортизација објеката рачунати по посебној стопи почевши од дана када је објекат саграђен, или последњи пут реконструисан, с тим да се за сваку годину старости вредност смањује за 1 проценат, а да укупан износ амортизације не може да премаши 40 посто. Начелник Одељења за пореску администрацију Јовица Симовић потврђује да је стопа амортизације искоришћена максимално, а цене по зонама утврђене на основу промета непокретности у првих девет месеци ове године. - На основу података о промету непокретности приликом утврђивања пореза на пренос апсолутних права,

које добијамо од Пореске управе, утврђене су цене које смо применили у прошлој години уз корективне елементе које је дозвољавао закон о порезу. Новина у 2014. години је што више тих елемената нема, нити скупштина има право да их утврђује, па ће се порез израчунавати искључиво на основу цене квадратног метра и површине објекта – објашњава Симовић. У Краљеву је прошле године започета реализација пројекта регулаторне реформе рада Градске управе који се спроводи у сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина Србије и Центром за добро управљање „Оптимус“. Реализација пројекта је у завршној фази, а пројекат је покренут са циљем да се Градска управа реорганизује тако да ефикасније послује, да се брже добијају дозволе и остали доку-

менти. То се односи на потенцијалне инвеститоре, привреднике и грађане Краљева, а први позитивни ефекти очекују се у наредном периоду. Међу техничка питања сврстано је разматрање предлога о давању сагласности Јавном енергетском предузећу „Топлана“ за установљавање права службености пролаза, због изградње прикључног гасовода од мерно регулационе станице до котларнице Зелена Гора, а усвојено је и неколико решења о коришћењу средстава текуће буџетске резерве, углавном за измирење обавеза по основу пресуда Апелационог суда у Крагујевцу и Основног суда у Краљеву. Апропријације из текуће буџетске резерве које нису могле да се предвиде односе се на лица која су повређена, дете у вртићу у Ушћу и суграђанку која је због неочиш-

ћеног снега упала у шахту. Из средстава текуће буџетске резерве биће исплаћено и милион и 168 хиљада динара Фонду за заштиту животне средине намењених за технички извештај вододовод „Јастребар“ и системско мерење буке. Сем предлога да се одборници Скупштине града сагласе са ангажовањем ревизора за обављање екстерне ревизије завршног буџета за ову годину, од њих се очекује да потврде одлуку Управног одбора ЈКП „Чистоћа“ како би то предузеће могло из нераспоређене добити током више година покрије губитак настао 2011. године. На ванредној седници Градског већа усвојен и Извештај о раду „Апотеке Краљево“ за прошлу годину, као и решење о програму постављања покретних тезги на јавним површинама.

Фото: М. Радовановић

БУЏЕТСКУ РЕЗЕРВУ

Редовна седница Скупштине града

У ЗНАКУ РЕШАВАЊА КАДРОВСКИХ ПИТАЊА

МАГАЗИН

1.12.2013.

- Међу 32 тачке дневног реда предложеног за шеснаесту седницу Скупштине града две трећине се односе на решавање кадровских питања, разрешење чланова управних и именовање председника и по два члана надзорних одбора у јавним предузећима

еснаеста седница Скупштине града заказана је за четвртак 5. децембра, а на дневном реду, који је предложио председник Сретен Јовановић, налазе се 32 тачке од којих се највећи број односи на кадровска питања. Након што одборници буду разматрали и усвојили предлог Одлуке о начину и поступку именовања директора јавних и јавних комуналних предузећа чији је оснивач град Краљево очекује се да подрже и Одлуку о ангажовању ревизора за обављање екстерне ревизије завршног рачуна града за ову годину. Међу предлозима других одлука налази се она о отуђењу објекта „Кабларева барака“ и утврђивању елемената пореза на имовину на територији града. Међу

важнијим тачкама су две које се односе на образовање Градског штаба за ванредне ситуације и услове и начин санабдевања топлотном енергијом, а тек на седмом месту приоритета је разматрање реализације градског буџета за првих девет месеци ове године, па извештај о резултатима пословања „Апотеке Краљево“. Пре преласка на решавање бројних кадровски питања очекује се да одборници потврде одлуку Управног одбора „Чистоће“ како би то предузеће могло да покрије губитак настао 2011. године. Почев од разрешења досадашњег и постављења новог јавног правобраниоца и заменика члана градске Изборне комисије, пред одборни-

цима Скупштине града наћиће се и предлози решења за разрешење и именовање чланова Комисије за утврђивање предлога назива улица, тргова, заселака и делова насељених места, Комисије за друштвено-економски развој, привреду и финансије као и директора Дома културе у Ушћу. Председника и по два члана надзорног одбора добиће Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“, јавна предузећа „Водовод“, „Чистоћа“, Општинска стамбена агенција, „Путеви“, „Пијаца“, и „Топлана“, а у овим предузећима биће разрешени дужности председници и чланови управних одбора. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

1.12.2013.

Политички барометар за новембар

ДОБРА ЗАРАДА И ТРЖИШНА ПРАВДА ИСПРЕД КОСОВА

Фото: М. Радовановић

- Док опозиционе странке верују да су резултати истраживања који показују висок рејтинг напредњака наручени, представници власти тврде да представљају реалан однос снага на политичкој сцени Србије. - Највећи број грађана Србије, њих 91 одсто, заинтересован је за добру зараду и тржишну правду, показало је најновије истраживање агенције Фактор плус, према коме је рад Владе Србије на решавању ових питања оцењен са 1,8 од пет могућих поена

МАГАЗИН

1.12.2013.

генција за истраживање тржишта и јавног мњења „Фактор плус“ у редовним месечним интервалима реализује испитивање мишљења грађана које се односи на актуелна политичка збивања, а пројекат под називом Политички барометар даје слику актуелне ситуације, али и могућност поређења са стањем током претходних месеци. Новембарско истраживање анкетирањем 1.100 пунолетних грађана оба пола са територије Србије спроведено између 20. и 25. новембра потврђује да се однос странака на политичкој сцени Србије није знатно променио у поређењу са периодом од само месец дана раније. И мада је редослед странака остао исти има малих разлика у проценту грађана који дају подршку одређеној политичкој опцији. Као и претходних месеци највећу подршку грађани дају Српској напредној странци за коју се у овом тренутку опредељује 43,1 одсто анкетираних. На другом месту је, са 12 одсто подршке грађана, Демократска странка која је након благог пораста рејтинга стабилизовала позицију иако степен подршке није онакав какав би у странци желели. На трећем месту је Социјалиситичка партија Србије која је без коалиционих партнера, Партије удружених пензионера Србије и Јединствене Србије, успела да обезбеди 10 одсто подршке. Изнад цензуса су још

само Демократска странка Србије са 6,2 и Либерално демократска партија са 5,5 одсто подршке анкетираних грађана. Иако са малим осцилацијама ове две партије се стандардно држе на доста стабилним позицијама и са тренутном излазношћу могле би безбрижно да очекују неке наредне изборе са сигурношћу да би прешле цензус потребан за улазак у парламент. Ситауација би, верују аналитичари, могла да се промени у случају веће излазности. Полако али сигурно подршку губе Уједињени региони Србије. То потврђују подаци из претходних истраживања, јер је пре само неколико месеци ова странка била стабилна изнад 5 одсто подршке да би последње истраживање показало како је тај проценат пао на само 2,9. Аналитичари се слажу да у математичком смислу пажњу привлачи 2,7 одсто подршке Партији уједињених пензионера, 2,6 колико је добила Социјалдемократска партија Србије и Српска радикална странка која бележи раст до тренутних 2,4 одсто. Поверење покрету Двери поклонило би 1,7 одсто бирача, странкама мањина 4, а неким другим 6,1. Истраживање показује да расте број оних који сматрају да је дошло време за одржавање ванредних парламентарних избора. Овакво очеки-

вање базира се на тренутном односу снага у парламенту за које грађани сматрају да не одговара правом стању. Ванредне парламентарне изборе очекује и опозиција која је по правилу незадовољна тренутним статусом и верује да заслужује да уђе у власт. Ако се сабере број оних који разлог за одржавање избора виде у чињеници да тренутно стање не одговара реалном односу снага и они који прижељкују коренитије промене долази се до 62 одсто грађана који прижељкују изборе. Само 38 одсто анкетираних категорички одбија помисао да би ванредни избори били потребни. На питање да ли би изашли на изборе ако би се одржали данас позитивно је одговорило 43 одсто упитаних, 36 одсто није сигурно, док је 21 сигурно да не би изашло на гласање. Искуство показује да би онима који тврде да би са сигурношћу изашли треба додати још десетак процената нових што говори да би излазност у овом тренутку достигла 55 процената. Извршни директор агенције Фактор плус Предраг Лацмановић указује на чињеницу да су на прошлогодишњим парламентарним изборима две водеће странке биле прилично изједначене, а разлика се мерила са једва два

вање након веома бурне реконструкције владе којој је претходила исто толико бурна предигра. Аналитичари верују да слабије оцене рада неких министара не морају да значе да су радили лоше, јер има оних који нису медијски довољно експонирани, или њихова министарства нису довољно атрактивна за медије и јавност. То не значи да ни у њима нема потребе за променама, али и да постоји потенцијал да се промене на боље уз популаризацију рада служби које раде добро. Аланитичари потврђују да има министара који се чешће појављују у ме-

Фото: Медија центар

процента. Са великим изненађењем, али и симпатијама, у јавности је прихваћен јасан став првог човека напредњака Александра Вучића да жели да спроведе промене на свим нивоима, пре свега борбом против корупције и криминала, што је допринело наглој популарности ове партије. Присталице и симпатизери Српске напредне странке потврдили су жељу да валоризују снаге коју је странка створила и виде право стање на политичкој сцени. - У претходном периоду све полуге власти у локалу држале су демократе и априори се узимало као да ће то и наредних година да чине и да нико не може да их скине из неке врсте коалиције. Онда је уследио шок и сада је створена слика која је пре три године била немогућа, јер се није могло замислити овакво стање у друштву, па грађани сада желе да се то оцени и на парламентарним изборима – каже Лацмановић. Веома интересантне резултате дало је истраживање учинка министара у Влади Србије којима су грађани давали оцене од 1 до 5. Ово је прво оцењи-

1.12.2013.

МАГАЗИН

дијима, говоре о раду и намерама, па иако можда добро раде ризикују да буду лошије оцењени због искрености и храбрости да наговесте будуће потезе који се не свиђају већини становништва. Највећу просечну оцену од 4,3 по очекивању, добио је први потпредседик владе Александар Вучић, а следе Ивица Дачић са 3,2 и Иван Тасовац са 3,1. Добра оцена Ивана Тасовца је, сматрају аналитичари, резултат доброг позиционирања у јавности пре уласка у политику. Иако није имао довољно времена да направи значајније кораке и нешто посебно унапреди у министартву у кратком периоду високој оцени допринели су добри резултати Београдске филхармоније којом је руководио, али и популарност након учешћа у шоу програму „Ја имам таленат“. Чисте тројке добили су Вања Удовичић, Расим Љајић, Никола Селаковић и Зорана Михајловић док

само један десети део оцене ниже има Лазар Крстић. Бранко Ружић је прошао са просечном оценом 2,8, Александар Вулин 2,7 док 2,6 имају Иван Мркић, Небојша Родић и Томислав Јовановић. Мање од 2,5 колико је добио Јован Кркобабић имају Игор Мировић са 2,4, Александар Антић 2,2 и Велимир Илић 2,1. Чисту двојку добили су Славица Ђукић Дејановић и Сулејман Угљанин док су оцене које почињу са 1 добили Драган Гламочић и Милан Бачевић по 1,9 да би последње место ,са најнижом оценом 1,8, припало Саши Радуловићу. Оцена рада министара је субјективна, а на перцепцију грађана о квалитету рада у великој мери је утицала популарност појединих министара. На стандардно питање који су по мишљењу грађана приоритети земље понуђено је више одговора од којих се неки понављају у свим истраживањима. Међу њима су економски раз-

вој земље, борба против корупције и криминала, добре зараде и тржишна правда. У очи највише пада податак да је значајно опала заинтересованост грађана за решавање питања Косова. Истраживаче нису интересовали разлози за такав став, па није познато да ли је он резултат веровања да је ово питање решено, да је Косово изгубљено, или сматрају да ће се решити ускоро. Пре само два месеца 56 одсто грађана сматрало је да је то један од приоритета, а у овом тренутку две трећине грађана сматра да је то питање решено, или је на путу да буде решено. После економског развоја земље, коме је приоритет дало 94 посто испитаних, долази сузбијање криминала и корупције са 92, па добре зараде и тржишна правда са 91 процентом подршке анкетираних. Значајнију подршку од 80 одсто имају мир и политичка стабилност, па социјална правда и солидарност коју подржава 78 одсто

на будућност и амбиције да у скорије време дође до економског развоја и зараде. Иако избори још нису званично проглашени на основу писања медија, и атмосфере која влада у земљи, ствара се утисак да политичке партије покушавају да и пре тог датума створе добре почетне позиције. Зато се по мишљењу више од половине анкетираних понашају као да је предизборна кампања већ почела. Док једва 12 одсто грађана мисли да се тако понашају само неке партије 30 одсто сматра да се не понашају тако. На основу резултата аналитичари извлаче закључак да је предизборна кампања већ почела. Нестабилна већина у војвођанском парламенту повод је за питање да ли су потребни избори у северној српској покрајини. Две трећине испитаних сматра да су потребни, али су разлози при којима се за то одлучују различити.

Док 42 одсто грађана сматра да састав парламента не одговара тренутном односу политичких снага 24 одсто верује да треба извршити комплетну промену. Само једна трећина грађана верује да ванредни избори у Војводини нису потребни. Аналитичари потврђују доста изражениу дозу нестабилности у покрајинској скупштини и све већу блискост напредњака са странкама мађарске мањине и Лигом сицијалдемократа Војводине што је утицало на велики број грађана да подржи ванредне парламентарне изборе. Последње питање које је овом приликом стављено пред бираче је да оцене учинак Србије на путу ка Европској унији. Више од две трећине анкетираних сматра да је Србија значајно ближа иако су мишљења подељена, јер сви не сматрају да је то добар потез. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

грађана. Приступању Европској унији као приоритетну подршку је дало 51 одсто, а решавању питања Косова само 37. На последњем месту приоритета се налази развој демократије. Доста значајне су оцене грађана које се односе на правац у коме иде Србија у наредном периоду, па је борба против корупције и криминала добила високу оцену 4. Са 3,9 је оцењен мир и политичка стабилност, а са 3,8 решавање питања Косова. Укључење у Европску унију оцењено је тројком, док све друге области, осим добрих зарада и тржишне правде са 1,8, имају оцене које почињу са 2, економски и развој демократије по 2,8, социјална правда и солидарност 2,3. Ниску оцену добрих зараде и тржишне правде од 1,8 аналитичари виде као резултат незадовољства економским приликама у овом тренутку, а доста висока оцена економског развоја тумачи се на начин да се односи

МАГАЗИН 1.12.2013.

Посета министра просвете Краљеву

- Просвета није трошак већ инвестиција за будућност. - Инвестициона вредност пројекта изградње нове школске зграде достиже пет милиона евра, а завршетком радова коначно би било решено питање смештаја 600 ученика Музичке и 320 Уметничке школе. - Образовање није само себи циљ, већ средство за остваривање неких других циљева, запослења или наставка даљег школовања. - У ситуацији када су деца у дужем периоду изложена негативним узорима, који не представљају праве вредности, запажено је повећање насиља и агресивности и смањење толеранције што није својствено овим просторима

Фото: М. Радовановић

ОБРАЗОВАЊЕ КАО ИНВЕСТИЦИЈА ЗА БУДУЋНОСТ

МАГАЗИН

1.12.2013.

ињеница да Министарство просвете, науке и технолошког развоја обухвата 150 хиљада људи, а да просвети сваког дана гравитира више од два милиона грађана Србије довољан је разлог да ресорни министар, у конкретном случају проф. др Томислав Јовановић, долази у посету једном граду како би се срео са сарадницима који су посвећени истом задатку, да просвета буде квалитенија и пријемчивија, да добије на вредности и угледу који заслужује, подигне ниво и постане компатибилна са развијеним светом. Да је то могуће потврдио је министар Јовановић приликом посете Краљеву констатацијом да просвета није трошак већ инвестиција за будућност, а циљ посете Краљеву био је да се са градским челницима, просветним радницима и ђацима договори како да ту инвестицију учини бољом и исплативијом за државу. Прва од три теме о којима се разговарало била је изградња зграде у коју би биле смештене Музичка школа „Стеван Мокрањац“ и Уметничка школа. Након што је у време земљотреса пре три године зграда Музичке школе до те мере оштећена да не пружа довољан степен безбедности настава се одвија у згради за чији закуп Градска управа издваја замашна средства. Уметничка школа од оснивања није имала адекватну зграду, па је почело да се размишља о смештају обе школе по исти кров за шта је добијена подршка министра и ресорног министарства. Када је у питању изградња нове зграде у Обилићевој улици, на месту садашње Музичке школе, Градска управа је урадила све што је у њеној надлежности, а у току је израда главног пројекта који ће бити готов до марта наредне године када би требало обезбедити средства и са почетком грађевинске сезоне започети изградњу. Према пројекту зграда би требало да има 4.800 квадратних метара бруто површине у приземљу и четири спрата изнад земље уз два новоа испод површине од којих би на једном била смештена концертна сала са 600

места. Према грубој процени инвестициона вредност пројекта достигла би пет милиона евра, а завршетком радова коначно би било решено питање смештаја око 1.000 ученика две школе, 600 из Музичке и 320 Уметничке. Већ дуже време се у Краљеву прича о потреби отварања нових факултета како би град коначно постао универзитетски центар, па је и то била тема разговора са министром Јовановићем. Уврежено је уверење да капацитета за то има, а од министарства се очекује да уважи и чињеницу да је град пре само 14 година прихватио око 30 хиљада интерно расељених лица са територије Косова и Метохије што је довољно да му се пружи шанса како би постао јак образовни центар. У прилог томе иде и чињеница да се од почетка новог миленијума знатно променио начин студирања који је у дирекној вези са структуром занимања која су потребна тржишту. Проблем основног и средњег образовања у Србији, у Краљеву посебно, представљају застарела и дотрајала наставна средства, питање санитарних чворова у школама, као и неадекватно стање фискултурних сала толико неопходних за одвијање школског спорта на потребном нивоу. На неадекватно стање у Краљеву додатно је утицао и земљотрес који је погодио град пре нешто више од три године, након чега сви школски објекти још нису у потпуности санирани. Састанак са директорима основних и средњих школа у Дому ученика средњих школа требало је да понуди одговор на питање да ли у краљевачкој просвети има вишка запослених. Министар Јовановић је склон мишљењу да би пре требало говорити о мањку о чему би на адекватан начин требало упознати јавност. Решење евентуалних вишкова треба тражити у изналажењу нових и неискоришћених могућности на нивоу просвете кроз реализацију нових идеја које треба подржати. - Степен знања које стекнемо у току образовања је непроцењива

моћ и ако то имамо можемо да користимо образовање за личну добробит, добробит државе која нас школује и добро читавог света. Зато треба учинити све да образовање не представља само себи циљ, већ средство за остваривање неких других циљева, запослења или наставка даљег школовања кроз докторске студије и развој научно-истраживачког рада – каже Јовановић. То је и повод да се везано за оснивање нових факултета размишља и о могућности ангажовања у науци чијих се 95 посто одвија у оквиру универзитета. Са отварањем факултета везано је и формирање нових научних лабораторија у којима ће поред наставника бити ангажовани студенти због настојања да после студија остану у земљи. Министар је демантовао наводе о забрани одласка у иностранство потврдивши да је то потребно за стицање знања каквих нема у земљи. Након тога младим стручњацима треба створити услове за повратак и шансу да максимално покажу оно што су научили. Како и даље постоје бројне недоумице око начина процене квалитета образовања министар Јовановић сматра да га не треба мерити бројем ученика него функкционалношћу и спремношћу да одговори савременим изазовима, да иде испред догађаја и буде спремно да их прихвати, а не само каска за њима. - То можемо да урадимо само ако кажемо да је образовање инвестиција и да је део популационе политике. Улога министра није да затвара, већ да отвара школе, а министарство је непрестано отворено као

Томислав Јовановић

1.12.2013.

МАГАЗИН

део које обједињује образовање за које постоји мноштво неискоришћених могућности – каже Јовановић.

Инклузија Веома актуелна тема последњих година је инклузија о којој од почетка примене постоје противуречни ставови. Министар Јовановић заступа мишљење да образовање мора да буде усмерено првенствено према онима који су најбољи, па инклузија не може да се одвија на штету тих ђака. Она мора да се одвија са мером, и јасном пртеходном проценом које хендикепирано дете може да се укључи у у овакав вид образовања, а које не може. У том смислу морају да постоје педагошки асистенти са задатком да помогну деци која нису способна да

прихвате редовни план и програм. Уз напомену да је број хендикепиране деце у Србији значајно мањи у односу на друге развијене земље неопходно је чинити напоре да њихов број и даље буде што је могуће мањи.

Завршни испит у основним школама Од 2003. до 2009. године на територији Србије реализован је пројекат који је половином средстава финансирала Европска унија, а у складу са законом требало је да резултира полагањем завршних испита за ученике основних школа. Поред математике и матерњег језика који су полагани претходних година испит укључује и проверу знања из опште културе о коме у српској јавности по-

стоје противуречна мишљења. Министар Јовановић сматра да испит не сме бити оптерећење за децу, родитеље и наставнике, а треба да представља природан след и завршетак онога што је представљало претходно учење, а у складу са обавезама преузетим од међународне заједнице. У ситуацији када су деца у дужем периоду изложена негативним узорима који не представљају праве вредности запажено је повећање насиља и агресивности и смањење толеранције што није својствено овим просторима. - Ако промовишемо позитивне примере из наше средине и света, и повећамо однос толеранције међу нама, учинићемо да нам школе буду боље, вредније, да деца верују школи, да родитељи верују школи, а да се деца из школе враћају са бољим и већим зна-

њем. Ако показујемо позитивне примере, а има их мноштво и код нас и у развијеном свету, имаћемо позитивне ефекте. Зато завршни испит треба да представља резултат претходног образовања, а не да деца уче само за завршни сипит, јер онда образовање постаје бесмислено – каже Јовановић. Онда је смисао образовања прешао у бесмисао. Припреме за полагање завршног испита за наредну школску годину почеле су протекле недеље стварањем подједнаких услова за свако дете, јер је примарни циљ да свако покаже своје способности. Привилегованих, каже министар, не сме бити ни територијално, ни по пореклу, а ни материјалном статусу. Годинама уназад просветни радници указују на тежак материјални по-

ложај који је често био повод за претње штрајковима. Потврђујући чињеницу да су од свих јавних служби најмање плате баш у образовању министар Јовановић у први план ставља чињеницу да су највећи број људи у образовном систему истински прегаоци који су се за овај посао определили без обзира на услове и цену за коју раде. Колико је образовање у Србији годинама уназад каскало за реалним потребама сведочи податак о бројним занимањима за каквима не постоји никаква потреба на тржишту рада. То је утицало да већ ове године држава смањи број студената на групацији друштвених наука која су била везана за менаџмент. За исто толико повећан је број нових занимања која се траже на тржишту, а везана су за информа-

циону технологију. Уписом већег броја студената на техничке факултете, студије математике и организационих наука држава показује да иде у сусрет догађајима, а прва провера биће изградња гасовода Јужни ток од кога се очекује да индиректно укључи до 100 хиљада радника. Стручан и образован кадар захтевају и стране компаније каквих је све више у Србији, а потврда чињенице да држава обезбеђује високо образован кадар су Фијат и Мајкрософт који младим стручњацима пружају прилику да се максимално развију. Током боравка у Краљеву министар се састао са директорима основних и средњих школа, обишао радове на Студентском дому и посетио Дом ученика и Медицинску школу. Т. Радовановић

Бивши министри у Краљеву

МАГАЗИН

1.12.2013.

СВЕТЛА БУДУЋНОСТ ИЛИ ПРАЗНА ОБЕЋАЊА

- Без подстицања производње и далеко бржег привредног раста Србија нема никакву будућност. - Бројне ставке буџета за наредну годину представљају бацање новца у бунар, па ће посланици Уједињених региона Србије покушати амандманима да за вагоноградњу обезбеде најмање милијарду динара. - Уколико не добије очекивана средства за плате и дугове поверилаца Фабрици вагона прети стечај

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

1.12.2013.

ако се приближава рок до кога би требало коначно решити статус свих предузећа у реструктурирању све је мање наде за неку извеснију будућност великих краљевачких колектива, пре свих „Магнохрома“ и „Фабрике вагона“. Након неуспелих приватизација, раскида уговора са новим власницима, судских спорова, штрајкова, интервенције државе и настојања да се каква таква производња одржи бар до проналажења стратешког партнера ништа се значајније није догађало. У два некада највећа колектива извесног утицаја током мандата претходне владе имали су представници странака које данас чине Уједињене регионе Србије, да би се после прошлогодишњих избора и са говорнице у Скупштини града Краљева чуло како они више немају никакве ингеренције када је у питању решавање судбине ових колектива. Зато би се многима могла учинити чудном овонедељна посета бивших министара из редова Уједињених региона Србије, Млађана Динкића и Верице Калановић, овим краљевачким колективима. И као што никада није разјашњено да ли је старија кокошка или јаје и овом приликом је остало нејасно да ли је посета Краљеву само пропратна манифестација уз трибину Уједињних региона Србије, на којој су подељене чланске карте новим члановима из Краљева и Врњачке Бање, или обратно. Иако избори још нису расписани агенције за истраживање јавног мњења наговештавају да се многе политичке партије понашају као да јесу, па у том светлу треба посматрати и посету првог човека Уједињених региона Србије који више нема никаквих ингеренција у државној управи. Зато се боравак у Краљеву претворио у оштру критику актуелне владе чији је члан био до пре само неколико месеци Разговори са руководством и представницима синдиката два највећа краљевачка колектива потврдили су оно што је свима у овом граду познато већ годинама, да је ситуација тешка, да

радници „Фабрике вагона“ штрајкују већ пола године, да исто толико времена нису примили ни динара, да су оптерећени кредитима и другим обавезама, а да се излаз из кризе не наговештава. У таквој ситуацији многи од њих спремни су да верују да се једе све што лети, а то користе вешти политичари да их обећањима привуку како би обезбедили који глас више на изборима након којих се понавља прича да са тако мало посланика, или одборника, не могу битније да утичу на промену стања. Млађан Динкић подсећа да у државном буџету има још 430 милиона динара намењених фабрикама које производе вагоне, а краљевачкој би требало да припадне 125 милиона. Железнице Србије су у последње четири године куповале вагоне од домаћих произвођача тако да је, колико толико, сачувана српска вагоноградња, а са подршком треба наставити јер новца у овогодишњем буџету за ову сврху има. Анализом предлога буџета за наредну годину посланици Уједињених региона Србије су дошли до закључка да бројне ставке представљају само бацање новца у бунар, па обећавају да ће амандманима покушати да за вагоноградњу обезбеде још најмање милијарду динара. Оцењујући нацрт буџета за наредну годину Динкић указује на погрешан став о смањивању потрошње и стезање каиша који не доносе значајније уштеде. - Ако ће дефицит следеће године бити 7,1 процената бруто домаћег производа, дакле већи него прошли, чему онда стезање каиша. Нема излаза док Србија не скупи довољно политичке храбрости да отплати најскупље кредите из прошлости који једу све могуће уштеде на другим ставкама. Џабе се смањују плате лекарима, професорима, џабе се диже ПДВ на храну, уколико су трошкови камата на кредите три пута већи од целог буџета за пољопривреду. Зато морају превремено да се отплате највећи кредити да не будемо зависни од Међународног мо-

нетарног фонда и других финансијских поверилаца, па да се новац агресивно уложи у инвестиције и подстицање производње, јер без подстицања производње и далеко бржег привредног раста Србија нема никакву будућност – каже Динкић уз подсећање да је Србији потребан раст између 5 и 6 процената уместо овогодишњег 2,25. Према процени финансијских стручњака Уједињених региона Србије Министарство привреде је планирало да чак 36 милијарди динара баци у воду уместо да бар једну издвоји за подстицај вагоноградње. Кривицу за ускраћивање подршке Фабрици вагона Динкић ставља на терет министру привреде који је обуставио средства некадашњем гиганту чим је ступио на ту дужност без анализе и сазнања шта се у фабрици ради. Осим ревитализације старих фабрика Краљеву су потребне и нове, а шансу за то треба потражити у производном програму „Фијата“ коме су потребне бројне компоненте за комплетирање производног програма. Али, бивши министар има став и о евентуалним ванредним изборима у земљи. - Када би садашња влада добро радила свој посао, када би ова фабрика радила, када би људи добијали и када се не би смањивале плате, кад не би дефицит растао, избора не би требало да буде. Кад министарка прозива једног члана владе да ради против државе боље је да се распишу избори, па да знамо ко води државу, а ко владу. Не треба чекати много, јер људи немају времена за губљење, а што пре буду избори и заузме се озбиљан курс са људима који умеју конкретно да раде послове то ће бити боље за грађане – каже Динкић.

Фабрика вагона Генерални директор „Фабрике вагона“ Бошко Славковић потврђује да је колектив већ више година на коленима, а успео је да преживи само захваљујући програму владе од пре три

Млађан Динкић

1.12.2013.

МАГАЗИН

године. Од половине ове године поново је на коленима и мучи се да преживи, а средствима које очекује од државе могла би да исплати бар минималне зараде радницима и део обавеза према добављачима, углавном из Краљева, Чачка и Трстеника. Уколико тога не буде фабрици следи слом и стечај као најгоре могуће коначно решење. Будућност фабрике Славковић види у формирању три предузећа од којих би свако било приватизовано посебно. - „Ливница“ која ради успешно нема проблема и једино не плаћа обавезе према држави. Има посла за краљевачка предузећа тако да могу рачунати на рад у две смене. Погон

„Термопластике“ је некад био главни испоручилац компоненти за „Застава аутомобиле“. „Фијат“ тражи још компоненташа, па ево велике шансе да решимо и проблем „Термопластике“. Главни део је производња вагона и процесна опрема за коју смо у тешким условима, у претходне две године, добили све сертификате. Обновили смо и све сертификате за производњу вагона тако да смо стекли услове да можемо да радимо даље – каже Славковић. Главни камен спотицања је изостанак сарадње са Министарством привреде са којим, иако су радници шест месеци у штрајку, и даље нема никаквог контакта.

Захтев ресорног министарства за израду личне карте предузећа директор Славковић сматра нереалним у року који је постављен поготово што у оквиру концерна послује десет привредних друштава од којих многа нису угашена због законских обавеза и деобног биланса који се не може завршити ни у наредна три месеца. Председник Индустријског синдиката Фабрике вагона Момчило Вилотијевић подсећа да су радници гладни већ шест месеци, а да је један број њих почео да продаје ствари из куће да би преживео. И поред свега сви су довољно толерантни па нису предузимали радикалније мере којима би се борили за остваривање права.

Магнохром Након што је пре неколико година средствима добијеним од државе покренута производња у „Фабрици ватросталних материјала“ се, шест година после поништења уговора о приватизацији, производи синтер магнезит. Много важније од тога је, каже Млађан Динкић, да иако постоји интерес озбиљних стратешких партнера нико из Министарства привреде не покушава да започне преговоре о заједничком улагању. Према сазнањима челника Уједињених региона Србије Магнохром има шансу да постане озбиљна компаније јер је стратешки

партнер, чије се име држи у тајности, озбиљна фирма која жели да запосли дупло више радника него што их сада ради у „Фабрици ватросталног материјала“, а слична ситуација је и са „Фабриком електротермичких производа“. - Краљево мора да ревитализује фабрике које је имало некада, јер је чињеница да личи на Крагујевац од пре осам година. Кажу да се претвара у долину глади, а Крагујевац који је био долина глади сад је град будућности – поручио је Динкић. Да је језгро „Магнохрома“ сачувано поручују и из овог предузећа, а суштину разговора са представницима Уједињених региона Србије виде у чињеници да постоји решење, а и заинтересовани да се укључе у партнерство

како би приватизација била завршена пре рока који истиче крајем јуна следеће године. На скупу се чуло и да се све што се до сад дешавало у „Магнохрому“ углавном дешавало пре или после неких избора, али и да у њему постоје различити концепти прихватљиви једној или другој политичкој опцији. Менаџмент „Магнохрома“ уверен је у будућност колектива засновану на чињеници да рудници магнезита могу да обезбеде сировину за следећих 30 година рада. Разлог за држање у тајности имена потенцијалног партнера у „Магнохрому“ оправдавају чињеницом да је управо откривање у неким ранијим случајевима доводило до одустајања. Још 2006. године, када је предлагано

да се делови „Магнохрома“ приватизују као одвојене целине, изричито је захтевано да се не помињу имена заинтересованих купаца. Као рок када би нешто више могло да се зна о последњој понуди помиње се 20 децембар, а у „Магнохрому“ тврде да о тренутној понуди, коју оцењују одличном оценом, треба да преговара Министарство привреде.

Центар авио индустрије

МАГАЗИН

1.12.2013.

У десетој години пословања краљевачки произвођач лаких авиона „Еуро ист јуроп“ добио је од немачких ваздухопловних власти сертификат

који се оцењује најзначајнијим у свету у тој категорији авиона. Поред овога произвођач најбољег извозног производа Србије у 2011. години има и све друге сертификате какве никада није имао ни један произвођач из Србије, а и мало их је и у Европи. Све то учинило је, каже власник компаније Милорад Матић, да његова фирма буде много познатија ван земље него у њој. Још 2009. године СИЕПА је краљевачком произвођачу одобрила подстицајна средства која никада нису реализована због тога што од комерцијалних банака у земљи није могао да прибави све потребне гаранције. - Све стране банке раде на чисто математичком нивоу, па нисмо успели

да обезбедимо гаранције за преузимање бесповратних средстава, као што нисмо обезбедили гаранције ни за низ других великих пројеката које смо имали за извоз – каже Матић. Посебан проблем чини што поручиоци авиона нису спремни на авансно плаћање оправдавајући то нестабилном политичком ситуацијом у земљи. Иако је после 17 година проведених у иностранству одлучио да се врати у земљу и покрене производњу у Краљеву Матић размишља и о прихватању понуде за производњу авиона у некој од земаља између Републике Српске и Кине. - Држава нам је партнер само кад треба да узме порез. Ако смо напра-

вили производ, довели нову технологију, запослили људе, нашли тржиште, не тражимо ништа него да учествује у давању гаранцију чак и под условом да фирма не располаже средствима која би била уплаћена од страних купаца до завршетка реализације пројекта – каже он. Чињеница да је ова компанија добила значајна признања и уговорила велике послове довољан је разлог да Млађан Динкић затражи од државе да стане иза оваквих привредника, пре свега Фонд за развој који је и основан да би подржао оне иза којих нема банака. Након периода стагнације Србија је успела да ревитализује ауто инду-

стрију, а исту шансу треба пружити и развоју авио индустрије, подржавајући првенствено оне предузетнике који су, као Матић, успели сами да се пробију на пробирљиво светско тржиште. О перспективама авио индустрије сведочи и интерес италијанске фабрике да производи авио компоненте у Нишу, али и компанија из Уједињених Арапских Емирата да инвестира у постројења „Утве“ и да тамо производе комопоненте за „Ер бас“ и „Боинг“. - Мислим да Србија може да производи мале лаке авионе, али можемо да постанемо и произвођачи компоненти за велике авионе уз улагања компанија које имају ту производњу.

На тај начин би посао добили делови „Прве петолетке“, и нека друга предузећа у Србији, па влада не сме да пропусти шансу него да подстицајима помогне предузећа као што је „Еуро ист“ како би авио индустрија, уз аутомобилску, била носиоц нашег извоза. Ово предузеће са 35 радника већ сад извози производе вредне милион евра годишње, а сигурно може троструко више, па не треба жалити новац којим се ствара производ високе вредности, који иде у запошљавање људи, а Србији обезбеђује чист девизни прилив – истиче Динкић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 1.12.2013.

Сведочанство о НАТО агресији (32)

ЗАПИС О НЕМОГУЋЕМ Четвртак, 20. мај 1999. Дан педесет осми

ако су ме сирене пробудиле у 5,24, кад је престала опасност од напада из ваздуха, требало ми је доста времена док обавим све оно што се данима понавља још од почетка агресије. Док завршим све послове око мајке која је већ скоро два месеца везана за кревет скоро је десет сати. Владимир се већ вратио из школе, а атмосфера после оног што се догодило јуче и даље је напета па сви ћутке извршавамо дневне обавезе. Атмосферу мало мање напетом чини звук виолине који допире из дневне собе у којој је Милица почела да свира. Иако ми све изгледа као још један од начина да се изгладе односи не реагујем претерано очекујући да видим какав ће бити даљи развој догађаја. Владимир је уморан, мора мало да прилегне па ми и то личи на извесно фолирање и начин да се минимизира осећај кривице. Можда је то добро, јер је и он коначно почео да свира. Додатну дозу напетости у кућу ће унети сирене које већ у 11,06 оглашавају да се над Југославијом надвила нова могућност ваздушних напада.

Последња два дана ја у кући глумим НАТО док су остали чланови породице „сироти Срби“. Прописујем начин понашања, дајем задатке, постављам услове. Не знам како је стање у НАТО-у, али знам како ћу се ја понашати у току дана током кога одржавам привидну строгост. Ипак, тензија полако попушта и опет ће све бити као да се ништа није ни десило. Опасност је престала у 12,06, тачно сат времена од тренутка када су се авиони НАТО снага приближили границама земље. У преподневним сатима су медији јавили да је већ у један сат по поноћи НАТО авијација испалила два пројектила на Клиничко-болнички центар „Драгиша Мишовић“ у Београду. Иако у близини није било ни војске ни полиције погођено је одељење интензивне неге неурологије, а погинула су три болесника и један стражар који је обезбеђивао ово подручје. Остали болесници су евакуисани на сигурнија места, јер је Неуролошка клиника потпуно уништена, а оштећени су сви објекти КБЦ-а, Дечија клиника, Урологија и Гинеколошко акушерска клиника. Тешко су рањене две породиље, а већи број болесника и здравствених радника лакше повређен. У нападу је оштећена и резиден-

ција шведског амбасадора која се налази у близини. Гађани су још погони „Прве искре“ у Баричу, Макиш, стари обреновачки пут, подручје Куле, а у општини Житиште погођен мост преко Бегеја на путу Зрењанин-Темишвар. Уједно је прекинут и телефонски саобраћај са деловима земље према Румунији. Потврђено је да је уништена метеоролошка станица код Палића која већ 110 година сакупља податке о времену, а погођен је средњеталасни предајник Радио Суботице као и нека постројења електродистрибуције. Седамнаест пројектила је пало на планину Цер у близини Шапца где је гађан телевизијски репетитор. Међу другим радиодифузним уређајима су предајник Радио Врбаса и репетитор РТС-а код Србобрана на који је испаљено пет пројектила. Од две беспилотне летелице које су оборене на Космету једна је пала у Урошевац, а друга у близини овог града. Ракете су падале и на Голеш у општини Липљан. Шведски министар иностраних послова Ана Линд тврди да су оштећења на резиденцији шведског амбасадора само потврда чињенице да што пре треба наћи решење за прекид бомбардовања. Иако Шведска подржава

МАГАЗИН

1.12.2013.

агресију на Југославију неприхватљивим сматра оштећење своје имовине у Београду због које су овој земљи Велика Британија и Сједињене Државе упутиле извињење. Клиничко-болнички центар у Београду бомбардован је непосредно по одласку из земље Виктора Черномирдина из наше земље, па у Москви закључују да НАТО појачава активности, и иде у нове масакре и разарања, после сваког дипломатског покушаја да се дође до решење. То је само још један од начина да се, како тврде у Москви, минимизира њен утицај на доношење коначног мировног решења. У међувремену НАТО је признао да је једна бомба промашила циљ, али није речено да је погођена болница, а обелодањено је да је пронађена још једна жртва јучерашњег напада на Гњилане. Вили Вимер сумња у изјаве које до-

лазе из Сједињених Америчких Држава и Британије којима се потврђује залагање за дипломатско решење, јер досадашње понашање највећих светски сила потврђује одлучност да наставе рат до безусловне капитулације Београда. Отуда верује да би ове две државе саме наставиле рат до краја. У исто време британски медији јављају, под условом да се нама тачно преносе информације, да ваздушни удари нису сломили Војску Југославије која се укопава на линијама очекиванх напада. Активност НАТО авијације на територији Југославије наводи Сергеја Степашина на залагање да његова земља повећа финансијска средстава намењена одбрани земље. После успешно завршене мисије британски носач авиона Инвинсибл враћа се у земљу ,а његово место заузима нови брод са хеликоптерима.

Данас је Спасовдан, дан када је сто педесет година пре открића Америке обнародован Душанов законик. Због све већег броја особа које су приморане да напусте своје домове у Југославији је формирано Министарство за избегла лица на чијем се челу налази Братислава Морина. Чињеницу да ваздушне операције не дају очекиване резултате потврђује и британски министар одбране Џорџ Робертсон тврдњом да треба интензивирати ваздушне нападе на Београд који представља мозак сурове операције на Косову. Министар здравља Лепосава Милићевић је потврдила да је београдски Клиничко-болнички центар од почетка агресије три пута био успутна грешка НАТО авијације, а да је након четврте потпуно уништен. Педантни аналитичари израчунали су да је 226 цивила погинуло од пројектила за које су НАТО

стратези потврдили да су промашили циљ. Током претходног дана забележено је 446 полетања авиона који су надлетали простор Југославије. Дванаест пројектила пало је на Боровац код Бујановца, а гађан је и Жабаљ. И док НАТО целог дана понавља да је Клиничко-болнички центар погођен грешком Југославија је због напада на њега упутила протест Европској унији. Само десет минута после 15 сати оборена је, као трећа у последња 22 сата, још једна беспилотна летилица у реону Слатине код Приштине. Она која је оборена код села Талиновце код Урошевца је типа Предатор, а у ваздуху може да остане читава 24 часа. Иако је потврђено да су витални делови без оштећења чињеница је да су још два милиона долара бачени у старо гвожђе. И кад смо већ код силних милиона долара који се свакодневно бацају, у народу кружи виц о томе како

би Американцима било много боље да су паре утрошене у наоружање дали нама, а ми би се већ сами поубијали отимајући се о њих. Земљу свакодневно посећују различити хуманитарци, а они са ознаком Уједињених нација посетили су Ниш, Сурдулицу, Владичин Хан и Врање. И док Швеђанин Јан Оберг тврди да нико са стране не може донети мир у Југославију, са конференције за штампу Социјалиситичке партије Србије стиже порука да носиоци јавних функција који су напустили земљу немају више право на вршење таквих функција. Тврдњи да безначајне политичке снаге у земљи пристају уз НАТО пакт придружује се и она да они неће смети да се појаве на следећим изборима. Интересантне информације стижу и са конференције за медије Српске Радикалне странке која тврди да су колективно дезертирали војници

са енглеске крстарице која се налази у Дубровнику. Баш некако у време кад смо се спремали да кренемо и проведемо вече код Мрвића сирене су у 20,30 огласиле ваздушну опасност. Док смо ишли према њиховој кући негде из правца Јарчујака видео се високи облак дима иако пре тога није било ни ваздушне опасности ни експлозије. Касније сам сазнао да се тамо, а вероватно и другим местима, свако вече пале аутомобилске гуме које би требало да збуњују „паметне“ ракете којима се гађа ово подручје. Тврди се да је овакав начин заштите до сада био прилично ефикасан. Вратили смо се кући око 22,30. Први пут се враћамо аутом кроз потпуно замрачен град. Т. Радовановић

Обележен Светски дан борбе против сиде

МАГАЗИН

1.12.2013.

НИЈЕДАН ЖИВОТ ИЗГУБЉЕН ЗБОГ СИДЕ!

- Потенцијално заражени могу да се јаве сваког дана од 7 до 13 у Центар за превенцију и контролу болести Завода за јавно здравље. - За тестирање није потребан упут, а они који долазе не морају да кажу ни име и презиме. - Саветовање и тестирање су потпуно бесплатни. – Од 1989. године на територији Рашког округа идентификовано 36 оболелих, 27 мушкараца и 9 жена. – Ове године откривена два случаја, један оболели и један само заражен ХИВ вирусом

МАГАЗИН

1.12.2013.

ветски дан борбе против сиде 1. децембар сваке године прати низ активности усмерених ка скретању пажње на опасности које прете од ове болести. Имајући у виду да је кључна активност промоција значаја правовременог тестирања на ХИВ, праћеног саветовањем за све особе које су имале неки ризик у ближој или даљој прошлости, а ради раног укључивања инфицираних особа у специфично лечење комбинацијом високо потентних антиретровирусних лекова, овогодишња кампања се у Србији реализује под слоганом „Ниједан живот изгубљен због сиде!“ Тако је између 22. до 29. новембра организована акција под називом „Европска недеља тестирања на ХИВ“ са циљем повезивање здравствених установа, организација цивилног друштва и доносиоца одлука широм Европе, да заједно раде на подизању свести о ХИВ-у, охрабре људе да отворено говоре о важности тестирања, оснажи особе у повећаном ризику да захтевају од надлежних државних институција већу доступност тестирања, да људи постану свесни свог и да се смањи проценат касног откривања ХИВ статуса. Завод за јавно здравље Краљево, у сарадњи са партнерским институцијама, организацијама и удружењима, Здравственим центром „Студеница“, Црвеним крстом Краљево, Народном библиотеком „Стефан Првовенчани“ и Асоцијацијом Дуга – Шабац, у континуитету спроводи активности на превенцији сиде путем едукација здравствених радника, осетљивих популационих група, ученика и опште популације.

Заразне болести Краљевачки Центар за превенцију и контролу болести Завода за јавно здравље, којим руководи начелник др Верица Ђукић, бави се превенцијом и контролом заразних и незаразних болести, а на основу појединачних и збирних пријава прати ситуацију на подручју Рашког округа и, по потреби, предузима одговарајуће акције на спречавању ширења болести. Појава

било које болести која није карактеристична за ово поднебље сигнал је за предузимање посебних корака у циљу спречавања даљег ширења и могуће епидемије. Др Ђукић подсећа да се служба којом руководи од самог формирања бави превенцијом полно преносивих заразних болести у које, поред сиде, спадају хепатитис Б и Ц, сифилис и друге. Саветовалиште за добровољно поверљиво саветовање и тестирање на ХИВ и друге полно преносиве болести постоји од 2006. године првенствено због особа које сматрају да су у било каквом ризику да буду инфициране. Тестирању претходи разговор који треба да покаже да ли постоји стварни ризик, да ли је особа свесна ризичног понашања и да ли препознаје ризик као основу за тестирање узимањем узорка крви из кубиталне вене којим се, након анализа у микробиолошкој лабораторији, за три дана потврђује, или отклања, сумња од појаве болести. Иако саветовалиште ради сваког радног дана од 7 до 13 сати искуство из ранијих година показује да је број оних који се јављају на тестирање повећан након кампања на националном и локалном нивоу које се организују током недеље борбе против ове болести. Сваки појединац се различито односи према заразним болестима и углавном сматра да је то нешто што се увек дешава неком другом. Мада се у време када је откривен ХИВ вирус сматрало да је број заражених десетоструко већи од регистрованих пракса показује да је он данас само два пута већи. Иако се на територији коју контролише краљевачки Завод за јавно здравље сваке године појави по неки новооболели Србија је ипак земља са релативно малим бројем оних који болују од сиде. Искуство показује да се у претходним годинама вирус доминантно преносио сексуалним путем, а да се број заражених жена приближио броју мушкараца носилаца вируса, да би у последње време број ових других поново почео да расте. Др Ђукић потврђује да је од 1989.

године, кад су регистровани први случајеви на овом подручју познато 36 инфицираних и оболелих, а коначни подаци о статусу сваког од њих нису познати због честе промене места боравка.

ХИВ и сида Иако се у жаргону често изједначавају ХИВ и сида су две различите ствари. ХИВ је вирус хумане имуно дефицијенције, а позитивном се сматра особа која је дошла у контакт и постала носилац вируса. - Она није оболела и може неколико година, или деценија, да буде само носиоц вируса а не оболи. Код неких особа временом дође до пада имунитета због велике количине вируса у крви, па долази до појаве опортунистичких инфекција које код здравог имуног одбрамбеног система не изазивају тешке болести и лако се и лече. Али, код особе која има пад у имунитету изазван овим вирусом овакве болести доводе до тешких клиничких слика, па зато сида представља последњи и најтежи стадијум инфекције вирусом ХИВ. Данас када имамо свима доступну високу антиретровиралну терапију комбинацијом три до 4 лека, у зависности од стања организма, сматра се да заражена особа може да живи неколико деценија квалитетним животом. Терапија се не уводи код сваког пацијента, већ прате ниво вируса и ЦД4 лимфоцита у крви који нам говоре о одбрамбеним снагама организма, а терапија одређује према сваком појединцу посебно – објашњава др Ђукић. Код особа инфицираних овим вирусом као опортунистичка инфекција може да се јави туберкулоза што је повод да се код оних код којих је дијагностификована, посебно уколико то није очекивано, уради тест на ХИВ. Хепатитис Б и Ц су вируси који првенствено делују на јетру и познати су као жутице. Преносе се на исти начин као и вирус ХИВ, а доминантни пут је и овде преко крви, првенствено коришећењем неправилних игала код интравенских и интраназалних корис-

Др Верица Ђукић

Фото: М. Радовановић

1.12.2013.

МАГАЗИН

ника дрога. Доминантан пут преношења болести је и сексуални, а посебно ризичан из анатомских разлога је анални однос због веће могућности крварења. Вертикалним путем вирус се са мајке преноси на дете током трудноће, порођаја и дојења. Иако се најлакше од свих преноси хепатитис Б вирус добра превентивна мера против његове појаве је вакцинација. У редовном програму се још у породилишту вакцинишу сва новорођена деца, а ако то није случај најкасније до дванаесте године живота. Вакцинишу се и све особе са епидемолошким индикацијама, особе на дијализи, здравстеви радници, ученици и студенти здравствене струке, полни партнери хепатитис Б позитивних особа, особе које су институционално збринуте у домовима за старе, или младе, и казнено-поправним домовима. Против хепатитиса Ц не постоји оваква врста заштите, а заражени се лече и на Инфективном одељењу Здравственог центра „Студеница“, док се оболели од сиде упућују у један од четири велика клиничка центра у земљи. Искуство показује да је највећи број инфицираних хепатитисом Ц међу интравенским корисницима, а успешност лечења зависи од тога како особа подноси терапију, да ли је дисциплинована и да ли се за време терапије враћа ризицима и лошим навикама због који је инфицирана. - Сваке године организујемо одређене акције у смислу едукације, пре свега средњошколске омладине, али и ученика завршних разреда основних школа. У Саветовалишту за младе Дома здравља организују се радионице са младима, а у континуитету радимо саветовање и тестирање на полно преносиве болести. Поред заједничких трибина за ученике завршних разреда основних школа, уз презентацију филма и разговора са децом, ове године смо организовали семинаре за здравствене раднике из примарне, секундарне и терцијарне здравствене заштите, о полно преносивим болестима и ризицима у раду са таквим пацијентима. Са ученицима гимназија и економских школа у Краљеву и Новом Пазару извели смо радионице чији су се учесници изјаснили да им много значи што су кроз игру и разговор имали могућност да искажу своје ставове – каже др Ђукић. Сазнање да болују од тешке болести све особе не прихватају на исти начин, па су разговори пре самог тестирања усмерени ка утврђивању спремности да се носе са таквом информацијом. Али, позитиван резултат на тесту не мора да значи и да је одређена особа оболела, па се тестирање врши на другом, а ако је потребно, и трећем узорку пре него се у Институту за јавно здравље у Крагујевцу уради Вестерн блот тест који даје дефинитну потврду да је особа оболела. Мора се размишљати и о такозваном периоду прозора, јер само два или три дана након настанка ризика организам још није у могућности да створи антитела, па није могуће дијагностиковати да ли је особа инфицирана или није. Од ризичног периода мора да прође 4 до 8 недеља да би се урадила анализа која би дала резултате на основу којих би се поузданије могло судити о постојању инфекције. Иако се код већине особа антитела створе у року од два месеца не треба сметнути са ума

да то може бити и после пет месеци, па се тестирање понавља по истеку шестог. - Ни према једној болести немамо однос као према сиди први пут дијагностификованој код мушкараца који су имали секс са особом истог пола, па је уврежено уверење да је свака инфицирана особа припадник ове ризичне групе. Због чињенице да је сазнање о инфекцији више везано за осећај како ће се окружење понашати троје лекара у саветовалишту проведе више сати у разговору са сваким ко дође на тестирање – каже др Ђукић. И док је код оболелих ситуација јасна већи ризик по околину прети од оних који су само инфицирани вирусом, поготово ако тога још нису свесни. Како вирус делује на имуни систем који слаби постоји могућност да заражени добије и друге инфекције, а може да инфицира и особе с којима је у контакту. Једини путеви преношења вируса су путем крви, сексуалним путем и преношење са мајке на дете. И док су у ранијем периоду трансфузије биле потенцијално ризичне данас је опасност елиминисана, јер се свака крв тестира на све вирусе. Знатно је смањен и број преношења вируса са мајке на дете који је са преко 40 одсто пао на испод два због чињенице да се током трудноће мере сви параметри, уводи одговарајућа терапија и планира порођај избором између царског реза и порођаја вагиналним путем. Предочавањем свих опасности и применом одговарајуће терапије жене могу до краја успешно да изнесу трудноћу и роде здраво дете. Доказано је да највећа концентрација вируса постоји у крви, вагиналном секрету, сперми и мајчином млеку. Код других секрета она је минимална, па не може да доведе до инфекције било каквим контактима, преко воде, хране, ваздуха, постељине, прибора за јело, купањем у базену и слично. Вирус ХИВ је веома осетљив и у спољашњој средини, а лако га уништавају дезинфекциона средства и температуре преко 56 степени на којима не може лако да опстане. На територији Рашког округа до сада је идентификовано 36 оболелих од сиде, од тога 29 мушкараца и девет жена. Једанаест од њих припада МСМ популацији, односно мушкарцима који су имали секс са особом истог пола, осам су хетеросексу алци, а остали интравенски корисници дрога, хемофиличари и други. Ове године су откривена два нова случаја од којих је једна особа оболела, а друга само носилац вируса. - У току недеље борбе против сиде главни акценат је стављен на тестирање и утврђивање ХИВ статуса, јер ће особа која зна да је позитивна предузети одговарајуће кораке да би се лечила. Пре тестирања битно је да сви знају где могу да се јаве, да не морају да имају упут, чак не морају да кажу име и презиме да би проценили како и шта радити даље, а и саветовање и тестирање су потпуно бесплатни – каже др Ђукић. Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ је са Заводом за јавно здравље 29. новембра за ученике основних школа организовала трибину „Сида без стида“, а истог дана је на централном градском тргу одржана и централна улична манифестација у организацији Црвеног крста. Т. Радовановић

1.12.2013.

МАГАЗИН

Александар Марић

Краљевачка медијска сцена: Александар Марић (2)

- Локалне телевизије живе од преноса седница скупштине, а политичари хоће да задовоље свакога и да се виде на свим телевизијама, јер је то њихова промоција. - Новац којим се плаћају преноси седница скупштине је јефтин улог краљевачке политике за непрекидно присуство и промоцију, комерцијални и риалити програм који се преносе у исто време. – Пред младим људима су две опције, да постану медиокритети и дебили какви се форсирају преко медија, или да им се то смучи. - За исте паре могли би да добијемо знатно разноврснији и квалитетнији програм тим пре што највећем броју становника локалне заједнице телевизијски преноси седница локалног парламента нису најзначајнија сфера интересовања

Фото: М. Радовановић

МЕДИЈСКА СЦЕНА КАО ВРЗИНО КОЛО

МАГАЗИН

1.12.2013.

рилично песимистичан поглед на краљевачку медијску сцену произилази из општег стања у коме се налази средина у којој готово да ништа не ради. И више него чињеница да је велики број људи без посла песимистички звучи податак да ни у једној сфери нема довољно места где би могао да се усавршава занат. Ништа боља ситуација није ни кад је у питању новинарство у коме не тако ретко један медиј представља само један човек, евентуално два. А пракса показује да тамо где се не повећава број извршилаца, и нема нових идеја, прети опасност од гашења медија. Александар Марић је склон веровању да је у Краљеву много тога пуштено низ воду, а да је свако ко је на било који начин покушао да се отргне, и укаже на сву опасност стања у коме се град налази, врло брзо био сачекан иза ћошка и неутрализован као риба на сувом која се копрца док не уђе у

кесу у којој ће да живи, јер нема где да искочи. Као још један у низу новинара који су остали без посла Марић указује на погубан статус колега који су у једном тренутку имали велику улогу у значајним догађајима, а касније због својих ставова доведени у ситуацију да постану социјални случајеви. У таквој ситуацији се поставља и оправдано питање зашто нико не жели да сачува неки медиј који грца завистан од милостиње локалне управе или неког јавног предузећа које ће да уплати честитку за Ускрс, Божић или Краљевдан. - Ако сабереш парице ти си преживео, а сад се види да се ни то не може. Три четири новине су кренуле и нестале. Остале су још „Ибарске новости“, а сви чекају да виде да ли ће да се укину за два месеца, јер нема друштвене акције и реакције народа. Иако су све новине коштале само 30 динара Краљевчани су показали да

не желе да спасу свој летопис и кажу ово је наша тековина. У Краљеву живи довољан број факултетски образованих људи за које сматрам да нешто читају, јер верујем да као градска интелигенција цене писану реч. Нема их нигде да плате 30 динара недељно и помогну локални лист како би имали објективно информисање и како главни догађаји у новинама не би биле конференције за штампу него неке друге приче – прича резигнирано Марић. На квалитет информисања неминовно утиче и одређена доза аутоцензуре код сваког од медија појединачно. Она се посебно везује за доносиоце одлука о финансирању због страха да би евентуална критика могла да утиче на укидање и онако малих субвенција које служе тек да за неко време обезбеде преживљавање и одложе неминовни крах. Свака озбиљнија критика, ма како објективна била,

наводи на размишљање да би могла да доведе до сечења гране на којој се седи. Ништа мање није погубна ситуација која се односи на јавна предузећа као једина од којих још, али све мање, може да се искамчи по који динар. И док се на једној страни теразија налазе минимална финансијска средстава на другој је достојанство новинара које се све више доводи у питање. - Долазимо до тога да ли је новинар у Краљеву достојанствен човек. Одемо на конференцију, или на неки догађај, где дође неки званичник. Скупимо се, поставимо камере, а његово одело скупље од свих наших одела, од све наше опреме и свих наших аутомобила. Он се сија као звезда из Холивуда, а теби прсле патике, не можеш децу да пошаљеш на екскурзију, медиј ти се гаси, газда пије бенседине. Фирма пред урушавањем, а ти пристајеш да узмеш колико ти пружи само да преживиш још један месец. Са

друге стране чека огроман ред људи који мисле да и ти имаш лову кад се срећеш са таквима, а ако се појављујеш на телевизији гледаоци мисле да си пун пара – прича Марић. Погрешна представа о занимању новинара довела је на медијску сцену велики број оних који су се, чим створе исправну слику о правом стању, са ње врло брзо повлачили. Њихово место заузимају неки други, трећи, четврти и тако у недоглед. Довољан разлог за кратак боравак у овом послу је уве-

рење да би могли нешто да се науче, а оптимизам спласне кад схвате да никад неће добити ни плату. Куриозитет посебне врсте представља одлука будућих медијских босова да крену у авантуру која се зове власништво над медијем. Како највећи број њих нема довољно средстава принуђен је на подизање скупих кредита за које под хипотеку треба ставити неку од некретнина, најчешће стан. И да неби било по народној о давању динара за улазак у коло, а два за

1.12.2013.

МАГАЗИН

излазак, због великих обавеза према држави принуђени су да и даље остају у игри нагомилавајући губитке. Обавеза локалне самоуправе да финансира рад медија била је повод за размишљање да би средства могла да буду усмерена на унапређење информисања и побољшање квалитета којим би могло да се привуче по која реклама. Као и много пута показало се да су за локалну самоуправу медији последња рупа на свирали, а оно мало средстава расподели се по малом броју људи познатим критеријумима након што се исплате сви остали, државни службеници, спортске и невладине организације... И док средства касне обавезе се нагомилавају, па

од оних која су очекивана у току лета кад стигне зима једва може да се плати порез, или закупнина радног простора. Све утиче на помањкање разноврсних и квалитетних садржаја, све лошији квалитет медија и веће неповерење конзумената који увек траже нешто ново. Семинар Савета Европе са темом везаном за положај медија у транзицији показао је да већина новинара схвата медиј као посредника између народа и друштва, образовања и других области. Искуство западних демократија указује да на медије треба гледати као на бизнис. Проблем Србије је што се у овом бизнису појављују

људи који не познају довољно законитости по којима се он одвија, па крећу у посао са превеликим амбицијама улажући на почетку знатна материјална средства. У тренутку кад се схвати реалност смањује се број радника, распродаје опрема, смањује радни простор, а све неминовно утиче на пад квалитета понуде. Новинари који су на време схватили о чему се ради, а били у ситуацији да се приклоне одређеној политичкој опцији, искористили су прилику да се запосле у неком од јавних предузећа. И они који су вредели толико су се удаљили од посла тако да се поставља оправдано питање са којим би кадровима у нови бизнис кренуо неко ко би

сада одлучио да крене у авантуру отварања новог медија. О неком квалитетнијем информисању могло би да се говори једино у случају националних медија. На локалном нивоу информисање се свело на гледање телевизије што опет наводи на почетно питање о квалитету извештавања. - Четири локалне телевизије имају мало екипа, не могу ни да стигну да пропрате многе догађаје, размењују материјале, па су им дневници слични, или исти, и сви су у необраном грожђу. У граду у коме мало шта ради неодрживо је да телевизија функционише у плусу, па се опет враћамо на пројектно финансирање и равноправну утакмицу

где би квалитетнија екипа и програм добили више. Да постоји овакво финансирање трудили би се да направе квалитетан програм који заслужује подршку. Овако телевизије живе од преноса седница скупштине, а политичари хоће да задовоље свакога и да се виде на свим телевизијама, јер је то њихова промоција. То уоште није бацање пара, већ врло јефтин улог краљевачке политике за непрекидно присуство и промоцију. То је комерцијални и риалити програм који се преноси у исто време, јер је један део озбиљан, а други риалити – сматра Марић. У таквој ситуацији искуство показује да је у перцепцији највећег броја

становника једини медиј телевизија. Отуда и потреба о утицају на промену свести људи и промовисању осталих медија, новина, радија, интернета... Посебан проблем представља чињеница да је све мањи број конзумената спреман да плати услугу информисања коју користи, а то је опет везано за економску моћ појединца неминовно условљену стањем у привреди која је у малом броју у могућности да обезбеди редовна примања. - Ако се не негује лепа реч, ако на културном догађају има десет, петнаест људи, ако промоцију једне књиге прати пет људи, ако новине купи 300 људи, каква је перцепција младих људи који су изложени утицајима на-

МАГАЗИН 1.12.2013.

ционалних медија кроз Фарму, Великог брата и Сулејмана Величанственог. Они имају две опције, или да постану медиокритети и дебили какви се форсирају преко медија, или да им се то смучи. Ако им се смучи реаговаће екстремно, па имамо високообразованог човека који се дебилизирао гледајући фарму и нискообразованог коме се то згадило. Тај нискообразован човек ће да иде да пали и да руши, а високообразовани не може да помогне. Медиј је ипак једна карика културе, а суноврат медија настао је након суноврата привреде и културе – каже Марић уверен да ће средина као Краљево морати да подржи своје медије уколико жели напредак. Али, финансијска подршка везана је са интересима који су из дана у дан све ужи и везани за мали број оних који доносе значајне одлуке. Из потребе за што објективнијим информисањем следи она о посвећивању више пажње различитим медијима. Средства за то могла би да се обезбеде, верује Марић, без додатних улагања. Знатна средства која се трима телевизијама плаћају само за преносе седница Скупштине града могла би да се много ефикасније искористе ако би се услуга платила само једној телевизијској кући, а две трећине садашњих трошкова усмерио на друге ме-

дије и извештавање о догађајима у култури или неким другим сферама живота. За исте паре добили би знатно разноврснији и квалитетнији програм тим пре што највећем броју становника локалне заједнице телевизијски преноси седница локалног парламента нису најзначајнија сфера интересовања. - Долазимо у ситуацију да смо, као што постоје пси рата, ми постали пси медија. Гдегод неко баци неку коску ми трчимо, гриземо ту коску, глођемо, а полако нестаје један по један медиј. Писани медији су ликвидирани, а може да се деси да неко реши да ликвидира телевизије под изговором штедње. Кад не буду имали где да се информишу грађани ће прећи на онлајн. Реално гледано тако ће бити све док ћуте интелектуалци које је овај народ школовао и од којих очекује да га поведе напред. Ако интелектуалац изађе да говори многи ће да га послушају – верује Марић. Из чињенице да се на медије гледало као на компактну целину, а не конкуренте који настоје да што више пара приграбе за себе, неуспелим се показао покушај челника локалне самоуправе да се власници медија сами договоре око поделе скромних средстава из градске касе, па се догодило да неки буду заборављени.

На прилично недефинисаној сцени медији од локалне самоуправе очекују да каже какво јој информисање треба како би се у периоду од неколико месеци припремили и изашли са одговарајућим пројектима. Чињеница да се о томе само прича, а ништа не предузима, наводи на размишљање о непостојању личности које имају дефинисану слику о томе какво је информисање потребно. Иако је уверен да је Краљеву потребан јавни сервис Алексадар Марић је склон веровању да у овој средини нема личности која је способна да анализира рад сваког медија посебно и на основу тога утврди шта је добро и шта би требало финансијски боље подржати. У супротном може се десити да остане и без медија на основ којих би неке будуће генерације могле да стварају слику о садашњем тренутку Краљева. Онима који би желели да се баве овим послом порука да се боре за свој простор, да се описмене што је могуће више, а ако шансу не добију у свом граду покушају у неком другом где за то постоје услови. Од писмених и образованих људи очекује да претплатом на новине допринесу да оне буду квалитетније и садржајније. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

1.12.2013.

МАГАЗИН

Владан Мијатовић

Краљевачка музичка сцена: Владан Мијатовић, џез пијаниста и композитор (1)

- За само пет часова код Владимира Пановића научио сам све што ми треба у животу. До тада сам свирао на начин који је био неправилан, иако ми је тако одговарало, а нисам ни знао шта је добро а шта лоше. Пановић ми је поставио руку за сва времена, па и данас тако свирам. - Најузбуђенији сам био кад сам у најпознатијем џезу клубу на свету „Блу нот“ у Њујорку упознао људе из Чик Кориа електрик бенда и признао да су они разлог што сам почео да се бавим џезом.

Фото: М. Радовановић

ПЕТ ЧАСОВА КОЈИ СУ ПРОМЕНИЛИ ЖИВОТ

МАГАЗИН 1.12.2013.

еценијама се у краљевачкој породици Мијатовић одржава музичка традиција, а најмлађи чланови Владан и Вања припадају трећој генерацији која је већ навелико надмашила претходне две. Као врсни џез пијаниста и композитор Владан Мијатовић потврђује да је од најранијег детињства био окружен музиком која га је посебно интригирала начином на који се стварају различите боје. Тешко је са позиције џез пијанисте са завидним међународним искуством утврдити када је постао свестан чињенице да ће музика постати нераскидиви део живота, па исувише клиширано делује одговор да је то од тренутка када је постао свестан себе као личности. Иако су му се од првих школских дана многе ствари чиниле интересантним музика је увек била приоритет, а инструмент о коме је почео да машта била гитара коју и данас свира отац Радослав, први идол из времена детињства који је то остао до данашњих дана иако га је Владан увелико надмашио у многим елементима. Кратак боравак у Краљеву током летњих месеци био је прилика да у пријатном разговору сазнамо како је

још као седмогодишњак настојао да прати ритам гитаре уз неку песму иако је био музички потпуно неписмен. И када је Радослав пожелео да га на адекватан начин зближи са гитаром, и упише на приватне часове, на велико изненађење свих Владан је то одбио. У њему се јавио тихи отпор који је полако прерастао у мржњу према овом инструменту. Некако баш у исто време породично окупљање у дому бабе Благице Лазић у Матарушкој Бањи и сазнање да је сину, кога музика није посебно интересовала, купила скупоцену клавијатуру која је стајала у углу једне просторије у кући, коначно ће одредити музички и животни пут будућег џез пијанисте. - Понесемо кући клавијатуру са којом сам се постепено зближавао све до тренутка кад сам потпуно престао да размишљам о гитари. Отац је инсистирао да се музички описменим, а први учитељ музике био ми је Аца Петровић, а имао сам између седам и девет година кад сам научио прву песму „Ајде Като, ајде Јано“. Како су часови одмицали желео сам да све више напредујем мада је било напорно јер су лопта, кликери и друге ствари биле интереснтније тако да је у једном мо-

Радослав, Вања и Владан Мијатовић

менту потпуно ишчезла жеља за часовима. Родитељи ме никад нису терали да вежбам. Причали су да сам талентован, да би волели да више вежбам и тако деловали на мене све док нисам кренуо са оцем на свирке. Биле су то народне свирке, али и један од најбитнијих и најважнијих периода у животу, јер сам створио основу на којој сам могао да градим своје зграде – прича Владан. Само две научене песме биле су довољне да наступи у тренуцима када је неко показао интерес за њих. Пријало је присуство на подијуму за музику и свест о томе да су очи бројних посетилаца уперени баш према њему као равноправном члану оркестра. Са прилично велике дистанце склон је веровању да је у том периоду научио да слуша музику и опонаша друге извођаче, јер још није знао да чита ноте на основу којих би градио импровизацију. Иако је престао да похађа часове музике и отац је био задовољан што је син до те мере привржен овој врсти посла, па су обојица са великим нестрпљењем ишчекивали да се заједно појаве пред публиком. - Коначно се опредељујем за кла-

МАГАЗИН 1.12.2013.

вијатуре и до данас не знам ни један тон на гитари. Можда једног дана научим, иако још увек имам одбојност према том инструменту можда баш зато што нисам желео да будем копија оца. И даље сам слабо стајао са нотама и само ме је интересовало да што више свирам, учим нове песме и развијам слух. Највише сам волео иструментале, првенствено народна кола која су и данас права ремек дела. Привлачило ме је да их слушам и транскрибујем, а временом сам почео да свирам све више песама и ускоро знао све као и остали чланови оркестра. Кад сам сазрео, а рука порасла, био сам спреман да идем даље. Појавио се легендарни Влада Пановић, данас шеф народног оркестра РТС, који је почео да свира са мојим оцем. Пожелео је да му се на неки начин одужи и позвао ме на пар часова. Одржао је само пет, а за тих пет часова сам научио све што ми треба у животу. До тада сам свирао на

начин који је био неправилан, иако ми је тако одговарало, а нисам ни знао шта је добро а шта лоше. Пановић ми је поставио руку за сва времена, па и данас тако свирам. Учио је од великих мајстора и то што је знао пренео на мене – прича са одушевљењем Владан. Све се дешавало пред крај основне школе када је већина вршњака била у великој дилеми. Код Мијатовића она никада није постојала, јер није могао да замисли себе ни у једној школи сем музичкој. Почетком школовања на теоретском смеру Музичке школе „Стеван Мокрањац“ ништа се није променило у односу на наступе са оцем и стандарде каквих се Владан држи и данас. Много година раније поставили су их отац Радослав и стриц Предраг оснивачи у то време веома популарне краљевачке групе „Јеж“. Пред Владаном се ипак испречило нешто што нико

није очекивао. - Био сам један од најгорих ђака у школи не зато што нисам био талентован, него зато што ме школа уопште није интересовала, па сам морао да поновим други разред. У неким моментима људи су потпуно несвесни и понашају се у складу са окружењем, а ја сам био у окружењу људи који нису били заинтересовани за било шта друго сем да само са стране посматрају свој живот. Средина је негативно утицала на мене, а то што сам понављао било је најбоље што је могло да ми се деси у време када сам се ломио да ли да напустим школу или не. Отац је мудро одреаговао, саветовао ме да стиснем зубе и не посустајем никад у животу, да идем даље без обзира на све падове. Почео сам да се свестим и морао да надокнадим пропуштено да бих могао да завршим школу. Професорка солфеђа је била строга, поставила је основе и описменила ме да

1.12.2013.

МАГАЗИН

касније на факултету нисам морао да вежбам овај предмет. Шест месеци сам се трудио највише што сам могао због жеље да упишем џез академију – прича Владан. Иако бројни џез музичари никада нису могли да објасне зашто су се определили баш за ову врсту музике Владан верује да је то због чињенице да више од свега воли импровизацију. И досадашњи живот је показао да је више импровизација него клиширани ток догађаја који сваки дан чини истим, а Владан настоји да читав живот пренесе у музику. У тренутку кад је коначно решио да крене напред дужим корацима дошао је до закључка да се баш џез сврстава у једну од најлепших врста музике. Одлучујући тренутак настао је још током треће године средње музичке школе када је од пријатеља добио на поклон касету Чик Кориа Електрик бенда коју оцењује најлепшим што је икада чуо у животу. Слушао је албум данима и ноћима сањајући како би могао да постане исто што и музичари који су пратили Чик Кориу. Али, пут до тога водио је преко студија у иностранству након завршене музичке школе. Грац је одувек важио за најпознатији град у Европи, и један од најбољих у свету, у коме је Владан могао да настави студије џеза. Тамо је Краљевчанин Коља Раденковић већ студирао трубу, а млађим колегама поставио неку врсту музичког ултиматума, па су сви желели да крену баш према Грацу. - Спремао сам се сам код куће за испит, знао само три песме џеза и отишао на пријемни испит. Добро сам свирао, али нисам прошао, јер су ми рекли да сам довољно добар и да не треба да уписујем академију у коју треба да уђу неки који ништа не знају да би од њих правили музичаре. Убеђивао сам их да ништа не знам и да сам само добро спремио тај испит. Тамо је постојала, а и данас постоји, корупција па су на академију углавном упадали момци који су ишли на часове код њихових професора клавира – готово је сигуран Мијатовић. Испоставило се да се неуспех позитивно одразио на даљи рад, јер му је

дао снагу да са још више воље крене даље. Било је падова и пре тога, а последњи је био повод да утврди шта је лоше, исправи грешке и још енергичније крена напред. Професор новосадске музичке академије предложио је студије у Минхену код професора џез клавира који је важио за најбољег на свету, а први сусрет са њим одагнао је сваку жељу да уопште размишља о поновном пријемном испиту у Грацу. Време које долази показаће да је руски Јеврејин Леонин Чижик заиста најбољи професор џез клавира на свету који је свирао је у лондонском Карнеги Холу, а и данас наступа свуда у свету где ужива изузетну популарност. На пријемни испит у Минхену Владан Мијатовић је изашао са истим програмом као у Грацу због жеље да себи докаже да ранији неуспех није био плод његове грешке. - Одем са истим програмом, положим, будем примљен и од тада се мој живот мења, јер се дешава ново рођење како волим да кажем. Од тог момента 2006. године мој живот се потпуно променио, осамосталио сам се, оставио све што сам имао овде, материјалне ствари, породицу, и отишао не осврћући се назад. Студирао сам шест година, а током четири године освојио бројне награде и на свим такмичењима прва места – прича са поносом Мијатовић. Савршени музичари из целе Европе за нијансу су заостали за Владаном на европском такмичењу џез пијаниста у Фрајбургу, а као победник је доживео част да свира у минхенској филхармонији. Победе на такмичењима и награде су у знатној мери помогле да заврши студије за које је требало платити позамашну своту новца за разлику од Граца у који су студенти из Србије долазили зато што се школовање није плаћало. Након прве две године студија на Конзерваторијуму Рихард Штраус ниво је подигнут више од оног на Универзитету музичке уметности у оквиру кога је постојао одсек за џез. Уз исте професоре током студија, и додатне предмете опште културе, свака година је

била све тежа, јер се од студената тражило све више. Резултати на такмичењима обезбеђивали су стипендију за сваку следећу годину студија, па је Владан Мијатовић дипломирао и магистрирао као најбољи у класи, а успеси које је остваривао знатно су доприносили подизању рејтинга факултета на коме је студирао. - Живот у Немачкој је скуп, поготово у Минхену где је све скупо, па је требало доста новца тако да сам у живот и све остало уложио онолико за колико бих могао да купим један стан у Београду. Али, кад нешто радите срцем мора да буде резултата и да се деси нешто лепо, па није велика филозофија да схватите да ћете бити награђени ако се трудите, јер и кад нема новца сваки рад се кад тад исплати каже Мијатовић. Иако мастер генерално не значи ништа Владан се није задовољавао само дипломом основних студија. На студијама по Болоњској декларацији лествица је подигнута степен више, а да би могли да предају на факултету сви свршени студенти морају да имају магистратуру. Осим тога постојала је и жеља да се још више научи од врсног професора.Посете концертима знаменитих џез музичара представљали су посебан изазов мање због начина свирања који му је већ био довољно познат, а више због жеље да их упозна лично и сагледа психолошки профила тих људи, како се понашају ван концерта, како седе или причају. - Ако натерам себе да размишљам као они могу да откријем пут којим су дошли до тога да свирају тако. Пратио сам све покрете, како раде, да ли причају на концерту, како се поклањају и поздрављају, да ли воле да причају, да ли су надмени. Волим да то провалим, мада је то код неких тешко, а најузбуђенији сам био 2010. годне кад сам упознао људе са касете коју сам добио у трећем разреду средње школе. Отишао сам у најпознатији џез клуб на свету „Блу нот“ у Њујорку где је наступао Чик Кориа електрик бенд, упознао се са њима и признао да су они разлог што сам почео да се бавим џезом. Т. Радовановић

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

1.12.2013.

ПОТРЕБНО ВИШЕ ОПРЕЗА

тренутном стању безбедности на подручју града Краљева закључује се на основу података из области криминалитета, јавног реда и мира и безбедности саобраћаја о којима редову евиденцију воде припадници Полицијске управе. Ситуација се у свакој од области из недеља у недељу мења, па би тек свеобухватнија анализа за дужи период године могла да пружи праву слику стања у овој области. Иако је у поређењу са ситуацијом од само седам дана раније тешко доносити меродавне закључке на основу статистичког прегледа стања безбедности на овом подручју од 18. до 24. новембра може се закључити да је број евидентираних кривичних дела порастао за трећину. Из извештаја По-

лицијске управе не може се судити о структури дела, али се запажа да је позната тек четвртина починилаца. Тако је од 28 евидентираних кривичних дела инспекторима криминалистичке полиције познато 7 оних који су се, из само њима знаних разлога, упустили у криминалне активности. Број прекршаја из области јавног реда и мира је готово удвостручен, па је претходних 14 заменило нових 26. И док је број од 11 туча повећан за половину у односу на само седам дана раније број осталих прекршаје је удвостручен. На основу сувопарних статистичких података може се закључивати и о погоршању стања у области безбедности саобраћаја. Иако је број од 12 саобраћајних незгода изражен готово стан-

дардном цифром забрињава податак да је то чак четири пута више него само седам дана раније. У четири од њих по једна особа је задобила лакше телесне повреде, док се осам саобраћајних незгода завршило само са материјалном штетом која се током недеље приближила цифри од пола милиона динара. Незнатно је повећан и број прекршаја у овој области, па је уместо 116 у претходном статистичком периоду у последњем евидентирано 144. Ватрогасно спасилачка јединица интервенисала је у гашењу једног пожара у коме је причињена штета од 150 хиљада динара што је дупло мање и по броју пожара и висини штете у односу на период од седам дана раније. Т.Р.

ДРОГА У АУТОБУСУ Припадници краљевачке криминалистичке полиције ухапсили су и, по налогу заменика Вишег јавног тужиоца, задржали до 48 сати двадесетогодишњег А.Ђ. из Краљева коме се на терет ставља кривично дело које закон карактерише као неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога. Приликом контроле аутобуса краљевачког „Аутотранспорта“, који је саобраћа на релацији Нови Пазар – Краљево, у Богутовцу у понедељак су припадници полиције код путника А.Ђ. пронашли две кесе и пакетић биљне материје марихуане укупне масе 172,40 грама. Полицијски службеници су осумњиченог, у законском року уз

кривичну пријаву, привели Вишем јавном тужиоцу у Краљеву.

осумњиченом одредио притвор у трајању до 30 дана

НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ

РАЗБОЈНИШТВО

Припадници Полицијске испоставе Рибница Полицијске управе Краљево су ухапсили М.П. (1955) из Краљева, због сумње да je извршиo кривична дела насиље у породици и спречавање службеног лица у вршењу службене радње. Сумња се да је М.П. 27. новембра, око 17,30 часова, у породичној кући физички насрнуо на супругу и сина, а затим вређао, омаловажавао и пружао отпор полицијским службеницима који су интервенисали у овом случају. Након задржавања до 48 сати и саслушања судија за претходни поступак је

Након што су Припадници одмах након пријаве расветлили кривично дело које се карактерише као разбојништво припадници криминалистичке полиције су ухапсили и, по налогу заменика Основног јавног тужиоца у Краљеву, задржали до 48 сати осумњиченог М.К. (1983) из Београда коме се ставља на терет да је у четвртак око18 часова, у Улици војводе Степе, маскиран капом и шалом ушао у продавницу, физички насрнуо на радницу, а затим из касе узео за сада неутврђену количину новца. Т. Радовановић

МАГАЗИН 1.12.2013.

Фото: М. Радовановић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs