MagazIN 85 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година II * Број 85 * 8. децембар 2013. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

Након локалних избора на Косову и Метохији

МАГАЗИН

8.12.2013.

КОСОВСКИ РАШОМОН

- Резултати локалних избора на Косову и Метохији и даље изазивају подељене коментаре. - Свака од страна која полаже право на организацију живота на Космету чврсто стоји на својим позицијама. - Градоначелник Косовске Митровице не признаје самопрокламовану државу Косово. - И док српска опозиција изборе оцењује као давање легимитета непостојећој држави са Косова стижу информације о стварању новог ентитета на северу

МАГАЗИН

8.12.2013.

оследња рунда преговора Београда и Приштине почела је у Бриселу састанком високе представнице Европске уније за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон са премијером Косова Хашимом Тачијем, после чега је уследио њен сусрет са премијером Србије Ивицом Дачићем, а потом и заједнички разговори о преосталим питањима везаним за имплементацију споразума постигнутог у априлу, пре свега полицији и правосуђу. Намера Кетрин Ештон била је да што више приближи ставове две стране о овим питањима пре него што напише позитиван извештај државама чланицама Европске уније, који мора да буде завршен до петка 13. децембра како би могле да одлуче да ли ће приступне преговоре са Србијом отворити у децембру или у јануару следеће године. Пред почетак састанка са Кетрин Ештон, Тачи је поновио да Србија касни са применом Бриселског споразума, кад је реч о правосуђу и поли-

цији, и изнео очекивање да ће се ускоро срести са новоизабраним председницима косовских општина. Оцењујући управо завршене изборе успешним потврдио је да су одржани у потпуности у складу са споразумом од 19. априла, и дали су му пун легитимитет, а да будућа Заједница српских општина неће имати више овлашћења од невладиних организација. Премијер Косова потврђује да више нема отворених питања око интеграције полицијских снага и да ће тај процес почети већ првог дана по повратуку из Брисела, док ће се следеће недеље знати више о интеграцији судства на северу. Договорено је да цивилна заштита на северу буде распуштена, а да о осталим отвореним питањима у међувремену разговарају радне групе. Заједница српских општина, њен статут, облик и организовање биће потпуно у складу са законима и Уставом Косова и споразумом постигнутим 19. априла у Бриселу, а било које друго на-

стојање и тумачење њеног рада било би неприхватљиво и немогуће, што је став Косова и Европске уније. Према Тачију овлашћења Заједнице ће бити у потпуности у складу са Уставом, законима покрајине и бриселским споразумом и неће бити ни мање ни више него овлашћења удружења у другим општинама на Косову. Премијер Тачи Заједницу српских општина види као консултативни необавезујући механизам који неће имати извршни или законодавну карактер у било којим околностима, а учешћем Срба на изборима, укључујући и изборе на северу, као начин да се искорени утицај Србије на овим просторима. Влада Косова није потврдила, али ни негирала постизање споразума о интеграцији припадника српског Министарства унутрашњих послова у косовску полицију, а у саопштењу МУП Косова издатом после деветог састанка радних група у Бриселу каже се да је разговарано о начину и роковима за интеграцију појединаца у косовску полицију и

додаје да ће процес бити убрзан. Премијер Србије Ивица Дачић је потврдио да је договорено да регионални командант на северу Косова буде Србин, а да је следећи корак пријављивање Срба у косовску полицију. После овонедељне рунде преговора Београд очекује позитиван извештај високе представнице Европске уније што би омогућило одржавање прве међувладине конференције са Србијом без нових услова, у односу на оне који су саопштени у јуну, а Србија верује да током преговора неће постављати питање статуса Косова. Супротно њему потпредседник владе Косова Едита Тахири изјављује да ће нормализација односа бити дуг процес, који би требало да буде окончан одлуком Београда да призна независност Косова, пре него што Србија постане чланица Европске уније. Бриселски споразум о нормализацији је важан за мир, стабилност и добросуседске односе у региону и доприноси европској будућности косовске

државе, рекла је она на Универзитету Оксфорд. Приштинсли лист „Трибуна“ пише да Заједница српских општина неће функционисати само у српским општинама на Косову, већ ће имати канцеларије у Бриселу и Београду у коме ће Канцеларија Владе Србије за Косово и Метохију бити претворена у представништво Заједнице српских општина. Британски амбасадор Иан Клиф, који је четири године био амбасадор у Босни и Херцеговини, у интервјуу дневнику „Коха Диторе“ искључује могућност стварања нове Републике Српске на Косову, подсећајући да је и Федерација била проблематична, јер је подељена на 10 кантона. Клиф указује да ће председници српских општина на Косову морати да раде у складу са косовским системом, јер је споразум постигнут 19. априла дефинисао функционисање Заједнице српских општина. И амбасадор Немачке у Приштини Петер Бломејер тврди да ова заједница не

треба да постане ентитет као Република Српска, већ да обавља општинске послове, а да нови српски градоначелници морају да раде у складу са Бриселским споразумом и законима Косова. Овакво уверење не дели политички аналитичар Азем Власи који верује да се на северу покрајине пред очима косовског руководства полако ствара нова Република Српска. Власи је оценио да влада Косова то не спречава, а да је једина сврха Бриселског споразума давање легитимитета нелегални структурама на северу Косова. Да ће Заједница српских општина функционисати према законима Косова и да она не значи посебан ниво власти за Србе потврдила је и председница Атифете Јахјага. Заједница српских општина не доноси аутономију Србима, већ регулише сарадњу међу њиховим општинама како је утврђено Уставом и законима Косова, па није политичко-територијална аутономија нити други или трећи ниво вла-

8.12.2013.

МАГАЗИН

сти. Заједница српских општина ће се, према њеним речима, бавити областима које су у интересу грађана као што су економија, просвета, култура, здравство, инфраструктура, заштита околине и у томе ће бити примењени и стандарди Европске уније. Према њеној оцени, Бриселски споразуми имају за циљ нормализацију односа између Косова и Србије, поштовање уставности и законитости на целој територији покрајине и распуштање илегалних структура, структура организованог криминала и кријумчарења, као и група за које верује да су грађане на северу Косова држале као таоце више од 15 година. Јахјага је додала да разговори у Бриселу нису само предуслов за чланство у Европској унији, већ начин да се унапреди живот грађана. Независност Косова је по Јахјаги завршено питање, а промене граница неће бити, јер Косово има гарантован територијални интегритет и суверенитет и важан је фактор мира и стабилности у региону. Зато позива Србију да призна реалност, јер то води ка добрим регионалним односима. Приштински дневник „Зери“ пише да је новоизабрани градоначелник северне Митровице Крстимир Пантић поручио влади Косова да Грађанска листа „Српска“ има девет градоначелника који не признају независност самопрокламоване државе, ни косовске институције, и да раде по директним наређењима из Београда. Централна изборна комисија је у понедељак објавила коначне резултате локалних избора, по којима је Грађанска иницијатива „Српска“ освојила највише одборничких места у шест општина са већински српским становништвом, док резултати за општину Звечан нису објављени због понављања првог круга избора на три места. У општини Лепосавић ова листа је победила и добила осам одборника, а у Новом Брду има три одборника, док је Демократски савез Косова у тој општини добио једног одборника више. Листи „Српска“ припало је највише одборничких места у Штрпцу

и Зубином Потоку, а у Грачаници је такође прва по освојеним гласовима и има девет одборничких места. По резултатима које је објавила Централна изборна комисија и у Ранилугу је победила ова листа са шест одборника, једним више од Српске народне партије Косова, док се у Партешу испред ње са пет одборника, налази Српска либерална странка са једним одборником више. Скупштина општине Клокот имаће пет одборника СЛС и четири одборника „Српске“ која је у Косовској Митровици добила шест одборника, колико и листа Оливера Ивановића. Листа „Српска“ је у девет општина са већинским албанским становништвом добила по једног одборника и то у Приштини, Клини, Истоку, Косову Пољу, Липљану, Обилићу, Пећи и Вучитрну, а два у Каменици. Канцеларија за Косово и Метохију је саопштила да победа политике Србије на Косову и Метохији показује да српски народ у покрајини верује својој држави, а убедљива победа кандидата Грађанска иницијатива „Српска“ представља здраву основу за формирање Заједнице српских општина, што ће омогућити да држава заштити националне и државне интересе. Зато победа Србије сваки следећи корак чини много лакшим, а свако решење које за циљ има заштиту српских националних интереса, потпуно извесним, каже се у саопштењу. Канцеларија је осудила напад на бирачком месту у Пасјану и разбијање бирачких кутија, наводећи да је јасно да је напад политички мотивисан и да је имао за циљ поништавање победе кандидата „Српске“ на овом бирачком месту. Као и током целог изборног процеса и овог пута полиција ништа није учинила да спречи инциденте, иако су се њени припадници налазили испред бирачког места. Са друге стране Мисија Еулекс саопштава да су на основу прелиминарне теренске процене за други круг избора за градоначелнике на северу Косова све три агенције задужене за безбедност - Косовска полиција, Еу-

лекс и КФОР, професионално испуниле своје задатке, а да је координација између њих била изванредна. Безбедност на северу Косова, током другог круга локалних избора у северној Митровици и делимичног понављања гласања у Звечану, била је осигурана а Косовска полиција, КФОР и Еулекс су, као прва, друга и трећа агенција за очување безбедности, осигурали средину и слободу кретања свих грађана у складу са својим мандатима, стоји у саопштењу Еулекса. Председник Демократске странке Драган Ђилас лошим оцењује поруке Владе Србије да они који не гласају за Грађанску иницијативу „Српска“ гласају за Хашима Тачија и раде за Албанце што указује на поделе од којих нико нема користи. Иако бриселски споразум није идеалан Демократска странка га подржава, јер верује да би сваки следећи био гори по Србију. Уједно оцењује да овим споразумом Србија нема никакве институције и ингеренције на Косову. Портпарол Демократске странке Србије Петар Петковић сматра да су подаци изборне комисије „непостојеће државе Косово“ показали да је у северној Косовској Митровици излазност у другом кругу локалних избора била мања од 15 одсто и да то показује однос српског народа према њима, а да власт у Београду слави убијање српске државе на територији јужне покрајине. Констатујући да је власт у Београду, држави Србији и српском народу на Косову задала страховит ударац, верује да још ништа није завршено, јер је све у рукама народа, а да власт неће успети у науму да преда Косово у руке албанским сепаратистима. Коментаришући упозорење Друштва судија Србије да ће власт признати Косово уколико прекрши Устав, и донесе посебан закон о мрежи судова у покрајини, Петковић је указао да би укидањем судова била запечаћена судбина српских државних институција на Косову. Т. Радовановић

Шеснаеста седница Скупштине града

МАГАЗИН

8.12.2013.

НАДМУДРИВАЊЕ НЕРАВНОПРАВНИХ

ласачка машинерија владајуће већине у Скупштини града и овога пута је била надмоћнија од бројчано слабије опозиције, па су после непуних осам сати рада већином гласова присутних одборника усвојена сва документа садржана у 33 предлога дневног реда за шеснаесто заседање у овом сазиву. Читавих пола сата су одборници опозиције безуспешно покушавали да скину поједине, а наметну нове, предлоге пре коначног усвајања дневног реда свесни чињенице да то није лако изводљиво. Као и много пута раније стиче се утисак да су предлози само један од начина да се што дуже остане пред телевизијским камерама и тако

на довољно убедљив начин покаже колико власт мало пажње поклања грађанима који се не слажу са политиком већине. Одборници Покрета за Краљево и Двери сагласили су се у захтеву да се са предложеног дневног реда скину све тачке које су се односиле на именовање председника и по два члана надзорних одбора у јавним предузећима пре него се изврши разрешење чланова управних одбора. Додатни неспоразум унело је објашњење секретара Скупштине града да именовањем ових чланова по аутоматизму престаје њихово чланство у управним одборима што је поставило питање потребе њиховог разрешавања.

Подршку нису добили ни предлози Покрета за Краљево о формирању радног тела за израду плана размене непокретности између града и републике, враћању популарног тенка на Трг Светог Саве и помоћи привредним субјектима у санацији последица земљотреса. Нису прихваћени ни предлози Демократске странке и Либерално-демократске партије да градоначелник поднесе извештај о реализацији пројекта урбане регенерације Доситејеве улице и карго центра у Лађевцима. Да као допуна предложеног дневног реда могу да прођу само предлози владајуће већине доказује и подршка предлогу одборника Уједињених ре-

- Иако су пре завршетка заседања скупштинску салу напустили одборници Демократске странке број гласова преосталих једнак је оном којим је пре почетка гласања утврђен кворум. - Одбијени сви предлози опозиције за измену и допуну предложеног дневног реда

гиона Србије о давању сагласности на одлуку Управног одбора „Топлане“ којом се утврђује цена грајања за стамбени простор од 83,50 динара за дванаест и пословног простора од 250,5 динара по квадратном метру током шест месеци у години. Одборници су дали позитивно мишљење на одлуку о поступку именовања директора јавних предузећа, а сагласили су се и да државни ревизор обави екстерну ревизију завршног рачуна буџета за ову годину. Поред усвајања одлуке о утврђивању пореза на имовину и изменама и допунама одлуке о условима снабдевања електричном енергијом разматран је и извештај о реализацији буџета за првих

девет месеци ове године. До прве паузе разматрано је тек седам тачака дневног реда да би поподневни извештај започео разматрањем извештаја о пословању „Апотеке Краљево“ у претходној години. Поподневни део заседања отпочео је пред тек неколико одборника у сали што је било повод за предлог да се седница прекине до обезбеђења кворума. На једној од претходних седница изостала је подршка извештају о раду јавног правобраниоца што је био увод у разрешења са ове дужности Далибора Димитријевића и постављење на исто место Миле Шћеповић. О документима се током гласања изјашњавало 49 присутних у великој

сали Градске управе, а позитивну подршку предлозима давало је између 37 и 43 одборника. Иако су пре заавршетка гласања салу за одржавање седнице напустили одборници Демократске странке за сагласност на цене грејања гласало је њих 49, таман колико их је било и кад су демократе биле у сали. Дужности одборника у Скупштини града разрешен је кандидат Социјалистичке партије Србије Зоран Вукадиновић који ће убудуће обављати дужност председника Надзорног одбора Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 8.12.2013.

Основан Окружни одбор Јединствене Србије

МАГАЗИН

8.12.2013.

МАШИНЕРИЈА ЗВАНА

- На српској политичкој сцени нема странака са идеологијом, па се демократе не баве демократијом, социјалистима више није битна социјална политиком, а нема ни оних који се превише бусају у груди кад је у питању национализам. – Избори нису Олимпијске игре на којима је учешће част, већ место где треба да се оствари победа како би се реализовао програм странке. – Драган Марковић Палма други по популарности политичар у Србији, у претходном мандату иза Бориса Тадића, а у овом иза Александра Вучића

Фото: М. Радовановић

ЈЕДИНСТВЕНА СРБИЈА

МАГАЗИН

8.12.2013.

страживања јавног мњења показују да се све већи број политичких странака понаша као да је предизборна кампања почела, а то потврђују и догађаји који су обележили протеклу недељу у Краљеву где је у суботу, у препуној Свечаној сали Скупштине града, одржана конститутивна седница Скупштине Окружног одбора Јединствене Србије за Рашки округ. Скупштини је присуствовало 137 представника градских одбора Краљева, Врњачке Бање, Рашке и Новог Пазара са правом гласа, а председавао је потпредседник странке и народни посланик Војислав Вујић. Делегатима је било довољно само неколико минута да потврде мандате председника, потпредседника и чланова Окружног одбора који су већ добили зелено светло централе странке у Јагодини. У наредном мандатном периоду седиште Окружног одбора ће бити у Краљеву, а њиме ће председавати председница краљевачког Градског одбора Марија Јевђић. Потпредседници Окружног одбора су Андрија Бо-

ћанин из Врњачке Бање, Борис Марковић из Новог Пазара, Александар Чизмић из Рашке и Миљан Васиљевић из Краљева. Новоформирани Окружни одбор је, после шумадијског, други у земљи, а до краја децембра очекује се да буду формирани слични одбори Јединствене Србије и у другим окрузима. Приоритет у раду у наредном периоду сем умрежавања и боље комуникације између градских одбора требало би да буде омасовљавање и подмлађивање странке. Марија Јевђић верује да то неће бити проблем, јер сваког дана све више младих људи препознаје Јединствену Србију као једину опцију у којој могу да виде сигурнију и бољу будућност. О томе сведочи и чињеница да странка из године у годину бележи позитиван рејтинг, а из њених редова су потекли бројни министри, помоћници министара и државни секретари. Највећа вредност је, оцењује Јевђић, што се на челу Јединствене Србије налази Драган Марковић Палма кога из године у годину народ оцењује као

најбољег и најуспешнијег градоначелника најзаслужнијег што је Јагодина постала препознатљив туристички и привредни центар. - Рад Окружног одбора ће бити транспарентан, ја ћу тражити од потпредседника и чланова директан контакт са народом, а утицаћу и на наше одбонике да у што већој мери спроводе социјални програм и политику Јединствене Србије. Ми радимо сваког дана као да ће сутра бити избори, а заједно ћемо радити да се наша политика сваког дана спроводи у дело на терену и кроз Градску управу, јер једино по томе можемо бити препознатљиви у народу, а самим тим ћемо ојачати и Окружни одбор и саму странку. Само радом ћемо показати да сте изабрали праве људе и праву домаћинску странку Јединствену Србију – поручила је делегатима Скупштине Марија Јевђић. Иако је општински одбор Рашке формиран само два месеца пре локалних избора 2011. године, а странка на њих изашла самостално, великим ус-

пехом сматра се што је успела да пређе цензус и са Српском напредном странком и Социјалистичком партијом Србије учествује у подели колача власти. Почетни резултати довољан су разлог за веровање да би већ на следећим изборима могли да добију и три пута веће поверење бирача. Томе треба да допринесе и оснивање Окружног одбора због могућности да се кроз сусрете са колегама из других средина искристалишу нове идеје и програми који би помогли да се искористе ресурси једног од најбогатијих региона Србије на Голији, Копаонику, бањама, површинама за различите видове пољопривредне производње и туризму, а чуло се да Рашки округ има више културно-историјских споменика него цела Француска. - Да би се све то остварило неопходна је помоћ Драгана Марковића Палме који једини успева до доведе стране инвеститоре у земљу. Зато се морамо наслонити једни на друге и искористити програм који води рачуна о човеку од рођења до смрти. Пока-

зало се да то једино може Јединствена Србија, па се надамо да ћемо да створимо Јагодину и у овом лепом округу – рекао је председник рашчанског одбора Александар Чизмић. На значајне резултате Јединствене Србије у Врњачкој Бањи указао је Андрија Боћанин подсећањем да је странка у два наврата на изборима бележила све веће поверење бирача које је последњи пут премашило 10,5 одсто гласова оних који су изашли на изборе. Чврсто решени да спроводе програм на основу кога су добили поверење бирача одрекли су се руководећих места у локалној управи и јавним предузећима што је био резултат компромиса са коалиционим партнерима. Основни разлог за то је чињеница да корист од социјалног програма Јединствене Србије имају сви становници општине, а не само чланови странке. Претходни успеси дају довољно наде за оптимизам да би већ на следећим изборима, ма када да буду одржани, могли да добију још веће поверење бирача који су се уверили у

све бенефите које обезбеђује политика Јединствене Србије. На велико одобравање присутних наишла је тврдња Боћанина да избори нису Олимпијске игре на којима је учешће част. - Избори су нешто где треба да се појавите и остварите победу како би успели сами да остваримо програм. Код нас има доста добрих, прагматичних и искрених људи који срцем могу свима да кажу све што им је на души, и све што мисле, па вас позивам да на следећим изборима изађете у што већем броју да убедимо наше комшије и пријатеље да смо најјачи, најбољи, најпаметнији, да урадимо оно што је добро за наше општине, оно чега се у наредном периоду неће стидети ни наша деца ни унуци – рекао је Боћанин. Иако најмлађи општински одбор на територији округа новопазарски, основан у јеку прошлогодишњих избора, је ипак успео да оствари завидне резултате. На то је подсетио Борис Марковић констатацијом да је успео око идеје за бољи живот свих породица

8.12.2013.

МАГАЗИН

Чланови Окружног одбора

Војислав Вујић

Врњачка Бања: Андрија Боћанин, Ненад Станојевић, Владан Јоцић, Бранка Милошевић, Александра Марковић, Предраг Јовановић, Немања Драшковић, Данијел Дедић Краљево: Марија Јевђић, Миљан Васиљевић, Драгана Вујовић, Зоран Павловић, Ненад Миљковић, Весна Павловић, Милка Виријевић, Драгољуб Мијалачковић Рашка: Алекандар Чизмић, Срђан Васиљевић, Драган Радоњић, Милица Васиљевић, Срећко Радуловић Нови Пазар: Владан Димитријевић, Борис Марковић, Дарко Морачанин, Срђан Белић, Славиша Милентијевић, Миленко Ђурковић, Дејан Милосављевић, Иван Ђерковић

овог краја успео да окупи велики број присталица. Сви они кренули су за Палмом као човеком који је успео да им врати веру у боље сутра што су на изборима наградили довољном количином поверења. Отуда и похвала оснивању Окружног одбора као ослонца за подршку, савет и помоћ у временима која долазе. Краљевачки општински одбор Јединствене Србије формиран је у децембру 2007. године да би само неколико месеци касније зафалило тек неколико десетих делова процента да њихови одборници заузму место у локалном парламенту. Сазревање до наредних избора допринело је да у власти од прошле године партиципирају са два одборника што још није довољно за значајнији утицај на креирање социјалне политике у Краљеву и реализацију програма странке. Градски одбор, подсетио је Зоран Павловић, функционише кроз пододборе који се посебно баве положајем жена, омладине, здравственом заштитом, породицом, пољопривредницима. Помоћ коалиционих партнера у реализацији социјалног програма је изостала, па сами у оквиру скромних могућности сваког месеца реализују бар три акције на терену са циљем да покажу прагматичност, искреност и доследност у реализацији постављених циљева. Српска политичка сцена је по много чему специфична, између осталог и по томе што на њој више нема странака са идеологијом на шта је указао потпредседник Јединствене Србије Војислав Вујић. На њој се више демократе не баве демократијом, социјалистима више није битно да се баве социјалном политиком, а нема ни оних који се превише бусају у груди кад је у питању национализам. У таквој ситуацији све је могуће, па је на политичкој сцени све присутнија гимнастика која доказује да више неме принципа, а само Јединствена Србија доказује да се од других странака разликује по томе што је велику причу заменила озбиљним радом. То доказује и врњачки одбор као један од првих одбора Јединствене Србије који је

успео да имплементира приличан број ставки социјалног програма странке, између осталих да сви ђаци који заврше четврти разред иду бесплатно на море, сви прваци добију новац пред полазак у школу, пензионери и ђаци који са села путују у град не плаћају превоз, а свако четврто дете добије 200 евра месечно до пунолетства. Основ за овакав став налази се у чињеници да у Србији између два пописа нестаје по један град од 40 хиљада становника. - Маса људи у Србији нема посао, па се због тога укључују у политику. То је унело још већу пометњу на локалу, а Јединствена Србија то покушава да реши на други начин. У Јагодини је направљена индустријска зона, и попуњена са последњим инвеститором који је дошао из Барија, што не значи да је Јагодина стала. Драган Марковић Палма је потписао уговоре са 32 градоначелника у Србији и свима џентлменски понудио да учествују на путовањима у Француску, Италију, Аустрију, Немачку... па су уз његово посредовање велике инвестиције дошле у Баточину и Нови Пазар, а то очекујемо сви остали. Ово је порука за све градоначелнике да не спавају и чекају да него други ради уместо њих, него да се покрену и дају максимум да реализују такав пројекат – поручује Вујић. Пред Јединственом Србијом је задатак да до краја године формира окружне одборе у свим окрузима у земљи и први пут на следеће изборе изађе у комплетној формацији. Чињеница да је први човек партије у претходном мандату по популарности био одмах иза председника Србије Бориса Тадића, а да се данас налази на истом месту одмах иза првог потпредседника Владе Србије Александра Вучића, довољан је разлог да се верује у успех на следећим изборима. До тада треба направити прави баланс између популарности председника и онога што чланови странке раде на терену. - Наш задатак је да имамо спремну машинерију која се зове Јединствена Србија, подељену на градове, организовану по окрузима, са људима који до сада нису укаљали свој образ, људима

који смеју да стану испред бирача и упитају зашто дају подршку другим странкама – каже Вујић уз констатацију да међу 640 регистрованих странака у Србији нема озбиљније која већ није била на власти. Али, да би се у потпуности реализовала политика странке неопходна је апсолутна већина у локалном парламенту што није лако поред толико странака које егзистирају на политичкој сцени. Зато је основни задатак убедити бираче да препознају оно што ради Јединствена Србија и да сви заједно, сублимирани у један тим, направе резултат којим се може парирати другим странкама. Вујић верује да ће већ наредни избори показати да не постоји власт која би се могла формирати без представника Јединствене Србије, партије чију јединственост легитимише аутономност у одлучивању на локалном нивоу. Став који је обележио формирање Окружног одбора заснован је на тврдњи да Јединствена Србија окупља људе који, за разлику од неких других странака оријентисаних на рад по инструкцијама, размишљају својом главом што је довољна гаранција за успех. Јединствена Србија има 180 одбора на територији централне Србије и једна је од ретких странака са одборима на територији Косова и Метохије. На то је подсетио народни посланик Радослав Комленовић доносећи подршку одбора из Расинског управног округа у коме су чланови Јединствене Србије још на изборима 2008. године, на велико изненађење осталих учесника, остварили изванредан резултат. То им је омогућило да чак блокирају рад локалног парламента док не буду испоштовани њихови захтеви. Пре само деценију и по Крушевац је запошљавао 67 хиљада радника да би тај број данас пао на свега 16 хиљада. Слично Краљеву затварају се многе фирме, а све већи број људи остаје без запослења, па је и то довољан повод да се заједничким снагама крене напред у настојању да се ситуација побољша. Т. Радовановић

МАГАЗИН 8.12.2013.

МАГАЗИН

8.12.2013.

Трибина Уједињених региона Србије

ВРЕМЕ ОЗБИЉНИХ И СПОСОБНИХ ЉУДИ - Не буду ли овај град преузели да воде озбиљни и способни у њему ће за 10 година бити 20 хиљада људи мање и град ће бити у горем положају него што је пре десетак година био Крагујевац када је био долина глади. - Влада је тренутно у магли и нема оријентир, а кад се та магла разиђе и угледа светлост Уједињени региони Србије треба да покажу прави пут. - Без коренитих промена у другом правцу, ако људи немају више посла онда ни они који раде, лекари, учитељи, до краја живота неће дочекати повишицу плата, а пензионери пензија

Фото: М. Радовановић

странке. Колико је међу њима заиста нових, а колико дугогодишњих чланова Г17 плус, тешко је утврдити али је чињеница да је у групи новопримљених било и оних који су у дугом низу година били у њој. Трибина у Краљеву била је још једна прилика да се понове ставови који су се само неколико сати раније чули у разговору са руководствима и представницима синдиката некада највећих краљевачких колектива, „Фабрике вагона“ и „Магнохрома“. Краљеву које је некада било један од најразвијенијих градова у Србији, а који сада има више од 14 хиљада незапослених и у коме се тешко живи, потребни су нови људи са новим идејама како би могло да се врати тамо где по географском положају за-

МАГАЗИН

8.12.2013.

време када готово сви учесници на политичкој сцени Србије очекују расписивање избора приоритет је омасовљење странака и пријем нових чланова. Колико то иде у жељеном правцу и на колики број гласача могу са сигурношћу да рачунају знају смо они који се налазе на челу странака. Један од начина да се утиче на оне који се још нису определили при избору странке којој би приступили су свакодневне информације о масовном приступању нових чланова одређеној политичкој опцији. Трибина Уједињених региона Србије одржана у време доласка у Краљево челника странке Млађана Динкића и Верице Калановић била је прилика за доделу 259 чланских карата за исто толико нових чланова ове

- Да нисмо дали паре да се реши питање Јата и даље би се летело авионима старим 30 година и неки би пао пре или касније, па би цела нација жалила. Зар је бацање новца ако се у Краљеву озбиљном произвођачу, који може да запосли 1.000 људи, да новац да изгради велику фабрику. То је инвестирање у живот, а ми смо за живот, па сматрам да Краљевчани треба да дигну глас, јер ако мислите да ће се проблеми сами решити никад се то неће десити. Због залагања да сви имају једнаке шансе стално сам на мети удара, јер се ово не свиђа многим људима. Ако не направимо промену у другом правцу, ако људи немају више посла онда чак ни они који раде, лекари, учитељи до краја живота неће дочекати повишицу плата, а пензионери пензија. У домовима здравља је лекарима и медицинским сестрама плата последњи пут повећана за 30 посто 2006. године кад сам ја био министар.

служује. Изрекао је то председник Градског одбора Уједињених региона Србије Јован Нешовић констатујући да перјаница тих идеја треба да буде баш странка којој припада. Основ за то лежи у чињеници да су чланови странке сваки посао кога су се прихватили, како рече, урадили часно и поштено о чему сведоче резултати који су остали иза њих. Спремни су да то чине и убудуће, али им је потребна знатно већа политичка подршка - Не буду ли овај град преузели да воде озбиљни и способни људи у њему ће за 10 година бити 20 хиљада људи мање и град ће бити у горем положају него што је пре десетак година био Крагујевац када је био долина глади. Крагујевац је данас град будућности, а Краљево долина глади – истакао је Нешовић. И као што је ред на оваквим скуповима сваки од нових чланова Уједињених региона Србије добио је конкретан задатак, да пружи пун допринос реализацији програма странке у првом реду настојањем да кроз разговор убеди што више суграђана о потреби већег рада, одговорности и подизања привреде као основног предуслова за бољи живот свих нас. Не сумњајући у искреност порука са скупа неком заједљивијем би могло да се учини довољно интригантним питање шта се подразумева под „свих нас“. И ма колико ватрени говори челника странака деловали привлачно и утицали на атмосферу у сали да готово свака јаче наглашена реч изазива буру аплауза не може се отети утиску да су они често испровоцирани. Идеја о стално новим и способним људима на челу локалне самоуправе већ је девалвирана, а залагање челника Уједињених региона још више кад се зна да су у периоду у коме је Краљево доживело крах управо њихови представници у мањој или већој мери били у власти. Небројано пута се поновило да са само неколико одборника нису били у ситуацији да битније утичу на креирање локалне политике у којој су, иако су је сматрали погрешном, остајали све до неких нових избора. Тако је и данас када одборници ове странке у Скуп-

МАГАЗИН

8.12.2013.

штини града представљају језичак на ваги који би врло лако са политичке сцене могао да смени оне које сматрају недовољно способним да се носе са проблемима који оптерећују локалну заједницу. Друго је питање да ли у остатку са којима би направили већину има довољно озбиљних и способних. Било како било у Уједињеним регионима Србије влада уверење да би само њихов први човек, баш онако како је пре неколико година направио план и подигао Крагујевац, могао са члановима странке у Краљеву да направи план за овај град и подигне га на место које му припада. Уверени су да је за то потребно три до четири године, таман колико траје мандат у Скупштини града, а онда вероватно следи прича слична данашњој. Бројни извори указују да су ванредни парламентарни избори готово извесни већ у првој половини године, а истраживања агенција да рејтинг Уједињених региона Србије опада. До које ће границе пасти, или се уздићи, до наредних избора остаје да се види. У странци су уверени да омасовљењем чланства ништа није немогуће, јер да

није тако вероватно не би ни учествовали у изборној трци. На суморну слику Краљева подсетила је и бивши министар Верица Калановић. Ту слику додатно је отежала информација да међу радницима „Фабрике вагона“ има и оних који продају ствари из куће како би преживели. Да би се то променило Уједињеним регионима Србије треба двадесет пута више чланова који би обезбедили довољну подршку за реализацију програма и неопходне промене на свим новоима. И као безброј пута до сада тек кад изгубе позиције у власти дојучерашњи министри покушавају да оправдају све што нису урадили током мандата. - Један од Краљевчана ми није дао да направим просторни план док сам била министар. То није добро. Желим да имамо аутопут да бисмо могли да имамо инвеститора, желим да имамо подршку вагоноградњи да би људи поново радили у „Фабрици вагона“. Желим да имамо овде јак универзитет и градску управу са којом се дичим. Због тога је пред нама велики посао. Имамо јак мотив и ништа више. Зато уђите у сваку кућу, међу младе и ка-

жите им да овај град има будућност, да у овај град на одговарајућа места могу да дођу многи паметни људи, али им треба подршка – каже Калановић. Млађан Динкић је као и небројано пута до сада потврдио да је добар говорник и довољно обавештен да подсети на ситуацију у Краљеву која никад није била тежа. И док је раније постојала бар нада чини се да је град потпуно заборављен иако, као никада до сада, у врху власти седе и људи из овог града, саветник председника државе и један министар. У тешкој ситуацији која је владала ранијих година производња је у „Фабрици вагона“ одржавана захваљујући програму подршке вагоноградњи којим је требало створити услове за модернизацију српских железница. Динкић подсећа да је након три године програм прекинут одлуком актуелног министра привреде иако новац намењен за ту сврху није потрошен. Уједињени региони Србије својатају и заслугу за какав такав рад „Магнохрома“ који је након неуспеле приватизације личио на згариште. - Прорадила је производња, па иако сада постоји озбиљна заинтере-

сованост за заједничко улагање нико неће да прими директора „Магнохрома“ који месец дана моли да се саветује са владом како би заједнички нашли решење. Не би ЈАТ нашао решење да ми нисмо својим рукама довели „Етихад“ и направили нову компанију „Ер Србија“. „Магнохром“ неће сам од себе да оживи. Држава мора да помогне, а овде неће да разговарају ни са синдикатима ни са пословодством које има добар план – каже Динкић. Након 2005. године кад је Крагујевац називан долином глади, Бор пропадао, а Врање било пред колапсом Динкићев план који је прихватила влада дао је резултате. У Крагујевац је дошао Фијат, а Бор се препородио до мере да просечне плате износе 90 хиљада динара. Све то повод је за захтев да се донесе програм државне подршке за Краљево како би могло да се рачуна на перспективнију будућност. Уједињени региони Србије предлажу неколико сегмената програма које ће реализовати ако након наредних избора буду у ситуацији да то учине. Динкић је уверен да државне фабрике, као што су „Фабрика вагона“ и

„Магнохром“, имају перспективу, али им треба дати подстицај за покретање производње и проналажење партнера који би то урадили сопственим средствима. Подршка је неопходна и малим и средњим предузећима у приватном власништву баш као онима у Крагујевцу, Бору и Врању. Шанса Краљева је у отварању фабрике компонената за „Фијатова“ возила, а инвеститор са којим је први човек Уједињних региона Србије разговарао спреман је да зспосли 1.500 људи. Посебан програм треба да поспеши развој пољопривредне производње. Као што је то случај свуда у свету средства за то обезбедила би се субвенцијама које су у брдско-планинским пределима за 50 посто већа од оних у равничарским. Уместо тога Влада Србије, у којој је био до пре само неколико месеци, заговара политику стезања каиша и смањивања плата у јавном сектору. Политика стезања каиша није дала резултате ни у много јачим земљама, Грчкој, Шпанији и Португалији, а у Уједињеним регионима верују да то није применљиво ни у Србији због чињенице да се смањењем зарада, а ра-

стом пореза, мање троши. Кад се мање троши смањује се производња, а људи губе посао. Са друге стране подстицањем производње и запошљавањем повећава се потрошња и стварају услови за ново запошљавање. - Верујем да је влада тренутно у магли и да нема оријентир, а кад се та магла разиђе и угледа светлост дана ми из Уједињених региона Србије морамо да кажемо који је прави правац. Ако је држава толико задужена у прошлости да су камате три пута веће него буџет за пољопривреду дугови морају да се превремено отплате, јер не смемо да будемо зависни од међународних поверилаца и финансијских кредитора. Мора да се убрза привредни раст кроз агресивне подстицаје за инвестиције, не да се гаси Фонд за развој већ даје више новца онима који хоће да инвестирају – каже Динкић. Доказ колико је тај став исправан је пример „Фијата“ који је уместо аутомобила какви су били модерни пре 30 година почео да производи возила конкурентна на избирљивом светском тржишту. Т. Радовановић

Најављена радикализација протеста радника „Фабрике вагона“

МАГАЗИН

8.12.2013.

ВРУЋ КРОМПИР У РУКАМА ВЛАСТИ

- Они који су запалили пожар у „Фабрици вагона“ долазе као ватрогасци. - Најављени масовни митинзи радника предузећа у реструктурирању. - Радницима „Фабрике вагона“ дугује се 14 до 20 зарада. - Принудна наплата трошкова за лечење хемотерапијом. – На наплату стигло све што је било лоше деценијама уназад

о рока који је Министарство привреде одредило као крајњи за коначно решавање статуса предузећа у реструктурирању остало је тек нешто више од шест месеци. Одавно је познато да ће код свих која до тада не буду приватизована, или пронашла адекватног стратешког партнера са којим би наставила пословање, бити покренут стечај. Информација да се на списку од 25 код којих је овај ризик бар за сада отклоњен не налази ни једно од краљевачких предузећа у овом статусу која се

већ месецима налазе на белом хлебу, изазива посебну нервозу међу радницима. У најтежој ситуацији су они из Фабрике вагона који већ месецима штрајкују због неисплаћених зарада за период пре краја прве половине ове године од када нису добили ни динара упркос чињеници да се обавезе према комуналним предузећима нагомилавају. Повремени протести у настојању да се скрене пажња на тежину проблема који их оптрећује нису дали резултате, а последња седница

Скупштине града била је непосредан повод да у колони прошетају од „Фабрике вагона“ до Трга Јована Сарића како би одборницима локалног парламента указали на тежину положаја у коме се налазе. Само неколико дана раније у Фабрици вагона је боравио бивши министар, и председник Уједињених региона Србије, Млађан Динкић што је био повод за оштро реаговање градоначелника Краљева Драгагана Јовановића јавно изречено пред радницима овог колектива. Оцењујући боравак у Краљеву као покушај

Саши Радуловићу у коме се подсећа на више покушаја и молби за одржавање састанка у циљу решавања проблема запослених у „Фабрици вагона“ а.д. у реструктуирању, „Магнохрому“, „Аутотранспорту“, „Пластметалу“... - Ових дана смо изложени притиску да ће се заједнички сви радници наведених предузећа појавити на митинзима испред Скупштине града како би добили одговор о начину и динамици решавања њихових проблема. Да бисмо избегли велике проблеме који би створили протести у граду, у коме је иначе привредна ситуација катастрофално лоша, молимо вас да нам хитно закажете састанак код вас у минстарству где бисмо заједно са представницима града и привреде добили реална појашњења разрешења наведених проблема. Напомињемо да је социјална ситуација радника који су најавили ма-

совне и вишедневне протесте веома тешка. Тако се радницима „Фабрике вагона“ дугује од 14 до 20 зарада, а за задњих шест месеци није им исплаћен ни један једини динар по основу рада. Велики број радника не може да се лечи због неоверених здравствених књижица, па се тако дешава да су радници који користе дијализу, хемотерапију и тако даље утужени од стране Здравственог центра у Краљеву због неплаћања услуга – наведено је у писму. Најкарактеристичнији је пример пацијента коме је стигао налог за принудну наплату 120 хиљада динара трошкова за лечење хемотерапијом. Мала утеха за раднике „Фабрике вагона“ је објашњење да садашња гарнитура политичара није учествовала у приватизацији овог колектива која је изведена на до тада невиђен начин. Ни две посете амбасадора Белору-

Фото: М. Радовановић

тражења решења оних који не би требало да га траже, градоначелник указује да је Динкић у Карљеву боравио без позива руководства града, а није нашао за сходно ни да им се јави и позове на придруживање у обиласку. - Долази инкогнито, на чији позив могу да претпоставим. Најгоре је да се они који су запалили пожар сада појављују у улози ватрогасаца – чули су од градоначелника већ довољно исцрпљени радници. Иако локална самоуправа нема велике ингеренције у решавању коначног статуса „Фабрике вагона“ и других предузећа која се налазе у истом положају њени челници, ако је веровати градоначелнику, улажу максималне напоре да помогну. Маневарски круг је сужен, а све што могу да ураде је покушај да успоставе контакт са ресорним министарством. У том циљу је упућено писмо министру привреде

МАГАЗИН

8.12.2013.

сије, и привредне делегације ове земље коју је предводио министар индустрије, није дала резултате у ситуацији када фабрика месецима не ради, а бившим власницима дугује чак седам милиона евра. И док министар привреде од свих предузећа у реструктурирању тражи да направе фер процену капитала директор Фабрике вагона Бошко Славковић тврди да је то тешко изводљиво, а да су постављени рокови нереални. Са друге стране стечај је последње што би одговарало локалној самоуправи због опасности да град остане без бројних објеката за које је заинтересован. Између осталих ту су управна зграда фабрике, зграда Техничке школе, игралиште ФК

„Слога“, простор Спомен гробља... Опасност се надвила и над погоном „Термопластике“ за коју се верује да може да ради, али и „Ливницом“ која представља здраво ткиво. У таквој ситуацији очекује се позитиван одговор из ресорног министарства у време кад је стигло на наплату све оно лоше што се дешавало деценијама уназад. - Нико неће, а поготово не Радуловић, да пусти „Фабрику вагона“ низ воду, јер то није интерес ни државе ни владе. Каква ће решења да изнађе ја не знам. Оптимиста сам, и реално посматрам ствар, али морамо да се спремимо за све могуће варијанте. Имамо интерес због вас, а и због имовине, па би били оштећени кад би у оваквом

стању фабрика отишла у стечај. Економска ситуација је тешка, неке фирме ће сигурно да оду у стечај, а наш је интерес да то не буду „Фабрика вагона“, „Магнохром“, „Аутотранспорт“... – каже градоначелник. И док је писмо које је прочитано радницима „Фабрике вагона“ послато министру привреде Саши Радуловићу друго сличне садржине везано за „Магнохром“ упућено је на адресу председника Владе Србије Ивице Дачића. Више од тога локална самоуправа у овом тренутку не може да учини. Радници Фабрике вагона немају поверење у менаџмент који није подржао борбу за остварење стечених

права, а Штрајкачки одбор верује да се пре него министру привреде треба обратити првом потпредседнику Владе Александру Вучићу. Повод за то је његов став према протестима радника крагујевачког „Аутосаобраћаја“ и прибојског „ФАП“-а. Током седмомесечног штрајка радници нису направили ниједан ексцес, нити приступали радикалнијим мерама попут оних у Крагујевцу када је блокиран пут. Основ за овакав става лежи у чињеници да би тиме највише били погођени грађани Краљева који нису криви за ситуацију у „Фабрици вагона“. Стрпљење их полако напушта, а спремни су да чекају само још неколико дана. Након тога најављују знатно

радикалније понашање од свих досадашњих. Декларативна подршка градског руководства мала је утеха за све што преживљавају, а крајњи исход и даље неизвестан без обзира што државу занима само економско питање, а раднике социјални статус. - Покушаћњемо све што можемо да урадимо. Нисмо ми две стране, ми смо партнери, јер је ово од интереса за све нас и волео бих да се ово питање реши па да памтите ову власт која је успела да реши проблем, иако нисмо криви за ово што се десило. Врућ кромпир је у нашим рукама, а шта ћемо са њим видећемо – потврдио је градоначелник. Чак и да се зна ко је крив за ситуацију у коју су доведени радници „Фа-

брике вагона“ њима то не би много значило у ситуацији кад су доведени на ивицу егзистенције, а протекле недеље се чуло да су неки од њих почели да продају ствари из кућа да би преживели. Приближава се Нова година и највећи хришћански празник Божић који радници „Фабрике вагона“ очекују са стрепњом, али и надом да би у последњем тренутку могло да се деси чудо. Ту наду подгрева чињеница да су радници крушевачког „14. октобра“ добили неки новац, а крагујевачки превозници чак две мнималне зараде. Тако нешто радницима „Фабрике вагона“ био би велики поклон пред наступајуће празнике. Т. Радовановић

МАГАЗИН 8.12.2013.

Протест становника Доситејеве улице

МАГАЗИН

8.12.2013.

ИГРА ПО НОВИМ ПРАВИЛИМА

Фото: М. Радовановић

- Становници дела Доситејеве улице осећају се одбаченим и заборављеним у својеврсном гету окружени обећањима која подгревају наивно веровање да би нешто могло да се деси. - Најављена нова окупљања до доласка министра урбанизма и грађевине Велимира Илића који је изјавама последњих дана унео пометњу међу становнике овог дела града. - Доситејева улица заборава

МАГАЗИН

8.12.2013.

ако се приближава крај календарске године стиче се утисак да полако на површину излази све већи број проблема који притискају грађане Краљева. Један од карактеристичнијих је онај који већ више од три године након земљотреса оптерећује становника дела Доситејеве улице, посебно појачан чињеницом да из дана у дан добијају све контрадикторније информације о реализацији пројекта познатог као урбана регенерација овог дела града. Неизвесност која траје и сувише дуго била је повод да искористе одржавање овонедељне седнице Скупштине града и окупе се испред зграде Градске управе на Тргу Јована Сарића уверени да би могли да издејствују подршку одборника и руководства града у решавању проблема. У писму станара зграда које би требало да буду предмет пројекта, које је прочитала Зорица Стаменковић, изражена је жеља за подршком града чиме би се показало да нису ни у ком погледу дискриминисани у односу на остале становнике Краљева. Подршка руководства у решавању проблема била би, верују, и доказ да су једнако важно граду колико и он њима. Становници овог дела града осећају се одбаченим и заборављеним у својеврсном гету окружени обећањима која подгревају наивно веровање да би нешто могло да се деси. Како се ништа не дешава склони су веровању да су по ко зна који пут изиграни и остављени да новим пукотинама хране стрепњу за своју и безбедност своје деце. Отуда и позив представницима власти и опозиције да заједно пошаљу поруку да је Краљево и даље на карти Србије, да су и даље живи грађани ове државе који нису спремни да одустану од живота, али ни на предају или капитулацију. - Оно што боли је дискриминација. Не претерујем када то кажем, јер да је Доситејева улица у центру града, или да неко од политичара живи у њој, била би санирана одмах и безусловно. Да је којим случајем земљотрес био у Чачку од плате би нам одбијали помоћ за санацију. Зато данас дижемо глас и

тражимо истину, доказ на папиру за све урађено и обећано. Тражимо од министра грађевине Велимира Илића да дође у званичну посету Доситејевој, да нам достави званичне доказе о обезбеђеном новцу, да каже ко овога пута није урадио домаћи задатак. Тражимо гаранцију Владе Републике Србије за кредит, право на живот достојан човека, јер ако ми као одговорни грађани плаћамо порез овој држави онда и држава мора бити одговорна према нама – рекла је Стаменковић најављујући нова окупљања све до доласка министра Илића који је изјавама последњих дана унео пометњу међу становнике овог дела града. Да град у потпуности подржава исправна настојања и захтеве људи који живе у Доситејевој улици потврђује градоначелник Краљева Драган Јовановић који је испред зграде Градске управе сачекао групу становника обећањем да ће планирани пројекат урбане регенерације сигурно бити реализован. Градоначелник је најавио почетак радова за 2015. годину као што је прецизирано у Студији изводљивости, али са измењеним редоследом потеза на које је указано из Министарства грађевине и урбанизма. Студија изводљивости је прецизно дефинисала шта град треба да уради, а по процени градоначелника урађено је и више него што треба за шта су похвале стигле и из Централне европске банке. Управни одбор Републичке агенције за становање је донео одлуку о усвајању Студије изводљивости, а Скупштина дала подршку кредитном задужењу од осам милиона евра. Посета министра грађевине Велимира Илића, поводом полагања камена темељца зграда за социјално становање, унела је потпуну конфузију и изазвала огорчење градских челника и након одлуке Министарства финансија да паре не могу да буду заробљене годину дана. Пре него се затражи кредит неопходно је комплетно завршити пројектну документацију и обезбедити грађевинску дозволу.

- Није проблем што су се променила правила игре, кренућемо од почетка и урадићемо све што је било планирано за 2014. годину. Али, шта ако ЦЕБ каже да се мења оно што смо се договорили, па не да новац? Шта ако одбије такву врсту промене правила игре – страхује градоначелник. Радови на изради документацаије су започети, а стручњаци Саобраћајног института већ раде идејни пројекат за једну зграду. Паралелно са тим решаваће се имовинско правни односи и склапати уговори са сваким од станара појединачно. Цео тим који ради на овим пословима посвећен је максимално послу како би све припремне радње биле готове до почетка грађевинске сезоне 2015. године. До тада градски челници обећавају прилагођавање свим променама правила игре. Пројекат за прву зграду ће бити урађен бесплатно, а према обећањима ресорно министарство ће финансирати трошкове израде комплетне документације који се процењују на милион евра. У ситуацији када се правила игре често мењају значајна средства за израду комплетне пројектне документације планирана су и буџетом за наредну годину. Уколико изостане подршка републичких органа као крајња могућност предвиђено је задуживање града, а отплата кредита планирана из средстава локалног буџета. - И ми се осећамо превареним, јер су правила игре промењена. Ућићемо да се задужимо и плаћамо кредит, а упослићемо наше људе на изградњи. То је план Ц, јер је план А пропао – каже градоначелник. Повод за промену става Министарства финансија о узимању кредита за урбану регенерацију насеља у Доситејевој улици лежи у чињеници да су многа значајна средства на овај начин била заробљена, што држава више не може да издржи, па ће финансирати изградњу објеката за које постоји готов пројекат и грађевинска дозвола. Т. Радовановић

8.12.2013.

МАГАЗИН

Три године агоније становника дела Доситејеве улице

ПИНОКИО ИЗ УЛИЦЕ ЗАБОРАВА

- Идеја о урбаној регенерацији насеља потекла из Доситејеве број 106. - Грађани су запали у депресију након сазнања да су постали становници својеврсног гета у коме нема виђенијих људи, адвоката, судија, политичара. – Скривени сукоб унутар Српске напредне странке ускратио средства за урбану регенерацију зграда у Краљеву? - Пинокио је постао заштитни знак протеста, а дужина његовог носа се мења из дана у дан у зависности од информација које стижу до становника овог дела града

8.12.2013.

МАГАЗИН

Зорица Стаменковић

туације стигао је налог за прекид радова због правних проблема који би могли да настану током трајања ванредне ситуације. Једино што је преостало било је да се фотографише претходно и стање после изведених радова и са документацијом пође у Штаб за ванредне ситуације у циљу проналажења коначног решења. - Објаснила сам шта се дешавало, немамо куће ни рођаке на селу, а дете је добило запаљење плућа у гаражи. Зграда је кренула на све четири стране и плашили смо се да се не распадне.

Када је сутрадан дошао градоначелник са сарадницима сви су били затечени призором, па се ту зачела идеја о урбаној регенерацији због чињенице да ово сами не можемо да урадимо, а на стовариштима нема профила гвожђа потребног да би се санација извршила онако како треба. Послао је и волонтере да нам помогну да завршимо започети део послова пре него обуставимо даље радове – објашњава Стаменковић. Насеље у Доситејевој улици никло је прве године након Другог светског

Фото: М. Радовановић

гонија становника Доситејеве улице, као и бројних Краљевчана, започела је у првим јутарњим часовима 3. новембра 2010. године. За разлику од осталих грађана ова траје већ више од три године са малим изгледима да скорије буде окончана. Такав став провејава из разговора са станарима чије ставове артикулише Зорица Стаменковић коју је земљотрес тог новембарског јутра затекао у згради са бројем 106. Стицајем несрећних околности баш ова зграда се нашла на линији која од епицентра земљотреса у Сирчи води ка улици Николетине Бурсаћа у Сијаћем пољу, а показало се да су баш објекти на овом потезу претрпели највећа оштећења. Петнаест дана су Стаменковићи са двоје малолетне деце провели у гаражи очекујући да се санирају последице на згради која је већ два дана по земљотресу обавијена црвеном траком која је значила да није безбедна за становање. Када је први шок прошао, а страсти мало смириле након сазнања да помоћи са стране нема, становници зграде су се организовали, купили неопходан грађевински материјал и одлучили да сами изврше статичко ојачање постављањем бетонских стопа испод темеља и анкера на ивицама објекта. Средства су издвојили они који су могли, стигли су рођаци и пријатељи да помогну, а помоћ је понудио и стручњак са искуством у санирању објеката након разорног земљотреса у Скопљу шездесетих година прошлог века. Из Градског штаба за ванредне си-

МАГАЗИН

8.12.2013.

рата, а зидали су га затвореници по стандардима који су тада владали, а који нису предвиђали бетонске анкере који би обезбедили довољан ниво статичке сигурности. Врло брзо прихваћена идеја о рушењу зграда у овом делу града и градња нових које би, како се тврдило, требало је да представља нову развојну шансу града и ангажовање локалне грађевинске оперативе. Информација о урбаној регенерацији зауставила је санацију, а грађане мотивисала да се на сопствени ризик врате у поприлично оштећене станове.

Након сазнања да је за добијање кредита од иностраних финансијских институција потребно прибавити одређене податке у два наврата су попуњавали анкетне листиће са подацима о власништву, површини и броју становника. Банкари су тражили да се попишу и гараже, а поставили и услов да ни власници неукњижених станова не остану на улици. Посебан социјални прграм требало је направити за оне који су се бесправно уселили у поједине делове самачких зграда. Већ почетком 2011. године станари овог

дела града били су уверени да све иде по плану, па нису имали разлог да било шта проверавају или сумњају, поготово што је постојао тим преводилаца који су све то морали да преведу и пошаљу у банку. Понуђена је и могућност докупа вишка стамбеног простора по повлашћеним ценама. Како од самачких соба површине 12 квадрата не може да се направи стан решење је нађено у градњи гарсоњера, а за разлику површине станар би плаћао закуп по симболичној цени уз могућност откупа на период од 20 година. Све се кретало у позитивном смеру и поред различитих прича које су кружиле по насељу, а односиле се на врсту, квалитет и површину станова. Након што је у Народној скупштини изостала подршка кредиту за радове у Доситејевој улици Зорица Стаменковић је инсистирала да се обрати одборницима Скупштине града. Уз признање да је била изиритирана и изнервирана на састанку са шефовима одборничких група, уверена да по закону као представник грађана има право да буде укључена у решавање проблема, потврђује да је након процедуре која захтева писмени захтев једне одборничке групе ипак добила дозволу за обраћање. Сазнање да су буџетом за наредну годину предвиђена средства за кречење зграда на којима не постоји фасада додатно је појачала огорчење због неозбиљности градског руководства. - Поставила сам питање одборни-

МАГАЗИН

8.12.2013.

цима одакле право Тадићу да у предизборној кампањи каже да је Кра-

љево санирано. Одакле право Динкићу да у наше име одбије кредит? Постижем ефекат којим сам била задовољна, јер се о томе разговарало, а наш циљ је био да проблем ставимо у жижу интересовања, јер једино тако можемо да створимо шансу да се деси нешто позитивно. Следећег дана Динкић је уложио амандман, па је настављена процедура тражења кредита, а ми смо се примирили – каже Стаменковић. Како се нико из управе града није изјашњавао, а ни медији нису придавали посебну пажњу овом проблему, информације до којих се долазило на различите начине потврђивале су да је почела израда Студије изводљивости. Као гром из ведра неба деловала је изјава министра Велимира Илића да од посла нема ништа док се не потпишу уговори са сваким власником стана посебно. Становници спорног насеља су углавном обични људи, радници скромног образовања и пензионери који нису вични тумачењу правних заврзлама, па се јавила жеља да их неко правовремено и истинито обавештава како произвољне информације не би производиле негативан ефекат. Зорица Стамнековић потврђује да су комшије запале у депресију изазвану сазнањем да су постали становници својеврсног гета у коме нема виђенијих људи, адвоката, судија, политичара. - Три године смо били фини и ћутали, али нисмо глупи и нећемо да толеришемо неке ствари. Чврсто нам је обећано да ћемо бити обавештавани о сваком следећем кораку, али се то није десило. Нико од станара није финансијски способан да било шта уради, а у мојој згради живи жена која прима социјалну помоћ само девет месеци у години. Преградни зидови су попуцали и померају се, а ишчупано је и степениште па је било питање дана кад ће да се сруши. Сва три анекса су пукла на идентичан начин, само што се код нас раздвајање зидова види много више. Оловне цеви за воду су се испомерале, па почиње да влажи на све стране. На попречним зградама је

дрвена међуспратна конструкција, а санација је могућа само уз велика улагања – каже Стаменковић истичући да је законски рок од две године за то већ прошао. Обилазиле су ово насеље већ неколико дана после земљотреса различите комисије и свака наредна је умањивала оштећење на зградама, што је код становника појачавало сумњу да је све рађено смишљено јер ни за један стан не постоји записник детаљног оштећења. Тешко је међу становницима овог дела града одагнати сумњу да је пројекат урбане регенерације зауставио министар Велимир Илић. Основ за овакав став су различите изјаве које о истој ствари пласира из дана у дан, а то што каже на телевизији нема никакву тежину, нити правну основу за покретање тужбе. Због тога и траже да дође и грађанима поднесе писмене доказе о тврдњама које произвољно износи. Између две посете европских банкара долазили су представници пројектанта, а посебно узнемирење међу становнике уносила су три џипа београдске регистрације са затамњеним стаклима који су долазили до самачке зграде. У ону која је највише оштећена нико није улазио. - Не могу да се опоравим од земљотреса, кад прође камион ја скачем, па иако не подносим чињеницу да сам немоћна тог тренутка схватим колико смо ситни и мали. Појавила се и сумња да неко намерно минира цео процес, а све је испровоцирало перформанс који су станари извели испред зграда претходне суботе када су симболично поставили камен темељац који је означавао почетак урбане регенерације овог дела града уз присуство министара направљених од папира – објашњава Стаменковић. На скупу станара договорено је да се на дан одржавања последње седнице још једном изврши притисак на одборнике Скупштине града. Иако је скуп на време, и у складу са прописима, уредно пријављен Полицијској управи званична потврда за одржавање никад није стигла. Како ни на-

челник ни његови заменици нису били присутни сугерисано је, позивајући се на закон, да се скуп не одржава у близини зграде у којој заседа локални парламент. Полицијски службеник није био у могућности да одреди које је то безбедно растојање са кога становници Доситејеве улице не би угрожавали рад парламента. - Не пише нигде колико је то метара, а релативна је ствар како се процењује растојање. Сазнам да је и центар града близу, а и скуп у Доситејевој може да буде близу. Дошао је шеф и прича о последицама, а ја кажем да бих волела да ме ухапсе како би моја прича добила другачију конотацију и оставила другачији утисак на јавност. Хапсите мајку двоје малолетне деце за то што покушава да изнесе истину. Странке би реаговале, медији такође, а нисам сигурна како би народ реаговао – каже Стаменковић. Једина намера била је подршка руководства града и одборника због чињенице да се проблем станара не види у Београду. И поред чињенице да дозвола није добијена скуп је одржан уз ризик да организатор буде ухапшен уколико било ко из Градске управе наговести да се на било који начин угрожава рад парламента или неке друге службе. Следећи корак је, каже Зорица

Стаменковић, отворено писмо министру са захтевом да се на лицу места увери са условима у којима живе становници овог дела града. Конфузном и збуњујућом оцењена је и изјава градоначелника која се разликује од оне дате само дан раније. Све то наводи на непостојање комуникације са властима у Београду због које информације нестају или не стижу у правом моменту. И поред свега Стаменковић не спори да је нешто урађено, пре свега регулисање имовинско правних односа са „Магнохромом“ који је био власник земљишта на коме су изграђени спорни објекти. Све мања доза поверење у руководство града који умире утиче на размишљање о слању деце на студије у Београд са жељом да тамо и остану. Посебно огорчење међу становницима Доситејеве улице изазвала је информација о издвајању 40 милиона евра за санацију затвора у Србији. Отуда и помисао да се котирају лошије од затвореника и да би требало да се баве криминалом како би постали видљивији у држави. Разлоге за овакав однос становници овог дела града виде и у скривеном сукобу у оквиру Српске напредне странке и подели интересних сфера у одређеним градовима. Због тога су ус-

краћена средства за урбану регенерацију Доситејеве улице, а кола су се опет сломима на становницима овог дела града. Приликом једног до последњих окупљања пред грађанима се појавила лутка Пинокија која треба да симболизује различите информације од којих многе сматрају лажним. Пинокио је постао заштитни знак протеста, а дужина његовог носа се мења из дана у дан у зависности од информација које стижу до становника овог дела града. Наградно питање о томе на кога би могао да се односи налази се на профилу Доситејева Улица Заборава који је постављен на Фејсбуку. - Колико год да нам је тешко, и да смо утучени, овај народ има дух и смисао за шалу и једино нас то одржава да не полудимо. Такви смо, таква нам је генетска потка и требало би да то негујемо у народу. Нажалост, изгубили смо контакт једни са другима у време кад не морате некоме да дате новац да бисте му помогли. Довољна је лепа реч, поштовање, пажња, а ми то нисмо имали ни од локалних ни републичких власти – каже Зорица Стаменковић. Т. Радовановић Фотографије: Б. Оташевић

Полуфинале такмичења за најбољу технолошку иновацију

МАГАЗИН

8.12.2013.

НОВА ФИЛОЗОФИЈА У ПРОИЗВОДЊИ

Фото: М. Радовановић

- На другом полуфиналном такмичењу у Краљеву изабрана три иновативна решења која ће се, са исто толико из првог полуфинала у Новом Саду, надметати за тиулу најбољег у овој години. – У претходних девет године на основу такмичења настало више од 70 предузећа и отворено преко 230 нових радних места, а кроз обуку прошло више од 6.000 људи. – Краљевачки произвођач лаких авиона одустао на половини такмичења. - У финалу Епоха, Лед и Стоп вирус

МАГАЗИН

8.12.2013.

акон првог полуфинала Такмичења за најбољу технолошку иновацију у Србији за ову годину, које је одржано 3. децембра у Свечаној сали Факултета техничких наука у Новом Саду, друго у Краљеву требало је да између шест понуђених решења изабере три која ће се равноправно надметати за најбоље 26. децембра пред камерама националног јавног сервиса. Такмичење за најбољу технолошку иновацију у Србији одржава се девети пут, а већ седам година су у надметање укључена и најбоља технолошка решења из Републике Српске од којих се очекује да допринесу да се бруто домаћи производ подигне на виши ниво. Првенствени циљ такмичења је да окупи вредне и паметне људе који могу да направе нешто ново, али и да се кроз њега што већем броју корисника приближи иновативно понашање и размишљање које као крајњи ефекат даје тржишни производ као основ за формирање новог предузећа. Осим стварања дохотка оно треба да подстакне нове људе да наредне године учествују у такмичењу и допринесу

стварању нове српске филозофије у производњи. У протеклих девет година на основу такмичења настало је више од 70 нових предузећа у којима је отворено преко 230 нових радних места, док је у исто време кроз обуку прошло више од 6.000 људи. Тако је остварен основни циљ да што више њих савладава страх од предузетништва и научи како се од идеје долази до реализације. Такмичење се одвија под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја уз подршку Привредне коморе Србије, а у организацију је укључен и Факултет техничких наука из Новог Сада. Промотивне активности и позив такмичарима одвија се прва три месеца сваке године да би од априла до новембра били одржавани тренинзи по регионалним привредним коморама. Све иновације, упоређујући их са другим из различитих области, оцењују рецензенти расути по свету од Америке до Аустралије и Азије до Африке. Током читавог процеса оцењивања такмичари су упознати са рејтингом своје иновације тако да до

завршетка такмичења могу да врше различите интервенције у циљу побољшања производа. Сајам иновација у Привредној комори Србије има за циљ да од приспелих изабере 12 најбољих иновација које се кроз два полуфинала квалификују за завршно такмичење. Од првог такмичења 2005. године победу су односиле различите иновације. Прве године је најбољи био пројекат технологије за добијања бакра из јаловишта, наредне из области физике и стварања монокристала, затим грађевинарства којим је капиларна влага спречавана да нарушава зграду. Следе пројекти из области информатике, хемије, пољопривреде, прерађивачке индустрије. Полуфинално такмичење је у Краљеву одржано други пут, након прошлогодишњег на коме је било и иноватора са овог подручја од којих је један доспео до финала. Краљевачки произвођач лаких авиона, за кога се веровало да би могао да буде високо пласиран, ове године је из непознатих разлога одустао на половини такмичења.

Помоћник министра у Министарству просвете, науке и технолошког развоја проф. Ивица Радовић наглашава да такмичење подстиче препознатљивост истраживачког рада у ономе што треба да апсорбује привреда. Зато је Србија већ расписала јавни позив за иновационе пројекте који у 2014. години треба да дају знначајан допринос вези између научних и технолошких истраживања у функцији подизања капацитета привреде. Претходне године је финансирано 95 пројеката, а финансијском подршком 784 национална научна пројекта Србија доказује да су резултати наше науке на нивоу развијених европских земаља. Издвајања за науку износе 0,3 посто бруто националног дохотка, односно 0,5 са средствима из кредита, што још није на нивоу земаља развијеног света. За једно од три места у финалу у Краљеву надметали су се пројекти из области машинства, енергетике, грађевинарства и пољопривреде које су представили тимови Епоха, Лед, Стоп вирус, Flying ash, Хидростати и Chromosome. Иновација Стоп вирус представља

екоробота као револуционарно средство које чисти све вирусе и бактерије у вентилационим каналима и превентивно спречава ширење опасног „коксаки“ вируса чиме се решава један од горућих проблема нашег времена и омогућава потпуно безбедан и сасвим здрав живот и рад, посао и боравак у свим затвореним просторима са вештачком вентилацијом. Flying ash омогућава производњу опеке и опекарских производа у чијој производњи се употребљава пепео као опасан отпад, који се током технолошког процеса неутралише, а као сировина даје побољшане карактеристике производа у односу на традиционалне опекарске производе. Тим Chromosome је представио цевчице са течним средством за исхрану собног саксијског биља напуњену течним ђубривом која храни собну саксијску биљку у периоду од месец дана. Производ је изузетно једноставан за употребу, јер спречава грешку корисника, повећава ефикасност примене ђубрива кроз смањење утрошка воде, правилно храни биљку у дужем временском периоду помоћу споропропусних микрофилтера и спречава

контакт корисника са садржајем, односно ђубривом. Комбинована ратарска машина за орање са обртним плугом, припрему и сетву, састоји се од обртног плуга, овешеног у три тачке иза трактора, рама са рамом, овешеног на рукавцима полуосовина задњих точкова трактора и склопа оруђа. Склоп се састоји од великог шупљег ваљка са српастим зубима за грубо уситњавање орања, резервоара за вештачко ђубриво, низа међусобно паралелних тракастих чистача, правоугаоног плочастог, благо уназад повијеног равњача орања, вибрационих плоча за стабилизацију орања, резервоара сејалице, и ексцентричне осовине. Код иновације Примена сувог леда при силирању сточне хране суви лед директно сублимира у гасовити облик угљен диоксида, без остављања резидуа, влаге и трагова. Основна идеја тима била је да створи ново решење у технологији силирања које може да омогући бољу млечно киселинску ферментацију при конзервисању сточне хране. Т. Радовановић

Повећана концентрација штетних материја у ваздуху

МАГАЗИН

8.12.2013.

ОПАСНОСТ ВРЕБА УЈУТРУ И УВЕЧЕ

- Особама са срчаним и плућним обољењима, старијим особама и деци препоручује се да избегавају боравак напољу и продужену физичку активност, посебно у јутарњим и вечерњим сатима. - Пожељно је смањење продужене напорне физичке активности и здравог дела популације и избегавање проветравања станова у јутарњим и вечерњим сатима требног потврдило је Одељење за инспекцијске послове саопштењем о садржају штених материја и њиховом утицају на здравље. У саопштењу дословно пише да након редовног узимања узорака ваздуха за анализу коју врши Завод за јавно здравље Краљево, резултати показују угроженост и оптерећење ваздуха честицама ПМ (Пе Ем) 10. Због временских прилика: хладних ноћи, благог ветра, повећане влажности и повишеног атмосферског притиска, долази до кондензације водене паре и стварања магле, што на нивоу атмосфере доводи до стварања честица ПМ 10, од водене паре и зага-

ђујућих материја из атмосфере. Ове честице могу имати надражајно деловање и провоцирати тегобе код срчаних и плућних болесника. После анализе добијених резултата и обиласка терена, стручни тим Завода за јавно здравље Краљево предлаже да особе са срчаним и плућним обољењима, старије особе и деца избегавају боравак напољу и продужену физичку активност, посебно у јутарњим и вечерњим сатима. Пожељно је смањење продужене напорне физичке активности и здравог дела популације. Такође, не препоручује се проветравање станова у јутарњим и вечерњим сатима. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

едавно објављен податак да је деветнаест дана заредом концентрација штетних честица у ваздуху била изнад дозвољене објављен је на седнци Градског већа са великим закашњењем након констатације градоначелника Краљева да су падавине прочистиле ваздух и отклониле сваку опасност по здравље становништва. Из завода за јавно здравље непосредно затим стигла је информација да ће квалитет ваздуха бити контролисан свакодневно а о квалитету јавност бити правовремено обавештавана. Прва потврда да опет нешто није у реду а да је квалитет ваздуха испод по-

8.12.2013.

МАГАЗИН

Жељко Димитријевић

Уз Светски дан особа са инвалидитетом: Човек који је додирнуо небо

- Хицем од 26,88 метара Жељко Димитријевић је на Параолимпијским играма у Лондону прошле године оборио девет година стар светски рекорд у бацању чуња. - Нисмо сви рођени да би се бавили спортом, па не треба сви да мисле да ће да буду Жељко. - Свако треба да пронађе себе у ономе у чему је најбољи и да пружи 120 посто и више да би био у врху, јер сто посто сада дају сви. - Порука свима, без обзира да ли су особе са инвалидитетом или не, је да никад не клону духом, да буду борци и никад не кукају над судбином, а резултати ће доћи

Фото: М. Радовановић

ШАМПИОН КОГА ЈЕ РОДИЛА ТЕТКА

МАГАЗИН

8.12.2013.

ош од рођења Жељку Димитријевићу је ускраћено оно што је неопходно сваком људском бићу, поготово првих година живота. Љубав су му ускратили они од којих се то најмање очекивало, родитељи који су га после развода, само две недеље по рођењу, оставили на чување баки Стојни Миливојевић у малом месту Рибаре поред Жагубице у Хомољу. И док су школски другови током летњег распуста одлазили на море Жељко је морао још од шестог разреда да надничи у Војводини, ради у шуми, скупља печурке и пужеве, бере купине, окопава кукуруз, сакупља сено и ко зна шта све још да би обезбедио средства за школовање. Али, што се мора није тешко, па му ништа од тога није сметало да до завршног разреда Машинске техничке школе у Мајданпеку има све петице и са 19 година матурира као одличан ђак. Радост баке Стојне због успешно завршеног школовања мало је помућена сазнањем да се Жељко спрема на пут, овога пута у Швајцарску да током три наредна месеца заради коју пару и остави јој пре него што на јесен оде у војску. Након војске планирао је да се врати у Швајцарску и са дипломом машинског техничара обезбеди безбрижан живот. Само дан након што се из Београда вратио са швајцарском визом у пасошу срушио се његов, али и свет баке Стојне. Иако су знали да је то ризично тројица другара надметала су се у настојању да покажу који од њих може да направи атрактивнији скок у Млаву. Неопрезан скок довео је до повреде вратног пршљена, а Жељка до краја живота везао за инвалидска колица. Бака Стојна није могла да поднесе чињеницу да ће њен мезимац остатак живота провести у колицима, па је пресвисла од туге а бригу о Жељку преузела тетка Крунослава Момировић из оближње Осанице која је целу кућу прилагодила потребама тешког инвалида. Зато је одувек кад крене до тетке говорио да иде кући, а и данас у шали често каже да га је родила тетка која је била једини ослонац увек кад је то било потребно. Над Србијом се у то време већ надвијала опасност надолазећих ратова, а

највећи терет поднела је баш Жељкова генерација. И он би, да се није повредио, завршио на неком од ратишта, али се стицајем несрећних околности нашао у Сланкамену где је на рехабилитацији провео читаве две године. - Опоравка није било, а моја величина је била у томе да никад нисам клонуо духом, можда и зато што сам читавог живота био борац. Многи људи који су настрадали клонули су, а моја порука свим особама са инвалидитетом, и свим другим људима, је да никад не клону духом у било каквој ситуацији да се нађу. Сваком од нас предстоји пет минута само је питање да ли ће на прави начин ко искористити тих пет минута – каже Жељко. Источна Србије је брдовита, неравна и неприступачна, па ништа није прилагођено особама са инвалидитетом. Менталитет и понашање људи према особама са инвалидитетом су посебна прича, каже Жељко. Често су из најбоље намере, због неразумевања, правили велике грешке које су убијале психички. У ситуацији кад то више није могао да поднесе затражио је да буде смештен у неку установу у којој би се формирао као личност којој је пружена могућност да ради и сам себе издржава. Те 1993. године једино место био је Геронтолошки центар „Јеленац“ у Алексинцу у коме се Жељко обрео са 22 године живота. До тада најмлађи станари дома имали су четрдесетак година више, али су га сви, као и запослени и директор дома, прихватили као најрођенијег па је први пут осетио да може нешто да привреди и бори се за своја права. - Имао сам срећу да упознам Душанку Лукић Хавелку која је била иницијатор изградње дома за особе са инвалидитетом у Земуну, јединог те врсте у земљи. Обећала је да ће ме пребацити тамо чим та установа буде готова. У Београду је многим инвалидима било тешко да се прилагоде, па највећи број њих или тавори или се врати у родни крај. Кад су ме испратили из Алексинца дали су ми одшкринута врата и раширене руке да пробам, с тим да увек могу да се вратим. То ми је много значило, јер је

опасно ако одеш негде а не можеш да се вратиш – прича Жељко. Као први житељ новог дома у Земуну од првог дана је активно радио на формирању удружења станара са циљем да се побољша квалитет живота особа са инвалидитетом. Читавих осам година је Жељко био председник удружења које је рализовало многе значајне пројекте, стазу од дома до Студентског града, асвалтирање улица, ликовне колоније, олимпијске дане и бројне друге који су подразумевали самостално становање уз подршку, персоналну асистенцију и слично. Већина особа са инвалидитом највише се плаши сажаљевања средине у којој живе. Зато више од свега желе да добију шансу и покажу шта све знају и могу да ураде. А Жељко је и знао и могао више од здравих особа које кукају над судбином док траже посао, а моле Бога да га не нађу. Од тринаесте године је сам обезбеђивао средства за живот, и није зависио ни од кога, па му није било тешко ни у Београду да се сналази на различите начине зарађујући чак и посредством интернета, а успео је и да купи ауто сестрићу Ненаду. Онда се у дому појавио Драженко Митровић, човек који је обележио српски параолимпизам, а из Лондона се прошле године вратио са сребрном медаљом и новим европским рекордом у бацању диска. Све до повреде Жељко је био живахан младић који се бавио спортом, првенствено фудбалом. Са повредом су се променила интересовања и остао само шах који као пензионерска игра није пружао превише шанси човеку са пуно адреналина и победничког менталитета да искаже своје могућности. - Ступио сам у контакт са људима из Друштва параплегичара и квадриплегичара Србије, учланио се у удружење и појавио на републичким спортским играма рекреативног типа чија је суштина да окупе што већи број такмичара међу којима има талената који касније направе велике резултате. Имамо три бацачке дисциплине и вожњу колица и сви се такмичимо да видимо шта коме лежи. Бацао сам бомбу и куглу, возио колица, али ми ништа од тога

МАГАЗИН 8.12.2013.

није толико легло као чуњ. Бацао сам око 15 метара, затим на првенству Београда 19, све док ме није запазио селектор атлетске репрезентације Србије за особе са инвалидитетиом Властимир Голубовић. У почетку нисмо имали ни праве чуњеве све док селектор није отишао на такмичење у Италију и купио један по стандардима светске федерације на основу кога смо код столара направили друге да би могли да тренирамо – прича о првим корацима на путу до параолимпијског шампиона Жељко Димитријевић чији се живот променио уласком у свет професионалног спорта. Тренинзи два пута дневно постали су много озбиљнији, а суров спортски живот диктирао је врсту хране и време када мора да се иде на спавање. Сви инвалиди на такмичењима, каже Жељко, дају сто посто, али то није довољно за врхунске резултате за које је потребно много више. И док друге земље у спорт особа са инвалидитетом улажу знатно већа материјална средства њихови такмичари заостају за српским које уз таленат и врхунског селектора краси борбени дух. Зато се мала, али одабрана, српска екипа прошле године из Лондона вратила са пет медаља и три светски вредна рекорда. Иако је најдаље од свих куглу бацио Драженко Митровић, због сједињавања група, морао је да се задовољи сребрном медаљом. Светски рекорд у бацању копља постигла је Тања Петровић, а у бацању чуња Жељко Димитријевић. Уз то освојене су и две сребрене медаље у стоном тенису. - Иако сам имао срећу мислим да ми се вишеструко вратило све оно што сам годинама уназад радио за друге. Првим хицем сам постигао светски рекорд и ушао у историју параолимпијских игара. Атлетска такмичења почела су у 10 сати, а ја првим хицем постигао светски рекорд само један минут и 54 секунде касније. Истог тренутка такмичење је заустављено да би се проверила справа, јер док се не докаже исправност хица не може да се настави такмичење – објашњава Жељко. Параолимпијске игре у Лондону, одржане само неколико дана по зав-

ршетку Олипијаде, показале су колико интересовање у Енглеској влада за њих, а цео Лондон је био излепљен билбордима и паноима са ликовима спортиста са инвалидитетом. Отварању игара присуствовала је британска краљица, а на стадиону је било 80 хиљада посетилаца који су улазнице платили по 600 фунти што износи између 800 и 900 евра. И Драженко Митровић, коме је ово била друга Олимпијада, једва је успео да купи улазницу за своју супругу. Када је Жељко Димитријевић стао на победничко постоље први пут су се у историји параолимпизма зачули звуци химне Боже правде. - Кад химна свира мом имену и кад се застава подиже на највиши јарбол пред 80 хиљада људи осећај је неописив, а и данас се најежим кад гледам церемонију током које сам деловао присебно. Све сам урадио, ушао на стадион, поздравио све посетиоце, кад сам изашао на постоље прекрстио се, захвалио људима који су ми уручили медаљу, пољубио медаљу, окренуо се и певао химну. То не може да се опише и колико год да неко има лепе снове толко лепе не може да има – каже Жељко. Након само две године у професионалном спорту Жељко Димитријевић је овенчан славом олимпијског победника. Прво велико такмичење на коме се појавио било је прошлогодишње Европско првенство у Холандији са кога се вратио као победник бацивши чуњ преко 25 метара. У Лондону је постигао лични рекорд од 26,88 метара надмашивши дотадашњи светски рекорд из 2003. године за 21 сантиметар. Дотадашњи рекордер, такмичар из Чешке, једва да је успео да изједначи стари рекорд. Друго и треће место на играма у Лондону освојила су двојица бивших светских рекордера, један из Чешке, други из Алжира. И баш због те чињенице Жељкова медаља сија много већим сјајем. Много више од медаље значи чињеница да је на боље промењена слика о спорту особа са инвалидитетом. Већ са аеродрома репрезентација Србије је стигла на пријем код председника Републике, затим код престо-

лонаследника и градоначелника Београда. Жељко Димитријевић је проглашен за најбољег инвалидног спортисту Србије у прошлој години, добио награду „Браћа Карић“ и највеће спортско признање „Мајску награду“. То је, каже, све што се може освојити. - Додирнуо сам небо и ту желим да останем, јер више од тога не може. Драго ми је да су већ троје људи тражили да им продам чуњ са којим вежбам. Имају повреду врата и видим да доста вежбају и напредују, па имају добре изгледе да постану моји наследници, а то ће ми бити највећа сатисфакција. Увек сам радо долазио на републичке игре, јер сам одатле и сам поникао. За особе са инвалидитетом веома је битно да учествовују на масовним такмичењима на којима се откривају таленти који касније постају велике звезде. Мој мото је да се никад не предајем у животу. Нисмо се сви родили да се бавимо спортом, па не треба сви да мисле да ће да буду Жељко. Али, свако треба да пронађе себе у ономе у чему је најбољи и да пружи 120 посто и више да би био у врху, јер сто посто сада дају сви. Моја порука свима, без обзира да ли су особе са инвалидитетом или не, је да никад не клону духом, да буду борци и никад не кукају над судбином, а резултати ће доћи – каже репрезентативац Србије Жељко Димитријевић, параолимпијски шампион, светски и европски рекордер у бацању чуња. Величину је Жељко показао и након што му је умрла мајка, иста она жена која га је напустила кад је имао само две недеље. Никад је од тада није видео, али јој је опростио јер је веровао да није знала шта ради. Испратили су је са свим почастима и српским обичајима он и сестра Летица Милосаљевић која је допутовала из Швајцарске. Колика се количина горчине свих ових година накупила у њему сведочи чињеница да, иако зна где живи, не показује никакво интересовање за оца. Он је, каже, испричана прича, па често у шали каже да и није жив. Т. Радовановић

8.12.2013.

МАГАЗИН

Славољуб Даишевић

Краљевачка медијска сцена: Славољуб Даишевић

- Седам година се на програму Радио Краљева ништа није мењало док на место уредника није постављен Славољуб Даишевић. - Након што је промењена комплетна прогамска шема, уведене нове емисије и почео целодневни програм, врло брзо се испоставило да је настао најбољи локални програм у Србији. - Далеко најслушанија емисија Радио Краљева „Селима у походе“, коју је годинама уређивао и водио Милан Глишовић, освојила је чак 11 награда у јакој конкуренцији радио станица са територије целе Србије. - Три последње године радног века Славко Даишевић је уређивао и водио емисију о туризму да би се последњом емитованом из Хотела „Термал“ у Матарушкој Бањи опростио од слушалаца и отишао у заслужену пензију. Са Даишевићем је у пензију отишла и „Дилижанса“, јер нико после њега није имао жеље да настави крстарење по туристичким местима Србије

Фото: М. Радовановић

ПРВИ И ПОСЛЕДЊИ ВОЗАЧ „ДИЛИЖАНСЕ“

МАГАЗИН

8.12.2013.

ије мали број оних који су захваљујући сплету различитих околности почели да се баве занимањем о коме никада до тада нису размишљали. Један од њих је и дугогодишњи уредник Радио Краљева Славољуб Даишевић који сведочи да су околности почеле да се компликују када је на последњој години студија књижевности прихватио стипендију општине Сански мост. Тешка економска ситуација почетком седме деценије прошлог века, и добра стипендија са обавезом да у овом месту ради само годину дана, били су довољан разлог да прихвати понуду и у јесен 1962. године допутује у школу која је имала тек девет наставника. Колектив се након конкурса попунио до почетка другог полугодишта, а пре него је испунио обавезу коју је преузео добио је позив за одлазак у војску чврсто решен да се по одслужењу не враћа у Сански мост. У вечерњим школама тога времена дошколовавали су се различити профили средњошколаца, а грађевинци у школи смештеној у Дому друштвених организација. Иако им је недостајао професор српскохрватског, а запослење било извесно, језика сплет околности утицао је да Даишевић поново оде у Сански мост и тамо проведе читавих 13 година. Иако то није било уобичајено на један од часова у основној школи дошао је директор школе са препоруком младом наставнику да присуствује састанку на коме је у општини главну реч водио председник тадашњег Социјалистичког савеза радног народа. У Санском мосту је већ раније донета одлука о отварању радио станице, сређене просторије и поручена опрема, па је требало изабрати људе који ће у њој да раде, а врхунац изненађења представљао је предлог да место првог човека заузме баш Славољуб Даишевић. Како није имао никакву представу о начину на који функционише радио станица пре ангажовања нових сарадника прва искуства нудио је радио у оближњем Кључу. Први утисак није био богзна колико повољан због чињенице да су свуда око водитеља биле разбацане грамофонске плоче што је

указивало на одсуство добре организације и дисциплине. Сасвим супротна слика из мале радио станице у Хрватској дубоко се урезала у памћење Славка Даишевића и постала модел по коме би требало уређивати ону у Санском мосту која је почела да ради само неколико дана пре 29. новембра исте године. Уз помоћ грамофона купљеног у Љубљани емитована је музика са грамофонских плоча, а велики број слушалаца пажљиво седео испред радио апарата надајући се да би могао бити срећни добитник ћебета као главног згодитка редовне наградне игре. Пет година је Даишевић уређивао програм свестан чињенице да и у Краљеву постоји радио станица која је све више била повод за размишљање о повратку у родни крај. Један од ретких долазака био је прилика да се заинтересује за могућност запослења. Вест да је између троје пријављених кандидата на конкурс избор пао на њега и Слободана Рајића брзо је стигла и до Санског моста, па се Даишевић врло брзо обрео на последњем спрату Дома друштвених организација. Као професор српскохрватског језика првих неколико месеци читао је текстове за „Ибарске новости“ и исправљао правописне и грешке у куцању. И као при одласку у Сански мост поново се десило нешто што није очекивао. На наговор Милана Глишовића снимио је емисију о Школи у природи на Гочу и стидљиво понудио уреднику радија који ће већ сутрадан постати место на коме ће остати све до одласка у пензију. - Први дани су били доста лепи. Био сам у канцеларији са Драганом Бајовићем и Мирославом Качаревићем, а уредник био Ђорђе Ковачевић који није подржавао мој пријем. Распореди ме и да прве задатке за радио с тим да једну тему недељно коју сматрам најбољом припремим за новине. Имали смо два грамофона и апарат који је мерио докле музика треба да иде, а техничари су били Раде Живковић, Бранислав Терзић, Неша Димитријевић и Будо Дугалић. Сви су били добри, а најдуховитији и најпродуктвинији је био Раде Живковић – сећа се првих дана у Радио Краљеву сада

већ пензионисани новинар Славољуб Даишевић. Шестосатни дневни програм почињао је у подне емисијом „Заједно са вама“ коју су током два сата водили наизменично Снежана Којовић и Драган Бајовић. Помагао им је и Милан Глишовић све док није почело емитовање култне емисије „Селима у походе“ која је у конкуренцији свих српских радио станица освојила чак 11 награда. Малобројну екипу новинара „Ибарских новости“ допуњавали су Данило Цвијетић, Драгољуб Обрадовић Кондис, Мија Сарић, Драган Илић Нишки и уредник новина Љиљана Ђорђевић. Са оскудним знањем и техником сваког дана се великим радом надокнађивало оно што недостаје, а устаљена програмска шема одржавала све до 1988. године. - Седам година ништа нисмо мењали све док, захваљујући Зорану Николићу, нисам изабран за уредника радија. Директор ми је дао одрешене руке, па сам направио сасвим нову програмску шему. Изменио сам комплетан програм, а да бих то реализовао тражио сам да пређемо на целодневно емитовање. Иако је било отпора директор је прихватио и након само једног сата емитовања првог дана устврдио да ће то бити најбољи програм у Србији што се убрзо и потврдило – прича Даишевић. Сваког дана је по један од новинара имао двосатну ауторску емисију. Понедељком је акценат стављен на спорт, уторком на теме из града, средом културу, четвртком култура из региона, петком туризам, а преко викенда су се емитовали поздрави, жеље и честитке. Сваког дана у поподневним часовима на програму је била тема дана, а програм музиком врло педантно допуњавао музички уредник Срећко Гвозденовић. Славко Даишевић потврђује да је без конкуренције далеко најслушанија била емисија „Селима у походе“ коју је годинама уређивао и водио Милан Глишовић. Није било села са територије општине Краљево, али и околних Трстеник, Крушевац, Рашка и друге, које није бар једном посетила екипа

МАГАЗИН 8.12.2013.

ове емисије. Препуне сале сеоских домова културе постајали су накратко радијски студији у којима су се, кад почне програм, сви претварали у једно уво. Слушали су пажљиво присутни, а касније и слушаоци свуда докле је стизао сигнал Радио Краљева, о људима који су на било који начин обележили живот тог краја, сазнавали новости о раду месне заједнице, смејали се пошалицама. Није тајна да је највећи број њих долазио због певача народне музике без којих се није могло замислити снимање емисије. Велики успех није омео Даишевића да размишља о сталном унапређењу програма који је захтевао нове људе и нове идеје. Како није било довољно школованог кадра одлучио је да сам за програм припреми екипу младих новинара након што је од тридесет двоје пријављених изабрао шест. Међу њима су били Зорица Церовина, Зоран Петровић, Ален Кнежевић, Ивана Поповић, Мира Лишанин и Вера Милосављевић који су сваког дана између 12 и 12,30 под надзором уредника вежбали и савладавали тајне новинарског заната. И као што је ред задатак најмлађих је био да са терена доносе материјале за ударну информативну емисију која је емитована у 16 сати. - Пратили су се дневни догађаји, а Дневник који је био добар и доста слушан водили су наизменично Зоран Петровић и Драган Бајовић. Радили смо анализу емисија, а новинарима остављена могућност да кажу шта је било добро а шта није. Владала је дисциплина и сви су, сем двоје, волели да буду тачни и прецизни. Све је било добро док нису почеле да се формирају различите партије, а у опозиционе странке почели да ступају дојучерашњи чланови Савеза комуниста. Поднео сам оставку на место уредника и већ оболео кренуо на лечење. Био сам на боловању док се није појавила емисија „Дилижанса“- прича Даишевић. Три последње године радног века Славко Даишевић је уређивао и водио емисију о туризму да би се последњом емитованом из Хотела „Термал“ у Матарушкој Бањи опростио од слушалаца

и отишао у заслужену пензију. Са Даишевићем у пензију је отишла и „Дилижанса“, јер нико после њега није имао жеље да настави крстарење по туристичким местима Србије. Златно време краљевачког новинарства, поред угледа који су уживали новинари, остаће забележено и по, иако не превеликим, онда бар редовним примањима. Краткотрајну епизоду у новинарској каријери представља једногодишње ангажовање у краљевачком дописништву Радио телевизије Београд за време одсуства уредника Милана Глишовића. У време кад су по Србији почеле да се отварају локалне телевизије, међу првима и она у Краљеву, Даишевић се налазио на месту уредника радија. Залагање да се шанса у првом реду пружи млађим људима пренето је и на рад телевизије, па су у њој место нашли прво они који су имали мање посла у радио станици. У време кад су кошаркаши Слоге успели да изборе место међу најбољим екипама Југославије, и постали чланови Прве савезне лиге, изненађујућим је Даишевићу деловао позив Радио Загреба да за њих преноси утакмице новог лигаша. Преносе са свих утакмица које су игране у земљи успешно је координирао легендарни Иван Томић, а глас из Краљева чуо се широм земље увек када се на терену дешавало нешто интересантно. - Стално сам био на вези док је Томић водио емисију и најчешће говорио у стиховима. Укључиовао сам се по позиву, а преноси из Краљева су трајали дуже од осталих. Кад играју хрватски тимови Задар, Југопалстика и Цибона тражио је од мене посебне информације и увек био задовољан што су утакмице у Краљеву биле најпосећеније. Долазили су у халу спортова сви најјачи репрезентативци, а највише ми се као тренер Задра допадао Јосип Ђерђа. Разговарао сам са њим, Ћосићем, Жеравицом и бројним другим кошаркашким асовима – говори о том времену Даишевић. О догађајима који су обележили тамну страну краљевачке медијске сцене, везану првенствено за неуспели

приватизацију колектива у коме је провео добар део радног века, сазнавао је по нешто из новина или путем телевизије. Признаје да је за неким стварима туговао, а за неким није. Од када је у пензији готово да не прати шта се на локалној сцени догађа, а нема ни неког ко би му о томе причао. Иако је стечај у „Ибарским новостима“ дошао као неминовност стигао је прерано. Након што приватизација није успела није могло да се очекује ништа добро поготово што власт није била спремна да учини било шта и помогне колективу над којим су се све више надвијали црни облаци. Мада су нови медији прихватили део бивших колега, многи су остали без посла, а све је утицало на нагли пад квалитета онога што се данас у форми информисања нуди грађанима Краљева. Све остало добро је познато читаоцима који су са страница Краљевачког МагазИНа могли да сазнају шта је у годинама иза нас обележило локалну медијску сцену. - Нови власници медија нису били из струке и нико се у новој није снашао и направио прави потез. Само је настојао да покаже да је он главни, а то уопште није било добро за фирму. Према радницима се понашао као према онима из фирме коју је раније имао, а онда је почело да се касни са платом, па све више и више – каже Даишевић. Почетком деведесетих година број радника у „Ибарским новостима“ се нагло повећавао због превеликог утицаја политике што је стварало све већи проблем. Дугогодишње искуство из радија након свих дешавања последњих година указује да би телевизија могла у дужем временском периоду да задржи гледаоце. Радио који је био најперспективнији одавно је почео да губи трку, па тешко може да надокнади изгубљено. Појавило се и доста нових радио станица, конкуренција је велика, а економска моћ и привреде и становништва све мања. И у таквој ситуацији има оних који почињу прве кораке на медијској сцени. Т. Радовановић

Краљевачка музичка сцена: Владан Мијатовић, џез пијаниста и композитор (2)

МАГАЗИН

8.12.2013.

ПЕТ ЧАСОВА КОЈИ СУ ПРОМЕНИЛИ ЖИВОТ

Од првог дана студија у Минхену Владан Мијатовић је као крајњи циљ поставио одлазак у Њујорк, место у коме су рођени, одрасли и свирају најбољи светски џез музичари. - Познато је да Америка отвара многе могућности, али само онима који много раде, а безброј пута се показало да таленат у коначном успеху учествује тек са десетак процената. - Живот је утакмица у којој дође време кад будете поражени, али морате да се спремате за следећу утакмицу и победите противника, не прљавом игром него радом и вежбом, а кад је неко бољи да му пружите руку

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

8.12.2013.

оком студија у Минхену променио је јунак наше приче велики број бендова трагајући увек за новим вредностима. Такмичења младих музичара редовно прате ловци на таленте, а победа у Минхену током треће године студија био је повод да сарадњу понуди Манфред Фрај, менаџер који је радио са свим највећим европским музичарима из области џез и класичне музике. Непосредан повод за то било је одушевљење темпераментним и ексцентричним свирањем момка са Балкана који је на најбољи начин спајао звуке националне музике и модерног џеза што је било ново на европској музичкој сцени. Ништа мање није био одушевљен ни млади Краљевчанин који је започео серију концерата по Европи у трочланом бенду названом Владан Мијатовић трио. У настојању да у музицирање увек унесе нешто ново трију се придружила и руска певачица са којом је бенд наступао у елитним дворанама широм Европе. - Уђем у прелепу огромну салу, а на сцени клавир вредан 150 хиљда евра. Вежбао сам на клавирима који су били

сто пута гори од овог који представља мелем за душу. Морам да се прилагодим сваком клавиру и спојим на први додир са њим, а само стајати поред оваквог је као возити најбољи ферари или ламборгини – прича одушевљено Мијатовић који је од првог дана студија у Минхену као крајњи циљ поставио одлазак у Њујорк, место у коме су рођени, одрасли и свирају најбољи светски џез музичари. И као што је неколико година раније оставио Краљево и кренуо пут успеха, овог пута је оставио „Лок мјузик“, Манфреда Фраја, бенд са којим је доживео бројне успехе, концерте по Европи и кренуо у неизвесност у којој није знао никога сем жене код које је посредством интернета пронашао собу у којој може да преспава. Након што је пропутовао Европу уздуж и попреко, а добрим делом и остатак света, у Њујорку је коначно био као код куће. - Тако се осећам и данас и волим да кажем да сам у прошлом животу живео баш тамо. Првих дана нисам спавао, био сам узбуђен јер ме је интересовала енергија града, а не високе

зграде. Прво вече сам отишао у „Смол“, мали џез клуб у коме су свирали Дизи Гилеспи, Чарли Паркер и сви о којима сам сањао и које сам по цео дан слушао. За мене је то био невероватан осећај иако унутра може да стане тек двадесетак људи. Већ у 12 сам преморен заспао, а пробудио се након двадесетак минута са осећајем као да сам код куће заспао уз радио – сећа се првог дана у Њујорку Владан Мијатовић коме није требало много времена да упозна друге музичаре и почне да свира. Конкуренција међу музичарима који у амерички центар џеза стижу из свих крајева света је огромна, али се врло брзо показало да међу конкурентима нема љубоморе, јер се цени само колико је неко добар. А да би био требало је учити даље тим пре што се амерички начин свирања џеза разликује од европског. Познанство са најпознатијим џез пијанистом Ероном Голдбергом било је добар начин да научи како свирају Американци и утврди како се котира у новој средини. Основни разлог да младог пијанисту прихвати као себи равног био је огроман енту-

зијазам који је показивао, а кратка свирка у Голдберговој кући на Менхетну била је довољна да се велики маг клавира, након што је видео владање техником и хармонијом, упита зашто је уопште дошао да учи више. Сопствени пут почео је Владан да гради на џем сешн свиркама које су некад добре, а некад такве да од следећег дана испровоцирају вежбање на електричном клавиру које траје и по 11 сати. Иако савремени електрични уређаји имају довољно добар звук свирање на правом клавиру омогућава осећај посебне врсте. У студију у њујоршкој Асторији препуном различитих инструмената у време кад смо разговарали недостајао је једино такав клавир, који је већ по повратку у Њујорк требало да се нађе тамо где се ради вежбе окупљају музичари различитог профила. Њујорк је специфичан по много чему, између осталог и по томе што нема ствари која не може да се изнајми било да је то лав, тигар или змија. У таквим околностим понајмањи проблем је изнајмити клавир по прилично приступачној цени. Најновија технологија омогућила је да се,

након сједињавања акустичног са електроником, свира на клавиру са чекићима подигнутим од жица тако да може да се вежба и током читаве ноћи, а савршен звук чује преко слушалица које носи извођач. Као у бројним другим местима и у Њујорку тешко може да се живи само од џеза, па је и Мијатовић принуђен да се бави кућном продукцијом, снимањем, аранжирањем и компоновањем музике по поруџбини. Резултат таквог рада је музика за цртане и кратке филмове, а како се ни у Америци никакав посао не одбија дешава се, признаје не тако често, да на клавијатурама испрати гостовање домаћих певача у неком од српских клубова. То не представља посебан проблем кад се зна да је још од малена навикнут на ову врсту музике. Нови корак напред представља почетак сарадње са агенцијом Њујорк артист менаџмент која је омогућила добијање радне визе чиме је елиминасан део проблема везан за боравак у овој земљи. Кад након три године боравка добије и зелену карту сву бригу око даљег ангажмана на различитим

местима преузеће агенција, а њему преостаје само да обогаћује репертоар. Живот у Њујорку своди се на сталне вежбе и снимања са бендом, упознавање музичке сцене, контакте са музичарима. Међу малобројним из домовине који живе у Њујорку нема много оних који се баве музиком, а она је једино што интересује Владана Мијатовића који се након летњег одмора са пуним батеријама вратио у Њујорк у коме већ с првим јесењим данима почиње сезона концерата и бројни џез фестивали. У граду у коме су наступала сва значајна имена џеза ова врста музике и даље се изводи највише на Менхетну, у Бруклину и Квинсу. Студио са бројним инструментима пружа добре могућности за готово двадесетчетворочасовни рад, а осим проба и снимања часови музике онима који тек маштају о успесима на музичкој сцени начин су да се заради и опстане у суровом свету шоу бизниса. У ситуацији кад не може да се бира ту су и повремни излети у народну музику.

8.12.2013.

МАГАЗИН

Међу бројним врхунским и светски познатим музичарима које је упознао Владан на прво место ставља Чик Кориу, човека због кога се определио за џез и кога је покушавао да анализира на посебан начин. Одавно је познато да Америка отвара многе могућности, али само онима који много раде, а безброј пута се показало да таленат у коначном успеху учествује тек са десетак процената. Све остало је, каже Мијатовић, упоран и напоран рад. Ни америчко тржиште није довољно велико да прихвати све оне који би у њему желели да заузму добру позицију, а свима је пружена подједнака шанса да уче од најбољих и да се надмећу са најбољима. - Живот је утакмица и морате да се изборите. Дође време кад будете поражени, али морате да се спремате за следећу утакмицу и победите противника, не прљавом игром него радом и вежбом, а кад је неко бољи да му пру-

жите руку. Таква је атмосфера у Њујорку у коме људи углавном нису сујетни, а у јакој конкуренцији сви се труде да буду што бољи како би опстали – каже Мијатовић. Професионалне обавезе онемогућавју чешћи долазак у Краљево, а сваки нов ствара утисак о граду који је последњих деценија све више запостављен у односу на околне Крагујевац и Чачак. Не би то било чудно да Краљево нема довољно енергије и амбијента за стварање бољих услова који би допринели развоју музике. Тек у последње време примећују се извесни помаци, све је више концерата, а култура уздиже на виши ниво. Све већа посета концертима већ традиционалног фестивала џеза у летњим месецима показује да публика, иако не превише музички образована, показује да има дефинисан укус, зна шта је добро а шта није, а све то доприноси да се Краљево подигне на листи градова са значајним музичким манифе-

стацијама. - Збивања у Краљеву пратим колико могу преко социјалних мрежа. У граду има много добрих музичара, ово поднебље је изнедрило много врхунских, а чак четворица су понели звање прве хармонике Југославије. Драго ми је што су добри, јер и овде постоји конкуренција која подиже ниво музичког знања. На другој страни су Александар Цветковић који је магистрирао у Грацу, а предаје на Џез академији у Београду, затим браћа Коља и Божидар Раденковић, који граде доста успешну каријеру у Аустрији, па Петар Јањић у Америци. Људи који се баве музиком не могу да опстану у Србији, а да је џез популаран пуштао би га и Пинк. Музика је бизнис, а људи воле да живе лепо и имају паре, па ће мало њих да ради нешто из љубави и да се коцка чекајући да види да ли ће то да им донесе новац. Пре ће да се определе за оно што доноси сигуран новац да би могли да опстану и прехране породицу

– каже Мијатовић. Мало је оних који су као он имали петљу да, и поред чињенице о доброј заради, оставе све и крену новим путем. Много јаче било је сазнање да материјалне вредности нису довољне за срећу у животу, а знатно јачи зов срца који ствара потребу да се крене неким другим путем који се, убеђен је Владан, на крају ипак исплати. Млађи музичари у Србији, самим тим и у Краљеву, принуђени су на различите компромисе. И поред тога што воле одређену врсту музике, у овом случају џез, немају довољно могућности да се баве њом баш из разлога што није довољно привлачна на тржишту. Све то утиче да ни у свету џеза нема превише музичара са ових простора. Један од ретких је, подсећа Мијатовић, Душан Гојковића који и као осамдесетогодишњак свира у Минхену. Од млађих је најуспешнији пијаниста Бојан Зулфикарпашић који у Паризу доста добро свира европски џез помешан са

српском традиционалном музиком баш као и Владан Мијатовић. - Кад се користе елементи традиционалне музике то мора да се ради на интелектуалан начин, не конвенционалан који води ка кичу, јер музички сладокусци препознају квалитет, па не можемо да мешамо бабе и жабе. Тамо где може да се користи то треба да буде лепо, да сви имају корист и да буде лепо за ухо. Имам неку визију коју држим само за себе, идем путем којим сам зацртао и задовољан сам, а Њујорк је право место где треба да будем, јер је то центар света и највеће тржишта свих врста уметности. Тамо се све дешава, а сви најбољи тамо живе или гостују – каже Мијатовић. Али, Њујорк је и место у коме сваког месеца мора да се доказује. Један од начина је и први албум чије снимање очекује, али и настојање да се упусти у авантуру која се зове компоновање филмске музике. Боравак у Холивуду био је прилика да успостави

контакте са значајним људима из овог света у коме влада све већа конкуренција. Уверен да има довољно капацитета за то у наредном периоду поред свирања џеза највећу пажњу намерава да посвети баш компоновању. За то је, каже, још рано јер, упркос чињенице да се добро котира у одређеним музичким круговима, још не познаје довољно значајних људи из света филмске музике. Иако релативно млад музичар Владан Мијатовћ има довољно искуства, па онима који се тек упуштају у музичку авантуру поручује да имају много храбрости, да не јуре много за новцем, да слушају своје срце и развијају интуицију као једину ствар која од човека не може да се узме. Отуда препорука да се подигну после сваког пада, улажу у себе и труде што више јер се сваки труд на крају исплати, а што више циљева поставе пред себе више ће да постигну. Т. Радовановић

Слава „Пријатељства за нова времена“

МАГАЗИН

8.12.2013.

vavedewe presvete bogorodice 68

Фото: М. Радовановић

- Већ шесту годину заредом „Пријатељство за нова времена“ као крсну славу обележава Ваведење Пресвете Богородице. - Ваведење је и слава манастира Хиландара, а како „Пријатељство за нова времена“ дуги низ година одржава присне везе са братством овог манастира, пре шест година је од игумана Методија затражен, и добијен, благослов да почне да слави исту славу

Од раног јутра па све до касних вечерњих сати 4. децембра дочекивао је председник Удружења грађана „Пријатељство за нова времена“ Хаџи Момир Бакрачевић званице и случајне пролазнике који су свратили у просторије Удружења у Омладинској улици где су се на овај заветни дан сливале молитве Светој Пречистој да би сви заједно испуњени љубављу и ведрином обележили Ваведење Пресвете Богородице.

Већ шесту годину заредом „Пријатељство за нова времена“ као крсну славу обележава Ваведење Пресвете Богородице. Ваведење је и слава манастира Хиландара, а како „Пријатељство за нова времена“ дуги низ година одржава присне везе са братством овог манастира, пре шест година је од игумана Методија затражен, и добијен, благослов да почне да слави исту славу. Од тада сваке године у присуству чланова и пријатеља удру-

МАГАЗИН

8.12.2013.

Након сечења славског колача госте је поздравио прота Љубинко Костић

Уважени домаћине, драги пријатељи и гости нека је срећан и Богом благословен овај празнични дан у који смо се сакупили молитвама пресвете богомајке која нас је сабрала овде у једној истој мисли и истом духу да прославимо овај празник и да честитамо овој кући крсну славу. Овај празник одлучује да празник увођења пресвете Богородице у Јерусалимски храм јесте празник који непрестано траје и има поруку да сви ми децу своју на време уводимо у храм божји, под кров дома Бога живога да се утемељују у истини, правди, љубави и истинској слободи и радости у Богу. Ова кућа с правом носи назив „Пријатељство за нова времена“. Нова времена су увек нова једино у Господу Христу, јер је свети апостол Павле казао да нема ничег новог под сводом небеским осим имена Исусовог. Све је већ виђено. Свака новина је у Христу, свака новина је у Богу и свака радост је у Богу. Ширити пријатељство међу људима, има ли ишта лепше? Има ли целом човечанству већег пријатеља од Господа који је живот положио за свакога од нас и од пресвете Богомајке која је мајка целога рода људскога? Ширећи пријатељство међу људима и народима ми ширимо и заповест божју да љубимо једни друге како би и Бог могао узљубити и љубити нас, јер смо сви деца божија и нико на овом свету нема право да се гради већим, да се горди над другим, да наткриљује туђу слободу, туђа права, туђу веру, туђе определење. Оно што треба знати јесте да највећи пријатељ свима нама јесте Бог, и кад нас сви људи на овоме свету оставе, и кад затаји њихово пријатељство и њихова помоћ једино испружена рука божја, и десница господња, увек чека да се за њу ухватимо. Као што смо везани за земаљску мајку, своју телесну мајку, везани смо у молитвама својим и за пресветлу богомајку чији спомен данас славимо и узносимо јој сваког дана топле молитве за спасење наше, за напредак дома и рода нашега, а посебно деце наше. Гајимо браћо и сестре децу своју у вери, у истини, у љубави, у познавању вредности свога народа и своје вере православне, вере хришћанске. Бог ће бити и сапутник и руководитељ, и путоводитељ наш у животу. Са овим речима нека је срећан и богом благословен празник да се радујемо данас сви заједно делећи радост. Сваки наш храм, и свака богомоља данас, дели радост велике царске лавре манастира Хиландара чија обитељ данас најсвечаније слави, а ево и ова кућа јесте на неки начин чедо манастира Хиландара. Нека пресвета богомајка буде свима на помоћ.

жења и свештеника Епархије жичке, уз сечење славског колача обележава се овај радостан дан, један од дванаест највећих хришћанских празника. Ваведење пресвете Богородице се обележава у спомен на дан када је Богородица, тада трогодишња девојчица, као уздарје Богу уведена у Једрусалимски храм. Бездетни родитељи Јоаким и Ана својим молитвама су од Бога измолили дете и одмах одлучили да девојчицу посвете господу, што представља промисао спасења људског рода. У тропару и покладној песми овог празника каже се да је то дан наговештаја, дан најаве благовољења божије благе вести Христове, дана најаве доласка спаситеља на свет. Од када је Богородица доведена из Назарета у Јерусалимски храм, у коме је боравила до дванаесте године, учила је писање, науку и ручне радове од учитеља и мудрих девојака. Посебно се учила читању и разумевању духа Светог писма. Када је наишла на речи светог пророка Исаије, о доласку девојке која ће родити сина и наденути му име Мануило, помислила је како би била срећна кад би постала само једна од последњих слушкиња жене која ће бити удостојена да понесе Бога у својој утроби. Управо била је преназначена од Бога и Духа светога да у својој утроби понесе спаситеља света. Са таквим размишљањем дочекала је дванаесту годину када је, пошто по ондашњем закону није било завета девојаштва и девичанства, поверена на чување девичанства своме сроднику старцу Јосипу из Назарета, где је остала до тренутка док јој анђео господњи није јавио да је она та. Празник Ваведења пресвете Богородице Српска православна црква и верници славе са посебном поруком која указује на задатак и обавезу да верници своју децу уводе на време у храм господњи. Човеку као једином креативном бићу, за разлику од биљака и животиња, Бог је дао део својих стваралачких могућности. Тако је човек, као разумна душа, добио могућност да ствара, али само са благословом божјим и молитвом Богу.

Зато децу и доводимо у храм, да постану божји људи и чланови дома божијег. Сви ми у радовима и пословима овоземаљским увек треба да тражимо благослов божји, а наш живот и смисао живота је трагање за царством божјим. Царство божје је у људима, а суштина царства су правда, радост и мир у духу светоме. Ко то успе да оствари на земаљском путу он већ почиње на земљи да живи царством небеским. Ова кућа наша има задатак да шири мир и љубав према православиним хришћанима и свим народима добре воље. Стога, знајући за ту поруку, потрудимо се да будемо достојни имена божјег, достојна деца божија и деца мајке божије под чијим се окриљем и заштитом налазе сви људи на овом свету, посебно ми који данас славимо и приносимо топле молитве благодарности и захвалности. Као што добри родитељ и добра мајка не презире ниједну добру молбу свога детета, ни мајка божја неће презрети наше животне потребе, па потрудимо се да сваки дан узнесемо праву и топлу молитву Богородици за спасење душа наших и за успех у животу, да би тако ишли сигурним путем спасења које се налази у господу. У периоду између две славе Удружење грађана „Пријатељство за нова времана“ је интензивирало своје активности. Краљево се представило на Данима српске културе у Истри, а појачана је сарадња са братским градом Зелана Гора. Т. Радовановић

МАГАЗИН 8.12.2013.

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

8.12.2013.

ЕКСПАНЗИЈА КРИМИНАЛА

ко би се о стању безбедности на подручју града Краљева закључивало само на основу седмичног статистичког прегледа стања јавне безбедности Полицијске управе могло би се доћи до закључка да је у периоду од 25. новембра до 1. децембра знатно погоршано. Неупућеном посматрачу би се могло учинити да 47 заведених кривичних дела, наместо 28 од само седам дана раније, ову ситуацију чини знатно мање безбедном, а податак о само једном у области привредног криминала да се у привреди готово ништа не дешава, па и нема довољно изазова који би навели на вршење кривичних дела. Са друге стране статистички податак и не даје довољно информација о томе о каквом се кривичном делу ради, ситном шверцу или великој проневери.

Много више би требало да брине онај други о 46 кривичних дела из области општег криминала, али и претпоставка да сва нису ни евидентирана. Са становишта обичног човека чињеница да је расветљено 21 кривично дело не даје довољно оптимизма кад се зна да више од половине није, а још мање оптимизма пружа податак да је познато тек осам починилаца, а да се за 39 трага. Број прекршаја у области јавног реда и мира је незнатно мањи, али је број туча преполовљен. У статистици ће остати забележено да од укупно 24 прекршаја на туче отпада пет, остале прекршаје 11, а да се осам односи на угрожавање безбедности. Да ли је први снег утицао на мање коришћење моторних возила, или су због стања на путевима возачи били

много опрезнији, није поуздано утврђено, али се зна да је број саобраћајних незгода чак четири пута мањи. Педантни припадници саобраћајне полиције успели су да евидентирају тек три од којих две са повређеним лицима и једну само са материјалном штетом. И док су сва три лица задобила само лакше телесне повреде материјална штета је процењена на 155 хиљада динара. У истом периоду евидентирано је 161 прекршај у области безбедности саобраћаја што доказује да они већ трећу недељу заредом бележе тренд раста. Као по правилу најмирније је било у области заштите од пожара где се бележе само две интервенције Ватрогасно-спасилачке јединице која није успела да утврди насталу штету. T. Радовановић Фото: М. Радовановић

НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ Пажљивом посматрачу стања безбедности на подручју Полицијске управе Краљево пада у очи податак да је у последњим недељама повећан број кривичних дела која се карактеришу као насиље у породици. Тако је било и претходне када су припадници Полицијске испоставе Рибница, због овог дела и ометања овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности при одржавању јавног реда, због угрожавања сигурности ухапсили шездесетједногодишњег Карљевчанина Д.И. Њему се ставља на терет да је 27. новембра у вечерњим сатима, у породичној кући, вређао и претио члановима своје породице, ломио ствари, а затим претио и пружао отпор полицијским службеницима који су, по позиву, изашли на место догађаја. Судија за претходни поступак је осумњиченом, након саслушања, одредио притвор у трајању до 30 дана.

ПРОНАЂЕН НЕСТАЛИ ПОШТАР Припадници краљевачке криминалистичке полиције су, након месец и по дана интезивног оперативног рада, расветлили случај несталог поштара који је изазвао велику пажњу јавности. Припадници Полицијске управе су у суботу 7. децембра у Врњачкој Бањи

ухапсили И.Е. (1984) из Краљева, поштара „ПТТ Србија“ пошта Жича, због сумње да je извршиo кривичнo делo проневере. Он је 25. октобра задужио око 700 хиљада динара за исплату пензија, а сумња се да је новац потрошио за своје потребе, након чега се крио на подручју Врњачке Бање. Осумњичени ће у законском року бити приведен Основном јавном тужиоцу у Краљеву.

НЕПОЗНАТ ВЛАСНИК МАРИХУАНЕ Припадници Полицијске станице Рашка су запленом 4,512 килограма марихуане пресекли још један ланац трговине наркотицима са подручја Косова и Метохије. Полицијски службеници су на Заједничкој тачки прелаза „Рудница Јариње“ у селу Муре код Рашке, у понедељак око 18 часова приликом контроле аутобуса, „Космет превоза“ из Косовске Митровице, који саобраћа на релацији Косовска Митровица - Београд, у пртљажнику у торби за сада непознатог власника, пронашли четири кесе са 4,512 килограма биљне материје за коју се сумња да је опојна дрога марихуана. Увиђај су извршили припадници рашчанске криминалистичке полиције, а о догађају је обавештен заменик Вишег јавног тужиоца у Краљеву.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs