ПЕСМЕ СРПСКИМ СВЕТИМА У РУСКОЈ ЦРКВЕНОПОЈАЧКОЈ УМЕТНОСТИ XVI-XIX ВЕКА by IK Jasen

Ана Рашковић

Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века Зборник транскрипција

Ана Рашковић

ПЕСМЕ СРПСКИМ СВЕТИМА У РУСКОЈ ЦРКВЕНОПОЈАЧКОЈ УМЕТНОСТИ XVI–XIX ВЕКА Зборник транскрипција

Београд 2020.

Библиотека Знакови Ана Рашковић ПЕСМЕ СРПСКИМ СВЕТИМА У РУСКОЈ ЦРКВЕНОПОЈАЧКОЈ УМЕТНОСТИ XVI–XIX ВЕКА Зборник транскрипција Рецензенти академик Димитрије Стефановић др Драган Ашковић Издавач ЈАСЕН Дечанска 12, Београд Тел 011 32 86 339 www.ikjasen.com jasenbook@gmail.com За издавача Војо Станишић Припрема за штампу Иван Јовановић

Оцу Драгославу, мајци Весни и сестри Драгани с љубављу

САДРЖАЈ ПЕСМЕ СРПСКИМ СВЕТИМА У РУСКОЈ ЦРКВЕНОПОЈАЧКОЈ УМЕТНОСТИ XVI-XIX ВЕКА �� Увод �� Истраживање и извори �� Методологија рада �� Нотација �� Текст �� Анализа песама �� Служба Светом Арсенију, 28. октобар �� Служба Светом краљу Стефану Милутину, 30. октобар �� Служба Светом Сави, 12/ 14. јануар �� Тропар Светом Симеону Мироточивом, 13. фебруар �� Служба Светом мученику кнезу Лазару, 15. јун ��

9 9 11 13 14 15 17 18 24 28 34 34

Фототипске репродукције делова појединих руских неумских рукописа који садрже песме српским светима �� 37 ЗБОРНИК ТРАНСКРИПЦИЈА ПЕСАМА �� 105 СЛУЖБА СВЕТОМ АРСЕНИЈУ �� 107 Мало вечерње �� 107 Велико вечерње �� 132 Јутрење �� 193 СЛУЖБА СВЕТОМ КРАЉУ СТЕФАНУ МИЛУТИНУ. . . . . . . . . . �� 215 Мало вечерње �� 215 Велико вечерње �� 233 Јутрење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . �� 309 СЛУЖБА СВЕТОМ САВИ �� 339 Мало вечерње �� 339 Велико вечерње �� 370 Јутрење �� 440 ТРОПАР СВЕТОМ СИМЕОНУ МИРОТОЧИВОМ �� 495 СЛУЖБА СВЕТОМ МУЧЕНИКУ КНЕЗУ ЛАЗАРУ �� 497 Мало вечерње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . �� 497 Велико вечерње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . �� 505 Јутрење �� 534 Табела 1. Опис делова руских неумских рукописа који садрже нотиране песме српским светима �� 545 Табела 2. Опис делова руских неумских рукописа у којима се само помињу српски свети �� 552 Скраћенице �� 554

ПЕСМЕ СРПСКИМ СВЕТИМА У РУСКОЈ ЦРКВЕНОПОЈАЧКОЈ УМЕТНОСТИ XVI–XIX ВЕКА

Увод Средњовековна литургијска поезија у част српских светих створена је у монашкој средини и као таква била је намењена појању на богослужењу. О томе сведоче ознаке за гласове у заглављима песама и неумска нотација која се у музичким богослужбеним рукописима налазила изнад текстова. Синтеза црквене поезије и музике формирала је на тај начин литургијску димензију српских националних култова и постала неодвојиви део богослужбеног обреда. Службе српским светима, које неоспорно спадају у најзначајнија дела српске средњовековне књижевности, дубоко су узидане у темељ српског националног идентитета који су, посредством музике као свог најприроднијег медијума, проносиле широм православне васељене. Историјски извори који сведоче о музичкој интерпретацији српске средњовековне црквене поезије данас нису довољно познати. Музички слој српских националних култова најчешће је преношен усмено, те изузев једног записа из Велике Лавре из XIV века1 и осам хиландарских рукописа из XVIII и XIX века,2 српска рукописна традиција (бар за сада) не сведочи много о писменој фиксацији напева песама у част српских светих. Значајан корак у записивању мелодија ових песама учињен је тек у ХХ веку.3 У процесу сеобе српских националних култова у Русију који започиње још крајем XIV века, покренут је дуготрајан и интензиван процес културне размене између два блиска православна народа, чији ће један од резултата бити и писмена фиксација најлепших страница српског средњовековног литургијског песништва које у руским богослужбеним рукописима добијају музичко рухо.4 Управо у руској средини између XVI и XIX века настају најпотпунији и Имамо у виду самогласну стихиру осмог гласа на помазању са Јутрења из Теодосијеве Службе Светом Сави, нотирану средњевизантијском (Кукузељевом) нотацијом, коју је Андрија Јаковљевић пронашао у Антологији Cod. Lavra E-108 из манастира Велика Лавра на Атосу. Више о томе у: Јаковљевић А. „Најстарији неумски запис стихире у част Светог Саве” у: ур. Еп. Жички Стефан, А. Јефтић, Д. Кашић, Осам векова Студенице, зборник радова, Београд: САС СПЦ, 1986, с. 215–218; Исти. „Cod. Lavra Е-108 као најстарији српско-грчки антологион са Кукузељевом нотацијом” у: ур. В. Ђурић, Хиландарски зборник (7), Београд, 1989, с. 133–161; Исти. Антологија са неумама из доба кнеза и деспота Стефана Лазаревића, Крушевац: Народни музеј, 2004. 2 Вид. Стефановић Д. „Стихире Србима светитељима. Неумске записе из хиландарских рукописа XVIII века у ноте пренео Димитрије Стефановић”, „Почеци стихира у хиландарским неумским рукописима” у: ур. Д. Богдановић, С. Петковић, Ђ. Трифуновић О Србљаку, Београд: СКЗ, 1970, с. 457–469, 477–483; Исти. „Песме у част Светог Саве у хиландарским музичким рукописима и у нотним издањима Стевана Мокрањца, Стефана Ластавице и Бранка Цвејића” у: Свети Сава – споменица поводом осамстогодишњице рођења 1175–1975, Београд, 1977, с. 375–380; Исти. „Стихире у част српских светитеља у хиландарским неумским рукописима” у: Проучавање средњовековних јужнословенских рукописа, Београд, 1995, с. 403–418; Рашковић А. „Свети Сава у православној црквенопојачкој традицији” Црквене студије (16/ 1), Ниш, 2019, с. 433–451. 3 Имамо у виду записивање појединих песама из служби српским светима савременом нотацијом у традицији српског црквеног народног појања, вид. Мокрањац С. Сабрана дела. Духовна музика V. Празнично појање, прир. Д. Петровић, Београд: Завод за уџбенике и наставна средњтва, 1998, с. 167–175; 193–209; Барачки Н, протојереј. Нотни зборник српског народног црквеног појања по карловачком напеву, фототипско издање, прир. Д. Петровић, Крагујевац: Каленић, МИ САНУ и МС, 1995, с. 287–289; 299–300; Србљак, карловачко појање, ставио у ноте протојереј Бранко Цвејић Београд: изд. Д. Стефановић, 1970; Ластавица С, епископ. Српско православно народно црквено појање, други део. Празнично појање, Књига I, ред. В. Илић, Београд: Издање епархије источноамеричке и канадске, 1969, с. 713–771; Исто, Књига II, с. 53–114; 337–395. 4 Вид: Рашковић А. „Последовања српским светима у руским богослужбеним рукописима XV–XIX века као један аспекат српско-руских културних веза” у: ур. В. Вукашиновић, Очување рукописног и старог штампаног наслеђа Југоисточне Европе – идентитетска истраживања, Београд: Институт за културу сакралног Монс Хемус, 1

Ана Рашковић: Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века најбројнији неумски записи песама у част српских светих, који постају нова текстуално-музичка верзија ових поетских текстова. Јединствена синтеза српске химнографије и руске знамене црквенопојачке уметности5 која је створена као резултат блискости два народа у сложеним историјским околностима, на неки начин попуњава празнину коју су за собом оставили векови туркократије на Балкану. Недостатак писмених сведочанстава о музичкој интерпретацији песама у част српских светих у српској средини на неки начин је надоместила руска рукописна традиција, која је неумским знацима уписала најлепше странице српске литургијске поезије у музичку историју православних народа. Крајем седамдесетих година прошлог века академик Д. Стефановић први је указао на постојање неумских записа песама из Теодосијеве Службе Светом Сави у руским рукописима.6 Ново откриће шест рукописа који су садржали нотиране песме у част светитеља Саве и Арсенија, нашло је место у студијама Д. Стефановића7 и Д. Петровић,8 после којих у српској науци није било даљег и дубљег интересовања за ову тему. У руској науци почетком овог века прва се датој теми обратила Е. В. Чижковска у својој дисертацији9 обрадивши, између осталог, 27 нотираних руских рукописа који садрже песме из служби светитељима Сави и Арсенију. Значајан допринос који је Чижковска дала овој теми није добио продужетак како у раду саме ауторке, тако ни у студијама других руских музиколога у то време. На иницијативу академика Д. Стефановића у децембру 2010. године започели смо самостално истраживање ове теме у Русији. Иако је главни фокус био на изворима који се чувају у руским библиотекама, истраживање смо проширили на српске библиотеке10 и Ватикан.11 Након објављивања првих резултата наших истраживања,12 истој теми су се у Институт за литургику и црквену уметност, 2017, с. 48–62; Иста. „Усвајање Светитеља: осврт на феномен сеобе српских светачких култова у Руску цркву” у: ур. В. Вукашивовић, Старе и нове границе Европе: Идентитетска истраживања, Београд: Институт за културу сакралног Монс Хемус, Институт за литургику и црквену уметност ПБФ, 2018, с. 130–139. 5 О руском знаменом појању са најзначајнијом руском библиографијом вид. Рашковић А. „Из историје руског знаменог појања: етапе развоја и терминолошка разматрања” Богословље (77/ 2), Београд: ПБФ, 2018, стр. 126–142. 6 Академик Стефановић је укратко описао пет руских неумских рукописа који садрже нотиране песме у част Светом Сави. Минејни стихирар РГБ. ф. 379, № 64 из рукописне збирке Д. В. Разумовског из РГБ (тада ГБЛ, РАЗ 64), академик је издвојио као најзначајнији извор који чека будуће истраживаче, констатујући да у руским библиотекама, али и широм Европе, може бити још оваквих рукописа. Детаљније у: Стефановић Д. „Свети Сава у црквеној музици” у: ур. В. Ђурић, Сава Немањић – Свети Сава, историја и предање, књ. 7, Председништво књ. 1, Београд: САНУ, 1979, 427–441. 7 Реч је о шест руских неумских рукописа из XVII–XIX века (од којих се три налазе у Москви, два у Букурешту и један у Ватикану), вид: Стефановић Д. „Свети Сава у црквеној музици” у: ур. В. Ђурић, Сава Немањић – Свети Сава, историја и предање, књ. 7, Председништво књ. 1, Београд: САНУ, 1979, 427–441; Исти. „Појање старе српске црквене поезије” у: ур. Д. Богдановић, С. Петковић, Ђ. Трифуновић О Србљаку, Београд: СКЗ, 1970, с. 127–140. 8 Вид. Петровић Д. „Новооткривени рукопис са песмама у част Светога Саве и Светога Арсенија” у: ур. Еп. Жички Стефан, А. Јефтић, Д. Кашић, Осам векова Студенице, зборник радова, Београд: САС СПЦ, 1986, 261–264 + I–VIII; Иста. Хиландарски ктитори у православном појању, Београд: МИ САНУ, 1999. За потребе овог рада и монографије руски музиколог Т. В. Владишевска је из Стихирара MS Vat. Slav. 56 транскрибовала две стихире (славнике на Господи возвах Великог вечерњег из служби Светом Сави и Светом Арсенију). 9 Вид. необјављену дисертацију: Чижковская Е. В. Службы сербским святым по русским рукописям XVI–XIX вв. (Свв. Савва и Арсений), диссертация кандидата искусствоведения, Москва: РАМ им. Гнесиных, 2002. 10 Између 2013. и 2015. године прегледали смо све збирке у којима се чувају богослужбени месецословни рукописи у значајнијим српским библиотекама (НБС, ПБ, МСПЦ, САНУ, МС) и нисмо пронашли ни један руски неумски рукопис. 11 У Апостолској библиотеци у Ватикану налази се један руски неумски стихирар из XIX века (MS Vat. Slav. 56), који је открила и описала Д. Петровић (вид. напомену бр. 6). Ми смо 2017. године преписали и дешифровали све стихире српским светима које се у њему налазе. 12 Вид. Рашковић А. „Службе светом Сави, Арсенију, Милутину и Лазару у новооткривеним руским знаменим рукописима XVI–XIX века”, Зборник Матице српске за сценске уметности и музику (48), Нови Сад, 2013, с. 9–24; Рашкович А. Д, „Культ и службы сербским святым в русской церковной традиции”, Сербские научные исследования 2012, ур. А. Н. Новик, Москва, 2013, с. 385–392.

Увод неколико саопштења са научних скупова обратили руски музиколози Н. В. Рамазанова13 и Н. В. Мосјагина. На самом почетку нашег истраживачког рада, увидели смо неопходност интегралног изучавања српских светачких култова у Руској Православној Цркви (уместо парцијалног), који подразумева максималан број нотираних и ненотираних рукописних извора, њихову систематизацију и детаљну компаративну анализу ради што веће прецизности научних резултата. Изабравши интердисциплинарно становиште као једино могуће, разложили смо ову велику тему са литургичког, историјског, језичког и музичког аспекта, што је, услед превеликог обима материјала, превазишло оквир једне монографске студије. Из жеље да избегнемо превелику опширност настала је ова књига која презентује резултате истраживања искључиво руских музичких рукописних извора. Наше ауторске транскрипције (и реконструкције) песама у част српских светих са руске неумске нотације на савремену нотацију и њихова класификација унутар сваког од последовања, пре свега има циљ да оживи давно заборављене песме, будући да је смисао теоријске науке њена примена у пракси.

Истраживање и извори Десетогодишњи истраживачки рад који смо спровели у рукописним одељењима најзначајнијих руских библиотека14 дао је веома важне резултате, чији је један део представљен у овој књизи. Прегледавши више десетина хиљада јединица у описима и преко две хиљаде руских нотираних и ненотираних богослужбених рукописних књига насталих од краја XIV до краја XIX века у најзначајнијим руским манастирским15 и градским преписивачким срединама, пронашли смо 292 рукописне књиге и 26 старих штампаних књига у којима се помињу српски свети. Култови Светог Арсенија (28. октобар),16 Светог краља Стефана Милутина (30. октобар),17 Светог Саве (12/ 14. јануар),18 Светог Симеона Мироточивог (13. фебруар)19 и Светог мученика кнеза Лазара (15. јун)20 нашли су своје место у руским богослужбеним књигама у виду помена у месецослову, потпуне и непотпуне службе, или појединачних песама. Од химнографских састава у част српских светих, руска рукописна традиција усвојила је Службу Светом 13 Од објављених текстова на ову тему, познат нам је само један реферат, вид. Рамазанова Н. В. „Сербские святители Савва и Арсений в русских певческих рукописях”, IX Загребинские чтения, Санкт-Петербург, 2015, с. 36–39. 14 Истраживање смо од 2010. до 2019. године спровели у рукописним одељењима Руске државне библиотеке (РГБ), Државног историјског музеја (ГИМ), Руског државног архива (РГАДА) у Москви; Руској националној библиотеци (РНБ), Библиотеци Руске Академије наука (БАН) у Санкт-Петербургу у којима се чувају књиге из најзначајнијих збирки и фондова руских богослужбених неумских рукописа. 15 Вид. Рашкович А. Д. „Чинопоследования сербским святым в рукописных собраниях русских обителей – Троице-Сергиевой Лавры, Кирилло-Белозерского, Иосифо-Волоцкого и Соловецкого монастырей” XII Загребинские чтения, 2017, ред. Ж. Л. Левшина, Санкт-Петербург: РНБ, 2018, с. 379–395. 16 Вид. Рашковић А. „Свети Арсеније у руским богослужбеним рукописима XV–XIX века” у: ур. В. Вукашиновић Богословље и духовни живот Карловачке митрополије, Београд: Институт за културу сакралног Монс Хемус, Институт за литургику и црквену уметност ПБФ, 2019, с. 163–177. 17 Рашковић А. „Свети краљ Стефан Милутин и свети мученик кнез Лазар у руским богослужбеним рукописима XVI–XIX века” у: ур. В. Вукашиновић Богословље и духовни живот Карловачке митрополије, Београд: Институт за културу сакралног Монс Хемус, Институт за литургику и црквену уметност ПБФ, 2020. (у припреми), рад смо саопштили на научном скупу у Матици српској у Новом Саду 17. 12. 2019. године. 18 Вид. Рашковић А. „Свети Сава у руским богослужбеним рукописима XV–XIX века” у: ур. В. Вукашиновић, Богословље и духовни живот Карловачке митрополије, Београд: Институт за културу сакралног Монс Хемус, Институт за литургику и црквену уметност ПБФ, 2018, стр. 117–131; Иста. „Свети Сава у православној црквенопојачкој традицији” ... с. 433–451. 19 Вид. Рашковић А. „Тропар светом Симеону Мироточивом из неумског стихирара Кир-Бел 586/843 у контексту новооткривених руских рукописа XV–XVII века” у: уред. М. Ракоција, Ниш и Византија – Стефан Немања између истока и запада, Ниш: Универзитет у Нишу, Православна епархија Нишка, Нишки културни центар, 2015, стр. 507–522. 20 Вид. напомену бр. 15.

Ана Рашковић: Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века Арсенију Данила Пећког, Службу Светом краљу Милутину Данила Бањског, Службу Светом Сави Теодосија Хиландарца, тропар и кондак Светом Симеону из Теодосијеве Службе Светом Симеону Мироточивом, кондак Светом Симеону из Савине Службе Светом Симеону Мироточивом, као и Службу Светом кнезу Лазару непознатог Раваничанина. О чињеници да су ова значајна дела српске химнографије ушла у руску црквенопојачку традицију сведочи 56 руских неумских рукописа,21 насталих између краја XV22 и краја XIX века, у којима се помињу петорица српских светих. Химнографски текстови из служби у њихову част нотирани руском знаменом нотацијом, налазе се у 42 руска неумска рукописа,23 док су њихови помени присутни у месецословима 14 руских неумских рукописа.24 Све руске богослужбене књиге у којима се налазе нотиране песме у част српских светих представљају минејне стихираре свих врста: месечне, годишње, празничне (трезвони) и Дијаково око.25 Будући да је проистекао из минеја, стихирар је као богослужбена појачка књига заснован на месецословном поретку служби од 1. септембра до 31. августа према (у случају периода који ми обрађујемо) Јерусалимском богослужбеном уставу. У почетним етапама свог развоја стихирар је садржао песме само једног музичко-поетског жанра (самогласне стихире), после чега је број песама почео да се увећава (стихире на подобен), да би на крају састав нотиране службе постао максимално проширен упливом других простих химнографских жанрова (тропар, кондак, свјетилан, чак и ирмос).26 Без обзира на пуноћу састава и ниво прецизности неумског записа, сви нотирани преписи српске химнографије у поменута 42 руска стихирара имају свој значај и место у нашем раду. Само уколико их посматрамо интегрално, можемо имати целокупну слику и реалну представу о овим песмама у руском богослужбеном животу између прве половине XVI и краја XIX века. Четири столећа током којих је химнографија у част српских светих добијала музички слој, можемо поделити на два историјска раздобља која дели Никонова реформа. Читав XVI и прва половина XVII века били су период интензивног записивања песама српским светима у најзначајнијим руским неумским стихирарима, насталим у највећим преписивачким центрима. После Никонове реформе, која је између осталог укључивала и сузбијање култова (заједно са старим богослужбеним књигама, међу којима су били и неумски зборници), песме српским светима наставиле су да се преписују у старообредничким срединама, које су сачувале 21 Ми смо прегледали, снимили, анализирали и транскрибовали записе из 54 руска неумска рукописа, од којих смо открили и први пут представили научној јавности 26 руских рукописа. Овом материјалу придружили смо још два руска стихирара из XIX века која се чувају у Букурешту, у Библиотеци Румунске Академије наука под сигнатурама MS Slave 771 и MS Slave 772, тако да њихов укупан број износи 56. Ова два рукописа, која лично нисмо имали прилике да видимо, помињу Д. Стефановић, вид. Стефановић Д. „Свети Сава у црквеној музици”... с. 429 и Д. Петровић, вид. Петровић Д. „Новооткривени рукописи са песмама...” с. 263. На основу података из њихових радова, уврстили смо ове рукописе у табелу и статистику. Апсолутно није искључено да широм Европе постоји још руских неумских стихирара које су тамо однели старообредници, а после 1917. године и руски емигранти. 22 Само један стихирар (РГБ. ф. 113, № 66), у чијем се месецослову помиње Свети Сава (14. јануар) датован је у последњу четвртину XV века, док су свих осталих 55 неумских рукописа настали између XVI и XIX века. Самим тим се нотирана српска химнографија појављује искључиво у рукописима насталим између XVI и XIX века, те је овај временски период наведен и у наслову наше књиге. 23 Вид. Табелу 1. на крају књиге у којој су описани делови 42 руска неумска рукописа у којима се налазе песме српским светима. 24 Вид. Табелу 2. на крају књиге у којој су описани делови 14 руских неумских рукописа у чијим се месецословима налазе помени српских светих. 25 О стихирару и његовим подврстама вид: Серегина Н. С. Песнопения русским святым. По материалам рукописной певческой книги XI-XIX вв. „Стихирарь месячный”, Санкт-Петербург, 1994; Рамазанова Н. В. Московское царство в церковно-певческом искусстве XVI–XVII вв, Санкт-Петербург, 2004; Рашковић А. „Руски неумски стихирари типа Дијаково око из XVI и XVII века као главни извори за проучавање служби српским светима у руским рукописима” у: Археографски прилози (37), Београд, 2014, с. 217–247. 26 У руским неумским стихирарима се готово никада не налазе нотирани ирмоси канона, међутим постоје ретки изузеци. Међу нотираним песмама српским светима у руским рукописима нема ни једног примера нотираног ирмоса, у појединим рукописима су присутни само инципити катавасија.

Увод знамену нотацију, старе књиге и култове.27 У зборницима са линијском нотацијом који су обележили синодални период у историји Руске Цркве, песме српским светима нису добиле простор.

Методологија рада Дуго временско раздобље, разнолико географско порекло и велики број рукописних извора условили су настанак различитих мелодијских варијанти истих песама, што је одредило правац и методологију изучавања ове грађе. Пре него што смо приступили дешифровању неумских записа, сав текстуални и музички материјал подвргли смо детаљној компаративној текстолошко-музичкој анализи у којој смо табеларно поредили сваки музички знак и сваку реч текста у свим преписима сваке од песама. Ова исцрпна и дуготрајна метода дала је веома прецизне резултате без којих би транскрибовање ових песама било стихијско и насумично. Основни критеријуми за формирање мелодијских варијанти које су се издвојиле у песмама са више неумских преписа, биле су мелодијске сличности, односно разлике, а не поднаслови у заглављу песама, који могу унети забуну.28 Мелодијске варијанте нам дају увид у то које су географске средине имале интензивну културну размену, али и како се развијала појачка уметност у оквиру једног манастира током више векова. Варијанте смо пре свега поделили на временска раздобља, што је назначено у поднасловима свих самогласних стихира које су најчешће преписиване. Поред временске одреднице (век), у поднасловима смо укратко категорисали и варијанте: архаична, старија, основна, ин-варијанта, друга, млађа, позајмљена, друга текстуална и опширна варијанта. Због разнородности датих термина, али и немогућности да пронађемо боље аналоге, укратко ћемо разјаснити сваки од њих. Архаична варијанта песме представља реконструкцију старијег типа неумског беспометног записа из средине XVI века чији се музички правопис у одређеном степену разликује од уобичајеног руског знаменог писма XVI века.29 Стога превод ових најстаријих преписа (присутних само у четири самогласне стихире из Службе Светом Сави) представља нашу музичку (ре) конструкцију датих песама. Старија варијанта представља временски најстарију варијанту одређене песме међу постојећим записима. Основна варијанта је она која је у неизмењеном или врло мало измењеном облику присутна у највећем броју преписа. Чест је случај да основна варијанта има више подваријанти (све носе исти поднаслов основна варијанта) које настају у различитим временским периодима. Ин-варијанта (рус. ин-роспев, ин-перевод, ино знамя) представља другу (различиту) мелодијску варијанту истог текста која је дата у истом рукопису у продужетку иза основне варијанте. Русификовани термин ин (од рус. иный – други) користимо како бисмо је разликовали од друге варијанте, која такође представља нову мелодијску варијанту. Разлика је у чињеници да се друга варијанта јавља у другом рукопису, неретко на одређеној временској дистанци. И ин-варијанта и друга варијанта могу имати подваријанте са истим поднасловом, како је то био случај са основном варијантом. Млађа варијанта је она која настаје најкасније у односу на све остале (најчешће у староверској средини, изузев песама из Службе Светом кнезу Лазару). Последња три термина употребили смо само по једном као условне описе конкретних варијанти, те се они не распрострањују на остатак песама. У богородичну петог гласа на Литији 27 Детаљније о овом периоду историје РПЦ у контексту руске црквенопојачке уметности и богослужбених појачких књига вид. у нашем раду: Рашковић А. „Руска црквено-појачка традиција у Српској Православној Цркви” у: ур. Р. Поповић, Српска теологија данас, Београд: Институт за теолошка истраживања ПБФ, 2018, стр. 58–67. 28 Није редак случај да у поднаслову стихире стоји ин-варијанта, а да мелодија представља основну варијанту песме и обратно. Из тог разлога та врста напомене није релевантан критеријум у одређивању варијанте песме. 29 У овом запису (за који лично сматрамо да је старији од оног који је наведен у опису рукописа), формуле се диференцирају, мада је присутна инверзија или одсуство појединих знакова унутар исте, материјал између формула може да се тумачи на разне начине, док фите понекад имају другачији графички приказ од уобичајеног (мада је са фитама ово случај и касније).

Ана Рашковић: Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века Великог вечерњег у Служби Светом Сави употребили смо термине друга текстуална варијанта (која има потпуно другачији текст) и опширна варијанта (која има дужу верзију истог текста, што наравно утиче и на мелодију). У стихири по 50. псалму на Јутрењу у Служби Светом Арсенију употребили смо термин позајмљена варијанта (која је преузета са истог места из Службе Светом Сави и има исти текст и мелодију).

Нотација У сваком од 42 руска неумска стихирара који садрже преписе песама у част српских светих, нотација је знамена: беспометна, делимично пометна и пометна. Присуство или одсуство киноварних помета у њима условило је прецизност записа,30 што је определило метод који смо користили при дешифровању неумског писма. Код делимично пометних и пометних неумских записа користили смо метод транскрипције, док смо за дешифровање беспометних записа користили метод реконструкције на основу млађих пометних записа истих песама у другим рукописима. Беспометном знаменом нотацијом записане су песме у 18 рукописа,31 делимично пометна нотација коришћена је у пет рукописа, док је пометна знамена нотација присутна у 19 руских неумских рукописа који садрже песме српским светима.32 Изузев преписа из XVIII и XIX века, киноварне помете нису увек доследно нити тачно постављане, па смо их изоставили на оним местима где су грешке писара очигледне. У ретким случајевима извршили смо квартну транспозицију која се практикује у неким од гласова руског знаменог појања.33 Делимично постављене помете у стихирама петог гласа на подобен на Господи возвах Великог вечерњег у Служби Светом Арсенију, које су ради удобности гласа транспоноване за кварту ниже, вратили смо на реалну висину, што одговара киноварним пометама свих осталих песама петог гласа. Напев песама српским светима у руском знаменом појању има мозаичну структуру, сваки од гласова састављен је од типичних мелодијско-ритмичких формула (рус. попевка), лица и фита које су међусобно повезане слободним материјалом. Лествичну основу чини руски Беспометна и пометна нотација представљају два облика руске знамене нотације који се односе на одсуство, односно присуство киноварних помета – словних ознака написаних изнад основних неума црвеним мастилом – киноваром. Оне представљају тон лествице руског црквеног модуса (рус. обиходный лад), чиме се лоцира тачна висина мелодијско-ритмичког обрасца у напеву, вид. Рашковић А. „Лествична основа гласова руског знаменог појања” Мокрањац (14), Неготин, 2012, стр. 19–24. Киноварна помета се односи на највиши тон у формули, али се касније поставља готово поред сваке неуме. Беспометна нотација у којој одсуствују киноварне словне ознаке, користила се од XII до прве половине XVII века. Киноварне помете се устаљују средином XVII века, али се накнадно уписују у беспометне рукописе, настале током прве половине XVII века, те кроз читаво ово столеће имамо делимично пометно писмо. Пометна знамена нотација устаљује се од краја XVII века и карактеристична је за рукописе XVIII и XIX века. Више о киноварним пометама у: Разумовский Д. В. Церковное пение в России, выпуск второй, Москва: Типография Т. Рис у Мясницких ворот, 1868, с. 145–153; Смоленский С. В. Азбука знаменного пения. Извещение о согласнейших пометах старца А. Мезенца, Казань: Типография Императорскаго университета, 1888; Гарднер И. А. Богослужебное пение русской православной церквы. Том I. Москва: Православный Свято-Тихоновский богословский институт, 2004. с. 460–468. 31 Изузетак чини неколико места у две стихире из Службе Светом краљу Милутину у Стихирару Кир.-Бел. 586/ 843 на којима постоје помете црне боје које су касније дописане (оне које су погрешне нису узете у обзир). Ова занимљивост свакако није разлог да овај беспометни рукопис убројимо међу делимично пометне. 32 У Табели 1. детаљно је наведен тип знамене нотације у сваком од руских неумских рукописа чије смо делове транскрибовали. 33 Цитирајући С. В. Смоленског (Описание знаменных и нотных рукописей церковного пения находящихся в Соловецкой библиотеке Казанской духовной академии, Казань, 1885), Е. В. Плетњова у предговору издања Соловјецког октоиха наводи да се песме трећег и петог гласа (као високих гласова у руском знаменом појању) ради удобности певања могу транспоновати за кварту ниже, вид. Певческий октоих XVIII века, нотированный (двознаменник), (РНБ. Солов. 619/ 647). Вступительная статья и описание рукописи Е. В. Плетнёвой (1999), Санкт-Петербург, 1999, III. Квартна транспозиција је једина прихватљива, будући да не нарушава интервалску структуру мелодије у руској црквеној лествици, која је састављена из четири једнака трихорда (сагласја), вид. Холопов Ю. Н. Гармония. Теоретический курс, Москва: Музыка, 1988, с. 177–188; Рашковић А. „Лествична основа гласова руског знаменог појања”... 20–21. 30

Увод црквени модус (рус. обиходный лад) који је заједнички за све гласове руског знаменог појања.34 Лица и фите, мелизматичне мелодијско-ритмичке формуле „закључане“ у тајне графичке симболе, у преписима из XVII и XVIII века имају розводе (рашчлањење, односно аналитичко тумачење простијим неумским знацима) на маргинама рукописа или изнад неумског записа.35 Они често представљају непотпуно, а и понекад погрешно тумачење лица или фите, те нису поуздани онако као што су то детаљни розводи, инкорпорирани у записе из XIX века, који представљају део опште тенденције ка упрошћавању, анализирању и унификацији неумског записа у руској богослужбеној музици. Управо ти детаљни розводи, које смо и ми на исти начин инкорпорирали у наш нотни запис, били су најпоузданији тумач лица и фита који смо користили приликом транскрипције. На основу њих смо често могли да реконструишемо фитне напеве из старијих рукописа, као и да пратимо њихову еволуцију у истој песми кроз векове. Поред пометних записа и розвода, приликом дешифровања неумских записа песама српским светима, поред уобичајених теоретских приручника,36 користили смо и двознамене рукописе у којима је неумски запис протумачен кијевском квадратном линијском нотацијом,37 што је нарочито било значајно приликом разрешавања појединих компликованих места. На тај начин смо комбиновали практично све постојеће методе дешифровања са циљем да наш резултат буде што више аутентичан и укорењен у руској знаменој традицији, а не некаква научна фикција. Наше транскрипције представљене у овој књизи оживљавају неумске записе који су постали део руске писмене музичке традиције. Међутим, писмена традиција представља само мали, записани део непрегледног стваралаштва које се непрекидно мењало, развијало и трансформисало као вечно жив процес. Стога их треба посматрати као низ музичких „фотографија” сачињених у одређеном историјском моменту, које репрезентују најуспелије и најлепше, али свакако не и једине мелодијске варијанте српских поетских текстова. Писмена фиксација напева, која по себи своди стваралаштво на интерпретацију, сачувала је од заборава и дала нам могућност да после неколико векова вратимо у живот музички слој ових, за нас више него драгоцених песама.

Текст Језик преписа песама српским светима у руским неумским богослужбеним рукописима је рускословенски (XVI и XVII век), односно црквенословенски (XVIII и XIX век).38 Под утицајем српских протографа на основу којих су настајали руски преписи, као и услед вероватноће да су неки од преписивача могли бити монаси српског порекла који су у то време насељавали поједине руске манастире, можемо срести понеку реч са правописом који одговара српској редакцији словенског језика. Састав и садржај песама је у великој мери сачуван, изузев интерполација, измена редоследа песама и скраћивања неких текстова песама у оквиру Службе Вид. Исто, 20. Розвод је термин преузет из руског језика услед непостојања аналога у српском језику. Розводи се јављају од средине XVII века изнад основног неумског записа или на маргини, често у црвеној боји, а понекад и у „негативу”, са неумама црвене и пометама црне боје. 36 Теоретски приручници и студије које смо консултовали при дешифровању неумских записа су: Металлов В. Осмогласие знаменного роспева. Опыт руководства к изучению осмогласия знаменного распева по гласовым попевкам. Москва: Синодальная типография, 1899; Калашников Л. Ф. Азбука церковнаго знаменного пения, изд. третье, Москва: „Русская печатня”, 1915; Бражников М. В. Лица и фиты знаменного распева. Москва: Музыка, 1984; Ключь разуменния монаха Тихона Макарьевского, исследование памятника и расшифровка знаменной нотации Н. В. Мосягиной, Москва – Санкт-Петербург: Альянс-Архео, 2014. 37 Певческий октоих XVIII века, нотированный (двознаменник) ... и Празници (РГБ. ф. 304. I, № 450) из друге половине XVII века (необјављени двознамени рукопис из Тројице-Сергијеве Лавре са неумама које су протумачене кијевском квадратном нотацијом). Овакви и слични рукописи користе се приликом метода реконструкције беспометног неумског записа, будући да представљају репрезентативне примере песама свих гласова у којима се такође могу наћи и розводи лица и фита. 38 Поделу смо начинили према: Ранковић З. Граматика црквенословенског језика, Београд: ПБФ, 2015, с. 10. 34 35

Ана Рашковић: Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века Светом Арсенију,39 што је размотрено у оквиру наредног одељка. Резултат упоредне текстолошке анализе показао је да измене српског текста у руским музичким преписима нису значајне и да се односе само на правопис, синониме, инверзије, мале интерполације и изостављање стихова, што се може довести у везу са језиком самих преписивача условљеним њиховим пореклом, али и њиховим грешкама. Значајна карактеристика језика у руским неумским рукописима насталим у XVI и XVII веку, која је присутна у већини музичких преписа песама српским светима, је вокализација полугласника позната као хомонија или раздељноречје.40 У најстаријем слоју правописа рускословенског језика (старо истиноречје) полугласници ь и ъ нису имали звучну вредност, те се нису могли певати уколико у слогу стоје уз сугласник. Из тежње да се сваки слог испева, они у музичким преписима добијају нову вредност као ь = е, ъ = о. Иако је раздељноречје дало могућност испевавања сваког слога, долази до разводњавања саме речи, а самим тим и њеног значења, те већ у другој половини XVII века у оквиру Никонове реформе вокализација полугласника почиње да се искорењује, стари рукописи се исправљају, а нови се пишу новим правописом (ново истиноречје). Неумски преписи српске химнографије у Годишњем стихирару РНБ. Кир.-Бел. 586/ 843 који је настао у предниконвској епохи обилују каснијим исправкама раздељноречја на ново истиноречје, што није спроведено доследно, те можемо видети и један и други слој правописа. Ми смо се у нотном запису придржавали затеченог стања, па смо писали истиноречје тамо где је запис исправљен, односно оставили раздељноречје, тамо где то није случај. Будући да ни једна појава није стриктно почела или се завршила у одређеном историјском моменту, нити је било који покушај унификације књига у историји икада успео, поједини раздељноречни преписи садрже и елементе новог истиноречја. Једина два рукописа са потпуно истиноречним текстом су стихирари РГБ. ф. 379, № 58 из друге половине XVII и РГБ. ф. 247, № 722 из XIX века. Растављање текста на слогове спровели смо према оригиналним руским преписима, не исправљајући ништа. У том смислу нисмо исправили ни места на којима се јављају два слога на једној ноти или мелизму (где није прецизирано која нота одговара ком слогу). Исправке су вршене само код веома крупних и очигледних грешака преписивача. У руској знаменој црквенопојачкој традицји текст и напев представљају нерздељни јединствени организам. Међутим, иако поседује неоспорну лепоту, мелодија није само украс богослужбеног поетског текста. Њена функција је пре свега тумачење текста које се постиже нарочитим изражајним средствима. Она се састоје у везивању одређених формула, фита и лица за одређене речи богослужбеног текста, попут лајт мотива, чиме се изграђују такозвани „смисаони мостови” који повезују кључне речи у песми, расветљујући смисао богослужбеног текста.41 Исти текст може имати више мелодијских тумачења, услед чега заправо и настају различите мелодијске варијанте о којима је било речи. 39 Више о текстуалним варијантама Службе Светом Арсенију у: Рашковић А. „Свети Арсеније у руским богослужбеним рукописима XV–XIX века” ... с. 163–177. 40 Више о хомонији вид. Гарднер И. А. Богослужебное пение русской православной церквы... с. 416–423. 41 Примере тумачења текста песама српским светима у руској црквенопојачкој традицији дали смо у анализама у нашим радовима: Рашковић А. „Тропар светом Симеону Мироточивом из неумског стихирара Кир-Бел 586/843 у контексту новооткривених руских рукописа XV–XVII века”...; Иста, „Мало вечерње из Службе Светом Сави у руским неумским рукописима од XVI до XIX века: стихира-славник на Господи возвах”, Зборник Матице српске за сценске уметности и музику (53), Нови Сад, 2015, с. 9–32; Иста. „Стихире на Господи возвах малог вечерњег из Службе Светом Сави у руским неумским рукописима XVI-XIX века”, Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац: ФИЛУМ, 2016, с. 163–179; Иста. „Тропари српским светима трећег гласа у руским неумским рукописима XVI- XIX века: српска химнографија у руском знаменом појању” у: уред. С. Маринковић, С. Додик, Традиција као инспирација, Бања Лука: Академија умјетности, 2016, с. 193–215; Иста. „Тропар и кондак светитељу Арсенију у руским неумским рукописима XVI XIX века” у: уред. С. Маринковић, С. Додик, Традиција као инспирација, Бања Лука: Академија умјетности, 2017, с. 26–41; Иста. „Стихире на Литији Великог вечерњег из Службе Светом Сави у руским неумским рукописима XVI–XIX века” у: уред. С. Маринковић, С. Додик, Традиција као инспирација, Бања Лука: Академија умјетности, 2019, с. 283–311.

Увод

Анализа песама Службе унутар којих се налазе песме српским светима изложили смо у минејном поретку – од октобра до јуна, будући да је то логика којом се руководе рукописни извори. Редослед излагања свих варијанти песама у оквиру сваког поетско-музичког циклуса прати поредак богослужења,42 а различите варијанте истих песама изложене су једна за другом у хрнолошком поретку и то од оних са беспометном нотацијом, преко оних са делимично пометном, до најдетаљније нотираних преписа са пометном знаменом нотацијом. Различите текстуалне варијанте истих стихира изложене су увек према хронолошком поретку. Све самогласне стихире пропраћене су одговарајућим поднасловима који се односе на конкретну варијанту дате песме. Када је реч о врсти песама, готово све су стихире, мада су присутни и тропари, као и један кондак. Богородични, који се налазе у појединим рукописима, нису део оригиналне српске химнографије, али их приказујемо као део микроциклуса стихира. Свјетилни који су присутни у четири последовања српским светима у Годишњем стихирару РНБ. Кир.-Бел. 586/ 843 овде нису транскрибовани, будући да је неумска нотација у њима значајно сложенија, те за сада нисмо нашли њено разрешење. Рукописни извори у којима је пронађена свака од песама наведени су горњем десном углу записа. Уколико се једна песма налази у једном или два рукописа, наведена је и фолијација, а уколико се песма нашла у три и више преписа, овај податак изостаје (услед физичког недостатка простора). Ако се песма нашла у више од десет преписа коришћен је скраћени начин навођења сигнатуре ради уштеде простора. Ситне разлике међу преписима исте варијанте неке песме разрешили смо избором оног мелодијског решења које се нашло у највећем броју рукописа. Уколико се у више записа неке песме на истој текстуалној фрази појавила различита фита или мелодијски одсек, из тежње да покажемо обе мелодијске варијанте (од којих појац може да изабере ону коју жели), изложили смо узастопно и једно и друго решење, одвојивши их двема вертикалним линијама.43 На који начин смо груписали и систематизовали десетине записа у 42 руска стихирара, изложићемо у наредним редовима за сваку песму у оквиру сваке од служби. За сваку варијанту сваке песме навели смо основне карактеристике: рукописе у којима се она јавља, временски период, тип знамене нотације (беспометна, делимично пометна и пометна), као и присуство вокализације полугласника у тексту (раздељноречје и истиноречје).

42 Тропари су у свим службама постављени на крај Великог вечерњег. Кондак у Служби Светом Арсенију стоји после стихире по 50. псалму, будући да се на Јутрењу он пева иза шесте песме Канона. 43 Међу свим нашим транскрипцијама постоје четири оваква места: Служба Светом Арсенију, Велико вечерње, основна варијанта славника на стиховње XVI–XIX века на речима благоuханиемо и молисz; Служба Светом Арсенију, Јутрење, друга варијанта стихире по 50. псалму XVII–XVIII века на последњој синтагми даровати нам велию милость; Служба Светом Сави, Јутрење, основна варијанта славника на Хвалите XVI–XIX века на речи радuисz; Служба Светом краљу Милутину, Велико вечерње, трећа стихира на Литији, РГБ. ф. 304. I, № 443 на речи молимосz (запис са доње маргине).

Ана Рашковић: Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века

Служба Светом Арсенију, 28. октобар Од 56 руских неумских рукописа у којима се помињу српски свети, светитељ Арсеније се налази у 35 књига, преписаних између прве половине XVI и краја XIX века. Песме из Службе Светом Арсенију Данила Пећког, нотиране руском знаменом нотацијом налазимо у 28 руских неумских рукописа44 који су настали у поменутом периоду. Само помен светитеља присутан је у месецословима 7 музичких рукописних књига.45

Мало вечерње

Стихире на Господи возвах Стихире на подобен из циклуса стихира на Господи возвах јављају се у две текстуалне, самим тим и мелодијске верзије: Прва верзија: оригиналан текст из Данилове Службе Светом Арсенију подобен Нбcныхъ чинw1въ ра1дованіе 1. Стихира на подобен, глас први, Изъ млада возраста46 2. Стихира на подобен, глас први, Дэвствu тезоименитыи 3. Стихира на подобен, глас први, Добродэтели верхъ Све три песме постоје у три преписа: у два је присутна нотација, док се у једном рукопису из XVI века (ГИМ. Син. певч. 123)47 налази само текст без нотације (припремљен за нотирање). Два преписа представљају две различите мелодијске варијанте сваког од ових текстова: старија (РНБ. Кир.-Бел. 586/ 843) из осамдесетих година XVI века и млађа (РГБ. ф. 304. I, № 443) из XVII века. Оба преписа имају беспометну знамену нотацију и раздељноречни текст. Друга верзија: текст позајмљен из Теодосијеве Службе Светом Сави са истог места (Мало вечерње, стихире на подобен на Господи возвах) подобен Да1лъ е3си2 зна1меніе 1. Стихира на подобен, глас четврти, Святитель богоприятенъ 2. Стихира на подобен, глас четврти, Солнца светлэиши 3. Стихира на подобен, глас четврти, Благоuхаетъ рака Све три песме постоје у три преписа из XVII–XIX века (РГБ. ф. 379, № 63; РГАДА. ф. 381, № 318; РГБ. ф. 379, № 67), који представљају једну јединствену мелодијску варијанту сваке од стихира са делимично пометном нотацијом и раздељноречним текстом. 4. Слава, глас четврти, Евангельскихъ источникъ Налази се у осам преписа насталих од XVII до XIX века.48 Сви преписи припадају истој мелодијској варијанти која се на основу мањих разлика дели на три подваријанте: основна варијанта XVII век (РГБ. ф. 304. I, № 443) са беспометном знаменом нотацијом и раздељноречним текстом; основна варијанта XVII–XIX век (РГБ. ф. 379, № 63; РГАДА. ф. 381, № 318; БАН. Вятск. 9; РГАДА. ф. 381, № 146; РГБ. ф. 379, № 67) са делимично пометном знаменом нотацијом и раздељноречним текстом; основна варијанта из друге половине XVII века (РГБ. ф. 379, № 58) са пометном знаменом нотацијом и истиноречним текстом. Детаљан опис делова поменутих рукописа налази се у Табели 1. Детаљан опис делова поменутих рукописа налази се у Табели 2. 46 Инципите свих песама пишемо према правопису репрезентативних преписа из два стихирара Дијаково око РНБ. Кир.-Бел. 586/ 843 и РГБ. ф. 379, № 64, али их пребацујемо на ново истиноречје. 47 Како бисмо избегли превелико оптерећење текста, изоставили смо фолијацију при навођењу рукописних сигнатура, будући да се податак о фолијацији сваког од рукописа већ налази у Табели 1. 48 У два рукописа из XVI века (РНБ. Кир.-Бел. 586/ 843, л. 304’; ГИМ. Син. певч. 123, л. 139’) ова самогласна стихира одсуствује. У оба рукописа писар се на датом месту позива на стихиру на стиховње другог гласа Евангельскихъ источникъ из Службе Светом Сави која се уствари налази на месту друге стихире на Литији четвртог гласа у Служби Светом Сави. Истоветна грешка писара може указивати на контакт између Кирило-Белозерског манастира и средине (вероватно Москва) у којој настаје други стихирар. 44 45

Служба Светом Арсенију, 28. октобар Стихире на стиховње Стихире на подобен из циклуса стихира на стиховње јављају се такође у две текстуалне, самим тим и мелодијске верзије: Прва верзија: оригиналан текст из Данилове Службе Светом Арсенију подобен До1ме е3vфра1fовъ 1. Стихира на подобен, глас други, Uма владыкu49 2. Стихира на подобен, глас други, Святителемъ похвала 3. Стихира на подобен, глас други, Uслыши моление Све три песме постоје у три преписа: у два је присутна нотација, док се у једном рукопису (ГИМ. Син. певч. 123) налази само текст без нотације. Два преписа представљају две блиске мелодијске варијанте сваког од ових текстова: старија (РНБ. Кир.-Бел. 586/ 843) из осамдесетих година XVI века и млађа (РГБ. ф. 304. I, № 443) из XVII века. Друга верзија: текст позајмљен из Теодосијеве Службе Светом Сави са истог места (Мало вечерње, стихире на подобен на стиховње) подобен До1ме е3vфра1fовъ 1. Стихира на подобен, глас други, Uма владыкu 2. Стихира на подобен, глас други, Владыка сыи 3. Стихира на подобен, глас други, Стадо свое словесное Све три песме постоје у три преписа из XVII–XIX века (РГБ. ф. 379, № 63; РГАДА. ф. 381, № 318; РГБ. ф. 379, № 67), који представљају једну јединствену мелодијску варијанту сваке од стихира. 4. Слава, глас четврти, Подобаетъ сербскомu градu Налази се у осам преписа насталих од XVII до XIX века.50 Сви преписи припадају истој мелодијској варијанти која се дели на три подваријанте: основна варијанта XVII век (РГБ. ф. 304. I, № 443) са беспометном знаменом нотацијом и раздељноречним текстом; основна варијанта XVII–XIX век (РГБ. ф. 379, № 63; РГАДА. ф. 381, № 318; БАН. Вятск. 9; РГАДА. ф. 381, № 146; РГБ. ф. 379, № 67) са делимично пометном знаменом нотацијом и раздељноречним текстом; основна варијанта из друге половине XVII века (РГБ. ф. 379, № 58) са пометном знаменом нотацијом и истиноречним текстом.

Велико вечерње Стихире на Господи возвах подобен Ра1дуися постникw1въ 1. Стихира на подобен, глас пети, Радuисz преwсвzщенныи свzтителю 2. Стихира на подобен, глас пети, Радuисz свzтителю wсвzщенне 3. Стихира на подобен, глас пети, Радuисz богоглаголиваz главо Све три песме постоје у шест преписа насталих од XVI до XIX века: у пет је присутна нотација, док се у једном рукопису (ГИМ. Син. певч. 123) налази само текст без нотације. Из пет нотираних преписа издвајају се три блиске мелодијске варијанте: старија (РНБ. Кир.-Бел. 586/ 843) из XVI века са беспометном нотацијом и раздељноречним текстом; средња (РГБ. ф. 304. I, № 443) из XVII века, такође са беспометном нотацијом и раздељноречним текстом и Овај текст се налази на истом месту у Теодосијевој Служби Светом Сави, тако да се службе и у свом оригиалном облику прожимају, што је вероватно утицало на ову интерполацију у руским рукописима. 50 У два рукописа из XVI века (РНБ. Кир.-Бел. 586/ 843, л. 305; ГИМ. Син. певч. 123б л. 139’) ова самогласна стихира одсуствује. У оба рукописа на том месту писар се позива на стихиру из Службе Светом Стефану Сурошком која има сличан текст (са измењеним именом светитеља и географских назива). 49

Ана Рашковић: Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века основна–млађа (РГБ. ф. 379, № 63; РГАДА. ф. 381, № 318; РГБ. ф. 379, № 67) из XVII–XIX века са делимично пометном нотацијом51 и раздељноречним текстом. 4. Слава, глас шести, Возсиz всесвэтлаz днесъ Налази се у 28 преписа насталих од XVI до XIX века: у 27 је присутна нотација, док се у једном препису (РГБ. ф. 304. I, № 442) из XVII века налази само текст без нотације. Нотираних 27 преписа групишу се у три мелодијске варијанте. Основна варијанта XVI–XIX век налази се у 24 преписа: РНБ. I. Q. – 488; ГИМ. Чуд. 60; РГБ. ф. 304. I, № 427; РНБ. Кир.-Бел. 586/ 843; ГИМ. Син. певч. 123; Епарх. певч. 24; ГИМ. Единоверч. 37; БАН. Строг. 44; РГБ. ф. 379, № 63; ГИМ. Син. певч. 1132; РНБ. Кир.-Бел. 681/ 938; РГБ. ф. 304. I, № 443; РГАДА. ф. 381, № 318; БАН. Вятск. 9; РГАДА. ф. 381, № 146; РГБ. ф. 178, № 5403; БАН. Калик. 135; РГБ. ф. 379, № 67; РГБ. ф. 178, № 5374; БАН. Помор. 22; БАН. Вятск. 18; БАН. Тек. пост. 274; MS Vat. Slav. 56; MS Slave 772.52 Нотација је знамена беспометна, делимично пометна и пометна, а текст раздељноречни. Друга варијанта XVII–XVIII век присутна је у два преписа: РГБ. ф. 379, № 58; РГБ. ф. 199, № 38353 са пометном знаменом нотацијом и истиноречним текстом. Млађа варијанта присутна је у једном препису (РГБ. ф. 247, № 722) из XIX века са пометном знаменом нотацијом и истиноречним текстом. Стихире на Литији Прве три самогласне стихире из циклуса стихира на Литији јављају се у две текстуалне, самим тим и мелодијске верзије: Прва верзија: оригиналан текст из Данилове Службе Светом Арсенију 1. Самогласна стихира, глас други, Сербьскаz пречестнаz церкви 2. Самогласна стихира, глас други, Изволивъ лuчшаz 3. Самогласна стихира, глас шести, Свэтило церковное Све три песме постоје у три преписа: у два је присутна нотација, док се у једном рукопису (ГИМ. Син. певч. 123) налази само текст без нотације. Два преписа представљају две мелодијске варијанте сваког од ових текстова: старија (РНБ. Кир.-Бел. 586/ 843) из осамдесетих година XVI века и млађа (РГБ. ф. 304. I, № 443) из XVII века. Друга верзија: нова верзија са измењеним текстовима и редоследом стихира 1. Самогласна стихира, глас шести, Преславно прослависz54 2. Самогласна стихира, глас други, Изволивъ лuчшаz55 3. Самогласна стихира, глас други, Сербьскаz великаz церквы56 Све три песме постоје у три преписа из XVII–XIX века (РГБ. ф. 379, № 63; РГАДА. ф. 381, № 318; РГБ. ф. 379, № 67) који представљају једну јединствену мелодијску верзију сваке од стихира. Поједине помете смо транспоновали за кварту више, будући да се пети глас обично пева у вишим сагласјима руског црквеног модуса, мада је пракса и да се ради удобности певања напев транспонује за кварту наниже, као што је случај у датим рукописима. 52 Уврстили смо овај рукопис у нашу анализу на основу податка који даје Д. Петровић у свом раду: Петровић Д. „Новооткривени рукопис са песмама у част Светога Саве и Светога Арсенија” ... с. 263. Иако се није бавила компаративном анализом и дешифровањем неума, ауторка тврди да је мелодијска варијанта свих стихира у MS Slavе 771 и MS Slavе 772 истоветна са варијантом стихира у MS Vat. Slav. 56, што смо ми условно прихватили и уврстили у све анализе дотичних песама, али га нисмо узели у обзир у нотном делу наше књиге, будући да са рукописом нисмо имали прилике да се упознамо. 53 У оба преписа мелодија је иста, изузев краја у коме се у сваком од преписа разликује завршна формула. Ми смо у транскрипцији дали обе варијанте. 54 Стихира са истим инципитом као славник у циклусу стихира на Литији заправо представља краћу и доста измењену верзију датог текста у различитом гласу. 55 Овде се има у виду краћа текстуална варијанта дате стихире заснована на дужој. 56 Сличност са трећом самогласном стихиром на Литији из Службе Светом Сави ограничава се само на први стих (чак није ни у истом гласу!), те овде имамо потпуно нову текстуалну, самим тим и мелодијску верзију. 51

Служба Светом Арсенију, 28. октобар У овом циклусу постоје три различите текстуалне верзије славника: 4. Слава, глас осми, Преславно прослависz Ова текстуална верзија налази се у седам преписа насталих од XVII до XIX века.57 На основу појединих разлика у тексту, они се деле на две мелодијске варијанте. Основна варијанта XVII–XIX век налази се у пет преписа: РГБ. ф. 379, № 63; РГАДА. ф. 381, № 318; БАН. Вятск. 9; РГАДА. ф. 381, № 146; РГБ. ф. 379, № 67. Нотација је делимично пометна, а текст раздељноречни. Основна варијанта XVII–XVIII век58 налази се у два преписа: РГБ. ф. 379, № 58; РГБ. ф. 199, № 383 са пометном знаменом нотацијом и истиноречним текстом. 5. Слава, глас шести, Преславно прослависz Ова верзија славника шестог уместо осмог гласа на Литији преузета је из прве самогласне стихире овог циклуса са којом се подудара и мелодијски и текстуално.59 Налази се у једном препису (РГБ. ф. 304. I, № 443) из XVII века са знаменом беспометном нотацијом и раздељноречним текстом. 6. Слава, глас шести, Церковное свэтило Текст је преузет из треће самогласне стихире на Литији (прва верзија). Међутим, потпуно другачија мелодија налази се у млађој варијанти у једном препису (РГБ. ф. 247, № 722) из XIX века са пометном знаменом нотацијом и истиноречним текстом. Стихире на стиховње подобен Кjими похва1льными вэнцы2 1. Стихира на подобен, глас други, Кими пэснеными добротами 2. Стихира на подобен, глас други, Кими похвальными вэнцы 3. Стихира на подобен, глас други, Кими uкрашеными гласы Све три песме постоје у шест преписа из XVI–XIX века: у пет је присутна нотација, док се у једном рукопису (ГИМ. Син. певч. 123) налази само текст без нотације. Из пет нотираних преписа, који припадају истој мелодијској варијанти, издвајају се три блиске подваријанте: старија (РНБ. Кир.-Бел. 586/ 843) из XVI века са беспометном нотацијом и раздељноречним текстом; средња (РГБ. ф. 304. I, № 443) из XVII века,60 такође са беспометном нотацијом и раздељноречним текстом и основна–млађа (РГБ. ф. 379, № 63; РГАДА. ф. 381, № 318; РГБ. ф. 379, № 67) из XVII–XIX века са делимично пометном нотацијом и раздељноречним текстом. Славник овог циклуса јавља се у две мелодијске варијанте (два различита гласа): 4. Слава, глас осми, Небеснаго царствиz благодать Налази се у 27 преписа насталих од XVI до XIX века: у 26 је присутна нотација, док се у једном препису (РГБ. ф. 304. I, № 442) из XVII века налази само текст без нотације. Нотираних 26 преписа представљају једну мелодијску варијанту – основну која је настајала од XVI до XIX века. Она се дели на две подваријанте. Основна варијанта XVI–XIX век налази се у 24 преписа: РНБ. I. Q. – 488; ГИМ. Чуд. 60; РГБ. ф. 304. I, № 427; РНБ. Кир.-Бел. 586/ 843; ГИМ. Син. певч. 123; Епарх. певч. 24; ГИМ. Единоверч. 37; БАН. Строг. 44; РГБ. ф. 379, № 63; ГИМ. Син. певч. 1132; РНБ. Кир.-Бел. 681/ 938; РГБ. ф. 304. I, № 443; РГАДА. ф. 381, № 318; БАН. Вятск. 9; РГАДА. ф. 381, № 146; РГБ. ф. 178, № 5403; БАН. Калик. 135; РГБ. ф. 379, № 67; РГБ. 57 У два рукописа из XVI века (РНБ. Кир.-Бел. 586/ 843, л. 305’; ГИМ. Син. певч. 123, л. 140’) ова самогласна стихира одсуствује. У оба рукописа на том месту писар се позива на литијску стихиру из Службе Светом Митриполиту Алексију (20. мај) која има сличан текст. 58 Иако постоје мање разлике у тексту, мелодија је у основи иста, па смо ова два преписа определили као подваријанту основне варијанте. 59 Вид. прву самогласну стихиру на Литији (друга верзија) у РГБ. ф. 379, № 63; РГАДА. ф. 381, № 318; РГБ. ф. 379, № 67. 60 Иако смо их раздвојили ради прегледности, у првој стихири овог циклуса старија и средња подваријанта имају готово исту мелодију.

Ана Рашковић: Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века ф. 178, № 5374; БАН. Помор. 22; БАН. Вятск. 18; БАН. Тек. пост. 274; MS Vat. Slav. 56; MS Slave 772. Нотација је знамена беспометна, делимично пометна и пометна, а текст раздељноречни. Основна варијанта XVII–XVIII век присутна је у два преписа: РГБ. ф. 379, № 58; РГБ. ф. 199, № 383 са пометном знаменом нотацијом и истиноречним текстом. У оба рукописа је у заглављу стихире наведен глас шести, али је мелодија писана у осмом гласу, што смо ми у поднаслову стихире исправили. 5. Слава, глас шести, Небеснаго царствіz благодать Млађа варијанта присутна је у једном препису (РГБ. ф. 247, № 722) из XIX века са пометном знаменом нотацијом и истиноречним текстом. Ово је једина варијанта славника која је писана у шестом гласу, који одговара гласу ове стихире у српској рукописној традицији. Тропар, глас осми, Милости наставниче Налази се у три преписа из XVI–XIX века који се групишу у две мелодијске варијанте: старију из XVI века (РНБ. Кир.-Бел. 586/ 843) и основну из XVII–XIX века (РГБ. ф. 379, № 63; РГБ. ф. 379, № 67). У свим преписима знамена нотација не садржи помете, а текст је раздељноречни.

Јутрење Стихира по 50. псалму јавља се у две текстуалне верзије: Прва верзија: оригиналан текст из Данилове Службе Светом Арсенију Стихира по 50. псалму, глас шести, Преподобне треблаженне Налази се у 10 преписа из XVI–XIX века који се деле на три варијанте: основну из XVI–XIX века (7 преписа); другу варијанту XVII–XVIII век (РГБ. ф. 379, № 58; РГБ. ф. 199, № 383)61 и млађу варијанту (РГБ. ф. 247, № 722) из XIX века. Последње две варијанте одликују се пометном знаменом нотацијом и истиноречним текстом. Основна варијанта дели се на две блиске подваријанте. Основна варијанта XVI век заступљена је у једном препису (РНБ. Кир.-Бел. 586/ 843) са беспометном нотацијом и раздељноречним текстом. Основна варијанта XVII– XVIII век заступљена је у шест преписа: РГБ. ф. 304. I, № 443; РГБ. ф. 379, № 63; РГАДА. ф. 381, № 318; БАН. Вятск. 9; РГАДА. ф. 381, № 146; РГБ. ф. 379, № 67. Нотација је делимично пометна знамена, а текст раздељноречни. Друга верзија: текст (и напев) позајмљен из Теодосијеве Службе Светом Сави са истог места (Јутрење, стихира по 50. псалму) Стихира по 50. псалму, глас шести, Излияся благодать Налази се у два преписа из XVI–XVII века (ГИМ. Единоверч. 37; БАН. Строг. 44) који чине једну мелодијску варијанту. Нотација је знамена беспометна, а текст раздељноречни. Кондак, глас други, Въ пищи словесь твоихъ Налази се у два преписа из XVII и XIX века (РГБ. ф. 379, № 63; РГБ. ф. 379, № 67) који чине једну јединствену мелодијску варијанту. Знамена нотација не садржи помете, а текст је раздељноречни. Стихире на Хвалите подобен Ћкw до1блz 1. Стихира на подобен, глас четврти, Мимотече земнаz 2. Стихира на подобен, глас четврти, Чювствиz на небесэхъ 3. Стихира на подобен, глас четврти, Наитиемъ Свzтаго Дuха Све три песме постоје у шест преписа насталих од XVI до XIX века: у пет је присутна нотација, док се у једном рукопису (ГИМ. Син. певч. 123) налази само текст без нотације. Из пет 61

Ова два преписа имају различиту завршну формулу, па смо у нотама оба краја изложили један за другим.

Служба Светом Арсенију, 28. октобар нотираних преписа издвајају се три мелодијске варијанте: старија (РНБ. Кир.-Бел. 586/ 843) из XVI века са беспометном нотацијом и раздељноречним текстом; средња (РГБ. ф. 304. I, № 443) из XVII века, такође са беспометном нотацијом и раздељноречним текстом и основна– млађа (РГБ. ф. 379, № 63; РГАДА. ф. 381, № 318; РГБ. ф. 379, № 67) која је настајала од XVII до XIX века, са делимично пометном нотацијом и раздељноречним текстом. Славник овог циклуса стихира има две текстуалне верзије: Прва верзија: оригиналан текст из Данилове Службе Светом Арсенију 4. Слава, глас шести, Превзыде памzть твоz Налази се у десет преписа насталих од XVI до XIX века: у девет је присутна нотација, док се у једном препису (ГИМ. Син. певч. 123) налази само текст без нотације. Нотираних девет преписа групишу се у две варијанте: основну (осам преписа) из XVII–XIX века62 и млађу варијанту (РГБ. ф. 247, № 722) из XIX века. Основна варијанта се дели на две мелодијске подваријанте. Основна варијанта XVII–XIX век налази се у шест преписа: РГБ. ф. 304. I, № 443; РГБ. ф. 379, № 63; РГАДА. ф. 381, № 318; БАН. Вятск. 9 ин; РГАДА. ф. 381, № 146 ин63; РГБ. ф. 379, № 67. Нотација је знамена беспометна и делимично пометна, а текст раздељноречни. Основна варијанта XVII–XVIII век заступљена је у два преписа: РГБ. ф. 379, № 58; РГБ. ф. 199, № 383 са пометном знаменом нотацијом и истиноречним текстом. Друга верзија: текст славника на Литији (из исте службе) пребачен у шести глас и постављен на место славника на Хвалите 5. Слава, глас шести, Преславно прослависz Налази се у два преписа из XVII–XVIII века (РГАДА. ф. 381, № 146 осн64; БАН. Вятск. 9 осн) са делимично пометном знаменом нотацијом и раздељноречним текстом.

У Стихирару РНБ. Кир.-Бел. 586/ 843 л. 142 из XVI века ова самогласна стихира одсуствује, наведен је само инципит. 63 У два рукописа (РГАДА. ф. 381, № 146; БАН. Вятск. 9) ова стихира се налази на позицији ин-варијанте славника на Хвалите, а заправо представља његову основну варијанту. 64 Иако је у самим рукописима именована као основна варијанта, ми смо ову мелодијску варнијанту назвали ин-варијантом, будући да су и текст (позајмљен са Литије) и мелодија различити у односу на основну варијанту. 62

Фототипске репродукције делова појединих руских неумских рукописа који садрже песме српским светима

Стихирар Дијаково око, РГБ. ф. 113, № 70, л. 106’, песме из Службе Светом Сави

Стихирар, РНБ. Q. I. – 184, л. 209, почетак Службе Светом Сави

Сихирар Дијаково око, РГБ. ф. 304. I, № 427, л. 107’–108, почетак Службе Светом Сави

Годишњи стихирар Дијаково око, РНБ. Кир.-Бел. 586/ 843, л. 304’–306’, Служба Светом Арсенију

ЗБОРНИК ТРАНСКРИПЦИЈА ПЕСАМА Транскрипција свих неумских записа на савремену нотацију: Ана Рашковић

107

Ана Рашковић: Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века

108

Служба Светом Арсенију

109

Ана Рашковић: Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века

110

Служба Светом Арсенију

111

Ана Рашковић: Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века

112

Служба Светом Арсенију

113

Табела 1. Опис делова руских неумских рукописа који садрже нотиране песме српским светима 1

наслов/ сигнатура датум фонд/ место служба/дан/лист/садржај

нотација текст наслов/ сигнатура датум фонд/ место

служба/дан/лист/садржај

нотација текст наслов/ сигнатура датум фонд/ место служба/дан/лист/садржај

нотација текст

Годишњи стихирар и Ирмолог са свецима и уставом, РГБ. ф. 113, № 64 прва половина XVI века ОР РГБ, Москва, збирка Јосифо-Волоколамског манастира Служба Св. Сави/ 14. јануар/ л. 260’ – 265/ 17 стихира, 5 нотираних Свети Арсеније л. 583 детаљна упутства за службе у месецослову Свети Сава л. 592’ знамена, без помета рускословенски, раздељноречје Стихирар, РНБ. Q. I. – 184 четрдесете–шездесете године XVI века ОР РНБ, Санкт Петербург, Основни фонд (ОСРК) Служба Св. Сави/ 14. јануар/ л. 209 – 211/ 4 нотиране стихире знамена, без помета рускословенски, раздељноречје Стихирар Дијаково око, Ирмолог и Октоих, РГБ. ф. 113, № 70 средина XVI века ОР РГБ, Москва, збирка Јосифо-Волоколамског манастира Служба Св. Сави/ 14. јануар/ л. 106’ / 2 нотирне стихире, инципити песама и упутства за целу службу знамена, без помета рускословенски, раздељноречјe Стихирар, РНБ. Q. I. – 488 1563. година ОР РНБ, Санкт Петербург, Основни фонд (ОСРК) Служба Св. Арсенију/ 28. октобар/ л. 329–329’/ 2 нотиране стихире Служба Св. Сави/ 14. јануар/ л. 337’–341’/ 16 стихира, 12 нотираних знамена, без помета рускословенски, раздељноречје са елементима истиноречја Годишњи стихирар, ГИМ. Чуд. № 60 трећа четвртина XVI века ОР ГИМ, Москва, Чудовска збирка Служба Св. Арсенију/ 28. октобар/ л. 184’/ 2 нотиране стихире Служба Св. Сави/ 14. јануар/ л. 251–253’/ 15 стихира, 12 нотираних детаљна упутства за службе у Свети Арсеније л. 444’ месецослову Свети Сава л. 461 – 461’ знамена, без помета рускословенски, раздељноречје Стихирар, РГБ. ф. 304. I, № 414 XVI век ОР РГБ, Москва, Главна збирка библиотеке ТСЛ (фонд 304. I) Служба Св. Сави/ 14. јануар/ л. 473’ – 474’/ 2 нотирне стихире, инципити осталих песама помињу се у месецослову Свети Арсеније/ 28. октобар/ л. 802’ Свети Сава/ 14. јануар/ л. 819 знамена, без помета рускословенски, раздељноречје са елементима истиноречја

545

Ана Рашковић: Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века 7

нотација

Стихирар Дијаково око, РГБ. ф. 304. I, № 427 XVI век ОР РГБ, Москва, Главна збирка библиотеке ТСЛ (фонд 304. I) Служба Св. Арсенију/ 28. октобар/ л. 48’ – 49/ 2 нотиране стихире Служба Св. Сави/ 14. јануар/ л. 107’ – 112’/ 14 нотираних стихира знамена, без помета рускословенски, раздељноречје са елементима истиноречја Годишињи стихирар Дијаково око, РНБ. Кир.-Бел. 586/ 843 осамдесете године XVI века (у опису стоји XVII век) ОР РНБ, Санкт Петербург, Збирка Кирило-Белозерског манастира Служба Св. Арсенију/ 28. октобар/ л. 304’ – 306’/ све нотиране стихире (само 3 инципита), свјетилан и тропар, упутства за канон Служба Св. краљу Милутину/ 30. октобар/ л. 310 – 313’/ све нотиране стихире, свјетилан и тропар, упутства за канон Служба Св. Сави/ 14. јануар/ л. 451 – 455/ све нотиране стихире (осим иних на Г-ди возвах), оба свјетилна, тропар, упутства за канон Тропар Св. Симеону Мироточивом / 13. фебруар/ л. 493’ Служба Св. кнезу Лазару/ 15. јун/ л. 613 – 616/ све нотиране стихире, упутства за канон, свјетилан, тропар знамена, без помета рускословенски, раздељноречје са елементима истиноречја Стихирар Дијаково око, ГИМ. Син. певч. № 123 последња четвртина XVI века ОР ГИМ, Москва, Појачка збирка Синодалне библиотеке Служба Св. Арсенију/ 28. октобар/ л. 139 – 142/ све стихире, 2 нотиране Служба Св. краљу Милутину/ 30. октобар/ л. 156 – 161’/ све стихире, ни једна није нотирана Служба Св. Сави/ 14. јануар/ л. 369’ – 375’/ све стихире (осим иних на Г-ди возвах), 19 нотираних Служба Св. мученику кнезу Лазару/ 15. јун/ л. 597’ – 601’/ све стихире, ни једна није нотирана знамена, без помета рускословенски, раздељноречје Стихирар (Појачки зборник), ГИМ. Епарх. певч. № 24 последња четвртина XVI века ОР ГИМ, Москва, Епархијална појачка збирка Служба Св. Арсенију/ 28. октобар/ л. 73’ – 74/ 2 стихире Служба Св. Сави/ 14. јануар/ л. 189’–193’/ 15 стихира, 13 нотираних знамена, без помета рускословенски, раздељноречје Стихирар, ГИМ. Единоверч. № 37 последња четвртина XVI века ОР ГИМ, Москва, Јединоверска збирка Служба Св. Арсенију/ 28. октобар/ л. 381 – 381’/ 3 нотиранe стихире, инципити осталих песама Служба Св. Сави/ 14. јануар/ л. 550 – 553/ 17 стихира, 15 нотираних, упутства за канон знамена, без помета

текст

рускословенски, раздељноречје са елементима истиноречја

наслов/ сигнатура датум фонд/ место служба/дан/лист/садржај

нотација текст наслов/ сигнатура датум фонд/ место

служба/дан/лист/садржај

нотација текст наслов/ сигнатура датум фонд/ место

служба/дан/лист/садржај

нотација текст наслов/ сигнатура датум фонд/ место служба/дан/лист/садржај

546

Ана Рашковић: Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века 12

наслов/ сигнатура датум фонд/ место служба/дан/лист/садржај

нотација текст наслов/ сигнатура датум фонд/ место

служба/дан/лист/садржај

нотација текст наслов/ сигнатура датум фонд/ место

служба/дан/лист/садржај

нотација текст наслов/ сигнатура датум фонд/ место

служба/дан/лист/садржај

нотација текст

наслов/ сигнатура датум фонд/ место служба/дан/лист/садржај

нотација текст наслов/ сигнатура датум фонд/ место служба/дан/лист/садржај

нотација текст наслов/ сигнатура датум фонд/ место

служба/дан/лист/садржај

нотација текст

Минејни стихирар Дијаково око, БАН. Строг. 44 крај XVI века НИОР БАН, Санкт Петербург, Збирка С. Г. Строганова Служба Св. Арсенију/ 28. октобар/ л. 146’ – 147/ 3 нотиранe стихире, а инципити осталих песама, упутства за канон Служба Св. Сави/ 14. јануар/ л. 383’ – 387’, 976 – 976’/ 18 стихира, 16 нотираних, упутства за канон знамена, без помета рускословенски, раздељноречје са елементима истиноречја Стихирар, РНБ. Кир.-Бел. 665/ 922 (писар инок Христофор) 1604. година ОР РНБ, Санкт Петербург, Збирка Кирило-Белозерског манастира Служба Св. Сави/ 14. јануар/ л. 207 – 211’/ 12 нотираних стихира знамена, без помета рускословенски, раздељноречје са елементима истиноречја Стихирар, ГИМ. Син. певч. № 81 прва половина XVII века ОР ГИМ, Москва, Појачка збирка Синодалне библиотеке Служба Св. Сави/ 14. јануар/ л. 513’ – 516/ 3 нотиране стихире знамена, без помета рускословенски, раздељноречје са елементима истиноречја Минејни стихирар за јануар–август, РГБ. ф. 379, № 57 средина XVII века (1647–1669) ОР РГБ, Москва, Збирка Д. В. Разумовског (фонд 379) Служба Св. Сави/ 14. јануар/ л. 26’ – 32/ 7 нотираних стихира знамена, без помета рускословенски, раздељноречје са елементима истиноречја Минејни стихирар Дијаково око, I том за септембар–новембар РГБ. ф. 379, № 63 средина XVII века ОР РГБ, Москва, Збирка Д. В. Разумовског (фонд 379) Служба Св. Арсенију/ 28. октобар/ л. 403 – 409’/ све нотиране стихире, тропар, кондак, упутства за канон Служба Св. краљу Милутину/ 30. октобар/ л. 436’– 440’/ 10 нотираних стихира знамена, делимично са пометама рускословенски, раздељноречје са елементима истиноречја Минејни стихирар Дијаково око, II том за децембар–фебруар РГБ. ф. 379, № 64 средина XVII века (1652) ОР РГБ, Москва, Збирка Д. В. Разумовског (фонд 379) Служба Св. Сави/ 14. јануар/ л. 290 – 290’; 408’ – 419/ све нотиране стихире, тропар, упутства за канон знамена, делимично са пометама рускословенски, раздељноречје са елементима истиноречја Минејни стихирар Дијаково око, IV том за јун–август РГБ. ф. 379, № 66 средина XVII века ОР РГБ, Москва, Збирка Д. В. Разумовског (фонд 379) Служба Св. кнезу Лазару/ 15. јун/ л. 124–126/ 6 нотираних стихира знамена, делимично са пометама рускословенски, раздељноречје са елементима истиноречја

547

Ана Рашковић: Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века 19

наслов/ сигнатура датум фонд/ место служба/дан/лист/садржај

нотација текст наслов/ сигнатура датум фонд/ место

служба/дан/лист/садржај

нотација текст наслов/ сигнатура датум фонд/ место служба/дан/лист/садржај

нотација текст

Октоих и стихирар месечни нотирани, РНБ. Капелла О. 4 средина XVII века ОР РНБ, Санкт Петербург, збирка Дворске певачке капеле Служба Св. Сави/ 14. јануар/ л. 155’– 160; 235’– 237/ 11 нотираних стихира Служба Св. краљу Милутину/ 30. октобар/ л. 336’/ почетак службе (почетак славника на Господи возвах Великог вечерњег) знамена, са пометама рускословенски, раздељноречје са елементима истиноречја Стихирар за септембар–децембар, ГИМ. Син. певч. № 1132 XVII век ОР ГИМ, Москва, Појачка збирка Синодалне библиотеке Служба Св. Арсенију/ 28. октобар/ л. 146 – 147/ 2 нотиране стихире знамена, са пометама рускословенски, раздељноречје Стихирар, РНБ. Кир.-Бел. 681/ 938 XVII век ОР РНБ, Санкт Петербург, Збирка Кирило-Белозерског манастира Служба Св. Арсенију/ 28. октобар/ л. 352’– 353/ 2 нотиране стихире Служба Св. Сави/ 12. јануар/ л. 444 – 448; 605’/ 14 нотираних стихира знамена, без помета рускословенски, раздељноречје са елементима истиноречја Стихирар месечни, РГБ. ф. 304. I. № 442 XVII век ОР РГБ, Москва, Главна збирка библиотеке ТСЛ (фонд 304. I) Служба Св. Арсенију/ 28. октобар/ л. 90’– 91’/ 2 стихире без нотације Служба Св. Сави/ 14. јануар/ л. 253 – 256’/ 5 нотираних стихира знамена, без помета рускословенски, раздељноречје са елементима истиноречја Стихирар за месец октобар (потпуни), РГБ. ф. 304. I. № 443 XVII век ОР РГБ, Москва, Главна збирка библиотеке ТСЛ (фонд 304. I) Служба Св. Арсенију/ 28. октобар/ л. 219 – 226’/ све нотиране стихире, упутства за канон Служба Св. краљу Милутину/ 30. октобар/ л. 240’ – 253/ све нотиране стихире знамена, без помета рускословенски, раздељноречје са елементима истиноречја Службе на празнике за месеце септембар, октобар и новембар, РГАДА. ф. 381, № 318 XVII век ОР РГАДА, Москва, Збирка Библиотеке Московске синодалне штампарије (фонд 381) Служба Св. Арсенију/ 28. октобар/ л. 406 – 415’/ све нотиране стихире Служба Св. краљу Милутину/ 30. октобар/ л. 450 – 461/ 15 нотираних стихира знамена, делимично са пометама рускословенски, раздељноречје са елементима истиноречја

548

Ана Рашковић: Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века 25

наслов/ сигнатура датум фонд/ место служба/дан/лист/садржај

нотација текст наслов/ сигнатура датум фонд/ место служба/дан/лист/садржај

нотација текст наслов/ сигнатура датум фонд/ место

служба/дан/лист/садржај

нотација текст наслов/ сигнатура датум фонд/ место служба/дан/лист/садржај

нотација текст наслов/ сигнатура датум фонд/ место

служба/дан/лист/садржај

нотација текст

Службе светима по редоследу минеја, РГАДА. ф. 381, № 320 XVII век ОР РГАДА, Москва, Збирка Библиотеке Московске синодалне штампарије (фонд 381) Служба Св. Сави/ 14. јануар/ л. 269’ – 275/ 9 нотираних стихира знамена, делимично са пометама рускословенски, раздељноречје Стихирар, РГБ. ф. 379, № 58 друга половина XVII века ОР РГБ, Москва, Збирка Д. В. Разумовског (фонд 379) Служба Св. Арсенију/ 28. октобар/ л. 80’ – 82’/ 7 нотираних стихира Служба Св. Сави/ 14. јануар/ л. 199 – 202’/ 8 нотираних стихира знамена, са пометама црквенословенски, истиноречје Стихирар, БАН. Вятск. 9 трећа четвртина XVII века НИОР БАН, Санкт Петербург, Вјатска збирка Служба Св. Арсенију/ 28. октобар/ л. 112–114’/ 8 нотираних стихира Служба Св. краљу Милутину/ 30. октобар/ л. 120 – 123/ 7 нотираних стихира Служба Св. Сави/ 14. јануар/ л. 240’ – 243/ 7 нотираних стихира знамена, са пометама црквенословенски, раздељноречје са елементима истиноречја Минејни стихирар, РГАДА. ф. 381, № 146 крај XVII и почетак XVIII века ОР РГАДА, Москва, Збирка Библиотеке Московске синодалне штампарије (фонд 381) Служба Св. Арсенију/ 28. октобар/ л. 141–143/ 8 нотираних стихира Служба Св. краљу Милутину/ 30. октобар/ л. 149’ – 156/ 12 нотираних стихира Служба Св. Сави/ 14. јануар/ л. 323’– 328’/ 11 нотираних стихира знамена, са пометама црквенословенски, раздељноречје са елементима истиноречја Стихирар, РГБ. ф. 178, № 5403 XVIII век ОР РГБ, Москва, Музејска збирка (фонд 178) Служба Св. Арсенију/ 28. октобар/ л. 76 – 77’/ 2 нотиране стихире Служба Св. Сави/ 14. јануар/ л. 179 – 182’/ 5 нотираних стихира знамена, са пометама црквенословенски, истиноречје са елементима раздељноречја Стихирар за октобар и новембар, РГБ. ф. 199, № 383 XVIII век ОР РГБ, Москва, Збирка П. Н. Никифорова (фонд 199) Служба Св. Арсенију/ 28. октобар/ л. 188–191’/ 5 нотираних стихира знамена, са пометама црквенословенски, истиноречје

549

Ана Рашковић: Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века 31

наслов/ сигнатура датум фонд/ место служба/дан/лист/садржај

нотација текст наслов/ сигнатура датум фонд/ место служба/дан/лист/садржај

нотација текст наслов/ сигнатура датум фонд/ место

служба/дан/лист/садржај

нотација текст наслов/ сигнатура датум фонд/ место служба/дан/лист/садржај

нотација текст наслов/ сигнатура датум фонд/ место

служба/дан/лист/садржај

нотација текст наслов/ сигнатура датум фонд/ место служба/дан/лист/садржај

нотација текст

Стихирар, БАН. Калик. 135 деведесете године XVIII века – тридесете године ХIХ века НИОР БАН, Санкт Петербург, Збирка Ф. А. Каликина Служба Св. Арсенију/ 28. октобар/ л. 96 – 97/ 2 нотиране стихире Служба Св. Сави/ 14. јануар/ л. 200 – 203’/ 5 нотираних стихира знамена, са пометама црквенословенски, раздељноречје Стихирар-зборник, РГБ. ф. 178, № 5374 почетак XIX века ОР РГБ, Москва, Музејска збирка (фонд 178) Служба Св. Арсенију/ 28. октобар/ л. 108’– 110’/ 2 нотиране стихире Служба Св. Сави/ 14. јануар/ л. 256 – 261/ 5 нотираних стихира знамена, са пометама црквенословенски, истиноречје са елементима раздељноречја Поморски стихирар, БАН. Друж. 955 почетак XIX века НИОР БАН, Санкт Петербург, Збирка В. Г. Дружињина Служба Светом Сави/ 14. јануар/ л. 173 – 176’/ 5 нотираних стихира знамена, са пометама црквенословенски, раздељноречје Минејни стихирар за октобар, РГБ. ф. 379, № 67 прва четвртина XIX века ОР РГБ, Москва, Збирка Д. В. Разумовског (фонд 379) Служба Св. Арсенију/ 28. октобар/ л. 346 – 361/ све нотиране стихире, тропар и кондак Свети краљ Милутин/ 30. октобар/ л. 402’, помен у заглављу знамена, са пометама црквенословенски, истиноречје са елементима раздељноречја Минејни стихирар за септембар-фебруар, БАН. Чуван. 24 друга деценија XIX века НИОР БАН, Санкт Петербург, Збирка М. И. Чуванова Служба Св. Сави/ 14. јануар/ л. 218 – 223’/ 5 нотираних стихира знамена, са пометама црквенословенски, раздељноречје Поморски стихирар, БАН. Поморск. 22 друга деценија XIX века НИОР БАН, Санкт Петербург, Збирка Друштва старовераца Поморског сагласја у Санкт-Петербургу Служба Св. Арсенију/ 28. октобар/ л. 141’– 143’/ 2 нотиране стихире Служба Св. Сави/ 14. јануар/ л. 334’– 341’/ 5 нотираних стихира знамена, са пометама црквенословенски, раздељноречје Стихирар за септембар–фебруар, MS Vaticano Slavo 56 друга и трећа деценија XIХ века Ватиканска апостолска библиотека, Рим, Словенски рукописи Служба Св. Арсенију/ 28. октобар/ л. 93 – 94’/ 2 нотиране стихире Служба Св. Сави/ 14. јануар/ л. 217 – 221’/ 5 нотираних стихира знамена, са пометама рускословенски, раздељноречје

550

Ана Рашковић: Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века 38

наслов/ сигнатура датум фонд/ место служба/дан/лист/садржај

нотација текст наслов/ сигнатура датум фонд/ место служба/дан/лист/садржај

нотација текст наслов/ сигнатура датум фонд/ место

служба/дан/лист/садржај

нотација текст наслов/ сигнатура датум фонд/ место

служба/дан/лист/садржај

нотација текст

Поморски стихирар, БАН. Вятск. 18 двадесете године XIX века НИОР БАН, Санкт Петербург, Вјатска збирка Служба Св. Арсенију/ 28. октобар/ л. 86’ – 87’/ 2 нотиране стихире Служба Св. Сави/ 14. јануар/ л. 172 – 176/ 5 нотираних стихира знамена, са пометама црквенословенски, раздељноречје Трезвони за септембар-фебруар, РГБ. ф. 247, № 722 друга четвртина XIX века ОР РГБ, Москва, Збирка Рогошког гробља (фонд 247) Служба Св. Арсенију/ 28. октобар/ л. 98’–102’/ 5 нотираних стихира Служба Св. Сави/ 14. јануар/ л. 256 – 266’/ 13 нотираних стихира знамена, са пометама и признацима црквенословенски, истиноречје Минејни поморски стихирар, БАН. Тек. пост. 274 друга деценија XIX века и почетак ХХ века НИОР БАН, Санкт Петербург, Приновљена збирка Служба Св. Арсенију/ 28. октобар/ л. 91’ – 92’/ 2 нотиране стихире Служба Св. Сави/ 14. јануар/ л. 210’– 214’/ 5 нотираних стихира знамена, са пометама црквенословенски, раздељноречје Трезвони (Празнични стихирар), MS Slave 771* XIX век Библиотека Румунске академије наука, Букурешт Служба Св. Сави/ 14. јануар/ л. 338’– 350/ 5 нотираних стихира знамена, са пометама црквенословенски, раздељноречје Трезвони (Празнични стихирар), MS Slave 772* XIX век Библиотека Румунске академије наука, Букурешт Служба Св. Арсенију/ 28. октобар/ л. 134’– 136’/ 2 нотиране стихире знамена, са пометама црквенословенски, раздељноречје

* Последња два рукописа нисмо лично прегледали, већ смо их на основу информација из радова Д. Стефановића и Д. Петровић уврстили у табелу

551

Ана Рашковић: Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века Табела 2. Опис делова руских неумских рукописа у којима се само помињу српски свети 1

наслов/ сигнатура датум фонд/ место

служба/дан/лист/садржај

наслов/ сигнатура датум фонд/ место

служба/дан/лист/садржај

наслов/ сигнатура датум фонд/ место

служба/дан/лист/садржај

наслов/ сигнатура датум фонд/ место служба/дан/лист/садржај

наслов/ сигнатура датум фонд/ место

наслов/ сигнатура датум фонд/место

служба/дан/лист/садржај

служба/дан/лист/садржај 7

наслов/ сигнатура датум фонд/место служба/дан/лист/садржај

наслов/ сигнатура датум фонд/ место

служба/дан/лист/садржај

наслов/ сигнатура датум фонд/ место служба/дан/лист/садржај

наслов/ сигнатура датум фонд/ место

служба/дан/лист/садржај

Октоих и Ирмолог са свецима, РГБ. ф. 113, № 66 последња четвртина XV века ОР РГБ, Москва, збирка Јосифо-Волоколамског манастира Свети Сава/ 14. јануар/ л. 124’– 125 упутство за каноне у месецослову Стихире из Минеја, Триода и Октоиха и Ирмолог са свецима и уставом, РГБ. ф. 113, № 65 прва половина XVI века ОР РГБ, Москва, збирка Јосифо-Волоколамског манастира Свети Сава/ 14. јануар/ л. 435– 435’ упутство за каноне у месецослову Ирмолог са свецима, РГБ. ф. 113, № 67 прва половина XVI века ОР РГБ, Москва, збирка Јосифо-Волоколамског манастира Свети Сава/ 14. јануар/ л. 195’ упутство за каноне у месецослову Ирмолог, Октоих и Стихирар са свецима и уставом, РГБ. ф. 113, № 68 средина XVI века ОР РГБ, Москва, збирка Јосифо-Волоколамског манастира детаљна упутства за службе у Свети Арсеније/ 28. октобар/ л. 483 месецослову Свети Сава/ 14. јануар/ л. 493’– 494

Ирмолог, Октоих и Стихирар, РНБ. Кир.-Бел. 656/ 913 средина XVI века (у опису стоји XVII век) ОР РНБ, Санкт Петербург, Збирка Кирило-Белозерског манастира Свети Сава/ 14. јануар/ л. 410’, упутство за каноне у месецослову Стихирар, Ирмолог и Октоих, РНБ. Кир.-Бел. 652/ 909 1558. година ОР РНБ, Санкт Петербург, Збирка Кирило-Белозерског манастира Свети Арсеније/ 28. октобар/ л. 269’ детаљна упутства за службе у месецослову Свети Сава/ 14. јануар/ л. 285’ Стихирар Дијаково око, Октоих и Ирмолог, РГБ. ф. 113, № 63 шездесете и седамдесете године XVI века ОР РГБ, Москва, збирка Јосифо-Волоколамског манастира детаљна упутства за службе Свети Арсеније/ 28. октобар/ л.515’ у месецослову Свети Сава/ 14. јануар/ л. 521 Стихирар, Октоих и Ирмолог са свецима и уставом, РГБ. ф. 113, № 69 трећа четвртина XVI века ОР РГБ, Москва, збирка Јосифо-Волоколамског манастира Свети Сава/ 14. јануар/ л. 582– 582’ упутство за каноне у месецослову Стихирар и Празници, РНБ. Кир.-Бел. 638/ 895 XVII век ОР РНБ, Санкт Петербург, Збирка Кирило-Белозерског манастира Свети Арсеније/ 28. октобар/ л. 258 детаљна упутства за службе у месецослову Свети Сава/ 14. јануар/ л. 207 Ирмолог, Октоих и Стихирар, РНБ. Кир.-Бел. 659/ 916 XVII век ОР РНБ, Санкт Петербург, Збирка Кирило-Белозерског манастира Свети Сава/ 14. јануар/ л. 410’, упутство за службу у месецослову

552

Ана Рашковић: Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века 11

наслов/ сигнатура датум фонд/ место

служба/дан/лист/садржај

наслов/ сигнатура датум фонд/ место

служба/дан/лист/садржај

наслов/ сигнатура датум фонд/ место служба/дан/лист/садржај

Стихирар, РНБ. Кир.-Бел. 662/ 919 XVII век ОР РНБ, Санкт Петербург, Збирка Кирило-Белозерског манастира Свети Сава/ 14. јануар/ л. 412, упутство за службу у месецослову Стихирар, РНБ. Кир.-Бел. 674/ 931 XVII век ОР РНБ, Санкт Петербург, Збирка Кирило-Белозерског манастира Свети Сава/ 14. јануар/ л. 685, упутство за службу у месецослову Стихирар месечни (минејни), РГБ. ф. 272, № 324 XVII век ОР РГБ, Москва, збирка рукописа Синодалне библиотеке Свети Арсеније/ 28. октобар/ л.54’ помен у месецослову Свети Сава/ 14. јануар/ л. 139 Свети Симеон/ 13.фебруар/ л. 162’ Стихирар, РГБ. ф. 304. I, № 429 XVII век ОР РГБ, Москва, Главна збирка библиотеке ТСЛ (фонд 304. I) Свети Арсеније/ 28. октобар/ л. 578 помен у месецослову са Свети Сава/ 14. јануар/ л. 598 – 598’ упутствима за службе Свети Симеон/ 13. фебруар/ л. 602

553

СКРАЋЕНИЦЕ РГБ (Российская государственная библиотека) – Руска државна библиотека РНБ (Российская национальная библиотека) – Руска национална библиотека ГИМ (Государственный исторический музей) – Државни историјски музеј БАН (Библиотека Академии наук) – Библиотека Руске Академије наука РГАДА (Российский госсударственный архив древних актов) – Руски државни архив старих списа ТСЛ (Троице-Сергиева Лавра) – Сергијева Лавра Свете Тројице ОР (Отдел рукописей) – Одељење рукописа НИОР (Научно-исследовательский отдел рукописей) – Научноистраживачко одељење рукописа ОСРК (Основное собрание рукописной книги) – Основна збирка рукописне књиге

554