MagazIN 94 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година II * Број 94 * 26. јануар 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

МАГАЗИН 26.1.2014.

Краљевачки

МАГАЗИН

у друштву најпознатијих светских часописа

Све ближе броју од 1.000 читалаца дневно

Краљевачки МагазИН се чита у целом свету

МАГАЗИН 26.1.2014.

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

26.1.2014.

Почели преговори о приступању Европској унији

ПРВИ КОРАК НА ДУГОМ ПУТУ

- Прва међувладина конференције којом Србија и званично почиње преговоре о чланству у Европској унији од историјског значаја за читав регион. - Почетком приступних преговора Србија ступа у породицу европских народа. -Преговарачки оквир почетак преговора о приступању оцењује као тачку преокрета у односима Европске уније и Србије као земље која је део заједничке европске историје, наслеђа, вредности, културе. - Србија приступа клубу који има правила која се неће мењати, а у овом процесу се ради о прилагођавању српског законодавства стандардима и вредностима Европске уније у процесу током кога ће Европска комисија подједнако инсистирати на имплементацији као и на усвајању закона

МАГАЗИН

26.1.2014.

Бриселу је 21. јануара одржана дуго очекивана прва међувладина конференција ЕУ-Србија, чиме су започели преговори о чланству у Европској унији. Делегацију Србије је преводио председник Владе Ивица Дачић а са њим су, у зграду Јустус Липсијус, седиште Савета Европске уније у којој се одржавају конвенционални европски самити, дошли први потпредседник Владе Александар Вучић, министар спољних послова Иван Мркић, министар без портфеља задужен за европске интеграције Бранко Ружић и шеф тима Србије за преговоре се Европском унијом Тања Мишчевић. Конференцијом је председавао министар спољних послова и потпредседник грчке владе Евангелос Венизелос, који је и представио преговарачки оквир Европске уније. На почетку једносатне конференције Венизелос је истакао значај отварања историјског поглавља за српску нацију и снажну опредељености Србије европском курсу. Савет Европске уније је раније усвојио Преговарачки оквир који узима у обзир сва досадашња искуства проширења, али и специфичне карактеристике Србије. Према њему основни циљ је да Србија усваја и примењује правне тековине Европске уније, а посебно се узима у обзир нови приступ и искуства у преговарању око поглавља која се односе на правду и безбедност, као и ангажовања Србије у постизању видљивог и одрживог напретка у односима са Косовом. Процес свеобухватне нормализације треба да осигура да Србија и Косово остану на европском путу и да се избегне међусобно блокирање у том процесу. Србија је већ одредила стратешки пут, вредности којима тежи и квалитет друштва за који се залаже, а велики дан који се не може пренебрегнути онима који се баве политиком, по речима Ивице Дачића, представља само део свакодневних обавеза. Када је пре осамнаест месеци формирана Влада Србије није било много оних у земљи, а ни у свету, који су веровали да у тако

кратком времену Србија може да отпочне преговоре о ступању у равноправно чланство Европске уније. И ма колико да је у том периоду било проблема чини се да ни у наредних неколико година, колико се очкује да би могли да трају преговори, неће бити много лакше. Циљ Валде је да Србија до 2018. године буде спремна за чланство, а да у формалном смислу 2020. године можемо бити пуноправан члан Европске уније. Прва међувладина конференција симболично означава почетак преговора на политичком нивоу док ће практични преговори о поглављима уследити у наредним месецима и годинама. Конференција ипак, оцењује комесар за проширење Штефан Филе, представља почетак нове и кључне фазе у односима Србије и Европске уније током кога ће Београд морати да остане предан нормализацији односа са Косовом и примени свих постигнутиг споразума. Али, морају се завршити и реформе и тежити усклађивању са европским правним тековинама, посебно у поглављима 23 и 24. Главни фокус Европске комисије биће на процесу скрининга током ове до пролећа 2015. године, али постоји могућност да прва преговарачка поглавља бубу отворена до краја јуна када истиче период грчког председавања Унијом. Иако досадашња пракса показује да су преговори са осталим чланицама почињали условно лакшим поглављима него што су 23 и 24, која се односе на правосуђе и безбедност, чланице Уније на основу препорука Европске комисије договарају како отврају преговоре, па је то био случај и овом приликом. Преговори о чланству пружају перспективу економског оправка земље која мора да се окрене конкретним реформама којима се обезбеђује увођење владавине права и јачање економских потенцијала како би српске компаније могле да се такмиче

на јединственом тржишту Европске уније. Међу чланицама Уније преовладава уверење да ће процес преговора бити несметан, а примена реформи доследна уз активно учешће Скупштине и организација цивилног друштва, чиме се стварају услови да Србија као највећа земља Западног Балкана постане лидер европских интеграција у региону. Преговарачки оквир потврђује да је Србија достигла неопходан степен сагласности са критеријумима за чланство у Европској унији и учинила кораке ка видљивом и одрживом напретку односа са Косовом, а да би Београд у средњем року могао да испуни све обавезе чланства у Европској унији. Оцењењује се да је Србија, поред довољног степена испуњења политичких критеријума и услова из Споразума о стабилизацији и придруживању, учинила важне кораке у успостављању тржишне економије. Почетак преговора о приступању означава тачку преокрета у односима Европске уније и Србије као земља која је део заједничке европске историје, наслеђа, вредности, културе. На путу интеграција, Србија ће морати да усклади своје законодавство са правним тековинама Уније у кључним реформама, владавини права, реформи правосуђа, борби против корупције, успостављању независности кључних институција и унапређењу пословног окружења. Посебна пажња мора бити посвећена правима и инклузији рањивих група, посебно Рома, недискриминаторном приступу националним мањинама и решавању питања дискриминације на основу сексуалног или полног идентитета. Додатне напоре потребно је учинити у структурним реформама, фискалној консолидацији и реформама повезаних са агендом Европске уније, што би требало да убрза опоравак и омогући раст, додаје се у тексту оквира који је усвојило 28 чланица ове асоцијације. Регионална сарадња и добросуседски односи остају основни део процеса проширења, наводи се у тексту у којем

Ивица Дачић

26.1.2014.

МАГАЗИН

се додаје да Србија мора наставити ангажовања у процесу нормализације односа са Косовом. Тај процес ће осигурати да обе стране наставе европским путем, избегавајући да једни друге блокирају. То би требало постепено да доведе до свеобухватне нормализације односа Србије и Косова у форми правно обавезујућег споразума до краја преговора о чланству Србије, са перспективом да обе стране буду у могућности да у потпуности уживају права и испуњавању своје обавезе. Од Србије се посебно очекује да у доброј мери примени све споразуме постигнуте у дијалогу са Косовом и у потпуности поштује принципе свеобухватне регионалне сарадње. Сва нерешена питања треба решавати дијалогом и у духу компромиса, на основу практичних и одрживих решења и сарадње о неопходним техничким и правним стварима, а очекује се ефективна сарадња са Еулексом и активан допринос пуном извшењу његовог мандата Еулекса на целој територији Косова. Питање нормализације односа

Србије и Косова ће као специфична тема бити решавано у поглављу 35 – „Остала питања“, а требало да буде отворено на почетку преговора и током процеса приступања. У изузетно оправданим случајевима питање односа са Косовом се може разматрати и у другим преговарачким поглављима. Европска комисија и високи представник Европске уније за спољну политику и безбедност ће будно пратити напоре Србије у процесу нормализације односа са Косовом и о томе извештавати Савет уније најмање два пута годишње. У преговарачком оквиру се наводи да ће се састанци преговарачких тимова одржавати у Бриселу, а током априла, јуна и октобра и у Луксембургу. У Уводној изјави Србије на првој међувладиној конференцији у Бриселу истиче се да је циљ приступних преговора чланство у Европској унији са свим правима и обавезама које оно доноси. У току је израда ревидираног Националног програма за усвајање правних тековина Европске уније, који ће представљати план достизања по-

тпуне унутрашње усклађености домаћег законодавства са правним тековинама уније до краја 2018. година, уз уважавање захтева и динамике преговора о приступању у ову асоцијацију. Поред законодавних мера, Национални програм ће дефинисати и неопходне институционалне и финансијске предуслове неопходне за њихову примену. У том смислу се у у Уводној изјави подсећа да је и процена Европске комисије да ће Србија бити спремна да преузме обавезе које проистичу из чланства у средњем року од пет година у готово свим областима правних тековина Европске уније. У документу се изражава очекивање да ће преговори тећи без застоја у доброј вери, да ће резултати преговора бити обострано корисни за обе стране, и да ће Србија приступањем Европској унији заштити све виталне интересе својих грађана. У земљи постоји широки друштвени и политички консензус свих релевантних политичких актера о њеном будућем чланству, а Србија у потпуности дели вредности на којима је засно-

вана Европска унија и жели да буде активна и конструктивна држава чланица која ће својим деловањем доприносити остваривању европских циљева и вредности. У Уводној изјави се констатује да се Србија, за разлику од претходних кандидата, налази у специфичној ситуацији, и без обзира на сложеност изазова са којим се суочава настоји да се пронађу одржива и дугорочна решења. Од виталног значаја за примену првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа, као и за укупну нормализацију односа Београда и Приштине јесте спровођење резултата локалних избора на Косову и Метохији и формирање Заједнице српских пштина у складу са изборном вољом грађана. У потпуности разумевајући да процес приступања Европској унији и нормализације морају да теку паралелно, и да се међусобно подупиру, Србија ће остати у потпуности посвећена наставку процеса нормализације и дијалогу са Приштином, наводи се у Уводној изјави, а коначну одлуку о приступању Европској унији ће, по по-

тписивању Уговора о приступању, донети грађани Србије на референдуму. Констатовано је и да су приступни преговори од историјског су значаја за односе Србије и Евроспке уније, а процес проширења од највећег значаја за државе чланице Уније и за Србију. Председник Србије Томислав Николић је потврдио спремност Србије да испуни услове које подразумева чланство у Европској унији иако нормализација односа са Приштином не значи признавање Косова и Метохије као посебне државе. Отпочињањем преговоре Србија је даљу судбину везала за Европску унију и спремна је да испуни услове које то чланство подразумева. Како у српској јавности постоји неразумевање око поглавља 35, у коме се помиње нормализација односа Београда и Приштине, Прес служба председника Србије истиче да нормализација не значити признавање Косова и Метохије. Циљ Србије је уређена и стабилна држава и подизање животног стандарда грађана, а да бисе то оставрило драгоцена су искуства свих држава коеј су тај пут прешле.

Услови за улазак Србије у Евроспку унију су веома јасни и резултат су искустава досадашњег проширења Уније. Иако је Преговарачки оквир јасан, а у њему се говори о правно обавезујућем документу и пуној нормализацији односа Београда и Приштине, није прецизно дефинисано како до тога доћи. Србија приступа клубу који има правила која се неће мењати, а у овом процесу се ради о прилагођавању српског законодавства стандардима и вредностима Европске уније, а Европска комисија ће подједнако инсистирати на имплементацији као и на усвајању закона. Процес скрининга и одређивања полазних тачака је захтеван, али неопходан, а резултат ће бити препорука за почетак преговора о сваком поглављу. Приступање Европској унији није пројекат само за део друштва, већ за друштво у целини, у њему морају да учествују сви, укључујући и противнике, а брзина којом се одвија процес зависи само од онога што се дешава у Србији. Т. Радовановић

Ванредна седница Градског већа

МАГАЗИН

26.1.2014.

УСВОЈЕНИ ПРОГРАМИ ПОСЛ

- Разматрање Нацрта одлуке о изменама и допунама Одлуке о радном времену у трговинским, занатским и угоститељским објектима на територији града скинуто је са дневног реда седнице Градског већа. - Усвојени програми пословања јавних предузећа за ову годину и утврђени су предлози решења за наредну седницу градске скупштине

етрдесет другој по реду, ванредној седници Градског већа претходио је консултативни састанак заменика градоначелника Краљева са функционерима Градске упрве, начелницима одељења Градске управе, правобраниоцем и заштитником грађана, а пред члановима Градског већа нашао се 21 предлог дневног реда. По устаљеној процедури чланови Градског већа су након поднетог извештаја представника Завода за јавно здравље усвојили извештај о хигијенској исправности воде за пиће и праћења квалитета ваздуха током

новембра прошле године. Према извештају Завода за јавно здравље грађани Краљева су у том периоду користили хигијенски исправну воду за пиће, а јавност је благовремено обавештавана о променама у параметрима током праћења квалитета ваздуха и извршеним мерењима имисије у том месецу. На дневном реду седнице нашло се и разматрање нацрта одлука о располагању покретним стварима које су јавна својина града Краљева, решења о давању на управљање објекта на Рудну и одлуке о изменама и допу-

нама Одлуке о радном времену у трговинским, занатским и угоститељским објектима на територији града Краљева, након чега су утврђени одговарајући предлози одлука за седницу Скупштине града Након разматрања програма пословања Јавног енергетског предузећа „Топлана“, јавних комуналних предузећа „Путеви“ „Чистоћа“ , „Водовод“ и „Пијаца“, као и Јавног предузећа „Општинска стамбена агенција“ за ову годину утврђени су одговарајући предлози о давању сагласности за уврштење планова на дневни ред прве на-

ОВАЊА ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА

редне седнице Скупштине града. Предлог решења којим се регулише поступање у случајевима када су грла додељена носиоцима пољопривредних газдинстава изгубила приплодну способност, или их није оправдано држати из другог разлога, била је посебна тачка дневног реда као и разматрање предлога решења о

давању сагласности за постављање мањег монтажног објекта за потребе Месне заједнице Витановац. На седници су усвојени предлози решења о давању сагласности Привредном друштву „Електросрбија“ за установљење права службености пролаза на више катастарских парцела, а усвојен и закључак о давању сагласно-

НОВА СЕДНИЦА ГРАДСКОГ ВЕЋА Још једна ванредна, четрдесет трећа по реду, седница Градског већа заказана је за понедељак, а на дневном реду ће се наћи тек три тачке од којих се прва односи на разматрање Предлога решења о распореду коришћења буџетских средстава основног и средњег образовања за текуће и капиталне трансфере на нивоу Републике за 2014. годину. Уз разматрање Предлога решења о распоређивању средстава индиректним корисницима буџета месним заједницама за 2014. годину пред члановима Градског већа ће се наћи и Извештај о стању безбедности саобраћаја на путевима на територији града Краљева за 2013. годину, доношење одговарајућег акта и утврђивање Предлога закључка за седницу Скупштине града.

сти за конверзију потраживања у основни капитал града Краљева у Привредном друштву „Прва петолетка – наменска“ Трстеник. Чланови Градског већа разматрали су извештај Одељења за послове одбране и ванредне ситуације и инжењерско-геолошке и сеизмичке послове поводом штете од олујног невремена које је задесило град Краљево 8. јула прошле године а, на основу изјашњења Одељења за привреду и финансије, усвојен је закључак о непостојању услова који оправдавају постојање штете већих размера. Разматрањем и Предлога програма коришћења средстава Буџетског фонда за саобраћај града Краљева за 2014. годину, и доношењем одговарајућег програма, комплетиран је списак предлога који ће се наћи на дневном реду наредне седнице Скупштине града. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 26.1.2014.

Фото: М. Радовановић

Демократе жестоки критичари локалне власти

МАГАЗИН

26.1.2014.

ПЕРИОД БЕЗВЛАШЋА

- Владајућа коалиција се целе прошле године бавила унутарстраначким сукобима што је довело до покретања поступка за смену градоначелника. - Демократе спремне да преузму власт у Краљеву. - Односи у влади су ужасни и питање је да ли ће ескалирати овог или следећег месеца

МАГАЗИН

26.1.2014.

ећ петнаест месеци се одборници Демократске странке у Скупштини града сврставају међу најжешће критичаре свих потеза представника власти у Краљеву. Критике на рад органа локалне управе и њених најистакнутијих представника најчешће су упућене на адресу градоначелника, а потврду исправности ставова демократе ових дана виде у најављеном поступку за његову смену коју је пред крај претходне године најавио председник Извршног одбора напредњака. Председник Градског и Окружног одбора Демократске странке, и народни посланик, Иван Јовановић подсећа да је, након дугог периода у коме локална власт не функционише на начин какав је потребан, у Краљеву наступио специфичан вид безвлашћа у коме се не зна ко се налази на челу града. Градоначелник Краљева Драган Јовановић је свих ових месеци као најистуренији представник био персонификација власти, па се све речи критике упућене њему односе и на друге чланове владајуће коалиције и Градско веће од чијих се чланова очекује подношење оставки. Демократе подсећају да се владајућа коалиција целе прошле године бавила унутарстраначким сукобима што је и довело до покретања поступка за смену градоначелника. Посебну горчину изазива сазнање да је тај поступак покренут из врха Српске напредне странке, а не из Скупштине града, након чега је створен утисак да се не зна да ли Краљево има или нема градоначелника. Стрепња да би и у наредном периоду власт могла да се бави само собом, и најављеним републичким изборима, указује на још једну тешку годину која прети да због овакве власти град врати по који корак у назад. - Сматрамо да је Краљево заслужило боље и да треба да има јаку подршку Владе Србије која у прошлој години, а и пре ње, у овај град није иневстирала ни динар у капиталне инвестиције, па мислимо да ова власт није добра. Уместо да је завршена у прошлој години имамо конзервирану

халу спортова, стали су радови на изградњи канализационе мреже у Адранима и Конареву, на путевима и свим важним капиталним пројектима. Стали су радови на оспособљавању за редован саобраћај Аеродрома „Морава“, па смо дали повод неким другим градовима да говоре како ће они да оспособе аеродроме – каже Јовановић. Озбиљне замерке упућене су и на начин којим се атаковало на ионако осиромашене џепове Краљевчана, пре свега због знатно виших цена грејања, воде и пореза на имовину, а све због повећаних трошкова градске администрације. Уверени да је неспособност градске власти допринела да становници Краљева постану сиромашнији демократе тврде да је једини циљ нових пореских закона даље сиромашење грађана. Све то ствара лошу привредну климу у каквој власници привредних субјеката имају мале изгледе да запосленима обезбеде иоле пристојнију зараду. Негативан тренд из претходне године настављен је и у овој која је почела протестима радника „Фабрике вагона“. Демократе од напредњака, који представљају стожер власти у Краљеву, очекују да проблем ових радника реше на начин како је то претходна власт чинила кад су у питању били бивши радници „Магнохрома“ након што су у више наврата блокирали саобраћајнице у околини Краљева. Иако њихов проблем није био ништа мањи него онај који оптерећује раднике „Фабрике вагона“ исплаћено им је све што је држава дуговала, па се примена истог принципа од актуелне власти очекује према свима. Економски програм Демократске странке предвиђа заокрет у политици која треба да се огледа у економској децентрализацији и улагању по 30 милиона евра у све локалне средине. Ова средстава би требало да буду утрошена у развој привреде, пољопривреде, прераде пољопривредних производа, енергетику и слично. Без обзира на количину средстава потребни су и довољно стручни људи који би их на прави начин искористили

а такви се, верују демократе, налазе баш у њиховим редовима. Зато Јовановић тврди да поред знања имају и људе који ће, када поново дођу на власт, променити на боље привредни амбијент и стање у државним и локалним институцијама. И док се скупштинској већини замера што није омогућила да Краљево постане територија на којој је забрањен узгој и стављање у промет генетски модификованих организама, градоначелнику се ставља на терет опструкција у расподели буџетских средстава намењених информисању, али и недостатак идеја, стручности и визије. Посебно негодовање демократа изазива став о замајавању грађана и изградњи мега пројеката какав је Краљевград, али и одбијање предлога да се приступи изради Стратегије за наводњавање пољопривредног земљишта. Трн у оку представља и запошљавање у јавним предузећима, посебно снижавање степена стручне спреме за обављање важних функција у граду, чиме се омаловажава стручност и ставља до знања да високо образовани људи не уживају подршку владајуће коалиције. Иван Јовановић обећава да ће, као у случају пројекта везаног за урбану регенерацију Доситејеве улице, демократе увек подржавати све предлог од интереса за грађане без обзира са које стране они долазили. - Сматрамо да је капитални пројекат вредан осам милиона евра значајан како за грађане тако и грађевинску индустрију да преживи ово тешко време. Ми настављамо да вршимо надзор тог пројекта за који очигледно постоји блокада Скупштине града у време кад имамо само формалног градоначелника и формалну власт. Услови за реализацију пројекта су се стекли и сад треба да се ради, па очекујемо од власти да престане да политичари, и води рачуна само о рејтингу, него да ради у интересу грађана, јер се плашим да опет не дођемо у проблем – каже Јовановић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Избори - Одлука о расписивању избора на републичком нивоу зависи од односа у влади који су ужасни и питање је да ли ће ескалирати овог или следећег месеца. Што се тиче избора у Краљеву очекујемо да што пре профункционише власт, или да се иде на изборе, јер више нема могућности да се чека, а последње је време да се нешто конкретно уради по питању функционисања извршне власти и ради мало боље него до сада. Демократска странка је увек спремна да преузме део одговорности, а ако Српска напредна странка није способна, и нема кадрове да учествује у власти, нека изађе, а ми ћемо лако формирати другу већину – каже народни посланик Иван Јовановић

Иван Јовановић

МАГАЗИН 26.1.2014.

Пред смену на челу града (1)

КУД ПЛОВИ ОВАЈ БРОД

- Иако званично још није покренут најављени поступак за смену градоначелника одборник Покрета за Краљево Срђан Кнежевић први јавно истакао кандидатуру за избор првог човека града. – Актуелни градоначелник није присуствовао седници Скупштине града на којој је усвајан буџет, а ни Градског већа на којој се расправљало о плановима јавних предузећа за ову годину

МАГАЗИН

26.1.2014.

ада је пре више од месец дана Извршни одбор Српске напредне странке препоручио краљевачком Градском одбору да покрене поступак за смену градоначелника симпатизери напредњака су информацију примили са неверицом и негодовањем, они други са одобравањем, а челници странке чекали званичну потврду информације објављене у медијима. Градоначелник Краљева Драган Јовановић је достојанствено потврдио да се није десило ништа епохално и да ће се повиновати одлуци странке која га је и поставила на ово значајно место. Злобници данима парафразирају изјаву о војнику партије који се часно и поштено борио на месту градоначелника, није побегао са бојишта, издао или бацио пушку, али и обећање да ће се и даље борити у интересу града Краљева. Као неко коме је изречена пресуда, а чека на извршење, брже боље је отишао на годишњи одмор да би

се по истеку тог времена потпуно повукао из јавног живота, осим што редовно долази на посао, тако да грађанима није јасно да ли Краљево има градоначелника или нема. Одуство са седнице Скупштине града на којој се одлучивало о буџету, али и са последње седнице Градског већа које је разматрало планове рада јавних предузећа за ову годину упућује на закључак да се помирио са судбином и сазнањем да више није градоначелник. Из опозиционих редова посебно му се замера што није присуствовао комеморативној седници поводом смрти бившег председника Скупштине општине Бранка Маричића. Чињеница да није разрешен са те функције, а још званично није поднео оставку, потврђује да је и даље градоначелник, а ситуација у каквој се град нашао је до те мере специфична да неизоставно доводи до различитих теорија о садашњем, али и будућем тренутку Краљева. Они мало злобнији истичу да је

последњих месец дана показало да градоначелник није ни потребан, јер се ништа значајно није променило сем што се он не појављује на телевизији. И док су многи убеђени да је још актуелни градоначелник добар човек противници су убеђени да то није довољно да би град могао да просперира. У време када је град оптерећен бројним проблемима грађанима је бачена коска као добар повод за испредање различитих прича, пре свега о томе ко би могао да буде следећи градоначелник. Потајну наду гаје скоро сви одборници са листе напредњака, али и њихови коалициони партнери о чему је било наговештаја и на последњој седници Скупштине града. Званично се нико не оглашава, а на помен било каве теме везане за избор градоначелника као ђаво од крста беже сви који су на било који начин везани за партије на власти. Опозициони одборници су мало храбрији, а једини ко је пристао да

МАГАЗИН

26.1.2014.

озбиљно разговара на ову тему је одборник Пулса Србије Покрета за Краљево Срђан Кнежевић. Повод за то је и чињеница да је, након сазнања да напредњаци немају адекватног кандидата који би заменио садашњег градоначелника, понудио своју кандидатуру и програм чије је главне одреднице поверио Краљевачком МагазИНу. Вео тајне који обавија активности

најјаче партије у Краљеву Кнежевић посматра у контексту анонимног писма које је према многима и било повод за покретање поступка смене градоначелника. Чињеница да нико није демантовао наводе, а писмо се на волшебан начин осим интернета нашло и у поштанским сандучићима бројних Краљевчана, наводи на заључак о тачности написаног што је, сматрају многи, било довољан разлог за покретање поступка смене оних који нису добро радили, а што су

краљевачки напредњаци најавили још у августу прошле године. Да избор градоначелника није само предмет чаршијских прича потврђује утисак да су сви одборници спремни да преузму терет вођења града, без обзира на раније искуство и стручну спрему, па многи већ виде себе у удобној фотељи зграде на Тргу Јована Сарића. Злобници потврђују да је то највећи проблем града који се огледа у начину на који су постављени директори јавних предузећа. - Ако се осврнемо на годину и по дана уназад од формирања власти ту функцију на овакав начин

може да врши ко год хоће, јер не постоји гори начин. Прво је у комбинацији за градоначелника био одборник напредњака Милош Милишић, али се он по неким сазнањима јавно одрекао престола на Градском одбору. Затим је кренула прича са одборником из Мрсаћа Миланом Милошевићем, па да би могао да буде локални министар за саобраћај Ненад Марковић, а затим заменик председника Скупштине Томо Илић, али је ова идеја одбачена због сујете и срамоте да градоначелник не буде из најјаче партије. Помињано је име независног одборника Звонка Туфегџића који се одметнуо из одборничког клуба Нове Србије, а чули смо да би могло да дође до размене неких функција па да место заузме садашњи заменик

Милун Јовановић. У игри је и одборник напредњака Бошко Ракић и ко зна ко све још – каже Кнежевић. У време када бар седамдесет Краљевчана полаже право на ово значајно место сматрали смо да је секретар скупштине најмеродавнија особа да објасни какав је поступак избора градоначелника у случају да он из било којих разлога није у ситуацији да врши функцију. Како и секретар локалног парламента долази из коалиције на власти нисмо ни могли да очекујемо ништа друго сем да нас, због незнања или завета ћутања, упути на одговарајуће законе. У Закону о локалним изборима и Закону о локалној самоуправи се наводи да са градоначелником одлазе и његови помоћници, али и Градско веће које до избора новог обавља само техничке послове. И управо ова чиње-

ница је главни разлог за панику међу онима који се налазе на најистакнутијим местима у граду, па се отворено залажу да се ништа не мења. Својеврстан статус кво поставља питање јединства у редовима напредњака и борби најмање две струје која се прелама преко леђа првог човека Краљева. Помиње се да би већ последњег дана овог месеца требало да буде одржана седница Скупштине града на којој би могло да буде решено и питање градоначелника, а чланови Градског већа и помоћници градоначелника потајно се надају да би председник Српске напредне странке могао да се предомисли и промени одлуку о покретању поступка за смену градоначелника. Због тога многи верују да се у краљевачком одбору нико не изјашњава по овом питању. Препорука за смену градоначелника која је дошла из врха странке којој

МАГАЗИН 26.1.2014.

припада отвара и питање децентрализације власти коју декларативно подржавају челници готово свих странака са српске политичке сцене. У специфичном вакуму из опозиције стижу тврдње да Краљевчани постају таоци унутарпартијских игара. - Градоначелника је изабрала Скупштина града Краљева и не могу да видим који то орган може да буде виши до ње, а тиме што смо пристали да нам неко смењује градоначелника показујемо да нисмо озбиљна и респектабилана локална самоуправа. Ко са нама уоште да преговара о инвестицијама кад нам неко из Београда поставља и смењује градоначелника. Иако напредњаци говоре о политичкој нестабилности она влада само у њиховим редовима, а све друго је исто као и од избора на овамо. Зна се ко је опозиција, а ко позиција, али се не зна ко је у каквој позицији у тој позицији. Не зна се ни ко води овај град, да ли је то СПС, или још увек СНС преко градоначелника кога нема – каже Кнежевић уз потврду да је од представника владајуће већине добио назнаку да су мало продужили прославу Нове године. У делу опозиције присутна је теза да напредњаци стрепе и од понашања одборника приликом изјашњавања о смени или прихватању оставке градоначелника. Код тајног гласања све је могуће па и да смену не подржи довољан број одборника. Уверење да може да проради српски инат, уз потврду да неће ни онако како хоће, и сумња у оданост одборника може да буде разлог што још није покренут препоручени поступак смене. Као одборник са дугогодишњим искуством Срђан Кнежевић ни после годину и по дана не може са сигурношћу да тврди какве ставове заступају одборници напредњака, јер време које су провели за скупштинском говорницом не даје довољно података о томе да сви заступају исте ставове, па изводи закључак да међу

њима и не види некога ко би могао да буде градоначелник. Све што су до сада изрекли је, верује он, само невешта одбрана од опозиције што наводи на закључак да је боље да нису ни излазили за говорницу. Са друге стране у опозицији преовладава уверење да се челници партија на власти прибојавају млађих снага из својих редова због страха да би могли да угрозе позиције на којима се налазе, а такви кандидати би, каже Кнежевић, само ојачали позицију опозиције. - Враћамо се на оно што је сахранило Демократску странку ретроактивном применом законске одредбе да се одборници бирају редом како су наведени у изборној листи. Свака озбиљна странка на врх листе ставља најквалитетније људе, добије део колача власти и почне да их ставља на руководећа места у јавним предузећима, па остају мање искусни који се нису бавили политиком. Тако имамо гомилу одборника који седе, ћуте и чекају да председник дигне руку. Зато и немамо квалитетан рад у скупштини, а на све апеле опозиције да је нешто незаконито, и није морално, остају неми јер немају ни осећаја ни искуства да препознају шта је неморално или незаконито. Врло су подложни утицају врхова странака, па су пиони без критичке свести и размишљања што доводи до потпуног распада система – објашњава Кнежевић. Показало се да је једна од највећих бољки парламентарног система финансирање предизборне кампање у коју новац улажу бизнисмени очекујући да им се врати након избора. Колико ће и на који начин да се врати зависи од договора, али и личности која са највишег места треба да испуни обавезу. Најгоре за једног градоначелника је, верује Срђан Кнежевић, кад почне да се прича да је експонент или продужена рука неког трговца, а то се десило баш у Краљеву. Такав градоначелник врло тешко може да остане на том месту

цео мандат, а све што уради и у најбољој намери прети да се схвати као наређење са стране. Где има дима има и ватре, па у опозицији верују да постоји више интересних групација које настоје да узму што већи део колача, а то на најгори начин манифестује у животу локалне заједнице која робује плановима појединаца па не може да напредује. Чињеница да се толико дуго ништа није променило у статусу првог човека Краљева упућује на закључак да га штити неко коме одговара баш овакво стање. - Градоначелник је рекао да је војник партије, а то говори о свести која се никако не мења, јер морамо увек да будемо нечији војници. Радиш како партија каже, уопште не укључујеш мозак, па не видим зашто смо излазили из једнопартијског система. Како градоначелник већ месец дана не слуша Вучића мора да има неког другог кога слуша, јер је сам рекао да је војник и да није бацио пушку, а како сваки војник има надређеног у овом случају се поставља питање ко је тај – каже Кнежевић указујући на не тако ретку појаву да се у партијама део руководства одвоји од чланства. У таквој ситуацији се деле функције и лепо живи без одговорности уз принадлежности које долазе са различитих страна. Броју од тридесетак људи овакво стање одговара, а свака промена само угрожава личне интересе, па се више боре да задрже своје позиције него што брину о судбини градоначелника. - Не брину они много шта ће да буде са Краљевом, него шта ће да буде са њиховим примањима и положајем, јер није исто када прошеташ градом као локални министар за ово или оно, и када си обичан одборник – каже Срђан Кнежевић, одборник Покрета за Краљево у Скупштини града. - наставиће се Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Борба против корупције и њени ефекти

МАГАЗИН

26.1.2014.

КОРУПЦИЈА КАО ДЕО

- Поред општег осиромашења друштва и незапослености корупција међу три проблема чије решавање грађани перципирају као приоритетно за побољшање услова живота у држави. - Лекари и полицајци најподложнији корупцији. - Политичке партије и даље доминирају као најкорумпиранији део српског друштва. – За операцију преко реда, чак и стандардну, треба издвојити до 700 евра. - У правосуђу је неопходно спремити мито да би се предмет довео до застаревања, или да би се обезбедила повољнија првостепена пресуда. – Сумњиве дипломе и некомпетентност запослених у јавној управи захтевају додатну контролу скоро два милиона људи

рограм за развој Уједињених нација и агенција за истраживање јавног мњења ЦеСИД су, након шестог циклуса истраживачког пројекта који се бави темом корупције, објавили ставове грађана о овој појави, а истраживање је потврдило да код грађана Србије дуже време постоји јасно изражен став о томе да је корупција један од главних проблема

са којима се држава суочава. Сва ЦеСИД-ова истраживања, која су за тему имала проблеме грађана Србије, јасно стављају корупцију, поред општег осиромашења друштва и незапослености, међу три прва проблема чије решавање грађани перципирају као приоритетно за побољшање услова живота у држави. Највећи проблем са којим се потенцијални борци против

корупције суочавају у последњих неколико година је нарушено поверење грађана у институције система у чијој је надлежности решавање овог проблема, као и „озлоглашеност“ политичара и политичке елите, за које се често истиче да представљају најкорумпиранији део друштва. ЦеСИД је провео истраживање након промене власти чији су

поједини представници директно повезивани са корупцијом, а предизборна обећања везана за решавање корупционашких афера још увек су свежа у памћењу осиромашених грађана. У време када је започело истраживање вршене су припреме првих судских процеса против појединих политичара, министара и представника крупног капитала у Србији, који су директно повезани са темом корупције и привредног криминала у време кад извештавање медија о корупцији никада није било интензивније. Свест грађана Србије о постојању корупције и штети коју држава због ње трпи је на веома високом нивоу, а промена власти у земљи и чињеница да нова за сада показује иницијативу у борби са овим проблемом даје наду да ће се решавање питања корупције подићи на виши ниво. Све то утицало је да су у децембру 2012. године забележени најповољнији налази везани за искуства са корупцијом у претходне три године. У ЦеСИД-овом извештају се наводи да 15% испитаника види корупцију као

највећи проблем у Србији, а у друштву преокупираном економским проблемима корупција је једини неекономски проблем који је забележио раст у претходних шест месеци. Показало се да са порастом перцепције озбиљности корупције међу грађанима Србије расте и проценат оних који сматрају да се држава све озбиљније разрачунава са тим проблемом, па грађани Србије гаје велико поверење у могућности владе да се разрачуна корупцијом, а чак 41% испитаника сматра да ће се њен ниво у наредној години смањити. Овако оптимистичан налаз није забележен ни у једном од претходних пет циклуса истраживања овог проблема. Нова извршна власт је стављањем борбе против корупције у први план подигла свест грађана о постојању овог проблема на веома висок ниво, а оно резултирало смањењем броја случајева директног и индиректног контакта са корупцијом у последња три месеца. Директни контакт са корупцијом је у том периоду имало 8% испитаника, док је сваки пети индиректно, преко рођака, блиских

пријатеља, комшија упознат са поједином случајевима корупције. Проценат грађана који су имали директно искуство са корупцијом смањен је за 6%, а број оних који су посредно упознати са случајевима корупције за читавих 15% у односу на претходни истраживачки циклус. Као и у ранијим циклусима, испитаници који су давали мито издвојили су лекаре и полицајце као професије најподложније корупцији. Лекари су и даље на првом месту међу корумпираним професијама, али је проценат испитаника који су имали директно искуство са корупцијом у здравству знатно смањен у односу на период од пре шест месеци. Грађани отворено признају да су у највећем броју случајева они ти који нуде мито како би решили проблеме, или остварили сопствене намере, а случајеви у којима се од грађана директно тражило мито могу се сматрати пре изузетком него правилом. Просечни износ мита међу испитаницима који су решили или били приморани да га дају крајем 2012. године био је

Фото: Медија центар

ПОЛИТИЧКЕ КУЛТУРЕ

26.1.2014.

МАГАЗИН

168 евра што одговара нивоу из марта 2010. Испитаници показују и одређену дозу разумевања када је у питању давање ситних поклона административном и техничком особљу, пре свега медицинским сестрама и техничарима, и не слажу се да ово треба спречавати, забрањивати или проглашавати видом корупције. Смањење броја примера отворене корупције доводи и до смањења нивоа перцепције корупције у друштву у односу на ранији период, а очекивања грађана по овом питању су још оптимистичнија, јер две петине испитаника сматра да ће се у том периоду ниво корупције смањити. Благи пад у перцепцији корупције бележи се код свих институција обухваћених истраживањем, осим код локалне самоуправе, а највећи позитивни помак по питању перцепције решавања проблема корупције уочава се код законодавне и извршне власти. Политичке партије и даље доминирају као најкорумпиранији део српског друштва и то се понавља из циклуса у циклус истраживања, а према нивоу корумпираности издвајају још здравство и правосуђе. Укорењеност става о корупцији међу судијама и лекарима је толико јака да грађани њено постојање не доводе у питање, чак ни када лично нису доживели никакву непријатност у овим двема институцијама, а о корупцији у ове две области информишу се углавном посредно, преко медија и пријатеља. Према мишљењу испитаника најкорумпиранији део здравственог система су лекари, а у правосуђу судије. Корупцију у здравству грађани рангирају према озбиљности ставова или захвата који треба спровести, а према овој градацији корупције најмање има у домовима здравља. Највећи број грађана сматра да је она лоцирана у општим болницама и клиничким центрима. Истраживање показује да најмање има оних који сматрају да је мито неопходно када је у питању преглед код лекара опште праксе, док је операција преко реда, чак и стандардна, нешто што се скупо наплаћује од пацијента, а за то треба издвојити

чак и до 700 евра. У правосуђу неопходно је спремити мито да би се предмет довео до застаревања или да би се обезбедила повољнија првостепена пресуда. Примат у борби против корупције и даље држе полиција и влада, а знатно веће поверење грађана као предводника у борби против корупције имају Агенција за борбу против корупције и судство. Агенција за борбу против корупције из циклуса у циклус постаје све препознатљивија, а у овом моменту чак 77% грађана Србије тврди да је упознато са радом овог тела, што је најбољи резултат од његовог оснивања. Упоредо са растом препознатљивости Агенције бележи се и благи раст броја оних који верују у њене могућности и жељу да се бори против корупције. Председник организације Транспарентност - Србије проф. др Владимир Гоати потврђује да у више од 40 одсто случајева не уцењује носилац услуге, него онај који ће бити корумпиран. У таквој ситуацији корупција је постала део политичке културе, па најчешће нешто мора да се плати изван онога што је договорено. Пред сваке изборе политичке партије обећавају и више него што могу да остваре, како оне које су добиле поверење грађана тако и оне друге које то нису успеле. Бробу против корупције у Србији отежавају, како каже дроф. Гоати, два оловна тега. Први представља правосудни систем чија је реформа почела пре пет година и уместо да побољша додатно отежала ситуацију тако да позитивни помак напред можемо очекивати за неколико година. У ситуацији када су доносиоци важних одлука веровали да нешто за шта су потребне деценије може да се реши за неколико месеци нешто боље није могло ни да се очекује. О другом тегу кога носиоци власти изгледа нису ни свесни је чињеница да годину и по дана власт није ништа урадила по питању некомпетентне и непрофесионалне јавне управе и људи који у њој раде. Више од сазнања да се до само пре два месеца веровало да је у њу, са војском и полицијом, укљу-

чено 550 хиљада људи, а да је накнадно утврђено да их има чак 200 хиљада више, забрињава податак да у јавној управи велика гарнитура непрофесионалних чиновника. Иако је из јавне управе елиминисан велики број оних који су се ту затекли пре демократских промена 2000. године, мањинска влада Војислава Коштунице, а потом мешовита и касније она која се сматра демократском, створила је систем који се археолошки посматрано манифестује слојевима различите боје са идентичним непрофесионализмом. - Друго што се одлаже на велику штету борбе против корупције је велики процес започет пре више година против скоро 80 сарадника Универзитета у Крагујевцу који су продавали дипломе. Пошто сам уверен да то не може да буде само у Крагујевцу, који је више проточан бојлер где гостују Београђани, Новосађани, Нишлије, требало би врло пажљиво испитати ко има купљене дипломе. Поред тога људи без одговарајућег нивоа диплома у јавној управи су се нашли и људи неодговарајућих природних диплома. Тако је неко ко је завршио пољопривреду био шеф у индустријском комбинату, а стручњак за производњу лекова отишао у тешку индстрију, па би требало пажљиво испитати нешто мање од два милиона људи. И опет нису у питању месеци него године, а борбу против корупције отежава и то што ће се ти људи наћи у полицији, мање у тужилаштву и суду – каже Гоати. У таквим условима борба против корупције се врши на неодговарајћи начин, а резултат је тек половичан у односу на очекивања упркос изузетном труду одређених представника власти. Механизам који чине десетине хиљада људи не може да ради пуним интензитетом, а постоји оправдана бојазан да ће тако бити и следећих неколико година, можда и више од деценије. И поред побољшања индекса перцепције корупције за три процента у претходној години резултати су и даље испод очекиваних и оних који су обећавани пре избора 2012. године. И поред обећања да ће до краје

претходне године бити објављени резултати истрага подовом 24 спорне приватизације, сем податка о броју истраге и штете која је причињена држави изостале су бројне друге важне информације које су очекиване након извештаја Савета за борбу против корупције. - За сваки извештај Савета треба да имамо упоредно приказано шта су утврдили државни органи, шта је од онога што је Савет утврдио истина а шта није и шта се још може закључити на основу почетних информација које

је објавио. Не само колико је људи ухапшено, колика је збирна штета, већ да за сваки појединачни случај добијемо прецизне информације. Треба да добијемо и информације о томе како ће се даље поступати, јер нису само та 24 случаја проблем у држави, које ће се структуре истражних органа борити против корупције, а није завршено ни питање власништва у медијима – истиче програмски директор организације Транспарентност – Србија Немања Ненадић. Т. Радовановић

Агонија радника Фабрике вагона (2)

МАГАЗИН

26.1.2014.

МАЛИ ИЗГЛЕДИ ЗА СПАС

- Од лошег човека и лошег послодавца треба бежати. - Арогантно понашање и претње генералног директора Фабрике вагона доводе до страха од губитка посла. - Фабрика вагона је презадужено предузеће које функционише без проходних рачуна, а због великог дуга већ две, три године има услове за стечај . - Након исплате заосталих зарада и овере здравствених књижица на листи захтева је потписивање колективног уговора, социјални програм, па преиспитивање рада менаџмента и заступника државног капитала у овом колективу. – Фабрика вагона живи на инфузији као болесник у агонији, а само захваљујући држави функционише у овом облику

минималним износима што није било у складу са законом. Неколико пута су до краја године штрајкачи шетали улицама града, долазили пред зграду Градске управе, разговарали са градоначелником, али је и поред захтева одређеног броја њих да се протести радикализују преовладало уверење да би се блокадом путних праваца у околини града само направили проблеми бројним грађанима Карљева који ни најмање нису криви за положај у коме су се нашли радници Фабрике вагона. Повод за такво размишљање био је и позив првог потпредседника Владе Србије Александра Вучића да пре него се од-

луче на овакав корак прво поразговарају са њим. Током протеклих седам месеци у неколико наврата су представници штрајкача присуствовали само формалним разговорима у Агенцији за приватизацију у којима су са друге стране стола седели људи без посебних надлежности и ингеренција. И поред бројних дописа који су из Градске управе упућивани Агенцији за приватизацију, Министарству привреде и различитим политичким факторима никаквог одговора није било. Покушаји да се преко централе Индустријског синдиката разговара са министром привреде остали су без ре-

Фото: М. Радовановић

д 780 запослених у Фабрици вагона, од којих су две трећине непроизводни радници, у јуну прошле године је уштрајк званично ступило тек осамдесетак људи у време кад је зараду колективу доносило око две стотине производних радника што ни изблиза није довољно за подмиривање трошкова производње и зарада запослених. У Индустријском сидикату преовладава уверење да су они били само параван за стварање привида да се нешто ради, док су се само нагомилавали трошкови предузећа. Да би се овај привид одржао, у ситуацији када већина није примала никаву зараду, одређени број радника је стимулисан

МАГАЗИН

26.1.2014.

зултата када се сазнало да он неће да разговара док се не направи квалитетна лична карта и фер процена имовине која је у Фабрици вагона изостала са обазложењем да нема средстава да се плати агенција која ту процену врши. - Испоставило се да је то била лаж. У децембру прошле године, у време највеће кукњаве да не могу да се ангажују проценитељи због тога што се нема пара, фабрици је у блокаду отишло неких 3,5 милиона динара. У међувремену је локална управа изашла у сусрет и доделила паре за процену имовине, па је ангажована проценитељска кућа из Београда, али се много каснило, што је створило утисак о постојању намера да се што више одуговлачи, а министарству не презентира оно што хоће, како би се приступило чишћења предузећа и оно тако понудило некоме – објашњава председник Индустријског синдиката у Фабрици вагона Момчило Вилотијевић уверен да би разлог за такво понашање могло би да буде задржавање стечених позиција и прикривање реалног стања. Иако је из синдиката безброј пута указивано на неопходност промене менаџмента, а од Агенције за привати-

зацију и Управног одбора фабрике очекивало се да реагује раније, до изненадне, али неопходне промене дошло је тек пред крај прошле године. У Индустријском синдикату верују да су разлози за то политичке природе, а да је непосредан повод за смену дотадашњег генералног директора била посета бившег министра Млађана Динкића који је у овај колектив дошао, а да о томе није обавестио локалну управу. Посебно нагативан пријем изазвало је сазнање о политичким разлозима за смену, а не катастрофални учинак у пословању. Неприпремљени за долазак новог генералног директора штрајкачи верују да је постављен преко ноћи, и без икаквог плана, само зато што ужива симпатије одређене политичке структуре. Иако не оспоравају његов квалитет, ауторитет и рад као директора Ливнице, тешко могу да прихвате да неко ко руководи колективом од шездесетак људи може да реши проблеме сложеног система у коме има више од седам стотина радника различитог профила. У новом Надзорном одбору нема ни једног представника запослених, три су из једне политичке странке, а четврти је поднео оставку у време

смене директора. Оставку је поднела и представница Агенције за приватизацију, а представник државе је ретко долазио у Фабрику вагона. Сви су изабрани почетком јесени кад су престали да постоје управни одбори, а у синдикату верују да је на рад било утицаја са стране и да је једна политичка странка директно уплела прсте у решавање судбине Фабрике вагона. - Визија новог директора је да запослени, у време кад има посла, морају да раде без обавезе да им се исплаћују зараде, да имају оверену здравствену књижицу, да им послодавац уплаћује доприносе за пензијско и инвалидско осигурање, да имају исхрану у току радног времена... Реаговали смо веома бурно, јер ако послодавац каже да нема обавезу да исплаћује зараду, а да се на основу тога уплаћују доприноси, то за мене није послодавац. Зато цитирам министра Радуловића који каже да од лошег човека и лошег послодавца треба бежати – каже Вилотијевић уверен да би Пореска управа требало да примора послодавца да извршава обавезе према радницима. Очи синдиката упрте су у државу и захтев менаџменту да поступа по инструкцијама ресорног министарства по којима најодговорнији људи предузећа у реструктурирању треба да их припремају за нову приватизацију, изврше процену имовине и испуне обавезе према радницима како би нови купац могао да зна са чиме располаже. Ставови новог директора не дају довољно разлога за оптимизам да би то могло да се догоди, поготово после сазнања да је у последња два месеца протекле године део дуговања према радницима могао да буде намирен да је било воље код менаџмента. Процена вредности капитала и лична карта Фабрике вагона очекује се до краја овог месеца, а од новог генералног директора само да извршава налоге Министарства привреде. У два наврата су током претходне године у Краљеву боравили представници Белорусије и оба пута затицали празне хале Фабрике вагона, а више од тога да ли неко у фабрици ради, или

Момчило Вилотијевић

МАГАЗИН

26.1.2014.

штрајкује, интересовали су их капацитети краљевачког произвођача теретних железничких вагона. Иако им је обећано да ће врло брзо добити биланс стања, и бизнис план за наредни период, стиче се утисак да од тога није било ништа што је још једном потврдило какав је био однос менаџмента према држави и радницима. Ништа бољи однос према њима нема ни нови директор. - Не можемо да нађемо заједнички језик са њим, а ситуација је и гора него што је била раније. Као послодавац на кога се не односе позитивне законске одредбе закона о раду он чак и прети, а арогантно понашње према запосленима доводи до страха од губитка посла. Ипак, верујем да ће имати толико свести и неће смети да прави штету фабрици – каже Вилотијевић уверен да нонсенс и апсурд посебне врсте представља враћање на најдоговорнија места у Фабрици вагона бројних људи за које верује да су дубоко учествовали у пропасти овог предузећа. Због чињенице да се на челу предузећа, с времена на време, смењују

исти људи и последња именовања у Индустријском синдикату виде само као промене козметичке природе што наводи на помисао о специфичној врсти односа међу њима који, а све се због изражених личних интереса, штетно одражава на Фабрику вагона. - Држава је са таквим менаџментом који неће да ради по инструкцијама и прави опструкцију, не само у Фабрици вагона, у великом проблему, па се поставља питање њене снаге, а велики број директора предузећа у реструктурирању се прикрива политичком припадношћу. До јуче су то били Уједињени региони Србије, сада је то Српска напредна странка, и док траже покриће у својим работама трпе радници, пропада предузеће, а самим тим и држава, и то је већ виђена ствар. Није више она странка већ ова, ми се лепо преобучемо и функционишемо под заштитом странке – каже Вилотијевић. До половине године, када истиче рок за коначно дефинисање статуса свих предузећа у реструктурирању, остало је нешто више од пет месеци. Уверени да ни нови менаџмент тај

датум не види као повод за озбиљнији приступ решавању проблема радници Фабрике вагона су одлучили да узму ствар у своје руке и појачају притисак на власти претњом да би штрајк могао да уђе у неконтролисану фазу. До тада очекују да свакодневна окупљања у згради Градске управе утичу на највише представнике власти од којих се очекује да поступе као у сличним ситуацијама везаним за крушевачки „14. октобар“, прибојски „ФАП“, смедеревски „Желвоз“, крагујевачки „Аутосаобраћај“... И даље уверени у апсурд посебне врсте због чињенице да држава реагује тек кад неко блокира пут штрајкачи од менаџмента Фабрике вагона очекују исто што и држава. - Држава то од овог менаџмента добити неће, јер директор има визију да ће она и даље давати паре, а то неће да се деси. Чини ми се да он има идеју да превари државу, а и запослене. Министарство привреде жели да очистимо предузећа од дугова, па да видимо где треба да да паре, јер ће чистом предузећу дати подстицај. Међутим, он хоће да превари и запослене

у фабрици којима се дугује 20 зарада. Прича да ће да сугерише држави да исплати две минималне зараде, а остале да иду у репрограм од једне од четири године, што закон не дозвољава, иако статус предузећа мора да се реши до краја јуна ове године. Не верујем да ће успети да превари државу, а не верујем да ће успети ни нас да превари – каже Вилотијевић. У време док смо разговарали са председником Индустријског синдиката Фабрике вагона очекивало се да врло брзо уђе у процедуру нови Закон о раду. По њему би Министарство привреде имало посебне ингеренције у предузећима у реструктурирању у којима се мења структура управљања, па нема места за надзорне одборе и

заступнике капитала, а своди се само на једног човека кога постаља ресорно министарство. Повлачењем закона на дораду ствари се додатно компликују, а да ли ће ишта бити промењено до половине године требало би брзо да буде познато. Више него сама ситуација у Фабрици вагона боли сазнање да министар привреде од кога се много очекује и нема баш довољно информација о томе шта се дешава у овом краљевачком колективу. Разлог томе лежи у чињеници да информације до њега иду преко Агенције за приватизацију коју синдикат сматра највећим кривцем за ситуацију у којој се налази фабрика. Постојећи Закон о раду не обавезује послодавца да исплаћује зараде за време трајања штрајка, али га обавезује да плаћа све остале обавезе, а уверени да су свесно покрадени шрајкачи на прво место захтева стављају исплату заосталих зарада. Тек затим долази овера здравствених књижица, али и потписивање колективног уговора након што добију озбиљног послодавца. Међу штрајкачима има оних који захтевају спровођење социјалног

програма, јер своју будућност више не виде у Фабрици вагона. Тек на крају листе је преиспитивање рада менаџмента и заступника државног капитала. Списак захтева је преко локалне самоуправе упућен потпредседнику Владе Србије Александру Вучићу и министру привреде Саши Радуловићу од којих се очекује да дођу у Краљево. - Најгора варијанта, ако држава процени да Фабрика вагона не може да функционише, је ликвидација као реална ситуација које су све више свесни сви радници. Фабрика вагона је презадужено предузеће које функционише без проходних рачуна, а због великог дуга већ две, три године има услове за стечај. Она живи на инфузији као болесник у агонији, а само захваљујући држави функционише у овом облику. Последње три године је функционисла само захваљујући држави којој се замера што свих тих година није имала контролу над радом менаџмента. Да је тога било све би било другачије – верује председник Индустријског синдиката Фабрике вагона Момчило Вилотијевић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 26.1.2014.

Фото: М. Радовановић

Краљевачки здравствени радници у штрајку упозорења

МАГАЗИН

26.1.2014.

КРАЈЊЕ РЕСТРИКТИВАН ЗАКОН О РАДУ

- Предлог новог Закона о раду умањује и онако недовољна права запослених. - Најављено умањење плата на бази солидарног пореза додатно би угрозило положај запослених у здравству, посебно лекара. - Здравствени радници су, свесни тежине положаја у коме се налази држава, спремни на одређене уступке. - У време кад је више од 70 одсто специјалиста и супспецијалиста старије од 50 година млади лекари одлазе у иностранство

ајављене промене Закона о раду биле су повод за једносатни штрајк упозорења коме су се у четвртак 23. јануара, у времену од 11 сати до подне, прикључили и краљевачки здравствени радници који су радне задатке обављали у првој смени. У овом периоду били су на својим радним местима, а примали само пацијенте којима је угрожен живот. Председник Синдиката запослених

у здравству и социјалној заштити др Зоран Пешић потврђује да је штрајк у складу са законом директору најављен петнаест дана раније и подсећа да је предлог спорног закона, којим се умањују ионако недовољна права запослених, на предлог првог потпредседника владе Александра Вучића послат на дораду у којој ће поред представника министарстава привреде, рада, запошљавања и социјалне политике учествовати и

представници синдиката. Здравствени радници су ступили у штрајк упозорења да би исказали јасно неслагање са предложеним нацртом закона који је крајње рестриктиван и кад је у питању запошљавање младих кадрова. Уз подсећање да су и до сада били чувари социјалног мира, којима је и важећи закон малим коефицијентима ограничавао зараду, верују да би најављено умањење плата на бази солидарног пореза додатно угрозило по-

Др Зоран Пешић

МАГАЗИН

26.1.2014.

Зашто нећемо нови Закон о раду?

Послодавац може да откаже уговор о раду без икаквих ограничења и у свако доба. Послодавац може да удаљи запосленог са рада 15 радних дана без накнаде зараде. Послодавац може да изрекне новчану казну у висини 20% основне зараде у трајању до три месеца. Минули рад само за године рада остварене код послодавца. Исплата отпремнине при одласку у пензију у висини две просечне зараде уместо три. Исплата отпремнине по основу вишка само за године рада код последњег послодавца у висини трећине основне зараде за сваку навршену годину код послодавца. Драстично умањење накнаде зараде за време одсуства са рада на дан празника, годишњег одмора, плаћеног одсуства... Драстично умањење накнаде зараде за време одсуства са рада због боловања. Укида се право на зараду за сменски рад. Рад по позиву не сматра се прековременим радом. Укида се проширено дејство колективног уговора

ложај запослених у здравству, посебно лекара. Према предлозима за измену закона сем умањења плата лекари не би имали право надокнаде за допунски и додатни рад, дежурства и приправност, а умањење би се односило и на зараде у периоду који проведу на годишњем одмору и боловањима. Према важећем закону запослени су имали право на надокнаду за десет сати дежурства недељно, а по новом им је то обавеза за коју примају редовну зараду. - Такви закони нису проевропски, него крајње рестриктивни, и не видим шта доносе реформски за запослене који су годинама уназад у лошем стању у поређењу са истим профилом у суседним земљама, да не говорим о европским – каже др Пешић. Нови предлог на посебан начин дезавуише колективне уговоре, а синдикалци су израчунали да би приходи

запослених у здравству били умањени за шест до седам стотина евра годишње што није безначајно код ионако малих зарада. Више него саме зараде плаши могућност да велики број младих лекара, који годинама чекају на евиденцији Националне службе за запошљавање, напусти земљу, а да се то као бумеранг врати и у најскоријој будућности угрози функционисање здравственог система. Реформа здравственог система није завршена, а нови закон не пружа готово никакву шансу младим лекарима да заснују радни однос. - Ово би им додатно умањило веру за живот у земљи и можда би дошли у ситуацију да, због наших људи који одлазе у иностранство, тражимо да нам здравствено особље долази из некаквих афричких земаља, а познато је да су наши млади људи добро обучени и опремљени знањем да могу адекватно да замене старије генерације у време

када је више од 70 одсто специјалиста и супспецијалиста старије од 50 година – каже др Пешић. И мада у јавности влада уверење да су плате запослених у здравству велике др Пешић потврђује да су оне код најмање плаћених радника ниже и од минималног дохотка који прописује закон. Тако су зараде хигијеничарки 19 до 20 хиљада динара, медицинских сестара око 35, а вишег кадра 45 хиљада динара. Лекари у просеку зарађују 60 хиљада динара месечно, специјалисти 70 до 75, а они са одређеним функцијама тек коју хиљаду више. Највеће зараде имају најобразованији у најзначајнијим профилима који спашавају главе, а који са пуним дежурством од 40 сати месечно по старом закону зарађују, у складу са дужином радног стажа, 100 до 110 хиљада динара. Применом солидарног пореза тањи коверат лекари могу да очекују већ за зараду остварену у јануару, а запо-

слени страхују и од других опасности због могућности послодавца да без ваљаних аргумената отпуштају раднике на начин на који још важећи закон није познавао. Синдикат запослених у здравству и социјалној заштити Србије, као највећи удружен у Савез самосталних синдиката Србије, прати развој догађаја, а у оквиру заједничке комисије за дораду предлога измена спорног закона настојаће да пружи допринос компромисном решењу да он буде реформски и стимулативан. Сазнање да су и здравствени радници свесни тежине положаја у коме се налази држава упућује на спремност на одређене уступке без могућности да се амнестира нерад, а наредни кораци синдиката зависиће од оних које буду предузела ресорна министсртсва. Т. Радовановић

МАГАЗИН

26.1.2014.

Синдикат лекара и фармацеута Србије

ЗАКОН О РАДУ ПОВОД ЗА ШТРАЈК

индикат лекара и фармацеута Србију види као земљу ниског бруто домаћег производа, са највишом стопом незапослености и најмањом просечном платом која једва прелази половину вредности потрошачке корпе, у којој се стрепи за будућност и не зна да ли ће сутра бити горе него данас, па добар део радно способног становништва, због угрожених права, размишља о одласку у иностранство. У ситуацији када је угрожено право на рад Министарство рада покушава да промени Закон о раду који уређује однос послодаваца и запослених. У ситуацији када из бројних сфера друштвеног живота стижу озбиљне замерке на текст предлога закона Синдикат лекара и фармацеута Србије сматра да их подржавају једино послодавци, док смањивање досадашњих права запослених, која су сведена само на право преживљавања, због умањења зарада повећањава њихову несигурност.

Синдикат лекара и фармацеута Србије се оштро успротивио сваком смањењу права запослених којима се, сем угрожавања стечених права директно угрожава и право на елементарно достојанствен живот. Председник синдиката др Драган Цветић указује на вешту замену теза и сваљивање државних обавеза на послодавце, а под маском помоћи послодавцима и на запослене. Свако другачије тумачење закона и прописа сматра само празним причама. Основ за такво размишљање лежи у ставу да се приликом сваког умањења оно односи на целу зараду, а повећања на основну плату. Начин за опоравак земље др Цветић види у новим инвестицијама, повољном пословном и законском окружењу, правној сигурности послодавца и запослених, отварању нових радних места, повећању зарада као начину за поправљање општег стандарда и куповне моћи грађана. У таквој ситуацији једно-

стране и исхитрене одлуке којима би се мењао кровни закон о раду нису добар пут, а Синдикат лекара не жели да учествује у политизацији радно-правног и социјалног питања. Све то утицало је да позивајући се на одговарајуће одредбе закона Главни одбор синдиката 17. јануара донесе одлуку о ступању у штрајк упозорења уз захтев за повлачење из процедуре нацрта измена и допуна Закона о раду. Одлука о томе упућена је на адресе министарстава здравља, рада, запошљавања и социјалне политике, регионалног развоја и локалне самоуправе. Планирано је да се штрајк упозорења одржи у свим здравственим установама у Србији 23. јануара у времену од 11 до 12 сати прекидом рада и окупљањем запослених у централним просторијама здравствене установе. Чланови штрајкачких одбора у здравственим установама били су чланови извршних одбора основних организација Синдиката

МАГАЗИН

26.1.2014.

лекара и фармацеута Србије На позив Министарства здравља у понедељак је одржан састанак представника репрезентативних синдиката у области здравства са представницима Министарства здравља и Министарства финансија, а колегијум Социјално-економског савета је одлучио да се повуче нацрт измена Закона о раду о коме је завршена јавна расправа. На састанку коме су присуствовали премијер Ивица дачић и први потпредседник Владе Србије Александар Вучић најављено је формирање нове групе која ће припремати предлоге за измену тог прописа. Иако је најављено да је нацрт пред-

лога Закона о раду повучен из процедуре, први потпредседник владе Александар Вучић је појаснио да то није случај јер није био „ни у владиној, а камоли у скупшинској процедури“. С обзиром да је најавио само дораду предложеног нацрта, а не нови приступ тексту закона, захтеви Синдиката лекара и фармацеута о неприхватљивости таквог акта остали су исти, па је донета одлука у ступању у штрајк упозорења. На састанаку представника Министарства здравља, Министарства финансија, репрезентативних синдиката здравства и Синдиката лекара и фармацеута Србије изнети су бројни про-

• За разлику од других у јавном сектору, здравство се не финансира из буџета Републике Србије већ из доприноса за здравствено и социјално осигурање, РФЗО. Уштеда у РФЗО није уштеда у буџету. Да ли РФЗО треба да финансира буџет Србије и да ли и ако би било тако то може битно да попорави стање буџета?! У исто време буџет Србије већ годинама не испуњава ни део својих обавезе према РФЗО!! • Овај солидарни порез никако није порез који се односи на здравство које броји око 120000 запослених. Он се односи искључиво на 17000 лекара специјалиста и супспецијалиста, највреднијих, најстручнијих и најодговорнијих. И само њима треба смањити иначе недовољне зараде?! Онима који носе здравство Србије. • Да ли знате да на тај начин лекарима специјалистима узимате најмање једну месечну плату за годину дана. • Да ли знате да тиме обесмишљавате дежурства, ноћни односно прековремени рад који је део нашег посла. Лекари ће почети да избегавају и одбијају да дежурају јер то треба да радимо за „порез“. • Да ли знате да је здравство као ретко која грана и у најтежим условима функционисало пре свега захваљујући ентузијазму лекара и других запослених? Да су лекари чувари социјалног мира већ деценијама и да су се уморили од тога. • Да ли знате да лекари већ одлазе из ове земље? Како млади којима затварате перспективе тако и искусни тражећи боље услове. • Да ли знате колико је акомулираног незадовољство код лекара. И можете ли предвидети како ће реаговати када првог фебрауара добију осетно тање коверте. • Да ли мислите да је граница стрпљења и разумевања бесконачна? Јесте ли тако чврсто уверени да лекари већ једном неће доћи до тачке да кажу ДОСТА! И да ОБУСТАВЕ РАД! Размишљате ли господо уопште о томе? • Јесте ли свесни да ако се овако настави сутра у овој земљи неће бити довољно лекара? Да неће бити ко да нас лечи? Да ми лекаре школујемо а они одлазе да лече оне који у њих нису ништа уложили али знају да поштују и вреднују њихов рад. Да ће те здравствени систем руинирати а то се неким земљама већ дешавало. Хоћете ли моћи да одговорите вашим гласачима како се све то догодило и да ли ће они уопште бити расположени да слушају ваша објашњења?

блеми са којима се здравствени радници срећу у свакодневном раду и наглашена потреба продужења важности посебног колективног уговора. Синдикати констатују да је ресорно министарство затворено за све иницијативе и предлоге струке, а да се Радна група за капитацију током прошле године састала само једном, па ништа није урађено у смислу било какве промене капитационе формуле и примене Уредбе о капитацији. Одлуке које се односе на забрану запошљавања у здравству, и увођење солидарног пореза за лекаре специјалисте који су и иначе лоше плаћени, све више утиче на недостатак кадрова и одлазак лекара из земље, а све оставља тешке последице на здравствени систем. У ситуацији када не виде начин да било шта поправе синдикати отворено мотивишу лекаре на потпуну обуставу рада. Након састанка из Синдиката лекара и фармацеута упућено је ново писмо председнику и потпредседнику Владе и министру финансија у коме се указује да је предложени закон о умањењу зарада у јавном сектору, који се односи и на здравство, лоша одлука чије ће се последице дуго осећати. На жалост, пише у писму, неће их осећати они који су донели одлуку, него грађани. У писму које је потписао председник Синдиката лекара и фармацеута др Дрган Цветић подсећа се да је наука већ изузета од плаћања солидарног пореза, а да би лекари као професија од општег друштвеног значаја морала да буде предмет псоебне пажње. - Најквалитетнији лекари специјалисти Србије су вредност која се чува, која није пала са неба. Вредност која се стварала и ствара годинама уз велика одрицања, и не мала средства, и коју нико ко имало размишља не препушта олако било коме. А то се на наше и ваше очи дешава. Није срамота исправити грешку. Срамота је грешку видети и ништа не предузимати – наводи се у писму упућено највишим владиним представницима. Т. Радовановић

Свети Сава, први Архиепископ и просветитељ српски

prosvetiteq, duhovnik, dr`avnik i u~iteq рпска павославна црква 14. јануара по старом, а 27. јануара по новом календару, слави првог архиепископа и просветитеља српског Светог Саву. Најмлађи син великог српског жупана Стефана Немање и Ане Растко Немањић рођен је око 1174. године, а заједно са старијом браћом Стефаном и Вуканом је, на двору у Расу, добио изванредно образовање. Од ране младости је показивао љубав према књизи, а на његов духовни развој највише су утицала житија јужнословенских пустињака, светог Јована Рилског, Јована Осоговског, Гаврила Лесновског и Прохора Пчињског. Ипак, сматра се да се мали Растко највише одушевљавао житијем светог и равноапостолног Кирила, просветитеља Словена, које је често читано на Немањином двору. Већ у петнаестој години отац му је на управљање дао Хумску област између Неретве и Дубровника. Као владар био је кротак, благ и љубазан према свима, а као ретко ко други помагао је сиротињи и посебно поштовао монахе. Тежећи савршенијем животу Растко је као млад напустио родитељски дом, отишао у Свету Гору, а у осамнаестој години живота примио монашки чин и добио име Сава. Стефан Немања, који је монаху Сави слао богату материјалну помоћ за светогорске манастире, замонашио се пошто је предао престо сину Стефану, а као монах Симеон придружиo се најмлађем сину у манастиру Ватопеду. Врло брзо су Симеон и Сава обновили напуштен и опустошен

МАГАЗИН

26.1.2014.

манастир Хиландар који је Србима у власништво предао византијски цар Алексије Ш. Хиландар је све до XVIII века био највећа српска школа и расадник духовности, просвете и културе. Четрнаест година касније Сава се 1207. у чину архимандрита са моштима Светог Симеона Мироточивог враћа у Србију и у очевој задужбији манастиру Студеници мири око власти завађену браћу Стефана и Вукана. Након помирења ради на црквеном и културном просвећивању српског народа, говори о хришћанском моралу, љубави и милосрђу и оснивајући епархије ради на организацији Српске православне цркве. Тако је Свети Сава у својој личности објединио просветитеља, духовника, државника и учитеља. На празник Успења Пресвете Богородице, 15. августа 1219. године, у Никеји је патријарх Манојло Сарантен, уз сагласност цара Теодора I Ласкариса хиротонисао Саву за првог српског архиепископа. Од тада је Српска православна црква аутокефална са благословом да њени архиепископи могу да примају посвећење од сабора својих епископа. Исте године, на сабору у манастиру Жичи који је постао седиште самосталне Српске Цркве, Сава је од најбољих ученика изабрао и посветио неколико епископа и разаслао их у епархије широм земље. У исто време по Србији је градио многе цркве, манастире и школе. Свети Сава је 1234. године кренуо на друго путовање у Свету земљу, а пре поласка на престо Српске

Архиепископије поставио оданог ученика Арсенија Сремца, човека духовног и христоликог живота. Процењује се да је то био мудар и промишљен потез, јер је знао да од личности наследника умногоме зависи даља судбина Српске Цркве и државе. Приликом повратка са поклоничког путовања Свети Сава се упокојио у Бугарској, у месту Трнову на Богојављење 14. јануара 1235. године, а краљ Владислав је две године касније уз највише црквено-државне почасти пренео његове мошти у манастир Милешеву. Присуство светих моштију имало је за сваког Србина изузетан духовни, али и политички значај, нарочито у време турског ропства, јер ни једна личност код Срба није толико уткана у свест и биће народа као личност Светога Саве. Пример за то су устаници у Банату са краја XVI века, на челу са вршачким владиком Теодором, а на устаничком барјаку била је извезена икона Светог Саве. Убрзо је, након што су Срби устали против тираније турских власти, уследила одмазда, а 1594. године је на Врачару у Београду Синан паша на ломачи спалиo Савине свете мошти. Предање каже да су дим и пепео са те ломаче развејали огањ благодати Христове у све српске земље и у све српске душе и због тога су Срби, не само у српским земљама него и широм света, подигли многе свете храмове. На месту на коме су спаљене његове свете мошти, Срби са свих светских меридијана изградили су највећи, величанствени Спомен-храм Светог Саве.

СВЕТИОНИК СЛОВЕНСКОГ ЈУГА Свети Сава није само најзначајнија личност у српском народу 12. и 13. века. Он је светионик Словенског југа у тој преломној историјској епоси и један од најзначајнијих личности тадашње хришћанске Европе. Својим просветитељским делом и путовањима спајао је Европу и Азију, обједињавао и надахњивао балканске хришћанске земље, источне и западне, али и успостављао изузетно значајне контакте, пророчког значаја, са исламским светом Истока. Зато, кад би наши Муслимани из Старе Рашке, данас званог Санџака, знали

да је Багдадски калифа његовог времена поштовао Светог Саву као човјека Божјег, фасциниран његовом светитељском личношћу, не би се тако олако одрицали њега и његовог празника (као што неки међу њима, ако је вјеровати новинама, чине ових дана). Но, није тема овог кратког записа тај свечовјечански значај Светог Саве. Овдје ће бити само укратко ријеч о његовој утканости у духовни, културни и народни живот древне Зете, односно Црне Горе, из ње и на њој израсле и створене.

Прво што је у том погледу значајно јесте чињеница да је он један од најсветијих и најсвјетлијих изданака земље Зете, односно Црне Горе. Рођен је у Рибници, ту је данас престоница Црне Горе, а са њим и цијела светородна лоза Немањића. Зато никакво чудо што је он толико био везан за свој родни крај, у ужем и ширем значењу, вјековима надахњивао његовом личношћу и његовим дјелом. Митрополит Амфилохије Радовић

Истиче рок за пријаву нелегално изграђених објеката

МАГАЗИН

26.1.2014.

НЕМА ДОДАТНИХ РОКОВА

- До 29. јануара захтев за легализацију могу да поднесу власници објеката који су изграђени без грађевинске дозволе, или одобрења за изградњу. - Крајем године истиче рок за упис нелегално изграђених објеката у катастар. – Износ накнаде за спровођење поступка одређује локална управа. – Више информација у Одељењу за урбанизам

аконом о легализацији уређени су услови, поступак и начин легализације објеката, односно делова изграђених без грађевинске дозволе, или одобрења за изградњу, услови за издавање употребне дозволе, као и друга питања од значаја за увођење у легалне токове. Закон се не примењује на објекте који су изграђени без грађевинске дозволе у складу са прописима којима у време изградње њено прибављање није било прописано. У више наврата се током неколико последњих година покушавало увођење реда у ову област, али битнијих резултата није било. Забуну међу власнике објеката које закон третира као нелегалне уносиле су честе промене прописа и рокова за пријаву, као и различит однос према оваквим објектима у појединим срединама. За разлику од претходних најновији закон је пооштрио критеријуме за легализацију бесправно подигнутих објеката у смислу потребне документације, а пре свега високих трошкова који се разликују од општине до општине.

Из Oдељење за урбанизам Градске управе града Краљева стиже информација за правна и физичка лица која су власници бесправно изграђених објеката да је најновијим законом прописано да 29. јануара ове године истиче крајњи рок за предају захтева за легализацију објеката или њихових делова изграђених без грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу. Потребне захтеве, информације и стручну помоћ везане за покретање поступака легализације власници оваквих објеката могу до тог дана да добију на шалтеру број 4 у приземљу Градске управе, или у просторијама Одељења за урбанизам, сваког радног дана од 8.00 до 13.00 часова. Одељење за урбанизам подсећа власнике који су захтеве и пријаве за легализацију поднели до 11. марта 2010. године да немају обавезу подношења нових захтева, а они ће се, с обзиром да нису окончани код Одељења за урбанизам, решавати се у складу са Законом о легализацији објеката о чему ће њихови власници бити благовремено обавештени. На дан када истиче рок за пријаву

објеката изграђених после 1. новембра 2010. године истиче и рок до кога локалне самоуправе треба да утврде коначан износ цене накнаде за спровођење поступка. Сем што је законодавац препустио локалним самоуправама да одреде цену дозволио је да трошкови буду измирени у више рата у периоду не дужем од 20 година. Иако се број нелегално изграђених објеката стално повећава ресорно министарство не планира да одреди нови рок за легализацију подсећајући да је као крајња санкција предвиђено и рушење оваквих објеката. Крајем године истиче и рок за упис у катастар свих објеката који су грађени без одоговарајућих дозвола. Уписом у катастар особа која поседује нелегално изграђен објекат постаје власник са забелешком да је објекат уписан као право својине без икакве техничке документације што му онемогућава да на тржишту некретнина, уколико одлучи да прода објекат, достигне праву цену. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Краљевачка медијска сцена: Радиша Ж. Ковачевић (2)

МАГАЗИН

26.1.2014.

ВИШЕ ОД ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ У УГЛУ ГЛАВНОГ УРЕДНИКА

- Период новинарског рада резултирао је бројним признањима, дипломом која носи име Светозара Марковића и највишом наградом „Димитрије Давидовић“ за представљање геноцида над Србима и пробијање информативне блокаде у свету. - Ширећи истину о дешавањима на просторима бивше Југославије „Глас Србије“ је, као специфично гласило, доспео на веома значајно место у дијаспори. - Печат информисању у Краљеву током низа година давале су „Ибарске новости“, а Радиша Ж. Ковачевић дуго био члан издавачког савета истоименог листа и програмског савета Радио Краљева

Фото: М. Радовановић

Радиша Ж. Ковачевић

МАГАЗИН

26.1.2014.

пстанак медија најчешће је зависио од средстава која су долазила из привреде, а њихов развој углавном био везан за способност привредних капацитета да део зараде улажу у информисање. У време када је у Краљеву свако иоле значајније предузеће имало информативно гласило међу најзначајније се сврставао лист „Јасен“ који се углавном бавио дешавањима у истоименом Шумско-индустријском комбинату. У време када је транзиција увелико куцала на врата готово свих предузећа у Србији и овај значајан систем је доживљавао трансформацију са циљем да заштити капитал који се састојао у великим површинама под шумом и пу-

тевима грађеним кроз њих. Да би заштитила интерес држава је из комбината издвојила Шумарство и прикључила га Јавном предузећу „Србијашуме“, а Индустрија намештаја „Јасен“ остала без репроматеријала на шта кроз новине указује главни и одговорни уредник Радиша Ж. Ковачевић ризикујући да се сукоби са неким структурама у држави и владајућој партији. Иако није могло да се утиче на промену стања јавно преношење ставова радника није превише одговарало интересима носилаца власти посебно након подсећања на „Медиапан“ као промашену инвестицију краљевачке привреде. - Долазим у ситуацију да се кроз но-

вине, које имају посебну мисију, сукобљавам са највишим врхом државе. Подршку ми даје председник општине Бранко Маричић, али не и директор „Јасена“ који је у предузеће дошао као партијски кадар и настојао да умањи овлашћења која сам до тада имао – каже Ковачевић који је у новонасталој ситуацији успео да обезбеди финансијску подршку локалне самоуправе толико потребну да лист излази и даље. Поред све мањег разумевања за оно што је учињено на плану информисања сукоби постају све озбиљнији, а након реизбора одређених руководилаца, и одласка из предузећа оних који су подржавали Ковачевићеву идеју о потреби баш таквог информисања, почетком деведесетих година прошлог века лист коначно престаје да излази. Оно што се дешавало у „Јасену“ дешавало се и у другим предузећима која су имала своје листове, па су новинари без посла настојали да као професионалци мисију информисања наставе на неком другом месту. „Јасен“ је, каже Ковачевић, био репер информисања у удруженом раду, а кад је заувек нестао са медијске сцене дугогодишњем уреднику није преостало ништа друго до да покрене нови лист. Тако је 1992. године настао часопис „Глас Србије“ у оквиру истоименог предузећа чија је основна делатност била издаваштво оријентисано ка националној литератури. У време када се у држави навелико пуца, а у рату који поприма све шире размере гине све више људи, почиње нова фаза истраживачког новинарства у специфичним условима који Ковачевића немирног духа воде на просторе Славоније и Западног Срема одакле извештава о геноциду над Србима у Вуковару, Боровом Селу и Мирковцима. Након што одласком у Кистање у Книнској крајини ради са главним уредником Дневника ТВ Београд Крстом Бјелићем, успоставља изванредну сарадњу са књижевницима који се баве националном литературом и крећу на ратишта да забележе све што се тамо дешава. Овај период новина-

МАГАЗИН 26.1.2014.

рског рада резултираће бројним признањима, дипломом која носи име Светозара Марковића и највишом наградом „Димитрије Давидовић“ за представљање геноцида над Србима и пробијање информативне блокаде у свету. Када се након увођења санкција нашао на црној листи која није пружала могућност одласка у земље Европске уније уз помоћ француског амбасадора Радиша Ж. Ковачевић се обрео у Паризу, а потом у бројним српским клубовима и представништвима ван земље. Ширећи истину о дешавањима на просторима већ бивше Југославије „Глас Србије“ је, као специфично гласило, доспео на веома значајно место у дијаспори. Иза промоције првог броја часописа који је представљао несрећу српског народа у Југословенском културном центру у Паризу стало је Удружење солунских ратника, а због својеврсног пробоја медијске блокаде покретач часописа добио велико признање, плакету и орден који носи име прослављеног команданта из Првог светског рата мајора Гавриловића. - Шиптари, усташе и муслимани су се удружили, улетели у просторије на Бобуру у Паризу, направили ломачу и запалили 1.700 примерака часописа, а жандарми који су били напољу нису хтели да интервенишу. Имао сам блиске односе са Жан Мари Лепеном који је на промоцију послао заменика са осам горила, а они су ми практично спасили главу – каже Ковачевић. И док су након првенца „Слушање тишине“ Ненада Бургића из штампе једна за другом излазиле књиге „Геноцид над Србима“, „Бивша браћа“, „Паклена долина“... ревија „Глас Србије“ је постала својеврсни бренд, а истоимена издавачка кућа све више уживала углед у дијаспори, од Јоханезбурга преко Аустралије до Исланда, била присутна у свим српским клубовима и црквама, али и бројним општинама широм Србије. Печат информисању у Краљеву

током низа година давале су „Ибарске новости“, а Радиша Ж. Ковачевић дуго био у органима управљања овог предузећа као члан издавачког савета истоименог листа и програмског савета Радио Краљева. Након свега што се током транзиције догађало у овом предузећу склон је тврдњи да је завереничка група политичара, која је хтела да се на одређен начин освети „Ибарским новостима“ за врло коректно и објективно информисање грађана, утицала да град остане без веома утицајне медијске куће. Као новинар који је по вокацији

припадао миљеу социјалне правде и данас верује да би, у време када систем власти није био наклоњен реалном представљању истине, много тога могло да се искаже и на други начин. - Не мора да се забија шиљак у нос онима од којих се живи. И као одборник сам имао прилику да штитим „Ибарске новости“од намера да се у ово предузеће уведе принудна управа због става да се у тој кући нездраво одлучује и пише. Партије су све више почеле да утичу на уређивачку политику куће, а

26.1.2014.

МАГАЗИН

ми у издавачком савету били у ситуацији да оцењујемо оно што се пише. Нисам се слагао са свим што је написано, али сам подржавао став да постоје и друга мишљења – прича Ковачевић уверен да приватизација која је врло брзо наступила представља кључни моменат у гашењу овог предузећа у време кад није било разумевања руководства да се тај проблем реши на начин како је то учињено у другим градовима у којима и данас медијске куће послују као јавни сервиси. Нови власници из приватног миљеа ушли су у приватитацију легитимишући се као особе које ће у одређеном временском року да их унапреде али се, као у случају „Ибарских новости“, показало да то није био случај. Са друге стране, верује наш саговорник, постојала је група оних који су желели да узврате уздарац „Ибарским новостима“, и појединцима у њима, па су то и учинили. Поразно делује податак да су новинари који су писали хвалоспеве одре-

ђеним политичким групацијама, и тако скупљали поене, доживели да их ови по доласку на власт врло брзо забораве. Сви властодршци, бивши и садашњи, у по неком од медија проналазе одређен интерес, па у складу са тим и усмеравају добар део новца из градског буџета баш према њима. Иако количином средстава које локална самоуправа по закону треба да улаже у информисање нико од субјеката краљевачке медијске сцене није задовољан, у ситуацији када од привреде више не може да се избуче скоро ништа, приморани су да прихвате и мрвице како би преживели. - Чуо сам непријатну оцену да град умире, а колективи не раде, јер практично ни једна приватизација није спроведена квалитетно и док сви причају о корупцији нико се није бавио анализом приватизације. Нема истраживачког новинарства а људи, иако су оспособљавани да се баве истраживањем, не смеју да улазе у то због страха да ће изгубити и оно мало хлеба који имају – каже Ковачевић.

У таквој ситуацији и „Глас Србије“ преживљава тешке тренутке, а за допринос информисању и издавачки рад више разумевања има ван Краљева у коме је Народна библиотека из целог издавачког опуса откупила само једну књигу. Сем чињенице да нико није истраживао како се и зашто доспело у овакав положај изостало је истраживање које би показало какво је информисање потребно граду. Резултати би били добра основа за расписивање конкурса на којима би медијски посленици у равноправном и фер надметању доказивали колико заслужују субвенције намењене информисању. И Радиша Ж. Ковачевић се придружује колегама који сматрају да садашњи начин финансирања медија није исправан. - Све паре иду на телевизије као да не живимо у свету савременог новинарства на друштвеним мрежама, па смо маргинализовали оне који су присутни на интернету, а то је озбиљна и већа популација од ових који гледају

телевизију. Власт то не занима, а у градским управама немамо људе способне да процењују вредности, јер нису схватили ни разумели значај интернета. Тешко се живи, све је приватизовано, а власници се према запосленима односе некоректно и нередовно исплаћују зараде. Вратили смо се у најархаичнији облик капитализма 20. века у коме је цветала прохибиција, било забрањено коришћење алкохола, па су се појавиле проституција и дрога. Мафијаши су у Америци стварали спрегу са сенаторима и конгресменима, а нешто слично имамо и у нашим парламентима на које утицај имају тајкуни. Дошли смо до стања да то никога не интересује иако је стање врло озбиљно, чак драматично – каже Ковачевић. Сазнање да су многи новинари угрожени и да тешко живе није ново. У ситуацији кад не могу да подмире ни најосновније животне потребе тешко је говорити о санирању последица које је некима од њих узроковао земљо-

трес почетком новембра 2010. године. „Глас Србије“ припада групацији од 206 фирми које су током њега претрпеле штету, а представници Инжењерске коморе проценили су је на више од 20 хиљада евра. Након што је помоћ у санирању последица изостало више од сто привредних субјеката је отишло у стечај, или затворено из других разлога. У срећнија времена они који су се определили за бављење новинарским позивом били су почаствовани могућношћу да се оним што раде представе јавности, па су неки ту шансу искористили, а неки нису. У данашње време млад човек, осим дипломе коју је добио након дуготрајног школовања, нема превише шансе да се појави и квалитетним текстовима изнесе истину о неком догађају јер ће га пре свих ограничавати власник медија, а потом они који финансирају гласило. Уз све то довољно убедљиво звучи сазнање да ће бити разочаран што је ушао у професију у којој нема шансе да се искаже.

Отуда и савет свима да пронађу неки други позив, или да се баве књижевним и другим сличним радом у ишчекивању неког бољег времена. - Имаћете мање стреса и мање главобоље, па се трудите да живите одмеренијим животом. Немојте да пролазите кроз фазе кроз које смо ми прошли, јер ће оне бити још болније. Новинарство је област која ће увек бити подложна непријатној оцени, а власт ће покушавати да се заштити тако што каже да је руши тај и тај медиј, иако нисам сигуран да било који медиј има толику моћ. Данас не можете ни једну слободоумну националну идеју да зауставите другачије него декретом, а ако би она дошла до медија који би јој посветио простор био би забрањен тај медиј. Зато мислим да су медији у врло опасној фази која им отежава да преживе – сведочи о тренутном стању на медијској сцени дугогодишњи новинар Радиша Ж. Ковачевић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 26.1.2014.

ЗАПИС О НЕ

Сведочанство о НАТО агресији (36)

ЕМОГУЋЕМ

Понедељак, 24. мај 1999. Дан шездесет други

анас се навршава два месеца од почетка агресије. Небо је потпуно сиво, а киша и даље пада иако изгледа да ће ускоро да престане. Скоро је десет сати, а ваздушна опасност, по први пут, није престајала од како је синоћ најављена. И поред свега живот се одвија нормално и нема никаквог знака који би наговестио било какво ванредно стање. Љиљу су јутрос звали да дође на посао и нешто одради. Владимир више нема обавеза у школи, јер је још у петак завршио са консултацијама које треба да резултирају поправљањем оцене из енглеског језика. Милица мора да оде до музичке школе да код наставнице узме програм који ће увежбавати током лета. Опасност престаје тек у 10,32, а на телевизији јављају да је у Истоку погинуло стотинак затвореника док је два пута више рањено, а један број

је, користећи бомбардовање, побегао из затвора. Четрдесет осми пут је нападнут Ниш, а од почетка бомбардовања крајем марта погинуле су 32 особе док је 120 лакше повређено. На овај град је испаљено 243 пројектила и 16 товара касетних бомби. Оборена је и трећа беспилотна летелица током последња три дана, а пала је на територију Македоније. Летелица типа „хантер“ срушила се између Тетова и Гостивара. Све више се учвршћује теза да се само још трговци оружјем радују и желе да се рат настави. Очекује се да Виктор Черномирдин, посла разговора у Москви са Ахтисаријем у среду, следећег дана дође у Београд. Тврди се да је неопходно донети чврсто решење за косовску кризу, јер би прекид мировних преговора значио катастрофу. Од руског парламента се траже додатна средства за одбрану земље, посебно за противваздушну одбрану и обезбеђивање чвршћег повезивања система ПВО у оквиру Заједнице независних држава.

Чује се и да ЦИА почиње обуку диверзаната из редова ОВК који се оспособљава за акције у позадини, али и да ће, уколико ваздушна кампања не буде успешна, копнене трупе морати да дођу на Космет без обзира на губитке. Током претходне ноћи гађани су погони Нафтне индустрије Србије у Сомбору, Рафинерија у Новом Саду, Гроцка, Ритопек, а ван погона су електроенергетски капацитети Ђердапа, Костолца и Колубаре. Око 16,00 детонације су одјекивале северозападно од Ужица, а тврди се и да има повређених. Док Игор Иванов по ко зна који пут понавља да косовски проблем може да се реши само политичким средствима у Русији тврде да ће ускоро бити извршено прво испитивање новог противваздушног система С400. Чује се и да је рат на Балкану на прекретници и да НАТО нема много разлога да буде самоуверен. На телевизијском Каналу 4 у Великој Британији завршено је суђење НАТО-у, а порота изабрана од

МАГАЗИН

26.1.2014.

гледалаца изгласала је кривицу. Један њујоршки лист тврди да у редовима Војске Југославије нема дефетизма, а Си-Ен-Ен је приказује уништене електроненергетске потенцијале без и једне речи критике. Чини се да слика ипак сама за себе говори довољно. У Шпанији се тврди да је НАТО ујединио народ Србије, а Војислав Коштуница каже да су нацисти били мала деца у односу на генерале алијансе. Гађани су Глоговац и Штимље, а у Нишу су се током вечери поново чуле детонације. Констатовано је да ће термоелектрана Дрмно код Костолца дуже време бити ван погона, а да је уништено пет најзначајнијих преносних капацитета електричне енергије. Са друге стране пред следећу седницу Савета НАТО портпарол ове алијансе у Бриселу Џеми Шеј тврди да ће се даље уништавати све што има везе са војском и што ће пореметити њене акције. Тешко да се демократија

може утврђивати бомбама. Италијански амбасадор се вратио у Београд, а амбасадори осталих чланица алијансе, изузев Грчке који није ни напуштао југословенски главни град, отишли су из земље још пре 24. марта. Обишао сам у болници Бојану Жарчанин, јер сам још прошлог петка обећао да ћу да дођем и направим неколико снимака за успомену. Бојана је, као и прошли пут, добро расположена, а мајка која је чешља није и не може да сакрије нерасположење. Славица Јеленић није у соби. Однели су је до мајке која лежи на ортопедији. На Одељењу дечје хирургије дежура др Зоран Мрвић, па чекамо заједно да се врати Славица. И на овом одељењу су, као и на другим местима, приметни проблеми, неспоразуми, неслагања... Главна сестра се жали да је због нас „појела врућу попару“, јер је претрпела је критике због тога што смо снимили децу у петак. Ово је горе него у лудници јер се више не зна ко одлучује,

ко кога о чему овбавештава, ко кога шта пита, а свако се сматра најодговорнијим и настоји да буде главни. Свако мисли да само он штити интересе болесника и установе, па ми дође да више не идем тамо. Одем увек када ме позову не зато што волим да шетам по болници, не зато што ме неко задужио, не зато што ће то да ми неко плати, већ зато што мислим да треба да остане траг о овом времену сачуван за неко друго време. Зашто ми неки људи не дозвољавају да то учиним? Јесу ли свесни шта раде? Толико се мучимо да сакупимо било какву документацију из ранијег периода, а паралелно снимамо и све што се сада дешава у болници, улажемо толико рада и личних средстава, а доживљавамо само непријатности. Свратио сам и до Мома Бакрачевића. Каже да се јављао Урош и потврдио да редовно чита дневник. Не знам да ли се то само мени чини или се, и поред готово трагичне ситуације,

сваког дана дешава све више смешних ствари. Људи који праве глупости вероватно мисле да то и није тако, а што год више мисле праве све веће глупости. Први дани агресије су великом броју Краљевчана направили велике проблеме, јер се није се знало где су дислоциране општинске службе, а појединцима у општини се чинило да ће баш они спасти државу и да без њих све пропада. Често су се мењале локације неких безначајних служби као да НАТО тражи баш њих, а испред канцеларија „важних“ људи били су наоружани резервисти. Тек сад ми је постало јасно шта то Бајо као припадник Цивилне заштите чува током редовних дежурстава. Није ми познато да ли и он зна шта чува у време кад су сви постали важни, најважнији... То је наша стара бољка, а ако је тако ми и не заслужујемо ништа боље. Зар је нормално да човек у општини не може да сазна где је служба у којој треба да заврши неки посао. Најчешћи одговор је,

ту негде. Због таквих ситуација и пишем ово што ће, кад се све заврши, бити врло смешно. У Музичкој школи нема никога сем секретарице. Нема ни наставнице која треба да нам одреди програм вежби за лето. Испоставило се да секретарице воде политику земље. За четири дана ће, каже ова у Музичкој школи, почети неконтролисано гађање свих циљева тепих бомбама. Ми стварно не заслужујемо боље кад секретарице не знају оно што треба да знају, не знају где су запослени, не знају где су поједине службе, а знају поуздано шта планира штаб НАТО-а. Закључујем да ће и овај штаб морати да се дислоцира, јер су његове планове провалиле наше секретарице. Причамо о много чему, причамо и о глупостима које доводе до страдања људи, а помињемо и масовне гробнице о којима се говори на западу. Нормално је, каже, да постоје масовне гробнице. Нормално је да се погинули

сахрањују јер се лешеви распадају, а Косово смрди. Али, масовне гробнице не значе масакр, не значе убијање цивила. Ако се, приликом упада у земљу неколико стотина наоружаних лица одређен број њих ликвидира, нормално је да их треба сахранити. Нормално је и да се закопају у једну гробницу, а ко ће да их закопа ако не они који контролишу територију. И шта ту има ненормално осим чињенице да сам термин масовна гробница асоцира на нешто негативно, асоцира на масовна убиства недужних људи, а асоцијације нам сугеришу медији из иностранства који имају интерес да то чине. Вања ми се поново јавила, јер нисам одговорио ни на једно од њених писама приспелих претходних дана. Прети да ће да зове телефоном. Јужна Африка је далеко и не могу да дозволим да потроши велике паре на телефон, па ћу морати да јој одговорим. Т. Радовановић

Седмо Богојављењско пливање за часни крст

МАГАЗИН

26.1.2014.

СТРАХИЊА ЛАЗОВИЋ

ВИТЕЗ ЧАСНОГ КРСТА

рема хришћанском учењу Богојављење је један од највећих празника, јер су се на тај дан први пут заједно појавили Отац, Син и Свети Дух. Празновање Богојављења подсећа хришћане да мисија Исуса Христа није почела његовим рођењем већ крштењем, јер је до тридесете године живео животом дрводеље. Верује се да се у глуво доба ноћи уочи Богојављења отвара небо и да се тада укрштају ветрови што дувају зими са онима што дувају лети, а да сва вода постаје света. Пре десетак година је код Срба, а у Краљеву пре седам, обновљен прастари обичај ритуалног бацања крста у воду, а најхрабрији Краљевчани пливали су да се у витешком надметању домогну Часног крста као највећег симбола људског спасења. До њега је ове године, пред више од две хиљаде грађана, након што је препливао 33 метра, први стигао седамнаестогодишњи ученик трећег разреда Економско-трговинске школе Страхиња Лазовић, коме је победа у овом несвакидашњем надметању прошле године измакла за

длаку. На старту традиционалног пливања за часни крст, након заједничке молитве свештенства са пливачима појавило се 33 од 70 у овом тренутку најхрабријих Краљевчана. По речима Ивана Лазића, председника Свебор дружине „Свети кнез Лазар“ која је организатор Богојављењског пливања, велики број присутних посматрача дао је посебну моралну снагу учесницима, а иако је Страхиња Лазовић био најбржи сви пливачи су победници витешког надметања на коме број учесника и дужина стазе симболизују број земаљских година живота Исуса Христа. - Осећај је предиван, за ову светињу част је пливати, а победници су сви учесници којима честитам и захваљујем се предивној публици изјавио је после трке овогодишњи победник коме је велики позлаћени прелазни крст предао заменик градоначелника Краљева Милун Јовановић. Уз ловоров венац, и златник дар златаре „Александер“, славодобитнику су уручени и поклони бројних донатора.

Велики број присутних и ове године је прошао кроз Богојављењску капију намењену изградњи Часног крста на Столовима, а износ прикупљеног новца предат је члану Организационог одбора. Најстарији учесник пливања био је шездесетседмогодишњи Драгољуб Батић, а прилику да се на Богојављење појави у хладним водама Ибра ни ове године није пропустио Владимир Милетић иако нема једну ногу. Пре него су стигли на старт свиу чесници Богојављењског пливања прошли су кроз град у литији која је кренула од цркве Свете Тројице у којој је у част Богојављења одржана јутарња литургија. Као и ранијих година велики допринос успешној организацији Богојављењског пливања за часни крст су, поред свештеника Епархије жичке, дали и припадници Ватрогасно-спасилачке јединице Полицијске управе Краљево, екипа Здравственог центра „Студеница“, чланови Планинарског друштва „Гвоздац“ и доборовољних ватрогасних друштава из Краљева и Буковице. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

- Пред више од две хиљаде присутних до Часног крста први стигао седамнаестогодишњи Страњиха Лазовић. - Уз ловоров венац, и златник дар златаре „Александер“, славодобитнику су уручени и поклони бројних донатора. – Медаље свим учесницима уручио заменик градоначелника Краљева Милун Јовановић

МАГАЗИН 26.1.2014.

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

26.1.2014.

ВОЗАЧИ СВЕ НЕРВОЗНИЈИ

ако је у претходним недељама број евидентираних кривичних дела био у порасту у току претходне се стабилизовао и изједначио са оним од само седам дана раније. Разлика се примећује у структури, а од 35 евидентираних три се сврставају у област привредног а 32 област општег криминала. И инспектори криминалистичке полиције били су активнији него претходних недеља, па су успели да открију 11 починилаца док се за осталих 24 још трага. И ма колико да се ситуација у области јавног реда и мира до Божића

примирила агресивнији суграђани су се поново активирали, па је број евидентираних прекршаја за половину већи него у претходном статистичком периоду. И док је број од шест туча које су биле повод за нарушавање јавног реда незнатно већи број осталих прекршаја је скоро дуплиран. Седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града Краљева за период од 13. до 19. јануара 2014. године бележи тек три саобраћајне незгоде, две са повређеним лицима и једну само са материјалном штетом. Једно лице је задобило теже телесне повреде, два

лакше, а материјална штета је процењена на 215 хиљада динара. Није познато да ли је лепо време измамило на улице већи број возача, или су они постали мање опрезни, али је познато да су припадници саобраћајне полиције евидентирали чак 246 прекршаја у области безбедности саобаћаја што је скоро два пута више него само неколико дана раније. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице су и током претходне недеље интервенисали у гашењу два пожара и констатовали да је ватра проузроковала штету која је процењена на 35 хиљада динара. Т.Р.

СТРАДАЛА САПУТНИЦА ВОЗАЧА РЕНОА На путу Рашка – Косовска Митровица, у месту Казновиће, у раним јутарњим часовима у недељу, догодила се саобраћајна незгода у којој је аутомобил марке „рено“ београдске регистрације, који се кретао из правца Рашке, слетео са пута. Због повреда задобијених у саобраћајној незгоди 30-годишњи Д.М. из Београда, за којег се сумња да је управљао возилом, хоспитализован је у Медицинском центру у Новом Пазару, а накнадном претрагом терена у близини незгоде пронађено је беживотно тело А.В. (1987) из Рашке, за коју се сумња да је била у возилу и да је преминула услед повреда задобијених у овој саобраћајној незгоди. Припадници саобраћајне полиције предузели су интензивне мере на расветљавању свих околности настанка ове незгоде и утврђивању чињеница везаних за смрт преминуле чије је тело пребачено у просектуру краљевачког Здравственог центра „Студеница“ Краљево ради обдукције.

гове криминалне делатности припадници криминалистичке полиције су ухапсили М.М. (1994) и, у присуству родитеља и адвоката, саслушали двојицу шеснаестогодишњих Краљевчана због основане сумње да су извршили више кривичних дела тешка крађа. И.Т. и М.М. су са малолетницима обијали породичне куће и локале на подручју града одакле су узимали новац, накит, техничку робу и друге вредније предмете. Судија за претходни поступак Основног суда у Краљеву је И.Т. одредио притвор у трајању до 30 дана, а полицијски службеници привели М.М. Основном јавном тужиоцу, док ће против малолетника бити поднета кривична пријава.

УХАПШЕН ПРЕВАРАНТ

РАСВЕТЉЕНО ВИШЕ КРИВИЧНИХ ДЕЛА Служба информисања Полицијске управе Краљево потврдила је информацију о хапшењу две особе које су, по налогу тужиоца задржане до 48 сати. Прво је ухапшен Р.Р. (1953) из Рашке за кога се сумња да је извршио кривично дело насиље у породици, тако што је у породичној кући вређао супругу након чега јој је нанео повреде, а судија за претходни поступак Основног суда у овом месту му је одредио притвор у трајању до 30 дана. Припадници Полицијске управе Краљево су ухапсили И.Т. (1994) због сумње да је извршио кривично дело тешка крађа након што су га припадници Одељења полиције у уторак око 3,30 часова у Карађорђевој улици затекли приликом обијања киоска, а затим га спречили у покушају бекства, пише у саопштењу достављеном медијима. Настављајући рад на расветљавању ње-

Низу успешних акција током минуле недеље придружује се и хапшење четрдесетдвогодишњег Београђанина који је извршио кривично дело преваре тако што је у октобру прошле године, лажно се представљајући, довео у заблуду М.М. (1986) из Врњачке Бање, да му позајми новац који није вратио. Због сумње да је број преварених много већи, из Полицијекс управе је упућен позив грађанима који су оштећени вршењем кривичних дела од стране С.В. да пријаве Одељењу криминалистичке полиције лично или на бројеве телефона 036/364 263 и 060/156 97 17.

МАГАЗИН

26.1.2014.

Промотивна акција

„КОШ ЗА ЈОШ“ - Деца данас дневно направе 40.000 покрета мање него раније генерације а две трећине одраслог становништва у Србији је физички неактивно у слободно време. - Акција покренута на иницијативу студената има за циљ да децу врати на спортске терене, а одрасле да се рекреативно баве спортом

ошаркашки савез Србије, Стална конференција градова и општина, Министарство омладине и спорта и Министарство просвете, науке и технолошког развоја започели су промотивно-едукативну кампању под називом „Кош за још“ чији је циљ промоција спорта, физичке активности и здравог живота са акцентом на кон-

цепт „спорт за све“, који подразумева да бављење спортом у Србији треба да буде доступно свима, без обзира на старосне, имовинске и друге разлике. Деца данас дневно направе 40.000 покрета мање него раније генерације и то је један од главних разлога што у Србији у овом тренутку има више од 15 одсто изразито гојазне деце. Када

се има у виду да је две трећине одраслог становништва у Србији физички неактивно у слободно време покретачи акције желе да децу врате на спортске терене, а одрасле рекреативном бављењу спортом. Стална конференција градова и општина сматра да је задатак локалних самоуправа, али и централних власти,

да сваком грађанину омогуће да се слободно баве спортом у оквиру средине у којој живе, а да се тежиште са професионалног спорта, који је био у фокусу последњих двадесет година, пребаци на доступност спорта сваком грађанину. Акција „Кош за још“ обухвата ликовни и литерарни конкурс за децу предшколског узраста и ученике ос-

новних школа, а награде најбољима биће додељене на финалном турниру КУП-а Радивоја Кораћа од 6. до 9. фебруара. Акцију прате промотивне активности путем медија, пре свега емитовањем три промотивно-едукативна спота у чијем је снимању учествовао главни промотер селектор кошаркашке репрезентације Србије Александар

Ђорђевић. Промотивна акција „Кош за још“ покренута је на иницијативу групе студената београдског Факултета за економију, финансије и администрацију, заљубљеника у кошарку, са основном идејом да пошаљу другачију слику о кошарци у односу на постојећу која се огледа у бројним негативним појавама везаним за навијачке групе и хулигане.

Рифат Зилкић

МАГАЗИН 26.1.2014.

Рифат Зилкић – творац новопазарског атлетског чуда

АТЛЕТИКА АЗБУКА СВИХ СПОРТОВА

ви успеси новопазарске атлетике везани су за име Рифата Зилкића, који је, са наговештајем првих ратних збивања, у ово место дошао из Косовске Митровице. Пре него што је постао тренер плејаде младих шампиона Зилкић је био врсни атлетичар. Први сусрет са

краљицом спортова почетком осамдесетих година прошлог века, када је почео да наступа на кросевима и редовно побеђује, учинио је да се одрекне звања архитекте и посвети спорту. У Атлетском клубу „Косово Поље“ започео је атлетску каријеру и врло брзо постао јуниорски репрезентативац, а као члан атлетске ре-

презентације Југославије више од четрдесет пута побеђивао на тркама у сениорској конкуренцији. - Био сам државни првак, трећи на првенству Балкана и трећи у трци на 5000 метара на Светском железничком првенству. Активно сам се бавио атлетиком све до 1992. године и није било трке у Југославији на којој

Фото: М. Радовановић

- Краљево може са мало улагања и жеље да поправи стадион поред Ибра да постане база српске атлетике за средње и дуге пруге

МАГАЗИН 26.1.2014.

нисам побеђивао – прича Зилкић и подсећа да је упамћен као победник првог Београдског маратона 1987. године. Седам пута је, у веома јакој конкуренцији, побеђивао на Новогодишњој трци у Мрсаћу у којој су учествовали најбољи тркачи из целе Југославије. Сви они су, каже Зилкић, у ово поморавско село долазили из поштовања према оснивачу трке Кости Коларевићу. - То је била престижна трка. Сећам се да је у то време телевизијски „Дневник“ почињао речима „свет има Сао Паоло, Европа Појербах у Аустрији, Југославија Вараждин, а Србија Мрсаћ“. Новогодишња улична трка у Мрсаћу била је прво званично такмичење у Србији – каже Зилкић који је, позивајући се на пријатно искуство из ранијег периода, био пресретан кад је видео да се трци поново посвећује пажња какву је некада имала. Побеђивао је Зилкић у Мрсаћу као пионир, али и као сениор у много јачој конкуренцији него што је последњих година. Сећа се да су тада све републике бивше Југославије имале јаке репрезентације. Постојао је култ репрезентације, више се улагало у спорт, атлетику посебно, па је било и више великих и јаких такмичења. После вишегодишње кризе ситуација се полако поправља и креће према оној каква је била у време док је постојала велика заједничка држава. Највећи проблем данашње атлетике је, верује Зилкић, недостатак спортске инфраструктуре и атлетских стаза, посебно у централној Србији. Осим Крагујевца и Ниша постоји само стаза у Ужицу која се не користи за званична такмичења. - Оно што је још важније, то је да се почне од базе. И локална самоуправа у Краљеву би у овим тешким временима базичном спорту као што је атлектика, а то је азбука свих спортова, требало да посвети више пажње и помогне да се направи једна добра база – каже он и наглашава да у овој средини постоји велики потенцијал за елитне резултате, али недостаје новца којим би се решио статус људи који раде у атлетици, тренера и врхунских

такмичара којима би требало обезбедити сигурност. - У свету је спорт постао посао, ово је бизнис преко кога и државе доказују престиж. Атлетика је елитни спорт и на свим такмичењима је главни, док су остали само пратећи спортови. Зато мора да се формира и едукује добар стручни кадар, и обезбеди инфраструктура спортских објеката. Краљево може са мало улагања и жеље да поправи стадион поред Ибра и постане база српске атлетике за средње и дуге пруге. Са врло малим улагањима могли би да се створе услови за одржавање великих и значајних такмичења – уверен је Зилкић. Свестан да такмичарска каријера кратко траје, и да нема много времена да размишља о неком другом послу, а да је већ дубоко заглибио у спорт, одлучио је да се упише на Факултет за физичку културу. Када је из Митровице пошао у Приштину жеља му је била да постане архитекта. Већ на почетку бављења атлетиком тренер је наговестио да озбиљна посвећеност спорту и наука не иду заједно и да мора да се определи. Рифат Зилкић се определио за спорт и верује да није погрешио. Богату и успешну каријеру завршио је победом на Кросу Борбе у Куманову после чега се у потпуности посветио тренерском послу, прво у „Трепчи“ у Косовској Митровици, а касније у Новом Пазару. - У тренерској каријери имао сам доста репрезентативаца. Један од мојих најстаријих атлетичара био је Дарко Радомировић, учесник великих светских и европских такмичња који је трчао на 1500 метара за 37:52 секунде. То је такмичар који је трчао полуфиналну трку на Олимпијским играма у Сиднеју, и као један од најбољих светских тркача, био државани рекордер од 1998. до 2006. године. После „Трепче“ прешао је у „Партизан“ и на крају „Нови Пазар“ – прича Зилкић уз чију пажњу је стасала елитна такмичарка Азра Еминовић, победница Евопског фестивала младих, који је представљао незванично првенство Европе за млађе јуниоре. После трећег места на Европском

првенству за јуниорке у трци на 1500 метара, и трећег места на Европском првенству за млађе сениорке, била је шеста на Светском првенству за јуниорке у Пекингу. - Имао сам доста репрезентативаца попут Александра Нешевског, Милисава Касаловића, Енисе Салијевић, Алмире Кући. Све су то атлетичари из Косовске Митровице. Кад сам прешао у Нови Пазар имао сам једну сјајну генерацију репрезентативаца попут Едина Зуковића, Емира Коце, а најсјајнија је била Азра Еминовић. Онда долази најблиставија генерација предвођена Амелом Терзић која је освојила 11 медаља, од чега девет европских и две светске. То је девојка која је трчала 1500 метара 4:07:59, што је у једном моменту био сениорски и јуниорски рекорд државе – прича са поносом Зилкић истичући фантастичне резултате које је остварила. Јединствена особа, какву до сада није срео, има циљ у животу и спремна је да тренира 24 сата дневно. Зато није ни чудо што, док чека авион који је води на велика такмичења, трчи у аеродромској згради. У време када је хладно, или пада киша, није необично да се сретне како трчи по хотелским ходницима, некада само у кругу од десет до петнаест метара. Велика нада српске атлетике тренира понекад до поноћи, а није редак случај да пре поласка на пут почиње тренинг у пет сати ујутро. Гарнитури сјајних такмичара Зилкић додаје припаднике најсјајније генерације којој припада Теодора Симовић, другопласирана на Европском фестивалу младих и учесница европског и светског првенства у атлетици. Учесник европског првенства је и Ненад Рогановић, а сем њега у репрезентацији Србије су и Зилкићеви такмичари Хасановић, Љајић, Елвидина Зорнић, Илда Даутовић, па пионири Ђурковић и Зилкић. Из атлетске школе Рифата Зилкића изаћи ће многи асови који ће много година унапред проносити славу српске атлетике. Т. Радовановић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs