MagazIN 89 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година II * Број 89 * 5. јануар 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2013. године ИРИНЕЈ по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни божићни поздрав:

mir bo`ji - hristos se rodi! Јављам вам радост велику која ће бити свему народу. Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ (Лк 2,10-11) вим речима, браћо и сестре и драга децо духовна, анђео Господњи се јавља пастирима у Витлејему и саопштава им радост велику – да се роди Христос, Господ и Спаситељ. Иако обузети страхом великим због појављивања анђела Божјег међу њима, они бише озарени славом Господњом. Ову исту радост велику поводом сверадоснога празника Рођења Господа Исуса Христа нама, сабранима у светим храмовима, у нашим домовима, у болницама и другим заводима, на путевима и радним местима, анђео такође данас објављује. Знајући то, уместо страха и изненађености, радујмо се и веселимо се, заједно са свим небеским силама, и препустимо се слави Господњој! Нека нас она све испуни и потпуно обузме, као некада пастире у Витлејему Јудејском! војим слављењем Богомладенца Христа придружимо се хоровима анђелâ, арханђелâ и свих светих небеских сила које – тада у Витлејему, данас у нашим храмовима и непрестано на небесима – славе и величају Рођеног од Дјеве Богомладенца Христа, Који је Оваплоћена Љубав Божја, Љубав која се даје и саможртвује ради нас и нашега спасења! Рођење Оваплоћене Љубави Божје највећи је и највеличанственији богочовечански догађај. Зато је Божић празник вечне и надвременске радости. ако је могуће да се Сâм Бог, односно Син Божји, Друго Лице Свете Тројице, оваплоти, роди, постане човек? Ово питање нас уводи у тајну над којом сви мудраци овога света остадоше неми и затечени. Ко је до тада, до тог чудесног јављања анђела у Витлејему Јудејском, чуо да се Бог оваплотиo, да се родио као човек? Нико! Само је пророк у Старом Завету пророковао: „Ево, Девојка ће зачети, и родиће

МАГАЗИН

5.1.2024.

Сина, и наденуће му име Исус“ (Ис 7,14). Пророк само пророкује, али не даје одговор на питање зашто се Бог оваплотио, родио, очовечио. У речима анђела добили смо одговор. Он гласи: Христос Господ се родио ради нас људи и ради нашег спасења. Као што Бог из љубави, само из љубави, створи све и сва, и човека као круну свега створеног, тако исто, из исте љубави, Он се родио од Дјеве да би сву Своју творевину, а пре свега човека, обновио и препородио љубављу. Наднесен над тајну Рођења Богомладенца Христа, Свети апостол Павле говори о божанском смирењу, „самоиспражњењу“, кенози. Бог је, пише он, „понизио себе узевши обличје слуге, и изгледом се нађе као човек; унизио је себе и био послушан до смрти, и то до смрти на крсту“ (Рим 2,7-8). То је распон безграничне и недокучиве тајне љубави Божје, љубави која састрадава са палим Адамом и Евом до те мере да се најпре спушта у пећину витлејемску, а потом и до ада преисподњег. То је иста љубав Божја која је састрадавала са палим човечанством и док је оно пребивало у тами и сенци смрти. Знајући то, Свети Јован Богослов Духом Светим благовести: „Бог тако заволе свет да је Сина свога Јединороднога дао, да нико који верује у њега не пропадне, него да свако има живот вечни“ (Јн 3,16). анас, када славимо Рођење Богочовека Господа Исуса Христа, пре свега опростимо једни другима и кажимо брат брату: Мир Божији, Христос се роди! Покажимо да можемо бити и да јесмо народ љубави Божје, народ који у свим искушењима овога века може бити веран и частан. Осим што нам доноси радост велику, Христос нам доноси и даје мир Божји, а то је Он Сâм. Зато божићно празновање и почињемо

поздравом: Мир Божји, Христос се роди! Тиме изражавамо своју пламену жељу и насушну потребу да се мир Божји усели у сваког од нас, али и међу нас, децу Божју, наслеђе Његово у овоме свету, прво као Живот нашег живота, Светлост света, Истина и Пут, а потом и све остало! ове радосне дане празника Рођења Господа Исуса Христа, обратимо посебну пажњу на заповест коју је Бог још у рају дао првом човеку и првој жени, рекавши им: „Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом…“ (1. Мој 1,27-28). У овој узвишеној и светој заповести Божјој сажет је узвишени смисао и тајна човека као боголиког бића – да буде родитељ и управитељ над свим што је Бог створио и дао му на управљање. ако је то могуће? – упитаће неко. Могуће је из разлога што је човек жива слика Божја, саздан по лику Божјем, а Бог је Творац и Творитељ, Отац и Родитељ. Заповест рађајте се и множите се прва је света заповест дата роду људском. Јер, без рађања и множења нема љубави нити према Богу нити према ближњима. Бити родитељ највећи је дар човеку. Дух времена у којем живимо и „култура“ која нам се насилно намеће управо су уперени против достојанства човека као родитеља. Као зрео и достојанствен народ, народ светих предака и светле историје, снагом вере и љубави према Богу и роду, одупримо се насиљу које се врши над нашим народом! Најбољи одговор на све непримерене понуде и захтеве кваритељâ Закона Божјег и природног јесте вршење воље Божје. ођењем Богомладенца Христа од Пресвете Дјеве Богородице благосиља се и на најсавршенији начин се освећује материнство. Ништа не претпостављајмо овом узвишеном и светом дару! Не тражимо изговоре и оправдања за наш егоистички комодитет и немарност према своме спасењу и спасењу света! Поштујмо слободу и право свакога, али исто тако знајмо да свака злоупотреба слободе као последицу оставља грех, односно смрт. А ми нисмо створени за грех и смрт већ за врлину и вечни живот. ове радосне празничне дане молитвено се сећамо страдања нашег распетог и заветног Косова и Метохије, колевке наше народне душе и наших најплеменитијих осећања. Молимо се Богомладенцу Христу да буде воља Божја са нашим Косовом и Метохијом. Бранили су Косово и Метохију од Турака Османлија 1389. године браћа Југовићи и стари Југ Богдан, а ослободили су га нови Југовићи, јунаци које су родиле честите мајке Српкиње, које су

МАГАЗИН

5.1.2024.

себе жртвовале и посветиле рађању синова и кћери за свето српско Косово и Метохију, за крст часни и слободу златну. Наше Косово и Метохија су страшно место постојања јер на њему страдања не престају, а неправда се из дана у дан увећава. Немир и насиље владају Косовом и Метохијом. Деценијама и вековима отимају ту покрајину, историјску Стару Србију из наших недара, из нашег бића. ли, браћо и сестре, не успевају га истргнути, јер Косово и Метохија је више од територије. То је наш завет! Призивамо мир Божји на Косово и Метохију, мир, пре свега, међу нашом браћом Србима, као и мир међу свим људима добре воље! Нашој браћи и сестрама на Косову и Метохији поручујемо: знајте да нисте сами и нисте заборављени; са вама је сав српски род, али и сав правдољубиви свет који са вама састрадава, пати и моли се. Радујте се и будите у миру, слози и љубави међусобној и са свима људима! Изнад свега будите у миру, слози и љубави са нашим светитељима и мученицима који својим подвигом прославише Господа, а Господ прослави њих Својом славом и благодаћу! рећан и благословен Божић желимо и свој нашој браћи и сестрама у Далмацији, Хрватској, Славонији, Лици, на Кордуну и у Банији који поново доживљавају, као и пре двадесет година, прогоне и страдања због свог имена, писма и језика. Читав слободољубиви и правдољубиви свет стоји нем и запањен пред чињеницом да се брутално прогони једно писмо, у овом случају ћирилица, писмо свете браће Ћирила и Методија. Посебно смо забринути пред чињеницом да се питање ћирилице користи као параван за наставак прогона српског народа у Хрватској, за застрашивање Срба и одвраћање истих од повратка на њихова огњишта. Молимо се Богомладенцу Христу да својом божанском љубављу испуни срца и душе оних који гаје нетрпељивост, па и мржњу према свему што је српско и православно. Човек и народ без љубави – шта је? Нека место мржње љубав завлада! а посебном очинском и пастирском љубављу данас се молитвено сећамо наше браће и сестара прогнаних са Косова и Метохије, из Далмације и читаве Крајине, из Босне и Херцеговине, који, ево, годинама Божић дочекују обесправљени, без права на повратак и на своју имовину. Богомладенац Христос био је и Сâм прогнаник у Египту, али када дође време и помреше они који тражише живот Његов, Он се врати у Своју отаџбину, у Свој Назарет, у земљу отаца и праотаца Својих. Молимо се Богомладенцу Христу

МАГАЗИН 5.1.2024.

да и наше прогнанике милошћу и добротом Својом врати у земљу њихових отаца и праотаца и тако обрише сузе са лица њихових и утеши их. сто тако, данас се молитвено сећамо наше браће по страдању и мучеништву у Сирији, Египту, Ираку и другим земљама широм Блиског Истока, над којима се пред очима целог света врши духовни и биолошки геноцид. То су наша браћа од којих смо, и преко којих смо, примили духовну културу и цивилизацију. Овог Божића хиљаде прогнаних људи тугују и плачу због изгубљене деце, родитеља, сродника и пријатеља. Хиљаде њих је без кровова над главом, смрзнутих у неусловним склоништима и шаторима. На десетине и стотине њихових храмова и манастира стоје опустошени, попаљени и порушени. Митрополити и монахиње, киднаповани и у сужањству, стрепе у неизвесности када ће бити ликвидирани. А све им то чине због имена Исусовог, Које они воле и исповедају. Трагична слика наше браће са Блиског Истока најбоље сведочи како је страшно и ужасно када мржња замени љубав и веру. Није страшан пад већ је страшно остајање у паду, у прелести, у заблуди, што се крунише таквом мржњом према Истинитом Богу и Његовим слугама. естит и благословен Божић желимо нашем утамниченом брату и саслужитељу Архиепископу охридском и Митрополиту скопском Господину Јовану и свој прогоњеној и страдалној Цркви Православној у БЈР Македонији. Њега тамошња власт држи неправедно утамниченог, а његовим верницима ускраћује слободу вере и савести из разлога што су се определили за јединство Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве. Етнофилетистички раскол је највећа трагедија наше Цркве у БЈР Македонији. Расколници, нажалост, јединству Цркве претпоставише политику и етнофилетизам. Апелујемо на власти БЈР Македоније да одмах и неизоставно ослободе нашег оца, брата и саслужитеља Архиепископа охридског и Митрополита скопског Господина Јована, да Цркви Божјој, Охридској Архиепископији, обезбеде пуно право и слободу која јој по закону припада. Апелујемо и на међународну заједницу, која посматра како се крше основна људска и верска права и слободе у БЈР Македонији, да предузме мере и спречи даљу дискриминацију једне Цркве и једног народа. сто тако, жалимо и протестујемо због непрекидних насртаја режима који влада у Црној Гори на идентитет, статус и слободу Српске Православне Цркве, и због покушајâ уплитања у њен унутрашњи живот и канонско устројство. Јавно питамо тамошње идеологе, самозване аутокефалисте, иначе

махом атеисте, зашто у духу сопствене верзије демократског и секуларног друштва немају куражи да јавно затраже и такву реорганизацију Римокатоличке Цркве да и њој седиште буде у Црној Гори, а не у Ватикану, као што то траже за Православну Цркву. вима вама, браћо и сестре, драга децо духовна, вама у Отаџбини и вама расејаним по читавом свету, желимо срећан и благословен Божић. Премда нас у неким случајевима раздвајају хиљаде миља, данас нас Христос Бог све сабира око Себе да Га славимо и да се као браћа и сестре, као Народ Божји, око Њега окупимо и духовно угрејемо. Данас смо ближи једни другима јер смо близу Христа Господа, јер смо сви као велика светосавска породица на духовној гозби код Богомладенца Христа, Који нам и сада као некада поручује: Будите једно као што смо Отац Мој и Ја једно! единство нашег рода, јединство наше Светосавске Цркве, нема нико право да угрози и доведе у питање. Сви они који из властитих побуда и интереса, због своје гордости и сујете цепају плашт наше свете Цркве треба да знају да ће их кад-тад стићи правда Божја. Позивамо све на духовну будност и мудрост. То нам је данас најпотребније јер свуда око нас и међу нама круже они који желе да нас виде поцепане и разједињене. Црква наша Светосавска јесте и остаје трајни гарант и темељ нашег духовног, црквеног и националног јединства. Само у Цркви и кроз Цркву ми смо са Христом Господом и у Христу Господу. Онај ко је себе издвојио из Цркве одвојио је себе и од Христа Господа. Зато ми сви останимо верни Господу, нас ради Рођеноме, у јединству свете Цркве Његове! Мир Божји – Христос се роди! Ваистину се роди!

bo`i} najradosniji hri{}anski praznik

ајрадоснији празник међу свим празницима је Божић, дан када се оваплотио Исус Христос и постао човек, а православни верници празнују га три дана. Славље првог дана Божића почиње 7. јануара када пре свитања зазвоне сва звона на православним храмовима објављујући долазак Божића и Божићног славља. Прослави код православних хришћана претходе Туциндан и Бадњи дан који је добио име по бадњаку, храстовом или церовом дрвету које се дан пред Божић сече и доноси кући. Име бадњака повезано је са речју „бдети“ будући да се на тај дан бдело чекајући Исусово рођење. Због обичаја бдења и некадашње ситуације без електричне струје и модерних апарата, било је нужно осветлити просторије посебно прављеним свећама воштаницама, које су уједно постале и симболи новог живота и наде. На Бадњи дан укућани су рано устајали, а жене правиле божићни ручак, спремале дом и припремале немрсну храну за вечеру, будући да се на тај дан пости. Углавном се јела риба,

МАГАЗИН

5.1.2024.

често бакалар, и пекао хлеб, који би био на столу све до празника Крстовдана, а његова величина је симболизовала обиље наредне године. Мушкарци су хранили стоку, која је требало да буде спокојна због божићних светковина, припремали су дрва за огрев и набављали храну коју би домаћице потом приправљале. Након вечере одлазило би се на традиционалну поноћну литургију на којој би се дочекао Божић.

Бадњак и слама Стари обичај је био да се на дан пре Божића унесу три велика пања која симболизују Свету тројицу и поставе поред огњишта. Из њихове ватре палиле су се свеће, а често би се у ватру у којој су ти пањеви горели додао део гозбе и пића. Њихова ватра требало је да донесе мир и добро укућанима, а бадњаком се називао само један велики пањ, или велика зелена грана која се обично прислањала уза зид са спољне или унутрашње стране дома. Кад би отац породице уносио

бадњак, честитао би укућанима који би му потом узвраћали. У кућу је обично отац породице уносио сламу која би се распрострла по поду, симболизујући Исусово рођење у штали на слами. Слама би се поставила под столом уз певање божићних песама, а жене често извлачиле сламке. Она која би ухватила дужу имала би већу и бољу преслицу. Од остатка сламе правили су се венци и снопови који су симболизовали плодност и добар род или би се слама поставила на сто прекривена, најчешће белим, столњаком. На слами се седело и причало све до одласка на поноћку, а често се по ноћи на њој и спавало, симболизујући самог Исуса.

Јаслице Премда је кићење божићног дрвца стар обичај у неким крајевима није био раширен све до средине 19. века када се шири углавном под утицајем немачке традиције и просторно-политичких додира. Без обзира на то што кићење дрвца није било раширено, домови су се китили цвећем и плодовима, а посебно зеленилом што су најчешће чинила деца. Испрва су се китила белогорична стабла, а после зимзелена, и то воћем, најчешће јабукама, али и шљивама, крушкама, разним посластицама и украсима направљеним од папира, најчешће ланцима и разним нитима. Чести украси били су позлаћени ораси и лешници којима се китило дрвце, а најчешће су се постављале свеће као симболи наде и божанства. Комадићи вате, воска или папира симболизовали су снег на дрвцету, а имућнији су имали посебне фигурице и украсе. Испод дрвца редовно су се стављале јаслице, направљене најчешће

прослављају Сабор Пресвете Богородице, а трећи дан Божића се обележава као празник Светог Стефана, првомученика који је био каменован због своје вере. У наредним данима ће верни прославити Обрезање Христово, а затим Богојављење које је значајно због тога што се приликом крштења Исуса Христа Бог јавио у три лица, Отац гласом, Син крштен, а Свети Дух у виду голуба. Тада се врши Вел.

Прослава Божића у свету од дрвета. На почетку су биле само у црквама и код имућнијих људи, а постојало је надметање ко ће направити лепше јаслице које су често носили пјевајући коледари.

Чесница Чесница се сматра изузетно важним обредним колачем. Справљана је од белог пшеничног брашна, са водом и машћу, без квасца. Месила се првог дана Божића кад зазвони прво звоно у цркви. Сам назив је занимљив зато што потиче од речи „чест“, „део“, „срећа“, јер се ломила на делове према броју укућана, да би се по тим деловима прорицала срећа. Чесница симболизује рођење младог Христа када су га пастири даровали, а Христос за себе каже да је хлеб живота.

Божићна трпеза На Божић православни хришћани иду на јутрење и Литургију, причешћују се, а затим долазе кући где је спремљена богата трпеза. Тог дана празнују у свом дому са полазником, изабраним гостом који је уобичајено мушко крштено дете. Жене су дан пре припремиле богати божићни јеловник, а ручак је био свечан и богат па је за столом окупљао целу породицу. Јело се воће, поврће, месо, разне печенице, хлеб, хладетина, пецива и бројна друга јела. После ручка одлазило се на честитање родбини и пријатељима, а потом осталим

мештанима. Коледање или честитарење чинило се певајући традиционалне божићне песме, а честитарима су следовали дарови. Младићи су девојкама често као традиционални божићни поклон поклањали украшену јабуку божићницу. Први посетилац који би посетио кућу на Божић, полазник или положајник, требало би да буде здрав, крепак, весео што би дому донело срећу, а често су се унапред домови договарали о „случајном“ посетиоцу како се не би изазвала несрећа. Ако би на Божић падала киша, веровало се да ће уродити све што се окопа мотиком.

Након Божића Наредни дани по Божићу су празници који су такође имали своје обичаје. Православни верници други дан

Данас Божић славе и многи нехришћани као традиционални породични празник када се дају и примају пригодни поклони. Уз славље Божића развили су се бројни обичаји попут кићења божићног дрвца, певање божићних песама и даривање. У бројним земљама се божићни празници славе на другачије начине. На Тајвану је Божић неслужбено слављен будући да је тога дана 1947. године потписан устав Републике Кине који се сваке године славио као национални празник. Иако је 2001. године тај празник укинут Божић се ипак понегде слави неслужбено. У Мексику људи попут оних који су посетили малог Исуса, иду од врата до врата честитајући, а каткад их позову унутар домова где учествују у разбијању једне врсте шареног спремника на ужету испуњеног слаткишима. У Венецуели се на Света три краља деца буде и виде да недостаје слама коју су оставили поред кревета ноћ пре, а на њеном месту су поклони. Деца верују да су те поклоне оставили мудраци и њихове деве, а ако имају црну мрљу на образу, верују да их је док су спавали пољубио један од мудраца, етиопски краљ Балтазар. У Аустралији и земљама истог поднебља Божић се слави усред лета због временске разлике између полулопти, а у Финској се Деда Божићњак назива Јоулупуки што у преводу значи „божићна коза“. Име му долази од старе традиције кад су се људи одевали у козју кожу и кружили кућама једући остатке од божићних јела.

МАГАЗИН 5.1.2024.

Буџет за ову годину

МАГАЗИН

5.1.2024.

СВЕ ВЕЋИ ЈАЗ ИЗМЕЂУ ПРИХОДА И РАСХОДА

- Укупни приходи буџета 3.339.801.000 динара што је за 274,9 милиона, односно 8,97%, више него претходне године. - Уз расходе од 3.528.551.000 динара планирани буџетски дефицит 188,75 милиона. - У структури прихода највише учествују порези, а у расходима плате, социјални доприноси, превоз запослених, социјална давања, јубиларне награде

олазна основа при планирању прихода и расхода у овој години заснована је на Упутству за припрему Одлуке о буџету и пројекцији за период од 2015. до 2016. године. При томе су творци одлуке имали у виду економску политику Владе Србије која предвиђа стварање услова за макроекономску стабилност, економски опоравак и раст привреде на основу повећања инвестиција и извоза. Средином прошле године извршена је измена пореских закона што се неминовно одразило на приходе локалне самоуправе који су умањени због ниже стопе пореза на зараде и укидања појединих прихода од непокретности. Све то утицало је на планирање мањих прихода, али и много рестриктивнији однос према трошењу пара из градске касе. Променама у Закону о буџетском систему дефинисано је усклађивање плата и пензија и забрана заснивања радног односа са новим лицима ради попуњавања упражњених радних места у следеће две године. Према економским индикаторима за првих седам месеци прошле године запажа се опоравак привредних активности у индустрији, раст извоза, смањење спољнотрговинског дефицита, смањење годишње инфлације, реалан пад просечне зараде и кредитне активности банака. Смањење личне и државне потрошње је резултат спровођења мера фискалне консолидације, а опоравак личне потрошње и даље ограничен високом стопом незапослености, реалним растом зарада у јавном сектору и пензија као главног извора потрошње. На основу достављених предлога финансијских планова корисника средстава локалне власти припремљен је нацрт Одлуке о буџету који је усвојен на последњој седници Скупштине града. Планирана средства се заснивају на приходима и

примањима у складу са Законом о финансирању локалне самоуправе, по основу изворних и уступљених прихода, трансфера, примања по основу задуживања и других прихода у складу са законом. Укупни приходи утврђени су у износу од три милијарде и 240 хиљада динара, док су расходи нешто већи од три по милијарде што говори о планираном буџетском дефициту од скоро 189 милиона динара. Укупан фискални дефицит од око 176 милиона представља корекцију буџетског дефицита по основу примања од отплате кредита из ранијих година. За приоритетна улагања у капиталне објекте у буџету је планирано 437 милиона динара, а у наредне две године милијарду и 242 милиона, док ће се износом од 40 милиона динара резерве подмиривати недовољно планирани, или непланирани, расходи буџетских корисника који нису могли бити сагледани у моменту израде предлога Одлуке о буџету.. Иако је због смањења стопе пореза на зараде буџет ускраћен за 250 милиона динара планирани приходи су у односу на 2013. годину већи за скоро 275 милиона, или за 8,97 одсто. У структури прихода највеће учешће имају порези од којих се очекује више од две милијарде динара. Од пореза на имовину планиран је приход од 419 милиона, на добра и услуге још 74, а других пореза додатних 96 милиона уз 775 милиона динара трансфера са виших органа власти. По основу финансирања обавеза за смештај расељених лица на Старом аеродрому република дугује милион и по динара трансферних средстава, док приходи од имовине треба да допуне буџет са више од 550 милиона. Планираним приходима треба додати 28 милиона од камата, 374 од накнаде за уређења грађевинског земљишта, 25 за уре-

ђивање грађевинског земљишта и 15,5 милиона динара од казни за саобраћајне прекршаје. Након што је у другој половини године склопљен уговор са Миломиром Главчићем о донацији средстава за изградњу моста преко Ибра у Скопљанској улици у градску касу би током ове године требало да пристигне још 45 милиона динара. Укупне приходе буџета допуниће 12 милиона од учешћа грађана за обнављање инфраструктуре, 15 милиона од продаје земљишта и 12 од отплате кредита датих домаћинствима. Одлуком о буџету утврђени су укупни расходи који премашују три милијарде и 600 милиона динара од којих преко две милијарде и 842 милиона отпада на текуће расходе, за набавку нефискалне имовине додатних 685, а отплату главнице и набавку финансијске имовине још 12 милиона динара. У структури расхода највеће учешће имају плате, социјални доприноси, превоз запослених, социјална давања, јубиларне награде и слично, за шта је планирано више од 728 милиона. На куповину роба, сталне и трошкове путовања, услуге по уговору, специјализоване услуге, текуће поправке, одржавање и материјал биће утрошено више од милијарде, а на основно и средње образовање и социјалну заштиту 508 милиона динара. За капитално одржавање, издатке за опрему и друга основна средства планирано је више од 685 милиона што са капиталним трансферима према вишем нивоу од 66 милиона чини више од 752 милиона динара. Одлуком о буџету за ову годину и пројекцијама за наредне две планирана је маса средстава за исплату 12 плата запослених који се финансирају из локалног буџета а која у овој години износе 692 милиона динара. T. Радовановић Фото: М. Радовановић

По јутру се дан познаје

БОГАТА И ПЛОДНА

МАГАЗИН

5.1.2024.

- Првог дана нове године у краљевачком породилишту рођена два дечака и две девојчице. - Прворођеним бебама заменик градоначелника Милун Јовановић доделио по 15 хиљада динара. - Само у породилиштима је дивно када медицински радници имају много посла. – Некада се у краљевачком породилишту рађало и до 2.000 беба годишње, прошле године тек 1.280

ГОДИНА

одинама уназад првог радног дана у години градоначелник Краљева посећује породилиште Здравственог центра „Студеница“ и пригодним поклонима дарује прворођене бебе и њихове мајке. У одсуству градоначелника Краљева трећег дана ове године то је учинио његов заменик Милун Јовановић. Прву од седам беба рођених почетком године, четири дечака и три девојчице, током новогодишње ноћи на свет је донела Снежана Ракић из Конарева. Девојчици тешкој 4.250 грама и дугој 55 центиметара већ првог дана друштво су правиле кћерка Зорице Вранић из Рибнице и два сина Весне Трајковић из Врњачке Бање. Другог дана јануара на свет су дошле још три бебе. На десетогодишњу традицију даривања прворођених беба у краљевачком породилишту подсетио је заменик градоначелника констатацијом да седам беба у прва два

дана доказују да ће и ова година бити богата и плодна. Одлуком Градског већа пригодни поклони се додељују за прве три рођене бебе, а „пометњу“ су ове године направили близанци, па је по 15 хиљада динара из фонда за свако новорођенче добило четворо нових суграђана. Мајкама су додељени и беби пакети шкотске хуманитарне организације „Блајтсвуд кер“ којима су их даривали представници краљевачког Црвеног крста. Изражавајући жаљење што краљевачко породилиште, које располаже већим капацитетима и одличним условима за смештај мајки и беба, није више и боље искоришћено директор Здравственог центра „Студеница“ др Звонимир Веселиновић је указао на чињеницу да је у ранијем периоду број порођаја годишње достизао и 1.800, а у 2013. години са 1.280 новорођених беба за трећину мање. Т. Радовановић Фото: Г. Шљивић

Активност удружења грађана

ЖИВОТ ИСПРЕД ПОЛИТИКЕ - Градоначелнику Краљева упућен захтев да првог радног дана у месецу преко локалних медија поднесе детаљни извештај о трошењу пара из градске касе. - Већа помоћ социјално угроженим породицама, пензионерима и ђацима оловином јуна минуле године промовисано је Удружење грађана „Живот испред политике“ чији су чланови као основни циљ истакли бављење искључиво локалним питањима везаним за свакодневни живот и породицу. Први би требало да буде борба за бољу локалну заједницу у којој ће власт и народ бити на истој страни, што би, према веровању оних који су укључени у рад Удружења, требало да значи преузимање власти из руку локалних политичких и економских моћника и враћање у институције локалне самоуправе. Једини начин за то је непосредан увид грађана у приходе и расходе локалне самоуправе и контрола вршења јавних функција Повод за формирање Удружења са циљем да се утиче на буђење свести грађана при препознавању личних и колективних права било је социјално стање на подручју Краљева које је оцењено забрињавајућим, па је као један од првих задатака најављена израда локалне стратегије за излазак из сиромаштва и хитно предузимање мера у циљу заустављања рапидног пада животног стандарда и срљања средње класе у сиромаштво. Пред крај календарске године из Удружења је у име грађана упућен захтев да градоначелник Краљева сваког

МАГАЗИН

5.1.2024.

првог у месецу преко локалних медија поднесе детаљни извештај о сваком потрошеном динару из градске касе. Колико су захтеви једног удружења грађани реални и колико ће разумевања за њих имати неки нови први човек Градске управе показаће време. У ситуацији када се досадашњи градоначелник оглушивао чак и о захтеве одборника опозиције са много блажим захтевима тешко је поверовати да ово није само још један начин да се изласком у јавност подсети да постоји и таква организација. У време кад је у Скупштини града усвојен буџет за наредну годину „Живот испред политике“ предлаже да се у њега уврсте средства за редовну месечну социјалну помоћ породицама са децом у којима ни један родитељ није у радном односу, а износ у висини просечне месечне зараде у Србији требало би да се исплаћује до момента заснивања радног односа. Породицама радника и пензионера чија су укупна месечна примања нижа од 20 хиљада динара следовао би редовни месечни новчани додатак у износу од 5.000. Уз стипендије за редовне ђаке и студенте чији родитељи немају редовна примања, бесплатан превоз ученика до школе, и пензионера са

примањима испод 20 хиљада динара, право на једну повратну карту месечно до места студирања припало би редовним студентима. „Живот испред политике“ се залаже за обезбеђење сигурног радног места самохраним родитељима, а право на то треба да припадне једном од родитеља у породицама са двоје деце. Посао за оба родитеља треба обезбедити за оне које имају троје и више деце, а озбиљан систем самозапошљавања требало би да доведе до искорењивања партијског запошљавања. Све то, као ни захтев да одељења Градске управе раде у функцији грађана, а сваки вид корупције процесуиран, није ништа ново у програмима бројних странака на краљевачкој политичкој сцени. Није неуобичајено да се за то залажу ни они који су као припадници некадашње власти искористили све повољности система чије укидање траже. И док једни и даље ову причу покушавају да наметну кроз политичке странке други то чине преко удружења грађана која, ма колико се то некоме не свидело, никaда нису могла да имају јачи утицај на бирачко тело. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 5.1.2024.

Активност Ротари клуба „Краљево“

МАГАЗИН

5.1.2024.

ДОПРИНОС ЛОКАЛНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ

Фото: М. Радовановић

- Краљевачки ротаријанци последњих дана старе године осветлили простор поред чесме на Тргу српских ратника и осликали зидове Дечјег одељења Здравственог центра „Студеница“. - Овог пролећа још две чесме у Краљеву и монографија клуба као сведочанство о активностима у протеклој деценији

5.1.2024.

МАГАЗИН

Радован Типсаревић

отари идеја стигла је у Краљево пре више од двадесет година, а донели су је независно један од другог професор Машинског факултета др Новак Недић и архитекта Мирко Миладиновић који су се школовали у Сједињеним Америчким Државама. Обавезу да формира клуб преузео је председник Иницијативног одбора краљевачки адвокат Бранислав Ракуш, али су после неколико мањих акција ратне прилике с почетка последње деценије двадесетог века потиснуле ову идеју у други план. Идеја је тињала да би, после неколико неуспешних покушаја 2002. године коначно био формиран клуб са 34 члана што за овакву организацију представља импозантан број. И после толико година постоје бројне предрасуде везане за ротари покрет, а резултат су необавештеност највећег броја становника посебно мањих средина. Председник Ротари клуба „Краљево“ Радован Типсаревић подсећа да је ротари идеја као хуманистичка усмеена првенствено на допринос локалној заједници у којој чланови клуба делују свом снагом и расположивим средствима. Како значајније пројекте нису у ситуацији да реализују сопственим средствима у бројне акције укључују привредне субјекте и особе које поред материјалних средстава располажу и довољном количином воље да помогну, али нису у ситуацији да то и организују. Подржавањем ротари идеје појачавају њену снагу и доприносе да акције добију на квалитету. - Ротари организација у свету стара је 108 година, а Ротари је као хуманитана организација једна од оснивача Уједињених нација у којима и данас има своју столицу. Претеча је Унеска и покретач иницијативе за производњу полио вакцине, а до сада је од укупно девет уложених у искорењивање дечије парализе ова организација уложила милијарду долара – каже Типсаревић. Светска ротари организација окупља милион и 200 хиљада чланова, а дистрикт који покрива подручја Црне Горе и Србије чини 64 клуба са 1.400 чланова. Краљевачки ротаријанци су низом значајних акција обезбедили значајна средства за помоћ угроженим категоријама становништва. Поред четири апарата за дијализу краљевачкој болници уз помоћ колега из Рочестера обезбедили су 280 инвалидских колица вредних 98 хиљада евра која су добили корисници Геронтолошког центра у Матарушкој Бањи и здравствене установе у Врњачкој Бањи и Трстенику. Краљевачки Дом здравља богатији је за три апарата за кисеоник, а крај сваке календарске године време је када деца у здравственим установама добијају пригодне поклоне. Крајем децембра прошле године простор у који су смештени најмлађи пацијенти Дечјег одељења Здравственог центра „Студеница“, оплемењен је цртежима ученика Уметничке школе, а цветни и мотиви из природе учинили су амбијент знатно пријатнијим. У исто време приведена је крају и реализација идеје која траје готово годину дана, а везана је за постављање два стуба са расветом поред чесме на Тргу српских ратника. Сем што је било неопходно обезбедити средства за куповину расветних тела знатно време утрошено је на прибављање свих

дозвола неопходних за инсталирање на централном градском тргу, па се период за коначни завршетак продужио. Осветљавањем деле трга око чесме, који је због широких крошњи околних стабала у вечерњим часовима био у потпуном мраку, стварају се повољнији услови за заштиту овог дела града од вандала. Дирекција за планирање „Краљево“ је донирала пројекат вредан 1.000 евра, братски клуб из румунског града Сибијуа 600, а остатак до 2.000 евра извођач радова предузеће „Амига“. - Ротари је хуманитарна организација у којој се не може зарадити, организација остварених људи, професионалаца који су се доказали у послу, па се ствара утисак да је затворена организација, а да то није сведочи промоција свих наших активности путем медија. Организација је затворена само за оне који немају чиме да се похвале у својој професији и раду, а који нису спремни да давањем служе заједници. Ко нема алтруизам нема шта да тражи у ротарију, а кад се прима нови члан проверава се да ли ће да поквари хармонију која функционише у клубу – објашњава Типсаревић појашњавајући да је то клуб пријатеља који функционише у здравој, другарској и колегијалној атмосфери. Основни критеријум за пријем новог члана је сазнање да би могао да оплемени постојећу структуру, а и најмања сумња да би могао да је поквари довољан је разлог да се од тога одустане. Од сваког члана се очекује да буде спреман за учешће у акцијама, посету другим клубовима, ангажовање својих пријатеља. Прво правило је да има вољу за давање и служење заједници, а поента није давати много, већ давати стално. У организацији чију структуру чине припадници различитих професија има чланова из редова академика, али и оних који припадају појединим занатским занимањима. Много битније од формалног образовања је, објашњава Типсаревиће, сазнање да је сваки члан успешан у послу којим се бави. Током ове године краљевачки ротаријанци планирају завршетак већ започетих и реализацију нових пројеката. Следећи је изградња чесми у два највећа градска парка, код Пљакиног шанца и Господар Васиног конака. Чесма у овом парку биће постављена већ у пролеће ове године, а комбинација стакла и мермера представља ремек дело краљевачког вајара Бобана Маринковића. - Вода је један од извора живота, а обезбеђење здраве пијаће једна од водећих акција ротарија у свету, а са ове две чесме ми ћемо моћи да пружимо бољи и квалитетнији амбијент пре свега за децу – каже Типсаревић. Интерна акција краљевачких ротаријанаца је израда монографије клуба као трајног сведочанства о свим активностима током последњих дванаест година. Уз бројне акције у сарадњи са Црвеним крстом, и радни викенд на селу лекара чланова клуба, планира се и заједничка изложба радова Бобана Маринковића и румунског вајара Јана Тамајана већ пред крај прве половине ове године. Т. Радовановић

Пословање Здравственог центра „Студеница“

МАГАЗИН

5.1.2024.

НАЈТЕЖА ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА

- На име умањења примања радницима се дугује девет милиона динара. - Обавезе за лекове и санитетски материјал се сервисирају на време, а за материјалне трошкове касне до три месеца. - Иако су листе чекања за операцију кука смањене на ову интервенцију чека 150 пацијената. - На евиденцији Националне службе за запошљавање 70 лекара, а у Дому здравља их нема довољно. - Закон о буџетском пословању не дозвољава нова запошљавања у здравству. - На усавршавању педесетак лекара. - Број неуговорених радника са 120 смањен на 25. - Велики издаци због исплата по судским пресудама

њима везани су за исплату по судским пресудама на основу тужби неуговорених радника стоматолошке службе што је битно нарушило план и функционисање установе. Ограничена средства за набавку опреме битно су утицала на куповину у години на измаку, а директор центра др Звонко Веселиновић не верује да би ни у следећој могло значајније да се утиче на занављање и набавку недостајуће опреме за којом постоји потреба. Очи менаџмента усмерене су према предприступним фондовима Европске уније, али и најављеним донацијама јапанске, норвешке и пољске амбасаде. Сем недостајуће

велики проблем је одржавање постојеће опреме и апарата за дијагностику, али и возног парка, јер се и даље касни за плаћање радова које су извршили сервисери. Више него икада је, потврђује др Веселиновић, међу запосленима присутна апатија за коју је најмање крив менаџмент. Изазвана је, између осталог, и кадровским планом ресорног министарства којим је краљевачки здравствени центар лишен за више од 60 радника. Мноштво неуговорених радника из ранијег периода, њих 120, били су повод за разноразне манипулације којима је број, не рачунајући стоматолошке, сведен

Фото: М. Радовановић

ротекла година оцењује се као једна од најтежих у пословању од оснивања Здравственог центра „Студеница“, а седница колегијума била је прилика да се о ситуацији у овој установи, али и плановима за наредни период, поред запослених упозна и шира јавност. У ситуацији када се у готово свим установама планирају знатна побољшања у ЗЦ „Студеница“ не гаје превелики оптимизам да би наредна година могла да буде боља. Као никада до сада ову здравствену установу оптерећивали су мање или више очекивани финансијски проблеми. Највећи међу

5.1.2024.

МАГАЗИН

на 25. Иако се нови Закон о буџетском пословању у различитим здравственим установама тумачи на различите начине свима је јасно да више неће бити запошљавања нових радника упркос чињенице да ће у Краљеву до краја ове године више од двадесет запослених отићи у пензију. Међу њима је и знатан број лекара и медицинских сестара што, уз двадесетак који се налазе на боловањима, ствара бројне проблеме који ће утицати на укидање друге смене у многим амбулантама и умањити могућност да се обезбеди присуство лекара у сеоским сваког дана. Од лекара запослених у градским амбулантама очекује се да одређени део радног времена проводе у сеоским због неопходности да се исти обим посла обави са смањеним бројем извршилаца. Највећи проблем менаџмента Здравственог центра су зараде запослених и дуг због умањења плата који се вуче од почетка године прошле године, а др Веселиновић признаје да

није испунио обећање да ће девет милиона динара за прековремени рад, рад у дане празника и дежурства бити исплаћен у првој половини године. - У јануару сам имао јасну визију да то можемо да урадимо, али нисам могао да претпоставим да ћемо да изгубимо 12 милиона по основу судске забране. Иако не смем више ништа да обећам имам визију решења овог проблема, а до краја јануара ћемо знати колико је то могуће. Мораћемо нешто да чинимо и са најављеним новим тужбама и проблемима, а мислим да ћемо наћи одбрану за то – каже директор Здравственог центра најављујући смањење коефицијената на основу којих се израчунавају зараде за одређен број радника. Мало светла на пословање уовој години пружа реконструкција Интернистичке болнице, а претња да би рок за завршетак радова могао бити продужен дошла је са стране са које се то није очекивало, уместо извођача и додатних непланираних радова дошла је од пројектаната. Ипак је избегнута

опасност да се продужи време радова на реконструкцији, а већ са првим пролећним данима очекује се пресељење пацијената и запослених у за рад много бољи простор. Више од десет година је као мач над главом висио дуг већи од 20 милиона колико је потраживала држава на име доприноса. Др Веселиновић потврђује да је после агоније и разних активности проблем решен на најбољи могући начин и да је блокада рачуна због дуга укинута. Иако на операцију кука чека око 150 пацијената листе чекања на ову интервенцију су смањене. И поред чињенице да је од почетка године имплантирано 900 очних сочива због застоја у снабдевању није могло да се уради више тим пре што Одељење офталмологије није очна клиника већ само одељење регионалне болнице које се бави и другим пословима. У последњих неколико година велики број лекара Здравственог центра „Студеница“ отишао је на усавршавање тако да се на специјализацији

тренутно налази њих 43, а на субспецијализацији 5. Проблем менаџмената састоји се у томе да држава усавршавање лекара не препознаје као трошак који пада на терет установе из које долазе. У време када се говори о све старијем специјалиситичком кадру мало светла баца чињеница да ће ових педесетак лекара обезбедити довољно стручне услуге у следећих двадесет и више година. Већ од почетка ове године предстоји детаљна анализа финансијског пословања. И док се успешно сервисирају обавезе за лекове, потрошни санитетски материјал, трансфузију и дијализу касни се са плаћањем материјалних трошкова. Од три милиона динара намењених овим расходима две трећине троши се за воду, па се за измирење појединих обавеза у овој области касни два до три месеца. Раније него претходних година у центар је стигао уговор Републичког фонда за здравствено осигурање, а краљевачки Здравствени центар се укључио у пројекат Болница без ко-

рупције која подразумева едукацију најмање 350 лекара о нултој корупцији у здравству. На послењој седници Скуштине града донета је одлука о издвајању Дома здравља из Здравственог центра „Студеница“ што неће битно утицати на функционисање здравственог система сем што ће део обавеза за инвестиционо одржавање прећи у надлежност локалне управе. Преузимајући оснивачка права и обавезе од Републике Србије, у складу са Законом о здравственој заштити и уредбом о Плану мреже здравствених установа, град Краљево овом одлуком оснива здравствену установу у државној својини Дом здравља „Краљево“ за шта су у буџету за наредну годину планирана средства у износу од 40 милиона динара, а уколико то не буде довољно надоместиће се ребалансом. Након што се за месец дана заврше техничке процедуре локална самоуправа ће добити квалитетну и добро организовану установу примарне

здравствене заштите. Планови Дома здравља за ову годину испуњени су у потпуности иако је почетком 2012. године запажен пад превентиве у здравственој заштити. Успешном раду допринеле су и донације, али и максимална штедња свих запослених. Тежак утисак ствара сазнање о лошој кадровској ситуацији и изостанак запошљавања младих лекара. Међу 70 њих који се налазе на евиденцији Националне службе за запошљавање поједини на посао чекају и по 4 године. У таквој ситуацији тешко да би могло да се говори о реализацији плана да није било лекара волонтера. Лоша кадровска политика и изостанак пријема најтеже се одразио на службу опште медицине. Дому здравља недостаје шест лекара који се налазе на специјализацији и још толико који се налазе на дужем боловања или, иако присутни, нису у стању да стручно обављају радне задатке. Т. Радовановић

МАГАЗИН 5.1.2024.

Постављен сат у звонику насјтарије цркве у граду

МАГАЗИН

5.1.2024.

ИДЕЈА СТАРА СКОРО ДВА ВЕКА

Фото: М. Радовановић

- Модеран аутоматски електронски сат на звонику цркве Свете Тројице показиваће увек тачно време захваљујући повезаности са сателитом преко ГПС уређаја. - Милион динара за реализацију давнашње идеје обезбеђено из градског буџета. - Након земљотреса извршена озбиљна санација оштећења, уведено подно грејања и повећана енергетска ефикасност. – Шест месеци трајала реконструкција иконостаса на коме није било озбиљнијих интервенција од 1837. године

остављање сата на звонику цркве Свете Тројице у Краљеву представља рализацију идеје старе више од 175 година. Зачета је давне 1837. године кад је подигнут звоник цркве који је тада изградио познати мајстор Јањо Михајловић. Милош Обреновић је током владавине саградио четрдесет цркава, међу њима и краљевачку 1824. године, а највећи број је пројектовао и грађевински реализовао Јањо Михајловић, као и цркве у Топчидеру и Рибнику, али и конак кнегиње Љубице. На фасади звоника још у време градње у барокном стилу, као и на многим другим црквама, остављено је место за сат. У неким црквама су механички сатови постављани још пре сто година, а онај у горњомилановачкој тежак 1.400 килограма демонтиран да би његово место заузео аутоматски електронски. Почетак монтаже савременог сата на све четири стране звоника цркве Свете Тројице, по речима старешине цркве протојереја ставрофора Јована Ђорема, представља датум који ће златним словима бити уписан у летопис и цркве и града. Реализацију давнашње идеје у прво време су спречавале неповољне економске, а затим политичке прилике. Само два месеца након што су одборници Скупштине града једногласно подржали став о потреби издвајања милион динара из градског буџета за реализацију давнашње идеје старешина манастира сведочи о сату који ће редовно током видљивог доба дана показивати тачно време. Кроз зидове на све четири стране звоника, дебеле по 89 сантиметара, провучена је осовина кроз коју пролазе друге две за покретање мале и велике казаљке сата. Повезане су са централним механизмом који обезбеђује тачност која се мери секундама, а гарантована је повезаношћу механизма са сателитом уз помоћ ГПС уређаја. Да би се обезбедила тачност довољно је да бар једном у току месеца буде успостављена веза са сателитом и корекција евентуалног одступања. Сат је повезан са црквеним звоном, а чекић ће сваког сата ударом у њега оглашавати тачно време, па ће информацију о њему имати и грађани који нису у ситуацији да имају визуелни контакт са врхом звоника. Тако нико неће бити ускраћен за информацију о тачном времену током видљивог дела дана. У девет сати увече сат ће се аутоматски искључивати да би у 6 ујутру пробудио све грађане који су и до сада могли да чују звоњаву која допире из порте цркве Свете

МАГАЗИН

5.1.2024.

Тројице. Иако се за исправан рад сатног механизма користи електрична енергија за тачно време грађани неће бити ускраћени чак и кад напајање изостане, а старешина цркве потврђује да сат и без напајања може тачно да ради читавих 12 дана. Аутоматски се регулише и промена између летњег и зимског рачунања времена у пролеће и лето сваке године, а како троши врло мало струје могућност да стане, или показује погрешно време, сведени су на минимум. Да би се заштитио од влаге и других метеоролошких непогода механизам је смештен у унутрашњост звоника. На белој подлози пречника 80 сантиметара бројеви су исписани црном бојом која обезбеђује довољну видљивост, а са три стране света, сем северне, осветљен је звоник цркве а самим тим и сат. На конструкцији и постављању сата радила је група инжењера који су већ поставили 180 сличних на територији целе земље, а који ће му посебну пажњу посвећивати током двогодишњег гарантног периода. Могућност програмирања посебно за сваки дан у месецу имају и црквена звона, а иако ради независно у време редовне звоњаве сат се искуључује. Након земљотреса који је новембра 2010. године погодио Краљево значајна оштећења претрпела је и црква, а пре постављања сата извршена опсежна санација након које је уследила реконструкција унутрашњости и побољшана енергетска ефикасност променом врата и прозора. Радијаторе постављене 2006. године заменило је подно грејање које пружа знатно боље услове за редован рад цркве, богослужење, јутрење и вечерње, али и повремена крштења и венчања. Један од најпознатијих сликара из времена владавине Милоша Обреновића Никола Марковић израдио је црквени иконостас који је током деценија претрпео знатна оштећења, па су читавих шест месеци стручњаци Завода за заштиту споменика културе радили на рестаурацији која је коштала милион и 750 хиљада динара. Комплетна реконструкција иконе и позлата иконостаса, након заштите дрвета од кога је направљен, доводи га у ред најлепших у Србији. Иконостас је направљен 1837. године, а од тада на њему нису вршене никакве значајније интервенције. Опсежним радовима у цркви заокружен је веома значајан пројекат након великог залагања старешине цркве Јована Ђорема да сви радови буду завршени до краја ове године.

Јован Ђорем

МАГАЗИН 5.1.2024.

Краљевачка медијска сцена: Соња Цветковић (1)

МАГАЗИН

5.1.2024.

НОВИНАРИ У ДРУШТВУ АМНЕЗИЈЕ И АПАТИЈЕ

- Сујета је у Србији уништавала све што је здраво, не само новинарски посао. - Сви би много боље радили кад би критику примили лакше него хвалоспев. – Лако је живети у облацима, још лакше лупити о земљу, а тешко са земље поново кренути ка врху. - Држава је почивала на државним фирмама и јавном сектору и дуго је била популарна крилатица да нико не може радника да плати толико мало колико он може мало да ради. - Нерад у Телевизији Краљево натерао је Соњу Цветковић да научи сама да снима и монтира прилоге. - Док човек има интересовања да нешто научи он је жив, после тога је зомби

Соња Цветковић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 5.1.2024.

ројни саговорници су, током скоро годину дана покушаја да се открију узроци поразног стања на краљевачкој медијској сцени, били склони тврдњи да у локалном новинарству више нема специјалиста за само једну област. Ту тезу на најбољи начин демантује Соња Цветковић која годинама у назад на више локалних, али и телевизија са националном покривеношћу, објављује прилоге везане искључиво за пољопривреду. Кад је у време средњошколских дана у нишком Студентском културном центру „Јосип Колумбо“ први пут стала пред микрофон, а њен глас зазвонио у ушима бројних слушалаца омладинске емисије, мало ко је, чак ни она, могао поверовати да ће једног дана постати стручњак за пољопривреду. Такво сазнање је утицало да читавих десетак година буде одсутна из медија, да би се након дуге паузе вратила радију. Период веселих деведесетих био је довољан изазов да се врати љубави из средњошколских дана, а повратак новинарству имплицирао доста добрих радијских емисија и живог програма. У време кад је младим новинарима највећи узор био Радио „Студио Б“ пут до „Ибарских новости“ водио је преко „Микс“ и „М“ радија. Радио програми су у то доба у великој мери били отворени за различита мишљења, а говорило се и по нешто што није смело, па је Соња доживела прву суспензију са посла због емисије за коју је процењено да није адекватна савременом тренутку. Младим људима је био исувише интригантан и актуелан снимак разговора лидера косовских Албанаца Ибрахима Ругове и председника Србије Слободана Милошевића. Испоставило се да и током ноћи неко пажљиво прати шта се емитује па су настали проблеми, иако је само неколико дана касније цео стенограм објавио један дневни лист. Било је то тешко време политичке нестабилности па, иако је било много више новца, све што је изговорено на радију индиректно се одражавало на маркетинг и зараду приватних радио станица које нису имале други извор

прихода. Привреда је још радила, приватни сектор узимао замах, а новинари настојали да балансирају између потребе да на прави начин пренесу све што се дешавало и интереса оних који су били спремни да уложе по који динар у информисање. Ситуација се до данас променила до мере да смо, како каже наша саговорница, постали друштво амнезије и апатије које заборавља и тоне у потпуно безнађе иако има много начина да буде боље. - Дугогодишње искуство мери неко време иза нас током многих година проласка кроз велику транзицију. Неки су се снашли, неки нису, и не могу да кажем да ми је жао, јер не треба жалити ни за чим у животу. Не треба жалити што нисмо искористили шансу и што већина нас није успела да се снађе у тој колотечини. Неки нису успели зато што нису били довољно сналажљиви, неки вероватно зато што нису дорасли том изазову. Успели су појединци који пристрасним односом према некој власти добили посао у некој јачој институцији. Кад кажем јачој мислим на јавни сектор, а у то време су „Ибарске новости“ биле јавно предузеће – прича Цветковић. У таквој средини се 2000. године, само као сарадник, нашла и Соња која је на шансу за стални посао морала да причека још пуних пет година. Локалне радио станице у којима је провела одређен део радног века биле су исувише мале да би се мериле са ситемом какав су представљале „Ибарске новости“, па је због тога жеља свих који су у њима радили била усмерена према локалном гиганту. Додатни мотив била је чињеница да су јавном предузећу плате биле и боље и редовније. Упркос коректном пријему у новом колективу се осетила извесна доза сујете која је у Србији уништавала све што је здраво, не само новинарски посао. - Не говорим само о сујети у колективу, већ сујети генерално. Мислим да је то јако лоше и у другим професијама, а у овој посебно. Прво сам дошла у продукцију и маркетинг, мало писала за новине, а касније потпуно прешла на телевизију. Увек ми је било

драго кад ми уредник каже шта је у послу који радим добро, а шта лоше, и мислим да би сви много боље радили кад би критику примили лакше него хвалоспев. Врло је лако живети у облацима, још лакше лупити о земљу, а тешко са земље поново кренути ка врху. Ретко ко од нас је досегао до великих висина, и кад неки успех понесе они који су свесни своје вредности врло лако и брзо се врате где им је место да раде више како би били бољи – каже Соња у настојању да убеди репортера како је ретко кад задовољна оним што ради, јер зна да се увек може и више и боље. И ма колико да су почетком новог миленијума настајала све тежа времена „Ибарске новости“ су још успевале да се одрже захваљујући старој слави и имену које је стварано током пола века постојања. У склопу својеврсног бренда локална телевизија је крчила пут ка врху, постајала све популарнија, а људи имали неописиву жељу да се појављују у програмима и рекламирају своје производе. Све оно што није могло да се заради на тржишту допуњавано је из општинског буџета, а запослени као и у другим јавнм предузећима живели безбрижно од првог до последњег дана у месецу свесни чињенице да зарада не може да изостане ма колико радили. И поред свега неправедно би било тврдити да није било проблема и да је све клизило као по лоју. Ипак је чињеница да су врата у сваком предузећу делимично отворена при самом помену „Ибарских новости“, а новинару је већ било лакше да направи добру причу или какав други посао везан за рекламу или продукцију. Омиљени Соњин медиј од почетка је био радио, првенствено због чињенице да је необично лако, било да је у питању директно укључење или разговор какве друге врсте, успостављала комуникацију телефоном са особама које нити познаје нити види. Све то доприносило је знатно већем изазову него у ситуацијама везаним за каснији рад на телевизији. На зараду са локалног тржишта све више су почеле да утичу велике ре-

5.1.2024.

МАГАЗИН

кламне агенције које су са узимале већи део колача, а само мали део остављале локалним емитерима. И поред свега половину трошкова „Ибарске новости“ су покривале зарадом на тржишту. А зарађивале су реализујући различите пројекте од избора лепотице и великих новогодишњих програма, до такмичарских емисија и квизова који су уз богат фонд награда, какве данас могу да приуште само телевизије са националном покривеношћу, доносили солидну зараду. Као нови члан велике породице запослених у „Ибарским новостима“ ни Соња није била у позицији да бира, а жељна доказивања није одбијала ни један од задатака. И баш то јој је помогло да остане толико дуго и учврсти позицију на медијској сцени. Чињеница да је почетак радног ангажовање био везан за посао у маркетингу доводи до сазнања да би вероватно све одавно напустила да се није окренула новинарству. И они који су профилисали програм телевизије схватили су

да може више, па јој је осим снимања реклама поверено да релизује и друге продукцијске пројекте. - Почела сам да радим репортаже маркетиншког карактера, повремено прилоге за информативни програм, а онда су кренули сајмови, да бих се од 2002. године укључила у реализацију емисије „Наука у служби пољопривреде“ која је до тада емитована сезонски у време кампање продаје семена или средстава за заштиту биљака. Знала сам да ме чека рововски посао, а сама помисао на људе који треба да гостују у тематски одређеним емисијама упућивало је на потребу за озбиљном припремом. Долазе стручњаци из различитих области, па треба прелистати бројне књиге, а чињеница да сам добар део године проводила испред микрофона појачао је жељу да останем иза камере – објашњава Соња не пропуштајући да помене да јој је први гост био професор новосадског Пољопривредног факултета Милутин Ћировић који је у три мандата на челу

Института за ратарство и повртарство руководио системом који је у сезони упошљавао и до 2.000 радника. Професор Ћировић је новопеченој новинарки помагао саветима, литературом из богате библиотеке, снимцима које је доносио из иностранства, а на њу оставио толико јак утисак који је резултирао одлуком да остане у овој области. И данас јој је најпоузданији извор информација и својеврсна жива библиотека. - Једини услов који сам поставила био је да емисија траје целе године. Било је ружно да мојим сељацима понудим неки производ, а да касније не одем и питам како је родило то што су посејали. Емисија је током кампање у сезони доказала да може да постоји и дуже, јер ако се у време емитовања јави довољно велики број гледалаца то доказује да она може да живи дуже. Тих давних година се недељом на првом програму РТС емитовао „Тобоган“, а одмах затим емисија за пољопривреднике „Знање имање“ коју су

водили Захарије Трнавчевић и Косара Балабановић. Мени је то било толико слатко да гледам, јер су увек били у другом граду или јачем селу у коме су постојале задруга и дом културе, а село је и мало шта да понуди – каже Соња. Као доказани познавалац прилика у пољопривреди и на селу ауторитативно скреће пажњу на проблеме у овој области чије је урушавање нагло отпочело пре десетак година. И ма колико да су пољопривредници били свесни чињенице да не могу значајно да утичу на збивања у овој области врло радо су се одазивали да пред камерама укажу на проблеме којих тиште. Након времена сигурности кад су произвођачи били задовољни ценама на основу којих су могли да планирају даљу производњу, и није их интересовало по којима ће држава продавати пшеницу из робних резерви, дошло је оно у коме се распродавали привредни капацитети а ни један динар није уложен у афирмацију

пољопривреде као основе за рад прерађивачке индустрије и осталог у ланцу до крајњег купца. Соња сведочи да је након све већих проблема са ценама, поверења у откупљиваче због све израженијег ризика од разноразних превара, дошло до ескалације незадовољства, па су пољопривредници имали жељу да изнесу проблем и да за њих још неко чује, а тако се понашају и данас. Емисија „Наука у служби пољопривреде“ је заживела и трајала све до тренутка када је Соња Цевтковић као аутор одлучила да напусти „Ибарске новости“ у оквиру којих је пословала Телевизија Краљево. После година рада и емотивног везивања за, како каже „моје сељаке“ није било лако опростити се са њима. Зарада коју је доносила емисија за пољопривредника била је повод за размишљање да се исти рецепт примени и на друге области, па су се јављале емисије које су обезбеђивале знатан део средстава за покривање трошкова пословања.

- „Ибарске новости“ су на мене оставиле велики печат. Колико год да је било тешко у том великом систему постојале су три значајне ствари. Ако неко хоће да ради и има одговорност према послу он ће остати. Држава је почивала на државним фирмама и јавном сектору и дуго је била популарна крилатица да нико не може да ме плати толико мало колико могу мало да радим. Тековине тих времена многи и данас носе, а тога је било и у фирми. Друга ствар, кад имате „Ибарске новсти“ иза леђа имате кредит да можете свуда да се појавите и трећа, нерад који је настао у фирми натерао ме је да научим да сама снимам и монтирам прилоге. Док човек има интересовања да нешто научи он је жив, после тога је зомби. Доживљавам себе као човека који тежи да сваким даном нешто ново научи и управо због проблема на послу 2005. године почела сам да сарађујем са Захаријем Трнавчевићем, касније и са Телевизијом Б92 – каже Соња Цветковић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 5.1.2024.

5.1.2024.

МАГАЗИН

Божидар Раденковић

Краљевачка музичка сцена: Божидар Раденковић (2)

МУЗИЧКА ДИНАСТИЈА РАДЕНКОВИЋА

Фото: М. Радовановић

- Ма колико да заради Божидар Раденковић никад није мало плаћен, јер би певао и свирао и без пара. - Бројни врхунски музичари су изгорели, нестали и завршили јадно јер нису успели да се издвоје талентом који више није главна ствар. - Владан Мијатовић је мултиинструменталиста способан да клавијатуром покрије и тројицу других музичара. - Не постоји сутра вредно данашњег дана који мора максимално да се искористи. - Основни мото је не постављати ниске циљеве, јер је у животу све оствариво

и две дипломе са две различите музичке академије нису могле да задовоље апетите Божидара Раденковића чија је главна преокупација након завршених студија била да почне да се бави педагошким радом. Како је и након дипломирања изостао осећај да је заокружио процес школовања одлучио је да упише мастер студије. - Погледао сам план и схватио да не морам више да будем у Грацу, па сам одлучио да се преселим у Беч у коме постоје много веће шансе за бављење музиком. За Грац ме није везивало ништа посебно пошто нисам стекао шири круг пријатеља само због тога што сам био сконцентрисан на студије и посао. Све време студија сам током викенда био у Бечу, а преко недеље у великом стану у Грацу, па нисам много ни скитао – признаје јунак наше приче који већ трећу годину живи у главном граду Аустрије. Пут у Грац само једном недељно током школске године било је довољно да савлада градиво и у другој половини јуна минуле године са успехом дипломира и стекне звање магистра џез педагогије на одсеку гитаре. Иако је број студената који у Аустрији

МАГАЗИН

5.1.2024.

Global Groove Lab

завршавају оновне студије музике знатан ретки су они који студирају педагогију на одсеку на коме је дипломирао Раденковић. Мастер студије пружале су још једну повољност, бројне бенефиције које обезбеђује статус студента, јефтинији живот, мање трошкове осигурања, ослобађање од плаћања пореза. Ако се томе дода и чињеница да виши степен образовања обезбеђује сигурнију и већу плату онда се разлози за останак чине још оправданијим. Иако магистар гитаре Божидар Раденковић, у зависности од потреба, наступа са неколико различитих оркестара, а учествује у реализацији четири музичка пројекта. Најновији балкански састав оријентисан је на домаћу народну музику за каквом у главном граду Аустрије постоји велико интересовање. Беч је по много чему специфичан, између осталог и по томе што у њему постоји улица у којој се говори само српски. У Отакрингерштрасе су српски локали, у продавницама запослени људи са простора читаве бивше Југославије, а баш као и у сваком граду у Србији може без познавања немачког језика да се пазари и набави било који прехрамбени или текстилни артикл,

картица за мобилни телефон и све за чим се укаже потреба. Без потребе за преводиоцем може да се сврати до лекара или стоматолога, оде до мајстора било ког профила а да се не проговори ни реч на било ком језику осим српског. У овој улици су огромне сале које примају и до 1.200 особа намењене разним весељима, дочеку Нове године и обележавању бројних значајних датума. Аустријски ансамбл састављен од џез музичара зове се „Џез бандити“, а наступа на пријемима на високом нивоу. У време док су га као трио чинила два српска и један аустријски музичар свирали су на пријему код председника Аустрије Хајнца Фишера, али и приликом боравка председника Србије Бориса Тадића у Бечу. - Аустријаци поштују то што радимо и свирамо и третирају нас себи равнима, а у већини случајева ансамбл је на пријемима ангажован да мало подигне атмосферу, или буде саставни део целе манифестације. Свирају се џез стандарди и евергрин, а Аустријанци обожавају и нашу музику, па сви са којима сам имао прилику да радим знају да свирају по пар македонских и српских песама тако да пес-

МАГАЗИН 5.1.2024.

мом ширимо културу и ван граница земље – прича са нескривеним задовољством Раденковић. Колико Аустријаци воле музику са простора Балкана сведочи и присуство фестивалу балканске музике у Грацу у коме је поред „Балканике“ Сање Илића наступало неколико бендова из Србије. Међу учесницима је био мешовити ансамбл који поред Раденковића и тројице Аустријанаца допуњава кларинетиста из Србије. Аустријска музика са елементима баклканске интересантна је колико и јеврејска коју овај бенд изводи на специфичан начин. У Аустрији се строго поштују правила у сваком послу, па и у музици, тако да нема маратонских свирки без паузе. Током целовечерњих наступа блокови музике трају по четрдесетак минута, на концертима око једног сата, а публика довољно добро познаје музику да уме да награди сваку соло партију Божа Раденковић са подједнаким успехом свира гитару и хармонику, а добар баланс између наступа у разли-

читим оркестрима омогућује и добру зараду. Термини за наступе допуњују један други, још нема преклапања, а клијентелу чини круг љубитеља музике који још увек имају довољно новца. - Став према заради је такав да има тренутака кад помислим да је незаслужена, јер је моја теорија да продајемо маглу, лепу измаглицу која опије човека у секунди, а онда нестане. Неко плати десет евра да чује тридесет речи стопљених у строфу и рефрен и осећа се добро. И ма колико да зарадим никад нисам мало плаћен, јер бих певао и свирао и без пара – признаје Раденковић. Аустријски пројекат је група „Global groove lab“, лабораторија свих ритмова који се могу наћи на земљиној кугли. У пројекат виолинисте Јеврејина који је

рођен у Русији а одрастао у Њујорку, укључени су још један руски виолиниста, басиста из Словеније, певачица из Аустрије и певач из Нигерије, а поред хармонике Раденковић свира бузуки који је још пре 35 година у Грчкој купила његова нана. На концертима широм Аустрије публици се нуди комбинација балканских, јеврејских и афричких ритмова којима посебан печат даје певач. - Сви су образовани музичари који након што се напишу аранжмани направе неколико проба да виде како шта фукционише. Постави се један ритам као неутрална позадина, а онда свако представи себе у једном делу песме тако да нема директних сукоба. Тај ауторски пројекат ми помаже да држим баланс са не толико иноватив-

МАГАЗИН

5.1.2024.

ном музиком у којој нема довољно места за импровизацију и не може увек да се свира нешто ново – каже Раденковић. Занимљив балкански џез пројекат са аустријским музичарима реализује се у оквиру ансамбла под именом „Јеzz Bandit Goes Balkan“ у коме бисиста свира трубу и гитару, кларинетиста све врсте саксофона, кларинета и гитару, трубач клавир, бубњар ксилофон и бас, а Божа гитару и бенџо који узима у руке само кад свирају диксиленд. Више од задовољства због констатације да нема композиције коју не могу да одсвирају прија сазнање да у интерператацији увек постоји нешто ново, насупрот српској музици коју изводи на гитари. Посетиоци увек желе да чују нешто ново, елементе српске и македонске музике, и да ђускају уз њу, а Аустријанци су безброј пута доказали да воле да се крећу, па није их срамота да играју кад их музика понесе чак и ако то не знају. Са колегама из Краљева наступао је у више наврата под различитим именима, некада као трио Божидара Раденковића, сада као квартет Владана

Мијатовића а у будућности, каже у шали, можда као квинтет Александра Цветковића. Толико су, каже још, познати да им име није ни потребно. Једини проблем је што заједно наступају веома ретко. - Свирамо једном у три године, јер смо сви студирали. Преко Скајпа попричамо о свему, један дан пре концерта се нађемо и прођемо све и функционише као да смо стално на пробама. Мијатовић је мултиинструменталиста способан да клавијатуром покрије и тројицу других музичара, а нама двојици остаје да свирамо оно што знамо. Волимо да свирамо џез али због концепције електричних инструмената настојимо да не буде класични џез пошто немамо контрабасисту са којим би то боље грувало. То је музика препуна брзих ритмова са доста акцената који траже пуно енергије, а узори су нам људи који свирају исту врсту електричне џез музике – каже Раденковић. Плодна сарадња остварена је и са бугарским џез музичарима, браћом Владигеров из чувене породице по којој се зове универзитет у Софији. Мајка близанаца је једна од најпозна-

тијих бугарских позоришних глумица, а отац један од најпознатијих композитора. Са њима је Божидар наступао и Аустрији, Италији и Швајцарској. Бројна светска истраживања показала су да је Беч место са најбољим условима за живот, па је и то утицало на одлуку да за сада остане у главном граду Аустрије у коме је досадашњим резултатима доприносио стицај различитих околности. - Срео сам у Аустрији џез музичаре који су изгорели, нестали и завршили јако јадно. То су музичари какав ја никад нећу бити, гитаристи који дођу тамо са 17 година и свирају боље од свих нас заједно, али не успеју да се издвоје талентом који више није

МАГАЗИН 5.1.2024.

Божидар и Коља Раденковић главна ствар. Можда је то било пре 40 година кад су људе као што су Мајлс Дејвис или Чарли Паркер због талента држали као мало воде на длану иако су надрогирани 24 сата дневно. Данас можеш да свираш као Бог, али неће вредети ништа ако не знаш то да презентујеш. Сматрам да је бављење музиком најбољи посао, а са тим се сложио и Борис Тадић кад сам му рекао да је мој посао бољи од његовог и да имам већу плату. Рад мора да постоји, али ни њега не би било да није родитеља који су рекли седи и ради. Касније сам изградио радну навику и увек имао осећај срамоте ако нисам урадио нешто што је требало да урадим. Сво време студија ме пратио осећај гриже савести према професору који је био толико добар према мени да ни у једном тренутку нисам желео да га изневерим. Има људи којима је то свеједно, мени није иако сам касно са 23 године отишао у Аустрију. И са 30 година имао сам исти осећај кривице, па нисам смео да дођем на час и не покажем нешто ново зато што сам знао да ће професор доћи због мене. Он је та два сата издвојио за мене и ја морам да их

искористим како знам, јер ни много бољи од мене немају прилику да уче од њега. Можда би они научили и више него ја и био сам захвалан због тога. Мој животни став потврђује да не постоји сутра вредно данашњег дана који морам максимално да искористим – каже Раденковић. Краљево је безброј пута доказало да је расадник врхунских талената, уз најновију генерацију џез музичара припада им Александар Софронијевић који је отпловио у друге воде, Иван Лекић власник најбољег студија у коме снимају великани народне музике и бројни други. Коља Раденковић је на мастер студијама трубе дипломирао само седам дана после Божидара, живи у Грацу и свира са неколико оркестара и учествује у више пројеката у којима поред трубе свира гитару. Браћа ретко наступају заједно, а у посебним ситуацијама придружује им се и отац Светислав. Није му тешко да скокне до Беча како би посетио синове, а већ је добро научио све што воле Аустријаци. Заједнички наступи нису превише чести, а када заједно засвирају тројица Раденковића о томе се данима прича у му-

зичким, али и другим круговима. Браћа Раденковићи потврђују искуства чланова бројних музичких породица који због различитих енергија ретко свирају заједно. Иако се у Краљеву већ три године заредом током летњих мееци одржава џез фестивал Раденковићи због раније уговорених обавеза, и поред велике жеље, нису успели да засвирају пред домаћом публиком. Сазнање да се у Краљеву профилише џез публика појачава жељу да ове године дођу и доведу Аустријаце фасциниране податком да у малом граду постоји престижан џез фестивал. На стандардно питање шта би поручио млађима који би кренули његовим стопама Раденковић подсећа на речи гитаристе који је на мајсторској радионици студентима саветовао да никада не постављају ниске циљеве, јер је све у животу оствариво. - Да сам то раније знао радио бих много више. Кад си доле мислиш да је тешко доћи до врха, а уствари је лако доћи само ако поставиш високе циљеве и знаш како да дођеш до њих – поручује на крају пријатног разговора Божидар Раденковић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 5.1.2024.

Стипендирање студената

МАГАЗИН

5.1.2024.

ОСНОВНИ УСЛОВ УСПЕХ НА ФАКУЛТЕТУ

акон што је завршена још једна година, и намирени сви буџетски корисници, нова започиње доделом стипендија најбољим краљевачким студентима на основу одлуке о стипендирању и решења градоначелника о образовању Комисије за доделу стипендија која је расписала конкурс за стипендирање 50 најбољих студената. Њима ће до краја школске године у десет месечних рата бити исплаћено по 10 хиљада динара. Право учешћа имају студенти који су на режиму финансирања из републичког буџета под условом да су држављани Србије и да имају пријављено пребивалиште на територији града Краљева најмање три године пре расписивања конкурса. Уз услов да у претходном школовању

нису поновили ни једну годину, и да су редовни студенти првог или другог степена студија, треба да имају просечну оцену изнад 8,5. Градско веће је на једној од ранијих седница усвојило одлуку да првенство при додели стипендија имају студенти виших година и они који имају већи просек оцена током студија. Уз пријаву на конкурс кандидати треба да приложе уверење факултета о редовном студирању на режиму финансирања из буџета Републике Србије, уписаној текућој години студирања и просечној оцени из претходних година студија, уз доказ да ниједна није обновљена. Оверена фотокопија личне карте, односно очитана лична карта, служе као доказ о пребивалишту, а потребно је до-

ставити и оригинал или оверену копију уверења о држављанству које није старије од шест месеци. Пријаву на конкурс, са потребном документацијом, достављају се преко писарнице на шалтер број 1 у приземљу зграде Градске управе, или на адресу Градска управа града Краљева, Одељење за друштвене делатности, Комисија за доделу стипендија, Трг Јована Сарића бр.1, а последњи дан је 31. јануар ове године. Образац пријаве за конкурс преузима се у Одељењу за друштвене делатности Градске управе града, у канцеларији 308А, или на званичном сајту града Краљева www.kraljevo.org. Т.Радовановић Фото: М. Радовановић

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

5.1.2024.

ТРАГИЧНЕ ПОСЛЕДИЦЕ НЕПАЖЊЕ

Иако се у структури кривичних дела последњих недеља јављало бар једно које су у терминологили криминалистичке полиције карактерише као привредни криминал последње две остаће запамћене по изостанку ових деликата. Посебно је питање шта се подразумева под привредним криминалом. Било како било последњи статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града Краљева остаће запамћен по 35 заведених кривичних дела, сва из области општег криминала. За разлику од готово свих досадашњих прегледа, у којима је број откривених починилаца био исподполовичан, у последњој недељи минуле године инспекторима криминали-

стичке полиције познато је деветнаест извршилаца. И док се у области криминала стање смирује у области јавног реда и мира се, ако је веровати последњем извештају Полицијске управе, погоршава. О томе сведочи 29 евидентираних прекршаја што двоструко премашује број оних од само седам дана раније. Као по обичају предњаче туче, а од укупно 29 прекршаја у овој области туче су чак 16 пута биле повод за ремећење јавног реда и мира. У односу на само седам из претходног статистичког периода овај број је двоструко већи чак и ако се занемари чињеницама о последицама туча које забрињавају. У периоду од 23. до 29. децембра

2013. године евидентирано је три пута више саобраћајних незгода у односу на претходни сататистички период, са последицама које не дају ни мало повода за оптимизам. У две од четрнаест саобраћајних незгода по једно лице је изгубило живот, а у три са повређеним лицима једна особа је задобила тешке телесне повреде док су оне код четири друге окарактерисане као лакше. Укупна материјална штета процењена је на 730 хиљада динара, а број прекршаја у овој области је већи него седам дана раније. Мало оптимизма у општу слику о безбедности на подручју града Краљева пружа податак да није евидентиран ни један пожар.

Сем чињенице да је број туча у порасту много више забрињава да оне у последње време у Краљеву попримају све озбиљније размере, а последице су све погубније. То показује и последња у којој су учествовали Д.Ј. (1995), и С.Д. (1994) са једне и и Н.Т.(1995) са друге стране. Првоосумњичени Д.Ј. се терети да је извршио кривично дело које се карактерише као убиство у покушају, а С.Д. за учествоање у тучи. У петак је у Улици Топлице Милана испред у Краљевачко позориште дошло до туче током које је Д.Ј. ножем нанео тешке телесне повреде Н.Т, па су при-

падници полиције двојицу осумњичених за вршење кривичних дела ухапсили и задржали до 48 сати након чега су приведени Вишем јавном тужиоцу.

РАСВЕТЉЕНА СЕРИЈА КРИВИЧНИХ ДЕЛА Календарску годину припадници краљевачке криминалистичке полиције завршили су расветљавањем серије од 55 кривичних дела тешких крађа које су извршене на подручју града Краљева. Због сумње да су извршили бројна кривична дела полицијски службеници су ухапсили и, по налогу заменика Основног јавног тужиоца у Краљеву, задржали до 48 сати Д.М.

(1991), Д.Ј .(1975) и А.Т. (1994) из Краљева. Они су обијали продавнице, породичне куће, станове, помоћне и угоститељске објекте и из њих узимали новац, накит, техничку робу, оружје и друге вредније предмете. По налогу судије за претходни поступак Основног суда у Краљеву, припадници Полицијске управе су извршили претрес станова и других просторија осумњичених у којима су пронашли део украдених предмета које су вратили власницима. Осумњичени су у законском року приведени Основном јавном тужиоцу у Краљеву, а рад на расветљавању свих околности везаних за извршење ових кривичних дела је настављен. Т.Р.

Фото: М. Радовановић

ПОКУШАЈ УБИСТВА У ЦЕНТРУ ГРАДА

МАГАЗИН 5.1.2024.

Током Новогодишњих и Божићних празника

ПОЈАЧАНЕ МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ ао и током Новогодишњих и пред Божићне празнике очекује се појачан интензитет саобраћаја на свим путевима, како државним тако и на улицама у граду, па је активност саобраћајне полиције усмерена углавном на његово регулисање како би се повећала проточност и смањио број саобраћајних незгода. Поред регулисања саобраћаја активност полиције усмерена је на откривање прекршаја који доводе до незгода са тежим или лакшим последицама, а да би се оне и убудуће свеле на што мању меру од возача се очекује да поштују прописе, прилагоде брзину кретања условима пута и не управљају возилима под дејством алкохола. Само тако могу да

се смање ризици од настанка саобраћајних незгода, а насупајући празници проведу у безбеднијој атмосфери. У откривању оних који се оглуше о упозорења полиција користи савремена техничка срества, радарске и алкометарске уређаје ,и низ других мера које су им на располагању. Појачане мере и активности припадника полиције током свих дана празника огледале су се у појачаном присуству на терену, али и контроли лица и објеката а са циљем да се спречи нарушавање јавног реда и мира и вршења кривичних дела. У том смислу и даље се од грађана очекује да пријаве сумњиве активности које би могле да угрозе безбедност

грађана и имовине. У дане празника, а све до половине јануара, није неуобичајено да се више него обично користи ватрено оружје, а од грађана очекује да пријаве случајеве нарушавања јавног реда и мира како би полиција могла да интервенише. Упозорења су упућена и онима који на извесно време напуштају своје домове да их обезбеде на адекватан начин, али и власницима угоститељских објеката који организјуу обележавање значајних догађаја у јануару да не дозволе точење алкохолних пића лицима млађим од 16 година, као ни онима који су себе већ довели у алкохолисано стање. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Хуманост на делу

СУСРЕТ СА ДЕЦОМ СТРАДАЛИХ КОЛЕГА

МАГАЗИН

5.1.2024.

Тридесеторо деце бивших радника Министарства унутрашњих послова пред Нову годину добило по 12,5 хиљада динара

други начин, уручили новчану помоћ. Право на помоћ имају сва деца, ученици основних и средњих школа и студенти до 25. године старости, а последњих дана децембра њих тридесеторо је добило по 12,5 хиљада динара.

Награде је доделио заменик начелника Полицијске управе Краљево Горан Тодоровић поруком да што пре забораве све ружно што се догодило у претходном периоду и у наредној години се усмере на остваривање што бољег успеха у школовању.

Фото: М. Радовановић

Одлуком руководства пред почетак сваке школске и крај календарске године сви запослени у Полицијској управи Краљево одвајају по један проценат зарада како би деци радника који су погинули вршећи службену дужност, или страдали на неки

5.1.2024.

МАГАЗИН

Миланко Петровић

Сензационални успех краљевачког студента

ИСТОРИЈСКИ УСПЕХ СРПСКИХ СТУДЕНАТА - Студент Факултета за машинство и грађевинарство освајач две златне и једне бронзане медаље на 26. зимској универзијади. - Златне медаље у спринт биатлону и крос контрију. - Невена Игњатовић златна у слалому, Нина Мицић девета у сноуборду ад је осмочлана екипа студената, који су се такмичили у четири дисциплине, кренула на 26. зимску универзијаду у италијанским Доломитима, која је одржана између 11. и 21. децембра сваки пласман међу 20 најбољих такмичара у појединачним категоријама сматрао се успехом. Десет дана у Италији изненада су донели значајан искорак не само кад је у питању универзитетски, већ зимски спортови уопште. У конкуренцији 2.667 спортиста из 51 земље универзитетска репрезентација Србије освојила је три златне и једну бронзану медаљу и у укупном пласману заузела 12. место остављајући иза себе велики број земаља које имају дугу традицију зимских спортова. Најбоље пласирани Миланко Петровић је у

укупном пласману заузео осмо место. Доломити су врло близу центра европског зимског спорта у коме се истовремено одржавао велики број највећих светских такмичења, а квалитету Универзијаде допринео је велики број квалитетних скијаша који је учествовао на овим такмичењима. Чињеница да остварени резултати нису очекивани упућује на дивљење тим пре што је ведета Миланко Петровић за само осам дана стартовао чак у пет дисциплина, четири у биатлону и једну у крос контрију и претрчао 64 километра. Након трећег места у биатлон трци дугој 20 километара освојио је златне медаље у спринт биатлону и крос контрију на десет километара, шесто у пурсуиту и седмо у мас старту последњег дана такмичења.

Резултати у биатлону најбољи су у историји овог спорта у Србији, а резултат у крос контрију са 18,4 ФИС бодова сврстава га у сам врх у овој дисциплини. То је уједно најбољи резултат који је један спортиста у нордијским дисциплинама постигао на међународним такмичењаима у организацији ФИС федерације. Одмах иза њега је алпинка Невена Игњатовић која је на трећој Универзијади након деветог места у велеслалому победила у слалому и освојила 12,78 поена што је најбоља резултат нашег спортисте на Универзијади. Вредно је поменути и девето место Нине Мицић у сноуборду, али и осталих чланова репрезентације иако нису били у врху такмичења у својим категоријама. Успех на Универзијади резултат је

МАГАЗИН 5.1.2024.

Србије који током припрема нису имали слуха за адекватну подршку учешћа на Универзијади и предстојећем Светском купу. Да није било помоћи Олимпијског комитета, Министарства омладине и спорта и породица студената српска експедиција не би била у ситуацији ни да покаже шта зна, камоли да оствари историјске резултате. Пред српским скијашима је још само неколико трка пре Олимпијаде у Сочију на којој се очекују добри резултати тим пре што је у биатлону све могуће. Миланко Петровић је показао да може доста, а колико ће успети да оствари зависи и од слуха оних који одлучују да ли ће српски зимски спортови доспети на место које заслужују. Посвећеност Миланка Петровића озбиљном раду од фебруара 2008. године ни једном није доведена у питање. Иако је на Европском првенству 2012. године остварио вансеријски резултат, а без медаље остао само због једног промашаја, изостало је и национално признање. Национални биатлон центар у Сјеници, изграђен на локацији Жаре, има све карактеристике за летње тренажне процесе, али и за врхунска такмичења што је доказано претходног викенда током државног првенства. За остварење врхунских резултата потребно је и нешто више, уз остало и виша позиција биатлона на скали спортова како би могле да се обезбеде стипендије за најистакнутије појединце. Резултати на Универзијади потврдили су несумњиве потенцијале какви постоје у зимским спортовима иако не учествују у расподели буџетског колача.

Ожалошћена породица Више од свих проблема које оптерећују зимске спортове у Србији боли чињеница да му готово никакву пажњу не посвећују ни медији. На поразну слику у празној сали бео-

градског Медија центра најречитије је указао дугогодишњи спортски новинар Радио-телевизије Србије Душко Кораћ. - За 34 године већи шамар нисам доживео до данас. Више бих волео да уопште нисам дошао. Било би ми лакше. Једноставно сам данас схватио да сам Сизиф пуне 34 године, ово је 35. Све нас овде гледам као ожалошћену породицу, ону чувену Нушићеву. Када је Јеца Лоловић у Инсбруку узела медаље конференција за штампу је била у Влади Србије, 150 камера и 300 шлихтера из такозване моје професије. Онда је Јелена Лоловић која је имала слабије резултате што се тиче ФИС поена била промотер Универзијаде, а у Бангкок је отишао пун авион такозваних новинара. Срам их било, да их вечно буде срамота. Све ово што сте ви урадили, алал вам вера. Тешко ми је, али и вама грдно замерам. Од мог друга Јаснића па до свих вас, укључујући Илића, Пауновића, не сарађујете господо с медијима. Сутра ће се окупити у кафани такозвани новинари из свих таблоида. Не сарађујете, не схватате суштину. Баш ме брига за вас али ми је криво због Невене, Миланка, Нине и оне деце. Узмите се у памет. Направите добру методологију, направите добру сарадњу са медијима иначе ћемо, али ја тада нећу доћи, на сахрану зимским спортова, јер ми смо данас ожалошћена породица. Отићи ћу, па таман и пешке, на тај ФИС куп на Копаоник. Како ћу га урадити то бог отац зна. То најбоље знају моји скијаши колико се мучим да ико ишта објави, једно слово. Сад је био СЕС на Копаонику, мале нације. То је чудо од такмичења, а ни слова, ни слике, ни ништа. Није се ни догодило. Да ли треба да се попну наши на Месец да би то неко видео. Па нека иду и риалити, баш ме брига. У неписменој Србији помињање универзитета и државних факултета је сигурно одбојно и сад ми је тотално јасно због чега нико није дошао. Т. Радовановић

Фото: Медија центар

петогодишњег рада који није био ни мало лак, а био би још већи да је Миланко био комцентрисанији и прецизнији приликом гађања из пушке. Иако је у трци на 20 километара имао знатно боље време од осталих такмичара због слабијих резултата у гађању морао је да се задовољи трећим местом и бронзаном медаљом. - У биатлон трци на 10 километара од почетка сам био доминантан и видело се да ћу бити у самом врху и поред лошијег пуцања. Притисак због улоге фаворита утицао је на три прмашаја, али је време са којим сам завршио трку било задовољавајуће. Конкуренција је била изузетно јака, а такмичар из Украјине који је седам дана раније на Светском купу освојио пето место у спринт трци на 10 километара нашао се на трећем месту – објашњава Петровић који је фаворите за освајање првог места видео у такмичарима Русије, Норвешке и Бугарске. Крос контри старт уследио је након напорних трка и умора, па се није очекивао неки значајнији резултат. Успео је Петровић да савлада умор, притисак и друге препреке остваривши најбоље пролазно време на свим контролним тачкама сем једној када је био секунду слабији од другопласираног такмичара Белорусије. Као освајач две златне и једне бронзане медаље пред старт последње трке на 15 километара изложен је посебном притиску изазваном чињеницом да је могуће освајање и четврте. - Буквално су све очи биле упрте у мене, па нисам успео да се снађем на пуцању иако сам у скијању имао фантастично време. Седмо место је задовољавајуће, али није довољна награда за труд који смо у пет претходних година уложили ја и тренер Тихомир Милосављевић – каже Петровић уверен да би резултати били знатно бољи да није изостала подршка Биатлон и Скијашког савеза

Новогодишња трка у Мрсћу 43. пут

ПОБЕДНИЦИ АМЕЛА ТЕРЗИЋ И УРОШ КУТЛЕШИЋ тлетичарка Амела Терзић из Новог Пазара победница је 43. новогодишње трке у Мрсаћу која је окупила стотинак такмичара из десетак атлетских клубова Чачка, Краљева, Рашке, Новог Пазара и Ужица, Новог Београда, Параћина, Косовксе Митровице, Лепосавића. Након свечаног отварања први су стартовали ученици основне школе „Петар Николић“ из Мрсаћа и чланови школе фудбала „Морава Кикер“, а победници су у мушкој конкуренцији Живан Рамовић, а женској Јована Пузић. Само десетак минута касније са циља су на стазу дугу 1.650 метара, једни за другим, кретали млађе пионирке и пионири, потом нешто старији такмичари из категорије пионира, а један круг исте дужине истрчале су јуниорке и сениорке. Задатак јуниора био је да на два пута дужој стази покажу колико су спремни на почетку сезоне атлетских такмичења да би најстарији учесници трке, сениори и ветерани у три

МАГАЗИН

5.1.2024.

старосне категорије, трчали четири круга укупне дужине 6.600 метара. Амела Терзић је победом на новогодишњој трци у Мрсаћу прославила 21. рођендан уз подсећање да у ово поморавско село, у које другог дана сваке године долази све више такмичара, веома радо долази да трчи, а то жели да чини и наредних година. Иза Амеле, која је само два дана раније победила у уличној трци у Аустрији, на циљ су стигле њена клупска другарица Зејна Рожајац и Илда Даутовић из Новог Пазара која наступа за екипу Новог Београда. Најбољи у категорији сениора био је Урош Кутлашић из Ужица који је на циљ стигао испред Немање Којића из чачанске Слободе и Ужичанина Богдана Пантића. Јуниор Слободе из Чачка Јанко Урошевић је победио у трци на 3.300 метара, а Новопазарка Елведина Зорнић била је најбоља јуниорка на двоструко краћој деоници. Трке најмлађих учесника овогодишњег кроса обележили су пионири Новог Пазара и пионирке

Ужица. Победе у категорији млађих пионира и пионирки забележили су Амел Џаковац и Александра Радановић, док су Адем Зиљкић и Тамара Мићевић били најбржи у конкуренцији старијих пионира и пионирки. Првопласираним такмичарима у свим категоријама припали су награде које је обезбедио организатор. Манифестација „Новогодишња атлетска трка Мрсаћ“, одржава се од 1971. године, у некадашњој Југославији имала је обележје првог атлетског догађаја у години, а дуги низ година редовно је била у календару такмичења Атлетског савеза Југославије. Њен оснивач Коста Коларевић осмислио је овај догађај по угледу на новогодишњу трку у Сао Паолу, а данас организација манифестације припада Удружењу грађана „Новогодишња трка Мрсаћ 1971“ чији представници кажу да је њен основни циљ да уједини спорт, привреду и политику. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Одбојкаши Рибнице на крају године

ПОМЕШАНО ЗАДОВОЉСТВО едница Управног одбора Одбојкашког клуба Рибница на самом крају календарске године требало је да, након анализе првог дела првенствене трке, донесе одређене закључке како се не би поновило оно што је пратило досадашњи ток такмичења. Председник Управног одбора др Драган Арсић потврдио је општи закључак да, и поред чињенице да нису у потпуности реализовани циљеви са старта првенствене трке ,у клубу нису незадовољни. Очекивања су изневерена у првом делу полусезоне коју је обележило пар непланираних пораза, а резултати су

МАГАЗИН

5.1.2024.

били бољи у другом делу када је делимично компензирано оно што је пропуштено на старту првенства. У десет првенствених кола Рибница је освојила 16 бодова и заузима пето место на табели Винер штедише одбојкашке лиге са подједнаким бројем победа и пораза и позитивном разликом од два сета. Након победе у гостима против Ђердапа у првом колу првенства већ у другом је уследило непријатно изненађење и пораз код куће минималним резултатом од екипе Војводина НС семе. Два узастопна пораза у наредна два кола Рибница је претрпела истоветним резултатом уз

само по један сет добијен против Младог радника у гостима и Партизана на свом паркету. Са гостовања у Суботици вратила се након победе над Спартаком максималним резултатом да би само недељу дана касније уследило ново непријатно изненађење и пораз у Краљеву од Спартака из Љига. Ни седмо коло није дало повод за радост, јер је Црвена звезда била боља и победила са 3:0. Уследила је серија од три победе, а након што је у Краљеву побеђен Раднички са 3:1 истим резултатом је у Старој Пазови савладано домаће Јединство. У последњем колу одбојкаши Ђердапа у Краљеву нису

могли да се супроставе разиграним Краљевчанима, па су се кући вратили без добијеног сета. Управни одбор клуба је усвојио закључке чијом применом би се, уз договор са тренером, у другом делу првенства извршиле промене у приступу игри како би се крај дочекао на једном од прва четири места. У осмини финала Купа Србије Рибница је у Новом Пазару максималним резултатом победила истоимени клуб, а у четвртфиналу Младог радника коме је препустила само један сет. У клубу су задовољни игром и резултатима, па са више оптимизма очекују

полуфинални турнир који се игра 21. и 22. фебруара, а циљ Рибнице је што бољи пласман у години у којој обележава шездесету годишњицу постојања. Читава година биће посвећена овом значајном јубилеју који прати низ манифестација, пријатељских утакмица изложби да би се завршила свечаном академијом и изборном скупштином клуба. Мала количина новца у оптицају утицала је на домаћинско пословање и штедњу у трошењу средстава која је обезбедила локална управа и донатори. Слабији резултати у првом делу првенства и европском такмичењу ути-

цали су на слабу посету првенственим утакмицама, а у клубу верују да би у наредном периоду могли поново да поврате поверење навијача. Један до циљева је и да се они врате на трибине хале спортова, а пракса је показала да се уз њихово присуство игра боље и кавалитетније. Све запаженије резултате одбојкаши су остварили уз присуство групе највернијих навијача, а у клубу верују да ће до краја првенства уз њихову помоћ оствојити једно од места које води у такмичења на међународној сцени. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 5.1.2024.

Е Љ ДЕ НЕ

Фото: М. Радовановић

ТО ФО

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs