MagazIN 87

Page 1

МАГАЗИН Година II * Број 86 * 22. децембар 2013. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки


Одређен датум за почетак преговора са Европском унијом

МАГАЗИН

22.12.2013.

ИСТОРИЈСКИ ДОГАЂАЈ

2

- Одлука Савета министара да Србија и формално отпочне преговоре о чланству у Европску унију је велико признање грађанима који су последњих 12 година стрпљиво подржавали политику приближавања Европској унији. - Свима који су до сада имали шансу да започну преговоре недостајале су политичка храброст и снага, а кључни политички услов биле су унутрашње реформе и успешан дијалог са Приштином


3


22.12.2013.

МАГАЗИН

4

П

редседник Европског савета Херман ван Ромпај је изјавио у петак да је на заседању Савета донесена одлука да приступни преговори са Србијом почну 21. јануара следеће године, а одлуку су у Бриселу потврдили и шефови држава или влада Европске уније. Одлуку Брисела да се прва међувладина конференција одржи у јануару Премијер Србије Ивица Дачић је окарактерисао као историјски догађај који су чекале многе генерације и који је био циљ многих политичких гарнитура. Све док није потврђена дуго очекивана вест постојала је бојазан да би последња рунда преговора са Приштином о правосуђу могла негативно да утиче на даљи ток догађаја, а извештај Кетрин Ештон повод је за захвалност због оцене да је за изо-

станак договора крива приштинска страна, а не Србија. Друга бојазан је била везана за текст преговарачког оквира и страха да се у њему не нађе нешто што Србија неће моћи да оствари. Уместо одреднице пуна нормализација, употребљена је свеобухватна нормализација, а избрисана је и могућност да се питање Косова нађе у свим поглављима. Премијер Дачић сматра да је добијањем датума за почетак преговора о чланству у Европској унији Влада Србије испунила најважније обећање грађанима, а уверен је и да ће Србија брже од било кога постати чланица Уније. Свима који су пре актуелне владе имали шансу да то ураде недостајале су политичка храброст и снага, а кључни политички услов биле су унутрашње реформе и успешан

дијалог са Приштином. Свако се плашио за политички рејтинг, а ова влада је направила искорак без жртвовања националних и државних интереса. Много времена је, верује Дачић, изгубљено на причање бајки и вођење рачуна искључиво о распореду на политичкој сцени Србије која ни сада ништа није добила на поклон. Подсећајући да је Словачка за најкраће време, само шест година, постала чланица Европске уније Дачић, који ће 21. јануара са потпредседником владе Александром Вучићем учествовати ма међувладиној конференцији са Европском унијом у Бриселу, верује да то може бити брже. Одбијајући помисао да Србија призна независност Косова, иако Београд намерава да нормализује односе са Приштином, подсетио је да нисмо на-


правили напредак у дијалогу са Приштином не бисмо добили датум за почетак преговора чак и да смо имали идеалну државу. Шеф тима Србије за вођење преговора о приступању Европској унији Тања Мишчевић оцењује да одређивање јануара за почетак преговора није Пирова, већ велика победа која потврђује нови кредибилитет земље и разумевање Србије као будуће чланице. Ужи оперативни тим за преговоре са Европском унијом, у којем ће бити око десет људи, биће формиран пре прве међувладине конференције, а иако постоји могућност да буде састављен од двадесет људи број ће највероватније бити преполовљен због мера штедње. Говорећи о паралелном процесу евроинтеграција Србије и Косова Мишчевић указује да се услов да Београд и Приштина не смеју међусобно да угрожавају тај процес налази у резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација која је гарант суверености. Управо због тога Европска унија није место на коме се разговара о статусу Косова, већ о нормалном животу грађана, посебно Срба. Одлуку о почетку приступних преговора подржала је и Немачка свесна чињенице да не може да обавеже актуелну владу у Београду да призна Косово, па због тога није ни помињан термин признање, јер је довољно јасно шта то данас значи у Србији. И поред тога и Србија и Косово треба да буду у стању да се у политичком процесу независном једно од другог интегришу у Европску унију и обоје допринесу стабилности и безбедности, а не да у Унију унесу нерешене сукобе. Циљ Немачке је да све земље Западног Балкана постану чланице Европске уније након што испуне потребне критеријуме, а прилике да се преговара о статусу Србије и Косова требало би обезбедити у годинама које долазе. Немачка под пуном нормализацијом подразумева одуство секторске и нормализације у свим областима, јер свеобухватна нормализација треба да подразумева дух коегзистенције и модус вивенди који уважава реалност

у суседној земљи. Да Немачка сматра да прва приступна конференција са Србијом у Бриселу може да буде одржана у јануару 2014. године потврдила је у Бундестагу немачки канцелар Ангела Меркел. „Дојче веле“ наводи њено подсећање да се, пре одређивања датума, захтевао видан напредак у остваривању Бриселског споразума Београда и Приштине и констатовала да сада то може и да се потврди. Никада током дијалога Београда и Приштине није поменуто питање признања, јер Косово нису признале ни све чланице Европске уније и то питање није никада било предуслов за дијалог, већ нормализација односа. Питање да ли ће Србија, када за осам до десет година уђе у Европску унију, морати да реши питање спољашње границе Уније, односно да призна Косово, решаваће се у будућности током преговора. У Београду, међутим, очекују да ће Србија у пуноправно чланство бити примљена пре истека рока од осам до десет година, а Висока представница Европске уније Кетрин Ештон уз похвле двојици премијера истиче да никада није наметала решење, већ само помагала да се постигне споразум и пружала стручну и

техничку помоћ у појединим ситуацијама. Приштински дневник „Епока е Ре“ наводи речи Ештонове која је отварање преговора са Србијом о чланству у Европској унији оценила важним за цео регион, јер то није само значајна порука Србији. У Комитету за спољне послове Европског парламента изразила је наду и да ће преговори са Косовом о Споразуму о стабилизацији и придруживању бити завршени следеће године. Извештај о напретку у дијалу Београда и Приштине, који је поднела Кетрин Ештон, шокирао је косовске званичнике који оцењују да је био тако интониран зато што је одлучено да преговори са Србијом почну по сваку цену. Подједнако су били изненађени и представници цивилног друштва који сматрају да извештај Ештон нема много везе са стварним стањем ствари на терену. Посебно се истиче да није јасно због чега је Србија за примену бриселског споразума у извештају добила „изузетно позитивну“ оцену, а уопште није споменута неуспешна последња рунда преговора о судовима премијера Ивице Дачића и Хашима Тачија.

5


22.12.2013.

МАГАЗИН

6

Одлука Савета министара да Србија и формално отпочне преговоре о чланству у Европску унију јесте добра вест и велико признање грађанима Србије који су последњих 12 година стрпљиво подржавали политику приближавања Европској унији, саопштили су Уједињени региони Србије уз подсећање да је Србија после успона и падова ипак успела да пронађе заједнички језик са европским народима и рационално се определи за европску будућност. Србија припада Европи географски, културно и економски, а сада се та припадност потврдила и на политичком и институционалном плану. Ако се преговори схвате као процес стварања уређене државе, постоји шанса да се Србија промени на боље, а пре него датум формалног уласка у Европску унију, крајњи циљ треба да буде та промена. Настојању да становници севера

покрајине живе боље, што ће помоћи даљој нормализацији односа Београда и Приштине, треба да помогне бесповратни зајам у износу од 3,5 милиона евра који ће Европска комисија дати Регионалном савету за сарадњу. Зајам од 3 милиона и 575 хиљада евра ће бити употребљен за примену стратегије и радног програма Регионалног савета у оквиру стратегије за југоисточну Европу до 2020. године чија имплементација почиње идуће године. Европска комисија је као подршку Регионалном савету за сарадњу до сада давала око 800 хиљада евра годишње, а наредне активности ће бити фокусиране на успостављање ефикасних механизама сарадње између влада, регионалних структура и савета, увођењу мониторинг система и пружању подршке за примену стратегије. Циљ стратегије до 2020. године је побољшавање стандарда живота у региону,

јачање конкурентности и развоја у складу са стратегијом Европске уније, a прецизира да то значи милион нових радних места, повећавање регионалног трговинског промета и бруто домаћег производа, истакнуто је у саопштењу након потписивања уговора. Организације окупљене у мрежи Кућа људских права сматрају да Србија није направила помак у парламентарној контроли владе и служби безбедности и упозоравају на пораст насиља, угрожавања изборног процеса на локалном нивоу и враћање на положај у судовима и тужилаштвима људи који нису прошли реизбор. Представљајући коментаре тих организација на извештај Европске комисије о напретку Србије, Милан Антонијевић из Комитета правника за људска права је истакао дисфункционалност устава чији су поједини делови снизили људска


права тако да примат међународног права није довољно изражен, а није предвиђено ни пребацивање дела суверенитета на Европску унију. Јачање институција кључна је ствар за контролу служби безбедности у ситуацији када у закону и даље постоји могућност прислушкивања без одлуке суда, па у неразвијеној политичкој и правној култури увек постоји опасност да појединци преузму улогу институција и да афере руше институције уколико остану неразјашњене, о чему постоје бројни примери у полицији, судијама и жандармерији. Отуда и потреба да Скупштина Србије активно учествује у процесу праћења преговора, а да подстицај дају и организације цивилног друштва. Политичари и грађанско друштво треба да инсистирају на регулисању медијске сфере, пошто се на том пољу дешава велики број случајева нарушавања правног

поретка и кршења људских права, па је неопходно редовније реаговање на нелегално институционално и ванинституционално утицање на медије. Проблеми постоје и са законима у Србији, јер су неки застарели а неки су у колизицији. Новоизабрани градоначелник северне Косовске Митровице Крстимир Пантић, који још није званично ступио на дужност, почео је да испуњава обећање да никада неће радити у складу са законима Косова, пише „Коха диторе“. Лист пише да се на позивима које је за конститутивну седницу послао албанским посланицима налазе симболи и провокације којима се одбацује државност Косова. На њима се, између осталог, налази лик цара Лазара, натпис Северно Косово и фуснота са одредбама Резолуције 1244, а нигде не може да се види да је реч о држави Косово. Због тога су албански посла-

ници из северног дела Косовске Митровице најавили могућност бојкота конститутивне скупштине. Премијер Косова Хашим Тачи потврдио је да је у понедељак одржао састанак са новоизабраним градоначелницима и председницима општина који припадају различитим етничким групама и да је договорена сарадња између Владе и општина. Са некима од њих пре годину дана није се могао замислити ни сусрет, а камоли сарадња, навео је Тачи на свом профилу на Фејсбуку, истичући да су сви председници посвећени раду и да поштују законе Косова по којима су изабрани. Са једним од нових градоначелника, који је први пут учествовао у локалним избори на Косову, договорено је да први корак сарадње буде изградња нове школе. Т. Радовановић

7


Последња овогодишња седница Скупштине града

МАГАЗИН

22.12.2013.

НА ПРОВЕРИ ПРЕДЛОГ БУЏЕТА

8

Н

ајзначајнија тачка последње овогодишње, седамнаесте по реду, седнице Скупштине града заказане за 25. децембар је разматрање Предлога Одлуке о буџету града Краљева за 2014. годину. Обимни дневни ред садржи 34 тачке, али пре коначног утврђивања треба очекивати и бројне предлоге опозиције за измену и допуну. Поред разматрања Предлога Програма за уређење грађевинског земљишта за наредну годину и Одлуке о изменама Одлуке о усклађивању оснивачког акта Јавног предузећа Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“ одборници ће разматрати нове предлоге накнада за уређење грађевинског земљишта и локалне комуналне таксе, а изјашњаваће се и о накнадама за рад у надзорним одборима јавних преду-

зећа. Од одборника се очекује да подрже образовање савета за здравство, родну равноправност, младе и заштиту права пацијената, а допуниће се одлука која се односи на одређивање назива двеју улица на територији општине. Применом тарифног система за обрачун испоручене топлотне енергије из система даљинског грејања за кориснике из групе купаца топлотне енергије за грејање пословног простора утврђује се цена у објектима у којима су уграђени мерачи топлоте. По њему ће власници плаћати варијабилни део од 7,9 динара по киловатсату и фиксни од 45 динара по квадратном метру месечно односно, 90 динара по квадрату за шестомесечно плаћање. Уколико одборници прихвате предлог корисницима ће

већ од 1. јануара наредне године рачуни бити увећани за износ пореза на додату вредност. Од скупштине се очекује да подржи измену статута Туристичке организације и предлог решења о именовању комисије за избор директора јавних предузећа чији је оснивач град Краљево. Кадровска решења односе се на разрешење старих и именовање нових чланова скупштинских комисија за притужбе и жалбе, заштиту и унапређење животне средине, социјална питања, награде и признања, пољопривреду и развој села, као и меновање нових чланова комисија за стамбене односе и друштвене делатности. Смене се планирају и у школским одборима средњих и основних школа. Т. Радовановић


9

Фото: М. Радовановић


Чистка у редовима напредњака

МАГАЗИН

22.12.2013.

ВОЈНИК ПАРТИЈЕ НА БЕЛОМ ХЛЕБУ

10

- Потврђена информација о смени градоначелника Краљева која је најављивана последњих недеља. - После одлуке Председништва Српске напредне странке да покрене поступак за смену у Градски одбор још није стигло никакво званично обавештење. - Градоначелник жртва обрачуна две струје у Српској напредној странци?

Д

уго најављиване смене у редовима напредњака коначно су обелодањене након седнице Председништва Српске напредне странке која је одлучила да покрене поступак смењивања својих чланова који се налазе на водећим местима у локалним самоуправама и јавним пре-

дузећима. Председник Извршног одбора странке Радомир Николић потврдио је намеру напредњака да иступе из локалних власти у десет општина, Жабарима, Жагубици, Бољевцу, Љигу, Книћу, Рачи, Ивањици, Врању, Белој Цркви, Житишту и Ваљеву, и најавио да ће влади бити пред-

ложено разрешење пет директора јавних предузећа, Контроле летења СЦГ, Железница Србије, Коридора Србије, Цивилног ваздухопловства и Хидроелектране „Ђердап“. Напредњаци ће разрешити и око сто директора јавних предузећа и функционера. Још пре неколико недеља из ре-


Драган Јовановић

Фото: М. Радовановић

11


22.12.2013.

МАГАЗИН

12

дова напредњака процурела је вест да би на листи смењених могао да буде и градоначалник Краљева, а информацију да је покренут поступак за његову смену, и смену градоначелника Ужица, потврдио је Радомир Николић. Разлози за смене челних људи два града нису саопштени, али је мало вероватно да је то учињено на основу редовних извештаја о реализованим активностима која се шаљу из градских одбора. Пре само десетак дана из редова краљевачких напредњака саопштено је да провери подлежу сви градски и општински одбори странке са територије целе Србије, и да су спремни да прихвате било какву одлуку врха странке уколико неко није

задовољан радом било ког члана, то јасно каже и на та места поставе боље, вредније и способније људе. Потврђено је и да су до сада у више наврата слали извеште о раду функционера и чланова Градског одбора и да нико није давао било какву назнаку да нешто није добро урађено. Мало је вероватно да би било који одбор странке у земљи о својим активностима и учинку извештавао у негативном контексту, а чињеница да сменама подлеже стотина људи говори да је врх странке располагао и подацима који нису садржани у редовним извештајима. Злобници су склони веровању да је до председника странке стигло и спорно писмо о

бројним негативним активностима најистакнутијих представника краљевачких напредњака које је прошле недеље овде оцењено као приземно, примитивно и вулгарно. Бољи познаваоци прилика на политичкој сцени верују да су разлози за покретање поступка смене градоначелника Краљева много дубљи и да су последица несугласица две струје у странци, а везују се за име саветника председника Србије за привреду чијим се експонентом у Краљеву сматра управо градоначелник Јовановић. У Градски одбор Српске напредне странке у Краљеву није стигло званично обавештење о покретању поступка смене градоначелника, а више


детаља биће познато након разговора са њим и централом странке у Београду. Смена долази у незгодно време само неколико дана пре седамнаестог заседања локалног парламента пред којим ће се наћи предлог буџета за наредну годину. Шпекулише се и да би део напредњачких одборника могао да ускрати подршку овом предлогу чиме би град дошао у веома незгодну ситуацију која би могла да претходи ванредним изборима. Мало је вероватно да ће председништво напредњака променити одлуку, а како ће реаговати краљевачки Градски одбор и градоначелник Јовановић требало би да буде познато током неколико наредних дана. Уко-

лико се потврди добровољно повлачење са функције, смена, или нека трећа опција предстоји избор новог градоначелника из редова напредњачких одборника који су ослабљени након што су њихови најистакнутији чланови напустили места у скупштини због одласка на атрактивније дужности. Поставља се и питање статуса свих помоћника градоначелника који би по аутоматизму са њим морали да напусте места у Градској управи. Многа питања остају отворена све док се не изјасни Градски одбор према коме је и усмерена препорука Председништва странке. Званичних информација још нема, али се верује да ће све бити познато пре краја ове године.

Одлуку Градског одбора Српске напредне странке очекује и Драган Јовановић који је препоруку Председништва примио мирно и достојанствено. - Ништа се епохално није десило. Странка ме је поставила, странка ме смењује, а ја сам војник који се часно и поштено борио на месту градоначелника. Нисам побегао са бојишта, нисам издао, нисам бацио пушку, борио сам се до краја и наставићу да се борим у интересу града Краљева и у интересу странке. Нек смо живи и здрави, битно је да град иде напред – каже Јовановић. Т. Радовановић

13


22.12.2013.

МАГАЗИН

14

Сарадња СНС и ДС у Скупштини Србије

ПОБЕДА КРАЉЕВЧАНА У ПАРЛАМЕНТУ


Фото: М. Радовановић

- Држава ће бити гарант код Централне европске банке за кредит од осам милиона евра намењених урбаној регенерацији дела насеља у Доситејевој улици. - Банкарски грант од 800 хиљада евра намењен је изради пројектне документација. - Амандман подржала 162 посланика, више него што је гласало за буџет. - Подршком Европске инвестиционе банке заокружује се процес изградње 650 станова. - По количини трансферних средстава од 747 милиона динара Краљево иза Новог Сада и Лесковца. – Од 172 амандмана на буџет прихваћена само два

15


И

МАГАЗИН

22.12.2013.

нформација да је Скупштина Србије усвојила Закон о буџету за 2014. годину, који предвиђа дефицит од 182,5 милијарди или 4,6 пројектованог бруто домаћег производа, а да је за њега гласало 134 посланика док је 40 било против, није изазвала велико интересовање у Краљеву. Још мање значајно Краљевчанима је деловала чињеница да буџет предвиђа приходе од 930, а расходе од 1.113 милијарди динара, и да ће према његовој пројекцији Србија остварити благи привредни раст од један одсто, пре свега због недовољне експанзије инвестиција и реалног

16

пада личне и државне потрошње. Много значајније деловала је чињеница да је у Закон о буџету уврштен амандман којим Србија коначно стаје иза пројекта урбане регенерације насеља у Доситејевој улици којим ће коначно бити решена агонија око 1.000 становника овог дела града која траје више од три године. Информацију да је Народна скупштина са 162 гласа подршке усвојила предложени амандман, и у буџет за наредну годину уврстила ставку за финансирање пројекта урбане регенерације овог дела града, потврђује да ће држава бити гарант код Централне европске банке за кредит од осам ми-

лиона евра. Ову вест потврдили су градоначелник Краљева Драган Јовановић и народни посланици Српске напредне странке и Демократске странке Зоран Бојанић и Иван Јовановић. У првобитни предлог буџета који се нашао пред посланицима није уврштена ставка о кредиту, али је на интервенцију Ивана Јовановића дошло до преокрета којим се отвара зелено светло за решавање проблема становника овог дела града који су пре две недеље протествовали испред зграде Градске управе након сазнања о размимоилажењу око начина реализације пројекта између градских челника


и преставника Министарства грађевине и урбанизма. Недавна посета министра Велимира Илића деловала је као хладан туш на руководство града у тренутку кад је његова изјава о редоследу потеза око реализације пројекта схваћена као одбијање државе за гаранције којима би се обезбедио кредит на основу Студије изводљивости коју је банка већ прихватила. У измењеним условима очекује се да врло брзо Централној европској банци буде упућен захтев за кредит након чега би био одобрен кредит. Да су све досадашње активности везане за овај пројекат реализоване у

складу са процедуром коју предвиђа банка потврђује и податак да је почетком месеца на Оквирној конференцији за Западни Балкан Краљеву одобрено 880 хиљада евра бесповратних средстава која ће бити употребљена за подршку пројекту, пре свега Јединици за управљање чије формирање предстоји. Тако су обезбеђени сви предуслови за градњу у складу са студијом изводљивости. И док потврда о кредиту подгрева наду становника Доситејеве улице да ће се брзо преселити у нове станове политичарима је много значајнија сарадња посланика две супростављене опције у републичком парламенту.

Отуда и речи похвале за изванредан пример јединства не толико присутан приликом гласања у скупштини. Градоначелник Краљева потврђује да је Централна европска банка од почетка подржавала реализацију пројекта урбане регенерације, а грант од 880 хиљада евра је најбоља потврда свега онога што је руководство чинило да обезбеди кредит. Након формирања Јединице за управљање пројектом следи решавање имовинско правних односа и реализација осталих ставки описаних у Студији изводљивости која је утврдила тачан редослед потеза од којих се неће одступати. Први услов је расписивање урбани-

17


18

МАГАЗИН 22.12.2013.


стичко архитетектонског конкурса којим ће се, иако продужава поступак, обезбедити потребан ниво транспарентности у трошењу средстава кредита. О значајној победи Краљевчана у републичком парламенту сведочи посланик Демократске странке Иван Јовановић. Колико је значајна инвестиција чија реализација почиње у пролеће 2015. године говори податак да је три пута већа од изградње моста преко Ибра и хале спортова. Сазнање да након уласка предлога Закона о буџету у скупштинску процедуру нема гаранције за кредит било је довољан повод Јовановићу да поднесе амандман којим се тражи њено враћање. -То је први амандман који је поднет на буџет истог дана кад је стигао у Скупштину. Тражио сам да се врати гаранција за кредит ЦЕБ иако је у образложењу Владе да се не подржи кредит писало да су средства за те намене обезбеђена по другом основу. Образложење је потписао Велимир Илић, а других средстава није било, па је то само форма на основу које су хтели да одбаце захтев Краљева. У разговору са министром финансија Лазаром Крстићем открили смо да је Велимир Илић прво довео у незгодну ситуацију градоначелника у Краљеву, а затим покушао да пренесе Крстићу нетачне информације које се тичу Доситејеве улице. Интервенисао је и Бојанић, па смо успели да обезбедимо подршку 162 посланика за прихватање овог амандмана – каже Јовановић истичући као позитиван пример сарадњу позиције и опозиције у одбрани интереса града што се одавно није десило у парламенту. Након свега што се дешавало у вези кредита и наступа министра Илића остаје сумња да је неко зарад личних, или неких других, интереса настојао да спречи све активности око реализације кредита. Овакав став наводи на сумњу да би Министарство грађевине и урбанизма могло да одбије подношење захтева за кредит. Према речима градоначелника Краљева може да га поднесе и било које друго министарство чиме би се избегла могућност

уцена и манипулација. Ма колико залагање краљевачких посланика у парламенту било исправно, и у интересу града, тешко да би до прихватања амандмана Ивана Јовановића могло да дође да није постигнут консензус у влади, на шта упозорава Зоран Бојанић. Предлози свих министарстава за потребном количином средстава сублимирају се у изради буџета, а како је министар Илић сматрао да проблем Краљева не треба решавати средствима из буџета ресорно министарство их није ни тражило за урбану регенерацију насеља у Доситејевој улици. О јединственом ставу по питању усвајања амандмана сведочи и податак да га је подржало више посланика него што је гласало за прихватање споразума са Европским парламентом. - Дуги низ месеци пре израде буџета покушавали смо да решимо проблем урбане регенерације, а није ишло јер је неко кочио пројекат зато што нас је схватио неозбиљно или није имао добру намеру. Предлог је дошао до министра финансија два дана пре израде буџета, па није могао да има све улазне податке да би се било шта радило у том тренутку – каже Бојанић. Амандман Ивана Јовановића подржао је и шеф посланичке групе напредњака, а од 172 амандмана на буџет прихваћена су само два, а значајна победа краљевачких посланика је резултат велике борбе и лобирања које је трајало читава 24 часа пре гласања. Позитивна одлука о одобравању кредита очекује се до 22. јануара наредне године након чега би требало да отпочне процес израде пројектне документације којој је намењен милон евра. Изградњом 360 станова у првој фази требало би да буде решено стамбено питање више од 1.000 становника, а уколико се све буде одвијало како је планирано Европска инвестициона банка би подржала реализацију друге фазе чиме би био заокружен процес градње укупно 650 станова у Доситејевој улици. Ни мало мање значајна није ни чињеница да је Краљеву припало 747 милиона динара трансферних средстава. Т. Радовановић

19


ИЗ РАСПРАВЕ У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ да бисмо нешто завршили, тражимо кредит да нешто урадимо и да запослимо грађевинску ефективу која де факто постоји у Граду Краљеву. Мислим да треба још једном да погледате и убеђен сам да из Министарства грађевине нисте имали праве податке приликом састављања буџета за 2014. годину, а што се тиче урбане регенерације у Доситејевој улици у Граду Краљеву.

Иван Јовановић

МАГАЗИН

22.12.2013.

Зоран Бојанић

20

Господине министре, као Краљевчанин пре свега, познавајући ситуацију у тој урбаној регенерацији града Краљева, у проблему дела становника којима нисмо решили питање становања након земљотреса који је погодио Град Краљево, сматрам и ја да требате још једном сагледати овај амандман и у сваком случају га усвојити, посебно ако сам убеђен и сигуран да нисте имали из одговарајућег, односно надлежног министарства праве податке приликом састављања буџета за 2014. годину. Град Краљево је у оквиру својих могућности у буџету за 2014. годину предвидео за израду пројектне документације 60 милиона динара. Ако знамо да је цео пројекат осам милиона динара, да ту решавамо проблем 17 хиљада квадрата стамбене површине, запослићемо пре свега грађевинску оперативу, створићемо неку нову вредност. Овде није прича само о томе да ми тражимо кредит

Поштовани председавајући, поштовани министре, даме и господо народни посланици, амандман сам поднео на члан 3. и предвиђа се враћање гаранције за кредит Централно европске банке, Банке Савета Европе за радничко насеље у Краљеву, у Доситејевој улици, страдалом од земљотреса 2010. године. Не видим из ког разлога министар Велимир Илић одбија да прихвати ову гаранцију која је била у претходна два буџета. Гаранцију за пројекте који су заједно радиле све странке, које су овде у парламенту, наставила у Краљеву СНС заједно са СПС, а пре тога покренули ми са СПС и УРС-ом. Не видим разлог да се не прихвати ова гаранција, поготово што су у задњих годину дана решени имовинско-правни односи, урађена је комплетна експропријација, откуп земљишта, припремљена је документација, урађена је анкета која је била потребна за добијање ЦЕБ кредита, ЦЕБ одобрио. Све радње су завршене, обезбеђен новац у буџет града за израду самог пројекта који је око милион евра и, на крају, дође Велимир Илић испред градоначелника Драгана Јовановића, пред медијима, и каже – нема ништа од тога. Просто је невероватно у како се непријатној ситуацији човек нашао.

То пише у вашем образложењу – биће обезбеђена средства из других извора. Министре, нема средстава за овај пројекат, нема средстава за раднике у овом буџету, из Доситејеве улице, 1.300 станара. Молим вас размислите још једном. Мислим да је ово један добар пројекат, добра инвестиција. Поправља се положај грађана који ужасно тешко живе. Један тоалет по спрату, господине министре. Зидови који имају рупе од пола метра. Ту људи спавају, деца спавају. Немојте у 21. веку да тако дозвољавамо да људи живе, због нечије сујете или због тога да хоће да нађе другу врсту извора прихода, како би онда испуњавао друге сопствене интересе, а о томе је говорила госпођа Зорана Михајловић, па се онда нагађало о коме се ради. Молим вас, размислите још једном. Ово је веома важна ствар. Важна је ствар за грађевинску индустрију у том граду, који је потпуно посрнуо, јер привреда је у много лошој ситуацији.



Једнократна новчана помоћ радницима у штрајку

МАГАЗИН

22.12.2013.

НЕИЗВЕСНА БУДУЋНОСТ „ПЛАСТМЕТАЛА“

22

- Шездесет осам радника „Пластметала“ добило једнократну новчану помоћ од 5.000 динара. - Део радника штрајкује од половине године. - Предузеће шест месеци без директора и Скупштине. - Последњи износ рефундације зараде инвалидних лица за јануар уплаћен тек 18. децембра. - До почетка штрајка рефундација уплаћивана редовно


Т

Ивица Глишовић да раде. Тежак положај радника „Пластметала“ у више наврата је био повод за неколико састанака у Градској управи са члановима скупштине, директором и представницима обе категорије радника. Следеће недеље предстоји састанак у Министарству за рад, запошљавање и социјалну политику које треба да пружи одговоре на нека питања о даљој судбини радника овог предузећа. Помоћник градоначелника Краљева за социјална питања Радомир Јовановић верује да, иако мало, ово предузеће има могућности и капацитета да, уз помоћ државе, превазиђе проблеме. Након договора са представницима Центра за социјални рад тим стручњака је сагледао потребе запослених и у кратком времену урадили 68 решења на основу којих је отпочела раподела једнократне помоћи. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

оком 51 године постојања краљевачки „Пластметал“ се бавио различитим пословима, али никад није био у ситуацији у каквој се налази данас. Због неисплаћених зарада део запослених штрајкује већ шест месеци, а оставке на дужности који су обављали још пре пола године поднели су директор предузећа и чланови Скупштине. Половину од 68 запослених чине инвалидна лица, а изузетно тежак материјални положај повод је да се, након усаглашавања са Центром за социјални рад и представницима синдиката, свима исплати једнократна новчана помоћ од по 5.000 динара. Председник Независног синдиката „Пластметала“ Ивица Глишовић подсећа да највећи број запослених у овом предузећу нема средства ни за најминималније животне потребе, а многи од њих ни за лекове. Ресорно министарство је рефундирало 75 одсто износа зараде за инвалидна лица, а немогућност да се на тржишту заради довољна количина средстава за плате утицала да се део овог новца исплаћује и здравим радницима. Последњи износ рефундације министарство је уплатило 18. децембра за зараде из јануара ове године, а док није почео штрајк уплаћивана је редовно. У „Пластметалу“ су свесни да би могли да остану и без овог дела средстава уколико ускоро не почну да раде, па од локалне самоуправе очекују да им помогне да наставе производњу. Проблеми предузећа почели су много раније, а кулминирали ове године када су радници започели штрајк. У посебно тешкој ситуацији су инвалидна лица која су, како каже Глишовић, и раније дискриминисана упркос израженој жељи да наставе

23


Свечано отворен централни вртић на Ратарском имању

МАГАЗИН

22.12.2013.

РАТАРСКА КАПИЈА УКИДА ЛИСТЕ ЧЕКАЊА

24


Фото: М. Радовановић

- Након више од две године завршен централни градски вртић „Ратарска капија“ који ће моћи да прими 250 до 300 малишана. - У модерном савременом објекту површине 2.500 квадрата 1.600 заузима централна кухиња, грађена по најмодернијим стандардима, из које ће се дистрибуирати храна за све краљевачке вртиће. - Након реконструкције вртића „Младост“, и обезбеђења нових сто места, неће бити листи чекања на пријем у предшколске установе

25


22.12.2013.

МАГАЗИН

26

К

ад је крајем новембра 2011. године отпочела изградња централног градског вртића „Ратарска капија“ очекивало се да он буде завршен знатно раније и да коначно укине листе чекања на пријем у Предшколску установу „Олга Јовичић Рита“. Почетком децембра наредне године било је завршено 90 одсто радова на објекту, али се градња продужила због реконструкције на кухињском блоку, грешке у пројекту и спора са извођачем око цене радова. Ово је у том периоду председник Градског одбора Уједињених региона Србије Јован Нешовић навео као разлоге за кашњење у завршетку објекта. Након више од две године свечаним пресецањем врпце у петак је ко-

начно обнародовано да је објекат завршен и спреман да прими 250 до 300 малишана у четири узрастне групе. Изградња вртића је четврти пројекат у Краљеву који се финансира преко кредита Европске инвестиционе банке, средстава Министарства економије и регионалног развоја и локалне самоуправе, а у укупној почетној вредности од 105 милиона динара, без пореза на додату вредност, ресорно министарство је учествовало са 79 милиона док је остатак обезбедио град Краљево. У модерном савременом објекту површине 2.500 квадрата 1.600 заузима централна кухиња, грађена по најмодернијим стандардима, из које ће се дистрибуирати храна за све краљевачке вртиће. Након реконструкције

вртића „Младост“, и обезбеђења нових 100 места, Краљево ће коначно стати у ред градовима у којима неће бити листе чекања за упис у предшколску установу. Светле и комфорне просторије површине од око 70 квадрата примиће прве малишане већ почетком наредне године, а о њима ће бринути 30 нових радника, по осам васпитача и медицинских сестара, пет хигијеничара, две сервирке и по један педагог, психолог, домар, пекар, посластичар и службеник за јавне набавке. Предшколска установа „Олга Јовичић Рита“ је расписала конкурс за пријем 200 деце за целодневни боравак у школској 2013/2014. години у објекту „Ратарска капија“. Млађу јас-


лену групу чине најмлађи Краљевчани рођени измеђи 1. марта 2011. и 31. јануара ове године, а средњу рођени од 1. марта 2010. до 28. фебруара 2011. Стотину малишана попуниће и две васпитне групе, млађу они рођени између 1. марта 2009. и 28. фебруара 2010. и старију са децом рођеном од 1. марта 2008. до 28. фебруара 2009. Рок за подношење пријава истиче 10. јануара, а спискови примљене деце биће истакнути на огласној табли објекта „Полетарац“ десет дана по завршетку конкурса. До завршетка конкурса родитељи заинтересовани за смештај деце у вртић уз пријаву треба да доставе извод из књиге рођених за свако дете у породици, уверење о пријавама и

одјавама које издаје краљевачка филијала Фонда за пензијско и инвалидско осигурање, као и потврду о здравственом стању родитеља и детета у случају да неко од чланова породице болује од карцинома, туберкулозе, мултиплекс склерозе или болести нервног система. Самохрани родитељи као доказ треба да доставе извод из књиге рођених за дете или фотокопију пресуде Суда о разводу Приоритет приликом пријема имаће деца из друштвено осетљивих група, жртве насиља у породици, деца родитеља који користе неки облик социјалне заштите или она без родитељског старања, деца самохраних родитеља као и она из нестимулативних средина. Посебне погодности

имају деца са сметњама у психофизичком стању, она која потичу из породица са тешко оболелим дететом, деца тешко оболелих и родитеља ратних војних инвалида или расељених и прогнаних лица. На приоритет при пријему могу да рачунају и деца коју предложи Центар за социјални рад и она чије су здравље, безбедност и развој угрожени услед породичних и других животних околности. Тек потом долазе деца запослених родитеља и редовних студената, деца која имају статус трећег и сваког наредног детета у примарној породици, она чија су браћа и сестре уписане у исту предшколску установу, и на крају остала. Т. Радовановић

27


28

МАГАЗИН 22.12.2013.


29


30

МАГАЗИН 22.12.2013.


Саверемене технологије у развоју нових производа

- Савремено пројектовање и развој нових производа ослањају се у највећој мери на компјутерске моделе објеката и омогућавају да се на брз и јефтин начин пројектују и испитују нова решења. – За две године Лабораторија 3Д Импулс развила преко 120 прототипова за мала и средња предузећа из Рашког, Моравичког и Расинског округа, а у скенирање и реверзни инжењеринг укључено је више од 300 модела

Фото: М. Радовановић

ВЕЋА КОНКУРЕНТНОСТ НА ТРЖИШТУ

31


Л

МАГАЗИН

22.12.2013.

абораторија „3Д Импулс“ као научно-истраживачка јединица Факултета за машинство и грађевинарство, која се бави применом дигиталних технологија за развој нових производа, основана је у оквиру пројекта „Управљање иновацијама за нове производе“ који су финансирали Европска комисија износом од око 966 хиљада евра, а градови Краљево и Чачак са 3,5 односно 3 милиона динара. У последње две године поред овог факултета пројект су реализовали Департман за Индустријско инжењерство Универзитета у Болоњи, Регионална привредна комора Краљево, Град Краљево и Регионални центар за развој малих и средњих предузећа из Крушевца. ЈуЕсЕид је подржао два пројекта којима су подигнути капацитети Лабораторије за промоцију и перманентно образовање у области дигиталних технологија за развој производа, а амерички амбасадор Мајкл Кирби је посетом факултету желео да се упозна са капацитетима лабораторије основане да као истраживачко-развојни центар омогући развој нових производа најпре у малим и средњим предузећима. Лабораторија је до сада развила преко 120 прототипова за мала и средња предузећа из Рашког, Моравичког и Расинског округа, а у скенирање и реверзни инжењеринг укључено је више од 300 модела. Речи хвале запосленима који покушавају да помогну српским компанијама како би биле конкурентније на тржишту изрекао је и Кирби импресиониран маштовитошћу и жељом да напредују. ЈуЕсЕид пројекат одрживог локалног развоја помаже да се савремена опрема користи на најбољи начин и тако помаже компанијама да зараде на

32

тржишту, а уз то помаже и студентима да се упознају са новим технологијама и науче нешто ново. Циљ Факултета за машинство и грађевинарство је да буде компаративна високошколса установа, а то може само ако прати развој нових технологија и подиже ниво знања и истраживачких радова. На том плану преко Пројекта одрживог развоја немерљиву помоћ пружају баш Сједињене Америчке Државе. Израду интерактивног веб сајта за ИМПулс лабораторију за 3Д скенирање и брзу израду прототипова, чија је основна сврха да представи предности и могуће примене технологија које се користе, опише услуге које нуди и служи као платформа за комуникацију са постојећим и потенцијалним клијентима ЈуЕсЕид је подржао са 5.000 долара. Користећи напредне технологије за дизајн лабораторија пружа услуге произвођачима производа од метала и пластике, од фабрика и индустријских дизајнера до уметничких студија и научних институција, а ИМПулс већ ради са 500 малих и средњих предузећа са подручја три округа. ИМПулс центар је прошле године у потпуности опремљен средствима Европске уније, док је Пројекат помогао у набавци опреме за мултимедијалну лабораторију за развој нових производа и едукацију у коришћењу нових технологија. Пројектна активност је усмерена на превазилажење недостатка иновација као једне од главних препрека за већу конкурентност српских производа и произвођача, а пројекат је препознао значај примене нових технологија, као и неопходност ближе сарадње између научно-истраживачких институција и малих и средњих пре-


дузећа, како би се поспешио трансфер технологија и омогућила комерцијализација иновација. Лабораторија „3Д Импулс“ стимулише иновативност и подиже конкурентност привреде свог окружења промоцијом и применом дигиталних технологија за развој нових производа, а са привредом сарађује реализујући мноштво малих пројеката којима помаже стални развој нових и унапређење постојећих производа. Лабораторија представља центар који пружа заједничке образовне, консултантске и развојне услуге предузећима која појединачно не би могла себи да приуште примену савремених техничких достигнућа. Савремено пројектовање и развој нових производа ослањају се у највећој мери на компјутерске моделе објеката, и омогућавају да се на брз и јефтин начин пројектују и испитују нова решења. Краљевачка лабораторија доноси две дигиталне технологије које представљају мост између реалних објеката и компјутерских модела, тродимензионално скенирање којим се аутоматски формирају компјутерски модели реалних објеката и адитивну производњу којом се формирају реални објекти на основу компјутерских модела.

3Д скенирање Иако постоје различите технологије за тродимензионално скенирање основна подела сведена је на контактне и бесконтактне. Код контактних технологија 3Д скенер додирује објекат током скенирања, па су ове технологије јефтиније, али и спорије од бесконтактних код којих то није

случај. Бесконтактне 3ДС технологије се деле на активне, при којима скенер осветљава објекат, и пасивне, које користе спољашње осветљење објекта. Иако скупље активне технологије омогућавају формирање тачнијих модела, лабораторија „3Д Импулс“ уз помоћ 3Д скенера примењује бесконтактну активну методу са емитовањем структуриране светлости, чиме се постиже брзо и тачно формирање компјутерских модела реалних објеката.

Адитивна производња Основна карактеристика адитивне производње је да се, за разлику од традиционалних технологија код којих се објекти производе одузимањем материјала, стругањем, глодањем, сечењем, или обликовањем пресовањем, ливењем, ковањем, објекти формирају додавањем материјала. За разлику од традиционалних израда објеката адитивним технологијама не захтева употребу алата, па се тако најбрже могу произвести прототипови нових производа, а одсуство алата омогућава производњу објеката произвољног облика. Слично 3Д скенирању, и за процес адитивне производње постоје многе технологије, а разлика се огледа у врсти материјала од којег се објекти израђују и методама спајања што утиче на квалитет и карактеристике израђеног објекта. Лабораторија „3Д Импулс“ се определила за технологију која се назива „Селективно ласерско синтеровање“, јер она омогућава производњу објеката од пластике и метала са механичким својствима која омогућавају тестирање и употребу у реалним експлоатационим условима. Т. Радовановић

33


34

МАГАЗИН 22.12.2013.


35


МАГАЗИН

22.12.2013.

Фондација „Анђелко Савић-Петар Богавац“

36

ПОМОЋ КАО ПОДСТРЕК ЗА ДАЉИ РАД - По 19 хиљада динара једнократне помоћи добило 134 ученика краљевачких основних и средњих школа, 100 по основу успеха, а 34 по основу талената. - У следећој години Фонд богатији за милион динара из градског буџета


брике у Београду. Имовина се из године у годину увећавала, а како није имао потомство одлучио је са супругом Татијом да све покретно и непокретно након смрти остави општини која би приход од имовине користила за бригу о младима, старима и изнемоглима. Супруга Татија Савић је дуго живела, а умрла 1941. године, па је задужбином руковао тадашњи закупац Хотела „Париз“, хотелијер Милан Јовичић. Реактивирањем задужбине испуњава се жеља Анђелка Савића да се сваке године на дан његове крсне славе помене подушје њему и супрузи Татији. Комплетан текст тестамента објављен је у књизи др Милана Матијевића „Краљевачке кафане“, а о гробним местима двојице добротвора бригу води Скупштина града и Фондација којим руководи управни одбор. Ове године је, након конкурса расписаног у новембру, једнократну новчану помоћ од 19 хиљада динара добило 134 ученика основних и средњих школа, њих сто на основу успеха, а преосталих 34 по основу различитих талената. Иако је износ новчане помоћи

симболичан пред новогодишње празнике је увек добродошао. Од обнављања Фондације једнократну новчану помоћ је добило више од 1.000 ученика, а њихов број се из године у годину повећава. Износу од милион и по динара из градског буџета, увећаног за приход који се остварује од издавања у закуп кафане „Задужбина“, идуће године ће бити придодат још један милион динара чиме ћи бити створени услови да помоћ добије већи број ученика, а да износ буде повећан. Интересовање за помоћ превазилази могућности фонда, а од оних који су ове године остали без ње очекује се да се до наредног Светог Николе потруде и остваре што боље резултате у настави и ваннаставним активностима. Након интонирања државне химне „Боже правде“ и обраћање председника Управног одбора Фондације Сретена Јовановића ученицима је приказан кратки филм о историјату Фондације, а ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“ добитницима помоћи извели су кратки уметнички програм. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Д

ан када православни верници славе крсну славу Светог Николу сваке године је прилика да се најбољим ученицима основних и средњих школа, али и онима који су постигли изванредне резултате захваљујући неком од талената, уручи једнократна новчана помоћ из Фондације „Анђелко Савић-Петар Богавац“. Пре доделе у Свечаној сали Градске управе овогодишњи добитници присуствовали су парастосу двојици добротвора на краљевачком гробљу. Анђелко Савић је тестаментом, који је својеврсно саставио 1924. године у време када се приближавао крај овоземаљског живота, сву покретну и непокретну имовину завештао краљевачкој омладини, старима и изнемоглима. Жеља добротвора да помогне онима којима је помоћ најпотребнија била је повод Скупштини општине Краљево да 1998. године оснује фонд у који се, поред дела из градског буџета, сливају средства од закупа локала које је граду оставио Анђелко Савић. Анђелко је као успешан трговац и индустријалац имао непокретну имовину у Краљеву и Крушевцу и фа-

37


38

МАГАЗИН 22.12.2013.


39


Новинари дегустирали најновији производ „Ракије“ из Ракије

МАГАЗИН

22.12.2013.

ГЛЕДИЋКА ВРУЋА

40


Фото: М. Радовановић

- Гледићка Врућа лечи тело, душу и ум. - Током зимских дана загрева у секунди, а лети регулише унутрашњу са спољашњом температуром, помаже код прехладе и гушобоље, смирује живце и доноси леп сан. - Препоручена доза је једна до две чашице, за љубитеље 3 до 4. – Ако се правилно спрема Гледићка Врућа никад не изазива главобољу

41


МАГАЗИН

22.12.2013.

П

42

рема традицији грејана ракија се служи у месецима који у називу садрже слово Р, од септембра до априла, у новије време и у осталом делу године. Традиција је и повод да Телевизија „Мелос“ и пољопривредно газдинство Драгане Вељовић у ресторану „Три шешира“ организују еснафско дружење запослених у медијима пред којима је био заједнички циљ да обраде тему утицаја Гледићке Вруће на новинарску патку и пронађу одговор на питање „плива“ ли она у врућој ракији. Људима који раде у краљевачким медијима, и онима који за друге извештавају из овог града, уприличена је шаљива презентација најновијег производа домаћинства Драгане Вељовић из Гледића, произвођача чувеног бренда „Ракије“ из Ракије. Поента је да се људи који сваки дан обављају стресни, и све мање цењен, посао окупе и у опуштеној атмосфери дегустирају нов производ овог домаћинства у смислу дизајна, паковања и садржаја. Ово је други покушај на

тржишту Србије да се произведе врућа ракија. Иако се лаицима чини да је то једноставно потврдило се да направити производ константног квалитета који трпи стајање, транспорт, и све друго није ни мало једноставно, посебно кад се зна да је потребно прибавити бројне дозволе и сертификате. То је пошло за руком овом домаћинству,

а нови производ је упакован у боце од литра и савремено ПВЦ паковање од пет литара. Иако тек од скора егзистира на тржишту појава вруће ракије је дизајном и квалитетом изазвала велику пажњу потрошача, а онима који одлуче да је пробају довољно је само да потребну количину за једну употребу загреју до тачке кључања.


Ракија је надалеко позната по воћњацима аутохтоних сорти шљива, црвене ранке и пожегаче, од које се прави чувена ракија специфичног укуса и мириса. Гледићка Врућа се производи по традиционалној рецептури, а за разлику од чаја који лечи грло она лечи тело, душу и ум. Као топли напитак који загрева у секунди током зимских дана, лети регулише унутрашњу са спољашњом температуром, помаже код прехладе и гушобоље, смирује живце и доноси леп сан. Произвођач препоручује специфичан начин конзумирања удисањем паре као саставног дела уживања који потпомаже да се осети пуна арома, али не да се то ради из непосредне близине. Као и код сваког озбиљног производа на атрактивном паковању је исписано да се слично врућој кафи пије танким сркањем. Гледићка Врућа се пије само док је топла и не препоручује накнадно загревање. Зато призвођач препоручује припрему мање количине, а потом по потреби нових количина. Гледићка Врућа брже „хвата“ због повећаног садржаја шећера, али се брже и „пушта“, а ако се правилно спреми никада као последицу не изазива главобољу. Препоручена доза је једна до две чашице, за љубитеље 3 до 4. Иако се у власништву породице налази 5 хектара воћњака, у наредном периоду планира се засад још 7 хектара воћњака са аутохтоним сортама шљива. Због специфичне технологије производње ракије количине су ограничене на само 5.000 литара, а сам произвођач из Ракије планира да сваке године на тржиште пласира по један нови производ. У припреми је јабуковача по калвадос технологији која већ три године одлежава у храстовом бурету, затим траварица, ораховача, вишњевача. „Ракија“ из Ракије производи ракију од аутохтоних сорти шљива, пре свега црвене шљиве Пожегаче, а бави се и заштитом црвене ранке, аутохтоне српске шљиве која је пред изумирањем, јер се све мање гаји. Узрок томе

је мала родност и све мања исплативост у савременом начину производње ракије, па се улажу напори на подизању нових засада јер је црвена ранка најбоља ракијска шљива. Намера заљубљеника у ову врсту је и за-

штита црвене ранке на светском нивоу како би била била препознатљива као искључиво српска шљива са заштићеним географским пореклом. Т. Радовановић

43


Сведочанство о НАТО агресији (34)

ЗАПИС О НЕМОГУЋЕМ Субота, 22. мај 1999. Дан шездесети

МАГАЗИН

22.12.2013.

К

44

ад ме је Љиља пробудила било је тачно 2,45. Нема струје па тумарамо по мраку у покушају да пронађем батеријску лампу. Понекад зажалим што нисмо пушачи па немамо на дохват руке шибицу или упаљач. Деца су се јуче играла са батеријском лампом која није тамо где иначе стоји, па ми је тешко онако буновном да се брзо снађем у потпуном мраку. Док очекујемо да би могло да нестане и воде, па прво морамо да напунимо флаше, у даљини се чује једна детонација. Ово је прво јутро које смо дочекали без струје и воде. Не знамо ни шта се дешавало током ноћи јер нема програма ни на радију ни на телевизији. По кo зна који пут питам се колико ће да траје овај кошмар. У продавници ћу схватити да нестанак струје и воде није најгоре што је могло да се догоди у овом тренутку. Нема ни хлеба. Брзо је нестао јер су људи јутрос куповали и по пет комада. Преостаје нам једино да чекамо да се нешто догоди. Шта, не знамо ни сами.

Љиља је отишла да негде по граду тражи и обиђе пекаре које раде на дрва. Прво што ми пада на памет је шта ће бити са замрзивачима? Срећа је да код нас нема много меса јер је зима прошла. Бар смо се сви синоћ окупали, јер ко зна када ће следећи пут бити воде. Бахо јавља из Новог Пазара да шаље филмове аутобусом који у Краљево стиже у 11,30. Каже како је чуо да је ноћас гађана термоелектрана Колубара. Када је у 8,25 коначно стигла струја понадали смо се да ће ускоро бити и воде. Телевизија Краљево емитује програм, а Десетка и Мелос не раде. Мораћу прво да напуним батерије за камеру. На мети агресора у току ноћи били су војни објекти у Совљаку удаљеном четири километра од центра града, а причињена је велика штета на породичним кућама. Јављено је да су четврти пут нападнути електроенергетски капацитети Електропривреде Србије. У 2,20 погођена су постројења термоелектране Колубара где је повређено 13 радника, а само десет минута касније бомбе су падале на Костолац и Бајину Башту. Гађане су и

Липовичке шуме, обреновачки пут, Батајница... Без струје су остали Ниш, Краљево, Шабац, Панчево, Смедерево, Пожега, Лесковац, Куршумлија, Блаце, Параћин... а на мети НАТО авијације били су трафостанице у Нишу и Бору, северни делови Шапца. Сведоци потврђују да су се две детонације чуле из правца Цера, четири из „Нафтагаспромета“ у Сомбору. Пројектили су падали на Иришки венац на обронцима Фрушке Горе, Приштину, Голеш, насеље Барутана у Призрену... Иако политички комесари групе Г8 због састава командног кадра оружаних снага нису успели да сачине нацрт резолуције Игор Иванов верује да постоји могућност прекида бомбардовања. Од 8,55 поново нема струје. Од 11,30 до 13,30 чекам на станици аутобус из Новог Пазара. Аутобуси долазе и одлазе, а оног који чекам још нема. На станици има доста војске а прво што пада у очи је велико шаренило униформи. Беретке су сивомаслинасте, плаве, црвене, црне, а има и војника са плетеним црним капама. Најснажнији утисак на мене оставља чињеница да сви око врата носе мале


45


22.12.2013.

МАГАЗИН

46

металне кутијице у којима су подаци о сваком појединцу за случај потребе идентификације. Једни долазе са фронта, други се враћају. Видим сузе у очима оних који су дошли да их испрате. Рајко ми рече да је Никола дошао са три гелера у нози. Није страшно иако му предстоји дуг период рехабилитације, опоравак а онда... ко зна. Можда ће до тада све ово и да се заврши. Чујем да наша војска поново држи караулу Кошаре, за коју се причало да је изгубљена. Иако је цена која је за њу плаћена прилично висока највећи број бранилаца страда и даље од НАТО авијације, а не од припадника остатака ОВК. Сви се надају да ће ово брзо престати јер је дипломатска активност убрзана делом и зато што се помиње, како рече неко од војника, да је почела монтажа четири најновија противваздушна система. Ко више може са сигурношћу да тврди шта је истина, а шта само пусте жеље? Код Кемпстона сам срео и Роквела. Пошто нема струје па Мелос не ради

скокнуо је мало до сервиса. Каже да је код њих велики јавашлук и ништа се не ради. Нема плате, ни мотива за рад. Информативне куће су добиле по 10.000 динара од којих је Десетка је исплатила део плата. Мелос није. Ко зна где су отишле паре. Тек сада види колико сам ја био у праву кад сам отишао, иако сам и са њим прилично „ратовао“. У 13,15 је оглашена ваздушна опасност петнаестак минута пре него што је коначно стигао аутобус из Новог Пазара. При путу кући срео сам Куту кога нисам видео годинама. Пошао је на неку сахрану. И у гробљу је велика гужва. Из правца аутобуске станице чује се неконтролисано пуцање из аутоматског оружја. Поново има струје,не знам од када. Јављено је да је гађан стари град у Шапцу, Лучка капетанија, спортска дворана Медицинске школе. Поново је са два пројектила гађана трафостаница у РТБ Бор, док је чак сто пало на индустријску зону Сомбора. Погођени су „Нафтагас“, погон Индустрије обуће

„Борово Борели“, Индустрија уља „Сунце“. У граду је оштећено 120 кућа, а од касетних бомби ране је задобило десетак грађана. На територији Космета гађани су Голеш, Урошевац, Драгаш, а осамнаест пројектила је пало на насеље Баир у Косовској Митровици... И док је Марти Ахтисари разговарао са Кофи Ананом Игор Иванов сматра да се војна операција завршава. Сергеј Степашин је изјавио да је приоритетни задатак његове владе окончање послова око дефиниције тројног савеза. Руски амбасадор у Уједињеним нацијама Сергеј Лавров тврди да доношење мировног решења отежава интензивирање бомбардовања за чије се заустављање залаже и званични Пекинг. Кинески „Женмин жибао“ оптужује Сједињене Америчке Државе да су највећи ратни профитер јер је вредност акција произвођача оружја повећана за 10 одсто, а количина берзанских трансакција за 20. За то време Европа слаби. У Пекингу је отворена изложба са више од 250 фотографија које документују страдања


становника Југославије. Изложба ће након главног града обићи целу Кину. Док се на једној страни налазе Сједињене Америчке Државе и Велика Британија, а на другој сви остали уз Француску која се налази у средини, Шредер подржава агресију и поред противљења све већег броја Немаца, јер политичари, каже, у неким ситуацијама треба да преузму одговорност у одлучивању. У исто време говори се да је Клинтону рат требао да би скренуо пажњу са својих проблема. У Македонији се тврди да је Фехми Агани знао шта му се спрема па је покушао да побегне, а да су га убили ОВК и припадници власти у Тирани. Да би скинула са себе одговорност Тирана га је одликовала постхумно. Овакве наводе потврђује и Сали Бериша. Два авиона Ф16 су слетела на сплитски аеродром да би допунили резервоаре горивом, јер то нису могли да учине у ваздуху због лоших метеоролошких услова. На питање где су им бомбе одговорили су да су остале на истоку. У околини Прњавора у Републици Српској снимљена је операција

пуњена резервоара борбених авиона горивом из авиона цистерне, а у СФОРу тврде и даље да се територија Босне и Херцеговине не користи за било каква дејства против Југославије. Председник Комисије савезне владе за сарадњу са УНИЦЕФ-ом Маргит Савовић је потврдила да је од почетка агресије у Југославији погинуло 1.200 цивила од којих једну трећину чине деца. У Подгорици је на информативни разговор у Центар безбедности привођен дописник „Политике“ Драгомир Бећиревић поводом текста о Милу Ђукановићу, који је објавио београдски дневник. Око 18,00 гађани су Призрен и Куршумлија, а шест детонација се између 19,00 и 19,15 чуло из правца Велике Грабовнице код Лесковца. Потврђено је да је изнад овог града погођен један авион, а очевици тврде да су чули експлозију у ваздуху а затим видели и дим. Са више пројектила поново је гађан аеродром Слатина код Приштине. Сутра у Москву са групом експерата

долази Строуб Талбот, а у среду и Ахтисари. У Грчкој тврде да би до прекида бомбардовања могло да дође и пре доношења резолуције Уједињених нација у чијој би изради требало да учествује и Југославија, али тек пошто стане бомбардовање. Аналитичари верују да би у обнову и развој Балкана требало утрошити тридесет милијарди долара, а мултинационална корпорација власник сателита Еутелсат наговештава отказивање услуга РТС-у за емитовање програма. Чујем и да хеликоптери „Апачи“ нису повучени из борбених дејстава због техничких проблема већ због успешног дејства југословенске противваздушне одбране. Немачка телевизија АРД тврди да хеликоптер који је пао у Албанији није пао због квара већ је био погођен над Косметом где је НАТО авијација поново грешком ракетирала положаје ОВК приликом борби око карауле Кошаре. Потврђено је да је погинуло седам терориста. Т. Радовановић

47


sveti nikola s

МАГАЗИН

22.12.2013.

вери Никола је један од светаца који је успео да уједини Исток и Запад, јер се на његов дан широм света организују разне прославе у његову част. Код православних Срба ово је најчешћа слава, и док половина слави, друга половина иде на славу. Веома је поштован у целом Православном свету, али чини се да је код Срба његов култ највише развијен, јер му је посвећен велики број цркава и велики број људи га слави. Свети Никола је заштитник

48

морепловаца, деце и студената широм хришћанског света, а 19. децембра морнари широм света бацају сидра на један дан и одају почаст овом светитељу. Стекао је велику углед за живота, јер је по смрти родитеља продао своје имање и поделио сиротињи. Познат је као човек који није трпео компромисе када су догмати у питању, па је на Васељенском сабору ударио шамаром јеретика Арија, јер више није могао да слуша његово хулу. Као епископ у Мири Ликијској

показао се као велики просветитељ и чудотворац и још за живота људи су га сматрали за светитеља јер је свима помагао. Упокојио се у дубокој старости 343. године, а мошти му почивају у италијанском граду Барију, који је у току преноса 1071. године био православни град. Свети Никола је присутан у римокатичким земљама, па за његов дан деца добијају поклоне од старијих, a на Западу се сматра претечом Деда Мраза.


Фото: М. Радовановић

49


МАГАЗИН

22.12.2013.

ВРЕМЕ ТАБЛОИ

50

Медијска сцена у Србији је за десет последњих година доживела велике промене, а на српском тржишту имамо 63 посто функционално неписменог становништва и милион и 300 хиљада потпуно неписмених. - Последњи Писа тест показао је да 35 одсто средњошколаца има проблем читалачке као предуслов за сваку другу писменост. - Новинарство се базира на држању микрофона, узимању изјава или преношењу туђих речи. - Конференције за штампу постале се главни догађаји, а саопштења званичника прве вести. - Свуда у свету излаз за истраживачко новинарство тражи се у измештању из официјелних токова шампаних и електронских медија и сељење у онлајн сферу


Истраживачко новинарство у Србији

ИДИОТИЗАЦИЈЕ

У

време када се у многим сферама живота бележи драстична стагнација све чешће се у различитим круговима говори о катастрофалном стању медија и још горем положају оних који би извештавањем о различитим дешавањима требало да обезбеде егзистенцију. Годинама у назад информисање доживљава трансфор-

мацију у којој се у најтежи положај доводе они који су се определили за истраживачко новинарство. И мада се велики број новинара заклиње у истраживање као посебно важан вид информисања, а на потребу за њим указују и они који располажу новцем, чини се да највећи број њих и нема праву представу о томе шта овај тип

новинарства представља. Плодна пракса у Србији, као и разлике у виђењу истраживачког новинарства на високошколским установама и међу новинарима који се њиме активно и професионално баве, представљају основу за почетак организоване комуникације између студената, новинара и наставника и одличну прилику

51


22.12.2013.

МАГАЗИН

52

да се студентима помогне да буду спремни за професионалне изазове. Зато је Центар за истраживачко новинарство Србије панел дискусијом покушао да испита могућност редовног организовања сличних активности и тако покуша да пружи факултетима и студентима увид у праксу код нас и у свету. Искуство показује да је новинара који се баве истраживањима у Србији знатно мање него оног што би требало да се истражује, па се међу колегама и не доживљавају као конкуренција. У таквој ситуацији помажући се међусобно пожелели су да ту врсту односа понуде онима који би желели да се баве истраживачким новинарством, или бар размишљају да би могли тиме да се баве. Потребу за дубинским и истраживачким новинарством у Србији на најбољи начин сумира цитат из програма истраживачког новинарства за телевизију на Факултету политичких наука у коме се каже да у ери када је оно базирано на држању микрофона, узимању изјава или преношењу туђих речи, када су конференције за штампу постале главни догађаји, а саопштења

званичника прве вести, важно је да будући новинари савладају технике истраживања узрока и последица неког догађаја и да са таквим знањем стигну у редакцију. Истраживачко новинарство није само истраживање узрока и последица неког догађаја, већ почетак тражења одговора за решавање бројних других проблема у друштву које нуди безброј тема за истраживање. Појму истраживачког новинарства постоје различити приступи, а ономе да је свако добро новинарство и истраживачко треба додати да су за савладавање специфичних метода истраживачког новинарства потребне године рада. Бројни теоретичари и новинари склони су веровању да је истраживачко новинарство систематско, дубинско и оригинално истраживање и извештавање које често подразумева откривање тајне коју неко покушава да сакрије. Основна улога му је да се бави питањима од јавног интереса и да је фокусирано на социјалну правду, одговорност и транспарентнст власти. Новинарство као жива материја непрекидно се мења, у последње време

из минута у минут, па је то разлог због кога постоје бројне дефиниције које га описују на мање или више исправан начин. Професор истраживачког новинарства у штампи на београдском Факултету политичких наука др Веселин Кљајић као апсолутну лаж смишљену од стране таблоида који бране, или покушавају да одбране, оно што се појављује у њиховим садржајима, сматра тврдњу да је свако новинарство истраживачко. Иако је претпоставка да сваки новинар може бити истраживач теоретски могућа у пракси није, јер је за то потребан низ предуслова које је врло тешко обезбедити. Сем што истраживач треба да буде врхунски професионалац ни мало мање важна нису висока етичка и морална начела и поштовање правила зарад успостављања сопственог професионалног интегритета, кредибилитета и валидности. Истраживачко новинарство заснива се на интересу, мотивима и новцу, а подразумева оригинални истраживачки рад на откривању информација које нека организација, институција, појединац, компанија или


политичка партија не жели да открије или да се за њу сазна. Само ако су заступљена сва три елемента могу се очекивати повољни резултати Колико је овај вид рада тежак, и мало популаран, сведочи податак да се за предмет истраживачко новинарство на Факултету политичких наука пријављује мање до десет студената. Иако је један од разлога настојање да се иде линијом мањег отпора ни мало безначајан није други који доказује да се научено на факултету тешко примењује у редакцијама. - Конкуренције у истраживачком новинарству нема, јер је број оних који се њиме баве миноран у односу на број тема којима би се требало бавити. Штампани медији су на ивици профитабилности, осиромашени и понижени, унижени новинари раде за мале плате и хонораре а истраживачко новинарство, поред високог професионализма и обучености, подразумева три претпоставке, време, ресурсе и новац, а ни једно, ни друго, ни треће не постоји у време опште таблоидизације, боље рећи таблоидиотизације. Немамо штамани медиј који се може сматрати као озбиљан и референтни,

а да већ није по мало подвучен жутим или ружичастим. Новинари се налазе у ситуацији које су донеле тектонске промене у комуникационим процесима и овај дигитални цунами, па ниједан у будућности неће преживети уколико не буде постојао на што више платформи – каже Кљајић. Двадесет први век као век мултимедијалног новинарства захтева од оних који се определе за овај посао да у исто време за исти новац обављају много више посла на великом броју платформи. Тако се смањује простор за истраживачко новинарство што је глобални тренд који се на овим просторима одвија са великим закашњењем, понекад и од тридесет година. Зато се свуда у свету излаз за истраживачко новинарство тражи у измештању из официјелних токова шампаних и електронских медија и сељење у онлајн сферу. Први од разлога је што 60 до 75 садржаја у свим штампаним медијима у Србији представља чист или прикривени ПР, док све остало може да се окарактерише као информативно, не и истраживачко. Одговора зашто је то тако нема у референтним штампаним медијима, а у највећем броју њих по-

стоји само један извор близак ономе ко пласира информацију. Професор Кљајић потврђује да се због тога 70 одсто студената четврте године новинарства опредељује да пређе у сферу односа са јавношћу иако до тада нису били у контакту са предметом који се бави овом материјом. Зато на сваког новинара у Србији долази више представника из поља односа са јавношћу који су мање образовани, али са правом тероришу новинаре, па решење проблема траба тражити у високом професионализму и потпуном образовању које не подразумева само оно стечено на факултету. Медијска сцена у Србији је за само десет последњих година доживела велике промене, а на српском тржишту имамо 63 посто функционално неписменог становништва и милион и 300 хиљада потпуно неписмених. Последњи Писа тест показао је да 35 одсто средњошколаца има проблем читалачке као предуслов за сваку другу писменост, а у време када не постоји довољан ниво медијске писмености, и медијске културе, од новинара се тражи да буду бољи од државе. Т. Радовановић

53


МАГАЗИН

22.12.2013.

Краљевачка медијска сцена: Саша Јаношевић (2)

54

НЕРАВНОПРАВАН ОДНОС ПРЕМА МЕДИЈИМА


Фото: М. Радовановић

- Иако је расподела субвенција медијима направљена понижавајуће принуђени су да узму понуђено зато што та средства не могу да зараде на тржишту. - Један онлајн медиј је током прве половине године објавио само 26 вести од по две или три реченице, а нема ни једног озбиљног текста, интервјуа или анализе. - Субвенције додељене новинама које не постоје и радио станицама које немају информативни програм. - Политичарима су медији битни у смислу да их прате, кад им затребају да су ту, а медији принуђени да то раде за ситну пару да би преживели. - Истраживачког новинарства и критике власти нема зато што нема новца да се плате људи који би то радили. - Контрола медија врши се преко државних фирми чији су власници политичке странке које постављају директоре, и преко приватних фирми које се држе у сиромаштву да не би могли озбиљније да истражују шта ради власт

55


МАГАЗИН

22.12.2013.

- Иако знам да народ много више воли да гледа неке глупости сматрам се обавезним према грађанима и уговору који имам са општином, па емитујем емисије из разних области живота иако ми у том случају падају приходи, а расту трошкови.

56

Саша Јаношевић


Л

окалне самоуправе су по закону дужне да финансирају информисање грађана, а у Краљеву је ове године за ту намену у буџету планирано 12 милиона динара од којих је једна половина исплаћена до половине године, а остатак током наредних шест месеци. Као и много пута раније испоставило се да су медији последња рупа на свирали, па је исплата субвенција уследила тек након што су намирени сви остали корисници буџета. Иако је на инсистирање власника медија, који су средства за рад очекивали на почетку године како би могли да планирају пословну политику, одржано више састанака са неуспешним завршетком, све до половине априла није се знало ко и са коликим средствима може да рачуна. Количина средстава која се издвајају за информисање медијима је важна из више разлога, прво због броја ангажованих радника, али и због структуре програма која у случају изостанка субвенција мора да се конципира на други начин. Градоначелник Краљева је, у настојању да избегне директну одговорност, препустио медијима да се договоре о расподели средстава да би, након што је договор изостао због противљења Телевизије Краљево, сам извршио расподелу по принципу узми или остави и са власницима медија појединачно потписао уговор за првих шест месеци. - Иако је расподела направљена понижавајуће узели смо понуђено зато што та средства не можемо да зарадимо на тржишту. Ми и „Мелос“ добили смо по милион динара, радио станице по 200 хиљада, новине по 250, а онлајн медији по 125. „Мелос“ је за телевизију и радио добио милион и 200 хиљада динара, ми милион, а Телевизија Краљево 2 милиона и 450 хиљада иако је по критеријуму који је важио за све друге требало да добију милион и 450 хиљада – објашњава директор Краљевачке телевизије Саша Јаношевић. Иако никада није објашњено по ком критеријуму је овој телевизији додељен милион динара више наслућује

се да би одлучујући утицај могао да има саветник председника Србије за привреду Предраг Микић који се помиње као скривени власник ове медијске куће. Да је то тако потврђују и други примери, између осталих и кампања коју је Телевизија Краљево водила против директора Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“, а на основу парцијалног извештаја буџетског ревизора који је на волшебан начин доспео до ове медијске куће. Након што буџетски инспектор направи комплетан извештај дужан је да га достави ономе на кога се односи да би након евентуалних примедби направио коначну верзију коју доставља градоначелнику. Тек тада извештај буџетског инспектора постаје доступан медијима, а по закону о јавном информисању свима а не само једном, поготово не у деловима. На уплетеност саветника председника Србије у цео случај упућује и сазнање новинара који га је истраживао да је наредба о томе стигла баш из његовог кабинета. Све чињенице упућују на спрегу Микића и градоначелника Краљева и њихов утицај на Телевизију Краљево. У позадини целог случаја је угрожен пословни интерес Предрага Микића приликом набавке опреме потребне за завршетак радова на хали спортова у Рибници. Иако је као и у многим другим случајевима врло тешко доказати ове претпоставке у круговима блиским нашој редакцији верује се да нису далеко од истине, а да закулисне радње у које се увлаче поједини медији служе за унутар страначке и обрачуне људи који располажу новцем и другим моћима. Да хаос буде већи није поуздано јасно ни ко је прави власник Телевизије Краљево, јер је то по подацима из Републичке радиодифузне агенције једна, а по подацима Агенције за привредне регистре друга особа. На политички утицај упућује и податак да ова телевизија није хтела да објави саопштење Дирекције за планирање и изградњу о спорном извештају, али и чињеница да је уместо тражених милион и 900 хиљада у првој половини године добила 2 милиона и 450 хиљада динара.

- Да би скинуо одговорност са себе градоначелник је основао комисију за расподелу средстава у другој половини године у којој су три члана била из Српске напредне странке. Да би имали апсолутну већину направили су да Телевизија Краљево има три гласа, две радио станице само један, као и два онлајн медија. Међутим, за њих је било компликовано писање правилника који морају да се донесу, па су преко ноћи одустали од таквог начина расподеле, а нико нас није обавестио зашто и шта ће даље да се ради након што је комисија угашена. Градоначелник је средства за другу половину године поделио по свом нахођењу, а иако је ребалансом износ повећан за 50 посто није линеарно повећан свима на исти начин. Телевизија Краљево је у другој расподели добила 3 милиона и 300 хиљада динара што са првим делом износи близу половине укупних средстава – каже Јаношевић. Сазнање да је друга половина предвиђених средстава подељена на десет других медија упућује на јасан закључак о власништву над Телевизијом Краљево. Податак да су средства дељена без критеријума који се односе на количину и квалитет програма довољан је разлог да Краљевачка телевизија на крају године упути захтев градоначелнику да од медија затражи комплетан извештај о томе шта је урађено током године у информисању које представља јавни интерес. - Кад емитујем нешто из културе пола гледалаца бежи на други канал, а то ме кошта. Иако знам да народ много више воли да гледа неке глупости сматрам се обавезним према грађанима и уговору који имам са општином, па и то морам да радим иако ми у том случају падају приходи, а расту трошкови. Зато тражимо да се појединачно објави на шта су трошена буџетска средства за информисање – каже Јаношевић који је вршио анализу рада свих краљевачких медија. Утврђено је да је један онлајн медиј током прве половине године објавио само 26 вести од по две или три реченице, а нема ни једног озбиљног текста, интервјуа или анализе. То

57


МАГАЗИН

22.12.2013.

говори да је у просеку недељно објављивана по једна вест каквих у информативном програму Краљевачке телевизије сваког дана има три до пет. Знатна средства додељена су радио станицама које уопште немају информативни програм, а поједине већи део дана емитују поздраве, жеље и честитке. Врхунац је додела 350 хиљада динара новинама које не постоје и 500 хиљада радио станици која емитује само поздраве жеље и честитке. - Све то треба да зна онај ко расподељује средства, а ја чак мислим да поднесем кривичну пријаву против градоначелника, јер је његова дужност да то зна. Има шест помоћника, па нека задужи неког да прати шта ко ради и за шта добија паре– каже Јаношевић. Специфичност краљевачке медијске сцене и односа власти према медијима су и преноси седница Скупштине града који су обавезни према Статуту. Одлука да их преносе три телевизије заснивала се на чињеници да

58

свака од њих кубури са опремом, па постоји могућност отказивања у одређеном тренутку кад би морало да буде прекинуто и заседање, а надокнада је била и вид помоћи емитерима у тешкој економској ситуацији. Колико је овакав став оправдан сведочи ситуација од пре само годину дана када су радници Телевизије Краљево штрајковали, а Телевизија „Мелос“, због квара на преносним везама, није била у ситуацији да успостави везу са студијом. Да је Краљевачка телевизија одустала од преноса не би могао да буде усвојен буџет града за ову годину што би пред локалну управу ставило бројне друге проблеме. Колико су интереси медијских кућа супростављени сведочи одлука Телевизије Краљево, у тренутку приватизације након стечаја, да преносе седница Скупштине града врши без надокнаде. Мање од жеље да се помогне локалној самоуправи била је намера да се нелојалном конкуренцијом осваја ме-

дијски простор што је створило проблем двема другим медијским кућама које су током читаве године биле ускраћене за приходе од преноса седница. Након мајских избора прошле године, и конституисања власти на локалном нивоу, појавила се идеја о раскиду уговора о преносима седница Скупштине града и поновно склапање са само једном медијском кућом. Основ за такво размишљање пронађен је у чињеници да су за преносе током једне календарске године плаћане милионске суме. Од јануара ове године надлежне службе Градске управе покушавају то да ураде али без успеха, јер председник Скупштине града, у чијој су надлежности преноси, избегава да спроведе тендер, а није ни превише заинтересован да преносе врши само једна телевизија. Са друге стране постоји оправдан бојазан да би се и пре тендера знало коме би овај посао могао да буде поверен за двоструко већи износ од онога који добија


свака телевизија појединачно. Да би се расписао тендер потребно је створити предуслове и утврдити критеријуме, а сем незаинтересованости оних који су одговорни за спровођење поступка сумња се и на способност да нешто тако уради. Доказ за то су бројне пропуштене прилике, између осталих да се под повољним условима преузме Дом друштвених организација и тако уштеде знатна средства, али и да се укину управни одбори у јавним предузећима који су противзаконито радили од 1. јула ове године. - Они су неспособни да раскину уговор са нама, а направљен је тако да се тешко раскида, јер су га направили тако да нема услова о раскиду. Уместо да заштити општину он је заштито нас и то из незнања, а не зато што смо ми лобирали јер нисмо ни знали ко прави уговор – каже Јаношевић. Право председника Скупштине града је да се определи за телевизију

која ће да врши преносе седница парламента и на то ниједна од три краљевачке не може да утиче. Али свака од њих, а и остали медији, заинтересовани су за доделу субвенција намењених информисању и производњи програма из области, културе, науке, образовања, спорта... Отуда и залагање да на свим медијима који су добили новац из градске касе постоји ова врста програма како би грађани од чијег се новца пуни буџет добили оно шта су платили, а не да плаћају оно што не постоји. - Неће никог да питају и немају потребе за то, јер могу да раде као у диктатури. Њима су медији битни у смислу да их прате, кад им затребају да су ту, а ми смо принуђени да то радимо за ситну пару да би преживели. Направили су уговор тако да то морамо да пратимо за мизерну своту која покрива једва 10 посто трошкова. Без тих десет посто не можемо, па нас држе на ланцу, а знају да ако нам дају

више можемо да будемо слободнији. Сиротиња се боји да не остане без парчета хлеба, јер ако остане без парчета хлеба нема ништа. Богат може да остане без три куће, али ће му остати друге три. Знају да нећеш моћи да имаш истраживачко новинарство, да нећеш да их критикујеш, јер нећеш имати људи за то – каже Јаношевић уз констатацију да у Србији постоје две врсте контроле медија. Једна се врши преко државних фирми чији су власници политичке странке које постављају директоре, а друга преко приватних фирми које се држе у сиромаштву да не би могли озбиљније да истражују шта ради власт. Зато им одговара да медијима дају што мање, тек толико да морају да прате рад носилаца функција власти. Са друге стране то не раде својим већ парама грађана које се користе за страначку и личну промоцију. - наставиће се Т. Радовановић

59


60

Петар Јањић

МАГАЗИН 22.12.2013.


Краљевачка музичка сцена: Петар Јањић, бубњар и продуцент (2)

- Колеџ у Минеаполису је један од најбољих у Америци на којима се изучава музика, а има више од 1.000 студената од којих осамдесет бубњара. - У клубу „Банкер“ у Минеаполису, у коме недељом и понедељком наступа бенд „Доктор мамбо комбо“, за бубњевима седи Принцов бубњар Мајкл Бленд. - Прве професионалне уговоре са произвођачима инструмената потписао је и Петар, од јесени и са произвођачима пластика за бубњеве. - Посебна вредност школовања у земљи шоу бизниса је упознавање са потпуно различитим системом школовања и приступа музици

Фото: М. Радовановић

У БУНКЕРУ СА ПРИНЦОМ

61


62

МАГАЗИН 22.12.2013.


Д

о уписа требало је пребродити само још једну препреку. Она се састојала у 120 хиљада долара колико кошта четворогодишње школовање. Две радничке плате родитеља у Краљеву који су школовали још једног сина једва да су биле довољне да обезбеде једногодишњи боравак у средњој школи. О 120 хиљада долара није могло ни да се размишља. Али размишљао је Кнудстон јер није смео да пропусти прилику да обликује вансеријског бубњара. Петнаест дана стрепње до новог позива испуњено је низвесношћу која је наговештавала крах свих снова о даљем школовању у Америци. Још теже падало је сазнање да је бољи од осталих, а да га од светске славе дели само „тричавих“ 120 хиљада долара што је велики износ и за америчке прилике. На ивици плача дочекао је Петар петнаести дан кад је из Минеаполиса стигао позив за додатну аудицију. Овога пута из Су Фолса упутила се четворочлана екипа коју је предводио Џеј Гартон. Сви су се удружили да помогну Петру у остварењу сна. Аудиција је заказана у време када је са школским оркестром требало да наступа у Чикагу, а велико разумевање показао је вођа оркестра и вратио новац од већ резервисане авионске карте. Било је то довољно да се плати смештај у Минеаполису. - Пођемо нас четворица аутом у Минеаполис. Имали смо навигацију, преспавамо у хотелу и сутрадан одемо на аудицију. У сали за аудицију је већ био постављен клавир поред њега бас гитара и бубњеви. Дође један мало чуднији човек и седне за клавир, други у оделу са наочарима узме да штимује бас гитару. Дође још један у оделу, слуша и нешто записује. Задају тему, а ја свирам, онда нешто друго и тако све око пола сата. Горди нас је извео на ручак и обећао да ће да јави шта су одлучили – прича са нескривеним задовољством Петар. Школска година се завршавала 15. маја само десет дана пре него што је требало да се врати у Србију. Пет дана пред крај школске године стигла је вест којој се није надао, али је жељно оче-

кивао. Након сазнања да је добио стипендију и покривене трошкове четворогодишњег школовања прво што је могло да му падне на памет било је да са друговима прослави успех уз мало пива. И овде су амерички прописи прилично строги јер се алкохол не служи млађима до 21 године. Успели су другари да уз помоћ старијег колеге прошверцују до куће пакет пива и прославе несвакидашњи успех. Ускоро ће стићи сви потребни папири и виза за наредне четири године студија у Сједињеним Америчким Државама. И увек кад се преброди једна

појави се друга препрека. Кад је спласнуло одушевљење изазвано несвакидашњим успехом поставило се питање смештаја и трошкова живота у непознатој средини. Током лета требало је успоставити контакте са вршњацима које је у Минеапоолису мучио исти проблем. По ко зна који пут показало се да храбре прати срећа. Разговори током лета у Краљеву са пријатељима и по коју годину старијим музичарима са којима је свирао пре одласка у Америку увек су почињали и завршавали се причом о данима проведеним у Америци, али и онима који тек долазе.

63


22.12.2013.

МАГАЗИН

64

СУСРЕТ СА ПРИНЦОМ Сазнање да би непосредно након нашег разговора у „Банкер“ требало да дође Принц било је довољно да се Петар из Краљева пут Минеаполиса упути раније него што је планирано. И заиста, Принц се у друштву девојке, окружен јаким обезбеђењем, појавио у клубу већ наредног викенда. Више од одушевљења изазваног чињеницом да се налази на само неколико метара од Принца био је позив Мајкла Бленда да га упозна. Врхунац је била изјава славног музичара да је већ чуо за младог Краљевчанина.


Прву поставу бенда са којим је Пеца свирао на Хард рок сешну чинили су Марко Цветковић , Ненад Гвозденовић Трепко и Владислав Јурић Џубо. И баш овај последњи сетио се да има пријатеља у Минеаполису који би могао да му се нађе док не обезбеди трајнији смештај. Краљевчанин Мики Огњановић је доктор астрономије који се након дванаест година на Хавајима преселио у Минеаполис где већ пет година живи са супругом Симоном и синовима Алексом и Марком. У веку високих технологија није било тешко успоставити контакт, а по ко зна који пут се показало колико је свет мали, а Огњановићима није требало много времена да позову Петра и понуде смештај док не пронађе нешто што му више одговара. Минеаполис је милионски град пун изазова у који Петар Јањић овога пута креће много опуштеније него приликом ранијег одласка у обећану земљу. Дочек на аеродрому, први контакт са новим пријатељима и српска гостољубивост учинили су да врло брзо престане да размишља о промени пребивалишта. Петар је и данас са Огњановићима. Колеџ у Минеаполису је један од најбољих у Америци на којима се изучава музика. Има више од 1.000 студената од којих осамдесет бубњара приближно колико и студенатаи на другим смеровима. Иако студентима прве године није дозвољено да наступају у великом октестру колеџа на аудицији се појавио Петар Јањић и у конкуренцији неколицине старијих успео да докаже да је за класу бољи. То му је омогућило да постане стални члан оркестра који широма Сједињених Америчких Држава наступа на различитим фестивалима и са успехом представља ову високошколску установу. Колико је Јањић супериоран над осталим младим музичарима сведочи податак да је на фестивалу у Чикагу две године заредом проглашаван за најбољег солисту. Али, наступају млади музичари и ван матичне земље, а боје колеџа успешно је бранио и Петар на фестивалима у

Гватемали и Перуу. Без лажне скромности наш саговорних потврђује да се изборио за место најбољег у својој категорији. Заслуге за то припадају без сумње врхунским професорима, али пре свега преданом раду и неоспорном таленту који је почео да се развија још у Краљеву. Након три године основних студија и стечене дипломе којом се потврђује степен квалификације Петар је наставио усавршавање на мастер студијама које омогућују да након дипломирања постане професор музике и предаје у некој од високих музичких школа. У време док још није размишљао о

одласку у Америку знао је Петар да у тој далекој земљи живи и ради надалеко познати Принц кога на концертима увек прати корпулентни црни бубњар са великим шеширом. У то време није му било познато да обојица живе баш у Минеаполису. Стицај околности да се у једном периоду нађу у истом граду подгревао је жељу да ако не упозна онда бар уживо види идола из најранијег детињства. И по ко зна који пут испречили су се крути амерички закони. У клуб „Банкер“ у Минеаполису у коме недељом и понедељком наступа бенд „Доктор мамбо комбо“, а за бубњевима седи Принцов бубњар Мајкл Бленд, приступ

65


22.12.2013.

МАГАЗИН

66

је дозвољен само особама старијим од 21. године. Контроле су ригорозне, а први покушај да уђе пре навршене двадесет прве године завршио се безуспешно. На МекНели Смит колеџу постоји велики број мањих бендова специјализованих за одређену врсту музике. Један од њих који свира фанк води Јоханес Тондам који и предаје на факултету. Петар признаје да му је много помогао пре свега да уђе у клуб, а потом и да се упозна са Блендом, али тек на молбу бас гитаристе и клупског музичара Хозеа Пење који је познавао све чланове бенда „Доктор мамбо комбо“. - Седео сам за једним барским столом у клубу кад се на бини поред подијума за игру појавио бенд и бубњар кога сам толико дуго желео да видим уживо. Кад је бенд почео да свира најежио сам се, јер је то било најбоље што са икада чуо. Био сам у Београду на бројним концертима најбољих светских музичара, гледао Маркуса Милера, Чик Кориу, „Инкогнито“ и друге иностране бендове, али је ово био врх свих врхова и нешто потпуно нестварно. До тада сам

знао само за Мајкл Бленда, о осталима баш ништа, а кад сам чуо причу о бенду нисам могао да верујем, поготово да и сам Принц долази редовно да их слуша. Свирају ритам и блуз, фанк и соул музику, а у клуб редовно долазе бројни музичари који се било којим поводом нађу у Минеаполису – прича Петар. И док у паузама између блокова песама музичари пуне батерије за наставак наступа двеста двадесет кила тежак Мајкл Бленд редовно остаје за бубњевима и по који пут поразговара са знатижељним посетиоцима. И поред корпуленције и изузетне тежине један је од најбржих бубњара који је сем Принца свирао са Мајкл Џексоном, Мадоном и бројним другим звездама америчке музичке сцене. Као гром из ведра неба Петру је деловао позив да упозна Мајкл Бленда. Нервоза је почела да расте од тренутка када је почео да се приближава подијуму, а достигла кулминацију кад је Бленду предочено да је Петар млад и талентован бубњар из Србије, студент колеџа у Минеаполису. Још невероватније деловао је позив да понекад сврати у клуб и уместо њега свира са

бендом. Научио је добро Петар песму коју је предложио Бленд, вратио се седам дана касније и сео за бубњеве свог идола, али се опет као и много пута до тада јавио проблем. Петар је леворук, а бубњеви подешени према Бленду који је дешњак што свирање чини изузетно тешким. Прилагођавао се новонасталој ситуацији колико год је то било могуће док је Бленд са пажњом посматрао сваки покрет руку и ногу да би по завршетку предложио да дође опет. Издејствовао је код обезбеђења за Петра пролаз сваки пут кад се појави на вратима клуба тако да овај већ две године долази и са великом пажњом прати сваки покрет великог мага бубњева. - Месечно се попнем једном до два пут да одсвирам нешто и учим репертоар. Бленд је веома популаран и често је на турнејама са различим саставима. Кад ме је пре годину и по дана позвао да пробам са бендом како бих могао да га мењам у одсуству остали чланови бенда су се сложили поготово кад су, на велико изненађење, схватили да свирам исто као Бленд јер имамо исти осећај за музику.


Од тада редовно наступам са њима увек кад је Мајкл Бленд одсутан. Последњи пут је то због турнеје трајало читава два месеца. За сваки наступ постоје строго утврђена правила по питању плаћања и сва се поштују. Сад сам реално други бубњар у милионском граду, одмах после Бленда, што ми отвара врата и за наступе са другим бендовима – прича са великим задовољством Петар Јањић. Када је након завршетка основних уписао мастер студије има знатно мање обавеза на факултету, тек два или три предмета недељно па може много више времена да посвети вежбању и различитим јавним наступима. Као велика светска звезда Мајкл Бленд је представник светски познатих произвођача бубњева, а пластике, палице и чинеле са његовим потписом продају се широм света. Као таквом пружена му је могућност да инструмент набавља по повлашћеним ценама, а куповину бубњева под изузетно повољним условима обезбедио је и за Петра који је постао власник изузетно добре „Јамахе“. Прве професионалне уговоре са произвођачима инструмената потписао је и Петар па већ постоје палице и

чинеле са његовим потписом. Након разговора који смо имали крајем овог лета следио је повратак у Америку и потпис уговора са произвођачима пластика за бубњеве. Након свега што је прошао током последњих неколико година, и успеха на америчкој музичкој сцени, јунак наше приче више не размишља о наставку каријере ван Америке. До тада очекује да добије зелену карту као административну потврду сталног боравка у овој земљи која омогућава бројне повољноси, између осталих и решавање стамбеног питања уз помоћ кредита пословних банака. До тада биће још неко време код Огњановића који су имали довољно разумевања да му се нађу при руци кад је било најпотребније. А Петар је то увек знао да цени. - Планирам да останем на факултету и предајем, али има и других планова. Речено ми је да Принц треба да дође у клуб у коме наступам да чује како свирам и зато журим да се вратим, јер може да се деси већ овог викенда. Жеља ми је да останем и свирам јер прилике за то има сваког дана. Овде тога нема, а и оно што има слабо је плаћено. Зато не желим да

пропустим јединствену шансу која ми је пружена, и да свирам докле год то будем могао - каже Петар. Поред свог бенда који чине младе колеге Петар свира у још десетак других кад год се за то укаже прилика. А прилике у Америци има доста у различитим клубовима, аренама, на фестивалима. До сада је већ достигао реноме који обезбеђује сигурне наступе по распореду који је утврђен до краја наредне године. Путује се углавном викендом, обавезе на факултету су четвртком тако да није у ситуацији као када је због обавеза у музичкој школи морао да отказује наступе ван Краљева. Посебна вредност школовања у земљи шоу бизниса је упознавање са потпуно различитим системом школовања и приступа музици. Сем тога пружена му је могућност да као један од ретких младих музичара већ има уговоре са произвођачима инструмената. До тога је, каже, дошао само радом и трудом, али и контактима са бројним значајним именима из света музике. Сем контаката истиче важност савладавања поверених задатака и спремност да се то покаже увек кад се укаже прилика. Т. Радовановић

67


22.12.2013.

МАГАЗИН

После првих десет дана „Хобита“ у Краљеву

68

ИСПУЊЕНА ОЧЕКИВАЊА


Д

уго су запослени у Мултимедијалном центру „Кварт“ са нестрпљењем очекивали најављени светски хит „Хобит: Шмаугова пустошења“, други део трилогије урађене по роману „Хобит“, Џона Роналда Руела Толкина у режији оскаровца Питера Џексона. Након десет дана приказивања доказало се да оптимистичка очекивања нису била без основа, јер је биоскопска сала из вечери у вече пуна. Филм се приказује у дигиталној техници и 3Д формату на новој опреми која је од скора инсталирана у краљевачком биоскопу, једном од ретких у земљи који је у могућности

да посетиоцима пружи све погодности новог вида пројекције. Радња филма смештена је у Средњу земљу, 60 година пре „Господара прстенова“, у којој се наставља авантура познатог Хобита Билба Багинса са чаробњаком Гандалфом и 13 Патуљака, под вођством Торина Храстоштита, који иду у епски подухват, да поврате давно изгубљено краљевство Патуљака Еребор. Дружина је успела да преживи прво, неочекивано путовање и на путу према Истоку, у превртљивој шуми Мирквуд, сусрешће мењача коже Беорна и најезду џиновских паукова. Након што су побегли из замки опасних

Шумских Виловњака, упутили су се у Језерград и на крају до Самотне Планине, где се морају суочити са највећом опасношћу, змајем Шмаугом, бићем страшнијим од било чега другог које неће искушати само њихову храброст већ и границе њиховог пријатељства и сврху самог путовања. Подаци о посети у Сједињеним Америчким Државама показују да је Хобит остварио најбољи резултат у Северној Америци и са првог места скинуо анимирани филм „Фрозен“. Филм ће се у Краљеву приказивати до 25. децембра, а ако буде било потребно и дуже. Т.Р.

69


МАГАЗИН

22.12.2013.

Из Полицијске управе Краљево

70

СИГУРНИЈЕ ЈЕДИНО У САОБРАЋАЈУ А

ко би се о стању безбедности стварала слика на основу последњег седмичног статистичког прегледа и евидентираних кривичних дела могло би се закључити да је стабилно, јер се већ другу недељу овај број не повећава. Иако статистички преглед сведочи да се број није повећавао чињеница да је поново евидентирано чак тридесет кривичних дела не даје довољно наде за оптимизам по питању стања безбедности. За разлику од претходног извештаја који сведочи да су сва кривична дела сврстана у област општег криминала структура је претходне недеље промењена у смислу да је једно сврстано у привредни

криминал. Успех у откривању починилаца је овом приликом за нијансу слабији него седам дана раније, јер је инспекторима криминалистичке полиције успело да открију тек девет оних који су се упустили у кршења закона. Иако је број туча преполовљен укупан број прекршаја као повода за нарушавање јавног реда и мира смањен је за четири, али је број оних који се карактеришу као остали повећан. Преполовљен је и број саобраћајних незгода, а од шест колико су еавидентирали припадници саобраћајне полиције само једна је као последицу имала повређена лица.

Недовољно оптимистички делује податак да су чак три лица задобила телесне повреде које су окарактерисане као лакше. Мања је и материјална штета, процењена на 450 хиљада динара, а слику о безбедности у саобраћају допуњава информација о 134 прекршаја што је за скоро половину мање него пре седам дана. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице имали су више посла него обично, а у четири пожара причињена је неуобичајено висока материјална штета која је премашила три милиона динара што је пет пута више него недељу дана раније. Т. Радовановић


ТУЧА У КАФАНИ Због сумње да je извршиo кривичнo делo ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или одржавању јавног реда, припадници Полицијске управе су ухапсили, и по налогу заменика Основног јавног тужиоца задржали до 48 сати, В.М. (1992) из Краљева. У угоститељском објекту у Улици Хајдук Вељковој у недељу је дошло до туче у којој су учествовали Краљевчани В.М., Б.М. (1992) и А.Ч. (1990) са једне и М.К. (1959) и Н.П. (1967). Учесници туче су задобили лаке телесне повреде и медицински збринути, а против њих ће бити поднета прекршајна пријава у складу са Законом о јавном реду и миру. Полицијски службеници који су изашли на место догађаја и интервенисали у Ибарској улици сустигли су В.М. који је покушао бекство, а приликом довођења у службене просторије претио, вређао и омаловажавао припаднике полиције.

ПОСЛЕ ПРЕГОВОРА У БОЛНИЦУ Више часова су трајали преговори преговарачког тима Министарства унутрашњих послова Републике Србије, пре него су припадници Полицијске управе Краљево, по налогу Основног јавног тужиоца, одвели И.Ј. (1977) из Рибнице на Неуропсихијатријско одељење Здравственог центра „Студеница“. Осумњичени И.Ј. се терети да је извршио кривична дела насиље у породици и ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или одржавања јавног реда и мира, јер се у среду непосредно после 12 часова затворио у породичној кући и претио члановима породице, као и полицијским службеницима који су интервенисали. По налогу судије за претходни поступак Основног суда припадници полиције су извршили претрес стана и других просторија у власништву осумњиченог и том приликом пронашли два ножа са којима је извршио наведена кривична дела.

71


72

МАГАЗИН 22.12.2013.


ТО ФО

Е Љ ДЕ НЕ

73


Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs


Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.