MagazIN 98 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година II * Број 98 * 16. фебруар 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

МАГАЗИН 16.2.2014.

Краљевачки

МАГАЗИН

Савет безбедности Уједињених нација прихватио извештај о Косову

МАГАЗИН

16.2.2014.

РАЗЛИЧИТ ПРИСТУП ИСТОЈ СТВАРИ

- Нема трајног и свеобухватног решења за Косово и Метохију без договора са Србијом и одлуке Савета безбедности. - Петнаест година после оружаног конфликта долази време да се уместо међусобног оптуживања пронађе одрживо решење за будућност. - Третман мањинских заједница на Косову и Метохији не омогућава нормалан живот и представља дискриминацију у приступу и уживању било којег права које је регулисано правним прописима. – У Бриселу начелно договорено да у Митровици буде један суд чија ће се надлежност простирати на седам општина, али ће састав одељења морати да буде у складу са етничком структуром друштва

МАГАЗИН

16.2.2014.

авет безбедности Уједињених нација разматрао је у понедељак тромесечни извештај генералног секретара Уједињених нација Бан Ки Муна о Косову. У извештају се оцењује да је прошле године на овом простору, захваљујући решености Београда и Приштине и њиховом споразуму о нормализацији односа, забележен значајан политички напредак. Бан је констатовао да ове године морају бити настављени напори за консолидовање критичних остварења, уз кретање ка регионалном помирењу, стабилности и просперитету, а да би значајан напредак у транзицији полиције на северу Косова требало да прати и напредак на подручју правосуђа и владавине права, па од међународне заједнице очекује да подстиче и активно подржава дијалог. Премијер Србије Ивица Дачић је у Савету безбедности Уједињених нација потврдио спремност за нормализацију односа, помирење у региону, и дијалог чији је циљ проналажење свеобухватног решења, али не и да прихвати једнострано проглашену независност Косова. Отуда и упозорење Приштини да спремност за дијалог и компромис не тумачи као слабост Србије и то користи за афирмацију самопроглашене независности. За историјско помирење два народа, и свеобухватно решење за проблем Косова, неопходно је да обе стране донесу тешке и храбре одлуке. Србија је то урадила и наставиће дијалог са несмањеним интензитетом и максималном конструктивношћу, а од Приштине очекује да буде свесна да нема трајног и свеобухватног решења без договора са Србијом и одлуке Савета безбедности. Петнаест година после оружаног конфликта на Косову и Метохији долази време да се уместо међусобног оптуживања пронађе одрживо решење за будућност. Србија је 21. јануара почела процес приступања Европској унији што представља признање за труд који је уложен у модернизацију земље, али и подстицај за даљи рад на унапређивању животних услова српског народа на Косову и Метохији. Чињеница да су

почели приступни преговори, и да је одржан скрининг за поглавље 35, показује да је Србија обавезе у имплементацији Бриселског споразума испуњавала у предвиђеним роковима, а самом дијалогу приступала у конструктивном духу. Уз подсећање да је Влада Србије позвала Србе да учествују на локалним изборима на Косову и Метохији Дачић констатује да се за њихово учешће на парламентарним морају решити неправилности које су пратиле локалне изборе. Недавно убиство кандидата за градоначелника северне Косовске Митровице Димитрија Јанићијевића доприноси атмосфери страха и несигурности, што неће помоћи стварању услова да Срби изађу на изборе, а стабилности не доприноси ни хапшење другог кандидата за градоначелника Оливера Ивановића, једног од највиђенијих политичара меду косовским Србима. Иако тајне оптужнице на Косову и Метохији не постоје, постоје сведоци који напрасно крећу да сведоче 15 година после наводно почињених злочина, а на основу таквих сведочења ухапшен је и Оливер Ивановић. Апелациони суд није дао објашњење зашто је прекорачен законски рок за одговор на његову жалбу поводом одређивања притвора, па је Дачић пред Саветом безбедности затражио Ивановићево пуштање из притвора и објашњење зашто је ухапшен пред одржавање избора за градоначелника. Дачић је констатовао да ће се након избора за градоначелника Митровице приступити формирању Заједнице српских општина, а да би непромишљени потези моли додатно дестабилизовали ионако крхки мир и стабилност на територији покрајине. Третман мањинских заједница на Косову и Метохији не омогућава нормалан живот и представља дискриминацију у приступу и уживању било којег права које је регулисано правним прописима који су на снази на Косову и Метохији, а питање мањинских права укључује и повратак имовине припадницима неалбанских заједница међу којима Срби чине већину. Поред при-

ватне остају отворена питања државне и имовине Српске православне цркве. Намера привремених институција самоуправе на Косову и Метохији да промене правни статус Комбината Трепча представља још један једнострани потез Приштине који би за директну последицу могао да има промену права и статуса радника, припадника српске и других неалбанских заједница. Дачић је упозорио да било каква расправа о могућој промени обима и мандата Еулекса не би смела да се одвија мимо Савета безбедности, а да је управо седница којој присуствује права прилика да се иницира разговор о реконфигурацији Еулекса. За имплементацију свих договора због међусобног неповерења важно је међународно присуство на Космету, а односи се на УНМИК, Кфор, Еулекс и мисије других међународних организација. Сваки предлог за њихово укидање, или смањивање обима и промену мандата, мора бити предмет озбиљне расправе и договора, како не би оставио последице по мир и стабилност у овом делу земље. Србија пажљиво прати истрагу коју је покренула Специјална истраживачка радна група Еулекса, како би се провериле тврдње о трговини органима изнете у извештају швајцарског сенатора Дика Мартија из децембра месеца 2010. године, који је скоро једногласно одобрила Парламентарна скупштина Савета Европе. Као што је учинила све у поступку расветљавања и процесуирања оних који су починили злочине над албанским становништвом Србија очекује да се утврди пуна истина и казне сви одговорни за ратни злочин почињен над Србима на Косову и Метохији. Дачић је позвао чланице Савета безбедности да достигнути ниво у решавању проблема буде искоришћен као шанса за изградњу трајне стабилности и дугорочног мира на Косову и Метохији и у целом региону. Чланице Савета безбедности Уједињених нација су, на седници посвећеној Косову, подржале дијалог Београда и Приштине, а заменик америчког амбасадора у Уједињеним нацијама Роз-

Ивица Дачић

16.2.2014.

МАГАЗИН

мари ДиКарло изразила подршку дијалогу Београда и Приштине и оценама из Србије и са Косова да је потребно још много тога учинити да би се остварило договорено, а представник Русије Виталиј Чуркин истакао приврженост Москве територијалном интегритету и суверенитету Србије уз осуду покушаја да се смањи улога светске организације на овом простору. Отуда и позив мисији Уједињених нација на Косову да активно испуњава мандат и решава изазове у области владавине права, заштите мањинских и људских права. Уз подршку дијалогу Београда и Приштине Чуркин је затражио формирање Заједнице српских општина која ће обезбедити већа права српској заједници и изразио забринутост због положаја српске мањине, недостатка напретка у повратку расељених лица, дискриминације, не-

достатка слободе кретања, високе стопе незапослености и повратка имовине Срба коју су, како је рекао, украли косовски Албанци. Русија подржава истрагу навода из извештаја о трговини органима и очекује да се одговорни нађу пред лицем правде. Да је дијалог Београда и Приштине најбољи начин за проналажење решења прихватљивог за обе стране верује и представник Кине која цени напоре Србије да се пронађе решење за косовско питање. На квалитет дијалога указује и све већи број српских полицајаца са севера покрајине који се придружује косовској полицији, а Француска верује да би слично требало да се догоди и у правосуђу. Последња рунда дијалога Београда и Приштине је у среду почела заједничким сусретом премијера Србије

Ивице Дачића и косовског премијера Хашима Тачија са високом представницом Европске уније Кетрин Ештон, а главна тема је било правосуђе. Након заједничких разговора о примени Бриселског споразума уследили су билатерални састанци, а потврђен и суштински напредак као услов да двојица премијера финализују договор. Напредак у разговорима потврдио је и косовски премијер најавом да су ставови две стране приближени, а да ће решења за област правосуђа бити у складу са косовским Уставом и законима. Тачи је, по завршетку 22. рунде дијалога Београда и Приштине, подсетио да је остало да се договоре неке техничке ствари, а да ће се он и премијер Србије поново наћи у Бриселу да финализују договор. На састанку је било речи и о начину потпуне примене преосталих договора који су

проистекли из споразума постигнутог у априлу прошле године. - Начелно је договорено да у Митровици буде један суд чија ће се надлежност простирати на седам општина, али ће састав одељења морати да буде у складу са етничком структуром друштва - рекао је Дачић новинарима и објаснио да је Приштина инсистирала да не буде поделе суда по етничкој структури. Нађена су и решења за распоређивање предмета по одређеним категоријама, као и зградама где ће бити смештени судије и тужиоци. Србију у јуну чека друга међувладина конференција у претприступним преговорима са Европском унијом, избори, али и парламентарни избори на Косову, па не би било добро да дође до застоја у дијалогу са Приштином који представља кључно мерило за напредак у преговорима о чланству у Ев-

ропској унији. Приштинска штампа пише да ће судске јединице одражавати национални састав подручја која покривају, јер се тако осигурава индивидуалност Срба на северу, а док косовски премијер понавља да ће све бити урађено у складу са уставом и законима Косова, премијер Србије Ивица Дачић потврђује да договор није финализован, али да све иде правим путем. Радио-телевизија Црне Горе предноси речи известиоца Европског парламента за Србију Јелка Кацина изречене на Телевизији Босне и Херцеговине да одавно зна да је Косово независно и да није део Србије. Кацин је оценио да је тренута позиција Европске уније о статусно неутралном Косову привремено компромисно решење, а да ће Србија пре прикључења Европској унији морати да промени Устав, као што су то учиниле друге

земље, па и Словенија. Европска унија има пуно поверење у политичку елиту Србије која је одговорна према сопственој будућности и будућности свог народа, државе и економије. Косовски премијер Хашим Тачи тврди да је био далеко од првих линија током сукоба на Косову, јер је водио „политички рат“, па није знао за трговину oрганима, пише приштински дневник „Трибуна“. Дневник пише Тачи никада није издао наређење противно међународним законима, а да је за трговину органима први пут сазнао из извештаја известиоца Савета Европе Дик Мартија. Зато никада неће поверовати да је неки војник Ослободилачке војске Косова узео органе од цивила, а да је то научно-фантастична прича у коју нико не може да поверује. Т. Радовановић

МАГАЗИН 16.2.2014.

Сто седамдесет девет година од првог српског устава

ДАН ДРЖАВНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ - На дан када је 15. фебруара 1804. године почео Први српски устанак 1835. је донет први Устав Кнежевине Србије. - На велики верски празник Сретење, када је почео устанак за коначно ослобођење од турског ропства, Србија слави Дан државности и Дан Војске

рви српски устанак подигнут је у Орашцу код Тополе 15. фебруара 1804. године, а непосредан повод било је убиство четворице српских првака у јануару, познато као сеча кнезова, што је изазвала силно огорчење у народу. Одлука о подизању устанка донета је на великом народном збору, а на чело буне против дахија стао је вожд Ђорђе Петровић међу Турцима познат као Карађорђе. Иако је у прво време устанак имао карактер борбе против јаничарских силеџија, раја није хтела да положи оружје, без гаранције једне стране

силе, ни након што је портин изасланик из Босне, Бећир-паша у августу наредио убиство четворице главних дахија у настојању да смири буну. Срби су наставили да пружају снажан оружани отпор и тражили везе с Аустријом и Русијом, па се тако борба против дахија развила у борбу против три и по века турске тираније и власти. У наредних неколико година устаничка војска, под вођством Карађорђа разбила је турске снаге у чувеним биткама код Иванковца, Делиграда, Мишара, на Суводолу, у Београду и другим местима и ослободила готово

целу територију тадашњег Београдског пашалука.

Србија на ветрометини светских сила Први српски устанак је угушен 1813. године, али је две године касније букнуо други када је Србија имала великог заштитника у моћном руском царству све до 1830. када је на основу султановог хатишерифа постала вазална држава турског царства. Успеси постигнути између 1815. и 1833. го-

МАГАЗИН 16.2.2014.

дине имали су извориште у Првом устанку који је развио борбене и организаторске способности српског народа. Управо зато што се у Првом српском устанку јављају први организовани облици оружане силе будуће српске државе, Сретење се слави и као дан Војске Србије. Тиме се показује континуитет војног организовања у Србији и повезаност српске државе и војске. Успеси у Првом и Другом устанку, познати у европској историји као „српска револуција“, омогућили су да у време владавине кнеза Милоша Обреновића буду ударени темељи модерне српске нације и државе. Први највиши правни акт земље, каквим се тада могло похвалити мало земаља у свету, усвојен је на заседању Народне скуштине на велики хришћански празник Сретење, 15. фебруара 1835. које је одржано у порти православне цркве у Крагујевцу, тадашњој престоници кнежевине. Хроничари су забележили да је тог дана заседање Скупштине „живо очекивано и од народа и од старешина“, да је стигло близу 2.500 званичних представника и око 10.000 знатижељника из вароши и околине, а у част доношења Устава, град је увече обасјао ватромет.

Устав Србије опозван јер је превише либералан Сретењски устав имао је 14 глава и 142 члана који Србију дефинишу као независну кнежевину подељену у округе, срезове и општине. Успостављено је пет министарстава, правде, унутрашњих дела, финансија, војних и иностраних дела. Просветом је најпре управљао министар правде, а потом спољних дела. Устав је регулисао положај кнеза, државног Совјета и Скупштине, а цело једно по-

главље било је посвећено грађанским правима. Настао према пројекту Димитрија Давидовића, који је био поштовалац француских институција, Сретењски устав је убрзо опозван због протеста Турске, Аустрије и Русије, које су га сматрале претерано либералним. У деценијама које су уследиле „Стара Србија“ је стално била подручје појачаног терора и различитих настојања тадашњих империја да спрече обнављање српске државе на Балкану. Зато је она међународно призната тек на Берлинском конгресу 1878. године, после победе у рускотурском рату, али се сматра да је с Првим српским устанком почела духовна и државна обнова српског народа.

Садржај Устава У члану 1 проглашено је да статус српске државе зависи од турског султана и руског цара, а у члану 5 начело поделе власти на законодатељну, законоизвршитељну и судску. које никада није доследно спроведено Централни органи власти били су кнез, државни совјет и народна скупштина, док „власти српске” чине само кнез и савет. Кнез је неприкосновена личност и шеф државе који послушавши Државни совјет, даје законе и уредбе. Његово достојанство је наследно, a наслеђују га мушки потомци. Aко их нема мушки наслеђују га потомци кнежевог брата, ако ни њих нема мушки потомци кнежевих кћерки. Државни совјет је тело којим су српски великаши настојали ограничити кнежеву власт. То је својеврстан олигархијски орган чији су чланови председник, секретар, неодређен број саветника и попечитељи, односно министри. Право законодавне иницијативе имају кнез и Државни совјет. Законо-

давни органи су кнез и совјет чије чланове именује кнез. Кнез има право да два пута одбије законски предлог. Трећи пут га усваја ако не иде на „пагубу” народа, устава или државе. Извршну власт деле кнез и Државни совјет. Совјет у свом саставу има шест попечитељстава: спољашњи послови, унутрашњи послови, правосуђе, финансије, војска и просвета. Попечитељи не образују колегијално тело — владу. За свој рад одговорни су кнезу који их може сменити, али они и даље остају у Совјету као саветници. Саветници су одговорни за оно што чине и не чине. Нису политички одговорни, али одговарају за кршење устава, права грађана, повреду султанове и кнежеве личности.

Државност Србије у Краљевини СХС, Краљевини Југославије и СФРЈ Тешко стечену државност у вековним бунама и ратовима, Србија је после Првог светског рата уградила најпре у темеље Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевине Југославије, а после Другог светског рата 1945. године на њима је поникла нова држава СФРЈ. Због противљења њеном насилном разбијању деведесетих година прошлог века, Србија је последња од шест бивших република поново стекла независност, али и због тога што су се власти у Београду пуне три године трудиле да очувају заједничку државу са Црном Гором. Национални празник Србија слави на Сретење од 2002. године, али тек након пуних 89 година, после одвајања Црне Горе 2006. године, први пут као самостална држава. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

16.2.2014.

Скандал на Дан државности

НЕОДГОВОРАН ОДНОС ПРЕМА ДРЖАВИ - Први пут у новијој историји града на државни празник није било застава на јарболима испред зграде Градске управе

крајинске аутономије и локалне самоуправе и јавних служби на државни празник Републике Србије. Није познато да ли је неко у Краљеву донео одлуку да на Дан државности Републике Србије испред зграде Градске управе не буде истакнута државна застава. Злобници су склони веровању да је то још једна потврда колико представници локалне власти поштују државу у којој живе. Без обзира на то закон је закон, а овај о истицању државне заставе предвиђе и санкције за оне који гане поштују. Како ће поступити надлежне службе, комунална полиција, инспекцијски уи други органи није познато. Познато је да се у Краљеву закони тумачи на начин како коме одговара, па не би изненадило

да и за изостанак заставе испред зграде Градске управе на Дан државности буде пронађен некакав разлог. Однос према држави на Дан државности показали су и они Краљевчани који захваљујући партијској припадности и блискости са странкама владајуће коалиције уживају највеће повољности. Иако је из Градске управе медијима на време упућен захтев да позову грађане на свечаност полагања венаца на споменик у центру града осим оних који су носили венце ту није било одборника Скупштине града, свих чланова Градског већа, чланова скупштинских комисија, начелника одељења управе, директора јавних предузећа и установа... Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

рви пут је у новијој историји Краљево дочекало значајан државни празник, а Сретење господње као Дан државности то свакако јесте, без застава на јарболима испред зграде Градске управе на Тргу Јована Сарића. Према Закону о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије државна застава стално се вије на главном улазу у зграде државних органа, изузев Народне скупштине, и у њиховим службеним просторијама. Државна застава вије се на главном улазу у зграду Народне скупштине у време заседања и на државни празник Републике Србијем на главном улазу у зграде органа по-

МАГАЗИН

16.2.2014.

Краљевачки напредњаци отпочели кампању

СВОМ СНАГОМ У РЕФОРМЕ Г

радски одбор Српске напредне странке у Краљеву је тачно у подне на Сретење господње објавио почетак предизборне кампање која треба да доведе до боље будућности грађана након бржих реформи и убрзаније борбе против одрганизованог криминала. На Тргу српских ратника пред стотинак грађана, углавном чланова партија које у коалицији окупљеној око напредњака излазе на ванредне парламентарне изборе, позвали су грађане да поклоне поверење Српској наредној странци и Александру Вучићу да се у

реформе крене брже, а грађанима омогући да лепше живе, имају радна места, лепши и садржајнији живот. Раме уз раме са краљевачким напредњацима су Нова Србија, Српски покрет обнове, Покрет социјалиста и Социјалдемократска партија Србије. Шеф изборног штаба напредњака Небојша Симовић потврђује да је основни задатак отварање радних места, да радници не буду на пругама, мостовима и аутопутевима, него да се врате у фабрике где ће моћи да зарађују средства за живот. Порука напредњака упућена је и младима од

којих се очекује да поверују у речи о бољем сутра и остану у Краљеву у својим приватним фирмама, малим и средњим предузећима и системима који ће функционисати - Свом снагом ћемо се борити против корупције и наркоманије. Морамо створити услове да од данас Србија другачије размишља, да другачије живи, да има војску људи који желе да се боре за бољу, лепшу срећнију, перспективнију и бољу Србију. То је задатак свих нас, не само коалиционих партнера него свих људи Србије и свих грађана Краљева.

Ако стојимо са стране и чекамо да неко други изоре наше ниве, уђе у наше фабрике, ми никада нећемо боље живети. Знамо и свесни смо да има много нерешених проблема из прошости, али не можемо живети у прошлости. Морамо живети у будућности, радити, едуковати нашу радну снагу, морамо уложити много новца и средстава у науку, јер не можемо неедуковани, нестручни и неспособни у Европу. Велика је конкуренција. Срби су паметан, вредан и марљив народ. Због тога Србија не може бити сиромашна земља. Она мора бити богата, а

заједно са Александром Вучићем и Српском напредном странком та будућност је извесна – истакао је Симовић. Према економским показатељима Српска напредна странка је успела да током последњих 18 месеци побољша економију Србије, што претходној влади није успела током четири године власти. Заустављен је негативан тренд незапослености, индекс корупције је пао за 11 поена, инфлација на 9,8%, успорен вртоглави раст јавног дуга, буџетски дефицит смањен за 36 милијарди динара, индекс инду-

стријске производње побољшан за 8 поена. И поред ових оптимистичких података напредњаци подећају да је живот у Србији је и даље веома тежак, а велики број грађана се свакодневно бори за голи опстанак. Наду у боље сутра пружа сазнање да су заустављени негативни трендови у економији, а напредњаци обећавају да стоје на курсу убрзаног економског опоравка који схватају као најважнији задатак. Само још да у све то убеде и бираче. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Здравство у Србији најгоре у Европи

МАГАЗИН

16.2.2014.

ТЕМЕЉНА РЕФОРМА ЗД

- Државне клинике се користе као регрутни центри пацијената који се шаљу у приватне ординације. – Демократе спремне да преузму Министарство здравља. – Извори корупције у здравству Министарство здравља, Републички фонд за здравствено осигурање, тендери за набавку скупих апарата и лекова, потрошног материјала и прехрамбених производа за клиничке и здравствене центре. - Отуђени систем здравства не види реалне проблеме обичних малих људи принуђених да свакодневно лутају у сектору здравства између болница и домова здравља. - На лоше здравље утиче и низак степен здравствене културе

ДРАВСТВЕНОГ СИСТЕМА И

страживања показују да је другу годину за редом здравство Србије најгоре у Европи. Став представника власти да резултати анкете нису тачни демантовали су последњи резултати који потврђују чињеницу о најлошијем здравственом систему на континенту. Више од било каквих истраживања и њихових резултата о квалитету здравствене заштите грађани закључују на основу слике какву свакодневно виде у здравственим установама у којима је присутна корупција, лоши услови лечења, недостатак лекова... У таквој ситуацији председник ресорног Одбора за здравство Демократске странке др Душан Милисављевић наговештава да би његова странка, ако након мартовских избора и формирања нове владе буде у ситуацији да преузме одговорност у Министарству здравља, могла започети одлучну борбу за реформу здравственог система, првенствено за укидање листи чекања на пружање здравствених услуга. Дан пошто је Демократска странка објавила почетак предизборне кампање бивши председник републичког Одбора за здравље и породицу наговештава да странка којој припада има намеру да мења многе ствари у држави и спроведе реформе које ће побољшати квалитет здравства. Један од горућих проблема здравственог система су листе чекања које се по уверењу демократа праве вештачки како би они који воде здравствене установе злоупотребљавајући положај довели пацијенте у приватне ордина-

ције. Уз то су вештачки поништавани бројни тендери за набавку лекова и опреме, или су неуспешно завршавани како би се појавио мањак одређених имплантата, сочива, лекова и сличног, а пацијенти упућивани на приватне пунктове који имају све. У Србији више од 27 хиљада грађана чека на операцију катаракте, а и по три месеца на зрачну терапију после операције. Како је оптимални рок након хируршког лечења две до три недеље поставља се питање ефикасности зрачне терапије која као радикална помаже само ако се примени на време. У супротном се пацијент осуђује на лошију прогнозу и мањи проценат преживљавања. Податак да на клиници на којој ради др Милисављевић нема листе чекања повод је за веровање да систем рада који је тамо примењен може да се имплементира и у целој Србији чиме би листе чекања постале прошлост већ након прве године мандата нове владе. Демократе подржавају иницијативу за изједначавање државног здравства са приватним које је још невидљиво за државу упркос чињенице да грађани свакодневно све више времена проводе у приватним болницама, амбулантама и лабораторијама. Постојећи прописи омогућавају рад у приватној и државној пракси, могућност криминогених радњи и злоупотребу положаја лекара који то користе, а закон их покрива. Демократе се залажу за закон који не дозвољава да се државне клинике користе само као регрутни центри па-

16.2.2014.

МАГАЗИН

Др Душан Милисављевић

здравствене заштите и осигурања знатнијих побољшања није било, а закони су и даље конзервативни и застарели па не одсликавају право стање здравственог система Србије. Др Милисављевић подсећа на четири законска решења која су у процедури, а резултат су рада скупштинског одбора којим је руководио. Први се односи на лечење деце оболеле од ретких болести која због нехуманог односа остају невидљива за државу. У процедури је и закон рађен у сарадњи са Националним удружењем родитеља деце оболеле од рака који треба да побољша услове лечења и омогући родитељима веће повољности у нези и третману током лечења, а у сарадњи са Националним удружењем особа оболелих од сиде проистекао је предлог закона који би олакшао живот ових особа, док се последњи односи на заштиту права пацијената. - Демократска странка излази са јасним планом и жељом да започне реформу здравства и да се бори за квалитетније здравство, да се ухвати у коштац са отуђеним системом здравства које не види реалне проблеме обичних малих људи принуђених да свакодневно лутају у сектору здравства између болница и домова здравља. Желимо да преузмемо то министарство, а имамо и људе који могу да преузму одговорност у осетљивом тренутку да поправимо стање које је јако лоше – каже др Милисављевић Спора и застарела администрација кочила је примену правилника о лечењу деце у иностранству, а осам месеци трајала је борба до покретања поступка у скупштини. У новим законима посебна пажња треба да буде посвећена превентиви како би се успорио тренд појаве пре свега малигних и кардиоваскуларних обољења. Чињеница да је лечење ових пацијената скупо и дуготрајно наводи на закључак да би много мање коштало ако би се законски регулисала обавеза јављања на позив лекара за превентивни преглед. На све лошије здравље, сем стања у здравственом систему, утиче и низак степен здравствене културе, па све упућује на закључак да

мора много више да се ради на превентиви, њеној промоцији и едукацији, али и на новим законским решењима која би допринела смањењу обољевања и смртности пацијената. Др Милисављевић потврђује спремност Демократске странке да озбиљно ради у сектору здравства, а високо место на изборној листи даје му добар основ за наставак парламентарне борбе која би требало да доведе до реформе здравственог система. - Здравље треба да буде приоритет свих па позивам на опште политички консензус о приоритетима. Договорили смо се да је приоритет Европска унија, а мислим да то треба да буде и здравство. У транзицији смо заборавили једни на друге, породице се боре за голу егзистенцију, људи лако губе посао а плате су мале, па је стрес све присутнији што, уз пушење и алкохол, доводи до кардиоваскуларних и онколошких болести. То показује да је Србија све болеснија нација у којој здравље треба да буде тема број један. Проблем кардиоваскуларних обољења је присутан, па морамо да радимо на пропагирању здрвих начина живота, здраве исхране и више водимо рачуна о породици – поручује др Милисављевић. Незадовољство здравствених радника положајем у установама у којима раде утицао је да се многи од њих определе за рад у иностранству. На овај корак се одлучују и млади лекари којих је све више на евиденцији Националне службе за запошљавање. Како Србија одваја доста новаца за едукацију оних који по одласку у иностранство лече неке друге грађане неопходно је младим лекарима омогућити специјализацију и запослење. Одласком све већег броја њих у иностранство, а одлазе и старији, постоји опасност да се за само две године Србија суочи са констатацијом да неће имати ко да лечи болесне. Због великог броја оних чије је запошљавање неизвесно поставља се питање ревидирања уписне политике на факулете који школују здравствене раднике. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

цијената који се шаљу у приватне ординације. - Не можете пацијента да гледате као 50 или 100 евра, него као болесно биће које долази у установу зато што има поверења да ће бити излечен, а не пребачен у неку од приватних амбуланти где је само потребно узети новац. Залажемо се да се тај сектор изједначи са државним и да се са здравственим осигурањем може лечити и код приватника, да направимо конкуренцију и растеретимо капацитете државног здравства – каже др Милисављевић. Повод за овакво размишљање лежи у чињеници да у државним здравственим установама преовладава застарела опрема, а да су приватне у међувремену далеко напредовале. Квалитету здравствених услуга могло би да допринесе и укључивање војног здравства у заједнички ситем. Овај сегмент је конципиран за војску земље која више не постоји, а има добре инфраструктурне и кадровске капацитете који могу да допринесу растерећењу све загушенијег здравства. Високо место на листи носилаца корупције заузима здравство. Томе пре мита које примају здравствени радници доприноси корупција на вишем нивоу, у Министарству здравља, Републичком фонду за здравствено осигурање, тендерима за набавку скупих апарата и лекова, потрошног материјала и прехрамбених производа за клиничке и здравствене центре у Србији. Више до две милијарде евра колико се сваке године слије у фонд за здравствено осигурање не користи се на најбољи начин, па је неопходна реорганизација комплетног система здравственог осигурања. Ефикаснијем коришћењу средстава намењених здравству треба да допринесе конкуренција више осигуравајућих установа које ће се борити за сваког осигураника пружајући му могућност коришћења квалитетнијих услуга. И поред покушаја да током последњих двадесет година буде извршена реформа кровних закона у области

МАГАЗИН 16.2.2014.

Заједно за Србију у Краљеву

ОКОСНИЦА КАМПАЊЕ ПРИВРЕДА - Потреба за враћањем демократске климе и демократских идеја у политички живот Србије довела да коалиционог споразума Нове демократске странке, Лиге социјалдемократа Војводине и Заједно за Србију

анредни парламентарни избори најављени за 16. март довели су до новог прегруписавања на српској политичкој сцени, а бројне недоумице око могућих коалиција отклоњене су након што су лидери Нове демократске странке, Лиге социјалдемократа Војводине и Заједно за Србију, Борис Тадић, Ненад Чанак и Душан Петровић потписали коалициони споразум о заједничком изласку пред грађане Србије. Након потписивања споразума тројица лидера су потврдили да ће окосница предизборне кампање

природне коалиције бити заснована на економским темама. Одбори странака широм земље организују прикупљање потписа подршке изборној листи, а председник Градског иницијативног одбора Заједно за Србију Љубинко Златић потврђује потребу за враћањем демокртских принципа и идеја у политички живот Србије, што је и био основ на коме се гради коалиција. Иако нема потвде о томе да ли ће у даљем политичком животу Борис Тадић и Душан Петровић наступати са позиција једне странке у краље-

вачком одбору оцењују да цепање и уситњавање политичке сцене никоме не доноси ништа добро. Зато је и дошло до коалиционог споразума три групације које верују да ће проћи цензус и из републичког парламента настојати да битније утичу на промену климе у Србији. Организатори прикупљања потписа су задовољни одзивом грађана у првим сатима акције, а на томе базирају уверење да би и изборни резултат могао да буде повољан. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Чланови Јединствене Србије обележили страначку славу

МАГАЗИН

16.2.2014.

ПРИОРИТЕТ СОЦ

- Уместо скупих и помпезних прослава чланови Јединствене Србије, у оквиру могућности, сваког месеца издвајају одређену суму новца намењену добротворним сврхама и помоћи социјално угроженим породицама

ЦИЈАЛНИ СТАТУС

а Сретење господње је знатно свечаније него на Тргу српских ратника било у Улици цара Лазара број 8Ђ где су чланови Јединствене Србије обележавали страначку славу. Страначке просторије нису биле довољно велике да приме све који су пожелели да слављеницима пожеле срећан празник, а осим великог броја чланова и симпатизера међу званицама су били представници Српске напредне странке и коалиционих партнера Социјалистичке партије и Партије удружених пензионера Србије. Након сечења славског колача

председник Извршног одбора Градског одбора Јединствене Србије у Краљеву, и потпредседник Окружног одбора странке, Миљан Васиљевић је, честитајући велики празник свим Краљевчанима, позвао да у што већем броју изађу на мартовске изборе и подрже оне које буду сматрали најбољим. Од оснивања пре шест година Јединствена Србија је увек била спремна за изборе, а на последњим локалним успела да избори два места у локалном паралменту и једно у Градском већу. Васиљевић подсећа да овогодишњу славу странка дочекује са великим бројем

чланова, којих је сваким даном све више, што наводи на закључак да би на наредним изборима могли да буду постигнути знатно бољи резултати. Као доказани борци за побољшање социјалног положаја становника у странци нису поборници помпезних и скупих прослава. Уместо тога чланови у оквиру могућности сваког месеца издвајају одређену суму новца намењених добротворним сврхама и помоћи социјално угроженим породицама. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

16.2.2014.

Краљевачки радикали прославили Света Три јерарха

КОМПЛЕТНА ПРОМЕНА СИСТЕМА Једини начин за опстанак православља на овим просторима је промена система који су власти почев од 2000. године константно урушавале и довеле на ивицу пропасти

председник Градског одбора Слободан Спасојевић подсећањем да је мотив за овогодишње обележавање славе настојање да се очува све што је патриотско и српско у народу како православље не би било угрожено у одсуству удруженог деловања на правом путу. Радикали верују да је начин за опстанак православља на овим просторима само промена система који су власти почев од 2000. године константно урушавале и довеле на ивицу пропасти. Више од половине земље је пропало, као и комплетна привреда, па српски радикали позивају на разум у ситуацији коју оцењују драматичном. Размирице у друштву последњих деценија у многоме су допринеле стању које не доноси ншта добро, па је дошло време да се народ уразуми и

схвати да овако више не може напред. Начин за то радикали виде у предстојећим парламентарним изборима од којих се очекује да на политичку сцену доведу праве људе који би могли да покрену уништену привреду којој ће требати много година да стане на чврсте ноге. Три јерарха су историјске личности Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоусти, а празник у њихову част је установљен 1076. године. Како су сва тројица радила на истом послу требали им је одредити један празник и заједно их прослављати, па је епископ Јован, пошто им се сваком понаособ чини парастос у јануару месецу, одредио 30. дан у месецу, или 12. фебруар по новом календару, као заједнички празник. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

вета Три јерарха су крсна слава многих српских породица, цркава и манастира, као и еснафска слава бакала, али и Српске радикалне странке чији су је чланови и симпатизери у свим одборима обележили 12. фебруара. И у седишту краљевачког Градског одбора Српске радикалне странке окупили су се бројни чланови да у друштву представника других странака, пријатеља и гостију обележе дан уз подсећање да њихов председник др Војислав Шешељ годинама без осуде лежи затворен у Хашком трибуналу. Овогодишњу славу дочекао је у изолацији, па му није нозвољено ни да се тим поводом обрати страначким друговима и честита велики празник. На тешка времена која не остављају много простора за славље подсетио је

МАГАЗИН

16.2.2014.

Борба против корупције у Србији

ПУТ ОД СЕДАМ ХИЉАДА МИЉА - Већи је број грађана који нуде мито него оних који га траже. - Просечан износ мита 250 евра. - Најкорумпиранији лекари, полицајци и државни службеници. – Незапосленост кључни проблем друштва у коме је сиромаштво у трећи план потиснуло корупцију. - Прво место на листи извора корупције у здравству заузима снабдевање, и то не само лекова, а следе начин запошљавања, допунски рад, приватна пракса, листе чекања и други

ситуацији када се из дана у дан теже живи велики број грађана је суочен са све већом системском корупцијом. У таквој ситуацији пада рејтинг владе и владајуће елите која је пре годину и по дана изазвала ерупцију поверења становништва, а све више преовладава уверење да су резервоари наде исцрпљени. Пред мартовске парламентарне изборе бирачи су у Србији суочени са преломном ситуацијом, да ли ће борба против корупције дати конкретније и видљивије резултате, или ће се вратити ниво неповерења који је постојао до половине 2012. године. Осмо истраживање корупције у Србији, какво је осми пут спровео Програм за развој Уједињених нација, а у које је трећи пут укључен Центар за слободне изборе и демократију, извршено је током десет дана децембра прошле године на узорку од око 600 испитаника методом лицем у лице, што се сматра довољно меродавним за доношење закључака о стању у овој области. Подаци до којих су дошли истраживачи сведочи да су резултати готово истоветни са онима из претходна два циклуса, а показују да је од тренутка промене власти у Србији у лето 2012. године порастао оптимизам грађана у погледу пута којим се креће Србија. Ставови грађана да земља иде правим путем и даље су на високом, или знатно вишем, нивоу него што је то било пре лета 2012. године. Програмски директор ЦеСИД-а Марко Благојевић указује да је материјална ситуација становништва слична оној од пре шест месеци, а највећи број испитаника је оцењује подношљивом. Резултати анкете потврђују да није битно другачија ни слика код оних који је сматрају лошом. И док је број незадовољника који ситуацију сматрају неподношљивом нешто већи него у првој половини године готово је истоветан број грађана који су спремни да ситуацију у другој половини оцене доб-

ром оценом. Истраживања с краја прве половине године разликују се од оних из децембра 2012, када је тај ентузијазам након почетних корака нове владе нагло скочио, а сада се усталио на стабилној позицији. Незапосленост остаје кључни проблем највећег броја анкетираних грађана подједнако као и у претходним истраживачким циклусима. До смене је дошло на другом месту са кога је корупцију потиснуло сиромаштво које у овом тренутку највећи број грађана сматра значајним проблемом. Интересантан је податак да грађани прате приоритете на које указују политичке партије, па се потврдило да је указивање на економију добило исто толики значај и у перцепцији грађана о укупном стању у земљи. Зато аналитичари смену на листи приоритета објашњавају баш оваквим ставом грађана који корупцију ипак не сматрају активношћу ниског ранга. Показало се да је она у овом тренутку на листи приоритета заузела за нијансу слабију позицију од сиромаштва. И док је број оних који су имали директни контакт са корупцијом истоветан оном из децембра 2012. године индиректно искуство је мање у периоду који је био предмет претходног истраживања. Највећи број анкетираних потврђује да су лекари први на лествици оних који не могу да се одупру примању мита, а следе их полицајци и службеници у државној администрацији. Последње истраживање потврдило је чињеницу о највећој групи оних који су сами понудили мито и потврдили да се коруптивни однос успоставио на њихову иницијативу. Број оних који су мито тражили два пута је мањи него у случају понуде, а просечан износ мита је све већи и континуално расте још од половине 2012. године тако да тренутно износи 250 евра што је на нивоу октобра 2010.

У поређењу са претходним периодом перцепција корупције код грађана је истоветна, а и даље је више оних који сматрају да је смањена, док највећу групу чине грађани који сматрају да је њен ниво исти. Аналитичари верују да се став о перцепцији корупције темељи на очекивањима, па ће у ситуацији да су очекивали побољшање, а оно изостало, сматрати да је ситуација лошија. Поред свега половина испитаника верује да је ниво корупције остао исти и да није лош. Очекивања од будућности су слична налазима претходних истраживања, посебно код оних који сматрају да ће се веома, или мало, смањити корупција, али и даље има више грађана који сматрају да ће ниво корупције остати исти. Неподељено је мишљење да су најкорумпираније политичке странке, а број оних који деле овакво мишљење већи је него у претходним истраживањима. Следе здравство, полиција, царина, администрација, локална и државна управа, а на дну листе су институција и војска која се у последњем испитивању сматра корумпиранијом него што је то било раније. Ситуација у здравству је по мишљењу грађана знатно лошија него у ранијем периоду, а на то утиче повећан број мишљења да у овој области има врло много корупције. Знатно је већи и број оних који сматрају да корупције има много, а код пада је дошло код грађана који сматрају да корупције има мало, или ни мало. Потврдило се да о корупцији у здравству грађани углавном сазнају посредно, на основу информација из медија или искустава њима блиских особа. Истраживање показује да је далеко мањи број оних који о корупцији закључују на основу личног искуства. Кад је у питању корупција у здравству најкорумпиранијим се сматрају лекари, затим запослени у филијалама Републичког фонда за

16.2.2014.

МАГАЗИН

здравствено осигурање, медицинске сестре и техничари, па тек онда запослени у административном сектору болница. Највишим се сматра ниво корупције у Клиничко-болничком центру, а нешто повољније перципира стање у општим болницама, рехабилитационим центрима и на крају домовима здравља. Директно искуство са корупцијом у здравству потврдио је тек сваки десети испитаник. Министарка здравља др Славица Ђукић Дејановић потврђује да је национална стартегија за борбу против корупције један од приоритета за јачање здравственог система у Србији, а резултате последњег истраживања сматра усмеравајућим за даље активности на унапређењу те борбе. Иако проблем није ни нов, ни везан само за здравствени систем, преовладава уверење да је перцепција грађана о корупција нешто већа од реалне. Прво место на листи пунктова који се смат-

рају изворима корупције заузима снабдевање, и то не само лекова, а следе начин запошљавања, допунски рад, приватна пракса, листе чекања и други. Законодавна активност Министарства здравља и утицај на системско организовање у спречавању корупције усмерено је ка првим корацима на путу од седам хиљада миља. Сазнање да је сваки од директора здравствених установа имао посебну тендерску комисију за набавке, и да је централизованом набавком 166 најскупљих производа које користе болнице остварена уштеда од 25 милиона евра, наводи на закључак да је баш ова област била најподложнија корупцији у здравству. Предложеном изменом Закона о здравственој заштити укида се допунски рад у установи у којој ради здравствени радник, Влада је прихватила предлог а усвајање је одложено до

конституисања нове Народне скупштине која би требало да уследи у мају. Како ће се ствари одвијати тада, и да ли ће нова Влада имати исти став о овом питању, тек остаје да се види. Доста произвољности је било и код запошљавања у здравству, а различити критеријуми који су дозвољавали директорима здравствених установа могућност да сами доносе одлуке условили су захтев да се убудуће примењује радније примењиван поступак. Тако би се на основу конкурса са јасно дефинисаним критеријумима елиминисала субјективност директора при запошљавању у здравственим установама. Транспарентност је само један од начина да се спречи манипулација око прављења листа чекања које се углавном оправдавају дотрајалом и застарелом медицинском опремом. Најављено увођење информационог система у прављење листа чекања

оних који тврде да би пријавили случајеве корупције је повећан што потврђује све веће поверење у институције система. По чврстом уверењу највећег броја грађана на челу борбе против корупције би требало да буде влада, а међу прва три значајна актера су Агенција за борбу против корупције и судство. Најефикаснији вид борбе према мишљењу највећег броја анкетираних су строге казнене мере, а нарочито примена тих мера. Да треба унапредити законски оквир сматра две трећине људи уверених да посебну пажњу треба посветити јачању контроле над државном администрацијом. Значајан је и скок у групи оних који сматрају да треба да се ради на јачању свести грађана о корупцији, а једним од кључних фактора за унапређење борбе против корупције четвртина испитаника сматра повећање плата запослених у јавном сектору.

Кад је у питању ефикасност владе у борби против корупције велики број грађана сматра да она није на задовољавајућем нивоу. У исто време на стабилном нивоу се задржава број оних који сматрају да највиши извршни орган није уопште ефикасан. Препознатљивост рада Агенције за борбу против корупције са 70 одсто је на доста високом нивоу јер довољан број људи препознаје њен рад, а сасвим друга ствар је допринос Агенције у овој борби. И док велика група грађана нема јасно дефинисан став према улози Агенције за борбу против корупције најмање је оних који сматрају да она у значајној мери доприноси тој борби. Сва претходна истраживања потврђују да је била и остала највећа група оних који мисле да Агенција мало доприноси борби против корупције. Т. Радовановић

Фото: Медија центар

треба да омогући сваком појединцу увид у могућности које здравствени систем може да понуди како би пацијент на време био дијагностификован. Значајну улогу министарка даје комуникацији са медијима и невладином сектору, а придруживање истраживању „Србије у покрету“ дозвољава да се путем телефона, или СМС поруке, ова организација цивилног друштва обавести о сумњи на корупцију. - Кад министарство буде само једна карика, а министарства унутрашњих послова и правде, државни ревизор, невладин сектор, и сви који могу дати допринос да корупције буде мање, друга и ми ћемо правити крупније кораке на путу од 7 хиљада миља – каже министарка здравља. Истраживање показује одлучност грађана да одбију сваку помисао о плаћању у случајевима кад би се суочили са корупцијом, а број таквих је мањи него у претходном периоду. Број

Почела изградња социјалних станова

КРАЈ ШАТОРСКОГ НАСЕЉА?

МАГАЗИН

16.2.2014.

- На локацији за коју је град обезбедио инфраструктурне услове, а Комесаријат за избеглице 25 милиона динара, ниче прва од две зграде са по десет стамбених јединица чиме се решава стамбено питање око 150 особа

ада је пред ратним вихором, који се пред крај прошлог века разбуктавао на Косову и Метохији, према северу земље кренула колона избеглица Краљево је било прво место где су прогнана лица тражила уточиште. За многе је то била само успутна станица, а за више десетина хиљада место на коме ће остсти трајно да живе. Они који нису нашли место у колективним центрима, код рођака и пријатеља, смештали су се привремено у импровизована насеља грађена од материјала који им је био на располагању. Такво једно, познато као Шаторско насеље, никло је поред краљевачке депоније, а скоро деценију и по трају напори да се трајније реши проблем седамнаест породица са 130 до 150 особа. Након што су на различите начине решени проблеми бројних прогна-

ника још 2011. године покренута је иницијатива да, у сарадњи са Комесаријатом за избеглице, почне изградња социјалних станова. Први су грађени на Берановцу и у Борачком насељу у коме постоји један објекат намењен породицама из Шаторског насеља. Половином протекле недеље отпочели су радови на изградњи једне од две стамбене зграде које би требало да реше проблем двадесет породица, 17 из Шаторског насеља и три породице домицилног становништва. Партнери у пројекту су град Краљево и Влада Републике Србије која је преко Комесаријата за избеглице обезбедила 25 милиона динара. Реализација почетне идеје је закаснила због тражења погодне локације, а када је коначно дефинисана локална заједница је преузела обавезу да

обезбеди инфраструкруне услове, поред плаца за зграде и прикључке на електричну мрежу, водовод и канализацију и обезбеди потребне сагласности свих јавних предузећа. Према пројектној документацији на овој локацији ће бити изграђене две зграде које ће сем приземља имати и по један спрат. У свакој од њих бруто површине 590, а нето 470 квадрата, планирана је градња по десет стамбених јединица површине између 40 и 50 квадратних метара. Вредност радова, који су након спроведеног тендера поверени „Неимару“ из Власотинца, износи око 25 милиона динара, а рок за завршетак је 120 дана. У Дирекцији за планирање и изградњу „Краљево“ очекују да би они, уколико то временски услови дозволе, могли да буду завршени и раније. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Завршни радови на изградњи спортске хале у Рибници

КРАЉЕВЧАНИ НАЈПОВОЉНИЈИ

МАГАЗИН

16.2.2014.

- Пре истека 150 дана од 18. фебруара очекује се завршетак радова друге фазе изградње спортске дворане у Рибници. - Пројекат вредан 122 милиона динара изводи група краљевачких предузећа. – Друга фаза укључује изградњу саобраћајница, паркинг простора, довођење воде, напајање електричном енергијом, канализациону мрежу, јавно осветљење, инвентар, урбани мобилијар и расвету

доприносе функционисању хале, обухваћена је изградња саобраћајница, паркинг простора, довођење воде, напајање у електроенргетском смислу, канализациона мрежа, јавно осветљење, инвентар, урбани мобилијар и расвета. У расподели послова највећи део колача, читавих 45 одсто, припао је „Путевима“ док краљевачкој пословници предузећа „Нови Пазар пут“ припада 16,5 одсто. „Амига“ је радове које изводи проценила на 45 милиона динара што износи 37 одсто укупне вредности, а најмањи део колача од тек 2 одсто припада „Чистоћи“. Представник групе понуђача потврђује да је повод за најнижу могућу цену настојање да се само покрију трошкови, а Краљевчанима стави на располагање спортска дворана коју су толико дуго чекали. Сви учесници у градњи слажу се да спортска дворана представља најлепши спортски објекат икада изграђен у Краљеву који је уједно и један од најлепших и најфункционалнијих у Србији у свом рангу. У цене радова друге фазе није урачунат порез на додату вредност, а укупна вредност хале биће позната тек када буде комплетно готова. Понуђачи су на време добили све елементе градње и отпочели припреме за реализацију пројекта, па се сматра да су отпочели радове иако је као дан званичног увођења у посао одређен 18. фебруар. Након завршетка радова друге фазе следи последња која укључује опремање хале реквизитима и опремом коју треба да поседује. То су кошеви, голови, опрема за одбојку, свлачионице, лекарску собу, антидопинг контролу и остале пратеће садржаје. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

зградња хале спортова у Рибници већ дуже време привлачи пажњу јавности првенствено због чињенице да се на њу чекало више од четири деценије, а и због контрадикторних информација о роковима за завршетак радова и трошковима градње. На динамику извођења радова утицали су бројни административни поступци, поред осталих и јавне набавке од којих је последња за избор најповољнијег понуђача радова друге фазе управо завршена. Након отварања понуда у Дирекцији за планирање и изградњу „Краљево“ дошло се до закључка да је најприхватљивије услове понудила група краљевачких предузећа окупљених око ЈКП „Путеви“. Потписивањем уговора отпочиње реализација друге фазе градње која обухвата радове на уређењу простора и инсталације неопходних за функционисање спортске хале. Јавна комунална предузећа „Путеви“ и „Чистоћа“ са „Амигом“ и АД „Нови Пазар пут“ преузели су обавезу да за 150 дана заврше посао вредан 122 милиона динара, а у Дирекцији за планирање и изградњу верују да би, уколико то временски услови дозволе, радови могли бити завршени и у краћем року. Пројектна документација и средства за финансирање радова су обезбеђени тако да су испуњени сви услови да обавезе преузете уговором буду извршене на време. Потпис на уговор је у име инвеститора ставио директор Дирекције за планирање и изградњу Ненад Нерић, а у име групе понуђача директор ЈКП „Путеви“ Милош Гољић који је преузео потребну документацију и уговор са предмером радова. Другом фазом радова на уређењу простора, и изградњи свих инфраструктурних инсталација које

Годину дана након најављене адаптације зграде „Задужбине“

ПОИГРАВАЊЕ СА ВОЉОМ ЗАДУЖБИНАРА

- Пре тачно годину дана градски челници обећали да ће у делу реновиране зграде поред Канцеларије за младе бити одређен број соба за смештај ђака и студената који нису у могућности да сами плаћају смештај током школовање. - Градски челници заборавили на обећање јер на згради за годину дана није урађено ништа

МАГАЗИН

16.2.2014.

ре тачно годину дана Карљевачки МагазИН је у тексту под насловом „Поштовање воље задужбинара“ обелоданио жељу градских челника да се део зграде коју је Анђелко Савић завештао омладини Краљева адаптира и уступи на кришћење младима. Како од тада није урађено ништа, а како међу Карљевчанима преовладава уверење да је најава адаптација само једно у низу лажних обећања, обележавамо годишњицу делом текста који је у то време објављен. Фондација „Солидарност Србије“, као институција која у нашој земљи управља задужбинама и легатима и учествује у изградњи и опремању објеката за смештај деце без родитељског старања, исказала је намеру да покрене акцију сређивања и привођења намени објекта „Задужбина“ који припада Фонду „Анђелка и Татије Савић“. Испред објекта на углу Хајдук Вељкове и улице Милоша Великог директор Фондације „Солидарност Србије“ Владимир Илић и градоначелник Краљева Драган Јовановић, представили су идеју и начине на који ова Фонда-

ција планира и предлаже почетак њене реализације. - Задужбинарство је у Србији имало врло озбиљне димензије и више пута било ослонац и стуб опстанка државе. У неколико последњих година је замрло тако да је Фондација „Солидарност Србије“, у складу са својим статутом, покренула акцију дизања свести задужбинарства, хуманости и солидарности у Србији – рекао је Владимир Илић указујући на неоговарајуће стање зграде коју је Анђелко Савић тестаментом завештао сиромашној деци и старим људима. Идеја Фондације „Солидарнст Србије“ је да помогне да се зграда која представља ругло града реновира и приведе намени. У том смислу већ крајем априла, или почетком маја, планирано је одржавање великог хуманитарног концерта са циљем прикупљања иницијалних средстава за реконструкцију „Задужбине“. Планира се и да део простора, који би доградили заједно са органима локалне самоуправе, буде намењен за смештај деце која у Краљеву студирају или иду у средњу школу, а немају средстава да сами

плаћају трошкове. Градоначелник Краљева Драган Јовановић је указао да акција коју је покренула Фондација „Солидарност Србије“ има више димензија. У оквиру пројекта адаптације зграде популарне „Задужбине“ обезбедиће се и просторије толико дуго чекане Канцеларије за младе. Град ће отворити и посебан наменски рачун на који ће моћи да уплате средства сви људи добре воље са могућношћу да помогну у реконструкцији и санацији ове зграде. Ништа не би било необично да од дана када је обелодањена идеја о адаптацији зграде није прошла година дана, а да је зграда у истом, ако не и горем, стању као и тада. Без намере да доносимо закључке о озбиљности обећања која се сваког дана пласирау из врхова власти, посебно пред изборе којима смо на прагу, остављамо читаоцима да стварају слику тренутка у коме живимо уз подсећање да је о згради „Задужбине“ у истом контексту и са истим актерима било речи још једном током претходне године. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

9. фебруар 2013.

13. фебруар 2014.

Радикализација протеста незадовољних радника

МАГАЗИН

16.2.2014.

БЛОКАДА ПРУГЕ ДО МАЈА? 38

Фото: М. Радовановић

- Паре које су повремено долазиле у „Фабрику вагона“ само су пролазиле преко рачуна колектива, а завршавале на непознатом месту, или код оних који су право на зараде полагали по основу правоснажних судских пресуда. - У штрајку 260 од 270 производних радника, а на платном списку „Фабрике вагона“ још два пута толико непроизводних. - Након распуштања Народне скупштине Влада Србије обавља само техничке послове, па до било каквог помака не би могло да дође до половине маја. - Неспоразуми између генералног директора и заступнице капитала преламали се преко леђа радника

МАГАЗИН

16.2.2014.

ткако је пре скоро две недеље протест радника „Фабрике вагона“ почео да се радикализује ситуација је из дана у дан све компликованија, а разлика између ставова оних који штрајкују већ осам месеци и представника државе све већа. Почетак недеље наговештавао је опуштање тензија, а темељио се на спремности министра привреде да разговара са представницима штрајкача. Мало ведрине у редове радника који су блокирали пружне путеве према Рашки и Пожеги унела је информација да би први пут после маја прошле године могли да дођу до дела зарада. Прва тачка закључка који је донет на састанку са министром привреде односи се на спремност Владе Србије

да запосленима у „Фабрици вагона“, у складу са расположивим средствима, исплати две минималне зараде, прву у наредна три дана и другу у марту месецу. Министарство привреде, представници самосталних синдикалних организација и руководства фабрике би након исплате прве минималне зараде интензивирали дијалог у циљу потписивања меморандума којим ће бити утврђени рокови и механизми за помоћ у решавању проблема социјалног програма и реализације отпремнина. Влада Србије је најавила покретање поступка контроле пословања и утрошка средстава у Фабрици вагона, а представници синдиката преузели обавезу да утичу на раднике да обу-

ставе блокаде путних праваца. Министарство привреде је, уз сагласност синдиката, предложило пословодству „Фабрике вагона“ да, у циљу смањења трошкова, размотри могућност принудних одмора у трајању од 60 дана уз одржавање минимума потребног рада. Председник штрајкачког одбора радника „Фабрике вагона“ испред Индустријског синдиката Ненад Терзић за Краљевачки МагазИН потврђује да су проблеми у некадашњем краљевачком гиганту отпочели много пре него што су радници одлучили да започну штрајк. Током три године колико се овај колектив налази у реструктурирању било је више краћих штрајкова, а кап која је прелила чашу стрпљења било је сазнање 28. маја прошле године да ће им бити исплаћено само три четвртине зараде остварене у августу 2012. Иако је у колективу било довољно посла поступак генералног директора изазвао је толики револт углавном производних радника под чијим притиском су представници синдиката, у складу са законом, донели одлуку о најави штрајка и припремама за његову реализацију пет дана касније. Много пута пре тога од пословодства су стизала обећања да ће бити боље, да ће се зараде исплаћивати на време и да ће им бити оверене здравствене књижице чија је важност истицала последњег дана маја прошле године. Када је 4. јуна најављен штрајк истакнути су и захтеви радника који укључују и повезивање радног стажа за претходне три године почев од 2011. Додатно незадовољство унело је сазнање да је према обрачунскм листићима за исплату износ доприноса за пензијско и инвалидско осигурање одбијен од бруто зараде. Сем менаџменту фабрике обавештење о штрајку достављено је заступници државног капитала, Надзорном одбору концерна „Фабрике вагона“ и централи Индустријског синдиката. Пет дана су синдикални лидери очекивали да им се обрати генерални директор са жељом да пронађу заједничко решење, а како је позив изостао

Ненад Терзић

16.2.2014.

МАГАЗИН

отпочели су штрајк који траје и данас, а чије је окончање све неизвесније. Није помогао ни предлог из Инспекције рада о посредовању са менаџментом, а до краја године када је коначно уследила смена генералног директора разговарало се само у два наврата. Сем захтева да се радници врате на посао није било наговештаја да би могли да добију по коју од зарада. - У то време је „Фабрика вагона“ имала блокиране рачуне, па нисмо могли да учествујемо ни на једном тендеру за добијање посла. Држава нам је уплаћивала аванс за преправку вагона, а целокупан износ није уплаћен до краја мандата министра привреде Млађана Динкића. Тражио сам да добијемо неки новац од 180 милиона динара за које смо имали информацију да је доспео на рачун предузећа да би могли да преживимо до Нове године. До проблема је дошло кад смо сазнали да је за четири претходне године Фабрика добила милијарду и 600 милиона динара – каже Терзић. До почетка штрајка у завршној фази су били преговори око дефинисања колективног уговора у коме је остало да се усагласе ставови око коефицијената и исплате регреса, а штрајк је отпочело стотинак од 270 производних радника у колективу у коме има још два пута толико непроизводних. Све паре које су повремено долазиле само су пролазиле преко рачуна колектива, а завршавале на непознатом месту или код

оних који су право на зараде полагали по основу правоснажних судских пресуда. У настојању да се колико толико одржи бар део производње једном броју радника су исплаћиване суме од неколико хиљада динара, што је био повод да штрајкачи поднесу пријаву за порески прекршај. - Био сам позван у Полицијску управу да дам изјаву поводом тога, инспектор је долазио и узео неку документацију, али не знамо шта се после тога дешавало. По закону о штрајку омогућили смо радницима да не долазе на посао, а са генералним директором потписали споразум да људи остану код својих кућа како би Фабрика која нема новца уштедела на исплати путних трошкова. Слали смо дописе Министарству привреде, бившем министру Радуловићу, првом потпредседнику Владе и другима тражећи да се реши проблем, јер фабрика има потенцијала да ради, али без државе не можемо да опстанемо – каже Терзић уз потврду да је у штрајку тренутно 260 радника. Констатација да није било контроле у трошењу новца на последњем састанку у министраству резултирала је закључком о формирању радне групе која треба да испита пословање „Фабрике вагона“ у последње три године. Реакције из министарства привреде није било све до блокаде пруге према Чачку, а помоћ локалне самоуправе сводила се на вербалну подршку и

обезбеђење превоза до Београда. Сваки одлазак доводио је до сазнања да пара за исплату зарада нема, а да би нешто могло да се учини тек по усвајању закона о раду, приватизацији и стечају. Како су предлози повучени из процедуре, а након распуштања Народне скупштине Влада Србије обавља само техничке послове до било каквог помака не би могло да дође до половине маја. До застоја у комуникацији са Министарством привреде дошло је и због изостанка процене капитала и израде личне карте предузећа као услова за решавање коначног статуса чији рок у свим предузећима у реструктурирању истиче половином године. Сем што „Фабрика вагона“ није имала новца да плати процену вредности капитала међу радницима је била све присутнија прича о мањковима због продаје сировина које су постале предмет истражних радњи. И кад су се радници понадали да би пред Нову годину могли да добију било шта уследила је смена генералног директора и враћање целог поступка на почетне позиције. Пре тога промењен је и састава Надзорног одбора који чине углавно представници политичких странака. Нови вршилац дужности генералног директора је од стране једног броја штрајкача дочекан са симпатијама, док је код других повећао незадовољство које се већ ближило кулминацији. Уље на ватру

МАГАЗИН 16.2.2014.

доливају од раније познати неспоразуми генералног директора и заступнице капитала, а све се прелама преко леђа радника у штрајку. Сазнање да само од једног доброг посла не може да се намири више стотина радника поново актуелизује идеју о социјалном програму о коме се говорило на прошлонедељном састанку у Министарству привреде. Ривалитет који је одувек постојао између појединих друштава у концерну „Фабрике вагона“, и сазнање да нови генерални директор долази из дела који добро послује а чији радници редовно примају плату, изазива различите реакције, а у свакој изјави се тражи длака у јајету као повод за различита тумачења о ванземаљцима и врсти хране која припада појединој групацији запослених у предузећу. У већ наелектрисаној атмосфери није потребно много да би незадовољство ескалирало, а фитиљ је потпаљен кад је стигла информација да би

директор на седници Надзорног одбора могао да предложи покретање стечаја у „Фабрици вагона“. - Чули смо гласине преко друштвених мрежа и окупили око 500 људи који су потписали да фабрика не може да иде у стечај. Колеге из Самосталног синдиката су спремиле захтев за смену директора, који је на овом месту био само два месеца, а видело се да нема неких помака, па долази до оставке генералног и извршних директора које је он изабрао. Заступница капитала је потврдила да нико од инжењера није хтело да прихвати тај посао, па смо предложили да она као државни службеник преузме одговорност до избора новог директора – објашњава Терзић. Све што се дешавало код радника је учвршћивало уверење да се, уместо решавања, проблем исплата све више усложњава па су се, кад су схватили да нема разумевања, окупили у згради Градске управе чврсто решени да радикализују понашање. Након протест-

Без договора Последњи покушај да се дође до компромиса и одблокира пружни прелаз код Ложионице и правци према Космету и Пожеги није дао резултате, јер су штрајкачи све чвршћи у опредељењу да не одустају до испуњења захтева. На састанку у петак одбили су предлог Министарства привреде и изнели свој по коме као основни услов за деблокаду саобраћајнице траже исплату пет минималних зарада, а оверу здравствених књижица као и другим радницима предузећа у реструктурирању. Није прихваћен предлог министра привреде да се уклоне блокаду као услов за разговоре који би требало да доведу до компромиса. Министар привреде је добродошао на разговоре око социјалног програма и других захтева штрајкача, али не и исплате зарада, а повод за ово је прошлонедељно обећање о ислати два минималца након чега је понуђен само један. Захтеви штрајкача достављени су и заступници државног капитала у Фабрици вагона, а посебно незадовољство изазвало је појављивање генералног директора у оставци на локалној телевизији. Председник Штрајкачког одбора Ненад Терзић најављује захтев за смену чланова Надзорног одбора, а према незваничним информацијама има наговештаја да би комплетан Надзорни одбор могао да поднесе оставку што би додатно искомликовало сиутуацију и до избора новог менаџмента одложило доношење било каквог решења прихватљивог за обе стране. Рок за решавање коначног статуса предузећа у реструктурирању се прибилижава, а у Краљеву се, као и пред претходне изборе, прича да постоји озбиљан стратешки партнер који би инвестирао у „Фабрику вагона“ и „Магнохром“.

них шетњи које нису изазивале претерану пажњу јавности, а ни оних којима су упућивани захтеви за помоћ, отпочела је блокада градских рскрсница и коначно две пруге које из Краљева воде ка Рашки и Пожеги. Радници су одлучни да блокирају пругу све до испуњења захтева, а не прихватају ни исплату минималца као услов за повлачење са блокаде саобраћајница. Иако су свесни да последице трпе само грађани Краљева, а не и они који могу да утичу на решавање проблема, штрајкачи су одлучни да истрају, а дежурства се на путном прелазу код Ложионице обављају према утврђеним списковима. За сада им на руку иде лепо време, а за сваки случај су у близини прелаза поставили надстрешницу која треба да их сачува од евентуалног невремена. - Ми смо свесни да држава у овом тренутку не може да исплати сва дуговања, па ћемо на блокади бити до маја месеца. Поред чињенице да је у току предизборна кампања ово није политички већ социјални штрајк. Иако влада није крива за ситуацију коју је наследила зашто ми да испаштамо због брљотина које су други направили. Остајемо на прузи и ако нам исплате минималац, јер је цркавица после осам месеци неозбиљна, а бојим се да нас неко не схвата озбиљно. Блокадом пруге блокирали смо државу која нам дугује новац, а тражили смо и да нам дају социјалну помоћ, јер имамо дуговања према држави која не можемо да испунимо кад немамо плату – каже Терзић. Штрајкачима „Фабрике вагона“ придружили су се бивши радници „Магнохрома“ који захтевају преосталу петину несиплаћених зарада према правоснажним судским пресудама, а и радници „Пластметала“ који имају сличне проблеме. Придруживање најављују и радници неких других краљевачких колектива, а штрајкачи апелују на Црвени крст, и све који су у ситуацији, да помогну храном и пићем барем онима који током ноћи чувају прелаз преко пруге. Т. Радовановић

МАГАЗИН

16.2.2014.

Двадесет три године искуства у градњи грађевинске столарије (2)

ИЗОСТАЛА ПОМОЋ ЛОКАЛНЕ УПРАВЕ - Краљевачки привредници су једнодушни у оцени да без инвестиција нема развоја, а без довољно нових послова на овим просторима тешко да би се могло говорити о лепшој перспективи. - Низ малих предузећа која су претрпела штету у земљотресу био је принуђен да редукује делатност, а касније тешко могао да настави нормалан рад. - Локална власт је вешто избегла да пружи било какву помоћ привредницима након земљотреса па ни један од њих, барем не јавно, није добио помоћ за санирање последица земљотреса. - Без јединственог става према проблемима, и тежњи ка јединственом циљу уз узајамно помагање, нема излаза из прилично песимистичке ситуације

Мирослав Милошевић

Фото: М. Радованковић

МАГАЗИН 16.2.2014.

ројекти које је краљевачки произвођач грађевинске столарије „АЛМ“ реализовао у Сремској Митровици, Коцељеви, Жабљу, Кладову и другим местима одвијали су се под надзором и строгом контролом Агенције за енергетску ефикасност, а до тада непозната мала фирма доказала да може да изводи озбиљне и одговорне послове. Преко предузећа као што је све време постојања био „АЛМ“ преламале су се све недаће кроз које је пролазила српска мала привреда, а промена система доделе средстава након укрупњивања послова елиминисала је све мале фирме које нису могле да испуне захтеване услове. И поред тога овај део у пословању предузећа његов оснивач и власник Мирослав Милошевић оцењује веома корисним, јер је тежња за уштедом енергије везана и за индивидуалну градњу у којој је „АЛМ“ већ имао добре референце. Осим замене столарије, пре свега прозора, уштеда енергије везивала се за утопљавање објеката облагањем стиропором, каменом вуном, посебним сендвич зидовима и слично. И ма колико да је потреба за енергетском ефикасношћу наишла на плодно тло кључни проблем током овог периода пословања представља стално осиромашење становништва. - С обзиром на све шо се одвијало у овом периоду људи су морали да користе унутрашње резерве, а уместо на инвестиције користили их на пуко преживљавање. Потребе за штедњом енергије су велике, а за повећање енергетске ефикасности потреба уложити знатну количину акумулираног новца. Са друге стране становништво је до те мере остало без средстава да стање у овој области није онакво какво би ми желели да буде. Штедња енергије јесте тема за размишљање, али треба наћи потпору да би људи могли да дођу до средстава и инвестирају како би се током одређеног периода она вратила кроз уштеду енергије. Пре две године су издвојена средстава за индивидуалну градњу и сегмент енергетске ефикасности, али су брзо потрошена, а након тога није било буџетских

средстава која су могла да се користе. Има наговештаја да ће иза марта поново бити средстава за област у којој радимо, а становништво ће имати прилику да добије повољне кредите од банака – каже Милошевић. Пажња грађевинара усмерена је ка повољним кредитним условима који би приватним инвеститорима помогли да дођу до енергетски ефикаснијих објеката. Иако се након земљотреса који је погодио Краљево почетком новембра 2010. године очекивало знатно веће улагање у ову област, и поред сазнања да се доста градило, инвестиције су ограничаване рестриктивном политиком. Они који зараду остварују у сфери градње нових, и реконструкције старих, објеката у кризном периоду нису могли да се похвале значајнијим пословима, а наговештаји да би повољни услови кредитирања могли да доведу до повећања производње за сада су само у сфери добрих жеља и наде да би сукоро могло бити боље. Као непоправљиви оптимиста Милошевић верује да би у новим условима предузеће на чијем се челу налази поново могло да крене узлазном линијом и уз много више посла обезбеди стабилнију и извеснију будућност свих запослених. Рецесија у привреди, као изузетно изражена, везана је увек за нове инвестиције и грађевинску индустрију која као замајац неизоставно вуче све друге делатности. Зато је услов за бољитак у читавој привреди управо улагање у градњу која би из рецесије могла да извуче и друге области привређивања. - У Краљеву се говори о Краљевграду који различите структуре посматрају свака на свој начин, једни су за а други против. Суштина је да таква инвестиција може да врати уложен новац, али је битно размишљање да нешто треба инвестирати у одређен сегмент, уложити новац који даје наду да ће нешто кренути напред, да ће рецесија да се превазиђе како би коначно могли да кренемо узлазном линијом – каже Милошевић уз замерке локалним властима што нису

довољно урадиле како би у Краљево привукле значајније инвестиције које неизоставно интензивирају градњу и нови развојни циклус. Сем што се ништа значајније не ради стиче се утисак да се ни не размишља о новим делатностима које захтевају инвестиције, а услов за то је стварање повољне климе у којој би се потенцијални инвеститори осећали прихватљивим и сигурним. Да би се то догодило морају и комуникације да се доведу до одговарајућег нивао без кога Краљево све више постаје простор који није интересантан никоме. Приче о аеродрому као начину брже комуникације са светом толико су потрошене да не дају превише оптимизма, железничка мрежа не функционише, мрежа друмских путева је у лошем стању. Инвеститорима којих су пуна уста свих политичара само у време кад им то одговара неопходни су услови који омогућавају да брже заврше планиране послове. У том контексту посматра се и убрзано издавање потребних дозвола за градњу које захтева потпуну трансформацију рада локалне управе у обезбеђивању потенцијала и инфраструктуре за долазак инвеститора. Све то није ништа ново и понавља се годинама у назад. Поред привредника који су довољно прецизни у дефинисању претпоставки за успешнији рад вербалну подршку од које нема превише користи дају и различите гарнитуре оних који с времена на време преузимају одговорност за организацију живота у граду. Чини се да би краљевачки привредници ситуацију у којој се налазе лакше поднели кад не би знали да у другим срединама има позитивних примера који потврђују улогу локалне управе. Милошевић подсећа да је типичан пример не тако далеки Крагујевац у коме је различите погоне последњих година отворио знатан број нових инвеститора. Поред бројних малих и средњих предузећа експанзију доживљавају и велики колективи, а слика која долази из суседног града довољно јасно говори какав је амбијент потребан онима који желе да

16.2.2014.

МАГАЗИН

инвестирају. Краљевачки привредници су једнодушни у оцени да без инвестиција нема развоја, а без довољно нових послова на овим просторима тешко да би се могло говорити о лепшој перспективи. - Све апсолутно зависи од локалне управе, а стварање повољног амбијента кључно за анимирање инвеститора. У таквој ситуацији локалној управи је неопходна и подршка централних власти, јер ће без ње тешко да привуче потенцијалне инвеститоре у ситуацији кад не може ништа да гарантује. Спрега локалне и републичке власти је јако битна и ако ње нема ми ћемо и даље бити у оваквом стању и амбијенту какав јесте. Да ли је наша локална власт показала републичкој потенцијал и жељу да створи амбијент и пружи одређену сигурност људима који желе да инвестирају? Ми то овде још нисмо показали, а морамо. Имали смо период у коме се Крагујевац интензивно развијао, јер је локална власт републичкој показала жељу и потребу за тим и стекла поверење да репубичка власт може да анимира стране иневститоре. Локална власт Краљева није то показала на прави начи и из тог разлога је Краљево на овом нивоу – верује Милошевић. Земљотрес из новембра 2010. године представља ружан период у историји града не само по страхотама које је оставио, већ и према неадекватном односу локалних власти према привредницима. Низ малих предузећа која су претрпела штету у земљотресу био је принуђен да редукује делатност, а касније тешко могао да настави нормалан рад. Преовладава уверење да је локална власт вешто избегла да пружи било какву помоћ, па ни један од њих, барем не јавно, није добио помоћ у санирању последица земљотреса. Посебно незадовољство представља сазнање да су на донаторској конференцији прикупљена извесна средства за помоћ пострадалој кра-

љевачкој привреди, а да нису искоришћена за то захваљујући пре свега тадашњем градоначелнику Краљева. - Познато је да су средства упућивана преко Привредне коморе, а њен председник донаторски материјал упућивао на кризни штаб под контролом градоначелника. Ради се о грађевинском и другом материјалу и опреми, а наслућујемо да тај материјал није употребљен за помоћ привреди која је претрпела штету што јасно показује колико је власт размишљала о привреди, њеним проблемима и оштећењима у земљотресу. Поражавајуће је и сазнање колико локална власт, чак и упериоду када је објективно могло очекивати да се помогне привреда, о томе није ни размишљала – каже Милошевић. Краљевачки привредници, међу њима и Милошевић, покушавају да открију путеве новца и податке о евентуалној помоћи само неким привредним субјектима. Због сумње на нетранспарентан приступ овом за њих веома важном послу опрезни су у доношењу закључака све док не буду имали довољно валидних доказа који указују на евентуалне злоупотребе. У међувремену очекују поузданије информације о томе коме је додељена помоћ намењена посусталој краљевачкој привреди. Подстакнути сазнањем да нема толико шкакљиве теме о којој се не може разговарати обраћали су се привредници и новој власти са јасно дефинисаним захтевима, али ни она још није показала спремност да понуди било какав одговор. То продубљује сумњу да је локална власт, ко год да је чинио, инструисана тако да одговоре на шкакљиве теме прећуткује и гура их са стране. Више од неспремности власти да пружи тражене податке забрињава разлог зашто то не чини, поготово у време кад постоји чврсто уверење да се не може напред док се не реше сви неспоразуми. У таквој ситуацији све се више кристалише закључак да без јединственог става према пробле-

мима, и тежњи ка јединственом циљу уз узајамно помагање, нема излаза из прилично песимистичке ситуације. Однос власти према овом делу становништва отвара и многа друга питања, пре свега о послушности која се манифестује одсуством било каквог интересовања за решавање животних проблема и слепом веровању у све што се сервира као истина. - Ако показујеш жељу да ствари испливају на површину, и да се зна шта ко ради, постајеш неподобан па не рачунају на тебе. Све се спроводи под велом неке тајне, а ако нема тајне онда нешто није у реду. Покушаји да се на највишем нивоу све обелодани су позитивни и тај тренд подржавам, а ово код нас не подржавам јер представља још увек стари тренд и приступ. Као друштво смо у великим проблемима, има много ствари за које није јасно како се одвијају, а док се све не искристалише и дође на своје да буде јасно и отворено као на длану биће овако – каже Милошевић уверен да је кључни фактор за исправљање грешака поверење у свим областима. Поверење је најпотребније у ситуацији када некоме треба пружити помоћ, а за њом највише вапе власници малих и средњих предузећа превише разбијени и нејединствени да никакав удружен наступ и колективни приступ решавању проблема не може да се успостави. Искуство показује да заједнички наступ обезбеђује већу снагу на тржишту које треба да одговори поверењем као условом за било какав развој у будућности. Рецесија која је на сцени и учмало стање у краљевачком привредном амбијенту велики број субјеката доводи у стање специфичне апатије, па се као задатак посебне врсте поставља питање интензивирања еуфорије привређивања и жеље за просперитетом како би заједнички наступ доказао снагу којом се располаже. Т. Радовановић

МАГАЗИН 16.2.2014.

Фото: М. Радовановић

16.2.2014.

МАГАЗИН

Срећко Гвозденовић

Краљевачка медијска сцена: Срећко Гвозденовић (1)

МУЗИЧКИ УРЕДНИК КАО БОГ И БАТИНА

- Пре појаве Радио Краљева на медијском небу Србије програм је емитовало тек 16 радио станица, а ни певачима из најелитиније гарнитуре није било свеједно да ли ће, или не, њихова издања доспети до ушију евентуалних купаца грамофонских плоча. Једини начин за то биле су радио станице. - Почетком осамдесетигх година Радио Краљево је већ имао најбогатију дискотеку у Србији. Састојала се од близу 120 хиљада наслова смештених на око 6 хиљада сингл и 4 хиљаде лонг плоча, али и великом броју магнетофонских трака са наступа бројних певачких група које су на посебан начин гајиле традиционални мелос

МАГАЗИН 16.2.2014.

д када је након Другог светског рата стидљиво почела да се профилише краљевачка медијска сцена дефиловали су њоме кадрови различитих профила. Након периода у коме се информисање у локалним оквирима сводило на новине које су излазиле једном недељно тек седамдесетих година почеле су да се отварају прве мале радио станице, а поред техничког особља спремног да се суочи са изазовима нових технологија, и новинара који су већ заузели место у информативном систему, међу новим занимањима појавило се једно које ће само неколико деценија касније, бар у локалним срединама, потпуно нестати са медијске сцене. Пре него је ступио на место музичког уредника у тек основаном Радио Краљеву Срећко Гвозденовић је имао десетогодишње искуство музичког педагога. Каријеру просветног радника започео је у Баљевцу, а наставио као наставник виолине у Музичкој школи у Бихаћу након чега је одшколовао десет генерација основаца у школи „Чибуковачки партизани“. Све то дешавало се пре 1971. године када је расписан конкурс за пријем музичког уредника у тек основаној радио станици. Пред директором „Ибарских новости“ Добросавом Гемаљевићем први пут су се срела три кандидата за ово место спремних као запета пушка да докажу како планирају да унапреде рад радио станице. Радио Чачак је већ учврстио позицију на медијској сцени овог града, а и ширем простору Србије, а познанство са музичким уредником Ненадом Радмилцем била прилика да се упозна са програмом какав је предложио и директору „Ибарских новости“. Двојица других кандидата су, прича наш саговорник, наступили доста осионо и тражили велику плату, па је након тромесечног рока у коме је свако од кандидата могао да уложи жалбу, Срећко Гвозденовић ступио на посао 1. јанура 1972. године. - Морам да признам да сам био доста збуњен, све се одигравало неуобичајено брзо у односу на дотадашњи рад, али сам се брзо уклопио јер су ми сви запослени пре мене у ра-

дију помагали. Радио је постојао годину дана пре него сам дошао, а први музички уредник Раде Радојевић после само неколико месеци рада прешао у Радио Крагујевац. Његовим одласком створен је вакум који сам попунио, а помогло ми је то што сам и раније повремено долазио у радио станицу. Највише ме је интересовала дискотека, а тог јануара сам у музичкој редакцији затекао само двадесетак сингл плоча и петнаест до двадесет великих, углавном класичне музике – сећа се почетака рада у Радио Краљеву Срећко Гвозденовић. У то време Радио Краљево је преко предајника Радио Чачка емитовао највише два сата програма дневно, па је мали број грамофонских плоча са музиком некако задовољавао основне потребе. Када је након постављања средњоталасног предајника у Ратини програм продужен јавила се потреба за знатно богатијом дискотеком, а велику помоћ новопеченом музичком уреднику у том тренутку су пружили на музичкој сцени већ афирмисани Краљевчани Лепа Лукић, Предраг Живковић Тозовац и мање познати композитор Мики Митровић. Продукција грамофонских плоча Радио-телевизије Београд је радијским кућама у земљи слала најновија музичка издања, а потпуно непозната радио станица као што је краљевачка није постојала на списку оних са којима велика издавачка кућа сарађује. И управо Митровић је омогућио да се уврсти у списак и обогати дискотеку најновијим издањима различитих врста музике што није било безначајно у време кад није било једноставно било купити довољну количину плоча. Пре појаве Радио Краљева на медијском небу Србије програм је емитовало тек 16 радио станица, а ни певачима из најелитиније гарнитуре није било свеједно да ли ће, или не, њихова издања доспети до ушију евентуалних купаца грамофонских плоча. Једини начин за то биле су радио станице. Успеху Радио Краљева у освајању медијског простора доприносили су сви запослени, првенствено новинари,

али и они који се се налазили са друге стране микрофона. Срећко Гвозденовић међу такве сврстава Бранислава Терзића који је водио технику, а уживао неподељене симпатије и углед чак и у Радио Београду. Све то допринело је да се Радио Краљево врло брзо издвоји од осталих, чак и оних из много већих градова. Радио станице Краљева и Чачка биле су најзаступљеније у програмима Радио Београда, а у то време најслушанија Врњачка Бања, која је стварала посебан имиџ, није била у систему Удружених радио станица Србије. Ривалитет у етру, и настојање да се буде за корак испред конкуренције, био је повод да, поступању на дужност директора „Ибарских новости“, Радован Типсаревић пред Гвозденовића постави задатак који није било лако испунити. Императив је био да се свака нова плоча пре него у Врњачкој Бањи заврти на програму Радио Краљева. Производња грамофонских плоча је била скупа и компликована, па се у продукцији посебно водило рачуна са чим се излази на тржиште. Опрезни су били и композитори, па су сваку нову песму на магнетофонским тракама дистрибуирали до радио станица у покушају да утврде њен рејтинг на тржишту. За разлику од данашњег времена радило се, каже Гвозденовић срцем и душом, а на трајне носаче звука стављало само оно што може да има сигуран пласман. - Одлазио сам у Радио Беград и узимао траке које нема нико. На сваком радију су емитоване жеље слушалаца као знатна материјална помоћ, а на програму Радио Краљева нове песме емитоване пре осталих станица. Ширили смо мрежу и успоставили сарадњу са продукцијом „Дискос“ из Алскандровца која је у то време била врло јака, а читавих 90 одсто продукције чинила народна музика. Имао сам невероватно добру сарадњу са сарајевским „Дискотоном“ и „Сарајево диском“ и не само што смо добијали све нове плоче, него смо на годишњем нивоу добијали и новац да емитујемо снимке које нам шаљу. Тако смо за

16.2.2014.

МАГАЗИН

само две или три године већ имали солидан фонд плоча и трака које су биле врло важне – каже Гвозденовић. У двосатном програму прве године рада велики простор је посвећиван говорним емисијама, па улога музичког уредника није била превише значајна, а како се програм продужавао и обогаћивао новим садржајима постајала је све значајнија. Половином седамдесетих година преко предајника у Ратини је емитован шестосатни програм да би врло брзо био продужен на читавих десет. У доба које се на локалној медијској сцени оцењује златним 80 одсто програма Радио Краљева било је покривено музиком, па је и улога музичког уредника била немерљива поготово што се много више него касније водило рачуна о томе шта се емитује. У то време још није било локалних телевизија па је радио био изузетно слушан, а посебан печат давали су му музички уредници и сарадници са којима је Гвозденовић изузетно сарађивао. - Поред осталих на програму сам сваке недеље имао полусатну емисију озбиљне музике. Емитовали смо врло популарне музичке минијатуре, а до-

гађало се да ме људи у граду срећу и кажу да су их слушали, што је данас незамисливо. Имали смо екстремно слушану емисију џез музике са подацима из џез енциклопедије, и старе градске песме и романсе које су посебно волели стари Краљевчани. Структура становништва се променила, а са њом и музички укуси, па тога данас више нема, а све време смо настојали да задовољимо свачији укус и баш зато на програмима емитовали све врсте музике. Најгори део програма, на који нисмо могли да утичемо, биле су жеље слушалаца које су, као и другим радио станицама, доносиле новац. Била је то комерцијална емисија у којој су могли да певају и добри и лоши певачи, па иако сам знао да многе песме нису за програм били смо принуђени да их емитујемо јер смо тако остваривали зараду – каже Гвозденовић. У осталом делу није било компромиса, а емитован је само квалитетан музички програм који су поред Гвозденовића профилисали музички сарадници Реља Петровић, Зоран Сеничић, Дракче Павловић и други чији су се музички укуси у доброј мери поклапали. Музичком сценом суверено су вла-

дали Краљевчани Лепа Лукић, Тозовац, Весна Змијанац, затим Драгана Мирковић, сарајевски певачи Сафет Исовић, Зехра Деовић, Зора Дубљевић, Беба Селимовић, Заим Имамовић и сви изванредно сарађивали са музичким уредником Радио Краљева. Радо на позив долазили у Краљево, а у незаборавном сећању заувек су остала два концерта сарајевских радио певача које је пратио оркестар Жарка Јосиповића Шкуле. За данашње поимање ствари незамисливо је да су сви наступали без хонорара што само сведочи о угледу који су имали локална радио станица и њен музички уредник. У време кад још није било телевизије сем гласа преко радија публици је пружена прилика да о певачима суде на основу по које фотографије у новинама. Зато су концерти попут оног у хали спортова, на коме су уз оркестар Мише Мијатовића нступали Тозовац, Вера Матовић и „жена чудо“ Весна Змијанац, били јединствена прилика да виде своје љубимце. О популарности коју су уживали сведочи група млађих жена које су после концерта, на делу улице од хале спортова до ресторана Ибар башта, након случајног сус-

рета замолиле Весну Змијанац само да је дотакну. - Весна је према нама увек била фер, а кад год смо је позивали моје је било да питам колико кошта наступ. Одговор је увек био исти, „ па зар ја у Краљеву паре да зарадим“ – прича Гвозденовић. Естрадни уметници су знали да цене утицај радио станица на слушаоце у време кад је то био једини начин да им се укаже на новитете музичке продукције, а значајну улогу у популарисању имали су музички уредници. Срећко Гвозденовић је, по сопственом признању, важио за својеврсну „бабарогу“ од које су зазирали и најпопуларнији певачи. О томе сведочи и традиционални рођендански концерт Мирослава Илића у Сава центру после кога се у групи новинара жељних да забележе речи популарног певача нашао и Срећко Гвозденовић. Уз извињење осталима Илић се упутио према екипи Радио Краљева признајући да су му се, док је чекао пред канцеларијом Срећка Гвозденовића, увек тресле панталоне. Такве и друге пријатне успомене облежиле су вишедеценијски рад овог човека и учиниле

да их се радо сети иако није у прилици да, као сада, о њима чешће говори. Моћ коју су уживали музички уредници многе је одвела на странпутицу, па су у ситуацији када нису могли да се одупру сазнању да су бог и батина прибегавали узимању новца за промовисање певача. Срећко Гвозденовић потврђује да му је савест чиста и да сем по које флаше пиће коју је делио са колегама није подлегао изазовима лаке зараде. Почетком осамдесетигх година Радио Краљево је већ имао најбогатију дискотеку у Србији. Састојала се од близу 120 хиљада наслова смештених на око 6 хиљада сингл и 4 хиљаде лонг плоча, али и великом броју магнетофонских трака са наступа бројних певачких група које су на посебан начин гајиле традиционални мелос. Некако у то време настала је веома популарна емисија Радио Краљева „Селима у походе“ коју је осмислио и водио доајен краљевачких новинара Милан Глишовић. Започела је доста скромно све док Гвозденовић није добио задатак да формира оркестар и да емисије у којима су се појављивали напредни пољопривредни произво-

ђачи, омладинци и друга значајна лица из околних села, буде обогаћена квалитетном народном музиком. Млади и перспективни хармоникаши Миша Мијатовић и Зоран Сеничић формирали су оркестар који је од 1974. године наступао под именом Радио Краљева, а није било села у околини, ближој или даљој, у коме за двадесет година постојања бар једном није гостовала екипа емисије „Селима у походе“. И док се Милан Глишовић оријентисао на новинарски део Гвозденовићев задатак је био да на аудицији пробере певаче аматере и инструменталисте који заслужују да се појаве пред публиком. Када је Милан Глишовић постао шеф Допсиништва РТС терет организације преузео је Срећко Гвозденовић уз свесрдну помоћ Реље Петровића. У емисији су увек гостовала и два до три позната певача, а од улазница за присуство догађају од посебног значаја за село остваривана пристојна зарада. Интересовање у селима око Краљева, а и шире, превазилазило је сва очекивања, па није било ретко да екипа емисије од петка до недеље буде чак у три различита села. Т.Р.

Насиље и прогони политичких неистомишљеника

МАГАЗИН

16.2.2014.

У ИМЕ НАРОДА

- Под оптужбом да су Стаљинови симпатизери ухапшено је 56 хиљада људи, кроз затворе прошло 32, а на Голом отоку и Светом Гргуру извесно време провело 16,5 хиљада људи. - Утврђено је преко 200 локација на којима се налазе потенцијалне тајне гробнице, а на основу архива пописано преко 55 хиљада жртава. – Током побуне против колективизације 15 хиљада људи је осуђено на смрт, неколико десетина ликвидирано, а стотине расељено по рудницима и ангажовано на принудним радовима широм земље. - За само пет, шест година на различите начине страдало исто толико људи колико за наредних пола века. – Након злочина није било лустрације, никада није утврђена права истина, није до краја спроведен процес рехабилитације, а ни реституција имовине убијених људи

16.2.2014.

МАГАЗИН

Срђан Цветковић

сторија Србије је препуна примера насиља, прогона и политичких обрачуна. Поред обрачуна двеју династија током настанка парламентарног система у 19. веку обележили су обрачуни политичких странака. И док су наредњаци прогонили радикале ови су им се још жешће светили у данима такозваног народног одисаја. Нови век је почео убиством краља и краљице, и двадесет једним политичким убиством, а ни међуратни период Краљевине Југославије није био лишен политичких прогона, акција екстремних група и сличног. Према броју убистава и прогона у кратком времену од 1944. до 1953. године, броју људи који су сутрадали без икаквог суђења, суђени као политички кривци или послати у логоре без суђења а тамо били терорисани, ово време нема премца у периоду до Другог светског рата, а ни после њега. Времену либералног комунизма, самоуправљања, путовања и вишег стандарда у друштву, које је лавирало између диктатуре и неких дозвољених слобода, посвећена је изложба „У име народа“ у Историјском музеју Србије о којој је на трибини у краљевачком Народном музеју говорио њен аутор, историчар Института за савремену историју Срђан Цветковић. Прва мултимедијална изложба под покровитељством Министарства културе обрађује дугогодишње табу теме, ликвидације, суђења народним непријатељима, Голи оток и друге логоре, принудни откуп и колективизацију. Овај Период представља својеврсни преседан у српској историји због чињенице да је много људи страдало само зато што су мислили другачије, што су били другачије класне припадности, или нису били верници идеологије обоготвореног вође. Било је у том периоду наслеђа ратних околности, освете, грађанског рата, али пре свега идеологије која је до крајности довела већ присутно схватање да се политички неистомишљеник изједначава са државним непријатељем кога треба елиминисати не само из политичког и јавног већ и из физичког живота. При томе насиље није био ексцес ванредног стања, или привремено заведена диктатура која ће проћи. - То је био трајан и добро уређен систем који је трајао све време од 1944. до деведесетих година прошлог века, у реповима и касније, којим је дириговала моћна рука тајне полиције ослоњена на судове, тужилаштво, војску и полицију који су у таквом систему власти представљали један неодвојиви део те исте тоталитарне власти. Када ће ко и на колико бити осуђен одлучивали су властодршци зависно од тренутка, потребе, унутрашње и често спољне политике. Чињено је то у име народа, у име успостаљања система који је постојао у првој земљи социјализма, увођења стаљинистичког модела друштва што је у политичком животу значило успостављање диктатуре једног човека, једне партије и елиминисање сваког критичког мишљења, сваке опозиције. То је значило наметање дириговане привреде, елиминацију предузетништва и приватне својине, колективизацију села. У сфери духовних слобода, науке стваралаштва и уметности то је значило драстичну ре-

стрикцију или потпуно негирање уметничких, научних и стваралачких слобода, а уметници, научници ствараоци и јавни делатници морали су да стварају у име једне идеологије, у име једног обоготвореног живог вође – каже Цветковић. Изложба прати три круга насиља. Први и најбруталнији одвијао се између 1944. и 1946. године, а обележиле су га ликвидације народних непријатеља, са и без суђења, најчешће под оптужбом за колаборацију и ратне злочине. Од 1946. до 1948. године жртве су били такозвани сапутници револуције, земљорадници, социјалдемократе и људи који су били у коалицији са комунистима. Од 1948. на мети су партијски неистомишљеници оптуживани за симпатије према Стаљину који су, уз остатке грађанске опозиције и богате сељаке, постали жртве обрачуна. У времену највеће репресије страдало је више од 90 одсто свих који су уопште страдали после Другог светског рата. Време револуционарног терора и чишћења траје од краја септембра 1944. до половине марта 1945. године, а злочини се одвијају по истом сценарију. По доласку партизанских јединица у градове тајна полиција је седиште смештала у јавне зграде, бивше затворе и објекте са дубоким подрумима у које је, на основу спискова сачињених за време окупације, доводила људе на основу непроверених дојава. - Ислеђивања су трајала недељу две дана, ређе више од тога, а након тога су у групама од 30, 50 и више људи одвођени на различите локације, долине река, шумарке, провалије, паркове и ту ликвидирани без икаквог суђења. Након тога су чињене селективне објаве и издавана саопштења, лепљена на бандерама или објављивана у новинама, а на њима су се заједно са стварним колаборантима и ратним злочинцима налазили и многи чији је једини грех био што су били богати, што су другачије политички мислили, или су пре рата били познати антикомунистички актери. Много људи је пало због тога што су се замерили неком локалном шефу, што су лажно пријављени или се нашли у погрешно време на погрешном месту – каже Цветковић. Ово је у сврху застрашивања чињено до почетка 1945. године када је стигла наредба по којима су гробнице, на које су породице излазиле кришом или уз прећутну сагласност власти, проглашене тајним. На тим местима су ницали паркови, стадиони, кафане и други објекти, а данас се ту налазе шеталишта и паркинзи. Наредба о сачињавању спискова стрељаних лица настала је због веровања младих комуниста да никада неће сићи са власти и да неће сносити одговорност за оно што су чинили. По другима књиге и спискови стрељаних требало је да сведоче о убијеним лицима, јер потомак народног непријатеља, који је могао да постане угледан човек, никада није могао постати политички руководилац. Било какав погрешан корак могао је резултирати вађењем из фиоке доказа да је дете из породице народног непријатеља. До сада је утврђено преко 200 локација на којима се налазе потенцијалне тајне гробнице, а на основу архива ОЗНЕ

16.2.2014.

МАГАЗИН

пописано је преко 55 хиљада жртава. Од свих гробница у Србији само су две ексхумиране, једна напорима радника државне комисије који су испровоцирали ту акцију, а друга по налогу судије Зорице Ђурић у кругу крагујевачког Фијата. Прва је извршена током 2010. и 2011. године, а ексхумирано је више десетина цивила у околини Бољевца. Били су то углавном имућнији и образованији људи, председници општина, кметови, трговци, занатлије, свештеници, адвокати, новинари, књижевници, професори, индустријалци, међу њима и много младих људи. Половином марта 1945. године почињу политичка суђења по истом сценарију као и чишћења без суда. Након што би осумњиченог позвао неки руководилац ствар би преузимала тајна полиција, човек био ухапшен и ислеђиван уз примену тортуре, а на крају осуђен у првом степену врло рестриктивно. Тек после 1953, године казне су смањиване у време кад је Тито путовао у стране земље, или кад су у Југославију долазили страни државници. Казне до десет година затвора уз кон-

фискацију имовине изрицали су судови части, а судили су људима којима се није имало много шта замерити. Њихов грех је био што су припадали угледним јавним личностима, или имали богатство. - Пред војним судом је на 15 година затвора осуђен Слободан Јовановић, један од најпознатијих интелектуалаца у Србији пре рата, угледни правник, историчар, један од стилиста српског језика који је прво рехабилитован на новчаници од 5.000 динара. Централни процес требало је да демаскира Равногорски покрет, или Југословенску војску у отаџбини, који је имао доста присталица у ужој Србији. Тај нирнбершки процес за Србију одвијао се између 15. јуна и 15. јула 1946. године и типичан је пример монтираног судског процеса. Драгољуб Дража Михаиловић је суђен са многим политичким личностима са којима се није слагао, а на листи је било 24 личности попут оних у Нирнбергу. Ту су били љотићевци, недићевци, грађански политичари и припадници Равногорског покрета, а

иако се сваком оптуженом даје право на одбрану Михаиловић није имао то право. Сведоцима одбране није дозвољено да дођу на суђење и сведоче, а америчким пилотима и комисији која је у Њујорку сакупљала документе у његову одбрану није дозвољено да изведе доказе. Главни немачки опуномоћеник за Балкан Херман Нојбархер, који је од стране савезничких власти предат да сведочи, кад се чуло да ће да сведочи у прилог оптуженог, и сам је осуђен на вишегодишњу робију. Адвокату је прећено, а касније је завршио на робији у Сремској Митровици и тамо преминуо – каже Цветковић. Читав процес је, за разлику од других, помпезно праћен у штампи са циљем да цео покрет колективно означи као издајнички и колаборационистички. Друга фаза суђења отпочела је после 1946. године када је суђено такозваним сапутницима револуције међу њима и професору Правног факултета у Београду, сорбонском ђаку и једном од најобразованијих људи међу политичарима у предратној

Србији Драгољубу Јовановићу који је осуђен као шпијун западних демократија након што је критиковао резултате избора 1945. године. Иако је био у коалицији са комунистима тврдио је да се избори намештају, а да су резултати плод велике изборне манипулације. Други његов грех био је што се противио закону о јавним тужиоцима, а трећи што се противио закону о задругама који је у Србију уводио колхозе по угледу на Совјетски Савез. Након што је избачен из партије избачен је и са факултета и на крају осуђен на 9 година затвора. У време када почиње рат између истока и запада комунисти су свуда у источној Европи успостављали самосталну власт кажњавајући људе попут Јовановића. Након сукоба Тита и Стаљина почиње треће поглавље репресије. И док су се у источноевропским земљама прогањали титоисти у Југославији су прогањани они који су подржавали Стаљина. Под оптужбом да су његови симпатизери ухапшено је 56 хиљада људи, кроз затворе прошло 32, а на Голом отоку и Светом Гргуру извесно време провело 16,5 хиљада људи. Су-

вопарне цифре тешко могу да дочарају сву тежину страдања и праву слику насиља и метода тортуре којима су били изложени. Циљ власти био је да осуђени што дуже пате, а да се мучењем сломи њихов дух како би ревидирали мишљење. То је значило да треба да поткажу најближе рођаке и пријатеље и учествују у њиховом батинању и мучењу. У доказивању да је на Стаљиновом путу, кад је у питању била колективизација, Југославија је предњачила по брзини, методама и бруталности што је утицало на бројне побуне, највећу у Цазинској крајини у чијем је смиривању морала да учествује и војска. Петнаест хиљада људи је осуђено на смрт, неколико десетина ликвидирано, а стотине расељено по рудницима и ангажовано на принудним радовима широм земље. Кад је требало доказати да се неће опростити противницима комунизма похапшено је на десетине омладинских група које су се бавиле пропагандним радом против државе, а највећа је била Савез демократске омладине Југославије коју је, између осталих,

предводио тадашњи студент историје уметности Борислав Пекић. Сви су тада осуђени на казне од 8 до 15 година затвора за вербални деликт и удруживање зарад политичке пропагандне делатности. Страдале су славска и кафанска опозиција, људи који су на славама и у кафанама причали против власти, а сви су завршили по затворима на дугогодишњим робијама. Тако је за само пет, шест године на различите начине страдало исто толико људи колико за наредних пола века. Срђан Цветковић потврђује намеру да поставком документарне објективне изложбе суочи нашу са земљама у окружењу како би се одужило људима који су страдали у то време после кога није било лустрације, никада није утврђена права истина, није до краја спроведен процес рехабилитације, а ни реституција имовине убијених људи. Настало је време, како је рекао Пекић, дароване слободе, време у коме се власт одлучила да допусти одређену слободу али увек је могла да је одузме. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Друштво уметника Краљево

МАГАЗИН

16.2.2014.

ХРАМ КУЛТУРЕ У К

- У време кад све више постаје бизнис, и средство за остваривање интереса уских група појединаца, у Хајдук Вељковој улици се окупљају људи у удружењу које покушава да се разликује од других, које нема запослених нити масован апарат као нека друга. – Друштво за уметност и културу Краљево у Писковића кући организује изложбе, књижевне вечери, наступе глумаца, пројекције филмова

Фото: М. Радовановић

КУЋИ ПИСКОВИЋА

МАГАЗИН 16.2.2014.

ачно на половини дела Хајдук Вељкове улице, између кафане „Задужбина“ и Ибарског кеја, тридесетих година прошлог века почели су да праве породичну кућу Тода и Тоша Писковић који су се у Краљево доселили из Чачка. У време кад су се бавили кафеџијским послом није било бољег места за кућу од оног наспрам велике пијаце која се налазила на месту данашњег Пословног центра „Мелос“, доскорашњег Дома друштвених организација. У народној кујни кувала су се разна јела и припремао роштиљ, а угодни мириси из кафане привлачили оне који су од раних јутарњих часова покушавали да заузму што бољу позицију на пијаци како би што брже продали своју робу. Склапале су се у кафани погодбе, чашћавало након добро обављеног посла, а они који нису имали превише успеха свратили би бар да се освеже, или у чашици алкохола утопе жал за неуспехом. Тода и Тоша Писковић су имали два сина, Димитрија који је као народни херој и један од команданата Друге пролетерске бригаде током Другог светског рата био врло близак врховном команданту Титу, и Лулета који је до пре неколико година радио

и живео у Београду. Власници куће данас су њихови наследници, једне половине Лулетов син Зоран, а друге Димитријева деца Владимир, Драгана и Бранислав. Након ослобођења кућа је и поред великих друштвених турбуленција сачувана захваљујући угледу Димитрија Писковића. Познато је да првих дана рата власници великих стамбених објеката нису уживали превелик углед код представника нове народне власти, али кућа војника високог ранга није, као многе друге, одузета. Ипак су у горњу половину на спрату насељени заштићени подстанари, а последњи кућу користио до пре десетак година. Сем што нису били превише заинтересовани за улагање у одржавање куће на неки начин су спречавали и праве власнике да то учине. Иако је кућа после рата донекле проширивана дозиђивањем никада није завршена у потпуности на шта још подсећа само темељ изнад винског подрума. Писковића кућа, која се налази на изузетно лепом месту, последња је у Краљеву овог типа, па је стављена под заштиту Завода за заштиту споменика културе. Бројне околности утицале су да

на кући изостану било какви радови на адаптацији и сређивању, па тако ништа битније није рађено све до пре две године када су се стекли услови да садашњи кућепазитељ и корисник, краљевачки сликар Властимир Спасојевић, са власницима договори заједничко улагање у ревитализацију објекта. На интензивирање радова утицао је и земљотрес који је погодио Краљево у новембру 2010. године након чега је извршено статичко ојачање, извршена санација, сређена фасада, потпуно реконструисан кров, постављени нови олуци и прозори тако да сада изгледа довољно уредно да поред сликарског атељеа у њој уточиште нађе и новоосновано Друштво за културу и уметност Краљево. На педесет квадрата у приземљу смештен је атеље Властимира Спасојевића, поред њега је бочни улаз кроз који се излази у двориште, а степеницама пење на спрат. У дворишном делу је мали једнособан стан који користе Писковићи кад дођу у Краљево, а на спрату куће галеријски простор од четрдесетак квадрата у који може да се постави исто толико слика. Тако представља идеално место за камерну галерију из које се

16.2.2014.

МАГАЗИН

улази у клупски део намењен дружењу чланова друштва краљевачких уметника. Обе просторије су, каже Спасојевић, идеално место за ретроспективне изложбе од седамдесет до осамдесет слика. Након што је Писковића кућа сређена и адаптирана према новим захтевима родила се идеја о формирању удружења које би окупљало различите профиле културних посленика. Идеја о формирању постојала је дуго у свести Властимира Спасојевића, али за њену коначну реализацију нису били испуњени сви неопходни услови. Слична идеја о оснивању друштва уметника први пут се у Краљеву помиње почетком осамдесетих година прошлог века када, због сукоба различитих интереса, није дошло до њене реализације. Неколико година касније формирано је Удружење ликовних

уметника „Владислав Маржик“ док је уметницима других профила остало да се интересно организују на различите начине. Жеља да се обогати културна понуда, а под једним кровом окупе различити профили стваралаца из области културе, наишла је на неподељену подршку власника куће, па се очекује да поред излагачке делатности овај простор буде обогаћен књижевним вечерима, глумачким минијатурама, а у летњем периоду и пројекцијама уметничких филмова различитих жанрова. Једино ограничење представља јасно дефинисан став о настојању да се на сваки начин избегне кич и све што би могло да има било какве везе са њим. Удружње има сопствени простор, канцеларију, галерију и клуб, а у дворишту могућност за филмске пројекције, па не зависи ни од кога ко би

могао у негативном смислу да утиче на рад, а тренутно се бави заокружењем чланства. - Имаћемо три категорије чланова. Прву чине редовни чланови који учествују у одлучивању о акцијама уметничке природе. Ванредни чланови ће имати могућност да користе излагачки простор уз евентуалне надокнаде, а клуб сваки дан за остваривање различитих идеја, без обавезе дали долазе на редовне састанке на којима се одлучује о раду. То је због тога што очекујемо известан број чланова ван Краљева, па не би желели да нам они утичу на кворум при одлучивању. Трећа категорија су почасни чланови, они који покажу жељу да буду донатори и помогну рад удружења – каже Спасојевић који је дуги низ година присутан у ликовном животу Краљева као један од организатора некадашње ли-

ковне манифестације „101 сликар“. Ова манифестација је привлачила велики број уметника који се и даље распитују о могућности за њено поновно организовање. То је и повод за размишљање о манифестацији ревијалног карактера од које се не очекује стварање ремек дела, али се очекује дружење сликара са широког простора Србије и прилика да Краљевчани, пре свега они најмлађи, спознају како настаје једно уметничко дело. Удружење је, каже Спасојевић, отворено за све људе који мају било какву идеју која би могла да се рализује у овом пријатном простору. Удружење пружа могућност свима који су спремни да своје стваралаштво прикажу другима у простору у коме се осећају сигурно, безбедно, заштићено и пријатно.

Краљевачко друшво уметника је отворено за све који се на било који начин баве културом, а нису у интересним сферама оријентисаним ка заради у овој области. Они који су имали прилике да обиђу здање у Хајдук Вељковој улици одушевљени су могућностима које пружа, а које ће са првим пролећним данима бити проширене у дворишту зграде. Они са довољном количином музичког знања већ се договарају да донесу инструменте и музику коју воле приближе другима. У време кад култура све више постаје, и средство за остваривање интереса уских група појединаца, у Хајдук Вељковој улици се окупљају људи у удружењу које покушава да се разликују од других, које нема запослених нити масован апарат као нека друга,

између осталих и Културни центар „Рибница“. - Не знам ни шта ко ради тамо кад имају пет, шест хауз мајстора и запушавају страначке рупе да би имали плате. Овде нема плате, само један добровољан рад који мора да се покрије неким парама. На два конкурса сам послао пројекте, па ако дају видећемо. Ако не дају ми ћемо да опстанемо са нашим снагама и пријатељским везама. Сви ми имамо решена основна животна питања живота, а овде ни не може да се направи нека плата. Ако направимо неки значајнији програм изаћи ћемо у центар града, јер нисмо толико себични да све држимо за двадесетак људи – каже на крају Властимир Спасојевић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 16.2.2014.

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

16.2.2014.

Нови филмови у Биоскопу „Кварт“

Зимска прича Зимска прича је прича о чуду, испреплетеним судбинама и вечној борби добра и зла. Њујорком владају арктички ветрови и тамне ноћи, а живот у њему полако вене. Једне ноћи Питер Лејк, сироче и веома вешт провалник, креће да опљачка кућу у једном од најексклузивнијих преосталих крајева... Мисли да је кућа празна, али је у њој ћерка власника која умире, па почиње велика љубав између ње и средовечног ирског провалника. Радња је пуна чудесних догађаја, права љубавна бајка, која на велике екране стиже пред Дана заљубљених, а смештена је у 1916. годину и садашње време и прати живот Питера Лејка и Беверли Пен коју је упознао приликом покушаја крађе у њеној кући која га спашава од лудог мафијаша Пирлија и његове банде, а мистериозни бели коњ Атансор постаје његов анђео чувар. Сценаро и режију потписује Оскаром награђивани сценариста Акива Голдсман, а филм се темељи на роману Марка Хелприна. Главне улоге играју Расел Кроув, Колин

Фарел, Џесика Браун Финдли, Вил Смит, Ева Мери Сент, Вилиам Харт, Џенифер Конели и други. Фил је на репертоару краљевачког биоскопа до 19. фебруара од 22,00, а цена улазнице износи 250 динара.

Вампирска академија Роуз Хетавеј је полу човек – полу вампир, и тренира да постане чувар у Сент Владимир Академији коју посећују девојке налик њој, а у њиховом свету постоје добри и лоши вампири. Мороји узимају крв једино од донора, и поседују способност да контролишу један од четири елемента - воду, земљу, ватру или ваздух, а стригоји пију крв да би убили. У таквом свету Роуз Хатавеј са најбољом пријатељицом моројем и принцезом Василисом Драгомир мора да заувек раскрсти с неваљалим вампирима који су сковали страшни план да завладају светом... Филм је на репертоару до 19. фебруара од 17,50 а цена улазнице је 250,00 динара.

Из Полицијске управа Краљево

МАГАЗИН

16.2.2014.

ПОГОРШАЊЕ НА СВИМ ФРОНТОВИМА

едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града Краљева за период од 3. до 9. фебруара указује на даљи пораст броја кривичних дела. Тако је за само седам дана у статистици криминалистичке полиције евидентирано 40 нових од којих једно припада привредном, док се осталих 39 сврставају у област општег криминала. Успех у откривању починилаца је и даље скроман, јер је позната тек петина оних који су се упустили у угрожавање туђе имовине

и друге криминалне радње. Број прекршаја који детерминишу стање у области јавног реда и мира је незнатно већи, а од укупно 11 евидентираних повод за нарушавање су у осам случајева биле туче, што је скоро три пута више неко седам дана раније. Скоро да је удвостручен и број саобраћајних незгода, јер је пређашњих девет заменило шеснаест нових. Седам од њих су као епилог имале повређена лица док је у осталих девет проузрокована само мате-

ријална штета. Пет особа су задобиле теже телесне повреде, седам лакше док је материјална штета достигла целих 870 хиљада динара. Слику о стању у саобраћају допуњава податак о 194 прекршаја у овој области што је за трећину више него у претходном статистичком периоду. У области заштите од пожара евидентиране су две интервенције Ватрогасно-спасилачке јединице која је штету проценила на 150 хиљада динара. Т. Радовановић

ДОЛИЈАО И ТРЕЋИ ПЉАЧКАШ Настављајући рад на расветљавању криминалне делатности трочлане групе из Краљева, чији су чланови ухапшени крајем прошле године због сумње да су извршили серију од 55 тешких крађа и тешких крађа у покушају на подручју града Краљева, припадници криминалистичке полиције су ухапсили тридесетогодишњег Краљевчанина Г.З. Он је у саизвршилаштву са већ ухапшенима обијао породичне куће, станове и друге објекте и узимао новац, накит, техничку робу и друге вредније предмете. Полицијски службеници су осумњиченог привели Основном јавном тужиоцу настављајући рад на расветљавању криминалне делатности ове групе.

ШВЕРЦ ЦИГАРЕТА Да је шверц цигарета уносан бизнис уверили су се припадници криминалистичке полиције који су у четвртак пресекли још један ланац трговине акцизном робом и против тидесеттрогодишњег Краљевчанина М.Ш. поднели кривичну пријаву због вршења кривичног дела које се карактерише као недозвољена трговина. На путу Рашка – Краљево у Богутовцу полицајци су, приликом контроле аутомобила „голф 3“ краљевачке регистрације, којим је управљао М.Ш, пронашли 4.850 паклица цигарета марке „марбле“ за које није поседовао неопходну документацију.

ДВОЈЕ МРТВИХ У ДИРЕКТНОМ СУДАРУ У саобраћајној несрећи која се догодила на путу Краљево – Крушевац, у Штулцу код Врњачке Бање, две особе су погинуле а две лакше повређене. У суботу око 3 часа сударила су се два путничка моторна возила бањских регистарских ознака, „пежо“, којим је из правца Kраљевa управљао Б.Р. (1982) са сувозачем С.Т. (1984) и „опел“, којим је из супротног смера управљао В.Н. (1957), са сувозачем С.Ј. (1968), сви са подручја Врњачке Бање. Сви учесници саобраћајне несреће су одмах пребачени у Здравствени центар „Студеница“ у Краљеву где су возачи од последица задобијених тешких телесних повреда преминули, а сувозачи који су задобили лаке телесне повреде збринути су на Одељењу ортопедије и налазе се ван животне опасности.

МАГАЗИН 16.2.2014.

СРЕТЕЊСКИ

КРОС УШЋЕ

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs