NEPOZNATI DOSTOJEVSKI - Boris Sokolov

Борис Соколов НЕПОЗНАТИ ДОСТОЈЕВСКИ КОБНИ СУСРЕТ

БОРИС СОКОЛОВ

НЕПОЗНАТИ ДОСТОЈЕВСКИ КОБНИ СУСРЕТ

Превео с руског Новица Јањушевић

Београд 2012

Наслов оригинала: Борис Соколов Неизвестный Достоевский Роковая встреча © Соколов Б. В., 2011 © ООО „Алгоритам-Издат”, 2011 © Оформление. ООО Издательство „Эксмо”, 2011

Достојевски и Аполинарија Суслова „Бив­шу” љу­бав­ни­цу Фјо­до­ра До­сто­јев­ског и же­ну Ва­си­ ли­ја Ро­за­но­ва, дво­ји­це ве­ли­ких љу­ди, пи­сца-фи­ло­зо­фа и фи­ло­зо­фа-пи­сца, ко­ји су оста­ви­ли не­из­бри­сив траг у ру­ској кул­т у­ри и ру­ској на­ци­о­нал­ној све­сти, при­ка­зу­ју као фу­ри­ју, злу же­ну, зми­ју отров­ни­цу, ко­ја ни­шта дру­ го ни­је ра­ди­ла не­го за­го­р­ча­ва­ла жи­вот дво­ји­це ру­ских ге­ни­ја. Или, тач­ни­је, јед­ног ге­ни­ја (До­сто­јев­ског) и јед­ ног ве­о­ма та­лен­то­ва­ног чо­ве­ка (Ро­за­но­ва), пре­ма чи­јим де­ли­ма стран­ци умно­го­ме до­но­се су­до­ве о ру­ској ду­ши. Ње­но име се, по пра­ви­лу, по­ми­ње са­мо у ве­зи с име­ни­ма ње­них ве­ли­ких љу­бав­ни­ка, и не увек с ле­пим епи­те­ти­ма. Ка­жу да Апо­ли­на­ри­ја Про­ко­фјев­на Су­сло­ва – ка­ко се зва­ла на­ша ју­на­ки­ња – ни код јед­ног од сво­јих иза­бра­ни­ ка ни­је ви­де­ла пра­ви та­ле­нат. У ово мо­же­мо да сум­ња­мо (јер, за­што би она иза­бра­ла упра­во њих – ни Фјо­дор Ми­ хај­ло­вич ни Ва­си­лиј Ро­за­нов, ка­ко је по­зна­то, ни­су би­ли сек­су­ал­ни ги­ган­ти). Али, о ово­ме ка­сни­је.

6

Непознати Достојевски

Је­дан аутор Апо­ли­на­ри­ју Су­сло­ву по­ре­ди с вам­пи­ ром и твр­ди да је мо­же­мо сма­тра­ти „обра­сцем ру­ске зле же­не ко­ја се на­пи­ла кр­ви До­сто­јев­ског а за­тим га оста­ви­ ла због шпан­ског сту­ден­та. Ка­сни­је, кад је по­ста­ла же­на још мла­дог фи­ло­зо­фа Ва­си­ли­ја Ро­за­но­ва, из­му­чи­ла га је и из­ба­ци­ла из ку­ће, а кад је он у пи­сми­ма мо­лио да га по­ ште­ди, го­во­ри­ла му да оста­вље­них му­шка­ра­ца у Ру­си­ји има на хи­ља­де и да они не за­ви­ја­ју, а он, по­длац, за­ви­ја као вук”. Не­ки је на­зи­ва­ју „оши­ша­ном еман­ци­пант­ки­ њом, тр­го­вач­ком ћер­ком”, не­ки про­сто „ужа­сном же­ ном”, а не­ки ре­чи­ма ко­је је не­при­стој­но пи­са­ти. Ипак, те­шко да мо­же­мо да схва­ти­мо ду­шу До­сто­јев­ ског и ду­шу Ро­за­но­ва без упо­зна­ва­ња с уло­гом Су­сло­ве у њи­хо­вом жи­во­т у. Тре­ба са­мо да се при­се­ти­мо јед­не ве­ о­ма ва­жне ка­рак­те­ри­сти­ке ства­ра­ла­штва До­сто­јев­ског ко­ју је још Бер­ђа­јев тач­но уочио: ра­дост кроз пат­њу. По­сто­ји и дру­ги на­зив та­кве по­ја­ве – ма­зо­хи­зам. Ње­го­

А. П. Суслова

Достојевски и Аполинарија Суслова

7

ва ду­га ве­за с Апо­ли­на­ри­јом Су­сло­вом, пу­на уза­јам­ног му­че­ња, упра­во је би­ла ра­дост кроз пат­њу. Та­кав ма­зо­ хи­стич­ки ком­плекс имао је и Ро­за­нов и тај ком­плекс се у пу­ној ме­ри ис­по­љио у од­но­си­ма с ње­го­вом ван­се­риј­ском во­ље­ном. Не­ма сум­ње да је Апо­ли­на­ри­ја би­ла же­сто­ка да­ма. Пред крај жи­во­та она у свом днев­ни­ку за­пи­су­је: „Ево ту имам књи­г у – за шест ме­се­ци је иза­шло шест из­да­ња. А шта је у њој? Ди­ве се то­ме што у Аме­ри­ци пе­кар мо­же да за­ра­ди не­ко­ли­ко де­се­ти­на хи­ља­да за го­ди­ну да­на, што та­мо де­вој­ка мо­же да се уда без ми­ра­за, што син од ше­ сна­ест го­ди­на мо­же сам се­бе да из­др­жа­ва. То су њи­хо­ве на­де. То је њи­хов иде­ал. Све бих их стре­ља­ла.” Су­де­ћи по ово­ме, Апо­ли­на­ри­ја је би­ла пра­ви бољ­ше­вик. Че­сто се пи­ше да је жи­вот Апо­ли­на­ри­је Су­сло­ве био пра­зан, да иза се­бе ни­је оста­ви­ла ни до­бро се­ћа­ње, ни де­цу, ни зна­чај­на књи­жев­на де­ла, и уоп­ште ни­шта ко­ри­ сно, по­зи­тив­но. Да, с фор­мал­не стра­не је, ре­кло би се, све та­ко. Пи­сма и днев­ник А. П. Су­сло­ве, јед­на­ко као и ње­на ма­ло­број­на књи­жев­на де­ла, обич­но се по­но­во из­да­ ју са­мо у кон­тек­сту ње­не љу­бав­не ве­зе с До­сто­јев­ским и, ма­ње, с Ро­за­но­вом. То­ме не­ма шта да се при­го­во­ри. Али по­сто­ји и дру­га стра­на ме­да­ље: ту нео­бич­ну, нео­б­у­зда­ ну, стра­стве­ну, по­но­си­т у, не­за­ви­сну же­ну во­ле­ла су два у сва­ком по­гле­ду ве­ли­ка чо­ве­ка – ге­ни­јал­ни пи­сац До­сто­ јев­ски и ван­се­риј­ски, ори­ги­нал­ни фи­ло­зоф Ро­за­нов. Да се Апо­ли­на­ри­ја Су­сло­ва ни­је ро­ди­ла 1839. го­ди­ не, већ не­што ви­ше од сто­ле­ћа ка­сни­је, та­ко да је ње­на зре­лост па­да­ла у вре­ме гор­ба­чо­вљев­ске пе­ре­строј­ке, та­да би с њом би­ло све у ре­ду. Она би се ор­ган­ски увр­сти­ла у ре­до­ве еман­ци­пант­ки­ња, бо­ри­ла се за пра­ва же­на, на­и­

8

Непознати Достојевски

шла на одо­бра­ва­ње, сте­кла по­што­ва­ње у дру­штву и на­ пи­са­ла низ озбиљ­них и ин­те­ре­сант­них ра­до­ва о жен­ском пи­та­њу и, са­свим је мо­г у­ће, на кра­ју, до­жи­ве­ла ти­ху по­ро­ дич­ну сре­ћу. Али, вре­ме се не би­ра. За сво­је са­вре­ме­ни­ке она је би­ла са­мо „еман­ци­пант­ки­ња”, рет­ка и дру­штве­но не­при­хва­тљи­ва по­ја­ва. Прин­ци­пи по­на­ша­ња, ра­чу­на­ју­ ћи ту и од­но­се из­ме­ђу по­ло­ва, ко­ји су у дру­гој по­ло­ви­ни XIX ве­ка иза­зи­ва­ли оп­шту мо­рал­ну осу­ду, кра­јем XX ве­ ка би­ли би при­хва­ће­ни као не­што са­свим нор­мал­но. До­сто­јев­ски се гну­шао европ­ског ра­ци­о­на­ли­зма, ве­ро­вао је да се људ­ска осе­ћа­ња не мо­г у из­ра­зи­ти по­мо­ ћу би­ло ка­квих арит­ме­тич­ких фор­му­ла, али ни по­мо­ћу ро­ман­ти­чар­ских и сен­ти­мен­та­ли­стич­ких ше­ма. Он је то ра­дио та­ко што је про­ди­рао у ду­би­ну људ­ске пси­хе и жи­ вот сво­јих ју­на­ка пре­и­спи­ти­вао кроз хри­шћан­ско уче­ње. Апо­ли­на­ри­ја је, ве­ро­ват­но ни са­ма то не же­ле­ћи, до­при­ не­ла учвр­шћи­ва­њу ње­го­вог скеп­ти­ци­зма пре­ма би­ло ка­квим ра­ци­о­на­ли­стич­ким ше­ма­ма. А су­прот­ста­вља­ње аг­но­сти­ци­зму Су­сло­ве још ви­ше је учвр­сти­ло До­сто­јев­ ског у пра­во­слав­ној ве­ри. На­су­прот то­ме, ду­го­го­ди­шњи про­бле­ми око раз­во­да с Апо­ли­на­ри­јом до­ве­ли су Ро­за­ но­ва до сум­ње у вред­ност мно­гих цр­кве­них дог­ми. Дру­штве­но мње­ње је увек, и кра­јем XIX и по­чет­ком XX ве­ка, би­ло на стра­ни дво­ји­це ве­ли­ких му­шка­ра­ца – До­сто­јев­ског и Ро­за­но­ва. Не­срећ­ну љу­бав­ни­цу, ко­ја се усу­ди­ла да кри­тич­ки го­во­ри о дво­ји­ци ру­ских ге­ни­ја, јед­ но­став­но су уда­ра­ли у гла­ву, при­ка­зи­ва­ли је као не­ве­ро­ ват­но раз­врат­ну, под­лу, не­у­рав­но­те­же­ну, су­ро­ву и не­тр­ пе­љи­ву осо­бу. Шта да се ра­ди, та­кво је дру­штве­но мње­ње. Ње­му је свој­стве­но да оправ­да­ва по­ступ­ке ве­ли­ких и да кри­ви­цу пре­ба­цу­је на њи­хо­ве же­не и љу­бав­ни­це. Апо­ли­

Достојевски и Аполинарија Суслова

9

на­ри­ју Су­сло­ву не­сум­њи­во ни­ко не сма­тра ве­ли­ком. Али пра­вед­но­сти ра­ди тре­ба ре­ћи да ни Фјо­дор Ми­хај­ло­вич ни Ва­си­лиј Ва­си­ље­вич у сва­ко­днев­ном жи­во­т у ни­су би­ ли ан­ђе­ли. До­сто­јев­ски је бо­ло­вао од епи­леп­си­је. За то га на­рав­но не мо­же­мо окри­вљи­ва­ти, та­ко му је би­ло су­ ђе­но. Али, та бо­лест је до­но­си­ла мно­го не­при­јат­но­сти и бри­га ње­му бли­ским љу­ди­ма. Но, да­ле­ко ви­ше је ко­шта­ла и ње­го­ву пр­ву же­ну, Ма­ри­ју Дми­три­јев­ну, и дру­г у же­ну, Ану Гри­гор­јев­ну, и, раз­у­ме се, Апо­ли­на­ри­ју Про­ко­фјев­ ну, ње­го­ва страст да на ру­лет ста­вља све, до по­след­ње ко­пеј­ке, до лан­чи­ћа и ча­сов­ни­ка, до пр­сте­ња и бро­ше­ва же­на и љу­бав­ни­ца. А ту је још би­ла и љу­бо­мо­ра и те­жак ка­рак­тер и ње­го­ва на­ви­ка да пот­це­њу­је ту­ђе ми­шље­ње и да сма­тра да је увек у пра­ву. Ро­за­нов је у сва­ко­днев­ном жи­во­т у та­ко­ђе био да­ле­ко од то­га да бу­де ску­по­це­ни по­ клон. По свом ка­рак­те­ру био је нер­во­зан, екс­пло­зи­ван, стра­шно љу­бо­мо­ран, не­прин­ци­пи­је­лан, склон ци­ни­зму, ду­ша из­вр­ну­та на­о­пач­ке, ма­кар би­ла и окре­ну­та љу­ди­ ма. С дру­ге стра­не, сви ко­ји пи­шу о Су­сло­вој при­зна­ју, мо­жда и не­ра­до, да без по­знан­ства и те­сних ин­тим­них ве­за с Апо­ли­на­ри­јом Про­ко­фјев­ном ни До­сто­јев­ски ни Ро­за­нов не би по­ста­ли та­ко ве­ли­ки пи­сци и фи­ло­зо­фи ка­кви су по­ста­ли. Ако је она би­ла са­мо ле­па, али пра­зна же­на, за­што јој се у би­о­гра­фи­ја­ма До­сто­јев­ског и Ро­за­но­ ва по­кла­ња то­ли­ка па­жња? До­сто­јев­ски ју је сма­трао јед­ ном од нај­зна­чај­ни­јих же­на епо­хе, а Ро­за­нов, ко­ме је она по­пи­ла мно­го кр­ви, на­зи­вао је нај­чи­сти­јим ти­пом ру­ске же­не, Ру­ски­њом „по сти­лу ду­ше”. У сво­јим се­ћа­њи­ма он ка­же: „Она ме ни­кад ни­је во­ле­ла и у сва­ком по­гле­ду ме пре­зи­ра­ла, до од­врат­но­сти – од ме­не је при­хва­та­ла са­ мо ’не­жно­сти’. Без ’не­жно­сти’ ни­је мо­гла да жи­ви. Пре­ма

10

Непознати Достојевски

нов­цу је би­ла рав­но­ду­шна. По­тај­но је же­ле­ла сла­ву. Ни­је би­ла пре­ви­ше па­мет­на. Али стил, стил…” Раз­у­ме се, онај ко је тра­жио пре­да­ну и вер­ну су­пру­г у у Апо­ли­на­ри­ји је ни­је мо­гао на­ћи. Би­ла је са­свим дру­ги тип же­не: не­за­ви­сне, са­мо­све­сне, ко­ја у се­би спа­ја иде­а­ ли­зам и бр­зу сме­ну сим­па­ти­ја и ан­ти­па­ти­ја, ко­ја је пу­на раз­у­ме­ва­ња за иде­је про­гре­са и сло­бо­де, укљу­чу­ју­ћи ту и сло­бо­ду од по­ро­дич­них сте­га. Мно­ге „еман­ци­по­ва­не” же­не по­пут Су­сло­ве би­ле су из­ба­че­не из жи­вот­ног ко­ло­ се­ка. Апо­ли­на­ри­ја је и за жи­во­та, а на­ро­чи­то по­сле смр­ ти, има­ла ре­пу­та­ци­ју зле же­не, же­не ко­ја мр­зи му­же­ве. Исто­ри­чар књи­жев­но­сти Игор Вол­гин у ве­зи с овим има ова­кво, већ са­свим мрач­но, ми­шље­ње: „Стра­сти уоп­ште има­ју тен­ден­ци­ју да бу­ду коб­не. Што се ти­че Су­сло­ве, она је ду­бо­ко ра­ни­ла ње­го­во [Достојевског – Б. С.] ср­ це. А ра­ње­но ср­це је сна­жан из­вор ства­ра­ла­штва. Мно­го го­ди­на ка­сни­је, Ва­си­лиј Ва­си­ље­вич Ро­за­нов, ко­ји је од Су­сло­ве био мла­ђи пу­них ше­сна­ест го­ди­на, без­ум­но се за­љу­био у њу и она је по­ста­ла ње­го­ва же­на. Али Су­сло­ ва је авај оста­ви­ла и ње­га [да га ни­је оста­ви­ла, мо­жда не би по­стао ве­ли­ки фи­ло­зоф-ег­зи­стен­ци­ја­ли­ста? – Б. С.]. До­сто­јев­ски ју је про­сио и ја ми­слим да је она про­сид­бу при­хва­ти­ла, пи­сац ’Коц­ка­ра’ по­сле то­га не би ду­го по­жи­ вео.” Ро­за­но­ву су та­ко­ђе не­ки ис­тра­жи­ва­чи ње­го­вог жи­ во­та и ра­да прог­но­зи­ра­ли бр­зу смрт у слу­ча­ју да је ње­гов брак са Су­сло­вом тра­јао ду­же не­го што је ствар­но тра­јао. Уоп­ште узев­ши, реч је о же­ни-вам­пи­ру. У исто вре­ме, прак­тич­но сви ко­ји су пи­са­ли о љу­ бав­ни­ци До­сто­јев­ског и Ро­за­но­ва, при­зна­ју да без ње пр­ви нај­ве­ро­ват­ни­је не би по­стао ве­ли­ки пи­сац, а дру­ги

Достојевски и Аполинарија Суслова

11

ве­ли­ки фи­ло­зоф. Да ни­је би­ло Апо­ли­на­ри­је Про­ко­фјев­ не, те­шко да би Фјо­дор Ми­хај­ло­вич до те ме­ре про­ни­као у по­но­ре људ­ске ду­ше, ка­ко је то учи­нио у „Иди­о­т у” и „Зло­чи­ну и ка­зни”, „Злим ду­си­ма” и „Коц­ка­ру”, у „Бра­ћи Ка­ра­ма­зо­вима” и „Мла­ди­ћу”. И ве­ро­ват­но не би до­шао до от­кри­ћа стра­шне сна­ге ле­по­те. А Ва­си­лиј Ро­за­нов, да ни­је би­ло не­срећ­ног бра­ка с Апо­ли­на­ри­јом, не би по­стао аутор „Уса­мље­ни­ка”, „Апо­ка­лип­се на­шег до­ба”, „Опа­лог ли­шћа”, не би то­ли­ко па­жње по­кло­нио по­ро­ди­ци и бра­ ку, не би се упу­стио у по­ле­ми­ку с пра­во­слав­ном цр­квом и твр­дио: „Да не­ма стра­сти, не би би­ло по­ро­ди­це”, не би су­прот­ста­вио осе­ћа­ња дог­ми, не би твр­дио да осе­ћа­њи­ма ни­је по­треб­но осве­шта­ње сте­га­ма цр­кве­ног бра­ка. Ве­ро­ват­но је Апо­ли­на­ри­ји био по­тре­бан та­кав чо­ век ка­ква је би­ла она, коб­ни му­шка­рац, ху­ља, ба­рем у сва­ко­днев­ном жи­во­т у. Мо­г у­ће је да би јој од­го­ва­ра­ло да то бу­де не­ки гру­би се­љак ко­ји би, у слу­ча­ју по­тре­бе, био спре­ман да пе­сни­ца­ма ура­зу­ми сво­ју нео­б­у­зда­ну дра­г у. Ни До­сто­јев­ски ни Ро­за­нов ни­су би­ли та­кви. Они су оба ка­сни­је про­на­шли ти­ху по­ро­дич­ну сре­ћу с мир­ним, урав­но­те­же­ним же­на­ма, ко­је су уме­ле да ство­ре по­ро­ дич­ну удоб­ност и то­пли­ну. Чак су их и за­во­ле­ли. Ипак, пра­ва љу­бав-страст код оба пи­сца би­ла је она ко­ју су осе­ ћа­ли пре­ма Апо­ли­на­ри­ји и њи­хо­ва осе­ћа­ња и успо­ме­не о њој на­шле су из­раз у мно­гим њи­хо­вим де­ли­ма, учи­нив­ ши ства­ра­ла­штво оба ње­на љу­бав­ни­ка истин­ски зна­чај­ ним по­ја­ва­ма ру­ске књи­жев­но­сти и фи­ло­зо­фи­је. О Апо­ли­на­ри­ји Про­ко­фјев­ној по­сто­је и ова­ква ми­ шље­ња: „За­т у­кли су је, окле­ве­та­ли, прак­тич­но је ли­шив­ ши соп­стве­не би­о­гра­фи­је.” Ка­кву прав­ду она мо­же да оче­ку­је од исто­ри­је? И ни­ко ко је о њој пи­сао ни­је твр­

12

Непознати Достојевски

дио да је би­ла са­мо пра­зно­гла­ва ле­по­ти­ца. Они ко­ји су је до­бро по­зна­ва­ли ни­су сум­ња­ли у ње­ну људ­ску вред­ност. Тре­ба ис­та­ћи да Фјо­дор Ми­хај­ло­вич ни­је во­лео са­мо По­љу, ка­ко ју је звао. До­сто­јев­ски је во­лео, и во­лео је ја­ ко и стра­сно, и сво­ју пр­ву же­ну, Ма­ри­ју Иса­је­ву, и дру­г у же­ну, Ану Снит­ки­ну. По­след­њу че­сто на­зи­ва­ју „иде­ал­ ном су­пру­гом пи­сца”. Но пи­сац ни­је тра­жио са­мо иде­ал­ ну су­пру­г у већ и бли­ску ду­шу с ко­јом је мо­гао да по­де­ли сво­ја ду­хов­на тра­га­ња. Ни Ма­ри­ја Дми­три­јев­на ни Ана Гри­гор­јев­на ни­су би­ле у до­вољ­ној ме­ри та­кве. А ето, у Апо­ли­на­ри­ји Про­ко­фјев­ној он је по­ку­ша­вао да про­на­ ђе ду­хов­ног исто­ми­шље­ни­ка и ду­го ни­је мо­гао да схва­ти да је то не­мо­г у­ће. А кад је то схва­тио, срећ­но се оже­нио ку­ћев­ном, ра­зум­ном Аном Гри­гор­јев­ном Снит­ки­ном и био би с њом сре­ћан од­мах да у пр­во вре­ме ни­је ту­го­вао за Апо­ли­на­ри­јом.

Бе­ле­шка о пи­сцу БО­РИС ВА­ДИ­МО­ВИЧ СО­КО­ЛОВ (1957, Мо­сква) – исто­ри­чар, пу­бли­ци­ста, исто­ри­чар књи­жев­но­сти, књи­жев­ ни кри­ти­чар, док­тор фи­ло­ло­шких на­у­ка. На­пи­сао је ви­ше од пет­сто ра­до­ва из исто­ри­је и фи­ло­ло­ги­је, ко­ји су об­ја­вље­ни на свим свет­ским је­зи­ци­ма. Аутор је ви­ше од три­де­сет књи­га из исто­ри­је и исто­ри­је књи­жев­но­сти, ме­ђу ко­ји­ма су: „Де­ши­ фро­ва­ни Бул­га­ков”, „Тај­не ру­ских пи­са­ца”, Би­о­гра­фи­је Сер­ге­ја Је­се­њи­на и Ми­ха­и­ла Бул­га­ко­ва, „Мо­ја књи­га о Вла­ди­ми­ру Со­ ро­ки­ну”, „Не­по­зна­ти До­сто­јев­ски”, и др. У књи­зи „Не­по­зна­ти До­сто­јев­ски” аутор на ин­те­ре­сан­ тан и отво­рен на­чин го­во­ри о мно­гим по­је­ди­но­сти­ма из жи­ во­та ве­ли­ког пи­сца о ко­ји­ма се из мно­го раз­ло­га до­сад ма­ло или уоп­ште ни­је го­во­ри­ло, а ко­је су ве­о­ма ва­жне за раз­у­ме­ва­ ње ње­го­вих ве­ли­ких де­ла и ње­го­ве жи­вот­не суд­би­не уоп­ште. На те­ме­љу пи­са­ма и днев­ни­ка са­мог пи­сца, пи­са­ма, днев­ ни­ка и се­ћа­ња ње­го­вих же­на и љу­бав­ни­ца и ње­го­вих при­ја­те­ља и са­вре­ме­ни­ка, Со­ко­лов, де­таљ­ни­је не­го мно­ги пре ње­га, опи­ су­је две ве­ли­ке стра­сти До­сто­јев­ског: љу­бав пре­ма же­на­ма и

222

Непознати Достојевски

пре­ма коц­ки. Али ни­је са­мо реч о то­ме; са­зна­је­мо мно­го то­га о те­шко­ћа­ма и му­ка­ма кроз ко­је је пи­сац про­ла­зио док је ства­ рао сво­ја ге­ни­јал­на де­ла, о ма­те­ри­јал­ној оску­ди­ци, о ње­го­вој бо­ле­сти, бо­ле­сти и смр­ти ње­му бли­ских љу­ди. И на­рав­но, мо­ же­мо да на­слу­ти­мо у ко­јој ме­ри је све то ути­ца­ло на ства­ра­ ње оних ли­ко­ва у ње­го­вим ро­ма­ни­ма по ко­ји­ма га пам­ти­мо и због ко­јих га чи­та­мо.

Са­др­жај До­сто­јев­ски и Апо­ли­на­ри­ја Су­сло­ва

5

Пр­ва љу­бав-мр­жња До­сто­јев­ског

13

Оши­ша­на еман­ци­пант­ки­ња

53

До­сто­јев­ски и Ана Снит­ки­на

191

Апо­ли­на­ри­ја Су­сло­ва и Ва­си­лиј Ро­за­нов

207

Бе­ле­шка о пи­сцу

221

Бо­рис Со­ко­лов Не­по­зна­ти До­сто­јев­ски Коб­ни су­срет Би­бли­о­те­ка Зна­ко­ви Би­бли­о­те­ка Посебна издања Уредници Мирјана Станишић Петар Арбутина Издавачи НК Јасен Дечанска 12/II, Београд www.ikjasen.com Службени гласник Јована Ристића 1, Београд www.slglasnik.com За издаваче Војо Станишић, директор Слободан Гавриловић, директор, главни и одговорни уредник Лектура и коректура НК Јасен Корице Мирко Тољић DTP Драган Џаковић Штампа Гласник, Београд Тираж 6000 Copyright © 2012 НК Ја­сен ДОО

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41:929 Достојевски Ф. М. СОКОЛОВ, Борис Вадимович, 1957Непознати Достојевски : Kобни сусрет /Борис Соколов ; превео с руског Новица Јањушевић. - Београд : Јасен : Службени гласник, 2012 (Београд : Гласник). - 222 стр. : илустр. ; 21 cm. - [Библиотекe Знакови (Јасен), Посебна издања (Службени гласник)] Превод дела: Неизвестный Достоевский. - Тираж 6.000. - Белешка о писцу: стр. 221-222.

ISBN 978-86-6293-001-9 (Јасен) ISBN 978-86-519-1394-8 (СГ) a) Достојевски, Фјодор Михајлович (1821-1881) - Биографије COBISS.SR-ID 190979084