Број 21 ● јун 2014. ● www.legeartis.rs
... плус СТАТУСНЕ ПРОМЕНЕ КОМПЕНЗАЦИЈА У СТЕЧАЈУ 16 ДИЛЕМА ИЗ ОСИГУРАЊА МОТОРНИХ ВОЗИЛА АКТУЕЛНО ПРОГРАМ РЕФОРМИ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ СРПСКЕ ЕКОНОМИЈЕ
Царине
Трговина
Образовање
Шта је то овлашћени извозник?
У 7 корака до малопродаје
Шта то мучи… ученике, родитеље и наставнике у поступку оцењивања?
Судски поступци Привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела
ИнвестИрајте у ваше пословање! ПретПлатом
Инг-Про Јавне набавке све врсте ЈавнИх набавкИ коЈе су значаЈне за ваше Пословање, а обЈављене су на Порталу ЈавнИх набавкИ, можете добИЈатИ на вашу е-Пошту Путем меЈл сервИса. уз
на
велИкИ броЈ разлИчИтИх Претрага, лако ћете ПронаћИ оно што вас
ИнтересуЈе, уштедетИ време И новац, ПовећатИ ПродуктИвност.
МЕЂУ АУ ТОРИМА У ОВОМ БРОЈУ...
Борислав Ињац, виши царински инспектор с вишегодишњим искуством на пословима усаглашавања царинског пословања потребама пословне заједнице
У ситуацији када је робу произведену у Републици Србији изузетно тешко пласирати на инострана тржишта, егзистенцијално је питање за српске извознике како да своју робу учине јефтинијом и конкурентнијом.
Снежана Ћушић дипл. правник
Ако је друштво стицалац контролно друштво са најмање 90% удела у основном капиталу друштва преносиоца, односно са најмање 90% акција са правом гласа, статусна промена припајања спроводи се без одлуке о статусној промени скупштине друштва стицаоца ако су испуњени прописани услови.
мр Мирјана Грбовић, овлашћени актуар
Уколико је у незгоди оштећено возило, а власник има ауто-каско осигурање, одштетни захтев може поднети по основу каско осигурања, без обзира на то да ли је он одговоран за штету или неко други.
Игор Живковски адвокат, специјалиста за област пореског саветовања
Порески обвезници су током априла и маја примили пореска решења за 2014. годину, а нови начин обрачуна највише ће погодити власнике непокретности у центру града.
мр Жељко Албанезе, саветник за економска питања
Србија преговара са ММФ-ом о трогодишњем кредиту из предострожности, али још нису договорени фиксни датуми. Србија тражи суму два пута већу од њене квоте у ММФ-у, односно око 1,5 милијарди долара.
Бојана Амановић, самостални саветник у Одељењу за трговину Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација
Роба стављена у промет мора да испуњава услове здравствене и опште безбедности, техничке захтеве, услове паковања, обележавања, заштите животне средине и друге услове утврђене овим законом и посебним прописима.
3 lege artis ● јун 2014.
Пуњење државног буџета не представља основни циљ доношења и примене овог закона, већ је то истинска борба против организованог криминала и корупције, те других најтежих кривичних дела, што је сврха доношења и примене Закона.
Када ученик на крају другог полугодишта не приступи полагању разредног испита, сматра се да ученик није положио разредни испит, односно да је добио закључну бројчану оцену (из одређеног предмета) недовољан (1).
www.legeartis.rs
Бојана Станковић, судијски помоћник у кривичном одељењу Вишег суда у Београду
Биљана Антић, просветни инспектор
Број 21 ● јун 2014. ● www.legeartis.rs
... плус сТАТусНЕ пРОМЕНЕ КОМпЕНЗАЦИЈА у сТЕЧАЈу 16 ДИлЕМА ИЗ ОсИГуРАЊА МОТОРНИХ ВОЗИлА АКТуЕлНО пРОГРАМ РЕФОРМИ ЗА уНАпРЕЂЕЊЕ сРпсКЕ ЕКОНОМИЈЕ
У 7 корака до малопродаје
Шта то мучи… ученике, родитеље и наставнике у поступку оцењивања?
Судски поступци Привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела
ИЗ ПРВЕ РУКЕ
● објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 17/2014 од 14. 2. 2014. године о класама ваздушног простора Србије се и условима за њихово – ступио●јеУредба на снагу 22. фебруара 2014,Републике а примењује од 1. марта 2014. године коришћење, објављена у „Сл. гласнику РС”, бр. 106/2013 од 5. 12. 2013. године – ступила је на снагу 13. децембра 2013, а примењује се од 6. марта 2014. године
Износи личних примања запослених Износи личних примања запослених ВРСТА ИСПЛАТЕ ВРСТА ИСПЛАТЕ 1.
1.
84
84
● Уредба о класама ваздушног простора Републике Србије и условима за њихово ● Одлука о начину између Народне Србије Управе за трезор коришћење, објављена у „Сл. обављања гласникупослова РС”, бр. 106/2013 одбанке 5. 12. 2013.и године се снагу обављају13. преко система консолидованог рачуна трезора за девизна средства, – ступила који је на децембра 2013, а примењује се од 6. марта 2014. године објављена у „Сл. гласнику РС”, бр. 92/2013 од 22. 10. 2013. године – ступила је на снагу 23. октобра 2013, а примењује се од 1. априла 2014. године
● Одлука о начину обављања послова између Народне банке Србије и Управе за трезор који се обављају преко система консолидованог рачуна трезора за девизна средства, објављена у „Сл. гласнику РС”, бр. 92/2013 од 22. 10. 2013. године – ступила је на снагу 23. октобра 2013, а примењује се од 1. априла 2014. године
КАЛЕНДАРИ... ● ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ● ВАЖЕЊА ПРАВНИХ АКАТА ● ДОГАЂАЈА
ПО ЗАКОНУ О РАДУ О РАДУ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН ПО ЗАКОНУ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН 2.
3.
2.
3.
Плаћају се све пореске Исплата по овом основу је Регрес за коришћење зараду се све пореске у висини годишњег Исплата по утврђеној овом основу јеобавезе као наПлаћају Регрес за одмора коришћење обавезна, општим актом, односно уговором обавезе као на зараду обавезна, у висини утврђеној годишњег одмора о раду код послодавца (члан 118. актом, односно уговором тач. 6)општим Закона о раду) Отпремнина код одласка у пензију
Отпремнина код одласка у пензију Јубиларна награда Накнада трошкова
превоза до посла и Јубиларна награда повратка са посла
Накнада трошкова Накнада за у превоза доисхрану посла и току рада повратка са посла
о раду код послодавца (члан 118.
Не опорезује се до износа Према Закону о раду, исплаћује тач. 6) Закона о раду) троструке месечне се најмање у висини 3 просечне зараде по запосленом зараде у Републици Србији према Не опорезује се до износа Према Закону о раду, исплаћује у Републици према последњем објављеном податку троструке месечне се најмање висини 3запросечне последњем податку републичког органаунадлежног зараде по запосленом зараде у Републици Србији према (52.438 × 3 = 157.314 дин.) статистику (52.438 × 3 = 157.314)
у Републици према последњем податку Неопорезиво до 17.758 До висине утврђене објављеном општим органа надлежног за последњем податку динара годишње актомрепубличког послодавца
(52.438 × 3 = 157.314 дин.) статистику (52.438 × 3 = 157.314) Не опорезује се до висине
До висине цене превозне карте у јавном саобраћају
превозне карте, односно Неопорезиво до 17.758 До висине утврђене општим до висине стварних динара годишње актом послодавца трошкова превоза, а највише до 3.552 дин.
До висине цене превозне карте у
Исплата по овом основу је јавном саобраћају обавезна, у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тач. 5) Закона о раду)
Не опорезује се до висине
Плаћају се све пореске превозне карте, односно обавезе као на зараду
до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.552 дин.
до висине прописане општим Дневница за службено Плаћају се све пореске по овомооснову јеНеопорезиво Накнада исхрану у До 2.132 дин. по дневници актом,Исплата односно уговором раду путовањеза у земљи обавезе као на зараду обавезна,(члан у висини току рада код послодавца 118. тач.утврђеној 2) Закона о раду) актом, односно уговором општим о раду код послодавца (члан 118. Не опорезује се до Најмање у висини утврђеној Дневница за тач. прописима 5) Закона(члан о раду) износа прописаног посебним 118. службено путовање у
Неопорезиво до До висине прописане општим Дневница за службено трошкова и отпремнини ПОСТАВИТЕ ПИТАЊЕ НАШЕМ АУТОРУ, и 2.132 дин. по дневници актом, односно уговором државних о раду службеника путовање у земљи код послодавца (члан 118.намештеника тач. 2) НАСТОЈАЋЕМО ДА ОДГОВОРИМО („Сл. гласник”, бр. 86/07) Закона о раду) Плаћају се све пореске Према Закону о раду, ако се додатак (дневна НАТеренски СВАКО ОД ЊИХ обавезе као наНе зараду предвиди општим односно накнада за повећане опорезује се до Најмање у актом, висини утврђеној за води пословне књиге у складуДневница иностранство
тач. 3) Закона о раду)
Уредбом о накнади
lege artis ● март 2014.
lege artis ● март 2014.
www.legeartis.rs
www.legeartis.rs
накнаде која се исплаћује нерезиденту за рачунарске програме, не обрачунава и не плаћа
lege artis ● mарт 2014.
lege artis ● mарт 2014.
АУТОРСКИ ТЕКСТОВИ СА ОБИЉЕМ КОРИСНИХ ПРИМЕРА И СТРУЧНИХ ТУМАЧЕЊА
www.legeartis.rs
же опорезивању добити коју има седиште стварне управе и о раду прописима (члан 118. трошкове рада на терену)у уговором износа прописаног посебним путовање оствари пословањем преко контроле ван територије Репу- с прописима којима се уређујеслужбено Уредбом о накнади тач. 3) Закона о раду) сталне пословнедобити јединице блике. рачуноводство и ревизија, опо-иностранство же опорезивању коју која има седиште стварне управе и води пословне књиге у складу трошкова и отпремнини се налазипословањем на територији Нерезидентни обвезник који којима резиву добит, сагласно члану 5. оствари прекоРепуконтроле ван територије Репус прописима се уређује државних службеника и сталне пословне јединице која блике. обавља делатност на територији рачуноводство ист. ревизија, опо- утврђује у складу блике, при чему је нерезидент1. Закона, АЛЕКС АНДАР МАРКОВИЋ намештеника АЛЕКС АНДАР МАРКОВИЋ се налази на територији Репуобвезник који резиву добит, сагласно члану 5. дипл. правник с вишегодишњим искуством у ни обвезник, у смислу Закона,Нерезидентни Републике пословањем преко са Законом и подноси за сталдипл. правник с вишегодишњим искуством у („Сл. гласник”, бр. 86/07) блике, при чему је нерезидент- обавља делатност на територији ст. 1. Закона, утврђује у складу свим областима радног права, а нарочито свим областима радног права, а нарочитоуу правно лице које је основано и сталне пословне јединице која ну пословну јединицу порески граничним областима с другим гранама права граничним областима с другим гранама права ни обвезник, у смислу Закона, Републике пословањем преко са Законом и подноси за сталkompanijsko.pravo@legeartis.rs kompanijsko.pravo@legeartis.rs Плаћају се све пореске Закону о раду, ако се Теренски додатак (дневна Према правно лице које је основано и сталне пословне јединице која ну пословну јединицу порески предвиди општим актом, односно обавезе као на зараду накнада за повећане уговором о раду трошкове рада на терену) један од два уобичајена начина Стечајни управник именован и када фактички ПРИМЕРИ ИЗ ПРАКСЕ ПРИМЕРИ ИЗ ПРАКСЕ један од два уобичајена и када престанканачина привредногСтечајни друшт- (1) управник именовање: немогућностименован ступа на дужност, и дафактички у почетпрестанка привредног именовање: немогућност дужност, и да у почетва. Стога,друштприликом (1) одлучинепосредног избора стечајногступа ном на периоду, по фактичком #1 #1 вања о одлучипокретању властитог управника у тзв. малим сте-ном ступању на дужност, има мало ва. Стога, приликом непосредног избора стечајног периоду, по фактичком Резидентни обвезник (на основу закљученог уговора) плаћа нерезидентном правном лицу Резидентни обвезник (на основу закљученог уговора) плаћа нерезидентном правном лицу посла, предузетник заправо чајевима (имовина мања од 500 информација на располагању; вања о покретању властитог управника у тзв. малим сте- ступању на дужност, има мало Велике Британије (власнику ауторских права на рачунарском програму – со–– резиденту резиденту Велике Британије (власнику ауторских права на рачунарском програму – со- треба да рачуна и на трошко- милиона динара и мање од 50 (6) прецизирано је када стефтверу) накнаду по основу права коришћења рачунарског програма – софтвера, при чему посла, предузетник заправо мања од 500 информација на располагању; ве, економски речено, чајевима „изласка (имовина радника), стечајни повериоци чајни управник доставља фтверу) накнаду по основу права коришћења рачунарског програма – софтвера, при чему резидентни обвезник (који, у конкретном случају, рачунарски програм – софтвер не користи треба да рачунаизигране”, на трошкомилиона динара и мање од 50сте-(6)тромесечне прецизирано је када односно колико ће га имају право да предложе извештаје о токустерезидентни обвезник (који,узудозволу конкретном случају, рачунарски програм софтвер не користи коштати „затварање” преду- чајног управника, а ако имају стечајног поступка и стању за сопствене потребе) то право, нерезидентног обвезника, преноси другом –неве, економски речено, „изласка радника), стечајни повериоци чајни управник доставља резидентном обвезнику. за сопствене потребе) то право, уз дозволу нерезидентног обвезника, преноси другом не- зећа, путем стечаја, уколико се више од 50% вероватних пот- стечајне масе, с тим да се ови из гране”, односно колико ће га имају право да предложе сте- тромесечне извештаје о току Имајући у виду наведено, Министарство финансија је изнело став да накнада за коришћење посао не буде одвијао по плану. раживања (нова категорија) извештаји јавно објављују (на резидентном обвезнику. 19 или за право коришћења лиценце за рачунарски програм – софтвер (без обзира на то што коштати „затварање” преду- чајног управника, а ако имају дастечајног поступка– овде и стању стечајни судија је обавезан интернет страници) се Имајући у виду наведено,случају, Министарство финансија је изнело став давећ накнада за коришћење стицалац лиценце, у конкретном сâм не користи стечено право коришћења, то зећа, путем стечаја, уколико се више од 50% вероватних потмасе, спитање тим да се ови именује тог стечајног управ-стечајне може поставити „одно19У ПРЕДЛОГУ или заузправо лиценце зарачунарском рачунарски програм – софтвер право, дозволукоришћења носиоца ауторског права на програму – софтверу, даље (без пре- обзира на то што НОВИНЕ ника; са” пословне тајнеобјављују и транспа- (на посао не буде одвијао по плану. раживања (нова категорија) извештаји јавно носи на другог нерезидентног обвезника)случају, спада у дефиницију ауторскестечено накнаде, приликом стицалац лиценце, у конкретном сâм не користи право коришћења, већ то ЗАКОНА додата су ограничења у рентности стечајног поступка; стечајни (2) судија је обавезан да интернет страници) – овде се чије исплате је резидентни обвезник дужан да обрачуна и плати дуговани порез по одбитку. именовању стечајног управ- (7) детаљно је регулисано поправо, уз дозволу носиоца ауторског права на рачунарском програму – софтверу, даље препоставити питање „одноКомора стечајнихименује тог ника стечајног (повезаност управс власникомможе ступање по притужби на рад носи на другог нерезидентног обвезника) спада у дефиницију ауторске накнаде, приликом #2 НОВИНЕ У ПРЕДЛОГУ ника; пословне тајне и транспаи другим повезаним лицима); са”стечајног управника; управника чије исплате је резидентни дужан да обрачуна и плати дуговани Резидентни обвезник, у складу са обвезник уговором о лиценци закљученим с нерезидентним прав- порез по одбитку. Једна од битних новина јес- (3) уводи се појам асистента (8) пре продаје имовине, сте(2) додата су ограничења у рентности стечајног поступка; ЗАКОНА ним лицем (из Аустрије, односно из Швајцарске), стиче право коришћења софтвера и, с тим у те укидање надзорног органа стечајног управника; управник је дужан да сâм именовању стечајног управ- (7)чајни детаљно је регулисано по-51 вези, обавезан је да нерезидентном обвезнику (по основу коришћења предметног софтвера, у виду Агенције за лиценци- (4) уводи се појам канцела- уради или да прибави процену #2 као и пружања подршке раду софтвера) плаћа уговорену накнаду. Комора стечајних ника (повезаност с власником ступање поимовине притужби на рад рање стечајних управника и рије стечајног управника, вредности стечајног Резидентни обвезник, у складу лиценциприпадају закљученим с нерезидентним правС тим у вези, у случају када права са на уговором рачунарскомо програму нерезиденти другим која повезаним лицима); управника оснивање Коморе стечајних може да обавља пословестечајног дужника,управника; извршену уз применим лицем (из Аустрије, односно из уговора Швајцарске), стиче право коришћења ном обвезнику (правном лицу), који путем о лиценци преноси право коришћењасофтвера и, с тим у управника, као новог удру- као предузетник или као прив- ну међународних рачуновод(3) уводи се појам асистента Једна од битних новина јес(8) пре продаје имовине, степредмета уговора је – рачунарског програма резидентном који му по том основу вези, обавезан да нерезидентном обвезнику обвезнику (по основу коришћења предметног софтвера, жења стечајних управника, са редно друштво; ствених стандарда; у случају 51 те укидање надзорног органа стечајног управника; чајни управник је дужан да сâм плаћа одређену накнаду, та накнада представља ауторску накнаду која се опорезује поресвојством правног лица. На- (5) у делу надлежности про- протека више од годину дана као и пружања подршке раду софтвера) плаћа уговорену накнаду. зом по одбитку по стопи од 20%, уколико међународним уговором о избегавању двострусе појам канцелау виду Агенциједлежности за лиценциилипроцене да прибави процену ове коморе(4) билеуводи би: ширена је обавеза стечајногуради између и продаје, на С тим у вези, у случају када права на рачунарском програму припадају нерезидентког опорезивања није другачије уређено. При том, накнада коју резидентно правно лице рање стечајних●управника и рије стечајног вредности имовине стечајног сачињавање кодекса профеуправникауправника, да: захтев одбора поверилаца, стеном обвезнику (правном лицу), путем уговора о лиценци преноси исплаћује нерезидентном правном лицу, који по основу услуга (на пример, одржавања софтвера),право коришћења сионалне етике; у року од 15 послове дана од данадужника, чајни управник ће прибавити обавља оснивање Коморе стечајних која може● да извршену уз применије предметуговора опорезивања порезом по одбитку. предмета – рачунарског програма резидентном обвезнику који му по том основу ● издавање, обнављање и оду- именовања сачини листу веро- нову процену имовине. управника, као новог удру- као предузетник или као прив- ну међународних рачуноводИзузетно, према посебно траженом и датом мишљењу Министарства финансија, када плаћа одређену накнаду, та накнада представља ауторску накнаду која се опорезује поре- зимање лиценци за рад стечај- ватних стечајних и разлучних домаће правно лице врши набавку софтвера од нерезидентног правног лица, искључиво жења стечајних управника, са редно друштво; стандарда; у случају Скупштина поверилаца поверилаца и достави је суду иствених зом по одбитку по стопи 20%, уколико међународним уговором о избегавању двостру- ним управницима; за реализацију Пројекта који сеод финансира из средстава кредита Европске инвестиционе (5) у делуорганизацији надлежности про- протека својством правног лица.именика На- стечајних више од годину дана Скупштину поверилаца чине ● вођење за надзор; ког опорезивања није другачије Приили том, накнада резидентно правно лице управника. банке, или зајма Европске банке за развојуређено. Савета Европе, средстава ИПА коју Програма, као сви стечајни повериоци, као на ● обавеза изврши анализу пословањаизмеђу ширена је стечајног длежности ове коморе биле би: процене и продаје, и средстава која обезбеђује Република Србија, само у том конкретном на износ исплаћује нерезидентном правном лицу, посе основу услуга (наслучају пример, одржавања софтвера), стечајног дужника за период и до сада, с тим што се додаје ● сачињавање кодекса профе- управника да: захтев одбора поверилаца, стенакнаде која се исплаћује нерезиденту за рачунарске програме, не обрачунава и не плаћа Регулисана су овлашћења ор- од 5 година пре покретања сте- да њу не могу чинити повеније предмет опорезивања порезом по одбитку. порез по одбитку. ● у року од 15 дана од дана чајни управник ће прибавити сионалне етике; Изузетно, према посебно траженом и датом мишљењу Министарства финансија, када гана Коморе, надзор над радом чаја, и за сваку годину сачини риоци четвртог исплатног ● издавање, обнављање оду- именовања сачини листу веропроцену имовине. стечајних и управника, подно- листу прилива и одлива, листунову реда (потраживања повезадомаће правно лице врши набавку софтвера од нерезидентног правног лица, искључиво шење годишњих извештаја сте- отуђене имовине и све уговоре них лица). Оваквим законским зимање лиценци за рад стечај- ватних стечајних и разлучних за реализацију Пројекта који се финансира из средстава кредита Европске инвестиционе чајних управника Комори и сл. о отуђењу; решењем онемогућава се да поним управницима; поверилаца и достави је суду и Скупштина поверилаца У основи ове концепције ● анализира пословање с по- везана лица, која у пракси могу банке, или зајма Европске банке за развој Савета Европе, или средстава ИПА Програма, као ● вођење именика стечајних организацији за надзор; Скупштину поверилаца чине битно утицати на настанак и средстава која обезбеђује Република Србија, само се у том конкретном случају на износ заправо је питање да ли ће везаним лицима. управника. стечајни повериоци, ● изврши анализу пословања свистечајног послове у вези са стечајним разлога, могу иматикао www.legeartis.rs
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
4
● Правилник о означавању енергетске ефикасности расхладних уређаја за домаћинство, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 17/2014 од 14. 2. 2014. године Правилник о означавању ефикасности расхладних уређаја за 2014. домаћинство, – ступио је наенергетске снагу 22. фебруара 2014, а примењује се од 1. марта године
Подаци од значаја за рад Подаци од значаја за рад пословних субјеката пословних субјеката
39 lege artis ● март 2014.
У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају
У овој рубрици преглед прописа током овог месеца престају да важедоносимо (у целости или у делу), односно који који одложено ступају на снагу и/ се одложено у целости који или у одложено делу: да важе (у или целости или упримењују делу), односно ступају на снагу и/ или се одложено примењују у целости или у делу:
lege artis ● март 2014.
Kaлендар важења правних аката Kaлендар важења правних аката
ЗНАЧАЈНИ ПОДАЦИ И КОРИСНИ МОДЕЛИ ПРАВНИХ АКАТА www.legeartis.rs
www.legeartis.rs
кривичног поступка – главног претреса, надлежни суд пази на своју стварну надлежност, па су се тим поводом појавила различита тумачења кривичног поступка заседања – главпојма отварања и ног претреса, главног надлежни претресуд отварања пази на своју стварну надлежса, односно главног ност, па су се почетак тим поводом претреса. У новом ЗКП-у не појавила различита тумачења појма отварања заседањадои које постоји ограничење отварања главног суд претрефазе поступка пази на са, односно почетак главног своју надлежност. Наиме, у претреса. У новом ЗКП-у не члану ст. 1. ЗКП-а постоји385. ограничење до којерегуфазе поступка суд пазипретрес на лисано је да главни своју надлежност. Наиме,решења у почиње доношењем члану 385. ст. 1. ЗКП-а регуда се главни претрес одржи, а лисано је да главни претрес упочиње члану 34. ст. 2. ЗКП-а (под надоношењем решења да се главни претрес одржи, а словом Оцена надлежности), у члану 34. ст. 2.јеЗКП-а регулисано да (под ако нау току словом Оцена надлежности), главног претреса суду установи регулисано је да ако току да је за суђење 39 главног претреса надлежан суд установинижи да јенеће за суђење надлежан нижи том суд, упутити предмет суд, неће упутити предмет том суду него ће сâм спровести посуду него ће сâм спровести поступак донети одлуку. ступак иидонети одлуку.
табеле и узорци
Шта је то овлашћени извозник?
случајевима број 3 и 4, „можда” суд, неће уступити предмет је ипак постојало размишљање том суду, него ће сâм спровести већа да треба применити позна- поступак и донети одлуку”. ти правни принцип „ко може То даље значи да не више може и мање”. То јесте постоје више било каква случајевима број 3 и 4, „можда” суд, неће уступити са предмет ограничења у смислу др тачно, али такав принцип, а потом суду, него ће сâм спровести је ипак постојало размишљање жине ранијег члана 37. ст. 2. себно због израженог начела већа да треба применити позна- поступак и донети одлуку”. већ ће суд било законитости утикривичном по- „костарог правни принцип може ЗКП-а, То даље значи да не трајања главног ступку, има смисла само иако то Токада постоје више било прекаква више може мање”. јестетоком тачно, али такав принцип, а по- чим ограничења садр треса установиудасмислу се ради о из одређене законске одредбе себношто збогсвакако израженог начела жине члана 37.нист. 2. предмету из ранијег надлежности јасно произлази, законитости у кривичном по- старог ЗКП-а, већ ће суд било није случај са ступку, одредбом чланасаможег суда, сâм спровести постукада током трајања главног преима смисла ако то пак. Управо садржина 37. ст. 2. ЗКП-аизуодређене којој језаконске наве- одредбе треса оваква чим установи да се ради о јасно произлази, што свакако предмету из надлежности ниден тачно одређени моменат садашњег ЗКПа из члана 34. жег суда, сâм спровести постуније случај са одредбом члана 2. фактички оправдава из фазе главног претреса када ст. 37. ст. 2. ЗКП-а у којој је наве- пак. Управо оваква садржина Виши суд може да спроведе поменути принцип „ко ден тачно одређени моменат садашњег ЗКПа из може члана 34. мање”. оправдава поступак у предмету за којипретреса је више ст. 2. и фактички из фазе главног када може Виши надлежан нижи суд.суд може да спроведе поменути принцип „ко може поступак у предмету који је више може и мање”. У новом Законику о кри- за Уместо закључка надлежан нижи суд. вичном поступку („Сл.Законику глас- оКако из приказаних примезакључка У новом кри- сеУместо ник РС”, бр. 72/11) члану 34.(„Сл.рагласможеКако видети, до доношења се из приказаних примевичному поступку може видети, доношења бр. у72/11) 34. ра ст. 2. наведеноник је:РС”, „ако токуу члану новог Законика о до кривичновог Законика о кривичст. 2. наведено је: „ако у току главног претреса суд установи ном поступку постојало је главног претреса суд установи ном поступку постојало је да је за суђењеданадлежан до које до којефазе фазе је за суђењенижи надлежанограничење нижи ограничење
табеле и узорци
Образовање
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
Трговина
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
Царине
владан мирковић главни и одговорни уредник vladan.mirkovic@ingpro.rs
ISSN 2334-6140 Година II, број 21 JУН 2014. Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а За оснивача и издавача:
Главни и одговорни уредник:
Владан Мирковић Сарадници:
Уредник рубрика Kaлендар важења правних аката/Порески календар:
Ана Фулетин Лектор/коректор:
Радмила Савић Oрганизатор издања:
Оливера Бошковић Дизајн и обликовање часописа:
Маја Кесер Редакција:
Веле Нигринове 16а 11000 Београд тел: +381 11 2836 820 факс: +381 11 2836 474 е-пошта: redakcija@legeartis.rs Часопис излази електронски једанпут месечно (12 бројева у оквиру годишње претплате). Текстови достављени за објављивање се не враћају. Сви текстови који се објављују у Часопису подлежу редакцијско-техничкој обради, у складу са одговарајућим стандардима Часописа.
Не дозволите да се лето испречи између нас, читајте и даље !
Будимо на вези Часопис Lege Artis отворен је за сва ваша питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и покуде. Можете их упутити ауторима текстова или на е-адресу редакције часописа redakcija@legeartis.rs Пратите нас: ● www.legeartis.rs ● www.propisi.net ● www.ingpro.rs ● www.facebook.com/IngProLegeArtis
5 lege artis ● јун 2014.
мр Жељко Албанезе мр Мирјана Грбовић Биљана Антић Бојана Амановић Бојана Станковић Борислав Ињац Гордана Ајншпилер-Поповић Игор Живковски Снежана Ћушић
www.legeartis.rs
Горан Грцић Владимир Здјелар
Свакако једна од најактуелнијих тема у овом периоду јесу нова решења за порез на имовину, будући да је од ове године у потпуности измењен начин обрачуна овог пореског намета. Уведено је ново правно решење у вези с наплатом јавних прихода за коришћење грађевинског земљишта којим је она сада интегрисана у порез на имовину. Ипак, већ на самом почетку примене новог обрачуна пореза на имовину могу се уочити одређене мањкавости, па тако прве реакције привредног сектора несумњиво говоре у прилог томе да је практична примена оваквих решења довела до повећања неликвидности привредних субјеката. Сазнајте све о томе на стр. 26. У јунском броју посебну пажњу скрећемо на текст Шта то мучи… ученике, родитеље и наставнике у поступку оцењивања?, у већ провереном ауторском формату који вам се очигледно свидео у ранијим бројевима. О томе читајте на стр. 36. Ако сте се икада запитали шта је све потребно да бисте отворили малопродајни објекат, ево одговора у тексту У 7 корака до малопродаје (стр. 80). Летња сезона је и време интензивних путовања која често рађају недоумице у погледу осигурања моторних возила, па смо, нимало случајно, и томе посветили значајну пажњу у овом броју (стр. 72). У првом летњем издању говоримо и о институту овлашћеног извозника, привременом одузимању имовине проистекле из кривичног дела, статусним променама привредних субјеката, али и о никад актуелнијем програму реформи за унапређење српске економије. И на самом крају, посебну пажњу заслужује наставак текста о могућности компензације у стечајном поступку.
У овом броју... Унакрсни поглед 8 Програм реформи за унапређење српске економије Компанијско право 18 Статусне промене
садржај
Порези и акцизе
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
6
26 Шта нам доносе нова пореска решења за имовину? Образовање 36 Шта то мучи… ученике, родитеље и наставнике у поступку оцењивања? Судски поступци 44 Привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела 53 Могућност компензације у стечајном поступку (други део) ЦАРИНЕ 60 Овлашћени извозник ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ И ПЛАТНИ ПРОМЕТ 72 16 дилема из осигурања моторних возила
ТРГОВИНА 80
У 7 корака до малопродаје
ПОРТАЛ ЧИТАЛАца 92
Имате питање? Имамо одговор!
94
Подаци од значаја за рад пословних субјеката
рубрике 3 4 5 78 91 97
Међу ауторима у овом броју... Из прве руке Уводна реч Порески календар Kaлендар важења правних аката Календар догађаја...
7 lege artis ● јун 2014.
Корисни модели правних аката 98 Уговор о уступању производних знања и искустава 106 Пресуда којом се прихвата споразум о признању кривице (члан 317. ЗКП-а) 110 Гаранција за враћање аванса
www.legeartis.rs
Табеле и узорци
Програм реформи за унапређење српске економије
унакрсни поглед
Као свој најважнији задатак, Влада је истакла унапређење српске економије и животног стандарда наших грађана, а стратешки циљ без којег тај задатак није могуће остварити огледа се, пре свега, у стабилизацији јавних финансија и реформи јавног сектора
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
8
С
рбија је 27. априла 2014. године добила своју нову Владу, која је на самом почетку суочена с нагомиланим проблемима због вишедеценијских неповољних околности у којима се земља налази, актуелне светске кризе, али и због одлагања решавања проблема и разводњавања планираних реформи током последње три-четири године. Пуно је циљева које је ова влада ставила пред себе, а у овом тексту говоримо о намераваним економским реформама, које су бројне и морају се истовремено спроводити, при чему многе од њих неће бити нимало популарне. Довољно је рећи да је пред новом владом велики изазов смањења фискалног дефицита, који је већ две године највећи у источној и централној Европи, а у 2014. може се догодити да буде и највећи у Европи. Таква ситуација може узроковати да Србија упадне у рецесију, јер већ годинама „игра” на ивици банкрота, па је крајње време да се приступи најављеним реформама, о којима се говори већ годинама.
У међувремену, Влада је направила редослед својих активности за наредни период. Прво, на дневном реду Скупштине биће 13 закона из области правосуђа, потом ће се радити на припремама ребаланса буџета, а затим на сету економских закона, који ће бити у јуну у Скупштини. У сваком случају, Влада је пред себе ставила амбициозан програм чије спровођење неће бити лако, а њен успех зависиће и од способности власти да изађе на крај са свим потешкоћама. У тексту који је пред нама, а у јеку припрема за економске реформе на кратак и на дуг рок, изнећемо основне карактеристике затеченог стања у економији Србије, као и приказ донетих и планираних мера на економском плану.
Основни показатељи тренутне економске ситуације у Србији
Карактер, брзина и дубина економских реформи у Србији зависе пре свега од актуелних економско-финансијских показатеља стања српске економије.
Висок јавни дуг, буџетски дефицит и незапосленост главне су негативне карактеристике наше економије. С друге стране, имамо раст извоза и повећање бруто домаћег производа. Конкретно, од почетка ове године јавни дуг Србије увећан је 257 милиона евра, чиме је достигао 20,9 милијарди евра. То је 64,2 одсто процењеног бруто домаћег производа, односно свега што мислимо да ћемо произвести у току целе 2014. године. Похвално је да је Србија имала раст БДП-а у 2013. од око 2,5 одсто, а на то је утицао извоз који је у 2013. порастао 25,6 процената (што је условљено брзим развојем аутомобилске индустрије и добрим резултатима пољопривреде). Републички завод за статистику саопштио је да је реални раст бруто домаћег производа у првом кварталу 2014. године, у односу на исти период претходне године, износио 0,4 одсто. Бруто друштвени производ Србије ће ове године порасти 1,1 одсто, а следеће године 1,9 одсто, према
Статусне промене
компанијско право
Које су врсте статусних промена? Како и под којим правилима тече поступак статусних промена? Који су могући облици његовог спровођења? И коју је документацију потребно доставити приликом регистрације статусне промене? Сазнајте у овом тексту
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
18
З
акон о привредним дру ш твима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011, 99/2011, у даљем тексту: ЗПД) под статусном променом сматра реорганизацију друштва пре носиоца преносом имовине и обавеза на друштво стицаоца. Последица статусне промене је да сви чланови друштва пре носиоца стичу уделе/акције у друштву стицаоцу сразмерно својим уделима/акцијама у друштву преносиоцу (на при мер, процентуално мањи удео него у друштву преносиоцу, али по вредности исти). Прин цип слободе уговарања намеће одредбу да сагласношћу свих чланова друштва преносио ца статусном променом може да се изврши замена удела/ акција у другачијој сразме ри (подразумева и исплату уместо стицања удела/акција). Промене у чланском односу у друштву стицаоцу нема ако је оно 100% власник удела/акција у друштву преносиоцу (члан остаје власников власник са истим процентом удела). Практично, статусна про мена значи да имовина и обавезе друштва преносио ца прелазе на друштво сти цаоца (у складу са уговором о статусној промени, односно
планом поделе), да чланови друштва преносиоца по стају чланови друштва сти цаоца, односно стичу уделе/ акције у друштву стицаоцу, док се удели/акције друштва преносиоца поништавају. Осим тога, могућа је и кон солидација, где се узајамна потраживања између друштва преносиоца и друштва стица оца гасе (имовина дужника се сјединила са имовином пове риоца).
Врсте статусних промена
Актуелни закон предвиђа сле деће статусне промене: припаја ње, спајање, поделу, издвајање. Припајање је припајање једног друштва или више њих другом друштву преношењем на то друштво целокупне имо вине и обавеза, чиме друштво које се припаја престаје да по стоји без спровођења поступ ка ликвидације, док је спајање преношење целокупне имови не и обавеза не на постојеће друштво, већ на ново друштво које се истом приликом осни ва, а друштва која се спајају престају да постоје без спро вођења поступка ликвидације. Подела је истовремени пренос целокупне имовине
и обавеза на новооснована друштва (подела уз оснивање) или на два постојећа друштва или више њих (подела уз при пајање) или на једно новоосно вано друштво или више њих и једно постојеће друштво или више њих (мешовита поде ла). Издвајање је пренос дела своје имовине и обавеза на једно новоосновано друштво или више њих (издвајање уз оснивање) или једно постојеће друштво или више њих (из двајање уз припајање) или јед но новоосновано друштво или више њих и једно постојеће друштво или више њих (ме шовито издвајање). Овом ста тусном променом смањује се основни капитал друштва пре носиоца, па се у Регистар прив редних субјеката истовремено с регистрационом пријавом статусне промене подноси и додатак за смањење основног капитала друштва преносиоца. Статусна промена има за по следицу брисање друштва пре носиоца кад год се статусном променом друштво преносилац гаси. Ово се дешава без спро вођења поступка ликвидације – имовина наставља свој правни живот у другом субјекту. Ако се статусном проме ном оснива ново друштво, на
порези и акцизе
Шта нам доносе нова пореска решења за имовину?
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
26
Нова фискална година донела је бројне промене у области прописа који регулишу порезе на имовину, те је самим тим појачано и интересовање како становништва, тако и привредног сектора за предметно питање, а нарочито у погледу висине пореске обавезе и новонасталих обавеза пореских обвезника у погледу пријављивања пореза
О
дредбом члана 89. Зако на о изменама и допуна ма Закона о планирању и изградњи („Сл. гласник РС”, бр. 72/2009, 81/2009, 64/2010, 24/2011, 121/2012, 42/2013, 50/2013 и 98/2013), као и усвајањем измена и допуна Закона о порезу на имовину („Сл. гласник РС”, бр. 26/2001, „Сл. лист СРЈ”, бр. 42/2002 и „Сл. гласник РС”, бр. 80/2002, 80/2002, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 и 47/2013, у даљем тексту: Закон), у правни систем Републике Србије уве дено је ново правно решење у вези с наплатом јавних прихода за коришћење гра ђевинског земљишта. Накнада за коришћење гра ђевинског земљишта плаћала се до 31. децембра 2013. године, а од 1. јануара 2014. године ин тегрисана је у порез на имови ну. Нестанку овакве дажбине из правног система Републике Србије допринела је чињеница да је била реч о намету који је променама својинских одно са превазиђен, па самим тим
и неправичан и економски нерационалан. Према новим законским решењима, вред ност имовине која је предмет опорезивања, за пореске сврхе процењују локалне самоупра ве сопственом правном регу лативом. Законским изменама предвиђен је једнак третман при вредновању пореске осно вице, независно од околности да ли се имовина налази у влас ништву физичког или правног лица. Овакав начин обрачунавања пореских обавеза требало је да буде имплементиран у правни систем Републике Србије још 2011. године, али је исте године одлучено да повећање пореза на имовину у тој години не сме да премаши 60%. Влада Репу блике Србије је у 2012. години прописала да се висина пореза неће мењати. На нивоу града Београда одлучено је да се висина по реза неће мењати ни у 2013. години, док су остале локалне самоуправе биле принуђене да одступе од овакве одлуке, имајући у виду да је Републи
ка Србија укинула неке од ло калних изворних прихода, као и различите комуналне таксе, а трансфери средстава с ре публичког на локални ниво каснили су, па је финансирање локалних самоуправа самим тим било знатно отежано. Од 1. јануара 2014. годи не порез на имовину плаћа се на непокретности из члана 2. Закона, што имплицира да се порез на имовину плаћа и на објекте (односно њихове дело ве) за чију изградњу је издата прописана грађевинска дозво ла, на објекте за чију изградњу није издата грађевинска до звола и који су у поступку легализације, као и на остале објекте, односно такве објекте за чију изградњу није издата грађевинска дозвола и није поднет захтев за легализацију. Из наведеног недвосмис лено произлази да је наме ра законодавца била да у највећој могућој мери про шири порески домашај и тиме допринесе повећању буџетских средстава по овом основу.
Образовање
Шта то мучи… ученике, родитеље и наставнике у поступку оцењивања?
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
36
Имајући у виду чињеницу да је поступак оцењивања веома сложен и да има значајну улогу у развоју личности ученика основне и средње школе, у овом тексту покушали смо да одговоримо на нека специфична питања која се најчешће постављају у пракси у основној и средњој школи, а у вези су с применом бројних законских одредаба којима је уређено оцењивање ученика #1 Уколико ученик средње стручне школе не изађе на разредни испит који је пријавио, да ли у том случају ученик остаје неоцењен или се констатује јединица? И како попунити записник о полагању разредног испита, дневник рада и матичну књигу и водити евиденцију у случају да ученик понавља разред? Правилником о оцењивању ученика у средњој школи („Сл. гласник РС”, бр. 33/99 и 108/2003), одредбама члана 4. прописано је да се успех ученика у учењу изражава оценом: одличан (5), врло добар (4), добар (3), довољан (2) и недовољан (1). Према одредбама члана 20. ст. 1. наведеног Правилника, оцена се уноси у књигу евиденције о образовно-васпитном раду (даље: Дневник рада) само целим бројевима.
Закон о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 72/2009, 52/2011 и 55/2013), одредбама члана 107. ст. 7. прописује, између осталог, да је закључна оцена из предмета бројчана. Средња школа води евиден цију о полагању испита, односно води записник о полагању разредног и поправног испита, на обрасцу који је прописан одредбама члана 4. ст. 4. Пра вилника о евиденцији у средњој школи („Сл. гласник РС”, бр. 31/2006, 51/2006 и 44/2013). Сходно наведеном, у кон кретној ситуацији, упућивање ученика на полагање разредног испита евидентира одељенски старешина, односно уписује се у Дневник рада, у записник са седнице Одељенског већа. Када ученик на крају другог полугодишта не приступи полагању разредног испита, сматра се да није положио разредни испит, односно да је добио закључну бројчану
оцену (из одређеног пред мета) недовољан (1). Податак да ученик није приступио полагању разредног испита, као и закључна бројчана оцена (из одређеног предмета) недовољан (1), уноси се у записник о полагању разредног испита. Подаци из записника, од но с но бројчана закључна оцена (из одређеног предмета) недовољан (1), уноси се у Дневник рада, у рубрику „оцене ученика” (у засенчени део) и у матичну књигу – унутрашњи лист за ученика. Према одредбама члана 56. ст. 1. Закона о средњем об разовању и васпитању („Сл. гласник РС”, бр. 55/2013) и члана 108. ст. 5. Закона о основама система образовања и васпитања, поправни испит полаже ученик који на крају другог полугодишта или на разредном испиту има до две недовољне оцене из обавезних предмета и изборних предмета
судски поступци
Привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
44
Увођење овог института у наше кривичноправно законодавство има велики значај на пољу превенције и сузбијања организованог криминала и кривичних дела чији је основни мотив стицање противправне имовинске користи, а овом посебном кривичноправном мером остварује се како генерална и специјална превенција кривичних санкција, тако и општи интерес државе, будући да одузета имовина остаје у имовини државе
И
нститут одузимања имо вине проистекле из кри вичног дела настао је као ефикасно средство у сузбијању тешких кривичних дела и организованог криминала. Поборник идеје о примени еко номских средстава у борби про тив организованог криминала био је судија Ђовани Фалконе. Суочавајући се с високом сто пом организованог кримина литета у Италији и недовољним ефектима репресивних мера, применио је економску ана лизу злочиначке организације упор едивши структуру тог удружења са структуром кри миналног предузећа. Тада је дошао до закључка да хап ше ње једног члана крими налне организације или чак свих чланова, па и осуда на вишедеценијске казне затво ра, неће спречити да структу ра тог криминалног предузећа настави да производи бо гатство с новим члановима
и руководством, које је још агресивније и способније. Зато је једини прави начин за сузбијање организованог криминала смањење капита ла и прихода криминалних предузећа. Овакво становиш те судије Фалконеа заживело је у кривичноправним систе мима управо кроз институт одузимања имовине происте кле из кривичног дела, док се систем економске анализе не законитих активности широ ко примењује у борби против организованог криминалитета. У Србији се појава орга низованог криминала везује за период рaспaдa Jугoслaвиje и рaтних дeвeдeсeтих гoдинa прошлог века. Период који је „погодовао” вртоглавом развоју криминала и богаћењу појединаца од криминалних активности, бележио је и не достатак законских инстру мената којима би се имовина стечена на тзв. нелегалан начин
одузела од лица која су приве дена правди, па и осуђена на вишегодишње казне затвора. Ово је био један од разлога да се у наше кривично зако нодавство уведе поступак одузимања имовине која је стечена кривичним делом и донесе закон који би под робно регулисао услове и начин одузимања имовине. Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела ступио је на снагу 4. 11. 2008. године с роком примене од 1. 3. 2009. („Сл. гласник РС”, бр. 97/2008). Доношење овог lex specialis закона условилa је и потре ба усаглашавања кривичног законодавства с европским стандардима и одговарајућим конвенцијама Европске уније које је наша земља ратифи ковала. Међу њима, као по себно значајна је и Стратегија за превенцију и контролу организованог криминала,
ГОРДАНА АЈНШПИЛЕР-ПОПОВИЋ судија Привредног апелационог суда sudski.postupci@legeartis.rs
Могућност компензације у стечајном поступку (други део) Компензација као могућност у стечајном поступку додатно је усложњена чињеницом да су у примени три закона која регулишу стечајну материју. У тексту који је пред вама настављамо да дајемо одговоре на најчешће недоумице које се јављају у вези са овом проблематиком
#7 Који је рок за давање компензационе пријаве?
Према ЗППСЛ-у компензација је наступила аутоматски даном отварања стечаја, па стога није било ни потребе за компенза ционом изјавом, а тиме ни за одређивањем рока. Према Закону о стечајном поступку, а сходно пракси су дова, компензациона изјава се могла дати до рока до кога се могла поднети и пријава потраживања (која није има ла законом дефинисан рок за подношење), а то фактички значи до главне деобе.
Према Закону о стечају, компензациона изјава се даје уз пријаву потраживања. Како је пријава потражива ња везана за рок, односно она се може поднети најдаље у року од 120 дана од дана објављивања огласа о отварању стечајног по ступка у „Службеном гласнику”, то је имајући у виду да се изјава о компензацији мора поднети уз пријаву, и она суштински везана за рок, односно може се поднети само у наведеном року. Правило је да се изјава дâ уз пријаву потраживања, али уколико би она била дата неза висно од пријаве, односно по себним поднеском, а у оквиру рока од 120 дана, суд би требало да је сматра допуном пријаве и здружи је с пријавом, те би по разматрању пријаве стечајни управник морао да се изјасни и о могућности компензације по наведеној изјави. Уколико би изјава била дата независним поднеском после истека рока за подношење пријаве, она се не би разматрала, јер је пове рилац преклудиран у праву на вршење компензације. У том случају стечајни управник би
53 lege artis ● јун 2014.
Према Закону о принудном поравнању, стечају и ликви дац ији (ЗППСЛ), комп ен зација је настајала по самом Закону и без давања изјаве, па се и питање њене форме није постављало. Закон о стечајном поступку није предвиђао компензацију, па ни форму, а пракса је при хватила и усмену изјаву, одно сно изјаву дату у било којој форми. Према члану 82. Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/2009 и 99/2011) ако је по верилац пре подношења пред лога за покретање стечајног поступка стекао право на пребијање свог потраживања према стечајном дужнику с потраживањем стечајног дуж ника према њему, отварањем стечајног поступка не губи се право на пребијање. Ста вом 2. истог члана овог закона предвиђено је да је повери лац дужан да до истека рока за пријаву потраживања суду
достави пријаву на целокупан износ потраживања и изјаву о пребијању, а да у супротном губи право на пребијање. Имајући у виду наведено, евидентно је да је законода вац подразумевао да и изјава о пребијању мора бити дата у истој форми у којој се подноси и пријава потраживања, јер се она мора доставити уз пријаву. Како је пријава потраживања увек у писменој форми, то из изнетог следи да и изјава мора бити дата у писменој форми.
www.legeartis.rs
#6 Која је форма компензационе изјаве у случају компензације у стечају?
Овлашћени извозник Добијање статуса овлашћеног извозника јесте предуслов за добијање одобрења за коришћење Поједностављеног извозног поступка у простору пошиљаоца којим се омогућава значајно убрзање царинског поступка, остварују додатне уштеде, омогућава царињење и ван радног времена царинарнице и остварују друге повољности
царине
У lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
60
ситуацији када је робу произведену у Репуб лици Србији изузетно тешко пласирати на иностра на тржишта, егзистенцијално је питање за српске извознике како да своју робу учине јефти нијом и конкурентнијом. Један од начина да то постигну јесте и коришћење могућности да цену коштања извезене робе не оптерећују увозне дажби не у земљи увоза. Управо на тржиштима држава или тери торија с којима је Република Србија потписала споразуме о слободној трговини, постоји могућност да се на производе српског преференцијалног по рекла примени царинска стопа нижа од оне која би се иначе применила, или царинска сто па од 0%. Наведене државе и терито рије представљају тржишта на која српски извозници пре тежно пласирају своју робу. И поред добро познатих тр жишта, као што су Црна Гора, Босна и Херцеговина, тери торија АП Косова и Метохије (УНМИК), Македонија, Ал банија и Молдавија (стране уговорнице ЦЕФТА споразу ма), земље Европске уније и Република Турска, ту спадају
и Швајцарска, Норвешка, Ис ланд и Лихтенштајн (стране уговорнице ЕФТА споразума). Слободна трговина је, међу тим, двосмерна улица па оно што произвођачима одговара на страном тржишту, често их угрожава на домаћем. С обзи ром на то да се споразумима о слободној трговини предвиђа одређени степен либерализа ције трговине за све уговорне стране, иако не нужно истог обима, начин да се стекне пред ност у оба смера јесте да се при производњи, поред домаћих, користе оне увозне сировине које имају преференцијално порекло неке од страна уго ворница.
Преференцијално порекло
Свака роба има своје економ ско порекло (порекло државе у којој је извршена последња битна производна радња), али то увек не подразумева и по стојање преференцијалног по рекла. Роба стиче преференцијал но порекло само уколико су при њеној производњи ис пуњени услови предвиђени споразумом о слободној трго вини, односно уколико је роба
у потпуности добијена у држа ви (територији) потписници или уколико је тамо прошла споразумом прописану до вољну обраду или прераду. Чак ни чињеница да роба испуњава услове за стицање преференцијалног порекла не значи увек да ће она и уживати повластице у земљи увозници. Услед економских, безбедонос них или других разлога, стране уговорнице често појединим робама или групама роба не дају никаве повластице. Овак ви изузеци најчешће се при мењују на пољопривредне производе.
Начини декларисања преференцијалног порекла
Постојање преференцијалног порекла се у царинском по ступку може доказивати: ● уверењем о кретању робе ЕУР.1 или ЕУР-МЕД; ● изјавом на фактури која се може дати само за робу чија вредност по пошиљци не пре лази износ од 6.000 евра, при чему се као вредност пошиљке узима цена пошиљке на пари тету ex works; ● изјавом на фактури коју даје овлашћени извозник.
ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ И ПЛАТНИ ПРОМЕТ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
72
16 дилема из осигурања моторних возила О осигурању моторних возила баш и не размишљамо много, осим када дође време за регистрацију аутомобила или када се спремамо за годишњи одмор или када се догоди оно најгоре – саобраћајна незгода. Тада смо у недоумици шта да радимо, ко је крив за удес и да ли о трошку осигурања можемо да поправимо аутомобил? Овај текст је покушај да разрешимо неке од уобичајених недоумица које имају возачи моторних возила #1 Које ризике покрива осигурање моторних возила? Осигурање од аутоодговор ности је заправо осигурање од одговорности власника моторног возила у случају да коришћењем возила иза зове смрт, повреду тела, на рушавање здравља, односно уништење или оштећење ства ри трећих лица. Другим ре чима, уколико возач својим возилом изазове неку од на ведених штета, неће је пла тити он, већ осигуравајуће друштво код кога је осигуран. Није осигурано само возило, већ одговорност самог возача. Ова врста осигурања уведе на је да би се заштитила лица оштећена у саобраћају која нису допринела настанку ште те, као и имовина трећих лица, јер особа која причини штету
често није имовински способ на да је надокнади. Треба нагласити да право на накнаду штете нема власник моторног возила уколико је повређен или су његове ства ри оштећене, као ни лице које је својевољно ушло у возило, а знало је да је возило украдено. Осим тога, право на накна ду немају ни лица која су по вређена употребом моторног возила за време ауто-мото и картинг такмичења на затво реној стази. Ауто-каско осигурање пред ставља осигуравајућу заштиту од уништења и оштећења во зила у случају саобраћајне нез годе, пожара, пада или удара неког предмета, удара грома, олује, града, снежне лавине, по плаве, експлозије, изненадног термичког или хемијског дело вања споља, земљотреса, мани фестација или демонстрација,
крађе уз допунско уговарање, као и других ризика. Осим сао браћајне незгоде, оно покрива и низ других различитих ри зика, па се услед тога назива и комбиновано осигурање. Овде је ситуација много јаснија јер се ради о штети насталој на вашем возилу. Штета ће бити надокнађена без обзира на то да ли сте ви изазвали удес или неко други.
#2 Које осигурање је обавезно?
Осигурање власника моторних возила од одговорности за ште ту причињену трећим лицима обавезно је по Закону о оба везном осигурању у саобраћају („Сл. гласник РС”, бр. 51/2009). Власник моторног возила ду жан је да при регистрацији мо торног возила поднесе доказ о закљученом уговору о оси гурању од аутоодговорности,
Штете изазване непознатим моторним возилом накнађује Гарантни фонд.
Порески календар 2. јун
● Плаћање доприноса за обавезно социјално осигурање за неисплаћене зараде за април ● Плаћање акцизе за прву половину претходног месеца ● Достављање обавештења о закљученим уговорима по основу естрадних програма у претходном месецу – на Обрасцу ОЗУ
5. јун
● Достављање извештаја о извршењу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом за претходни месец – на обрасцу ИОСИ ● Подношење пореске пријаве о порезу на добит по одбитку на приходе које су остварила нерезидентна правна лица за претходни месец – на Обрасцу ПДПО ● Подношење обрачуна пореза на премије неживотних осигурања за претходни месец – на Обрасцу МОППНО
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
78 10. јун
● Плаћање пореза на премије неживотног осигурања за претходни месец ● Подношење пореске пријаве и плаћање ПДВ-а за мај за пореског дужника који није обвезник ПДВ-а ● Плаћање аконтације пореза на приходе од самосталне делатности за претходни месец ● Плаћање аконтације доприноса на приходе од самосталне делатности за претходни месец ● Плаћање доприноса за свештенике и верске службенике, за домаће држављане запослене у иностранству и за иностране пензионере за претходни месец
16. јун
● Подношење пореске пријаве за ПДВ за претходни месец ● Плаћање ПДВ-а за претходни месец ● Подношење Обрасца ПИД ПДВ-1 уз пореску пријаву ПП ПДВ за мај 2014, ако је статус претежног извозника обвезник стекао у мају 2014. године ● Плаћање аконтације пореза на добит правних лица за претходни месец ● Плаћање акцизе за другу половину претходног месеца
У 7 корака до малопродаје Кроз седам детаљних корака упознајемо вас са свим оним појединостима и условима које је потребно задовољити да бисте се, као предузетник или привредно друштво, бавили малопродајом
трговина
О lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
80
бављање делатности малопродаје подразу мева поштовање низа правних прописа. Трговину могу да обављају лица која имају својство трговаца у складу са Законом о трговини („Сл. гласник РС”, бр. 53/10 и 10/13), а својство трговца имају правна лица и предузет ници који обављају трговину и који су регистровани у складу са важећим прописима. Осим тога, својство трговца имају и физичка лица и то: пољоприв редници, лица која врше про мет уловљене дивљачи, рибе, гљива, дивље флоре и фауне и осталих шумских плодова, као и физичка лица која у виду занимања обављају делатност слободне професије. Доносимо преглед 7 неоп ходних корака које је потреб но испунити да бисте се бавили трговином на мало.
#1 РЕГИСТРАЦИЈА
Поступак регистрације прив редних субјеката регулисан је Законом о поступку регис трације у Агенцији за прив редне регистре („Сл. гласник РС”, бр. 36/11). У том смислу успостављен је једношалтер ски систем регистрације (one stop shop) у оквиру ког је у року од два дана могуће извршити
регистрацију привредног субјекта. Једношалтерски сис тем регистрације омогућио је привредним субјектима да подношењем једне регистра ционе пријаве изврше пот пуну регистрацију привредног субјекта, што подразумева добијање решења о оснивању привредног субјекта које у себи садржи: јединствени матични број привредног субјекта, по рески идентификациони број (ПИБ), чиме је читав поступак скраћен на једну процедуру. Овај поступак се покреће подношењем пријаве Аген цији, а сама пријава се подно си на прописаном обрасцу. Уз пријаву се прилажу прописа ни документи (видети оквир) у оригиналу, овереном препи су или овереној фотокопији, као и доказ о уплати накнаде за вођење поступка регистра ције. Ако је документ поднет на страном језику, прилаже се и превод тог документа сачињен од овлашћеног судског тумача. Одабир претежне делатности Приликом регистрације потребно је уписати делатност којом ће се привредни субје кат претежно бавити. Избор делатности фирме је слободан и врши се на основу Закона о класификацији делатности,
којим је прописано да фирма може имати више делатности од којих само једну наводи као претежну. Делатност се у пријаву уписује у облику ши фре делатности. Списак свих делатности и њихове шифре налазе се у Уредби о класифи кацији делатности, где су де латности разврстане у секторе, који су подељени на области, области су подељене на гране и гране на групе, па је зато ши фра четвороцифрени број. Седиште Седиште привред ног друштва је место из којег се управља пословима друштва и одређује се оснивачким актом и региструје. Пословно име Пословно име је назив под којим привредно друштво послује. Одређује се приликом попуњавања ре гистрационе пријаве. Преду зетник обавља делатност под својим личним именом, име ном неког другог лица или под неким посебним пословним именом. Име се региструје уз додатак назива „предузетник” или скраћенице „пр”. Пуно пословно име преду зетника садржи следеће еле менте: 1) име и презиме оснивача – предузетника;
Kaлендар важења правних аката У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца прес тају да важе (у целости или у делу), односно који одложено ступају на снагу и/или се одложено примењују у целости или у делу: ● Уредба о начину и условима одређивања уједначених цена приступа дистрибутивном систему у условима отварања тржишта електричне енергије, објављена у „Сл. гласнику РС”, бр. 113/2013 од 20. 12. 2013. године – ступила је на снагу 28. децембра 2013, а примењује се од 1. јануара 2014. до 30. јуна 2014. године
● Одлукa о минималним стандардима управљања информационим системом финансијске институције, објављена у „Сл. гласнику РС”, бр. 23/2013 и 113/2013 – примењује се од 1. јула 2014. године на друштва за осигурање, даваоце финансијског лизинга и друштва за управљање добровољним пензијским фондовима ● Правилник о измени Правилника о максимално дозвољеним количинама остатака средстава за заштиту биља у храни и храни за животиње и о храни и храни за животиње за коју се утврђују максимално дозвољене количине остатака средстава за заштиту биља, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 39/2014 од 9. 4. 2014. године – ступио је на снагу 17. априла 2014, а примењује се од 1. јула 2014. године ● Правилник о начину вођења евиденције и садржини потврде о вештачком осемењавању, односно природном парењу, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 30/2014 од 14. 3. 2014. године – ступио је на снагу 22. марта 2014, а примењује се од 1. јула 2014. године
91 lege artis ● јун 2014.
● Одлука о минималним условима организационе и техничке оспособљености друштва за управљање добровољним пензијским фондом, објављена у „Сл. гласнику РС”, бр. 23/2006 – тачке 6) и 8) ове одлуке престају да важе 1. јула 2014. године
www.legeartis.rs
● Закон о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 93/2012 од 28. 9. 2012. године – одредбе члана 10. и члана 32. ст. 1. овог закона примењиваће се од 1. јула 2014. године
Имате питање? Имамо одговор!
ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА
У овој рубрици доносимо одговоре на нека од питања која сте упутили нашем часопису. Подсећамо да питања можете поставити коришћењем одговарајућих е-адреса у заглављу тематских рубрика. Настојаћемо да одговоримо на свако од њих!
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
92
СУДСКИ ПОСТУПЦИ П: За који период застаревају обавезе јавног предузећа за исплату накнаде члановима уп– равног и надзорног одбора? Да ли је у питању општи рок од 10 година, или рок од 3 године? О: Према Закону о јавним предузећима („Сл. гласник РС”, бр. 119/2012 од 17. 12. 2012), одредбом члана 19. прописано je да председник и чланови надзорног одбора имају право на одговарајућу накнаду за рад у надзорном одбору. Висину накнаде из става 1. овог члана утврђује оснивач, на основу извештаја о степену реализације програма пословања јавног предузећа. Закон о привредним друштвима детаљније регулише исплату накнаде члановима надзорног одбора. Исплата накнаде члановима надзорног одбора је према Закону о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011 и 99/2011) прописана чланом 230. (накнада за рад чланова надзорног одбора) који упућује на примену члана 423, а који даље упућује на члан 393. истог Закона који гласи: „Директор има право на накнаду за свој рад, а може
имати и право на стимулацију путем доделе акција. Статутом, одлуком скупштине или одлуком надзорног одбора, ако је управљање друштвом дводомно, одређују се накнада и стимулација из става 1. овог члана или начин њеног одређивања. Висина накнаде и стимулације из става 1. овог члана може зависити од пословних резултата друштва, али та накнада не може бити одређена као учешће у расподели добити друштва. Стимулација из става 1. овог члана може бити одређена и у акцијама, односно варантима друштва или другог друштва које је повезано са друштвом”. Наше мишљење је да уколико председник и чланови надзорног одбора нису запослени у јавном предузећу, у смислу да имају заснован радноправни статус, већ накнаду примају по основу функције, као чланови надзорног одбора за обављање послова из надлежности надзорног одбора, у том случају би потраживање исплате накнаде застаревало у општем року од 10 година, док би у случају да је члан надзорног одбора и запослен, односно има заснован
радни однос у јавном предузећу, у складу с чланом 196. Закона о раду, потраживање исплате накнаде застаревало у року од 3 године. Ово из разлога јер Закон о раду у делу где регулише исплату зараде (чл. 104–117), у сваком члану користи израз „запослени” и „зарада”, а што чланови надзорног одбора нису. Постоји и супротно правно мишљење према ком је према одредбама Закона о раду, регулишући исплату зараде али и накнаде, законодавац имао у виду не само зараду у смислу члана 105. Закона о раду него и сва друга новчана потраживања, односно и накнаде и остала лична примања, па се може рећи да се има применити одредба члана 196. и код потраживања накнаде члану управног, односно надзорног одбора по питању застарелости. ЈАВНЕ НАБАВКЕ П: У ситуацији када је проглашена ванредна ситуација на читавој територији РС, да ли је исправно продужити рок за достављање понуда и њихово отварање, или не?
Подаци од значаја за рад пословних субјеката Износи личних примања запослених
табеле и узорци
ВРСТА ИСПЛАТЕ
ПОРЕСКИ ТРЕТМАН
1. 2. 3. Регрес за коришћење годишњег одмора
Исплата по овом основу је обавезна, у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тач. 6) Закона о раду)
Плаћају се све пореске обавезе као на зараду
Отпремнина код одласка у пензију
Према Закону о раду, исплаћује се најмање у висини 3 просечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику (63.167 × 3 = 189.501)
Не опорезује се до износа троструке месечне зараде по запосленом у Републици према последњем податку (63.167 × 3 = 189.501 дин.)
Јубиларна награда
До висине утврђене општим актом послодавца
Неопорезиво до 17.758 динара годишње
Накнада трошкова превоза до посла и повратка са посла
До висине цене превозне карте у јавном саобраћају
Не опорезује се до висине превозне карте, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.552 дин.
Накнада за исхрану у току рада
Исплата по овом основу је обавезна, у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тач. 5) Закона о раду)
Плаћају се све пореске обавезе као на зараду
Дневница за службено путовање у земљи
До висине прописане општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тач. 2) Закона о раду)
Неопорезиво до 2.132 дин. по дневници
Дневница за службено путовање у иностранство
Најмање у висини утврђеној посебним прописима (члан 118. тач. 3) Закона о раду)
Не опорезује се до износа прописаног Уредбом о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл. гласник”, бр. 86/07)
94 lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
ПО ЗАКОНУ О РАДУ
Теренски додатак (дневна Према Закону о раду, ако се предвиди општим актом, односно накнада за повећане трошкове рада на терену) уговором о раду
Плаћају се све пореске обавезе као на зараду
Корисни модели правних аката Уговор о уступању производних знања и искустава
табеле и узорци
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
98
Уговор о уступању производних знања и искустава
закључен
године, у
, између:
”, из Београда, ул. 1. Холдинг компаније „ (у даљем тексту: Преносилац), коју заступа 2. Привредног друштва „ ул.
.
,и
”, из , (у даљем тексту: Прималац), које заступа
Преамбула Уговорне стране констатују да су године закључиле Уговор о лиценци патента, којим је Преносилац уступио Примаоцу право делимичног економског ”, заштићеног на искоришћавања проналаска под називом „ основу решења за интелектуалну својину о признању патента број од године, а Прималац је преузео право делимичног економског искоришћавања проналаска и обавезу да Преносиоцу плати накнаду за коришћење проналаска. Циљ уговора Уговорне стране приступају закључењу уговора у циљу: а) обезбеђења најцелисходније примене одредаба Уговора о лиценци патента и производно-техничке документације из Уговора о лиценци патента; б) освајања производње лиценцног производа од стране Примаоца; в) пуштања лиценцног производа у промет; г) заштите укупног пословног угледа Преносиоца као носиоца патента и Примаоца као корисника патента. наставак на следећој страни
→
унакрсни поглед
порези и акцизе
радни односи и социјално осигурање
планирање и изградња
судски поступци
компанијско право
буџети
ауторско право и право индустријске својине
Образовање
ЕВРОПСКО ПРАВО
табеле и узорци