MagazIN 95

Page 1

МАГАЗИН Година II * Број 95 * 2. фебруар 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки


2

МАГАЗИН 2.2.2014.


Краљевачки

МАГАЗИН

3


МАГАЗИН

2.2.2014.

Притисци пред поновљене изборе у Митровици

4

ХАПШЕЊА СА ПОЛИТИЧКОМ ПОЗАДИНОМ? - Хапшење кандидата за градоначелника Митровице има политичку позадину, а циљ му је стварање равнотеже са хапшењима у албанској заједници. – Сумња се да би циљ могао да буде изазивање страха и нестабилности у целокупној српској заједници на Косову и Метохији. - Контрадикторне информације о одржавању парламентарних избора на територији Косова и Метохије


5


МАГАЗИН

2.2.2014.

Н

6

акон што је Крстимир Пантић одбио да потписом потврди мандат градоначелника Косовске Митровице расписани су поновљени избори који треба да се одрже 23. фебруара. До тог дана је остало још три недеље, а у овом делу јужне српске покрајине и даље влада атмосфера неповерења посебно појачана хапшењем кандидата за градоначелника Оливера Ивановића. Након што је објављена вест да је у току акције Еулекса приведен из Грађанске иницијативе „Србија, демократија, правда“ је стигао деманти и потврда да се Оливер Ивановић као одговоран грађанин одазвао на позив како би дао изјаву. Уједно је потврђено да позивање на информативни разговор има политичку позадину, а да је циљ стварања равнотеже са хапшењима у албанској заједници. Изражена је и сумња да би циљ могао да буде изазивање страха и нестабилности у целокупној српској заједници на Косову и Метохији. Еулекс је непосредно потом саоп-

штио да је Међународни тужилац издао налог за хапшење лидера Грађанске иницијативе СДП, а захтев да он остане у притвору предат надлежном суду. У саопштењу се наводи да је Ивановић добровољно дошао у полицијску станицу у северној Митровици, после договора међународног тужиоца из Канцеларије Специјалног тужилаштва Косова са његовим адвокатом. Ивановић је саслушан у својству осумњиченог у истрази о ратним злочинима која је у току, као и о наводима о тешком убиству почињеном после конфликта. Након саслушања издат је налог за хапшење уз захтев за одређивање притвора. Представница Грађанске иницијативе СДП Ксенија Божовић је потврдила, на протесту који је одржан након хапшења, да је од Еулекса затражена званична информација и разлози због којих је њихов лидер позван на информативни разговор и задржан у притвору и изразила сумњу да иза свега стоји политика. Све постаје још више дискутабилно кад се зна да је

хапшење изведено последњег дана за подношење кандидатуре за избор градоначелника, а Ивановић је један од кандидата. Представници Срба са севера Косова затражили су да се Ивановићу омогући да се брани са слободе, а одборници Грађанске иницијативе СДП запретили да ће, ако се то не деси, поднети оставке на места у локалним скупштинама општина на северу Косова. Специјални тужилац Косова је потврдио да је одредио притвор у трајању од 30 дана Оливеру Ивановићу који је након тога одведен у притворску јединицу у Приштини. Ивановићев адвокат Небојша Влајић потврђује да је оптужба лажна и неоснована, па не постоје ни разлози за притвор. Уверен да је његов клијент окривљен на начин који је ван било каквог права и теорије о доказима, ту никаквих доказа нема, осим позивања на разне сведоке Албанце, што су до сада чинили небројено пута, изводи закључак да би на тај начин могао бити ухапшен било ко од Срба који живе на


разматран по истеку периода од 30 дана, након чега ће тужилац морати да поднесе аргументе о томе зашто осумњичени треба да буде даље задржан у притвору. Паралелно са дешавањима на Космету одржавао се састанак високе представнице Евроспке уније за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон са премијерима Србије и Косова Ивицом Дачићем и Хашимом Тачијем, коме је присуствовао и први потпредседник Владе Србије Александар Вучић. По завршетку састанка Дачић и Тачи су потврдили да није постигнут договор о правосуђу и Заједници српских општина на Косову и Метохији. Најављујући нову рунду дијалога за 12. фебруар висока представница Европске уније Кетрин Ештон је изразила задовољство посвећеношћу двојице премијера и чланова њихових делегација да наставе дијалог и процес нормализације односа и навела да је разговарано о бројним питањима, посебно о поновљеним изборима који ће

бити одржани у северној Митровици. Српска делегација није била спремна да прихвати ништа што би утицало на почетни став из априлског споразума да запослени у полицији и правосуђу одражавају етничку структуру становништва. Премијер Дачић је негативним оценио поступак против Оливера Ивановића и изразио уверење да ће избори за градоначелника северне Митровице бити одржани без проблема. И премијер Косова Хашим Тачи је по завршетку дијалога потврдио да је остварен напредак у разговорима о правосуђу на северу Косова, али да није постигнут договор. Двојица премијера учесници су Безбедносне конференције у Минхену на којој је једна од главних тема „Дијалог Београда и Приштине“. Конференција окупља више десетина шефова држава и влада, министара одбране и спољних послова и бројне експерте из области безбедности. Осим дијалога о Косову и Метохији тема конференције је безбедност у високотехнолошком простору, односи

Фото: М. Радовановић

Косову и Метохији. Главни тужилац Специјалног суда Косова Џонатан Рател је, поводом одређивања притвора Оливеру Ивановићу, саопштио да је тужилац, после годину дана рада у истрази о ратним злочинима и послератним инцидентима, укључујући тешко убиство, поднео одлуку о покретању пријаве против Оливера Ивановића. Повод за покретање истраге је сумња на основу које у року од две године може да се спроведе истрага и гради предмет, одреде истражна средства, изврши увид у постојећа документа и испитају сви сведоци који су на располагању. После скоро годину дана рада тужилац је одлучио да постоји довољно доказа за обављање разговора са осумњиченим, па се у понедељак ујутро, 27. јануара, он добровољно појавио у станици полиције у Северној Митровици, а са њим обављен разговор у вези са наводним ратним злочинима из 1999. год. и послератним инцидентима из 2000. године, укључујући тешко убиство. Налог за притвор ће бити поново

7


2.2.2014.

МАГАЗИН

8

Европе, Америке и Азије и будућност међународне безбедности. Приштински дневник „Лајм“ пише да би следећи састанак Ивице Дачића и Хашима Тачија могао да буде последњи као премијера, јер избори треба да се одрже и у Србији и на Косову. У исто време „Трибуна“ наводи да је премијер Косова обавестио чланове владе да до следећег сусрета са премијером Србије очекује споразум о примени „великог споразума“ од прошле године. Тачи је уверен да да ће тада бити постигнут договор о пуној примени споразума, да би на терену отпочео рад и консолидацијом институција државе на северу земље. Почетак европског пута Србије повод је да председница Косова Ати-

фете Јахјага оцени како би га требало условити пуном нормализацијом Београда и Приштине. Она је, у разговору са представником Сједињених Америчких Држава у Уједињеним нацијама Самантом Пауер, поновила да Косово жели да постане пуноправна чланица ове организације и других међународних институција, укључујући Европску унију и НАТО. И док из Београда стижу информације да ће ванредни парламентарни избори на Косову и Метохији биће спроведени уз асистенцију ОЕБС по моделу из 2012. године, о чему је постигнут начелни договор у Бриселу, саветник премијера Хашима Тачија Беким Чолаку, регујући на вест о ванредним изборима

у Србији, тврди да Србија не може да организује изборе на Косову, али да припадници Српске заједнице који имају двоструко држављанство, могу легално да гласају на изборима и у Србији и на Косову. Гостујући у Јутарњем програму Радио-телевизије Србије генерални секретар Владе Србије Вељко Одаловић је подсетио да је 2012. године на Косову, уз асистенцију Мисије ОЕБС, спроведена целокупна изборна процедура на 90 бирачких места, на којима је право гласа искористило више од 35.000 грађана. На најаву из Београда о организовању гласања на простору Косова и Метохије приштинска штампа пише да влада самопрокламоване државе о


томе још није заузела став. Дневник „Лајм“ пише да је потпредседник владе Косова Хајредин Кучи изјавио да ће влада ускоро саопштити став о организацији гласања за српске парламентарне изборе на Косову. У исто време преноси саопштење мисије ОЕБС да је спремна да помогне у организацији гласање ако се то од ње затражи. И министар без портфеља задужен за Косово и Метохију Александар Вулин изјавио је да ће Срби на Косову и Метохији гласати на изборима за Скупштину Србије. После разговора са руским амбасадором Александром Чепурином рекао је да постоје модалитети како ће ОЕБС организовати изборе, па очекује да ће то бити као и на прошлим изборима. На састанку са

представницима Руске Федерације представљено је све све чиме се у економском и привредном смислу располаже на простору Косова и Метохије након чега је руска страна исказала велико интересовање за оно што је понуђено. Циљ Србије је отварање што већег броја радних места на Косову и Метохији и обезбеђивање што бољег живота. У мери у којој се буде економски утицало на живот Срба на Косову и Метохији држава ће имати утицај на њих, потврдио је Вулин. Представници Руске Федерације су изразили спремност свих предузећа која послују у Србији да пословање ојачају и на простору Косова и Метохије, а поред НИСа и Лукоила интерес да пришири пословање исказан је и у сфери бан-

карства. У Зубином Потоку је отворена хладњача капацита 1.500 тона и по томе представља највећи објекат који је после ратних збивања изграђен у српским енклавама на Косову. Изградња хладњаче од изузетног значаја за запошљавање у овом делу земље финансирана je средствима Канцеларије за Косово и Метохију, земљорадничке задруге „Зубин Поток“ и Европске уније. У оквиру ње налази се линија за прераду воћа и поврћа, линија за пастеризацију паприке, краставца, малине, као и сушара за сушење воћа и поврћа, у првом реду шљиве. Хладњача има и део за складиштење раног воћа, поврћа и јесењих култура. Т. Радовановић

9


Мeђувладина конференција о приступању Републике Србије Европској унији, Брисел, 21. јануар 2014. године

УВОДНА ИЗЈАВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

МАГАЗИН

2.2.2014.

(1)

10

1. Одлука Европског савета од 28. јуна 2013. године о почетку приступних преговора са Републиком Србијом и сазивање прве Међувладине конференције отвара ново поглавље у односима Републике Србије и Европске уније. 2. За Републику Србију и њене грађане почетак преговора о приступању ЕУ има историјски значај. Зато је посебна част и привилегија бити данас овде и представити Полазне основе на којима ће се темељити процес приступања Републике Србије Европској унији. Тежња Републике Србије да постане чланица Европске уније представља резултат снажне привржености основним идејама, вредностима и достигнућима на којима је заснована Европска унија. Чланство у Европској унији је стратешки циљ Републике Србије који истовремено представља и средство помоћу којег ће Србија модернизовати свој правни, економски и институционални систем. Поред историјског значаја за Србију,

ова одлука има и шири значај. Отпочињање приступних преговора Републике Србије са ЕУ представља потврду успешности пројекта ширења ЕУ и показује приврженост Европске уније наставку овог процеса и испуњавању преузетих обавеза. 3. Своју одлуку да приступи ЕУ Република Србија темељи на чврстом опредељењу да у потпуности учествује у полувековној тежњи европских народа да изграде Европу мира, правде, слободе, солидарности и безбедности. Попут држава чланица Уније, Република Србија тежи изградњи друштва у коме најзначајније вредности представљају плурализам, толеранција, солидарност, борба против дискриминације, владавина права и јачање демократских институција као гаранта очувања и унапређења ових вредности. Република Србија је данас већ делимично интегрисана у европске привредне процесе, и стога жели да заузме своје место у ЕУ поштујући правила тржишне економије, социјалне

правде и са намером да унапреди властите капацитете како би даном приступања била спремна и конкурентна европска привреда. Република Србија је спремна да у потпуности преузме право ЕУ у свој правни систем и изгради ефикасне административне и правосудне капацитете за његову пуну примену. С тим у вези, Република Србија види приступање ЕУ као механизам за промене и прилагођавање условима који се захтевају од свих чланица ЕУ и начин унапређења укупне ефикасности и конкурентности ЕУ, али и подизању свог угледа у Европи и свету, а процес приступања даје снажан подстрек политичким и економским реформама у Србији. 4. Истовремено, ступање Републике Србије у чланство Европске уније допринеће стабилности региона и заокруживању зоне мира, правде, слободе и безбедности у Европи. Почетак приступних преговора са Републиком Србијом је снажна порука другим државама у


Ивица Дачић

11


МАГАЗИН

2.2.2014.

региону западног Балкана да истрају у својим напорима да превазиђу све преостале препреке, било да се ради о унутрашњим, структурним питањима или билатералним питањима са својим суседима, и посвете се реформама чији је циљ чланство читавог региона у ЕУ. 5. У потпуности разумевајући тренутне изазове са којима се суочава ЕУ и њене државе чланице, подсећамо да је у мишљењу Европске комисије о захтеву Републике Србије за чланство у ЕУ из 2011. године, наведено да је „Србија у позицији да преузме обавезе које проистичу из чланства у средњорочном периоду“, као и да ће „приступање Србије имати ограничени утицај на политике ЕУ и неће имати утицај на капацитет Уније да одржи и продуби свој развој“. 6. Политички и привредни односи које је Република Србија као део некадашње Социјалистичке Федеративне Републике Југославије развијала са Европском економском заједницом, од потписивања Споразума о трговини 1970. године током седамдесетих и осамдесетих година 20. века, представљају доказ вишедеценијске упућености и повезаности Републике Србије са државама чланицама Европске уније. 7. Србија је, као саставни део Са-

12

везне Републике Југославије, постала учесница Процеса стабилизације и придруживања у новембру 2000. године, прихватајући основне принципе на којима је заснован овај процес, одн. да ће њено кретање ка ЕУ зависити од индивидуалног напретка у испуњавању критеријума из Копенхагена и спровођењу Споразума о стабилизацији и придруживању, с посебним нагласком на значај регионалне и добросуседске сарадње међу државама западног Балкана. На самиту држава чланица ЕУ и западног Балкана у Солуну, одржаном јуна 2003. године, јасно је истакнуто да будућност западног Балкана лежи у Европској унији. Европска перспектива држава западног Балкана потврђивана је и у закључцима Европског савета из децембра 2005. године, децембра 2006. године и јуна 2008. године и као таква треба и надаље да чини основ трајне политичке и економске стабилности и развоја региона. Србија сматра да историјски процес проширења Европске уније не може бити потпун пре укључивања целог региона западног Балкана у Европску унију. У том смислу Република Србија жели дати свој допринос стабилизацији региона и наставку процеса проширења ЕУ на западни Балкан и

жели да помогне својим суседима на том путу. Преговори о закључивању Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) између Републике Србије и ЕУ су званично отворени 10. октобра 2005, и успешно су окончани парафирањем Споразума 7. новембра 2007. године. ССП и Прелазни споразум о трговини и трговинским питањима (ПТС) потписани су 29. априла 2008. године на састанку Савета за опште послове и спољне односе ЕУ у Луксембургу. Народна скупштина Републике Србије је 9. септембра 2008. године ратификовала оба Споразума. Поштујући обавезе преузете Споразумом, Република Србија је 30. јануара 2009, са своје стране, отпочела примену Прелазног трговинског споразума и либерализацију трговине са ЕУ. Савет министара ЕУ донео је, 7. децембра 2009, одлуку о почетку примене овог Споразума са Републиком Србијом. Истом одлуком, Савет је период једностране примене Прелазног трговинског споразума од стране Србије препознао као доказ о спремности и капацитетима Републике Србије да несметано примењује овај Споразум. 8. Споразум о стабилизацији и придруживању је ступио на снагу 1. сеп-


тембра 2013, чиме је Србија добила статус државе придружене Европској унији. Први састанак Савета за стабилизацију и придруживање је одржан 21. октобра 2013. у Луксембургу, чиме је учињен нови корак у односима Републике Србије са ЕУ. Досадашња примена Прелазног трговинског споразума и Споразума о стабилизацији и придруживању тече несметано. Од 1. јануара 2014. трговина између ЕУ и Републике Србије је у потпуности ослобођена царина осим за одређене, за две стране, посебно осетљиве пољопривредне производе. 9. Потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању Србија се обавезала на постепено усклађивање законодавства са правним тековинама ЕУ, као и њихову доследну примену. Поштујући ову одредбу, Србија је већ у

октобру 2008. усвојила Национални програм за интеграцију Републике Србије у Европску унију (НПИ), којим су планиране законодавне активности како би Србија до краја 2012. године, што је могуће више ускладила своје законодавство са правним тековинама ЕУ. У наставку овог процеса Влада Србије је у фебруару 2013. године усвојила Национални програм за усвајање правних тековина ЕУ (НПАА) за период 2013-2016. У току је израда ревидираног НПАА који ће представљати план достизања потпуне унутрашње усклађености домаћег законодавства Републике Србије са правним тековинама ЕУ до краја 2018, уз уважавање захтева и динамике преговора о приступању ЕУ. Поред законодавних мера, Национални програм за усвајање правних те-

ковина ЕУ ће дефинисати и неопходне институционалне и финансијске предуслове неопходне за њихову примену. 10. Подједнако је важан напредак који је Република Србија учинила ка слободном кретању њених грађана у земљама Шенгенског споразума. Значајне кораке на овом путу представљали су споразуми о визним олакшицама и реадмисији, потписани у мају 2007. Уследио је дијалог о визној либерализацији, током кога је уложено много напора усмерених на испуњавање услова из Мапе пута. Одлука којом је Савет министара ЕУ 30. новембра 2009. омогућио путовање без виза грађанима Србије била је много више од симболичког чина, јер представља снажан сигнал политичког прихватања, извесности европске

13


2.2.2014.

МАГАЗИН

14

перспективе и потврду да испуњавање преузетих обавеза води напретку у процесу интеграције. Република Србија улаже искрене и конкретне напоре, у сарадњи са државама чланицама ЕУ и уз подршку Европске комисије, како би спречила све покушаје изигравања процедура и злоупотребе безвизног режима путовања. 11. Препознајући значај израде националне верзије правних тековина ЕУ као једног од услова за приступање ЕУ, Влада Србије је успоставила систем за стварање националне верзије правних тековина ЕУ. Превођење примарног законодавства Европске уније је у коначној фази израде, а до сада је на српски језик преведено преко 50,000 страница европских прописа. Република Србија је спремна да досадашње и будуће резултате рада у овој области стави на располагање свим заинтересованим странама у региону у циљу унапређења регионалне сарадње. 12. Србија је била и остаје у потпуности посвећена унапређивању сарадње у региону западног Балкана, а регионална сарадња представља један од кључних стубова спољне политике Србије. Своју приврженост регионалној сарадњи Србија је потврдила активним учешћем у раду бројних регионалних организација и иницијатива: Регионални савет за сарадњу (RCC), Стратегија ЕУ за Дунавски регион (EUSDR), Дунавска комисија, Међународна комисија за слив реке Саве, Група за Тису, Јадранско-јонска иницијатива (AII), Иницијатива за сарадњу у југоисточној Европи (SECI), Црноморска економска сарадња, Регионални центар за спровођење закона у југоисточној Европи (SELEC), Удружење шефова полиција југоисточне Европе (SEPCA), Регионална иницијатива за миграцију, избеглице и азил (MARRI), Стратегија ЕУ за Јадранско-јонски регион (EUSAIR), Процес сарадње у ЈИЕ (SEECP), Централноевропска иницијатива (CEI), Брдо процес и Стална радна група за регионални рурални развој (SWG RRD). Србија такође активно учествује у око 50 иницијатива које су, иако аутономне, у вези са Регионалним саветом за сарадњу. За-

кључивање споразума ЦЕФТА 2006, Уговора о Енергетској заједници и Уговора о успостављању европског ваздушног простора допринело је јачању сарадње међу потписницама. 13. Имајући у виду њен географски положај, Република Србија ће приступањем ЕУ дати значајан допринос повезивању трансевропске транспортне и енергетске инфраструктурне мреже. Република Србија је место важних транспортних чворишта, са Београдом као местом спајања друмског, ваздушног, речног и железничког саобраћаја у Југоисточној Европи. Приступањем Републике Србије Европској унији Дунав ће у потпуности постати унутрашњи пловни пут ЕУ. 14. У периоду 2007-2013 Република Србија је у оквиру Инструмента за предприступну помоћ (ИПА) примила различите облике помоћи у циљу спровођења политичких и економских реформи, јачања институционалних капацитета, прекограничне сарадње и економског и социјалног развоја. Република Србија је у важећем финансијском периоду остварила позитиван резултат у управљању ИПА средствима. Помоћ је добро усмерена како би помогла усклађивању законодавства Републике Србије са правним тековинама ЕУ како би се приближили приступним преговорима са ЕУ. Република Србија је успешно завршила процес програмирања ИПА 2007-2013 у износу од 1,5 милијарди евра. Република Србија има позитивно искуство у апсорпцији средстава из ИПА, обзиром да ниво искориштености средстава ИПА на годишњем нивоу износи око 98%. Елементи секторског приступа су успостављени и очекује се пренос надлежности на органе Републике Србије за децентрализовано управљање ИПА средствима. Република Србија је прихватила коришћење ИПА за постепено прилагођавање и увођење у домаћи систем најбоље европске праксе стратешког планирања, доброг финансијског управљања и осмишљавања и спровођења различитих инвестиционих програма, као најбољег начина припреме Републике Србије за учешће у Кохезионој по-

литици ЕУ. Кохезиона политика је конкретан пример солидарности међу државама чланицама ЕУ и значајан покретач њиховог привредног опоравка и конвергенције. Након приступања, заједно са кофинансирањем држава, Кохезиона политика чини веома битан удео у укупим јавним инвестицијама у једној држави и значајно доприноси економском јачању и остваривању заједничких европских циљева. 15. Република Србија се, за разлику од претходних кандидата који су отпочињали преговоре о приступању ЕУ, налази у специфичној ситуацији. Без обзира на сложеност изазова са којим се суочава, Република Србија у доброј вери и са жељом да се пронађу одржива и дугорочна решења, учествује на највишем нивоу у дијалогу са Приштином који се одвија уз посредовање Висoке представнице за спољну политику и безбедност ЕУ Кетрин Ештон. Од 19. октобра 2012. када су одржани први разговори у оквиру дијалога на највишем политичком нивоу до данас одржано је 20 састанака. Најзначајнији резултат је „Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа“ између Београда и Приштине који је у Бриселу парафиран 19. априла 2013. План за имплементацију споразума, такође договорен између Београда и Приштине уз посредовање Високе представнице за спољну политику и безбедност ЕУ договорен је 22. маја 2013. Од виталног значаја за примену Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа као и за укупну нормализацију односа између Београда и Приштине је спровођење резултата локалних избора на КиМ и формирање Заједнице српских општина у складу са изборном вољом грађана. У потпуности разумевајући да процес приступања ЕУ и нормализације морају да теку паралелно и да се међусобно подупиру, Република Србија ће остати у потпуности посвећена наставку процеса нормализације и дијалогу са Приштином. - наставиће се -


15


Седница Скупштине града

МАГАЗИН

2.2.2014.

ПОДРШКА ПРОГРАМИМА ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА

16

- Одборници Скуштине града дали подршку програмима јавних и јавних комуналних предузећа за ову годину. - Изабран вршилац дужности директора Дома здравља. - Одборничка група Сложно за Краљево ускратила подршку својим кадровима на челу Културног центра „Рибница“ и Историјског архива. – Изабрани нови вршиоци дужности директора ових установа


З

а разлику од претходних осамнаеста седница Скупштине града трајала је релативно кратко и завршена после само неколико сати рада. Овога пута је изостала и до сада толико карактеристична појава бројних предлога опозиционих одборника за измену и допуну дневног реда. Да се не би заборавило на ову појаву постарали су се одборници Покрета за Краљево и Демократске странке чији предлози нису добили подршку ни на седници Градског већа одржаној дан пре заседања Скупштине. Одборници Покрета за Краљево тражили су да се из предложеног дневног реда избаци Предлог решења о давању на управљање објекта на Рудну, а да се уврсти доношење одлуке о забрани лепљења предизборних плаката у кампањи 2014. године, сем на за то предвиђеним местима, у центру града и на уласку у град и на местима која би била посебно означена. Уједно су предложили да се у дневни ред уврсти расправа о Дечјем одмаралишту „Гоч“ поводом точења алкохола малолетницима и одговорности менаџ-

мента. Пажња њихове одборничке групе усмерена је и на захтев да се расформира скупштинска комисија за борбу потив корупције са образложењем да протеклих шест година није показала никакве резултате, али и да се реализује одлука органа Српске напредне странке о разрешењу гадоначелника Краљева. Демократе су још једном затражиле разматрање извештаја о раду градоначелника и Градског већа као и ситуације у Фабрици вагона са предлогом да се упути захтев Влади Републике Србије за хитно решавање проблема у пословању овог предузећа и измиривање обавеза према радницима. Свесни чињенице да нема много могућности да њихови предлози буду прихваћени, након што је Градско веће препоручило Скупштини да их не усвоји, одборници Покрета за Краљево су повукли све предлоге за измену и допуну предложеног дневног реда. Шансу да буду прихваћени нису имали ни предлози Демократске странке, али су зато знатно успешнији били предлози Српске напредне странке везани за измене

статута јавних предузећа и одборничке групе Сложно за Краљево која је отказала поверење својим кадровима, директорима Културног центра „Рибница“ и Историјског архива. Нешто више од пола сата било је довољно скупштинској већини да изгласа дневни ред на коме се, осим девет раније предложених, нашло и седам тачака за допуну. Ако се изузму нешто оштрији тонови приликом утврђивања кворума у току гласања за прихватање одређених предлога могло би се закључити да је осмнаеста седница прошла релативно мирно. Један за другим усвојени су сви предлози и донета одговарајућа решења којима се пре свега даје сагласност на програме пословања јавних и јавних комуналних предузећа за ову годину. Међу кадровским решењима које су усвојили одборници Скупштине града најзначајније је оно којим се за директора Дома здравља именује др Љубомир Стефановић. Нови директор Културног центра „Рибница“ је Снежана Петковић Терзић, а Историјског архива Милош Тодоровић. Т. Радовановић

17


18

МАГАЗИН 2.2.2014.


19

Фото. М. Радовановић


МАГАЗИН

2.2.2014.

Ванредна седница Градског већа

20

ПАРЕ ШКОЛАМА И МЕСНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА - Градско веће донело одговарајућа решења о рсподели буџетских средстава основним и средњим школама и месним заједницама. – Усвојен извештај о стању безбедности на путевима који потврђује знатно унапређење у односу на сваку од последње четири године


гетске, комуналне и услуге комуникација, осигурање, закуп и остале, предвиђено је 2,5 милиона динара, а милион динара више од ове суме за административне услуге, медијске и услуге информисања репрезентацију, израду пројекта и надзор над њиховом изградњом. Потребу за културом, спортским активностима, геодетским и другим специјализованим услугама месне заједнице ће морати да задовољавају коришћењем дела од само 1,5 милион динара. Највећи износ, читавих 78 милиона динара, планиран је за поправке и одржавање објеката у месним заједницама, а део средстава за измирење обавеза које су преузете у претходној години на основу пројеката, предмера и предрачуна које поседују месне заједнице. Савет за кординацију послова безбедности саобраћаја на путевима је усвојио предлог извештаја о стању безбедности саобраћаја на путевима на територији града Краљева, који су подржали и чланови Градског већа. У извештају се наводи да је стање безбедности у протеклој години било боље него у било којој од 2009, а закључак се изводи на основу податка о смањењу броја погинулих који је, са изузетком те године, у односу на претходну смањен за 34,6 одсто. Позитивном резултату доприноси смањење укупног броја саобраћајних незгода за 19,4 одсто, броја саобраћајних незгода са настрадалим лицима за 12,4, а оних са материјалном штетом за 26,7. Број теже повређених мањи је за 17,6, особа са лакшим телесним повредама за 3,6 одсто, а за нешто више од петине мања је и материјална штета. Укупан број саобраћајних незгода је у сталном паду, па је у односу на 2009. чак три пута мањи. Стање безбедности саобраћаја у другој половини прошле године оцењено је као неповољно, јер је у односу на прву половину забележено погоршање у свим областима, броју погину-

лих лица, броју саобраћајних незгода и оних са настрадалим лицима, а већи је и број повређених. Иако су најкритичније и у претходној години биле деонице државних путева, на којима је погинуло 12 а повређено 191 лице, у насељеним местима се догодило 347 саобраћајних незгода. Од укупног броја погинулих и повређених лица најугроженији су возачи, затим пешаци па бициклисти, а од укупно 32 деце млађе од 14 година седморо страдалих су бициклисти, девет пешаци, а 16 путници. Двоје бициклиста је погинуло, а петоро лакше повређено, док су међу пешацима двоје доживели теже, а седморо лакше телесне повреде. Тешке телесне повреде задобило је и двоје деце које су у моменту саобраћајне незгоде били путници моторних возила, док су повреде код преосталих 14 процењене као лакше. Радује податак да у претходној години није било саобраћајних незгода које су изазвали ђаци. Учесници саобраћајних незгода су у највећем броју случајева аутомобили, затим бициклисти, па мотоциклисти, а следе теретна моторна возила, радне машине и аутобуси. Од четири незгоде у којима су учествовали возачи трактора један возач је погинуо, а три претрпела лакше повреде, док је од 66 пешака погинуло четири, 16 претрпело тешке, а 61 лакше телесне повреде. Највише незгода догодило се у септембру, а у критичне месеце убрајају се април, јун и август. Савет за безбедност саобраћаја на путевима констатује да су најчешћи узроци саобраћајних незгода укључивање или непрописне радње, неприлагођена брзина условима пута, неуступање првенства пролаза, вожња под дејством алкохола, затим непрописно претицање и други, а највише саобраћајних незгода са погинулим лицима догодило се због неприлагођене брзине. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

М

ање од четврт сата било је довољно члановима Градског већа да усвоје одговарајућа решења којим се потврђује коришћење буџетских средстава основног и средњег образовања за текуће и капиталне трансфере на нивоу Републике за ову годину, распоређивање средстава месним заједницама као индиректним корисницима и усвоји Извештај о стању безбедности саобраћаја на путевима на територији града за претходну годину. Градско веће је на ванредној седници, 43. по реду, усвајањем решења о коришћењу буџетских средстава намењених образовању за текуће и капиталне инвестиције утврдило распоред коришћења за основно образовање коме по основу текућих трансфера припада нешто више од 217 милиона динара, а од капиталног трансфера додатних 42,5 милиона што укупно чини скоро 260 милиона динара од којих свој део чека свака од 23 основне школе са територије града. Десет средњих школа могу да очекују део од укупно 130 милиона динара у које поред 106,78 милиона текућих припада и 23,3 милиона динара средстава капиталног трансфера. Највећи део средстава, више од 19 милиона, припада Пољопривредно-хемијској школи „Др Ђорђе Радић“, а по висини средстава на које могу да рачунају следе Електро-саобраћајна школа „Никола Тесла“, Шумарска школа, Машинско-техничка школа „14. октобар“, Гимназија, Уметничка школа, Медицинска школа, Економско-трговинска школа, Музичка школа и „Иво Лола Рибар“. Одлуком о буџету града Краљева за ову годину за рад месних заједница планирано је 88,2 милиона динара, а распоред коришћења начињен је на основу њихових захтева, реалних потреба и расположивих средстава. За сталне трошкове, који обухватају оне који се односе на платни промет, енер-

21


Краљевачки напредњаци пред мартовске изборе

МАГАЗИН

2.2.2014.

ОТКЛОЊЕНЕ СВЕ ДИЛЕМЕ 22


Фото: М. Радовановић

- Александар Вучић главни адут напредњака на мартовским изборима. – Краљевачки напредњаци председника странке сматрају најбољим избором за будућег премијера који једини Србију може снажније да повуче напред. – Медији трапаво пренели информацију о смени градоначелника Краљева. – Драган Јовановић остаје на челу града, и за то има подршку централе странке. - Драган Јовановић је градоначелник Краљева и ту функцију обавља док супштинска већина не поднесе захтев о његовом разрешењу, или ако из одређених разлога сам не поднесе оставку

23


2.2.2014.

МАГАЗИН

24

Драган Јовановић


П

отписвањем два указа, једног о распуштању Народне скупштине а другог о расписивању парламентарних избора, председник Србије Томислав Николић је отклонио све дилеме које месецима уназад владају међу онима који прате збивања на политичкој сцени. Према речима председника актуелна Влада је желела да провери легитимитет после свега што се дешавало током годину и по дана од конституисања, а опозиција добила прилику да на фер, демократским и слободним изборима покуша да убеди гласаче у исправност својих ставова. После потписивања указа о распуштању Скупштине Србије и расписивања избора председник Николић је подсетио да је Србија почетком преговора о чланству у Европској унији остварила за многе незамислив циљ, успоставила дијалог са Привременим институцијама у Приштини и отворила врата европских интеграција. Након обновљених и нових пријатељстава у свим деловима света земљу очекује још много посла и болне реформе које ће унапредити живот грађана. Државу дочекују нови изазови у бољој атмосфери у којој многи размишљају слично о задацима који су пред њом. У таквој ситуацији међу краљевачким напредњацима нема дилеме да ће на следећим изборима највећи адут Српске напредне странке бити Александар Вучић, а да такво расположење постоји и код највећег броја грађана Србије. То је и повод за веровање да ће оно бити преточено у убедљиву победу на изборима 16. марта. Поред предлога да се провери воља грађана Александар Вучић је инсистирао на провери свог легитимитета у странци, а свих 3.804 делегата Изборне скупштине Српске напредне странке дало му је безрезервну подршку након што су то учинили градски и општински одбори. - Тиме је на најбољи могући начин потврђена принципијелност, доследност и одговорност политике коју заступа и афирмише и свега што чине он и странка у погледу заустављања двадесетогодишњег економског национа-

лног и културног пропадања земље и њеног постепеног, али сигурног, увођења у породицу модерних уређених европских држава – истиче портпарол краљевачких напредњака Маја Даниловић уз нагласак да је на трећој по реду Изборној скупштини Српска напредна странка показала снагу, јединство и одговорност спремношћу да се провери народна воља. У веома кратком периоду од оснивања Александар Вучић је, уз помоћ Томислава Николића, Српску напредну странку учинио најмоћнијом, , најорганизованијом и најбројнијом политичком организацијом у Србији која је преузела одговорност за судбину земље и народа, а онда се упустио у обрачун са корупцијом и криминалом као највећим друштвеним злом које деценијама разара темеље државе. Краљевачки напредњаци истичу да је активност челника странке усмерена и на решавање проблема незапослености, дефетизма у свим областима, одсуства перспективе за бројне категорије грађана, посебно младих. Александар Вучић је најзаслужнији што је почело да се решава тешко наслеђе огромних проблема са Косовом и Метохијом, дубоки јаз са Европском унијом, а ојачају економски односи са најмоћнијим земљама у свету, Америком, Русијом, Кином, Уједињеним Арапским Емиратима и другим. Због свега тога је у редовима кра-

љевачких напредњака преовладало уверење да је Вучић најбољи избор за председника странке, али и будућег премијера који једини Србију може снажније да повуче напред. И председник градског одбора напредњака, и народни посланик, Зоран Бојанић потврђује да је Влада Србије у последњих годину и по дана постигла изванредне резултате у које се убрајају борба против корупције и криминала и приближавање Европској унији. - У Српској наредној странци смо дошли до закључка да то није све и да је само почетак, да је кључ и решење свих проблема у Србији, оно што мучи 75 одсто наших суграђана, запошљавање посебно младих који су у суровим транзиционим временима изгубили посао и могућност да породици обезбеде нормалан живот. Влада је достигла врхунац и даље се овако није могло. Постојали су разноразни утицаји тајкуна на рад владе, а Српска напредна странка сматра да има обавезу да преузме пуну одговорност и води будућу владу са циљем да побољша економију и привреду, да до краја ове године омогући велики број нових радних места и стабилан живот – каже Бојанић. На почетку нове декаде која се поклапа са преговорима о приступању Европској унији циљ Србије је да омогући бољи живот грађана што је једини и искључиви мотив парламентарних

25


2.2.2014.

МАГАЗИН

26

избора. У тренутку кад се Србија налази у ситуацији да одлучује о кретању напред или стагнацији напредњаци верују да једино прва опција може да обезбеди бољи живот суграђана. Од 18. децембра када је, након седнице председништва Српске напредне странке, објављена препорука краљевачком Градском одбору да покрене поступак смене градоначелника у граду влада специфична атмосфера у којој се, у недостатку званичних информација, пласирају различите приче о томе да ли се на челу града и даље налази Драган Јовановић или не. Све дилеме разрешава Зоран Бојанић потврдом да Драган Јовановић није смењен, нити је предложен за смену. - Водила се дискусија на председништву, донети су одређени закључци, а на нама је било да радимо и ми смо радили. Господин Драган Јовановић обавља своју функцију на коју га је изабрала Скупштина града Краљева, а ја се надам да ће је обављати још дуго и квалитетније него до сада. У Српској напредној странци се ништа није променило, а то сам рекао и пре два месеца кад је покренуто то питање. Господин Драган Јовановић је градоначелник Краљева и ту функцију обавља до оног тренутка док супштинска већина, ако некад буде размишљала о томе, не поднесе захтев о његовом разрешењу, или ако човек из одређених разлога сам не поднесе оставку – каже Бојанић.

После више од месец дана коначно се огласио и градоначелник Краљева потврдом да има подршку Градског одбора, али и централе напредњака. - Имам подршку и врха странке, а процењен сам као добар војник који се бори за интересе града Краљева, наравно и за оно што спроводи Српска напредна странка. Не видим да могу било шта специјално да побољшам, јер сам и до сада давао максимум, иако увек може боље. Доста тога је урађено одлично, нешто је урађено добро, нешто је могло боље, или много боље. Ја сам тога свестан без обзира на причу о мојој смени, а да и није била покренута иницијатива ја бих оно што није добро мењао – каже Јовановић уверен да ће на мартовским изборима позиција Српске напредне странке бити много јача, а да ће се то одразити и на локалну средину што ће њему као градоначелнику помоћи да

Трапави медији - Странка поставља, странка именује, странка тражи да се разреши. Српска напредна странка то није тражила. Закључак је закључак, а ја сам оно вече рекао да никад није донета таква одлука, а да су медији то мало трапаво пренели – каже Бојанић.

много лакше и једноставније уради све што је замислио. И ма колико да су образложења двојице уважених чланова Српске напредне странке убедљива остаје отворено питање шта ће на то рећи Председништво. Чињеницу да се од препоруке о покретању поступка за смену ништа није променило злобници коментаришу као слабост највишег органа странке који није у ситуацији да контролише један градски одбор. Други верују да сукоб две струје међу напредњацима улази у нову фазу у којој је она која подржава Краљевчане у благој предности што може негативно да се одрази на подршку граду у наредном периоду. Податак да најављене смене нису покренуте ни у другим градовима о којима је било речи 18. децембра наговештава могућност да још ништа није коначно решено. Уколико све остане само на речима поставља се оправдано питање колико се уопште може веровати и осталим тврдњама које долазе из редова странке која има одлучујућу улогу у животу грађана Србије. Није познато да ли ће најновије тврдње краљевачких напредњака потврдити и председништво странке. Пажљивији посматрачи дешавања на политичкој сцени у изјави председника краљевачких напредњака виде могућност да градоначелник ипак поднесе оставку. Т. Радовановић


ПРЕДСЕДНИШТВО СРПСКЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ О КАДРОВСКИМ ПРОМЕНАМА

Ми смо вечерас на седници Председништва разговарали о ономе што смо најављивали готово три месеца уназад. Урадили смо озбиљну анализу свега онога што се дешавало у Србији у последња три месеца, а за шта су одговорни људи које је делегирала Српска напредна странка. Донели смо одређене закључке и морам да кажем ове закључке које смо вечерас донели на томе нећемо стати већ ћемо наставити даље са анализом и убудуће ћемо радити анализу свега онога што наши људи у извршној власти раде. Ми смо вечерас донели одлуку да предложимо локалним одборима смену два градоначелника, да предложимо излазак из власти у десет општина, и такође даћемо предлоге за смену неколико директора јавних предузећа на републичком нивоу.

Ради се о градоначелницима Ужица и Краљева Саши Милошевићу и Драгану Јовановићу. Десет општина из којих ће Српска напредна странка изаћи из власти су Жабари, Жагубица, Бољевац, Љиг, Кнић, Рача, Ивањица, Врање, Бела Црква, Житиште и Ваљево. Ради се о великим градовима и малим општинама у којима Српска напредна странка има учешће у власти, али нисмо кључни фактор, а свесни смо тога да не ради добро у градовима и општинама и свесни смо тога да се све оно што је лоше везује за Српску напредну странку. Ако већ не можемо озбиљно да утичемо на то не желимо да сносимо одговорност за оно што је лоше и дешава се у тим општинама. Поред овога предложена је и смена стотинак функционера носилаца јавних предузећа, носилаца функција у ло-

калним срединама али о њима нећемо, пошто је технички то неизводљиво да радимо, говорити јавно на конференцијама за штампу, али свакако ћете у наредним данима видети у свим локалним срединама да ће доћи до промена тако да вечерас нећемо именовати никога од тих људи. Што се тиче јавних предузећа ви сте доста и сами кроз своје медије говорили о томе иако ми из странке нисмо давали назнаке о томе ко би могао да буде смењен. Нека предузећа су заиста и помињана, али вечерас их нећемо коментарисати с обзиром да странка даје предлог влади за смену тих људи тако даће на седници владе бити више речи – рекао је после седнице председништва странке председник Извршног одбора Радомир Николић.

27


Напредују радови на изградњи спортске дворане у Рибници

МАГАЗИН

2.2.2014.

ПРВИ СПОРТСКИ СУС

28

- Одборици Скупштине града и чланови Градског већа обишли градилиште хале спортова у Рибници и моста преко Ибра. - Када најкасније 1. септембра буде пуштена у рад нова спортска дворана у Рибници укупна цена неће премашити 900 милиона динара. Приближава се крај треће године од почетка радова на изградњи хале спортова коју је бивша власт најављивала као оставарење деценијског сна генерација Краљевчана. Током скоро три године су са различитих страна стизале прилично контрадикторне информације о динамици радова и висини трошкова градње који су са непуних пола милијарде на почетку достизали милијарду и 200 милиона динара. У намери да разјасни све недоумице, а онима који у Скупштини града доносе одлуке о издвајању средстава за градњу покаже докле се

стигло са радовима, директор Дирекције за изградњу и планирање „Краљево“ Ненад Нерић је, за одборнике Скупштине града, чланове Градског већа, директоре јавних предузећа и народне посланике, организовао обилазак два значајна градилишта, халу спортова у Рибници и мост преко Ибра који у продужетку Скопљанске улице спаја леву и десну обалу Ибра. У централном делу спортске дворане у Рибници приближно квадратног облика димензија 65 пута 66 метара, која је намењена одржавању спортских и различитих културних ма-

нифестација, налази се терен дуг 44 а широк 27 метара димензионисан за одржавање највећих спортских такмичења у затвореном простору, рукометних, кошаркашки, одбојкашких, али и свих других такмичењима у малим спортовима. У централном делу је разлика у висини између пода и плафона нешто виша од 20 метара, а у делу изнад трибина нижа за 4 метра што задовољава критеријуме за одржавање свих такмичења међународног ранга. Објекат има четири етаже које поред терена и гледалишта обухватају ресторански део и административне


СРЕТИ У СЕПТЕМБРУ

просторије. Испод трибина се налазе четири свлачионице са тоалетима и тушевима, две намењене судијама и делагату, две за тренере, четири клупске просторије, амбуланта, анти-допинг соба, теретана са одвојеним свлачионицама и тоалетима, техничка просторија са машинским и електро инсталацијама, остали помоћни простори и остава за спортске реквизите. Тоалети за гледаоце налазе се испод првог реда трибина. У приземљу су и главни комуникациони простори везани за одвијање спортских такмичења, а на првом

спрату кафић са пратећом кухињском просторијом и тоалетима, док су на другом спрату смештене прес сала, сала за састанке, три канцеларије, рачунарски центар и друго. Термоизолациона фасада омогућава да објекат буде изузетно енергетски ефикасан, а измена у пројекту омогућила је да се постигне потребан степен ефикасности у осветљавању терена без употребе струје. Тако су створени услови да се тренинзи, а и нека спортска приредба, одрже само уз коришћење дневног светла током видљивог дела дана.

Изузетно кавлитетан паркет задовољава све стандарде везане за апсорпцију удара, одбијање лопте од пода, а и противпожарне критеријуме какве су морали да задовоље столице и сви други елементи у складу са стандардима које прописују међународне спортске асоцијације. Потпуном комфору овог спортског објекта треба да допринесу три независна начина грејања, на гас, течно гориво и уз помоћ топлотних пумпи које је град добио од „Техногаса“. Течно гориво је планирано да се користи као резерва, а гас да помогне у догревању када

Фото: М. Радовановић

- Значајан капитални објекат дело је краљевачких грађевинара. - У унутрашњости савремене спортске дворане грађене по стандардима које прописују међународне спортске федерације има места за 3.331 гледаоца

29


пумпе не буду у ситуацији да задовоље потребе за довољном количином топлоте. Пројектант је предвидео да свака од целина у оквиру објекта има независно грејање тако да ће административни део, свлачионице, или простор за спортисте моћи да се загревају независно од гледалишта. У финансирању објекта су учествовали локална управа и република преко Фонда за развој. Град је у првој фази уложио 70 одсто средстава, а извођење радова је поверено конзорцијуму краљевачких предузећа који су чинили „Амига“, „Ју Кеопс“ и „Валве профил“. Од укупно 9.167 квадратних метара бруто површине искоришћено је 8.332 квадрата, или 91 одсто, што салу чини изузетно ефикасном по питању коришћења простора. У унутрашњости има места за 3.331 гледаоца од којих 2.961 може да се смести на две трибине смештене уз дуже странице терена, а остатак на монтажне телескопске трибине са јужне и северне стране. Уз све то предвиђено је и 14 места за особе са посебним потребама, а укупном комфору треба да

допринесу и два изузетно модерна семафора. Директор дирекције за планирање и изградњу наглашава да су до сада изведени радови, укључујући и порез на додату вредност, достигли тек 755 милиона динара што у потпуности демантује податке са највиших нивоа власти да су трошкови за читавих 20 посто премашили милијарду динара. У току је процес спровођења јавне набавке за радове друге фазе који укључују уређење простора око хале, изградњу паркинга, саобраћајница, поплочаних пешачких и травнатих површина, постављање јавне расвете и слично. Радови друге фазе на 14 хиљада квадрата подразумевају уградњу 23 хиљаде кубика различитог материјала и 5.800 квадрата асвалта потребних за приступне саобраћајнице, паркинг за 260 аутомобила и шест аутобуса. У 7.200 квадратних метара пешачких површина са 2.800 метара оивичења биће уграђено 200 кубика бетона, а поред стаза постављено 30 клупа што читав простор око хале претвара у парк који омогућава лагану шетњу и одмор кад год то временски

МАГАЗИН

2.2.2014.

Светиње

30

Председник Надзорног одбора Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ Зоран Вукадиновић демантује наводе министра Велимира Илића да је цена изградње спортске дворане у Рибници достигла милијарду и 200 милиона динара. Халу су, каже он, градили вредни Моравци, умни, паметни, честити и поштени људи који су за другу фазу тражили 40 милиона динара мање него што се очекивало. - Морате знати да је ово, поред наших светиња Студенице и Жиче, највећа светиња коју су градиле руке вредних људи из „Амиге“, као носиоца конзорцијума, „Ју Кеопса“ и оних који су доказали да су овакви објекти намењени за све врсте спортова, а не некакве окружне лиге како су то говорили они који не воле овај град. Видећете још данас једну светињу коју граде људи рођени овде који воле своју Србију. Добио сам улогу испред Социјалистичке партије да станем испред вас честита и поштена образа и да се ни у једном тренутку не застидим, јер је ово светиња која ће нашој деци остати у аманет. Почео је неко други, завршиће неко трећи, али смо сви ми овде. Били су ту посланици једни, сад су дошли други, а све су то наши људи и све молим да помогнете да ово што је неко почео једног дана оставимо у аманет онима који ће чувати, да кажем хвала „Амиги“ која је носила конзорцијум и успела да докаже да Краљево има с ким и са чим у овој Србији да се шета – поручио је одборницима Скупштине града Зоран Вукадиновић.

услови буду дозвољавали. Читав простор око хале биће добро осветљен довољном количином светла која допире са 37 стубова јавне расвете. Друга фаза подразумева и радове на централном систему за надзор и управљање, дизел енергетском постројењу, хидрантима, водоводној и електро мрежи, фекалној и атмосферској канализацији, али и изградњу трафостанице и мерно регулационе станице за снабдевање објекта гасом. Отворене су понуде за извођење радова у другој фази, а најповољнију је дао конзорцијум краљевачких предузћа који, поред јавних комуналних „Путеви“ и „Чистоћа“ , чине А.Д. „Нови Пазар пут“ и „Амига“. Иако је рок за завршетак радова 120 дана инвеститор очекује да би могли да буду завршени раније, а цена од 120 милиона динара је знатно испод очекиване за ову врсту посла. Када се саберу сви трошкови до одигравања прве званичне утакмице не би требало да достигну 900 милиона динара. Трећа фаза подразумева опремање хале потребним реквизитима и уређајима, набавку и монтажу кошева и голова, заштитних мрежа, клупа, опреме за лекарску и анти-допинг собу, уређење ентеријера, а све заједно не би требало да премаши 25 милиона динара. Преградна завеса на средини терена треба да омогући да се у спортској хали истовремено одвијају два тренажна процеса. Очекује се да извођач радова друге фазе буде уведен у посао чим то временски услови дозволе, а у Дирекцији за планирање и изградњу верују да би то могло да се догоди најкасније до почетка марта. Паралелно за извођењем радова свој део посла радиће комисија за технички пријем након чега треба да се добије употребна дозвола. Читав процес не би требало да траје више од месец и по дана, па се очекује да 1. септембар буде крајњи рок за пуштање спортске дворане у употребу. Инвеститор прижељкује да то буде месец дана раније, у време кад буде завршен и мост преко Ибра у продужетку Скопљанске улице. Т. Радовановић


31


32

МАГАЗИН 2.2.2014.


33


Одборник Срђан Кнежевић истакао кандидатуру за градоначелника (2)

МАГАЗИН

2.2.2014.

КУД ПЛОВИ ОВАЈ БРОД

34


- Илузорно је очекивати да власт која нема довољно слуха за колеге из одборничких клупа има разумевање за проблеме грађана. - Политичка врхушка која влада градом одавно се одвојила од базе и углавном испуњава жеље тридесетак особа које су одмах након избора поделиле функције и заузеле позиције на најистакнутијим местима у граду. – Страх од одласка градоначелника, или превремених избора, темељи се на могућности да би важна места у Градској управи и јавним предузећима могли да заузму неки други људи

35


36

МАГАЗИН 2.2.2014.


Л

егитимно право опозиције је да аргументовано критикује власт и у сваком потезу проналази разлоге који дискредитују њене најистакнутије представнике. Више од двадесет година вишестраначја у Србији доказује константну нетрпељивост представника странака на власти и оних из опозиције од којих обе стране максимално искључују способност друге да уради ишта паметно. Са таквих позиција је пре годину и по дочекана и нова власт у Краљеву о којој све ово време представници опозиције готово да нису изрекли ни једну реч похвале. Један од најоштријих критичара власти у Скупштини града је одборник Пулса Србије Покрета за Краљево Срђан Кнежевић. Иако се сви учесници политичке утакмице куну у демократичност након избора на сцену ступа право јачег и залагање за компатибилност локалне са републичком влашћу, без обзира на резултате избора, што по веровању нашег саговорника неми-

новно води у централизам. - Чему онда избори? Само лепимо плакате, наружимо град, а онда нам власт кроји неко ко није овде. Изађимо на републичке изборе, дајмо парламенту да постави своје експоненте и нека воде град поштеније и нормалније. Зашто уопште имамо 70 одборника који ће да дижу руку и праве трошак. Нек поставе Градско веће од колико год хоће људи, нек поставе градоначелника, па да знамо ко је крив за оно што не ваља. Морамо да се одмакнемо од колективне одговорности, јер ја не могу да сносим одговорност за злочине које је неко извршио у моје име. Систем у коме нико није крив одговара властима, јер одговорност распрше на 70 одборника. Зато у парламенту и инсистирамо на пребројавању гласова да остане записано како је ко, и по којој савести, гласао – каже Кнежевић. Без обзира што је локална власт у Краљеву компатибилна са републичком у протеклих годину и по дана по-

казало се да то и није нека посебна предност. Податак да је на једној од ранијих седница Скупштине града, мало у шали а мало и озбиљно, истакао кандидатуру за градоначелника у случају да актуелни из било ког разлога одступи са функције Кнежевић у први план ставља чињеницу да јавности није најбоље познато како функционишу градоначелник и Градско веће. Уверење да се политичка врхушка која влада градом одавно одвојила од своје базе и углавном испуњава жеље тридесетак особа које су одмах након избора између себе поделиле функције, и заузеле позиције на најистакнутијим местима у граду, ствара код њих страх од смене градоначелника, или превремених избора, због уверења да би важна места у Градској управи и јавним предузећима могли да заузму неки други људи. Наговештај нове власти на почетку мандата да ће да расветли све нелегалне послове претходника, ра-

37


2.2.2014.

МАГАЗИН

38

зоткрије махинације и допринесе да се кривци казне наишла је на одобравање великог дела опозиционих одборника. Градоначелник је указивао на бројне мутне радње везане за изградњу хале, али и много тога што се дешавало током санације последица земљотреса. Како се то није догодило у опозицији се све више ствара уверење о посебној врсти спреге која не дозвољава да се јавно прикажу све чињенице везане за негативне појаве, или бар обзнани како их није ни било. Иако је као последњи дан за подношење извештаја о свим догађајима везаним за земљотрес истекао половином децембра прошле године он још није достављен одборницима Скупштине града који с правом негодују и позивају на одговорност пре свих оне који су тако нешто наговештавали и тако доводили грађане у за-

блуду. - Следећа је била прича да ће да буду много ближи грађанима, да ће власт да буде приземнија, сусретљивија, а Канцеларија за брзе одговоре помогне грађанима да лакше решавају проблеме. Дошли смо у ситуацију да чланови владајуће партије не могу да дођу до градоначелника, јер он не прима никог, чак ни чланове своје странке. Сијасет људи ми се жалило да обијају његов праг и никако не могу да дођу на ред. Ако већ не може он има пет помоћника који би нон-стоп требало да примају грађане, а не само плату, да тријеришу, саслушају па проследе некоме ко може да им помогне у решавању проблема. Затворили су се као у Бастиљу, па не можеш да им приђеш ни изнесеш проблем или сугестију – каже Кнежевић уверен да би као градоначелник био много предус-

ретљивији кад су у питању проблеми грађана. Чињеница да од конституисања локалног парламента није прихваћен ни један предлог опозиционих одборника довољно јасно говори о односима који у њему владају, а неупућеном би се могло учинити да опозиција није способна ни да предложи нешто корисно. Срђан Кнежевић потврђује да је у овом периоду било изузетно добрих предлога опозиционих одборника, а то што их није прихватила већина више говори о њој него опозицији. На основу свега изводи се закључак да је, у ситуацији кад немају довољно слуха за колеге из одборничких клупа, илузорно очекивати да имају разумевања за проблеме грађана. Одсуство спремности за сарадњу наводи на закључак о одвајању од народа али и, што је посебно алармантно, изостанку


било какве жеље да прихвати примедбе о незаконитости у раду. Тај манир наслеђен је од претходне власти која је доказала да су гласови 36 од 70 одборника јачи од било којег закона. У настојању да утиче на промену односа према закону, а потврду исправности ставова докаже на суду, покренути су бројни судски спорови од којих су челници Покрета за Краљево морали да одустану притиснути чињеницом да вишегодишњи процеси потпуно обесмишљавају основ за тужбу. Срђан Кнежевић посебно идникативним сматра повећање броја чланова Градског већа само да би се задовољили све већи апетити коалиционих партнера. - Помака унапред нема ако је испуњавање жеља резулат уцена. Немам где да убацим човека који је лепио плакате, и задужио нас, па хајде да проширимо Градско веће за још два

члана. У реду је да га прошире ако имају два изузетна стручњака. Овако имамо два лекара у већу и међу помоћницима градоначелника, а пет година не умеју да издвоје Дом здравља из Здравственог центра. Иако је речено да ће сума новца за рад бити иста буџет показује да је већа. Не можемо да пропратимо све, а има одборника позиције којима проради савест, не могу да ћуте па нам дају информације на основу којих реагујемо. За сваку седницу парламента спремамо се по седам дана. Читамо материјале појединачно, онда разматрамо заједно па пишемо амандмане. Не разумем се ја у све, али се добро припремим, а кад нешто не знам питам онога ко зна. Одборници позиције не разумеју много тога, а неће да питају, па ја испаднем доктор – каже Кнежевић уверен да се представници власти нису прославили ни кад су у питању

инвестиције. Иако је финансијска ситуација тешка неки пројекти се финансирају без јасне представе о приоритетима, а новцем из кредита које ће морати да враћају многе будуће генерације. Ништа бољи по том питању нису били ни представници претходне власти који су, верује Кнежевић, одређене инвестиције форсирали из чистог ината. Међу такве сврстава кружни ток у Рибници на путу према Жичи који је направљен још пре две године као веза са будућим мостом чија је изградња у то време била прилично неизвесна. Иако је инвестиција оправдавана потребом чињеница да ни данас није профункционисала пуним капацитетом наводи на закључак да у то време није била неопходна. Проблем посебне врсте предстаља сазнање да је по многима направљена медвеђа услуга учесницима у саобраћају. Такво

39


40

МАГАЗИН 2.2.2014.


понашање обило се у главу експонентима локалне власти на последњим изборима, а опозиција покушава да бирачима, који су између два зла изабрали мање, докаже да ни актуелна власт није ништа боља. И ма колико да се противе одређивању приоритета у финансирању у Покрету за Краљево не одбацују потребу да се настави са оним што је започето. - Све што је започето треба да се заврши, али треба и нешто ново да се почне, јер морамо да имамо визију како Краљево треба да иде даље. Међутим, видим да визије нема, и да ми немамо никакав циљ, јер ни ова, као ни она, власт нема визију да се покрене нека производња. Највећа инвестиција били су „ДИС“ и „Темпо“, али се у њима не зарађују паре него троше. У „ДИС“-у је отворено 50 радних места, па је после месец дана отпуштена половина радника кад су видели да нема промета, мада су их искористили док сложе робу у рафове – каже Кнежевић замерајући властима што ништа није учинила да помогне привредницима који су претрпели штете у земљотресу. Више од тога смета што ни оно што су могли нису урадили да би се помогло „Фабрици вагона“ и „Магнохрому“ да изађу из проблема који им угрожавају даљи опстанак. И опет се поставља питање компатибилости са републичким властима и користи које од тога има локална заједница. Уверење да би био бољи градоначелник Краљева од актуелног наводи на размишљање да би то постигао константним инситирањем на укључењу републичких органа у решавање највећих проблема који оптерећују живот грађана Краљева. Разлог оваквом ставу је сазнање да је све у држави централизовано и да локална управа тешко може да постигне било шта у области у којој је

остала без ингеренција. Повремени покушаји да се у Краљеву формира права индустријска зона нису дали резултате какве би, по мишљењу опозиционих првака, требало очекивати. Због тога таворе и највећи привредни капацитети који би, верује Кнежевић, могли да буду место на коме би никле десетине мањих привредних субјеката. Када је пре годину и по дана после много муке конституисана локална власт једно од обећања њених најистакнутијих представника било је да ће се наставити радови на изградњи карго центра у непосредној близини Аеродрома „Морава“ у Лађевцима, а тврдили су то и представници власти који на изборима нису успели да добију довољно поверење бирача. Контрадикторне информације о роковима за завршетак радова на конверзији аеродрома и његовом пуштању у редован саобраћај стварају нову дилему, да ли ће икада бити приведен намени инфраструктурни објекат у који је већ уложено толико пара. Више од тога пажњу критичара локалне власти брине податак о количини пара потребној да се радови заврше. Иако би се по неким изјавама могло закључити да је аеродром готов, а да је пуштање у редован саораћај само питање дана, у не тако малом делу јавности све је присутнија сумња и уверење да није урађено више од трећине планираног. Најбољи деманти била би права информација о стању на овом објекту који као да је заборављен. Можда ће предизборна кампања која почиње ових дана актуелизовати ово питање и аеродром поново ставити у жижу интересовања јавности баш као што је то било и пред последње параламентарне изборе. Сазнање да и други градови у плановима развоја помињу интензивирање авио саобраћаја подгрева

сумњу да би један перспекиван пројекат могао да доживи фијаско и никада не буде оно што је требало да буде. - Ако се и отвори шта ћемо да возимо. Ко гаји воће кад је све замрло, а овим што имамо не можемо ни камионе да напунимо? Од тог аеродрома нема ништа и питање је како ће све да се заврши поготово након бројних тужби власника земље којима је она плаћана двадесет пута мање него само годину дана раније – каже Кнежевић. У Краљеву које је пред крај прошлог века прихватило тридесетак хиљада прогнаних лица са простора Косова и Метохије раде још само јавна предузећа. Па иако се годинама уназад говори о новим инвестицијама њих нема па нема, а као добар повод и оправдање представници власти налазе у чињеници да још није почела обећана изградња аутопута који би требало да обезбеди бржи пут робе од произвођача до купца. Колико је ова констатација погрешна сведоче бројне мање средине које се налазе поред ауто пута, а ипак нису успеле да привуку пажњу оних који би били спремни да улажу у нове капацитете. У делу јавности влада уверење да инвестиције изостају због неспособности власти да створе амбијент у коме би се нови привредници осећали релаксираније. Почетком ове године приводи се крају реализација пројекта регулаторне реформе Градске управе чији је основни циљ да потенцијалним инвеститорима, страним и домаћим, омогући лакши пут до докумената потребних за градњу. До истека тог рока није остало много времена, а осим приче о позитивним ефектима конкретних резултата још нема. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

41


Урбана регенерација зграда у Доситејевој у пролеће наредне године

МАГАЗИН

2.2.2014.

ДУГ ПУТ ДО НОВИХ СТАНОВА

42

- Централна европска банка одобрила кредит за урбану регенерацију станова у Доситејевој улици. - Ратификацију Оквирног споразума успорава распуштање Народне скупштине. – Због неспоразума са Министарством грађевинарства и урбанизма непотребно изгубљено пола године што може да утиче на планирану динамику реализације пројекта. – Почетак радова најкасније у јуну 2015. године


одговорна за припрему и спровођење пројекта, управљање, мониторинг, извештавање, финансијски менаџмент, уговоре и друге активности. Стални састав чине лица која именује локална управа, а повремено могу бити ангажовани и стручњаци са стране да помогну у активностима која се односе на правна питања, јавне набавке, заштиту животне средине и слично. До окончања административног поступка следи закључивање Оквирног споразума који треба да ратификује Народна скупштина, а посебан споразум са градом треба да склопи Министарство грађевинарства и урбанизма, а са Општинском стамбеном агенцијом и Јединицом за управљање пројектом Републичка агенција за становање. Следи утврђивање власничких односа над становима, па укњижење које претходи регулисању уговорних односа између града и власника као крајњих корисника. Први човек града обећава да ће у све састанке Пројектне комисије и Јединице за управљање пројектом максимално бити укључени представници станара без чије сагалсности неће бити доношене било какве одлуке. Износ од 880 хиљада евра гранта биће употребљен за организовање обуке чланова Јединице за управљање пројектом, развој пројектног задатка и испитивање терена на коме је неопходно извршити геомеханичка и геофизичка истраживања подлоге. Тек након тога може да се спроведе урбанистичко архитектонски конкурс и пренос власништва и уговора са станарима што подразумева комплетирање обимне пројектне документације и процене утицаја на животну средину. Већ првих дана фебруара очекује се да почне вештачење површина и структуре станова. Иако је предвиђено да посао траје читавих 75 радних дана верује се да би, уз ангажовање више комисија састављених од инжењера грађевинске и

архитеконске струке, могао да буде завршен у дупло краћем року, градоначелник верује и до краја фебруара. - Морамо да пружимо помоћ станарима у прибављању уверења о етажној својини и укњижењу с обзиром да је до сада евидентирано око 70 домаћинстава која су у социјалном проблему и који ће имати проблема око укњижења. Општинска стамбена агенција ће донети план набавки, а с обзиром да кредитни захтев није благовремено поднет непотребно смо изгубили скоро пола године због неспоразума са Министарством грађевине, па је могуће да се динамика изградње помери, али не значајно – каже Јовановић. Иако Студија о изводљивости предвиђа почетак радова на изградњи већ првих дана априла 2015. године због несугласица са ресорним министарством, и празног хода од скоро шест месеци, то би могло да буде померено за почетак јуна. Додатна отежавајућа околност је распуштање Народне скупштине што ће неминовно одложити ратификацију Оквирног споразума и успорити динамику реализације целог пројекта. У Градској управи обећавају да до тада неће седети срштених руку и да ће наставити са активностима независно од ратификације споразума како би она могла да уследи већ након конституисања новог сазива Народне скупштине. На успоравање процеса могу да утичу и други фактори, пре свих евентуално незадовољство власника одређеног броја станова након што буду објављени резултати вештачења. Како је добар део претходног периода протекао у знаку контрадикторних информација о току процеса урбане регенерације дошло се до закључка да је транспарентност и редовно информисање грађана од изузетног значаја, па из Градске управе обећавају да ће оно у наредном периоду бити много ажурније. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

В

ише од три године пажња великог броја становника зграда у Доситејевој улици, које су претрпеле озбиљна оштећења у земљотресу новембра 2010. године, усмерена је ка Градској управи из које су све до пре неколико дана стизали само наговештаји да би њихов проблем могао бити решен у догледно време. И док су информације биле колико толико оптимистичке додатну забуну је пред крај претходне године унео министар Велимир Илић након чега су се становници овог дела града окупили испред зграде Градске управе на Тргу Јована Сарића тражећи од градоначелника објашњење. Градоначелник Краљева Драган Јовановић је почетком недеље потврдио да је у петак 24. јануара Централно европска банка коначно одобрила дуго очекивани кредит за урбану регенерацију овог дела града. Градска управа је пре тога формирала пројектну комисију која је почела да ради 13. јануара, а након што буду завршени сви административни послови требало би да отпочне изградња 360 станова на локацији за коју је град обезбедио потребну инфраструктуру. Захтев за кредит упутила је Влада Републике Србије, носилац пројекта је Министарство грађевинарства и урбанизма, а средства ће локалној самоуправи бити додељена посредством Републичке агенције за становање. Крајњи корисник је град Краљево који средствима располаже преко Јединице за управљање пројектом. Поред осам милиона евра потребних за извођење радова Краљеву је из Фонда за Западни Балкан припало додатних 880 хиљада евра бесповратних средстава. Град је власник 3,4 хектара замљишта на коме ће у првој фази на 1,8 хектара бити изграђено 360 станова, а на осталом делу земљишта реализоваће се друга фаза пројекта. Градоначелник Јовановић објашњава да је Јединица за управљање пројектом

43


44

МАГАЗИН 2.2.2014.


45

Фото: М. Радовановић


МАГАЗИН

2.2.2014.

Међународни дан заштите података о личности

46

ЗАКОН ПОПУТ ШВАЈЦАРСКОГ СИРА - Србија је по питању заштите података о личности у озбиљном заостатку за другим земљама, јер заштита података о приватности ни из далека није на нивоу који заслужује демократско друштво. - Право сваког грађанина на заштиту података о личности угрожава се на бројне начине, а најкарактеристичнији су различити облици видео надзора, безбедносне провере, прислушкивање телефонских разговора и слично. - Није познато ко све кога и колико снима, шта ради са тим материјалом, коме га може ставити на располагање, како га чува


Д

ан када је усвојена Конвенција 108 Савета Европе као фундаментални документ који регулише питање заштите података о личности повод је за подсећање да је Србија у озбиљном заостатку за земљама кад је у питању ова материја, јер заштита података о приватности ни из далека није на нивоу који заслужује демократско друштво. Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић поводом овог дана подсећа да је Србија потписник конвенције по којој би, као земљи која жела да има уређен систем заштите података о личности, тај дан требало да прослави свечарски. Разлога за свечарење нема превише из много разлога, пре свега због сазнања да предстоји много рада у овој области и чињенице да није урађено много тога што је могло да буде урађено. Пре него је кренула пут транзиције у Србији је систем вредности изгледао много другачије од онога какав би требало да буде. Све што је приватно и лично котирало се исувише ниско на лествици вредности, па се јавила потреба да у новим условима јасна представа о заштити података буде државни задатак. Прави

одговор на решење проблема треба да пруже стратешки приступ и национална стратегија која прецизно дефинише шта све, у ком року и ко треба да уради, посебно које су димензије задатка са којим се суочава. Уз нагласак да се у решавање проблема кренуло као грлом у јагоде Шабић подсећа да је усвојен Закон о заштити података о личности који на нивоу основних принципа комуницира са европским стандардима, а заснива се на принципима који важе за фундаменталне у свим слободним, уређеним демократским земљама. Али, закон има и много недостатака. - Он је концепцијски постављен као закон који полази од претпостваке да ће општи стандарди и принципи које прокламује имати специфичну разраду у посебним законима и областима живота. Ми те законе немамо, па имамо закон који је попут швајцарског сира који се стално суочава са проблемима правних празнина и одговора на низ питања која су отворена и представљју реалан проблем, а одсуство стратешког приступа лишава нас јасне представе о томе шта треба урадити на три основна правца у три основне области – каже Шабић.

У време транзиције очекује се изградња нормативног правног поретка који својим решењима обезбеђује одговарајућу заштиту приватности, па се у њега морају унети она која већ постоје у демократском свету. Иако то на први поглед не изгледа претешко испоставило се да у српским условима није ни мало једноставно, јер подразумева измене и допуне више стотина закона и правилника. Додатни проблем изазива чињеница да Србија на уставном нивоу има високе гаранције заштите података о личности, а најквалитетнији могућ стандард примењен њега потврђује да се обрада података о личности уређује законом, а не подзаконским актима, министарским правилницима, владиним уредбама, или још нижим актима. Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности потврђује да је важећим законом покривено једва 15 одсто материје на коју се односи, а велики напредак би се постигао кад би остатак био покривен бар подзаконским актима. Сазнање да се у огромном броју случајева обрада података о личности врши без икаквог правног основа утицала је на њега да понуди

47


2.2.2014.

МАГАЗИН

48

законска решења на која овлашћени нису реаговали. Право сваког грађанина на заштиту података о личности угрожава се на бројне начине, а најкарактеристичнији су различити облици видео надзора, безбедносне провере, прислушкивање телефонских разговора и слично. И мада се коришћење ових облика контроле девијантног понашања не доводи у питање велику препреку представља чињеница да то није уређено законом. Видео надзор треба у систему сваке државе да има логичну и оправдану улогу, али сем у одредбама које овлашћују полицију за надзор у сфери контроле саобраћаја није познато ко све кога и колико снима, шта ради са тим материјалом, коме га може ставити на располагање, како га чува. У недостатку одговора на било које од ових питања поставља се питање смисла радњи чија је доказна снага сумњива. Све то, и чињеница да у Србији годинама не постоји жеља да се ова област уреди, подстакло је повереника да још пре неколико година надлежном министарству поднесе пар предлога за измену и допуну Закона о заштити података о личности у области видео надзора како би се увела бар елементарна правила, пре свега оно по коме би свако ко је сниман, поред сазнања о томе, био у ситуацији да комуницира са оним ко га снима. Слична је ствар са безбедносним проверама каквих не би смела да се одрекне ни једна земља на свету, али само када је уређена законом, а такав закон у Србији не постоји. Родољуб Шабић истиче пример особе која је желела да се, као један од бољих кандидата, упише на Полицијску академију, али је дисквалификована јер није прошла безбедносну проверу. Након што се обратила поверенику утврђено је да је њена мајка више година пре тога потписала меницу без покрића. - Ко каже да је то разлог за дисквалификацију? На којој правној одредби се то заснива? Без обзира на то да ли неко може да буде дисквалификован на основу тога што је урадило треће

лице, а за шта он није ни знао, треба да имамо закон који ће дефинисати које чињенице утврђују, ко их утврђује, у коју сврху и које могу, а које не могу, да нас дисквалификују. Овако широк дискрециони простор не само што је неодржив, јер је неуставан, него је и високо ризичан јер омогућава да неко буде дисквалификован, а да заправо не може ни да претпостави ко стоји иза те дисквалификације и које су чињенице су објективно присутне, а које не – објашњава Шабић. Предмет интервенције повереника била је и акција која је добила огроман публицитет у јавности, а везана за надзор провајдера мобилне телефоније. Сем дубоко узнемирујућег стања које је утврђено показало се да је много интересантнији контекст могућност приступа комуникацији стотина хиљада грађана без механизма да се обезбеде одређене гаранције заштите података. Повереник и заштитник грађана предложили су пакет од 14 мера које би створиле минимални механизам контроле у остваривању уставних принципа, а од њих су једва две или три само делимично реализоване. У нормативном систему постоји много празнина којих грађани нису свесни, а не знају ни да Закон о заштити података о личности већ пет година посебно јемчи заштиту нарочито осетљивих података о националној и верској припадности, сексуалној оријентацији, здравственом стању... Иако је закон дефинисао да ће влада шест месеци након ступања на снагу донети уредбу која уређује механизме заштите, и начин чувања тих података, она није донета ни после пет година. Други посао је дормирање институција, а законодавац је уз институцију која је већ постојала поверенику о слободном приступу информацијама додао нове надлежности. Ова институција је годинама таворила све до прошле када су створени услови за запошљавање већег, и даље недовољног, броја људи. Колико је то значајно потврђује податак да је прве године повереник обрађивао тек нешто више од осамдесет предмета чији је број од 250 у наредној растао на 750, па 1.400,

да би у 2013. достигао 2.200. Ово доказује да су грађани свеснији својих права и инсистирају на њиховој заштити, а потврђују и све веће поверење у институције које се баве заштитом података о личности. Ипак, све може бити само гребање ноктима по санти леда уколико се не успостави одговарајући систем за чије формирање је већ дошло последње време. Треће стратешко поље је менталитет, а традиција и обичаји српског народа указују да он није идеалан за имплементацију овакве материје. Да менталитет није погодан за имплементацију система потврђују они који обрађују податке, а то су у великом броју случајева представници власти, али и они чији се подаци обрађују. - Они први су навикли да са туђим подацима могу да раде шта им падне на памет и доживљавају као непријатност што неко пита зашто то траже, шта ће им подаци и да ли то смеју да раде. Ови други нису спремни да се буне зато што побуна најчешће претпоставља да неће завршити посао због којег су негде дошли. Зато нам, осим интервенције повереника, треба критична маса грађана, све више људи који питају зашто је потребна копију документа, зашто се копира лична карта. Још увек смо далеко од критичне масе и крајње је време да са државног нивао објаснимо да то има граница. Зато је битно да ову тему држимо у јавности. Ова тема није од медија добила третман који је потребан, па треба да је држимо у жижи сви заједно, јер је то једини начин да променимо менталитет о коме смо говорили – каже Шабић. Након избора за Народну скупштину који су расписани средином недеље следи конституисање новог сазива, а потом и владе коју треба очекивати тек у мају. Један од прих задатака који ће пред њу бити стављен је артикулисан модел новог Закона о заштити података о личности. До тада следи озбиљна јавна расправа и изјашњавање најшире јавности, али и стручњака од којих се очекује подршка овом значајном пројекту. Т. Радовановић


Родољуб Шабић

49

Фото: Медија центар


МАГАЗИН

2.2.2014.

Традиционална анкета краљевачких новинара

50

ТРН ГРАДОНАЧЕЛНИКУ КРАЉЕВА


- Краљевачки новинари прогласили институције и појединце са којима су у протеклој години остварили најбољу и најслабију комуникацију. – Најкомуникативнија личност директор Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ Ненад Нерић, а убедљиво најнекомуникативнији градоначелник Краљева Драган Јовановић. – У анкети учествоало 16 од 17 краљевачких редакција са 57 новинара, сниматеља и фоторепортера

51


2.2.2014.

МАГАЗИН

52

Краљевачки новинари су овог јануара шести пут заредом бирали најкомуникативнију и најнекомуникативнију организацију и појединца у претходној години, а резултати који се традиционално објављују на Светог Саву ове године су проглашени дан касније. Од укупно седамнаест редакција, десет дописништава централних медија и седам локалних редакција, у анкети је као и претходне године учествовало шеснаест. О комуникативности девет кандидата у свакој категорији изјашњавали су се новинари, телевизијски сниматељи и фоторепортери који се у раду свакодневно срећу са особама из јавног живота и са њима остварују мање или више успешан контакт. Систем гласања је прошле године промењен, па је свака редакција, без обзира на број новинара и сниматеља, имала право на само један

глас у свакој од категорија. Гласове је систематизовао Анкетни одбор краљевачког Актива Удружења новинара Србије чији је председник ове године био допсиник „Вечерњих новости“ Горан Ћировић. Као најкомуникативној особи крин је ове године у категорији појединаца припао директору Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ Ненаду Нерићу кога је као таквог означило шест редакција. Одмах за њим на листи се налазе шеф кабинета директора „Електросрбије“ Тамара Утвић и начелник Одељења за ванредне ситуације Радоица Кочовић који су добили поверење по две редакције. Друго место Кочовићу је измакло због једног гласа којим је означен као некомуникативан. Следећих шест места са подједнаким бројем гласова заузели су портпарол Полицијске управе Кра-

љево Кристина Николић, председник Покрета за Краљево др Љубиша Јовашевић, директор Здравственог центра „Студеница“ др Звонимр Веселиновић, начелник Одељења за урбанизам Звонко Ковачевић, селектор бициклистичке репрезентације Србије Радиша Чубрић и секретар Кошаркашког клуба „Слога“ Милосав Антонијевић. Свима њима припао је само по један глас. Анкетни одбор није имао много посла при сумирању резултата у категорији институција, јер је чак шест гласова добила Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“. На другом и трећем месту су, са по два гласа, „Водовод“ и „Електросрбија“ Краљево чију су позицију утврдила три негативна гласа. До краја листе са по једним гласом су Центар за социјални рад, Полицијска управа Краљево, Црвени крст, СОС Дечје село, Бицикли-


стички клуб „Металац“ и Фудбалски клуб „Слога“. Много мање неизвесности било је при опредељивању за најнекомуникативнију личност којом је у протеклој години градоначелника Краљева Драгана Јовановића окарактерисало девет редакција. На другом месту је, са два гласа, виши јавни тужилац Милош Бзенић, па начелник Одељења за ванредне ситуације Радоица Кочовић са гласом мање колико имају и остали, директор Дечјег одмаралишта „Гоч“ Милан Пршић, организатор уметничког сектора Краљевачког позоришта Ален Кнежевић, па уредник сајта „Србијаспорт“ Петар Пешић. Трном су као најнекомуникативнију институцију краљевачки новинари наградили сва Одељења републичких инспекција у Рашком округу која су добила само глас више од Вишег и Ос-

новног јавног тужилаштва. На листи оних који се у протеклој години нису прославили сарадњом са новинарима налазе се још краљевачка „Електросрбија“, Рашки округ, Градска управа, Општинска стамбена агенција, Грађевинска инспекција, Краљевачко позориште и сајт „Србијаспорт“. Председник Анкетног одбора Горан Ћировић потврђује да ове године чланови нису имали тежак посао с обзиром да је градоначелник Краљева убедљиво победио у конкуренцији најнекомуникативнијих особа, а већих дилема није било ни у другим категоријама. Примајући признање градоначелник Јовановић је признао да га је заслужио, а да ће се до наредног гласања потрудити да уђе у ужи избор за прво место у категорији најкомуникативније личности. Много више раз-

лога за задовољство имао је Ненад Нерић уверен да додељено признање сматра и признањем установи на чијем се челу налази годину и по дана. Анкета краљевачких новинара први пут је спроведена 2009. године када је крин као најотворенијој институцији припао Полицијској управи Краљево, а најкомуникативниjeм појединцу техничком директору „Водовода“ Ранку Ђекићу. Трн су те године добили краљевачко правосуђе и тадашњи начелник Школске управе Ненад Славковић запамћен као једини добитник овог „признања“ који је дошао да га прими. Као најкомуникативнији у следећим годинама јављају се Протокол Кабинета градоначелника, Одељење за ванредне ситуације док је трн редовно припадао тужилаштву. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

53


Краљевачка медијска сцена: Јелена Лешевић (1)

МАГАЗИН

2.2.2014.

НОВИНАРСТВО КРОЗ РУЖИЧАСТЕ НАОЧАРЕ

54

- Новинарство је више од пуког заната, професија која захтева широка знања из опште културе. – Истраживачко новинарство тражи изузетно образоване људе са способношћу да, поред онога што је предмет истраживања, добро баратају појмовима из области политичких и друштвених наука. – Краљевачка телевизија има посебну циљну групу гледалаца, образоване људе са развијеним критичким мишљењем о различитим појавама у друштву

П

оследња анкета којом су се краљевачки новинари изјашњавали за најкомуникативнију личност јавног живота у претходној години показала је да на локалној медијској сцени делује седамнаест редакција са 57 новинара, фоторепортера и сниматеља међу којима је мали број оних који су се школовали за те професије. У оне ретке који су још за време средње школе чврсто решили да постану новинари сврстава се уредница Информативног програма Краљевачке телевизије Јелена Лешевић, припадница млађе генерације која пријатном спољашњошћу и препознатљивом непосред-

ношћу локалној медијској сцени даје посебан печат. Одлука да се упусти у авантуру звану новинарство изненадила је многе који су у врсном математичару и познаваоцу природних наука очекивали да крене на другу страну. И поред љубави према античкој и националној историји ова област је у старту елиминисана због чињенице да је извесно време представљала камен спотицања због великог броја датума и имена војсковођа. У тренутку када је требало донети коначну одлуку тас на ваги је пред архитектуром превагнуо у корист новинарства, а одлучујућа је била жеља да се избегну канцела-


Јелена Лешевић

55

Фото: М. Радовановић


56

МАГАЗИН 2.2.2014.


ријски послови и рад у затвореном простору окруженом папирима. Као и архитектура и новинарство је као динамична професија пружала могућност да се стално исказује креативност, путује, стичу нова знања, упознају нови људи и константно се усавршава. И док другови и пријатељи нису крили изненађење родитељи Зорица и Душан су Јелени и годину дана млађем брату Дарку препустили да сами донесу одлуку о занимању којим ће се бавити до краја радног века. Довољна количина знања из социологије, историје, српског језика, познавање правописа и књижевности сврстала је Јелену међу 45 одабраних који су се школовали о трошку државног буџета. Десет пута више других морало је средства за школовање да обезбеди самостално, или потражи нову шансу на неком другом факултету, - Било ми је драго што сам олакшала родитељима, јер нису морали да плаћају студије које су почеле да бивају све супље. Само је тата радио у Гибњари и финансирао школовање, а годину дана касније и брат је почео да студира па је све било додатно теже. Све време студија живела сам у студентским домовима и то памтим као најлепши период у животу. Сви смо се лепо слагали и дружили, заједно учили, размењивали искуства, а имали лепу и позитивниу атмосферу на самом Факултету политичких наука – прича Јелена. Одељење за новинарство и комуникологију је најстарија катедра за новинарство, у то време и једина у Србији. Поред друштвених предмета који су се изучавали заједно са студентима других смерова велики број осталих био је везан искључиво за новинарство. Већ од прве године темељ будућег занимања представљају сазнања о штампи као основи новинарства и прва искуства у писању вести, извештаја, репортаже, колумне, фељтона, чланка... Тек касније изучавано је радио новинарство и на крају телевизијско које је као најобухватније сублимирало писану реч, тон и слику. Генерација Јелене Лешевић је прва на

Факултету политичких наука почела да изучава нов предмет, односе с јавношћу, који ће бројне студенте задојене идејом о истраживачком новинарству одвести далеко од ове професије. Потврдило је то истраживање о медијској писмености у Срба које је спроведено у последњем кварталу прошле године. Све време студија најпривлачније је било писано новинарство, али само до тренутка када су студенти успоставили први контакт са телевизијским. Томе је допринела практична настава организована по групама у више београдских редакција. - Била сам на пракси код Маје Дивац у продукцијској групи „Мрежа“ која ради „Евронет“. Током два месеца праксе посматрачког типа није било ни места ни времена да нас двадесетак бар пробамо да нешто сами урадимо. Ипак нам је време проведено тамо доста значило, јер смо се упознали са начином рада људи који су се трудили да нам пренесу искуства из дугогодишњег рада у новинарству – каже Јелена. Онима који су стремили савршенству у послу знатно су помагали сусрети са различитим личностима из сфере новинарства које су често гостовале на факултету, држале трибине и одговарале на све компликованија питања студената. Али, било је и задатака које је требало урадити у кратком року на најбољи могући начин, а први велики изазов везан је за интервју неког од познатих новинара, или телевизијских водитеља, за шта је студентима остављено само седам дана. Разочаравајуће је деловало понашање новинара београдске „Политике“ који нису били спремни да издвоје делић слободног времена и помогну млађим колегама да успешно заврше задатак. У то време је међу телевизијском публиком све већу популарност стицао шоу програм „Идол“, а Јеленин интервју са водитељем музичког такмичења Дејаном Пантелићем оцењен највишом оценом. У време када све већи број младих хрли ка великим градовима, пре свега Београду, у жељи за стицањем знања,

али и упознавањем са свим чарима које пружа метропола, разумљиво је настојање сваког од њих да завири у све кутке и упозна живот каквог нема у мањим срединама. Београд је био изазов и за Јелену Лешевић, али само до тренутка док га није добро упознала и док привлачност није почела да попушта. Много више јој је, признаје, било важно са ким проводи време него где то чини, па за разлику од бројних новопечених новинара по завршетку студија и није била оптерећена хипотеком опстанка у великом граду. Више од тога било је важно да што пре почне да ради и у пракси потврди знање стечено на факултету. - Размишањала сам и о Београду, али је могао да дође у обзир и неки други град, јер ми је важније од свега било у коме ћу медију да радим и стичем нова искуства. Одлучила сам да се још као апсолвент вратим кући и, пошто је брат студирао, растеретим родитеље у време кад је живот у Београду постајао све скупљи. Требало је да радим у „Ибарским новостима“, а велика ми је жеља била да у свом граду започнем праксу и покажем шта сам научила. Истовремено сам желела и да научим нешто ново од старијих колега који имају доста година искуства у овој професији. Нажалост „Ибарске новости“ су биле у тешкој ситуацији, а ствари после приватизације почеле да се одвијају на лош начин. Добила сам информацију да радници не примају плате, а те 2008. године дуговало им се по седам или осам зарада. Људи су одлазили из „Ибарских новости“ па сам почела да се питам зашто је то тако, јер сам за време студија другачије замишљала новинарство. Чини ми се да смо сви имали по мало ружичасте наочаре и да смо све гледали само са позитивне стране – прича Јелена. У време када је сва пажња усмерена ка почетку рада и жељи за доказивањем у професији последње о чему млади људи размишљају је финансијска исплативост онога у шта су уложили године напорног рада. На почетку радног века добру потпору још увек пружају родитељи који су све

57


58

МАГАЗИН 2.2.2014.


време школовања на различите начине морали да се довијају како би обезбедили довољну количину новца, а њега је из дана у дан бивало све мање. На опасности које вребају у послу на једном од првих предавања указивао је и професор Веселин Кљајић. Његове речи, признаје Јелена, данас схвата много озбиљније него тада. Краљево је знатно теже него друге средине доживљавало последице транзиције, новчана ситуација готово свих породица постајала све тежа, а сваки динар вредан више него икада. Жеља да уложени рад добије и финансијску валоризацију донекле је ублажавана чињеницом да на краљевачкој медијској сцени и нема превише простора за избор. Некако у то време у Телевизији „Мелос“ се кристалисала идеја о покретању двосатног јутарњег програма, а онима који су креирали његову концепцију чинило се да би млада и амбициозна Јелена Лешевић могла да буде прави избор. Низу дилема са којима се суочавала током целог школовања придружила се још једна, прихватити посао или савет родитеља да полагањем неколико преосталих испита стави тачку на академско образовање. - У жељи да што пре почнем да радим и зарађујем прихватила сам понуду тим пре што ми је на почетку све изгледало интересантно. Свакодневни програм уживо био је велики изазов, ватрено крштење и озбиљна пракса. Схватила сам да најбољу праксу новинар може да добије у мањим локалним медијима, јер одмах бива бачен у ватру па мора сам, како зна и уме, да се бори са различитим изазовима, а најбоље се учи кроз сопствени рад – каже наша саговорница. Као доказани перфекциониста, иако без телевизијског искуства, настојала је да буде што спонтанија и сваку од емисија до краја доведе без грешке. Без жеље да робује шаблонима и започне са унапред припремљеним питањима пажљиво је слушала саговорнике и полако креирала физиономију специфичне емисије којој су на путу стајале бројне препреке. Једна од њих је сазнање да двосатни програм реализује само троје људи, ретко кад четворо. На програмима локалних телевизија у Краљеву још није било јутарњих програма, а сличан на националној телевизији, који је рализовало и по педесет људи, био је модел коме се тежило. Два новинара са монтажером и реализатором програма нису дуго могли да носе превелики терет, а то су схватили и остали у Телевизији „Мелос“, па је Јелени поверен рад у Информативној редакцији и припрема прилога за дневну информативну емисију, да би врло брзо постала уредница „Краљевачке хронике“. Скоро

годину дана борила се са изазовима различите врсте све док није почела да ради Краљевачка телевизија којој је био потребан уредник профила какав је имала Јелена Лешевић. Сем што је био најмлађи медиј импоновало је сазнање да има посебну циљну групу гледалаца, образоване људе који имају развијено критичко мишљење о различитим појавама у нашем друштву. - Допало ми се што ту раде новинари са вишегодишњим искуством међу којима су били Марина Миљковић Дабић, Драган Благојевић и Радмила Весковић која је анагажована да додатно обучи младе новинаре. Била је на курсевима Би-Би-Си-ја, а од ње смо сазнали како функционише информативни програм те велике куће који се разликује од традиционалног новинарства који смо изучавали на факултету. Било ми је драго што радим у таквом окружењу, а успевала сам и да применим знање које сам стекла трудећи се да и даље читам књиге из ове области – каже Јелена. У то време је финансијска ситуација била боља него данас, а било је и више новинара којима је пружена могућност да прате дешавања само у одређеној области. Како се ситуација компликовала њихов број у редакцији се смањивао, јер телевизија није могла да издржи толики број запослених, а они који су и у све тежим условима желели да раде принуђени су да прате дешавања у различитим областима и за исту плату раде много више. Краљевачка телевизија се од других разликовала и по сталним покушајима да се бави истраживачким новинарством које је иако најтеже, уз информативни програм, и најмање профитабилно. Због тога и постоји законска одредба која обавезује локалне самоуправе да информисање од јавног интереса финансирају из средсвтвима из сопствених буџета. Тај износ је у Краљеву у односу на претходну годину повећан са 12 на 15 милиона динара што је и даље много мање од средстава која су планирана за друге кориснике буџета. Уговором су локалне медијске куће обавезне да прате сва дешавања у раду Градске управе, јавних предузећа и устанаова, што на дневном нивоу захтева ангажовање великог броја људи, па остаје мање простора за истраживање које тражи изузетно образоване људе са способношћу да, поред онога што је предмет истраживања, изузетно добро баратају појмовима из области политичких и друштвених наука. И управо због тога је новинарство више од пуког заната, професија која захтева широка знања из опште културе. Т. Радовановић

59


Национални дан без дуванског дима

МАГАЗИН

2.2.2014.

ГРАДОВИ БЕЗ ДУВАНСКОГ ДИМА

60

Шест милиона људи широм света годишње умре због употребе производа од дувана, а 600.000 људи због изложености дуванском диму. - Након скоро 90.000 надзорних посета и хиљаде одговарајућих мера, од неколико стотина прекршајних пријава суд донео 16 прекршајних извршних решења којима се појединац кажњава са 5.000 динара


Н

ационални дан без дуванског дима 31. јануар је ове године обележен под слоганом „Градови без дуванског дима“, са циљем подршке срединама без дувана, како на радним и јавним местима, тако и у кућном окружењу. Пушење је водећи фактор ризика у Србији који доприноси смртности и одговоран је за 13,7% изгубљених година живота. Највећи утицај дуван има за настанак рака плућа, исхемијске болести срца и хроничне опструктивне болести плућа. У Србији, према подацима истраживања здравља становника, свакодневно или повремено пуши 38,1% мушкараца и 29,9% жена. Посебно забрињавајуће је да чак трећина свих трудница у нашој земљи пуши у неком периоду трудноће или у целој трудноћи упркос последицама које дувански дим може имати на плод. Подаци који се односе на популацију деце и омладине указују да 8,8% дечака и 8,3% девојчица старих од 13 до 15 година пуши цигарете, од којих је више од трећине први пут пробало цигарете пре десете године. Ово указује на значај што ранијег почетка превентивних активности, кроз здравствено васпитни рад у школама. Свакако да се посебна пажња мора усмерити и на активности у циљу уна-

пређења информисаности опште јавности о последицама пасивног пушења по здравље, пре свега најмлађе популације, јер 77% младих живи у домовима где су изложени дуванском диму, односно 66% има једног или оба родитеља који пуше. Процењује се да шест милиона људи широм света годишње умре због употребе производа од дувана, а 600.000 људи због изложености дуванском диму, рекао је данас државни секретар министарства здравља Периша Симоновић поводом обележавања Националног дана без дуванског дима. Иако је ово највећи здравствени проблем никада није установљено која је то доња граница, или „безбедни дувански дим“ у просторима у којима боравимо. Чињеница је да су три људске навике одговорне за 40 одсто случајева лошег здравља у Европи, а то су пушење, алкохолизам и саобраћај. Поразна је чињеница да у Србији пуши чак једна трећина становништва. Инспекцијиски органи министарства здравља су након скоро 90.000 надзорних посета изрекли хиљаде одговарајућих мера, написали неколико стотина прекршајних пријава, да би то на крају резултирало са 16 прекршајних извршних решења којима се

појединац кажњава са 5.000 динара. То говори да се закон о здравственој заштити становништва, који укључује забрану пушења на јавним местима, не спроводи на одговарајући начин. Статистике показују да у 50 одсто случајева малолетна лица лако долазе до дувана једино применом закона и сарадњом различитих органа власти у спровођењу закона дувански дим се може елиминисати из простора јавног сектора. Директор института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ Драган Илић истиче је да је овогодишњи Национални дан без дуванског дима посвећен градовим и општинама и њиховој одговорности за здравље сопственог становништва. Иако се дувански дим највише осећа тамо где се окупљају млади није необично да се осети и у здравственим установама. И поред свега верује се да постоји много начина да се дувански дим уклони из великог броја просторија. Неки од начина су повећање пореза и акциза, чиме се драстично повећава цена цигарета, доношењем уредби и других прописа којима се цигарете забрањују, стављање здравствених упозорења на паклицама и потпуна забрана рекламирања. Т. Радовановић

61


Обележавање стоте годишњице избијања Првог светског рата

МИЛУНКА САВИЋ

МАГАЗИН

2.2.2014.

ХЕРОИНА ВЕЛИКОГ РАТА 62


- Као најодликованија жена Првог светског рата Милунка Савић је носилац највиших српских и француских одликовања, Карађорђеве звезде са мачевима, златне Медаље за храброст „Милош Обилић“, официрске Легије части четвртог степена, звања витеза Легије части петог степена, француског Ратног крста са палмином гранчицом, Албанске споменице и јубиларне спомен-медаље Солунског фронта. - Са седам одликовања која је добила током Првог светског рата од стране српске и француске армије, 4 ордена, једне медаља и две споменице Милунка Савић је најодликованија жена на свету

63


МАГАЗИН

2.2.2014.

О

64

вогодишњу изложбену активност краљевачки Народни музеј је отпочео изложбом „Милунка Савић хероина Великог рата“ која представља и почетак обележавања стоте годишњице од почетка Првог светског рата. Захваљујући сарадњи са Историјским музејом Србије пред Краљевчанима је велики број до сада необјављених фотографија из породичне збирке најодликованије жене Првог светског рата које су настале у Тунису, Солуну и Паризу. У више наврата се показало да се о Милунки Савић више зна у Француској него у Србији, а након Београда, Зрењанина и Рашке пред Краљевчанима је прилика да током наредних месец дана сазнају нешто више о најзначајнијој жени у српској историји. Као најодликованија жена Првог светског рата Милунка Савић је носилац највиших српских и француских одликовања, Карађорђеве звезде са мачевима, златне Медаље за храброст „Милош Обилић“, официрске Легије части четвртог степена, звања витеза Легије части петог степена, француског Ратног крста са палмином гранчицом, Албанске споменице и јубиларне спомен-медаље Солунског фронта. Тачна година рођења Милунке Савић, која потиче из поткопаоничког села Копривница, није позната јер је на крштеници наведена 1982, на венчаном листу 1895, а на споменику уклесана 1890. година. Милунка, која је детињство провела у подножју Копаоника, крајем 1912. године се као добровољац придружила Дринској дивизији Српске војске, а у балканским ратовима учествовала као мушкарац под именом Милун Савић. Поуздано се зна да је у Првом балканском рату учествовала у биткама које је српска војска водила почетком 1913. године код Скадра. У Другом балканском рату је, за време битке на Брегалници, рањена у груди када је и откривено да је жена. Због успеха који је показала у борби Српска команда је прихвата као жену војника, па балканске ратове Милунка завршава са чином каплара Српске војске. У Први светски рат пријавила се као

жена и постала део најелитнијег Другог пука Српске војске „Књаз Михајло“ који су непријатељски војници због храбрости назали „Гвоздени пук“. Као истакнути бомбаш „Гвозденог пука“ Милунка Савић је била командир бомбашког вода, а са јединицом којој је припадала учествовала у најзначајнијим биткама које је водила Српска војска. За јунаштво показано у Колубарској бици одликована је Медаљом за храброст „Милош Обилић“, а преживела је све трагедије које су задесиле Српску војску.

Приликом жестоких борби које је „Гвоздени пук“ водио у Македонији у јесен 1915. године тешко је рањена у главу и са војском се повлачила преко Албаније да би већ почетком 1916. године са првим транспортом српских рањеника доспела на лечење у Бизерту на северу Африке. После само неколико месеци опоравка вратила се на Солунски фронт и учествовала у биткама које је Српска војска водила у лето и јесен 1916. годне. У борбама за ослобођење Битоља, посебно на коти 1212, показала је изу-


65


2.2.2014.

МАГАЗИН

66

зетну храброст када је сама заробила 23 бугарска војника, а помагала је у достављању муниције и истицала се у бомбашким нападима. За показана херојска дела Милунки Савић је лично престолонаследник Александар Карађорђевић 7. јануара 1917. године уручио златну „Карађорђеву звезду са мачевима“, највише одликовање које је тада могао да добије подофицир српске војске. За исто дело на коти 1212 Милунку Савић је командант француских снага на Солунском фронту 9. марта 1917. године по старом календару одликовао орденом Легије части петог степена. Милунка Савић је у тој борби рањена два пута, па на пролеће 1917. године поново одлази на опоравак у Бизерту, а затим у Француску где је изазивала дивљење и поштовање савезничких војника. Појава жена бораца у Српској војсци је била револуционарна, а поред ње зна се за још свега њих двадесетак међу којима су Софија Јовановић, Флора Сендс, Живана Терзић, Љубица Чакаревић и друге. Тек много касније жене се као борци појављују и

у руској војсци. За показану храброст, и допринос који је дала победама савезничке војске, Милунка Савић је 4. јула 1918 године одликована и француским Ратним крстом са палмином гранчицом, а

одликовање јој је у Бизерти уручио француски адмирал Емебл Гепрат. Приликом повратка на Солунски фронт 28. јула 1918. године торпедован је француски брод Полинезија, на коме су били Милунка Савић и подофицири


Српске војске. Након што су спасени придружили су се српској и француској армији које су водиле одлучујуће битке за пробој Солунског фронта. Након пробоја Солунског фронта Милунка је још једном одликована за жене веома ретким одликовањем официрске Легије части. Са седам одликовања која је добила током Првог светског рата од стране српске и француске армије, 4 ордена, једне медаља и две споменице Милунка Савић је најодликованија жена на свету. У послератним годинама Милунка налази запослење у Босни и Херцеговини, а радила је као паракуварица, болничарка и прегледачица у фабрици војних униформи. Тих година се удаје за Вељка Глигоровића и добија кћерку Милену, али убрзо усваја још три кћерке, Вишњу, Радмилу и Зорку, а како је брак трајао кратко Милунка је наставила сама да подиже четири кћери. Поред њих ишколовала је још тридесетак деце које је из родне Копривнице доводила у Београд. После многобројних ургенција ратних сабораца 1929. године је добила посао чистачице у Хипотекарној банци у Београду у којој је провела највећи део радног века, а после Другог светског рата радила је као чистачица у београдским кафанама. За заслуге показане у рату Краљевина Југославија јој је почетком 1920. године доделила имање од 5 хектара у селу Степановићу крај Новог Сада у коме је подигла кућу и једно време обрађивала земљу док није пожелела да се врати у Београд како би деци омогућила боље образовање. Кућу у Степановићу продала је 1951. године и купила малу на Вождовцу на периферији Београда. Двадесет година касније Скупштина Београда јој је доделила мали стан у коме је живела само две године, до смрти 5. октобра 1973. године. Иако је још у то време најављивано да ће бити сахрањена у Алеји великана то се никада није догодило, па је сахрањена у породичној гробници на београдском Новом гробљу. Посмртни остаци хероине Великог рата Милунке Савић пренесени су у Алеју великана 10. новембра про-

шле године. Због великог интересовања које влада за ову изложбу она ће током наредне четири године путовати широм земље. Поред ње припрема се још три изложбе на енглеском, француском и руском језику, а повод је интересовање у свету од Америке, преко Русије, до Аустралије. Отврајући изложбу Мирослав Жив-

ковић из Историјског музеја Србије подсећа да се очекује подизање споменика Милунки Савић испред овог музеја, а на основу фотографије коју је са фронта послала брату Миловану Арсићу, деди краљевачког историчара Милољуба Арсића који је и власник оригиналне фотографије. Т. Радовановић

67


68

МАГАЗИН 2.2.2014.


69

Фото: М. Радовановић


Додељене Светосавске награде

МАГАЗИН

2.2.2014.

НАЈБОЉИ МЕЂУ НАЈБОЉИМА

70

- Тридесет четворо најбољих ученика основних и средњих школа са територије града Краљева добило традиционалне Светосавске награде. – Књиге на дар добило 23 основца и 11 ученика средњих школа


У

част једног од највећих српских празника Светог Саве, који је уједно и школска слава, Градска управа традиционално додељује књиге најбољим ученицима основних и средњих школа са територије града Краљева. На пригодној свечаности у уторак су, после химне великом српском светитељу Сави, коју је извео хор Музичке школе „Стеван Мокрањац“ под уметничким руководством професора Владимира Савића, књиге из руку градоначелника Краљева Драгана Јовановића примили двадесет троје најбољих ученика основних и једанаест из краљевачких средњих школа. Уз честитке награђенима градоначалник Јовановић је потврдио да они представљају најбоље међу најбољима према којима су упрте све очи града. - Дозволите ми да вас данас на овом традиционалном окупљању поводом Савиндана поздравим и захвалим што сте ту, што сте такви кави јесте, што нам уливате наду да праве вредности никада не могу да изумру.

Задовољство је и част стајати овде пред вама. Надам се да нам сутра нећете бити строге судије, да ћете ипак рећи да сте нешто и од нас научили. Ваши успеси у основној и средњој школи нека вам буду кап спрам онога што ћете тек постићи. Ове наше скромне награде, књиге као симболи знања којима ћемо вас данас даривати, нека вам буду подсетник како сте још као врло млади знали који је то прави пут ка успешној будућности. Неће вам бити лако. Трновита је то и дуга стаза пуна препрека. Много труда и залагања, много одрицања вас чека. Али, осврнете ли се само мало иза себе ви ћете видети да сте дошавши дотле заправо сваку битку извојевали. Та нова нека вам буде само још један у низу изазова. Када вам кажемо ви сте наша будућност велико бреме вам нетражено дајемо. Али, наставите ли тако, сигуран сам да ћете нас брзо надмашити. Ипак, не смемо занемарити да у том свом раду нисте сами. Ваши родитељи и наставници заслужују да их

данас поменемо и да им захвалимо што су уз вас – рекао је Јовановић уз обећање да ће се град потрудити да обезбеди што квалитетније услове за школовање како би се након тога вратили у средину из које су потекли и баш ту применили стечена знања на добробит свих становника. Онај ко жели да учи никад није беспослен, а управо то је добитницима Светосавских награда пожелео градоначелник Краљева. Због тога би надаље сваки дан требало да им буде прилика за даље усавршавање на светосавској стази која води ка бољем животу надахнутом љубављу и вођеном знањем. У уметничком делу програма ученици Етномузиколошког одсека Музичке школе „Стеван Мокрањац“ су се, под уметничким руководством др Злате Марјановић, представили песмама Цинцарска песма, Каранфилић девојче, Што е лудо сон сонило и Ти фрлие ефтири. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

71


72

МАГАЗИН 2.2.2014.


73


МАГАЗИН

2.2.2014.

Годишња награда Књижевног клуба Александру Марићу

74

ОБРУЧАВАЊЕ СВЕТЛОСТИ

В

ећ другу деценију краљевачки Књижевни клуб додељује награде младим књижевним ствараоцима. Уз финансијску подршку краљевачког привредника Хранислава Милошевића, а у сарадњи са Народном библиотеком „Стефан Првовенчани“ награђени рукопис се сваке године претвара у књигу. Трочлани жири којим је ове године председавао дечји песик Милоје Радовић донео је одлуку да награда, која поред повеље подразумева објављивање рукописа у издању Књижевног клуба, припадне младом краљевачком песнику Александру Марићу за рукопис Обручавање светлости. Захваљујући Храниславу Милоше-

вићу Књижевни клуб је створио завидну библиотеку нових књига којом би се поносио и много значајнији издавач, а на церемонији уручења награде још једном се чуло да се књижевни живот у Краљеву одвија пре свега у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ која доприноси да књижевност задржи примат највиталнијег и најрепрезентативнијег дела културног живота града. Уручујући награду Хранислав Милошевић је нагласио да дванаест књига, које означавају исто толико година активности Књижевног клуба, представљају дванаест бисера краљевачке културе какве нема ни један други град у Србији, а то га, бар кад је

у питању писана реч, сврстава међу најзначајније средине у земљи. - Награду дајем највише младим људима који су везани за Краљево зато што желим да продуже да раде књижевна дела која ће бити везана за овај град, јер краљевачка култура датира из времена Немањића, Студенице и Хиландара – каже Милошевић уз напомену да треба посебно ценити у време тешке економске ситуације коју карактерише деградација политичке мисли која је утицала на изостанак кристализација политичке елите способне да поведе напред народ који је у дугом времену био оптерећен хипотеком најпаметнијег и најхрабријег. Много пута се показало да то није


Милошевић. Обручавање светлости је књига у којој Марић помиње светлост немањићких крајева, светлост опстанка цркве, пресвете Богородице на Хиландару, и светлост Хиландара, ствари које наводе на позитивно размишљање и позитиван став према стварању. Пред њим је, као реалативно младом човеку, још много година стварања и писања, али и прилике да се, раме уз раме, сврста уз најзначајнија књижевна имена која су потекла са ових простора. Полазећи од претпоставке о историјској неопходности културе која је не тако ретко помагала решавању проблема, и сазнања да за све што је постигао у животу захваљује књигама,

Хранислав Милошевић је и покренуо акцију доделе књижевне награде младим ствараоцима. Иако је због делатности којом се бави углавном везан за техничку литературу из области примењене математике и телекомуникација слободно време је, по сопственом признању, резервисано за белетристику и књиге које описују различиту животну проблематику. Књижевни конкурс је отворен читаву годину, а завршава се у децембру кад заседа комисија Књижевног клуба и од приспелих рукописа бира најбољи. Претходних једанаест година показало је да награда коју додељује Књижевни клуб стимулативно делује на младе ствараоце и у значајној мери утиче на даљи књижевни рад. Т.Р.

Фото: М. Радовановић

тачно и да предстоји много мукотрпног рада да би се вратио на неке старе позиције. У таквој ситуацији у најтежем положају су младе генерације које у жељи за бољим животом, идући линијом мањег отпора, крећу у свет из кога се мали број њих враћа. - Најлакше је спаковати кофере и отићи. Много је теже остати на овој земљи и овом камењу, јер ако сви наустимо Србију ко ће да остане? Не треба да дозволимо да дођу неки други народи, а културни посленици треба да учине све да би задржали младе овде. Они који се баве културом, а по мало и политиком, треба да покажу вољу, знање и умешност и докажу да се у ова тешка времена може опстати на врлетним балканским просторима – каже

75


76

МАГАЗИН 2.2.2014.


Нови филмови у „Кварту“

ВИТЕЗОВИ И БОКСЕРИ У

з „Монтевидео, видимо се“, који се од 16. децембра приказује у Мултмедијалном центру „Кварт“, на репертоару биоскопа су још два остварења светске филмске продукције. Најмлађим гледаоцима је пружена прилика да у раном поподневном термину од 14,00 сати погледају анимирану 3Д авантуру „Џастин и храбри витезови“, синхронизовану на српски језик, а мало касније нешто старијим посетиоцима спортску комедију „Повратак у ринг“.

Џастин и храбри витезови „Џастин и храбри витезови“ је синхронизована прича о Џастину који живи у великом краљевству којим владају бирократе, док су витезови готово потпуно неважни, и сања да постане храбар витез какав је био његов деда. Мада му је отац, главни краљичин саветник, наменио да буде правник Џастин, након посете баки и опроштаја са девојком коју су му наменили за будућу жену, одлази од куће и креће на пут ви-

тешке спознаје на коме упознаје прелепу Талију, чаробњака Мелкијадеса, згодног Сер Дорекса и три фратра који га подучавају прастарим обичајима храбрих витезова. Иако није баш најбољи кандидат за витештво, Џастин мора убрзано да дорасте изазовима када се прогнани бивши витез Сер Хераклио и његова војска врате и запрете уништењем краљевства. За 450 динара по особи најмлађи Краљевчани ће бити у ситуацију да прате Џастинове авантуре све до 12. фебруара.

Повратак у ринг Љубитељима комедије намењен је последњи филм Петера Сегала по сценарију Тима Келера и Роднија Ртомана у коме наступају Силвестер Сталоне, Роберт Де Ниро, Алан Аркин, Ким Бесингер, Кевин Харт, Џон Бернтал... Тридесет година након последњег меча, двојица средњовечних боксерских вечитих ривала прекидају пензију да би још једном ушли у

ринг и показали ко је од њих бољи. Сталоне и Де Ниро глуме Хенрyја „Бријач“ Шарпа и Билија, локалне борце из Питсбурга надалеко позната по ривалству. У два претходна меча сваки је однео по победу, да би пре трећег 1983. године „Бријач“ најавио одлазак у пензију одбијајући да објасни разлог за такву одлуку. Много година касније бокс промотер Данте Слејт Јуниор даје им понуду коју не могу да одбију, да поновно уђу у ринг и изравнају рачуне. Критичари се слажу у оцени да филм само квари успомене на легендарне Роки Балбоу и Џека Ла Моту које су у ранијим филмским остварењима играли Сталоне и Де Ниро. Уз констатације да филм није вредан помена долази и запажање да су пошалице усиљене, драмске сцене учмале и безизражајне, а главна борба виртуелни сукоб две легенде које немају ништа паметније да раде него да укаљају своје заоставштине. Филм је на репертоару до 5. фебруара, а цена улазнице 250 динара. Т. Радовановић

77


Из Полицијске управе Краљево

ПОЈАЧАНА КРИМИН

МАГАЗИН

2.2.2014.

О

78

давно се није догодило да за само седам дана у евиденцији Полицијске управе Краљево буде заведено чак педесет кривичних дела што у односу на 35 од само недељу дана раније чини знатно повећање које ионако забрињавајући број премашује за више од трећине. Како само једно кривично дело потпада под област привредног криминала није тешко закључити да је безбедност, пре свега имовине грађана, значајно угрожена. Иако у седмичним статистичким прегледима стања јавне безбедности на подручју Краљева нема података о структури дела која се сврставају у област општег криминала, редовна потврда да је расветљена по која крађа или кријумчарење наркотика упућује да би највећи број од 49 евидентираних могао да се односи баш на ове области. Податак да је инспекторима криминалистичке полиције познато тек осам извршилаца упућује на закључак да би сва нерасветљена дела могла да се односе на различите облике крађе, а онима који су оштећени мала би утеха могла да буде чињеница да би у будућем периоду по неки од починилаца могао да призна учешће у њима. Полицијски извештај потврђује да је у времену од 20. до 26. јануара евидентирано тек осам прекршаја који су били повод за ремећења јавног реда и мира, а по четири туче и осталих прекршаја у овој области наговештавају извесно примирје. Колико су томе допринели недавни апели из Полицијске управе упућени првенствено родитељима учесника у овим догађајима није познато, али треба да радује и минимални помак у овој области. Колико ће се тај тренд задржати биће познато већ након недељу или две. Након извесног смиривања у области безбедности саобраћаја поново погоршање. Три саобраћајне незгоде из претходног статистичког периода у заборав потискују нових 12 од којих је у шест повређено исто толико особа. Једна је задобила теже телесне повреде док су оне код пет преосталих окарактерисане као лакше. Уз материјалну штету од 150 хиљада динара слику о безбедности саобраћаја у недељи пре Светог Саве допуњава и податак о 118 прекршаја у овој области што је за половину мање него недељу дана раније. Иако би двоструко већа штета у два мања пожара могла да укаже на опасност у овој области чињеница да је достигла тек 60 хиљада динара указује да последице и нису тако тешке.

ДРОГА У КАПСУЛАМА Због сумње да је извршиo кривично дело које закон карактерише као неовлашћену производњу и стављање у промет опојних дрога, припадници краљевачке криминалистичке полиције су ухапсили и, по налогу Вишег јавног тужиоца, задржали до 48 сати М.Ј. (1981) из Краљева. Кривичном пријавом је обухваћен и његов суграђанин А.Ђ.(1985) због сумње да је извршиo кривично дело неовлашћено држање опојних дрога. Полицијски службеници су у уторк око 14 часова у Лађевцима код А.Ђ. пронашли 20 капсула за које се сумња да су наркотички аналгетици. Због сумње да их је купио од М.Ј, по налогу судије за претходни поступак Вишег суда у Краљеву, извршили су претрес стана и других просторија М.Ј. и том приликом пронашли 4 капсуле истог наркотичког аналгетика. Осумњичени су у законском року приведени Вишем јавном тужиоцу у Краљеву.

УХАПШЕН РАЗБОЈНИК Припадници краљевачке криминалистичке полиције су непосредно након извршења расветлили покушај разбојништва у Улици Јована Бојовића. Након извршења кривичног дела разбојништво у покушају над радницом мењачнице, пронађен је и ухапшен Краљевчанин Н.К. (1992) који је, маскиран капуљачом уз претњу репликом пиштоља, захтевао од раднице да му преда новац. Када је радница нагло затворила шалтер осумњичени је побегао, након чега је ухапшен. Припадници полиције су против осумњиченог надлежном органу поднели кривичну пријаву због сумње да је извршио кривично дело разбојништво у покушају.

ЗАВЕЈАНИ ПУТЕВИ Јавно предузећа „Путеви Србије“ апелује на све учеснике у саобраћају да због веома неповољне временске ситуације, кошаве која дува орканском јачином и прави сметове, као и појаве леда на већем делу путне мреже територије Републике Србије, на пут не крећу без преке потребе, а уколико су приморани да буду посебно обазриви, обавезно користе зимску опрему и зимске пнеуматике, прилагоде брзину условима кретања на путу и поштују ограничења брзине.


НАЛНА АКТИВНОСТ


Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs


Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.