LEGE ARTIS - ПРОПИСИ У ПРАКСИ (ДЕЦЕМБАР 2018) by V. M.

ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ISSN 2406-1085

Број 75 / децембар 2018.

DECENIJE

Одговорност за реализацију Уговора о јавним набавкама – примери уочених неправилности приликом инспекцијске контроле

Осврт на нови Закон о бесплатној правној помоћи

Шта доноси Закон о лобирању ЈАВНЕ НАБАВКЕ

●

РАДНО ПРАВО

●

ГРАЂАНСКО ПРАВО

Стицање и располагање имовином велике вредности према Закону о привредним друштвима ●

ПРИВРЕДНО ПРАВО

●

УПРАВНО ПРАВО

●

•

Новине у законским прописима у вези са прометом нелегалних објеката

www.propisiupraksi.rs

Најважније новине новог Закона о јавним набавкама, предвиђене актуелним нацртом

www.legeartis.rs

ИЗДВАЈАМО:

КРИВИЧНО ПРАВО

Зашто баш Зато што је прегледан и једноставан и не захтева никакву специјалну обуку за коришћење (user friendly). Зато што је могућ приступ неограниченом броју докумената у току претплате. Зато што има највећи број прописа, примера судске праксе, правних мишљења, модела и других докумената. Зато што има претраживач који даје прецизно сортиране и брзе резултате претраге. Зато што се документа – прописи и др. – могу претраживати путем одговарајућих синонима који се у правној пракси често користе. Зато што је једини на тржишту који аутоматски бележи најпрегледаније документе сваког претплатника и издваја их на почетној страни. Зато што има мејл-сервис који омогућава претплатницима да о новим прописима, новим примерима судске праксе, новим правним мишљењима и стручним коментарима и другим документима из области које претплатници сами изаберу, буду информисани путем мејла истог дана кад су објављени у бази. Зато што ради са било ког рачунара на интернету, без икакве инсталације, а подржава рад и у интранет окружењу. Зато што је увек ажуран (не захтева ажурирање од стране претплатника). Зато што су текстови докумената и интерфејс доступни на ћирилици или латиници. Зато што се једним кликом могу ископирати текстови у Wоrd или PDF формату. Зато што има најсвеобухватнију и највећу базу судске праксе, са разгранатом структуром по одговарајућим правним гранама и правним институтима. Зато што се из текста прописа једним кликом приступа повезаним документима. Зато што се приликом претраживања појмова добијају већ понуђени резултати.

ПРОПИСИ У ПРАКСИ w w w . l e g e a r t i s . r s

Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а За оснивача и издавача: Горан Грцић и Владимир Здјелар Главни и одговорни уредник Редакције: Јован Матијашевић Главни и одговорни уредник часописа: Ана Фулетин Сарадници: Алжбета Марко Владимир А. Илић Владимир Ђукановић Владимир Саичић Дејан Обренић Драгана Станковић Николић Ивана Стојиљковић Слободанка Келечевић

Лектура: Милица Радованчев Графичка припрема: Мирослав Арамбашић Штампа: Digital art, Београд Редакција: Веле Нигринове 16а, 11000 Београд тел: +381 11 2836-890 факс: +381 11 2836-474 имејл: redakcija@legeartis.rs Часопис излази једанпут месечно (10 бројева и 1 двоброј у оквиру годишње претплате).

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 34 LEGE Artis : прописи у пракси / главни и одговорни уредник Ана Фулетин. - [Штампано изд.] . - Год. 3, бр. 25 (окт. 2014)- . - Београд : ИНГ-ПРО, 2014- (Београд : Digital art). - 28 cm Месечно. - Наслов лат., текст ћир.. - Преузима нумерацију електронског издања. - Друго издање на другом медијуму: Lege Artis (Online) = ISSN 2334-6140 ISSN 2406-1085 = Lege Artis (Штампано изд.)

Када је у питању рубрика Привредно право, настављамо да се бавимо новим решењима у Закону о привредним друштвима и њиховом применом у пракси, при чему је овог пута разматрано достављање, као и стицање и располагање имовином велике вредности. У оквиру исте рубрике налази се и текст о измиривању обавеза путем преузимања – уступања дуга. У пракси се појављују случајеви да се поводом истог догађаја води поступак против правног лица пред прекршајним судом, а против одговорног лица кривични поступак, тако да је овај случај анализиран у рубрици Кривично право. Рубрику Јавне набавке и буџети испуниле су три битне теме: финансирање примарне здравствене заштите из буџета градова и општина, затим одређене неправилности у току реализације уговора о јавној набавци, које су утврђене приликом инспекцијске контроле, као и нова решења из Нацрта закона о јавним набавкама. Поред наведених, ту су и други текстови из области радног права и других области, као и наше сталне рубрике Портал читалаца, Календар правних аката и Регистар прописа донетих између два броја. Осим у штампаном издању, овај часопис је доступан и у електронском облику, на интернет адреси www.legeartis.rs. Редакција

Будимо на вези Часопис Lege Artis – ПРОПИСИ У ПРАКСИ отворен је за сва ваша питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике. Можете их упутити ауторима текстова или на имејл редакције часописа redakcija@legeartis.rs Пратите нас: ● ● ● ●

www.legeartis.rs www.propisi.net www.ingpro.rs www.facebook.com/IngProLegeArtis

1 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Технички уредник: Милена Станковић

У претходних месец дана кроз скупштинску процедуру је прошао већи број закона. Србија је први пут добила Закон о лобирању, па у децембарском броју један текст посвећујемо тој теми, а бавили смо се и новим Законом о бесплатној правној помоћи и новинaма у законским прописима у вези са прометом нелегалних објеката. Информације о новим прописима објављиваћемо у новој рубрици под називом Инфо-правник, у оквиру које ћемо пружати кратка обавештења о свим битним променама у правној регулативи у периоду између изласка два броја нашег часописа, које нису посебно коментарисане у оквиру редовних рубрика. У наредним бројевима такође ћемо се бавити законима који су усвојени током јесењег заседања Скупштине.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

ISSN 2406-1085 Година VII, број 75, ДЕЦЕМБАР 2018.

Поштовани претплатници,

СУДСКА ПРАКСА И СЛУЖБЕНА МИШЉЕЊА Kaлендар важењаправних правних аката Kaлендар важења аката

● Правилник о измени и допуни Правилника о реглоскопима, у „Сл. – одредбе члана 16. ст. 6.објављен и члана 20.гласнику овог закона РС”, бр. 49/15 од 5. 6. 2015. године, а ступиопримењиваће је на снагу 13. 6. 2015. се године од 1. јуна 2016. године

● Правилник о измени и допуни Правилника о реглоскопима, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 49/15 од 5.о6.енергетици, 2015. године, а ступио је на снагу 13.145/14 6. 2015. године ● Закон објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. од 29. 12. 2014. године, а – одредба члана 2. овог правилника важи – одредбе члана 98. ст. 1. тач. 1)1. дојуна 3), члана 99.године и до 2016.

између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС – – од одредбе Међународни уговори”, бр. 2/16 8. 2. 2016. члана године 98. ст. 1. тач. 1) до 3), члана 99. и

225. ступа ст. 1. на тач. 1) до 3) и2016. члана 225. ст. 4. –члана Конвенција снагу 16. јуна године

овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године ● Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни Закон о потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи уговори”, бр. 4/16 од 26. 2. 2016. године

● између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС – – Амандмани ступају на снагу 19. јуна 2016. године Међународни уговори”, бр. 2/16 од 8. 2. 2016. године

Недостојност за наслеђивање Члан 4. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/15)

Недостојност за наслеђивање

Члан 4. Не може наследити на основу закона или завештања, нити стећи какву корист из завештања Члан 4. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/15)

(недостојан је): 1) онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао; Члан 4. 2) онај ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове заили неку његову га је уили томезавештања, спречио; Невештање може наследити на одредбу, основу или закона нити стећи какву корист из завештања 3) онај ко је ује): намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово (недостојан завештање, или га је фалсификовао; 1)4)онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао; онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оставиоца, или му је ускратио 2)нужну онај помоћ; ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове за-

вештање или неку његову одредбу, или га је у томе спречио; на недостојност пази по службеној дужности. 3)Суд онај ко је у намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово завештање, или га је фалсификовао; 4) онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оца је примао пензију својеоставиоца, мајке, а пок.или А. М.му је ускратио О нужну недостојности издржавање није ни било потребно. Не може се помоћ; за наслеђивање суд води рачуна по службеној говорити ни о ускраћивању помоћи оставиоцу, дужности, али је терет чињеничне јер то не произилази из изведених доказа. Суд наинедостојност пази по службеној дужности. тврдње доказа да ова недостојност Код овако утврђеног чињеничног стања, нипостоји, на странци која то тврди. жестепени судови правилно закључују да нема

Из образложења:

основа за примену члана 4. Закона о наслеђивању који регулише појам недостојности наслеђиоца је примао пензијузасвоје мајке,

стране није изостала његовом кривицом. Није се

обавезу издржавања, или ускратио нужну по-

а пок. А. М.

ревизије о погрешној примени матевање. Према ставу 1. тач. 1) овог члана, не може О„Разлози недостојности за наслеђивање издржавање није ни било потребно. Не може се ријалног права нису основани. Према утврђеном се наследити на основу закона или завештања суд води рачуна по службеној говорити ни оизускраћивању помоћи оставиоцу, чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син нити стећи какву корист завештања (недосдужности, али је терет чињеничне јер ко тојенеумишљајно произилази из изведених доказа. пок. А. М. Свог оца је упознао када је имао 10 тојан је), онај усмртио оставиотврдње доказа да ова недостојност година. Дои1992. године имао је ретке контакте са ца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, Код овако утврђеног чињеничног стања, ниоцем, а од те године никако. Брига оцу тврди. са његове недостојан је онај ко се теже огрешио о законску постоји, на странци којао то жестепени судови правилно закључују да нема

основа заовог примену члана 4. Закона о наслеђивању теже огрешио о обавезе издржавања, нити му је моћ. Према ставу 2. члана, суд на недостојИзускратио образложења: регулише појамУ конкретном недостојности за наслеђинужну помоћ. Нису постојали ни друност пазикоји по службеној дужности. ги разлози који би указивали на недостојност за матеслучају, истакнути разлози за недостојност ту- члана, не може „Разлози ревизије о погрешној примени вање. Према ставу 1. тач. 1) овог наслеђивање оца. Тужилац није умишљајно усжиоца да се наследи свог оца,на садаоснову пок. А. М., нису или завештања ријалног права нису основани. Према утврђеном наследити закона мртио свога оца, нити је то покушао. Између њих испуњени. У току поступка у прилог ових својих чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син тужиља нити стећи каквуодговарајуће корист из дозавештања (недосје било само свађе. Није се теже огрешио о затврдњи није пружила пок. А. М. Свогиздржавања оца је упознао кадаПреко је имаоказе. 10 Затотојан онај ко (непостојању) је умишљајно конске обавезе према њему. је суд је), о постојању тихусмртио оставио● Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну година. До 1992. године имао је ретке контакте са ца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, оцем, а од те године никако. Брига о оцу са његове недостојан је онај ко се теже огрешио о законску средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни (6) Трошкови продатих производа износе 1.250.000,00 динара.Укалкулисана разлика у цени је 25%стране није изостала његовом кривицом. Није се обавезу издржавања, или ускратио нужну поуговори”, бр.коштања, 4/16 од 26.што 2. 2016. године на цену износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општојтеже огрешио о обавезе издржавања, нити му је моћ. Према ставу 2. овог члана, суд на недостојстопи износи 312.500,00 динара, од чега на цену коштања 240.000,00 250.000,00 (1.250.000,00 × 20%)ускратио нужну помоћ. Нису постојали ни дру– Амандмани ступају на снагу 19. јуна 2016. године ност пази по службеној дужности. У конкретном и ПДВ(6)на разликупродатих у ценипроизвода 62.500,00износе (312.500,00 × 20%). Трошкови 1.250.000,00 динара.Укалкулисана разлика у цени је 25% ги разлози који би указивали на недостојност за случају, истакнути разлози за недостојност туна цену коштања, што износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општој наслеђивање оца. Тужилац није умишљајно усжиоца да наследи свог оца, сада пок. А. М., нису стопису износи 312.500,00 динара, од чегадресови на цену коштања 240.000,00 250.000,00 × 20%) (7) Купцу фактурисани спортски са обрачунатим ПДВ-ом(1.250.000,00 у износу од 1.875.000,00 дин.мртио свога оца, нити је то покушао. Између њих испуњени. У току поступка у прилог ових својих и ПДВ на разлику у цени 62.500,00 (312.500,00 × 20%). је било само свађе. Није се теже огрешио о затврдњи тужиља није пружила одговарајуће до(8) Купац је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1.875.000,00 динара.дин. (7) Купцу су фактурисани спортски дресови са обрачунатим ПДВ-ом у износу од 1.875.000,00 конске обавезе издржавања према њему. Преко казе. Зато је суд о постојању (непостојању) тих

ПОСТАВИТЕ ПИТАЊЕ НАШЕМ АУТОРУ, НАСТОЈАЋЕМО ДА ОДГОВОРИМО НА СВАКО ОД ЊИХ

(9) Треба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун трошкова и учинака.

Негативне референце у систему јавних набавки Негативне референце у

(10) Треба саставити Извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода.

Последње измене и допуне Закона о јавним набавкама из августа

(8) Купац је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1.875.000,00 динара. и учинака. (9) Треба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун трошкова

(10) Треба саставити Извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода.

систему јавних набавки

(11) Треба прокњижити свођење почетног стања залиха производње на коначно стање залиха про2015. године донеле су собом неколико измена када је реч о (11) Треба прокњижити свођење почетногна стања залиха производње на коначно стање залиха про- производње изводње на крају обрачунског периода бази података из Извештаја о стању залиха Последње измене и допуне Закона о јавним набавкама из августа изводње на крају обрачунског периода на бази података из Извештаја о стању залиха производње негативним о којимаизмена ћемокада говорити на крају обрачунског 2015. годинереференцама донеле су собом неколико је реч о у овом тексту на крају обрачунскогпериода. периода. Напомена: Трошковипродатих продатих производа од 1.250.000,00 динара израчунати су на бази цене Напомена: Трошкови производа од 1.250.000,00 динара израчунати су на бази цене коштања комада×× 1.832,80 1.832,80 динара по комаду), док је док продајна цена спортских од дресова од коштања (682(682 комада динара по комаду), је продајна цена дресова спортских 1.875.000,00 динара по комаду израчуната у износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00). 1.875.000,00 динара по комаду израчуната у износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00).

негативним референцама о којима ћемо говорити у овом тексту

о јавним набавкама из 2008. године. Сходно

АУТОРСКИ ТЕКСТОВИ СА ОБИЉЕМ КОРИСНИХ ПРИМЕРА И СТРУЧНИХ ТУМАЧЕЊА

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Милош Јовић

КК

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

о јавнимтада набавкама из 2008. године. Сходно важећим прописима, наручиоци су имали тада важећим прописима, су имали Милош Јовић могућност да наручиоци одбију понуду уколико поседују могућност да одбију понуду уколико поседују саветник у Управи за јавне набавке саветник у Управи за јавне набавке којидапотврђује понуђач није испуњавао Књижење: доказ којидоказ потврђује понуђач ниједа испуњавао budzeti@legeartis.rs budzeti@legeartis.rs своје по раније закљученим уговорима Књижење: своје обавезе пообавезе раније закљученим уговорима Конто Износ Р. ОПИС 12 питању јавне набавке, појампојам ре оре јавним набавкама су се односили ададсусууу питању јавне набавке, о јавним који набавкама који на суисти се односили на исти бр. дугује потражује дугује потражује Конто Износ Р. ференце има двоструки појавни облик.облик. предмет набавке, за набавке, период од претходних пет ференце има двоструки појавни предмет за период од претходних пет ОПИС 3 4 5 6 бр. 1дугује2 потражује У случају кад одређује додатне услове за година за радове, односно три године за добра дугује потражује У случају кад јавне одређује додатне условеи за 1. 910 Сировине и материјал – спортски дресови 200.000,00 учешће у поступку набавке, наручилац услуге. година за радове, односно три године за добра 1 2 3 4 материјала 5 6 учешће у поступку јавне набавке, наручилацЗакон ио услуге. 9000 Рачун за преузимање залиха 200.000,00 као услов пословног капацитета може захтева јавним набавкама из 2012. године 1. За отварање 910 Сировине и залихе материјал – спортски дресови одређено искуство понуђача које семоже огледазахтева у („Сл. гласникЗакон РС”, бр. о 124/12) значајно је проши из 2012. године почетног стања 1. 1. 2016. за материјала – спортски дресови 200.000,00 каотиуслов пословног капацитета јавним набавкама реализацији уговора истог или сличног предме рио обухват негативних установи 1а 9500 Материјали за израду – спортски дресови 500.000,00 („Сл. гласникреференци, РС”, бр. 124/12) значајно је проши 9000 Рачун за преузимање залиха материјала 200.000,00 ти одређено искуство понуђача које се огледа у та набавке, односно да је у претходном периоду вши их као обавезу за наручиоце, проширујући 9600 Готови производи – спортски дресови 120.000,00 уговора истог или сличног предме рио обухват негативних референци, установи За отварање почетног стања 1. 1. 2016. за залихе материјала – спортски дресови 54реализацији испоручивао добра, извршавао услуге или изво њихово дејство и на сâм поступак јавне набавке Рачун за преузимање залиха недовршене та набавке, да је уконкретне претходном периоду их каотеобавезу за наручиоце, проширујући дио радовеодносно који су предмет јавне на (не само вши на уговоре), установивши својевр 9001 1а 9500 Материјали производње за израду – спортски дресови 500.000,00 500.000,00 бавке. Тада једобра, реч о пословним референцама, сну „црнуњихово листу” понуђача негативних 54 испоручивао извршавао услуге или изво дејство– списак и на сâм поступак јавне набавке Рачун запроизводи преузимање– залиха готових 9600 Готови спортски дресови 120.000,00 које би се условно речено могле назвати позиреференци. 9003 дио радове који су предмет конкретне јавне на (не само на уговоре), те установивши својевр производа 120.000,00 тивним референцама. И док је у том случају Последње измене и допуне Закона о јавним Рачун за преузимање залиха недовршене бавке. Тада је реч о пословним референцама, сну „црну листу” понуђача – списак негативних За отварање почетног 9001 стања залиха недовршене производње и готових производа 1. 1. 2016. године на реч о референцама које понуђача квалификују набавкама из августа 2015. године („Сл. гласник производње 500.000,00 основу података из почетног стања тих залиха из финансијског књиговодства којезаби се условно могле назвати референци. добијање уговораречено о јавној набавци, негативне позиРС”, бр. 68/15) донеле су собом неколико изме2. 9100 Сировине – спортскизалиха дресови готових 1.000.000,00 Рачун изаматеријал преузимање референце су оне које га могу на када је реч о негативним референцама: тивним референцама. Идисквалификова док је у том случају Последње измене и допуне Закона о јавним 9003 производа 120.000,00 Рачун за преузимање набавке материјала ти из „трке” за добијање уговора. ● негативна референца каоавгуста могућност, не игодине оба реч о референцама које понуђача квалификују набавкама из 2015. („Сл. гласник 9010 и робе 1.000.000,00 Институт негативне референце установ веза за наручиоце; За отварање почетног стања залиха недовршене производње и готових производа 1. 1. 2016. године наза добијање уговора о јавној набавци, негативне РС”, бр. 68/15) донеле су собом неколико измељен је ради обезбеђивања поузданијег и солид ● невезивање других, таксативно законом За примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресова основу података из почетног стања тих залиха из финансијског књиговодства референце су онепартнера које га наручиоца, могу дисквалификова на када реч о негативним нијег уговорног а што је ненаведених доказајенегативне референце за референцама: 3а 9500 Материјал за израду – спортски дресови 680.000,00 2. 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 1.000.000,00 претпоставка и рационалнијег одређеност у конкурснојреференца документацији; ти из „трке” за целисходнијег добијање уговора. ● негативна као могућност, не и оба 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 680.000,00 трошења јавних средстава. На тај начин, санк ● прецизирање претходног периода који је Институт негативне референце установ веза за наручиоце; Рачун за преузимање набавке материјала За извршено улагање материјала у производњу у току године 9010 ционишу се понуђачи који не извршавају своје обухваћен негативном референцом; иТрошкови робе зарада, накнада зарада и остали 1.000.000,00 љенобавазе је ради обезбеђивања поузданијег и солид ● невезивање других, таксативно законом у поступку јавне набавке или уговорне ● укидање списка негативних референци. 3б 9502 лични расходи 408.000,00 нијег уговорног партнерананаручиоца, ненаведених доказа негативне референце за обавезе или их не извршавају уговорен начинаишто је За примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресова Трошкови амортизације основних под уговоренимцелисходнијег условима. С друге стране, будући Можда иодређеност најзначајнија измена јестедокументацији; та да претпоставка и рационалнијег у конкурсној 3а 95009503 Материјал за израду – спортски дресови средстава основне делатности 136.000,00680.000,00 да санкција никада није сама себи сврха, управо наручилац више није у обавези, већ има периода који је трошења јавних средстава. На тај начин, санк ● сада прецизирање претходног 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 680.000,00 би свест о могућности да се нађе „на црној листи” могућност да примени негативну референцу ционишу се понуђачи који не извршавају своје обухваћен негативном референцом; код одређеног наручиоца, требало да понуђача према понуђачу. Како су ове законске измене За извршено улагање материјала у производњу у току године обавазе поступкунајавне набавке или уговорне ● укидање списка негативних додатноу мотивише озбиљнији, професионал биле још један корак ближе директивама Европ референци. Трошкови зарада, накнада зарада и остали нији и пословнији приступ извршавању сопстве ске уније из области јавних набавки, и у овом обавезе или их не извршавају на уговорен начин и 3б 9502 лични расходи 408.000,00 обавеза какоусловима. у поступку јавне набавке, тако ибудући сегментуМожда извршено и је усклађивање са „кровним подних уговореним С друге стране, најзначајнија измена јесте та да у реализацији уговора о јавној набавци. прописима” који примену негативне референ Трошкови амортизације основних да санкција никада није сама себи сврха, управо наручилац сада више није у обавези, већ има 9503 У систем јавних набавки у Републици Ср це предвиђају управо као могућност, а не и као средстава основне делатности 136.000,00 би свест о могућности да сесунађе „наЗаконом црној листи” могућност да примени референцу бији, негативне референце уведене обавезу на страни наручиоца. Наиме, негативну опште

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

К А ЛЕ Н Д АРИ ... ● ВАЖЕЊА ПРАВНИХ АКАТА – Конвенција ступа на снагу 16. јуна 2016. године ● ДОГАЂАЈА

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Закон о енергетици, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 145/14 од 29. 12. 2014. године, а Закон о30. потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи ступио је на●снагу 12. 2014. године

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ИЗ ПРВЕ РУКЕ

члана 225. ст. 1. тач. 1) до 3) и члана 225. ст. 4. овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године

У склопу новог формата којикарактеристичне од овог броја можете пратити усасвим нашем часопису доносимо неке случајеве судскечасопису праксе, а који се овом приликом односе на пратити у из нашем доносимо неке карактеристичне недостојност наслеђивање случајеве из за судске праксе, а који се овом приликом односе на недостојност за наслеђивање

103

lege artis ● maj 2016.

ступио је на снагу 30. 12. 2014. године

103 lege artis ● maj 2016.

– одредба члана 2. овог правилника важи до 1. јуна 2016. године

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

– одредбе члана 16. ст. 6. и члана 20. овог закона

● Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, објављен у „Сл. гласнику примењиваће се од 1. јуна 2016. године РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио је на снагу 21. 2. 2015. године

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

– примењује се објављен од 13. маја године ● Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, у „Сл.2016. гласнику РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио је на снагу 21. 2. 2015. године

У склопу сасвим новог формата који од овог броја можете

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● службеног пасоша, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио – примењује се од 13. маја 2016. године је на снагу 13. 2. 2016. године

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Правилник о измени Правилника о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и службеног пасоша, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио Правилник о измени Правилника о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и је на снагу 13. 2. 2016. године

Недостојност за за наслеђивање Недостојност наслеђивање www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

или се одложено примењују у целости или у делу:

Про П ра кси ПроПиси П и си ууП ра к си

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају да важе (у целости или у делу), односно који одложено ступају на снагу и/ да важе (у илипримењују у делу), уодносно који одложено ступају на снагу и/ илицелости се одложено целости или у делу:

код одређеног наручиоца, требало да понуђача додатно мотивише на озбиљнији, професионал

према понуђачу. Како су ове законске измене биле још један корак ближе директивама Европ

У овом броју... ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ Најважније новине новог Закона о јавним набавкама, предвиђене актуелним нацртом

Право и могућност финансирања примарне здравствене заштите из буџета општина и градова у здравственим установама чији су оснивачи општине и градови

РАДНО ПРАВО 22 Обавезе послодавца у случају повреде на раду или професионалног обољења запослених ПРИВРЕДНО ПРАВО 27

Достављање привредним друштвима, адреса за пријем поштанских пошиљки и адреса за пријем електронске поште

31 Стицање и располагање имовином велике вредности према Закону о привредним друштвима 35

Измиривање обавеза и наплата потраживања путем преузимања – уступања дуга

Новине у законским прописима у вези са прометом нелегалних објеката

КРИВИЧНО ПРАВО 47

Одговорност правног лица за прекршај у случају када се води кривични поступак против одговорног лица

УНАКРСНИ ПОГЛЕД 52

Осврт на нови Закон о бесплатној правној помоћи

Шта доноси Закон о лобирању

РУБРИКЕ 63

Инфо-правник... између два броја...

Портал читалаца

Календар важења правних аката

Преглед прописа донетих између два броја

3 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

ГРАЂАНСКО ПРАВО

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

Најважније новине новог Закона о јавним набавкама, предвиђене актуелним нацртом

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Нацртом је предложено да ће Закон ступити на снагу 1. јануара 2019. године, при чему ће садржати одредбу о одложеној примени за шест месеци од ступања на снагу, односно почеће да се примењује од 1. јуна 2019. године. Драгана Станковић Николић, дипл. правник и сертификовани предавач за обуку службеника за јавне набавке

оком октобра месеца 2018. године Министарство финансија и Управа за јавне набавке, у сарадњи са Привредном комором Србије, организовали су три округла стола у оквиру Програма јавне расправе о Нацрту закона о јавним набавкама у просторијама Привредне коморе Србије и то у Београду, Нишу и Новом Саду. Присутним учесницима јавне расправе, представницима наручилаца и привредницима, презентована су решења предложена у тексту новог нацрта закона, која су усаглашена са директивама и другим актима Европске уније у области јавних набавки. Након презентације уследила је конструктивна расправа, која се састојала од критика и похвала Нацртом предложених решења, а најављени су и бројни писани коментари за решавање појединих питања на другачији начин, након чега је окончана јавна расправа. На основу ових активности очекује се доношење предлога закона, а потом и усвајање самог закона од стране Народне скупштине Републике Србије до краја ове године. Зашто нам је потребна усклађеност са прописима Европске уније?

Стратегијом развоја јавних набавки у Републици Србији за период 2014–2018. године („Сл. гласник РС”, бр. 122/2014), као један од стратешких циљева реформе јавних набавки у Републици Србији, предвиђено је усаглашавање домаћих прописа са директивама и другим актима Европске уније у области јавних набавки и њихово пуно спровођење у пракси. Усклађеност законодавног оквира није само себи циљ, већ да се сложени поступци јавних набавки спроводе законито и у складу са начелима јавне набавке, односно транспарентно и ефикасно, као и да се омогући што већа тржишна конкуренција и једнакост свих заинтересованих лица, без дискриминације. Поред тога, циљ законодавног оквира јавне набавке јесте да се кроз ефикасну и транспарентну процедуру јавне набавке оствари позитивна интеракција државе са привредним субјектима за добробит друштва у целини, а посебно за добробит и развој малих и средњих предузећа. Одредбе које су усклађене са директивама имају за циљ повећање транспарентности и флексибилности поступака јавне набавке, смањење административног терета коришћењем електронских средстава и поједностављен начин доказивања критеријума за квалитативни избор привредног субјекта (изјава о испуњености критеријума на стандардном обрасцу уместо потврда

5 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Приликом читања одредби Нацрта, ради правилног разумевања треба имати у виду: да појам „наручилац” означава и јавног и секторског наручиоца; да су секторске делатности делатности у области водопривреде, енергетике, саобраћаја и поштанских услуга; да је јавни наручилац: 1) Република Србија, односно републички органи; 2) органи аутономне покрајине; 3) органи јединице локалне самоуправе и месна самоуправа; 4) правна лица основана у циљу задовољавања потреба у општем интересу, која немају индустријски или трговински карактер, ако је испуњен било који од следећих услова: (1) да се више од 50% финансира из средстава јавног наручиоца; (2) да надзор над радом тих правних лица врши јавни наручилац; (3) да више од половине чланова органа надзора или органа управљања тих правних лица именује јавни наручилац; као и да наручиоца може да чини група наручилаца, као и да је секторски наручилац јавни наручилац који обавља секторску делатност. Нацртом је такође разрађен дугогодишњи проблем у пракси који даје одговор на питање које су то потребе које имају индустријски или трговински карактер. Потребе које имају индустријски или трговински карактер, у смислу одредби овог нацрта, јесу оне потребе које задовољава правно лице које послује у редовним тржишним условима, а за циљ има остварење добити и само сноси губитке који произлазе из његове делатности. Овде је кључно да се губитак не надокнађује јавним средствима, односно новцем пореских обвезника. Једна од веома важних и кључних новина јесте и та да су лимити за прагове испод којих наручиоци нису у обавези да примењују Закон о јавним набавкама знатно повећани у односу на важећи закон. Тако је предвиђено да се одредбе овог закона не примењују на набавку када је вредност: ● добара и услуга мања од 1.000.000,00 динара и када је у питању јавни наручилац; ● добара и услуга мања од 2.000.000,00 динара када је у питању секторски наручилац; ● радова мања од 5.000.000,00 динара када су у питању наручиоци, што значи да је ово лимит и за јавног и за секторског наручиоца;

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

које издају надлежни органи). Циљ изјаве о испуњености критеријума јесте смањење формалности и трошкова приликом прибављања доказа. По новом решењу довољно је да привредни субјект, ради доказивања непостојања основа за искључење из поступка јавне набавке и испуњење критеријума за избор, у понуди или у пријави за учешће достави попуњени стандардни образац, као изјаву да испуњава наведене критеријуме, док ће на крају поступка само од понуђача који је поднео економски најповољнију понуду бити захтевано да достави ажурне пропратне документе, односно потврде и другу документацију којом доказује да је испунио прописане критеријуме. Нацрт закона о јавним набавкама садржи одредбе које су у складу са следећим актима Европске уније: 1) Директивом Европског парламента и Савета 2014/24/ЕУ од 26. фебруара 2014. године о јавним набавкама и стављању ван снаге Директиве 2004/18/ЕЗ; 2) Директивом Европског парламента и Савета 2014/25/ЕУ од 26. фебруара 2014. године о набавкама наручилаца који обављају делатности у области водопривреде, енергетике, саобраћаја и поштанских услуга и стављању ван снаге Директиве 2004/17/ЕЗ; 3) Директивoм Европског парламента и Савета 2007/66/ ЕЗ од 11. децембра 2007. године којом се мења Директива Савета 89/665/ЕЕЗ и 92/13/ЕЕЗ у погледу побољшања делотворности поступака ревизије у вези са доделом јавних уговора; 4) Директивом Европског парламента и Савета 2009/81/ЕЗ од 13. јула 2009. године о усклађивању процедура за доделу одређених уговора о радовима, уговора о набавкама и уговора о услугама од стране наручилаца у области одбране и безбедности (поступак спровођења јавних набавки у овој области уредиће се прописом Владе). Осим тога, Нацртом су предвиђене бројне новине, од којих ће у наставку текста бити издвојене најважније. Текст Нацрта је много обимнији од важећег Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр. 124/12, 14/15 и 68/15), а састоји се од XIX глава, 247 чланова и 9 прилога.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

●

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

добара и услуга мања од 15.000.000,00 динара када су у питању дипломатске мисије и дипломатско-конзуларна представништва; ● радова мања од 100.000.000,00 динара када су у питању дипломатске мисије и дипломатско-конзуларна представништва; ● друштвених и других посебних услуга мања од 15.000.000,00 динара када је у питању јавни наручилац и ● друштвених и других посебних услуга мања од 20.000.000,00 динара када је у питању секторски наручилац. Друштвене и друге посебне услуге предвиђене су у Прилогу 7 и то су: здравствене услуге социјалне заштите и сродне услуге, административне услуге, услуге социјалних служби, служби у образовању, здравству и области културе; услуге обавезног социјалног осигурања, услуге у вези са радним накнадама; остале јавне, друштвене и личне услуге, укључујући услуге синдиката, политичких синдиката, политичких организација, удружења младих и услуге других организација са чланством; верске услуге; услуге хотела и ресторана, мензе, кетеринга, школских оброка; правне услуге, ако нису искључене у складу са чланом 24. тачка 4) овог нацрта закона; као и остале услуге управе и јавних служби, пружање услуга заједници, услуге у вези са затворима, поштанске, међународне, услуге истраге и обезбеђења, правне услуге ако нису искључене по другом основу из члана 24. овог нацрта, услуге у вези са затворима итд. Да би поспешио развој малих и средњих предузећа, законодавац се у Нацрту определио за могућност обликовања предмета јавне набавке по партијама кад год је то прикладно или могуће. Тако је одредбама Нацрта предвидео партије у свим поступцима као могућност, а у оним поступцима чија је вредност једнака или већа од износа европских прагова, приликом одређивања предмета набавке јавни наручилац треба да размотри прикладност обликовања предмета јавне набавке у више партија. У случају да закључи да подела предмета јавне набавке у партије није прикладна, у извештају о поступку јавне набавке обавезно наводи главне разлоге тог закључка. То значи да у

том случају, ако предмет није обликовао по партијама, мора да образложи зашто није било прикладно или могуће да се предмет обликује по партијама. Новина је и то да је наручилац, када обликује предмет јавне набавке по партијама, дужан да у јавном позиву, позиву за подношење пријава или позиву за подношење понуде, односно преговарање у случају система квалификације, одреди да ли заинтересована лица понуде могу да поднесу за једну, више или за све партије. Наручилац по овом нацрту може да ограничи број партија које могу да се доделе једном понуђачу. Ова могућност ограничења од стране наручиоца потпуно је ново решење које се до сада није примењивало у јавним набавкама. Поред тога, појавиле су се новине које се односе на врсте поступака. Према Нацрту закона предвиђене су следеће врсте поступака: отворени; рестриктивни; конкурентни поступак са преговарањем; конкурентни дијалог; преговарачки поступак са објављивањем јавног позива; партнерство за иновације; преговарачки поступак без објављивања јавног позива. Из наведених одредби Нацрта закона произлази да нови Закон о јавним набавкама неће предвиђати поступак јавне набавке мале вредности и квалификациони поступак, као што је то било у досадашњим законским решењима, већ се предвиђа укупно седам врста поступака јавних набавки, од чега два потпуно нова поступка, и то конкурентни поступак са преговарањем и партнерство за иновације. Конкурентни поступак са преговарањем представља поступак који јавни наручилац може да спроводи у следећим случајевима: ● када потребе јавног наручиоца не могу да се задовоље без прилагођавања лако доступних решења; ● када уговор обухвата пројектовање или иновативна решења; ● када уговор не може да се додели без претходних преговора због специфичних околности које се односе на природу, сложеност, правну или финансијску структуру предмета јавне набавке или с њима повезаним ризицима;

● када

7 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Порталу јавних набавки и на својој интернет страници у року од десет дана од дана доношења. Новина је и то што је у овом сегменту повећана транспарентност тако што се наручилац обавезује да, поред објављивања плана на Порталу јавних набавки, исти објави и на својој интернет страници, што до сада није било законско решење. Изменом и допуном плана јавних набавки сматра се планирање нове јавне набавке, измена предмета јавне набавке и повећање процењене вредности јавне набавке за више од 10%. Наручилац и даље није дужан да објави процењену вредност јавне набавке и податке из плана јавних набавки ако исти представљају пословну тајну у смислу закона којим се уређује заштита пословне тајне или тајне податке у смислу закона којим се уређује тајност података. Услов за покретање поступка јавне набавке и даље је набавка предвиђена у годишњем плану јавне набавке. Наручилац израђује и објављује план јавних набавки на обрасцу чији садржај утврђује Канцеларија за јавне набавке (нови назив за Управу за јавне набавке). Оно што по важећем Закону о јавним набавкама представља обавезне услове за избор најповољније понуде, то су по Нацрту овог закона критеријуми за квалитативни избор привредног субјекта, који могу да представљају основ за искључење привредног субјекта. Наиме, наручилац је дужан да искључи привредног субјекта из поступка јавне набавке ако: 1) привредни субјект не докаже да његов законски заступник и он у периоду од претходних пет година од дана истека рока за подношење понуда, односно пријава нису правоснажно осуђени, осим ако правоснажном пресудом није утврђен други период забране учешћа у поступку јавне набавке, за: (1) кривично дело које је извршио као члан организоване криминалне групе и кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела; (2) кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица, кривично дело злоупотреба

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

јавни наручилац не може са довољном прецизношћу да утврди техничке спецификације предмета набавке јер се ради о сложеним предметима набавке и ● када су у претходно спроведеном отвореном или рестриктивном поступку све понуде биле неприхватљиве, када није дужан да објави јавни позив ако позове све који су у отвореном или рестриктивном поступку поднели понуду и испунили критеријуме за квалитативни избор. Ако овај поступак покреће по другим основима, јавни наручилац објављује јавни позив. Партнерство за иновације такође је нова врста поступка јавне набавке, који за циљ има развој иновативних добара, услуга или радова и њихову накнадну набавку, под условом да је у складу са степеном израде и максималним трошковима договореним између наручиоца и учесника у партнерству за иновације. Наручилац може да спроводи поступак партнерства за иновације ако има потребу за иновативним добрима, услугама или радовима коју не може да задовољи набавком добара, услуга или радова који су доступни на тржишту. Овај поступак се спроводи етапно, односно у више узастопних фаза, поштујући редослед корака у процесу истраживања и иновација, који могу да укључе производњу добара, пружање услуга или извршење радова. У овом поступку утврђују се привремени циљеви које партнери треба да остваре по фазама, па се предвиђа и фазно плаћање. Наручилац у овом поступку објављује јавни позив. У документацији даје опис потреба за иновативним добрима, услугама или радовима. Поменуто партнерство наручилац може да успостави са једним или више партнера. Планирање јавних набавки према Нацрту закона није претрпело велике измене. Наиме, наручилац је и даље дужан да донесе годишњи план јавних набавки, који садржи следеће податке: 1) предмет јавне набавке; 2) процењену вредност јавне набавке; 3) врсту поступка јавне набавке; 4) оквирно време покретања поступка. План јавних набавки и све његове касније измене или допуне наручилац објављује на

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

у вези са јавном набавком, кривично дело примање мита у обављању привредне делатности, кривично дело давање мита у обављању привредне делатности, кривично дело злоупотреба службеног положаја, кривично дело трговина утицајем, кривично дело примање мита и кривично дело давање мита; кривично дело превара, кривично дело неосновано добијање и коришћење кредита и друге погодности, кривично дело превара у обављању привредне делатности и кривично дело пореска утаја; кривично дело тероризам, кривично дело јавно подстицање на извршење терористичких дела, кривично дело врбовање и обучавање за вршење терористичких дела и кривично дело терористичко удруживање; кривично дело прање новца, кривично дело финансирање тероризма; кривично дело трговина људима и кривично дело заснивање ропског односа и превоз лица у ропском односу; 2) привредни субјект не докаже да је измирио доспеле порезе и доприносе за обавезно социјално осигурање или да му је обавезујућим споразумом или решењем, у складу са посебним прописом, одобрено одлагање плаћања дуга, укључујући све настале камате и новчане казне; 3) утврди да је привредни субјект у периоду од претходне две године од дана истека рока за подношење понуда односно пријава повредио обавезе у области заштите животне средине, социјалног и радног права, укључујући колективне уговоре, а нарочито обавезу исплате уговорене зараде или других обавезних исплата, укључујући и обавезе у складу с одредбама међународних конвенција које су наведене у Прилогу 8. овог нацрта закона; 4) постоји сукоб интереса у смислу овог закона, који не може да се отклони другим мање драстичним мерама; 5) утврди да је привредни субјект покушао да изврши непримерен утицај на поступак одлучивања наручиоца или да дође до поверљивих података који би могли да му омогуће предност у поступку јавне набавке или је доставио обмањујуће податке који могу да утичу на одлуке које се тичу искључења привредног субјекта, избора привредног субјекта или доделе уговора.

Наручилац факултативно може да предвиди у конкурсној документацији да ће искључити привредног субјекта ако у било ком тренутку поступка јавне набавке: 1) утврди да је привредни субјект у стечају, да је неспособан за плаћање или је у поступку ликвидације, да његовом имовином управља стечајни (ликвидациони) управник или суд, да је у аранжману погодбе са повериоцима, да је престао да обавља пословну делатност или је у било каквој истоврсној ситуацији која произлази из сличног поступка према националним законима и прописима; 2) утврди да је правоснажном пресудом или одлуком другог надлежног органа утврђена одговорност привредног субјекта за тежак облик непрофесионалног поступања, који доводи у питање његов интегритет, у периоду од претходне три године од дана истека рока за подношење понуда односно пријава, осим ако правоснажном пресудом или одлуком другог надлежног органа није утврђен други период забране учешћа у поступку јавне набавке; 3) утврди да је одлуком надлежног органа за заштиту конкуренције утврђено да је привредни субјект вршио договоре са другим привредним субјектима у циљу нарушавања конкуренције у периоду од претходне три године од дана истека рока за подношење понуда; 4) утврди да постоји нарушавање конкуренције због претходног учешћа привредног субјекта у припреми поступка набавке, која не може да се отклони другим мање драстичним мерама; 5) утврди да привредни субјект у периоду од претходне три године од дана истека рока за подношење понуда није испуњавао обавезе из раније закључених уговора о јавној набавци или раније закљученог концесионог уговора, чија је последица била раскид тог уговора, наплата средства обезбеђења, накнада штете или друга слична санкција; 6) утврди да је привредни субјект у поступцима јавних набавки у периоду од претходне три године од дана истека рока за подношење понуда доставио неистините податке потребне за проверу одсуства основа за искључење или критеријума за избор

ИНГ-ПРО САВЕТОВАЊА ИНГ-ПРО организује скупове, саветовања, семинаре и обуке с правном и финансијском тематиком, представљајући прописе који су не само актуелни већ су и у најширој примени у оквиру законодавства Републике Србије. Овакав вид организације постао је неизбежан начин упознавања с бројним недоумицама и проблемима у пракси, али и пут ка њиховом бржем и успешнијем превазилажењу како би се омогућила сврсисходна и адекватна примена прописа. Предавачи су врсни и посвећени стручњаци који настоје да подстакну учеснике на промишљање најделотворнијег начина за превазилажење немалих проблема и повећање ефикасности из области које су тема саветовања. Саветовања се одржавају у пријатном амбијенту, у технички потпуно опремљеним салама, са паузама за кафу и ручак. На нашим интернет странама www.propisi.net, www.legeartis.rs и www.poslovnisavetnik.net увек се можете информисати о актуелним саветовањима и, уколико сте заинтересовани, попунити електронску пријаву. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

9 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

скраћени где год је то било могуће и отклоњене су досадашње правне празнине. Уколико подносилац захтева не уплати таксу за улагање захтева за заштиту права, такав захтев се одбацује решењем, без позивања на допуну као што је то данас случај. Таксе за улагање захтева за заштиту права мање су у појединим случајевима и крећу се у распону од 80.000 динара до највише 1.200.000 динара. Скраћен је рок за покретање управног спора против одлука Републичке комисије, па уместо досадашњих 30 износи 15 дана од дана пријема одлуке Републичке комисије. Нацртом је такође предвиђено да ће се већина подзаконских аката донети до почетка примене новог закона, као и да ће одредбе које се односе на комуникацију електронским средствима почети да се примењују када се испуне одређени технички услови, а најкасније 1. јуна 2020. године. Прекршајни поступци из ове области и у првом степену враћају се у надлежност прекршајним судовима, па ће ове предмете преузети надлежни прекршајни судови од Републичке комисије за заштиту права у року од 30 дана од дана почетка примене Закона. У ишчекивању предлога овог закона може да се закључи да се очекује нов и модеран Закон о јавним набавкама, усклађен са европским нормама из ове области и националним законодавством.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

привредног субјекта или да није био у стању да достави доказе о испуњености критеријума за квалитативни избор привредног субјекта уколико је, као средство доказивања, користио изјаву из члана 118. овог нацрта закона. Осим тога, оно што су по важећем Закону о јавним набавкама додатни услови за учешће у поступку јавне набавке, то су по Нацрту критеријуми за избор привредног субјекта. Ове критеријуме наручилац може да одреди у конкурсној документацији и они се односе на испуњеност услова за обављање професионалне делатности; финансијски и економски капацитет и технички и стручни капацитет. Постављени критеријуми се доказују изјавом на стандардном обрасцу који уређује Канцеларија за јавне набавке, о чему је већ било речи. Новина је и то да наручилац додељује уговор економски најповољнијој понуди на основу једног од следећих критеријума: ● цене; ● трошка ефикасности, као што је нпр. трошак животног циклуса; ● односа цене и квалитета, односно односа трошка и квалитета који се оцењује на основу критеријума, укључујући квалитативне, еколошке и/или социјалне аспекте, повезане са предметом уговора о јавној набавци. Поступак заштите права такође је унапређен одредбама Нацрта овог закона. Рокови су

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Одговорност за реализацију Уговора о јавним набавкама – примери уочених неправилности приликом инспекцијске контроле Приликом реализације уговора након спроведеног поступка јавне набавке, односно Уговора о јавној набавци, уочене су одређене неправилности које ће бити предмет анализе у овом тексту. Слободанка Келечевић, дипл. правник, виши буџетски инспектор у Министарству финансија

Уводни део

циљу наменског и законитог коришћења средстава наручилац је дужан да набавку добара, радова и услуга изврши на правилан и законит начин, тј. онако како је прописано одредбама Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр. 124/2012, 14/2015 и 68/2015). Закључивањем Уговора о јавној набавци поступак набавке је окончан и приступа се реализацији закљученог уговора. Од понашања уговорних страна, тј. од наручиоца и извршиоца зависи да ли се Уговор реализовао у складу са Законом и уговореним одредбама. Подсетник: Да би извршио набавку на законит начин, наручилац припрема конкурсну документацију у складу са чланом 61. Закона о јавним набавкама, па је, сходно том члану, у конкурсној документацији дужан да, измећу осталог, утврди врсту, техничке карактеристике (спецификације), квалитет, количину и опис добара, радова или услуга, затим начин спровођења контроле и обезбеђивања гаранције квалитета, рок извршења, место извршења или испоруке добара, евентуалне додатне

услуге и сл., као и техничку документацију и планове, образац цене и др., зависно од врсте поступка и природе предмета јавне набавке, дакле елементе које ће садржати Уговор о јавној набавци. Овде треба истаћи да су Законом о јавним набавкама (члан 115. Закона) прописане измене током трајања уговора, тако да након закључења Уговора о јавној набавци наручилац може да повећа обим предмета набавке без спровођења поступка јавне набавке, с тим да вредност Уговора може да се повећа максимално до 5% од укупне вредности првобитно закљученог уговора, при чему укупна вредност повећања Уговора не може да буде већа од вредности из члана 39. став 1. овог закона, тј. од 5.000.000,00 динара. Такође, након закључења Уговора о јавној набавци наручилац може да дозволи промену цене и других битних елемената Уговора из објективних разлога, који морају бити јасно и прецизно одређени у конкурсној документацији и Уговору о јавној набавци, односно предвиђени посебним прописима. Променом цене, у смислу овог члана, не сматра се усклађивање цене са унапред јасно дефинисаним параметрима у Уговору и конкурсној документацији. Уочени су случајеви у којима после закључења Уговора о јавној набавци уговорне стране закључе Анекс Уговора супротно одредбама претходно наведеног члана, затим да се не поштују одредбе закљученог уговора,

најчешће приликом плаћања, односно измиривања уговорене обавезе, тако да се плаћање изврши пре уговореног рока, као и случајеви у којима се плаћање изврши у складу са уговореним роком, али понуђач – извршилац Уговора делимично или у целости није испунио своју уговорену обавезу и др.

Одговорна лица за реализацију Уговора

Пример 1:

11 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Контролисани субјект је, након спроведеног поступка јавне набавке мале вредности, закључио уговор чији је предмет адаптација дела просторија. Уговорено је да ће се набавка извршити у свему према понуди – предрачуну понуђача по цени од 2.826.663,45 динара, са ПДВ-ом, као и да ће се цена исплатити на следећи начин: авансно 50%, а остатак од 50% по успешно окончаним радовима и извршеном техничком пријему. Понуђач се обавезао да ће радове извршити у року не дужем од 30 календарских дана од дана уплате аванса. Уговорне стране су се сагласиле да ће све спорове и разлике у тумачењу овог уговора решавати првенствено у духу разумевања и пријатељских односа, а у случају да је неспоразум немогуће решити договором, уговорена је надлежност суда. Уплата аванса у износу од 2.826.663,45 динара извршена је сагласно уговору, а радови би требало да буду завршени најкасније до краја те године јер се понуђач обавезао да ће радове извршити у року не дужем од 30 календарских дана од дана уплате аванса. Понуђач – извођач радова испоставио је наручиоцу коначни рачун, са приложеном спецификацијом изведених радова по Уговору о јавној набавци. На рачуну се налази печат и потпис лица које је по Уговору именовано

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

За реализацију Уговора о јавној набавци одговоран је руководилац, односно функционер наручиоца. Његова одговорност произлази из одредаба члана 71. ставови 1. и 2. Закона о буџетском систему, као и из одредаба члана 56. став 2. и члана 58. ставови 1. и 2. истог закона. Одредбама члана 71. ставови 1. и 2. Закона о буџетском систему прописано је да је функционер, односно руководилац директног односно индиректног корисника буџетских средстава одговоран за преузимање обавеза и њихову верификацију, затим за издавање налога за плаћање које треба извршити из средстава органа којим руководи и издавање налога за уплату средстава која припадају буџету, као и за закониту, наменску, економичну и ефикасну употребу буџетских апропријација. Одредбама члана 56. став 2. Закона о буџетском систему прописано је да корисници буџетских средстава преузимају обавезе на основу писаног уговора или другог правног акта. Одредбама члана 58. ставови 1. и 2. Закона о буџетском систему прописано је да се расход и издатак из буџета заснива на рачуноводственој документацији, као и да правни основ у складу са законом и износ преузетих обавеза, који проистичу из изворне рачуноводствене документације, морају бити сачињени и потврђени у писаној форми пре плаћања обавезе. Повредом претходно наведених одредаба чл. 71. ставови 1. и 2, чл. 56. став 2. и чл. 58. ставови 1. и 2. Закона о буџетском систему одговорно лице чини прекршај из члана 103. став 1. тачка 4) Закона о буџетском систему.

Одредбама члана 103. став 1. тачка 4) Закона о буџетском систему прописано је да ће се за ове прекршаје одговорно лице корисника буџетских средстава, одговорно лице корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање или друго одговорно лице казнити новчаном казном од 10.000 до 2.000.000 динара. Важно је да се овде истакне да, пропуштањем своје дужности, која је установљена наведеним одредбама, зависно од неправилности одговорно лице и кривично може да одговара, сходно одредбама Кривичног законика („Сл. гласник РС”, бр. 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 – испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 и 94/2016). У наставку текста уследиће приказ неправилности које се најчешће јављају.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

за лице одговорно за праћење реализације уговора, као и печат наручиоца и потпис одговорног лица наручиоца, којим се потврђује да су радови извршени у складу са понудом. Извођач радова није испунио своју уговорну обавезу, односно није извршио радове у року од 30 календарских дана од дана уплате аванса. Одговорно лице је пропуштањем своје дужности, која је установљена одредбама члана 71. став 2. Закона о буџетском систему, којим је регулисана одговорност руководиоца директног односно индиректног корисника буџетских средстава за закониту, наменску, економичну и ефикасну употребу буџетских апропријација, починило прекршај из члана 103. став 1. тачка 4. истог закона, и то зато што није предузело одговарајући поступак пред судом, чија је надлежност уговорена ради заштите интереса наручиоца, због кашњења завршетка радова дуже од једне године у односу на уговорени рок извођача радова са којим је наручилац закључио предметни уговор, након спроведеног поступка јавне набавке чији је предмет био адаптација дела просторија.

Пример 2: Уговором о пружању услуга са одабраним понуђачем уговорена је цена услуга у износу од 1.934.020,00 динара, са обрачунатим ПДВ-ом. У периоду од 1. 1. 2017. до 31. 12. 2017. године добављач је по основу закљученог уговора наручиоцу испоставио фактуре у укупном износу од 3.568.957,09 динара, са ПДВ-ом, који је знатно већи од уговореног. Контролом улазних рачуна пружаоца услуга у 2017. години констатовано је да у фактурама које су биле обухваћене контролом није било могуће утврдити да ли су материјал и резервни делови фактурисани у складу са ценовником пружаоца услуга. Наиме, у радним налозима приложеним уз фактуре нема ознака шифри материјала и резервних делова, а исти се ни по опису нису могли пронаћи у приложеном ценовнику. Упоредивост фактурисаних износа са ценовницима неопходна је зато што је предметним уговором одређено да је наручилац, као корисник услуге, обавезан да делове и њихову уградњу плати према испостављеној фактури

пружаоца услуге, по ценовнику који је достављен у понуди. Такође нису састављани ни записници о примопредаји, који су предвиђени Уговором и представљају основ за остварење права корисника услуга на рекламације у уговореном гарантном року. Одобравањем исплата по рачунима у којима није могуће утврдити исправност фактурисаног износа, а такође и без записника о примопредаји, чије је састављање уговорено ради заштите интереса наручиоца, одговорно лице корисника средстава починило је прекршај из члана 103. став 1. тачка 4. Закона о буџетском систему, у вези са чланом 56. став 2. и чланом 58. ставови 1. и 2. истог закона.

Пример 3: Наручилац је са Агенцијом за пројектовање закључио Уговор за израду пројекта за доградњу објекта на дан 5. 4. 2017. године, као са изабраним понуђачем, извршиоцем услуге, после спроведеног поступка јавне набавке. Предмет овог уговора је набавка услуге израде пројектне документације за потребе наручиоца, у свему према спецификацији из конкурсне документације наручиоца. Понуђач – извршилац услуге обавезао се да за потребе наручиоца изради пројектну документацију и да је заврши у свему према спецификацији/пројектном задатку из конкурсне документације и у складу са понудом, а према важећим техничким прописима, стандардима и нормативима из ове области. Укупно уговорена цена исказана је у динарима, у висини од 1.000.000,00 динара, са ПДВ-ом, као у понуди. Уговорено је да се плаћање врши уплатом на рачун понуђача – извршиоца услуге у року од 45 дана од дана завршетка и предаје пројектне документације наручиоцу, као и предаје исправне рачуноводствене исправе – фактуре. Уговорени рок за израду пројектне документације износи 30 календарских дана од дана закључења Уговора. Извршилац услуге обавезао се да послове изврши у складу са одредбама Закона о планирању и изградњи и другим важећим законима, прописима и стандардима који важе за ову врсту посла,

Уговором о набавци архитектонских услуга утврђено је да је предмет Уговора пружање архитектонских услуга, тј. услуга израде и достављања техничке документације за потребе наручиоца, у свему према достављеној понуди добављача и техничкој спецификацији предмета јавне набавке и обрасцу понуде, који су у прилогу и саставни су део Уговора. Дефинисано је да уговорну цену чине јединичне цене предметних услуга из прихваћене понуде добављача и утврђене потребе за

13 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Пример 4:

вршењем предметних услуга које дефинише наручилац, а укупна уговорна вредност износи до 3.000.000,00 динара са ПДВ-ом, на годишњем нивоу, при чему су цене фиксне током читавог периода трајања Уговора. Плаћање ће се вршити у складу са расположивим средствима наручиоца, односно плаћања у 2017. години вршиће се до нивоа средстава обезбеђених Финансијским планом за 2017. годину за ове намене, а за обавезе плаћања које доспевају по овом уговору у 2018. години наручилац ће вршити плаћање добављачу по обезбеђивању финансијских средстава усвајањем Финансијског плана за 2018. годину. Уговорено је да се сматра да је услуга адекватно извршена када овлашћено лице наручиоца изврши квалитативну контролу техничке документације, што се потврђује записником који потписују овлашћена лица наручиоца и добављача. Наручилац се обавезао да у року од 20 дана од дана пријема исправно испостављене фактуре и одговарајућег документа којим се потврђује да су услуге извршене (записник, извештај о извршеним услугама и слично), изврши плаћање на рачун добављача. У Уговор није унета понуђена цена, исказана у понуди понуђача, која према извештају Комисије за јавну набавку архитектонских услуга износи 1.000.000,00 динара са ПДВ-ом, већ укупна уговорна вредност, која износи до 3.000.000,00 динара са ПДВ-ом, на годишњем нивоу, а одговара процењеној вредности јавне набавке. У овом случају неправилност приликом реализације Уговора огледа се у томе што је одговорно лице закључило Уговор по већој цени него што је садржавала понуда, односно у томе што Уговор није закључен у складу са понуђеном ценом коју је прихватила Комисија за јавну набавку, па је тако поступљено супротно одредбама Закона о јавним набавкама и обезвређен је поступак јавне набавке, чиме су уговорени и већи трошкови. На овај начин одговорно лице поступило је супротно одредбама члана 71. ст. 1. и 2. Закона о буџетском систему и починило је прекршај из члана 103. став 1. тачка 4. истог закона.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

квалитетно и уз строго поштовање професионалних правила своје струке, као и да поступи у складу са наведеним обавезама и писменим инструкцијама наручиоца. Записник о извршеној примопредаји пројекта за доградњу саставила је комисија наручиоца услуге и у истом констатовала да је пројекат предат овој комисији на дан 8. 6. 2017. године. Извршилац услуге – Агенција за пројектовање испоставила је фактуру 6. 4. 2017. године за израду пројектне документације у свему према Уговору, на износ од 1.000.000,00 динара. Дана 6. 4. 2017. године овој агенцији плаћено је 1.000.000,00 динара. Како је претходно наведено, одредбама предметног уговора регулисано је да се плаћање врши уплатом на рачун понуђача – извршиоца услуге у року од 45 дана од дана завршетка и предаје пројектне документације наручиоцу, као и предаје исправне рачуноводствене исправе – фактуре, а да је рок за израду пројектне документације 30 календарских дана од дана закључења Уговора. Имајући у виду наведене одредбе Уговора, наручилац није могао да изврши плаћање извршиоцу посла 6. 4. 2017. године, односно другог дана од дана закључења Уговора, јер је предметни уговор закључен 5. 4. 2017. године, а записник о извршеној примопредаји пројекта за доградњу састављен је 8. 6. 2017. године. На овај начин поступљено је супротно одредбама члана 56. став 2. Закона о буџетском систему, а одговорно лице починило је прекршај из члана 103. став 1. тачка 4. Закона о буџетском систему.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

Пример 5:

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Наручилац је, као купац, закључио са испоручиоцем, као продавцем, Уговор о испоруци 14 комада товне јунади укупне тежине 4.900 kg. Продавац се обавезао да, у складу са важећим прописима и овим уговором, купцу испоручи добра по врсти, количини, цени, квалитету и роковима, као и да купац преузме и плати испоручена добра. Укупна вредност Уговора са ПДВ-ом износи 2.000.000,00 динара. Цене подразумевају испоруку у складиште крајњег примаоца, фиксне су и не могу да се мењају до коначне реализације Уговора. Исплата испоручених добара врши се у року од 8 дана од дана квантитативног пријема средстава у складиште крајњег примаоца. Продавац је издао фактуру за испоручена добра – товна јунад 2960 kg, при чему у фактури није наведена количина добара. Такође је и у пријемници добара у магацину наведена само тежина, без количине купљених добара. Купац је наведену фактуру у року платио, а да није имао примедбе на исту у смислу да није испостављена у складу са Уговором. Плаћањем ове фактуре, која није испостављена у складу са Уговором, као и због недостатка доказа у којој су количини предметна добра испоручена, без обзира на тежину, почињен је прекршај из члана 103. став 1. тачка 4. Закона о буџетском систему, у вези са чланом 71. став 1. истог закона.

Пример 6: Наручилац је са понуђачем закључио Уговор о пружању услуга сервисирања, редовног одржавања и поправке службених возила после спроведеног поступка јавне набавке. Предмет овог уговора су услуге редовног сервисирања у складу са захтевима произвођача путничког моторног возила, затим одржавања путничких моторних возила ван редовног сервиса (по потреби), ванредног сервисирања (поправки) службених путничких моторних возила и извођење

аутомеханичарских радова, као и аутолакирерске и аутолимарске услуге. Понуђач се обавезао да, уколико очекивана цена конкретне интервенције прелази износ од 30.467,60 динара, са обрачунатим порезом на додату вредност, прибави сагласност извршиоца за конкретну интервенцију. Процењена вредност Уговора износи 750.000,00 динара, без обрачунатог ПДВ-а, односно 885.000,00 динара, са обрачунатим ПДВ-ом. Уговорена цена за сваку извршену услугу израчунава се на основу цене за конкретну услугу која је наведена у понуди, односно норматива који ће се примењивати за све врсте услуга које нису специфициране понудом, цене нових резервних делова и потрошног материјала. Цене наведене у понуди фиксне су најмање три месеца, а након тога могу се, уз сагласност уговорних страна, мењати Анексом Уговора, само на основу месечног коефицијента раста цена на мало, који се званично објављује од стране Републичког завода за статистику, с тим да евентуално кориговање цена може бити извршено само до износа на одговарајућој буџетској апропријацији. Понуђач није у понуди навео да ће делимично извршење набавке поверити подизвођачу, што је наручилац захтевао у конкурсној документацији од понуђача. Међутим, понуђач је наручиоцу испоставио рачуне на основу извршених радова од стране друге ауто-куће. Ове рачуне наручилац је уредно платио иако није имао правни основ за то, односно није закључио уговор са том ауто-кућом нити је са понуђачем уговорено да ће радове вршити и подизвођач. Плаћање ових рачуна извршено је супротно Уговору о пружању услуга сервисирања, редовног одржавања и поправке службених возила, чиме је поступљено супротно одредбама члана 56. став 2. Закона о буџетском систему, којим је прописано да корисници буџетских средстава преузимају обавезе на основу писаног уговора или другог правног акта, уколико Законом није друкчије прописано, а почињен је и прекршај из члана 103. став 1. тачка 4. истог закона.

Алжбета Марко, дипл. ек., с дугогодишњим радним искуством на пословима буџетског пословања, начелник за финансије у Општини Ковачица

Уводне напомене и основне одредбе

аконом о здравственој заштити („Сл. гласник РС”, бр. 107/05, 72/09 – др. закон, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13 – др. закон, 93/14, 96/15, 106/15 и 113/17 – др. закон) уређује се систем здравствене заштите, организација здравствене службе, друштвена брига за здравље становништва, општи интерес у здравственој заштити, права и обавезе пацијената, здравствена заштита странаца, оснивање Агенције за акредитацију здравствених установа Србије, надзор над спровођењем овог закона, као и друга питања од значаја за организацију и спровођење здравствене заштите.

Здравствена делатност је она делатност којом се обезбеђује здравствена заштита грађана, а обухвата спровођење мера и активности здравствене заштите које се, у складу са здравственом доктрином и уз употребу здравствених технологија, користе за очување и унапређење здравља људи, што обавља здравствена служба. Према одредбама овог закона, грађанин Републике Србије, као и друго лице које има пребивалиште или боравиште у Републици, има право на здравствену заштиту у складу са Законом, али и дужност да чува и унапређује своје и здравље других грађана, као и услове животне и радне средине. У обезбеђивању и спровођењу здравствене заштите у Републици учествују грађани, породица, послодавци, образовне и друге установе, хуманитарне, верске, спортске и друге организације, удружења, здравствена служба, организација за здравствено осигурање, као и општине, градови, аутономне покрајине и Република.

15 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Друштвена брига за здравље становништва остварује се на нивоу Републике, аутономне покрајине, општине, односно града, послодавца и појединца, а подразумева обезбеђење непрекидне здравствене заштите свим грађанима у сваком животном добу, при чему је овде акценат стављен на могућност финансирања здравствене заштите из буџета градова и општина.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

Средства за финансирање и спровођење здравствене заштите, као и за рад и развој здравствене службе, обезбеђују се у складу са Законом.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

финансијска средства, односно постизањем највишег нивоа здравствене заштите уз најнижи утрошак средстава.

1. Начела здравствене заштите

2. Друштвена брига за здравље становништва

Начело приступачности здравствене заштите остварује се обезбеђењем одговарајуће здравствене заштите грађанима Републике, која је физички, географски и економски доступна, односно културно прихватљива, а посебно здравствене заштите на примарном нивоу. Начело правичности здравствене заштите остварује се забраном дискриминације приликом пружања здравствене заштите по основу расе, пола, старости, националне припадности, социјалног порекла, вероисповести, политичког или другог убеђења, имовног стања, културе, језика, врсте болести, психичког или телесног инвалидитета. Начело свеобухватности здравствене заштите остварује се укључивањем свих грађана Републике у систем здравствене заштите, уз примену обједињених мера и поступака здравствене заштите који обухватају промоцију здравља, превенцију болести на свим нивоима, рану дијагнозу, лечење и рехабилитацију. Начело континуираности здравствене заштите остварује се укупном организацијом система здравствене заштите, која мора бити функционално повезана и усклађена по нивоима, од примарног преко секундарног до терцијарног, при чему пружа непрекидну здравствену заштиту грађанима Републике у сваком животном добу. Начело сталног унапређења квалитета здравствене заштите остварује се мерама и активностима којима се, у складу са савременим достигнућима медицинске науке и праксе, повећавају могућности повољног исхода и смањује ризик и друге нежељене последице по здравље и здравствено стање појединца и заједнице у целини. Начело ефикасности здравствене заштите остварује се постизањем најбољих могућих резултата у односу на расположива

Друштвена брига за здравље становништва остварује се на нивоу Републике, аутономне покрајине, општине, односно града, послодавца и појединца. У оквиру друштвене бриге за здравље обезбеђује се здравствена заштита која обухвата: 1) очување и унапређење здравља, откривање и сузбијање фактора ризика за настанак обољења, стицање знања и навика о здравом начину живота; 2) спречавање, сузбијање и рано откривање болести; 3) правовремену дијагностику, благовремено лечење, рехабилитацију оболелих и повређених; 4) информације које су становништву или појединцу потребне за одговорно поступање и остваривање права на здравље. Друштвену бригу за здравље на нивоу Републике чине мере привредне и социјалне политике којима се стварају услови за спровођење здравствене заштите ради очувања и унапређења здравља људи, као и мере којима се усклађује деловање и развој система здравствене заштите. Друштвена брига за здравље на нивоу Републике обухвата: 1) успостављање приоритета, планирање, доношење посебних програма за спровођење здравствене заштите, као и доношење прописа у овој области; 2) спровођење мера пореске и економске политике којима се подстиче развој навика о здравом начину живота; 3) обезбеђивање услова за васпитање за здравље становништва; 4) обезбеђивање услова за развој интегрисаног здравственог информационог система у Републици; 5) развој научноистраживачке делатности у области здравствене заштите;

Према члану 13. Закона о здравственој заштити, друштвена брига за здравље на нивоу аутономне покрајине, општине, односно града обухвата мере за обезбеђивање и спровођење здравствене заштите од интереса за грађане на територији аутономне покрајине, општине, односно града, и то: 1) праћење здравственог стања становништва и рада здравствене службе на својој територији, као и старање о спровођењу утврђених приоритета у здравственој заштити; 2) стварање услова за приступачност и уједначеност коришћења примарне здравствене заштите на својој територији; 3) координирање, подстицање, организацију и усмеравање спровођења здравствене заштите, која се остварује делатношћу органа

17 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

3. Друштвена брига за здравље на нивоу аутономне покрајине, општине, односно града

јединица локалне самоуправе, грађана, предузећа, социјалних, образовних и других установа и других организација; 4) планирање и остваривање сопственог програма за очување и заштиту здравља од загађене животне средине, што је проузроковано штетним и опасним материјама у ваздуху, води и земљишту, одлагањем отпадних материја, опасних хемикалија, изворима јонизујућих и нејонизујућих зрачења, буком и вибрацијама на својој територији, као и вршењем систематских испитивања животних намирница, предмета опште употребе, минералних вода за пиће, воде за пиће и других вода које служе за производњу и прераду животних намирница и санитарно-хигијенске и рекреативне потребе, ради утврђивања њихове здравствене и хигијенске исправности и прописаног квалитета; 5) обезбеђивање средстава за вршење оснивачких права над здравственим установама чији је оснивач у складу са Законом и Планом мреже здравствених установа, а обухвата изградњу, одржавање и опремање здравствених установа, односно инвестиционо улагање, инвестиционо – текуће одржавање просторија, медицинске и немедицинске опреме и превозних средстава, опреме у области интегрисаног здравственог информационог система, као и за друге обавезе одређене Законом и актом о оснивању; 6) сарадњу са хуманитарним и стручним организацијама, савезима и удружењима на пословима развоја здравствене заштите; 7) обезбеђивање услова за бољу кадровску обезбеђеност здравствене установе чији је оснивач до норматива односно стандарда прописаних у складу са овим законом и прописима донетим за спровођење овог закона, за коју се, због недостатка финансијских средстава у систему обавезног здравственог осигурања, средства не могу обезбедити на основу уговора закљученог са организацијом за обавезно здравствено осигурање, односно због недостатка сопствених прихода здравствене установе, а до стварања услова да се кадровска обезбеђеност финансира из средстава обавезног здравственог осигурања, односно из сопствених прихода здравствене установе;

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

6) обезбеђивање услова за стручно усавршавање здравствених радника и здравствених сарадника. Друштвена брига за здравље на нивоу Републике обухвата и доношење републичког програма у области заштите здравља од загађене животне средине, што је проузроковано штетним и опасним материјама у ваздуху, води и земљишту, одлагањем отпадних материја, опасним хемикалијама, изворима јонизујућих и нејонизујућих зрачења, буком и вибрацијама, као и вршење систематских испитивања животних намирница, предмета опште употребе, минералних вода за пиће, воде за пиће и других вода које служе за производњу и прераду животних намирница и санитарно-хигијенске и рекреативне потребе, ради утврђивања њихове здравствене и хигијенске исправности и прописаног квалитета (мониторинг). Програм споразумно доносе министар надлежан за послове здравља и министар надлежан за послове заштите животне средине. Средства за спровођење друштвене бриге за здравље на нивоу Републике обезбеђују се у складу са Законом, односно из републичког буџета.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

8) обезбеђивање средстава за пружање хитне медицинске помоћи у складу са чланом 162. ст. 1. и 2. овог закона. Општина односно град обезбеђује рад мртвозорске службе на својој територији. Аутономна покрајина, општина, односно град обезбеђује средства за остваривање друштвене бриге за здравље из става 1. овог члана у буџету аутономне покрајине, општине, односно града, у складу са Законом. Аутономна покрајина, општина, односно град може да донесе посебне програме здравствене заштите за поједине категорије становништва, односно врсте болести које су специфичне за аутономну покрајину, општину, односно град, за које није донет посебан програм здравствене заштите на републичком нивоу, у складу са својим могућностима, као и да утврди цене тих појединачних услуга, односно програма. Такође треба напоменути да је чланом 13а прецизирано следеће: Друштвена брига за здравље на нивоу аутономне покрајине, општине, односно града може да обухвати и мере за обезбеђивање и спровођење здравствене заштите од интереса за грађане на територији аутономне покрајине, општине, односно града, којима се стварају услови за бољу доступност и приступачност у коришћењу здравствене заштите на својој територији у здравственим установама чији је оснивач, који су притом виши од норматива односно стандарда прописаних овим законом и прописима донетим за спровођење овог закона у погледу простора, опреме, кадра, лекова и медицинских средстава, који се не обезбеђују под условима прописаним законом којим се уређује обавезно здравствено осигурање, укључујући и друге неопходне трошкове за рад здравствене установе којима се постиже виши стандард у обезбеђивању здравствене заштите. Обезбеђивање кадра под условима из члана 13. став 1. тачка 7) овог закона, као и под условима из става 1. члана 13а, подразумева обезбеђивање средстава за плате запослених, додатке на плате и друге накнаде у складу са Законом, односно колективним уговором, као и за доприносе за обавезно социјално осигурање.

Аутономна покрајина, општина, односно град може да обезбеди и средстава за вршење оснивачких права над здравственим установама чији је оснивач, ради извршавања обавеза здравствених установа по извршним судским одлукама – за обавезе које се не финансирају из средстава обавезног здравственог осигурања или на други начин у складу са Законом, а за које здравствена установа не може да обезбеди средства у финансијском плану. Аутономна покрајина, општина, односно град може да обезбеди и средства за осигурање објеката и опреме за здравствене установе чији је оснивач, у складу са Законом. За спровођење друштвене бриге за здравље, како је то наведено у члану 13а Закона о здравственој заштити, аутономна покрајина, општина, односно град обезбеђује средства у буџету аутономне покрајине, општине, односно града, у складу са Законом.

4. Финансирање примарне здравствене заштите из буџета општине или града У складу са чланом 13 и 13а Закона о здравственој заштити, општина или град, као оснивач здравствених установа, може да финансира програме заштите за које није донет посебан програм здравствене заштите на републичком нивоу у складу са својим финансијским могућностима, као и да прихвати финансирање других обавеза које су вид мера повећања примарне здравствене заштите и стварају услове за већу доступност и приступачност у коришћењу примарне здравствене заштите, али и онај вид мера у погледу простора, опреме, кадра, лекова и медицинских средстава, које се не обезбеђују под условима прописаним Законом, укључујући и финансирање других неопходних трошкова за рад здравствене установе којима се постиже виши стандард у обезбеђивању здравствене заштите. Општина или град од стране скупштине општине може да донесе одлуку о текућим дотацијама из средстава општине дому здравља чији је она оснивач, у којој се утврђује

веледрогеријама у чију су корист гласиле пресуде, са прецизираним датумима уплате средстава. С обзиром на то да је Управни одбор поменутог дома здравља констатовао да нема средстава за исплату дуга по судском поравнању према веледрогеријама, као и да је реч о дугу који је проистекао из комерцијалних трансакција, а не из набавке „лекова са листе”, коју треба да финансира РФЗО, општина је, према члану 13а став 4, прихватила да плати ову обавезу како би се обезбедио континуитет у пружању здравствене заштите грађанима и несметани рад здравствених установа.

1801

1801-0001

Функционисање установа примарне ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ

721

Опште медицинске услуге

346

411 Плате и додаци запослених

6.202.100,00

412 Допр. на терет послодавца

1.111.015,00

416 Јубиларне награде

180.000,00

421 Стални трошкови

351.047,00

423 Услуге по уговору

1.300.000,00

424 Специјализоване услуге

3.762.190,00

425 Текуће поправке и одржавање

4.158.667,00

483 Новчане казне и пенали по решењу судова

18.161.627,00

Извори финансирања за функ. 721

О1

1801-0002

760

Пример: Како се расходи према дому здравља могу обухватити у одлуци о буџету општине или града за једну календарску годину

ПРОГРАМ 12 – ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА

464 Текући трансфери осталим нивоима власти

Приходи из буџета

35.226.646,00

УКУПНО за функ. 721

35.226.646,00

Мртвозорство

Здравство некласификовано на другом месту

347

424 Специјализоване услуге

Извори финансирања за функ. 760

О1

Приходи из буџета

100.000,00

Укупно за функ. 760

УК. ЗДРАВСТВО, функ. 721

ПРОГРАМ 12 – ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА

464 Текући трансфери осталим нивоима власти

100.000,00

100.000,00 35.326.646,00

LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

реализација текућих дотација из средстава буџета општине или града за извршавање обавеза дефинисаних одлуком о буџету општине или града за 2018. годину. У тој одлуци неопходно је дефинисати укупан износ годишње дотације здравству, као и намену за коју се средства преносе. На пример, за финансирање плата и доприноса на плате, сталних трошкова, услуга по уговору (нпр. лекари-специјалисти), специјализованих услуга (лабораторијске), текућих поправки и одржавања објеката домова здравља на територији општине или града, а у конкретном примеру и новчаних казни и пенала по решењу судова, односно пошто су донесена извршна судска решења за блокаду рачуна дома здравља у чијем је саставу и апотека, направљено је судско поравнање са

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Дакле, средства из буџета општине преносе се као трансфери и билансирају се на контној групи 464 – Текући трансфери осталим нивоима власти. У опису одлуке, односно посебног дела буџета могу се набројати конта за које расходе општина врши издвајање према здравству, односно која се висина расхода опредељује за поједину врсту расхода. На овај начин одборници путем доношења акта о буџету одлучују и о распореду средстава за здравство јер их унутрашња расподела, наведена у делу табеларног прегледа под називом Опис, обавезује на коришћење средстава за ту врсту расхода. Са извршењем буџета у овом случају поступа се као да је реч о позицијама (односно апропријацијама), а то су у ствари наведене економске класификације које обавезују дом здравља ком се преносе трансферна средства на наменско коришћење тих средстава. Приликом требовања истих поступа се као и код осталих корисника – према Правилнику о начину извршења буџета на нивоу буџета општине, односно уз захтев за требовање, са приложеном валидном документацијом која у претходној контроли указује на наменско трошење ових средстава. Уколико се у оквиру буџета налази само збирни укупни трансфер из буџета општине (конто 464) према здравственој установи коју финансира општина или град, неопходно је да се мимо буџета донесе посебна одлука о текућим дотацијама здравственој установи која се финансира из буџета у току 2018. године, како би се члановима одлуке децидирано навело који је износ укупних текућих трансфера за одређену здравствену установу и за које намене ће средства бити коришћена. Правдање наменског коришћења средстава за поједине намене наведене у Одлуци о текућим трансферима здравственој установи врши се, према одредбама ове одлуке, у терминима како је то прецизирано истом (квартално или полугодишње), а у случају ненаменског коришћења ових средстава, као што то кажу и одредбе Закона о буџетском систему, средства се враћају у буџет. Боља варијанта је да се у Опису посебног дела наведу намене за које ће здравствена

установа користити средства, јер већ приликом претходно контроле (дакле, већ пре плаћања) види се да ли постоји валидна документација за поједино плаћање, односно да ли ће утрошак средстава бити у складу са наменом утврђеном одлуком о буџету за текућу годину, док приликом доношења посебне одлуке о текућим трансферима према здравственој установи намена није унапред позната јер се средства утврђују у збирном годишњем износу, па лакше може да се деси ненаменско трошење буџетских средстава, односно потрошња мимо одлуке о текућим трансферима, што претходна контрола пре извршења плаћања не може да утврди јер не поседује пропратна валидна документа, већ се обично ови износи преносе у идеалним дванаестинама месечним преносом.

DECENIJE

Пример могућег нацрта одлуке о текућим трансферима, односно дотацијама дому здравља из средстава буџета општине или града:

На основу члана 13. и 13а. Закона о здравственој заштити („Сл. гласник РС”, бр. 107/05, 72/09 – др. закон, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13 – др. закон, 93/14, 96/15 и 106/2015), члана 20. тачка 16. и члана 32. тачка 6. Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС”, бр. 129/2017, 83/14 – др. закон и 101/16 – др. закон) и члана ___. Статута Општине _____________ , на седници одржаној дана _________ 2018. године донела је

ОДЛУКУ о текућим трансферима (дотацијама) Дому здравља ________________________ из средстава буџета Општине ______________ у 2018. години

Члан 2. Средства за реализацију текућих дотација из члана 1. ове одлуке предвиђена су Одлуком о буџету Општине ______ за ______. годину („Сл. лист Општине ______________ ”, бр. ______) у износу од _________________________ динара.

Члан 4. Дом здравља ______________ има обавезу наменског коришћења средстава на име текућих дотација из члана 1. ове одлуке из буџета Општине ___________, за извршавање обавеза дефинисаних Одлуком о буџету Општине ______________ за ______ . годину. У случају ненаменског коришћења средстава дотација из буџета Општине ______________ Дом здравља _______________ има обавезу повраћаја средстава, до када се обуставља даља исплата по захтеву Дома здравља _________________. Члан 5. Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном листу Општине ______________”. Република Србија Општина _____________ Скупштина Општине _______________ Број: Дана:

Председник Скупштине Општине _____________________________

21 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Члан 3. Текуће дотације из члана 1. ове одлуке исплаћују се у месечним износима, у складу са ликвидним могућностима буџета Општине _________________ за ______ . годину, преко економске класификације 464112 – Текуће дотације здравственим установама – Дому здравља _______________, према приложеној валидној документацији за плаћање.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

Члан 1. Овом одлуком утврђује се реализација текућих дотација Дому здравља ______________ из средстава буџета Општине __________________ за извршавање обавеза дефинисаних Одлуком о буџету Општине _____________ за ______ . годину.

Обавезе послодавца у случају повреде на раду или професионалног обољења запослених

РАДНО ПРАВО

Закон о безбедности и здрављу на раду и подзаконски прописи посебну пажњу посвећују обавезама послодаваца по основу настанка повреда на раду или професионалних обољења.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Редакција Инг-Про

ланом 50. Закона о безбедности и здрављу на раду („Сл. гласник РС”, бр. 101/2005, 91/2015 и 113/2017 – др. закон – у даљем тексту: Закон) утврђена је обавеза послодавца да: 1) одмах, а најкасније у року од 24 часа од настанка, усмено и у писменој форми пријави надлежној инспекцији рада и надлежном органу за унутрашње послове сваку смртну, колективну или тешку повреду на раду и повреду на раду због које запослени није способан за рад више од три узастопна радна дана, као и опасну појаву која би могла да угрози безбедност и здравље запослених; 2) најкасније у року од три узастопна радна дана од дана сазнања пријави надлежној инспекцији рада професионално обољење. Из наведеног недвосмислено произлази обавеза послодавца да, када дође до повреде на раду његовог запосленог, то одмах пријави надлежној инспекцији рада ради вршења увиђаја. Пријављивање се врши најбржим путем (телефон, факс, електронски), али о пријављивању мора да постоји и писани траг. Уз то, послодавац је на исти начин дужан да повреду на раду свог запосленог пријави и надлежном органу унутрашњих послова, зато што узрок настанка повреде на раду може бити из

надлежности тог органа (туча, утврђивање настанка повреда без очевидаца и сл.). Узимајући у обзир важност пријављивања повреде на раду и професионалног обољења, послодавац је у обавези да општим актом, а сагледавајући своју организацију рада, утврди ко је у обавези да пријави инспекцији рада и ОУП-у повреду на раду када до ње дође. У одређеном случају ову обавезу послодавац може да уреди и уговором о раду, у складу са чланом 14. Закона. Наиме, овај члан прописује да је послодавац дужан да општим актом, односно колективним уговором утврди права, обавезе и одговорности у области безбедности и здравља на раду, а послодавац који има до десет запослених, ова права, обавезе и одговорности може да утврди уговором о раду.

Пријава повреде на раду и професионалног обољења Форма пријаве повреде на раду и професионалног обољења није прописана. Инспектор рада је дужан да изврши надзор одмах након пријаве послодавца о свакој смртној, тешкој или колективној повреди на раду, као и опасној појави која би могла да угрози безбедност и здравље на раду, односно одмах по пријему захтева. У ситуацији када први лекар који је прегледао повређеног није дао квалификацију повреде (лака, тешка), послодавац, односно задужени запослени пријавиће повреду одмах, а када од лекара добије информацију о датој квалификацији повреде, обавестиће инспектора рада и о утврђеној квалификацији повреде.

23 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

6) име и презиме лица у надлежном органу које је пријаву примило; 7) напомена. Сагласно члану 51. Закона, извештај о повреди на раду и професионалном обољењу који се догоде на радном месту послодавац је дужан да достави запосленом који је претрпео повреду, односно код кога је утврђено професионално обољење, као и организацијама надлежним за здравствено и пензијско и инвалидско осигурање. Садржај и начин издавања образаца ових извештаја прописао је министар надлежан за рад путем Правилника о садржају и начину издавања обрасца извештаја о повреди на раду и професионалном обољењу („Сл. гласник РС”, бр. 72/2006, 84/2006 и 4/2016 – у даљем тексту: Правилник о обрасцима), којим је прописан садржај и начин издавања обрасца извештаја о повреди на раду и професионалном обољењу који се догоде на радном месту. Према одредбама овог правилника, извештаји о повреди на раду и професионалном обољењу који се догоде на радном месту издају се на прописаним обрасцима, и то: Извештај о повреди на раду (образац 1) и Извештај о професионалном обољењу (образац 2), који су одштампани уз овај правилник и чине његов саставни део. На основу извештаја у наведеним обрасцима запослени остварује права по основу Закона о здравственом осигурању и Закона о пензијском и инвалидском осигурању. Извештај о повреди на раду (образац 1) и Извештај о професионалном обољењу (образац 2) послодавац попуњава у пет примерака. Послодавац попуњава ове извештаје тако што одмах, а најкасније у року од 24 часа од часа сазнања да је дошло до повреде на раду или професионалног обољења, непосредно уписује све податке прописане Правилником о обрасцима. Након што упише све податке прописане овим правилником, послодавац без одлагања, а најкасније у року од 24 часа од часа уписа података, свих пет примерака извештаја о повреди на раду доставља здравственој установи, односно лекару који је први прегледао повређеног запосленог, ради уношења налаза и мишљења лекара, односно здравствене установе.

РАДНО ПРАВО

Инспектор рада врши увиђај повреда на раду и предузима мере у складу са својим овлашћењима. У случају када послодавац инспекцији рада пријави професионално обољење, инспектор рада је дужан да изврши надзор на радном месту, односно у радној околини у којој је дошло до професионалног обољења. У складу са одредбом члана 49. став 1. тачка 8. Закона послодавац, односно лице које обавља послове безбедности и здравља на раду (члан 40. став 1. тачка 13. Закона) дужно је да води евиденцију о пријавама повреда на раду и професионалних обољења. Вођење евиденције прописано је у чл. 13. и 14. Правилника о евиденцијама у области безбедности и здравља на раду („Сл. гласник РС”, бр. 62/07 и 102/15 – у даљем тексту: Правилник о евиденцијама). Евиденција о пријавама смртних, колективних и тешких повреда на раду, као и повреда на раду због којих запослени није способан за рад више од три узастопна радна дана, води се на обрасцу 11, у који се уносе следећи подаци: 1) пословно име или фирма радње послодавца, адреса седишта послодавца и ПИБ послодавца; 2) повреда на раду која је пријављена надлежној инспекцији рада и надлежном органу за унутрашње послове (редни број из обрасца 3 – Евиденција о повредама на раду); 3) датум подношења пријаве; 4) начин подношења пријаве (усмено – писмено); 5) седиште месно надлежног органа коме је пријава поднета; 6) име и презиме лица у надлежном органу које је пријаву примило; 7) напомена. Евиденција о пријавама професионалних обољења води се на обрасцу 12, у који се уносе следећи подаци: 1) пословно име или фирма радње послодавца, адреса седишта послодавца и ПИБ послодавца; 2) професионално обољење које је пријављено надлежној инспекцији рада (редни број из обрасца 4 – Евиденција о професионалним обољењима); 3) датум подношења пријаве; 4) начин подношења пријаве (усмено – писмено); 5) седиште месно надлежног органа коме је пријава поднета;

РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Када се ради о професионалном обољењу, послодавац, такође, најкасније у року од 24 часа од часа уписа података свих пет примерака извештаја о професионалном обољењу доставља здравственој установи која је утврдила постојање професионалног обољења, у циљу уписивања свог налаза и мишљења. Лекар који је први прегледао повређеног, односно здравствена установа која је утврдила професионално обољење уписује у извештај налаз и мишљење у року од два дана од дана његовог пријема и попуњени извештај доставља послодавцу без одлагања, а најкасније наредног дана. Извештај у који су уписани сви подаци прописани Правилником о обрасцима и налаз и мишљење лекара, односно здравствене установе, послодавац у року од два дана од дана пријема попуњеног извештаја доставља филијали Републичког фонда за здравствено осигурање у којој повређени и оболели од професионалног обољења остварује права утврђена прописима о здравственом осигурању. Филијала Републичког завода за здравствено осигурање оверава свих пет примерака извештаја, од којих задржава један примерак извештаја за своје потребе, а остале примерке враћа послодавцу. Послодавац један примерак овереног извештаја задржава за своје потребе, један примерак доставља запосленом одмах, а најкасније у року од два дана од његовог пријема, док један примерак извештаја доставља министарству надлежном за рад − Управи за безбедност и здравље на раду, а један филијали Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање.

Вођење евиденције о повредама на раду и професионалним обољењима Сагласно члану 49. став 1. тачка 3) Закона, послодавац је дужан да води и чува евиденцију о повредама на раду, професионалним обољењима и болестима у вези са радом. Вођење ове евиденције прописано је чл. 5. и 6. Правилника о евиденцијама. Евиденција о повредама на раду води се на обрасцу 3, у који се уносе следећи подаци: 1) пословно име или фирма радње послодавца, адреса седишта послодавца и ПИБ послодавца;

2) име и презиме повређеног; 3) време настанка повреде на раду (датум, дан у седмици, час); 4) радно место на коме се повреда догодила; 5) врста повреде (појединачна или колективна); 6) оцена тежине повреде (лака, тешка, смртна повреда на раду, односно повреда на раду због које запослени није способан за рад више од три узастопна радна дана); 7) извор повреде на раду – материјални узрочник (међународна шифра); 8) узрок повреде на раду – начин повређивања (међународна шифра). (Под „међународном шифром”, која се уноси у образац 3, подразумева се шифра утврђена важећом Евиденцијом и нотификацијом о повредама на раду и професионалним болестима Међународне организације рада, као и Међународном класификацијом болести (МКБ) коју је утврдила Светска здравствена организација.) Евиденција о професионалним обољењима води се на обрасцу 4, у који се уносе следећи подаци: 1) пословно име или фирма радње послодавца, адреса седишта послодавца и ПИБ послодавца; 2) име и презиме оболелог од професионалног обољења; 3) назив радног места на коме је оболели од професионалног обољења радио када је утврђено професионално обољење; 4) дијагноза и међународна шифра професионалног обољења; 5) назив здравствене установе која је извршила преглед оболелог у вези са професионалним обољењем; 6) степен телесног оштећења; 7) преостала радна способност оболелог од професионалног обољења за даљи рад. Рок чувања евиденције о повредама на раду и професионалним обољењима јесте трајни, што је прописано Уредбом о категоријама регистратурског материјала с роковима чувања („Сл. гласник РС”, број 44/93). Ако дође до одступања од утврђених рокова прописаних овом уредбом, треба имати у виду да наведени рокови нису преклузивни, што значи да прекорачење прописаних

рокова ни у ком случају не може да утиче на остваривање права повређеног по основу повреде на раду и професионалног обољења.

Начин попуњавања извештаја о повреди на раду

Ради утврђивања чињеница везаних за настанак повреде на раду на основу пријаве послодавца, инспектор рада дужан је да одмах изађе на лице места и спроведе увиђај сваке смртне, колективне и тешке повреде на раду. Инспектор рада о току увиђаја сачињава записник. Записником утврђује узрок и извор

25 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Пример случаја увиђаја повреде на раду

Пример увиђаја инспектора: На основу извршеног увиђајног надзора на лицу места, као и на основу изјава непосредних руководилаца, утврђено је да је повређени радник 14. 11. 20xx. године, око 16.20 часова, у првој смени, у деветом радном сату текућег радног дана, обављајући текуће послове у својству грађевинског помоћног радника на градилишту, доживео повреду на раду. Повређени је наведеног дана, на крају радног времена, око 16.20 часова, ангажован од стране непосредних руководилаца како би помогао при истовару елемената рамовске типске металне скеле (легура од алуминијума) са пристиглог камиона, на простору испред објекта. Заједно са колегом и уз координацију шефа градилишта попео се на каросерију камиона и након качења кука кранске дизалице о алке – ушке за качење са обе стране типске носеће металне палете са насложеним елементима скеле, подизањем посредством крана и лаганим придржавањем од стране наведених извршен је истовар прве палете. Након качења друге палете, у фази подизања са каросерије посредством крана, изненада је дошло до пуцања завареног споја једне алке за качење са металне палете, при чему је дошло до искривљења терета, који је инерционим трзајним покретом захватио повређеног, наневши му повреду лица. Присутни су одмах прискочили у помоћ и повређеног одвезли на ВМА, где му је указана неопходна медицинска помоћ. Инспектор рада је у поступку вршења надзора – увиђаја утврдио следеће: ● да је повређени у току рада, односно у тренутку повређивања користио грађевински шлем, али је повреда настала у пределу лица, па ношење шлема није могло да спречи настанак повреде; ● на начин на који је организован истовар камиона, редослед поступних операција, координирање операцијом истовара и међусобна комуникација свих учесника, укључујући и

РАДНО ПРАВО

У пракси се јављају проблеми приликом попуњавања Извештаја о повреди на раду (образац 1), а нарочито у вези са неким тачкама овог извештаја, као што су т. 46 или 47, када је потребно уписати међународну шифру везану за извор односно узрок повреде. Овај извештај по правилу попуњава лице за безбедност и здравље на раду, јер је то део његових редовних радних активности. Лекар који је први прегледао повређеног запосленог попуњава VIII део овог извештаја – Налаз и мишљење лекара који је први прегледао повређеног. Потребно је да се Извештај о повреди на раду попуни тачно и недвосмислено, што проверава послодавац пре потписивања. Треба имати у виду чињеницу да је Извештај о повреди на раду документ којим повређени остварује права по основу повреде. Извештај о професионалном обољењу (образац 2) попуњава лице за безбедност и здравље на раду, а потписује одговорно лице код послодавца. Попуњени образац послодавац доставља здравственој установи која је утврдила постојање професионалног обољења, како би та здравствена установа попунила одељак VII – Налаз и мишљење здравствене установе која је утврдила постојање професионалног обољења. Овај део потписује лекар комисије здравствене установе која је утврдила постојање наведеног професионалног обољења.

повреде, пропусте у примени прописаних мера везаних за настанак повреде и доноси решење којим налаже отклањање неправилности и недостатака, односно подноси захтев за покретање прекршајног поступка, а може да поднесе и кривичну пријаву јавном тужилаштву.

РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

сигналисту и кранисту – руковаоца, инспектор рада није имао примедбе; ● извршен је увид у техничку документацију о прегледу опреме за рад – грађевински кран посредством којег је вршен истовар (стручни налаз „Института за безбедност и превентивни инжењеринг” Нови Сад); ● документација о стручној оспособљености за руковаоца – кранисту и налаз о прописаном периодичном лекарском прегледу за истог (извршен увид); ● узрок одваривања алке – ушке са металне палете која служи за транспорт елемената рамовске типске скеле, у смислу у којем су на лицу места констатовани недостаци завареног споја, јесте да заварени спој (вар) није обухватао целу површину налегања ушке и рама палете, већ мањи део, који је услед оптерећења попустио – пукао. Кориснику је скренута пажња на евидентни недостатак произвођача, односно на недостатак интерне контроле сопствених производа од произвођача који је неквалитетан – шкартни производ са грешком пустио у промет на тржиште – на коришћење. Извор ове повреде на раду је спољни простор за рад, запослени је захваћен – ударен носећим теретом у инерционом покрету у току истовара металних елемената типске скеле са каросерије камиона посредством грађевинске кранске дизалице. Узрок повреде на раду је пуцање завареног споја између ушке за захватање палете и саме палете, услед чега је радник задобио повреду лица. Удео повређеног радника у настајању повреде на раду није постојао, с обзиром на насталу околност изненадног – неочекиваног одваривања ушке на палети, због чега је дошло до искривљења терета, који је притом наглим инерционим померањем захватио повређеног, без могућности повређеног да се благовремено измакне у критичном моменту да би избегао контакт са носећим теретом у покрету. На основу утврђеног чињеничног стања како је дошло до повреде на раду, инспектор рада није предузео посебне мере у складу са овлашћењем.

Накнадна пријава повреде на раду

У пракси се појавило питање које се односи на ситуацију када након повреде на раду (која није смртна, колективна или тешка) не наступи неспособност за рад, већ запослени настави да ради, услед чега послодавац не пријави повреду у року од 24 часа од њеног настанка, па тек по протеку више дана (на пример пет или десет) запослени осети здравствене тегобе повезане с предметном повредом, због чега наступи неспособност за рад у трајању од више од наредна три узастопна радна дана, тако да питање гласи да ли је и у том случају послодавац дужан да пријави повреду запосленог и ако јесте – у ком року. У оваквом случају треба имати у виду пре свега одредбе чл. 50. и 51. Закона. Наиме, у члану 50. став 1. Закона прописано је да је послодавац дужан да одмах, а најкасније у року од 24 часа од настанка, усмено и у писменој форми пријави надлежној инспекцији рада и надлежном органу за унутрашње послове сваку смртну, колективну или тешку повреду на раду и повреду на раду због које запослени није способан за рад више од три узастопна радна дана, као и опасну појаву која би могла да угрози безбедност и здравље запослених. У члану 51. Закона прописано је да извештај о повреди на раду, професионалном обољењу и обољењу у вези са радом који се догоде на радном месту послодавац доставља запосленом који је претрпео повреду односно обољење, као и организацијама надлежним за здравствено и пензијско и инвалидско осигурање. Сходно претходно наведеном, послодавац је увек дужан да у потпуности поступи како је наведено у члану 50. став 1. Закона, тј. у противном је прекршајно одговоран сходно члану 69. став 1. тачка 30) Закона. Имајући у виду конкретни случај, послодавац није био у обавези да пријави повреду на раду која се догодила, с обзиром на то да није у питању смртна, колективна, као ни тешка повреда на раду, односно повреда на раду због које запослени не би био способан за рад више од три узастопна радна дана, односно послодавац је могао тако да поступи зато што запослени није одмах по повређивању отишао код лекара и донео потврду да није способан за рад више од три узастопна радна дана.

Достављање привредним друштвима, адреса за пријем поштанских пошиљки и адреса за пријем електронске поште

Владимир Саичић, дипл. правник, с вишегодишњим искуством у области привредног права

27 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

роблеми у вези са достављањем јавили су се једним делом због неадекватних законских решења, али у већој мери због неоспособљености органа који достављање врше и недоследности у њиховој пракси. Ни привредна друштва, као ни предузетници, нису изузетак, па је и код њих изражен проблем достављања. Овај проблем се јавља пре свега због регистрованих седишта која фактички то нису, затим због непридржавања законских правила од стране привредних субјеката, као и због бројних других разлога. Закон о привредним друштвима посебно се посветио проблему достављања. Међутим, у судском, управном, пореском и другим поступцима самим Законом о привредним друштвима дат је примат посебним законима, а то су Закон о парничном поступку, Закон о кривичном поступку, Закон о извршењу и обезбеђењу, Закон о прекршајима, Закон о општем управном поступку, Закон о пореском поступку и пореској администрацији итд. Достављање и адреса за пријем поштанских пошиљки уређени су чланом 20. Закона о привредним друштвима. Наиме, Закон је

предвидео обавезу регистровања и постојања адресе седишта друштва, а предвидео је и могућност регистровања посебне адресе за пријем поштанских пошиљки. Седиште друштва је место на територији Републике Србије из кога се управља пословањем друштва и које је као такво одређено оснивачким актом, статутом или одлуком скупштине, односно одлуком ортака или комплементара. Адреса седишта друштва региструје се у складу са законом о регистрацији. Достављање се врши на адресу седишта друштва, осим уколико друштво нема регистровану посебну адресу за пријем поштанских пошиљки на територији Републике Србије. Уколико друштво има посебну адресу за пријем поштанских пошиљки на територији Републике Србије, достављање се врши на ту адресу уместо на адресу седишта друштва. Дакле, уколико се достављање изврши на адресу седишта друштва и поред тога што друштво има регистровану адресу за пријем поштанских пошиљки, такво достављање неће бити правно ваљано. С тим у вези постојале су недоумице, које су изменама Закона о привредним друштвима из 2018. године коначно отклоњене, и то изменама члана 20. став 3, што је свакако од великог значаја због повећане правне сигурности у погледу достављања. Треба напоменути да је у тексту члана 20. пре наведених измена у употреби била синтагма „адреса за пријем поште”, која је у ставу 2. и ставу 3. замењена синтагмом „адреса за пријем поштанских пошиљки”,

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Достављање се већ дуго јавља као велики проблем у правној пракси, тако да би новине у Закону о привредним друштвима, нарочито оне које се односе на електронску пошту, требало да допринесу ефикаснијем и економичнијем пословању.

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

међутим, није мењан поднаслов испред члана 20, који гласи „Достављање и адреса за пријем поште”, нити је мењан став 4. члана 20, што представља терминолошку недоследност законодавца. Члан 20. став 4. Закона о привредним друштвима прописује да, ако је достава писмена друштву на адресу за пријем поште, односно на адресу седишта друштва, ако друштво нема регистровану адресу за пријем поште, у смислу закона којим се уређују поштанске услуге, путем препоручене пошиљке била безуспешна, сматраће се да је достава те пошиљке уредно извршена истеком рока од осам дана од дана другог слања те пошиљке, под условом да је између та два слања протекло најмање 15 дана. Ово значи да ако се достава писмена друштву једном покуша али безуспешно, пошиљалац треба да сачека 15 дана и да поново покуша доставу, па уколико је и друга достава безуспешна, истеком рока од осам дана од другог слања сматраће се да је достава извршена уредно. Овде је „дан слања” дан када је послата препоручена пошиљка, а не дан када је само достављање покушано од стране поштанског службеника. Што се тиче других закона који у судском, управном, пореском и другим поступцима дерогирају Закон о привредним друштвима, важно је истаћи да они и даље не дају првенство у достављању на адресу за пријем поштанских пошиљки у односу на адресу седишта. Тако, на пример, Закон о извршењу и обезбеђењу у члану 36. ставу 1. прописује да се извршном дужнику који је правно лице или предузетник писмена достављају на адресу седишта или адресу за пријем поште која је уписана у регистру Агенције за привредне регистре или другом јавном регистру, што значи да у поступку извршења достављање може да се обави и на адресу седишта и поред тога што друштво има регистровану адресу за пријем поштанских пошиљки. Законске одредбе би у овом смислу требало изједначити како би се једнообразним поступањем избегле недоумице и грешке. У пракси се одредба из члана 20. став 4. не поштује, па чак ни од стране судова у поступку извршења. Ово најбоље може да се уочи у пракси судова у поступку извршења код

рачуна као веродостојне исправе. Наиме, Законом о извршењу и обезбеђењу прописано је да је веродостојна исправа, између осталог, рачун домаћег или страног лица, са отпремницом или другим писменим доказом о томе да је извршни дужник обавештен о његовој обавези. У ситуацији када је извршни дужник привредно друштво, па се против њега подноси предлог за извршење, у судској пракси довољно је да извршни поверилац уз предлог за извршење достави рачун без отпремнице и писмено којим се доказује да је једном покушано обавештење извршног дужника о обавези, па све и ако је достављање наведеног обавештења било безуспешно, да би суд сматрао да се ради о веродостојној исправи на основу које ће донети решење о извршењу. Овакво поступање суда није у складу са Законом о привредним друштвима. Овде се не ради о ситуацији да Закон о извршењу и обезбеђењу има примат у односу на Закон о привредним друштвима што се достављања тиче, јер се доказ о томе да је извршни дужник обавештен о својој обавези обезбеђује пре започињања поступка извршења, па се, сходно томе, на достављање обавештења о обавези извршног дужника примењују одредбе Закона о привредним друштвима. Изменама и допунама Закона о привредним друштвима из 2018. године уведене су значајне новине у погледу адресе за пријем електронске поште. Наиме, чланом 21. прописано је да је друштво дужно да има адресу за пријем електронске поште, која се региструје у складу са законом о регистрацији, док је дотадашње законско решење било да друштво може да има адресу за пријем електронске поште. Дакле, постојање и регистровање адресе за пријем електронске поште више није могућност, већ обавеза привредних друштава. Самосталним чланом 158. Закона о изменама и допунама Закона о привредним друштвима предвиђено је да су постојећа привредна друштва, предузетници, представништва и огранци страних привредних друштава, који немају регистровану адресу за пријем електронске поште, дужни да региструју ову адресу у року од годину дана од дана почетка примене Закона о изменама и допунама Закона о привредним друштвима. Поставља се

29 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

последицама. Наиме, адреса за пријем електронске поште која ће бити регистрована, а самим тим и јавно доступна, у великој мери ће олакшати достављање, а такође ће га убрзати и појефтинити, па ће привредним субјектима пословање бити знатно олакшано. Иако се у другим законима, који у судском, управном, пореском и другим поступцима имају примат у односу на Закон о привредним друштвима, правила достављања разликују, ти закони већином такође предвиђају достављање електронским путем, па ће обавезност електронске поште имати великог значаја и у овим поступцима. Наиме, чланом 106. Закона о парничном поступку прописано је да суд може да упути странкама и другим учесницима у поступку позив за рочиште или обавештење о отказивању рочишта путем електронске поште, (…) под условом да је таквим начином позивања могуће да суд прими повратни податак да је лице позив односно обавештење примило. Члан 129. истог закона прописује да достављање може да се врши и електронском путем у складу са посебним прописима, да се достављање електронским путем сматра извршеним под условом да је таквим начином достављања могуће обезбедити повратни податак да је лице примило писмено, као и да потврда о пријему писмена достављеног електронским путем представља одштампани електронски запис о дану и часу када је уређај за електронски пренос података забележио да је писмено послато примаоцу, назив пошиљаоца и примаоца и назив писмена. Законом о општем управном поступку такође је прописана могућност општења између органа и странака електронским путем. Сличне одредбе има Законик о кривичном поступку. Ово значи да не само да ће привредним субјектима пословање бити олакшано већ ће обавезном регистрацијом електронске поште доћи до значајног убрзања судских и управних поступака, јер је познато да проблем достављања представља „рак-рану” нашег правосуђа, а по том питању слична је ситуација и у управном поступку. Поред законске регулативе, потребно је да се судови и други државни органи технички опреме и да се њихови службеници оспособе за овакав вид достављања.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

питање који датум треба да се сматра даном почетка примене Закона о изменама и допунама Закона о привредним друштвима. Наиме, прелазним и завршним одредбама овог закона, тј. чланом 161. прописано је да овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, осим: 1) одредби чл. од 1. до 26, чл. од 28. до 78, чл. од 81. до 118, чл. од 121. до 128, чл. од 130. до 149, чл. од 152. до 158. и члана 160. овог закона, које се примењују од 1. октобра 2018. године; 2) одредби чл. 129, 150. и 151. овог закона, које се примењују од 1. јануара 2022. године. Иако се у појединим коментарима измена и допуна Закона о привредним друштвима тумачи да је обавезно да се регистрација адресе за пријем електронске поште изврши до 1. 10. 2019. године, ово је нетачно тумачење. Наиме, иако је 1. 10. 2018. године дан од када се примењује већина одредби Закона о изменама и допунама Закона о привредним друштвима, примена од тога дана ипак се не односи на све одредбе јер се неке примењују од 1. јануара 2022. године, а за неке (иако у мањем броју) није наведен дан почетка примене, што значи да се примењују даном ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о привредним друштвима. Дакле, с обзиром на то да је наведени Закон о изменама и допунама Закона о привредним друштвима ступио на снагу 9. 6. 2018. године, од када су почеле да се примењују неке његове одредбе (иако је у питању мањи број одредби), постојећа привредна друштва, предузетници, представништва и огранци страних привредних друштава, који немају регистровану адресу за пријем електронске поште, дужни су да региструју ову адресу најкасније до 9. 6. 2019. године. Уредност достављања електронског документа друштву одређује се у складу са законом који уређује електронски документ, а тренутно је у питању Закон о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању („Сл. гласник РС”, бр. 94/2017). Обавезност постојања и регистрације адресе за пријем електронске поште код привредних друштава представља заиста велику новину, са очекиваним знатним позитивним

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

У Закону о привредним друштвима није наведено ко доноси одлуку о адреси за пријем поштанских пошиљки, као ни о адреси за пријем електронске поште. У пракси Агенције за привредне регистре у којој се врши регистрација наведених адреса довољно је поднети регистрациону пријаву уписа или промене адресе за пријем поште, односно електронске поште, као и доказ о уплати накнаде, што значи да фактички о овим питањима одлучују законски или регистровани заступник друштва, с обзиром на то да су они овлашћена лица за подношење регистрационих пријава пред Агенцијом за привредне регистре. Закон о привредним друштвима посебно уређује достављање члановима друштва. Наиме, чланом 144. прописана је дужност друштва у вези са вођењем евиденције о адреси коју одређују самостално чланови, сваки од сувласника удела и заједнички пуномоћник сувласника удела, с тим да та лица као своју адресу за пријем поште могу да означе адресу за пријем електронске поште. Изменама и допунама Закона из 2018. године прописано је да се достављање наведеним лицима врши на адресу из евиденције података о члановима друштва, а достављање се сматра извршеним

даном слања препоручене пошиљке на ту адресу, односно даном слања електронске поште. Старо законско решење предвиђало је сходну примену члана 20. став 3, што значи да је по закону, у случају неуспешне доставе, иста морала да се понавља, што је са правом измењено ради целисходности. Наведена правила која важе за друштво са ограниченом одговорношћу сходно се примењују и на командитно друштво, док у одредбама о ортачком друштву нема помена о евиденцији и достављању члановима. За акционарско друштво важе посебна правила јер јединствену евиденцију акционара води Централни регистар, па се позив за скупштину акционарског друштва доставља акционарима на адресе акционара из јединствене евиденције акционара, односно електронском поштом ако је акционар дао писану сагласност за такав начин слања, или објављивањем на интернет страници друштва. Може се закључити да је у Закону о привредним друштвима посебна пажња посвећена достављању. Новине у Закону, посебно оне које се односе на електронску пошту, свакако ће допринети ефикасности и економичности пословања.

КАЛКУЛАТОР КАМАТА у оквиру електронског издања

ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ

Осим обрачуна затезне камате у динарима или у некој од страних валута (евро, долар, швајцарски франак), уз помоћ нашег калкулатора претплатници могу да врше и обрачун камате за неблаговремено плаћене јавне приходе и за неблаговремено плаћени царински дуг и казну у царинском поступку, затим обрачун камате по есконтној/референтној стопи Народне банке Србије и по референтној стопи Европске централне банке (ЕЦБ), као и обрачун камате по пресудама/одлукама Европског суда за људска права. Поред наведених, ту је и обрачун уз помоћ индекса потрошачких цена, а осим свих ових дефинисаних каматних стопа које ми ажурирамо, постоји и опција Моје каматне стопе, помоћу које сваки корисник може да дефинише каматне стопе како би прилагодио обрачун камата сопственим потребама. Обрачуне камата претплатници могу да сачувају у оквиру базе, а могу и да врше промене на рачуну, односно да евидентирају нова задужења и отплате, уз могућност да бирају да ли ће се делимична отплата дуга прво одузимати од камате или од главнице. Калкулатор врши обрачуне камата пропорционалном или конформном методом. Поред ових, постоји и јединствена мешовита метода (за затезну камату до 2. 3. 2001. примењује се конформна метода, а од 3. 3. 2001. пропорционална) која омогућава јединствен обрачун камате за период пре и после тог периода. Сходно томе, по истом принципу функционише и обрачун камате на неблаговремено плаћене јавне приходе, на неблаговремено плаћен царински дуг и неблаговремено плаћену казну у царинском поступку (до 31. 12. 2012. конформна, од 1. 1. 2013. пропорционална метода). Збирни обрачун камата омогућава обрачун дуга по више различитих фактура (рачуна), по принципу: један поверилац, један дужник, више новчаних потраживања и износ укупног дуга по свим тим различитим основама. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

Стицање и располагање имовином велике вредности према Закону о привредним друштвима У пракси се јављају бројне недоумице у погледу примене института имовине велике вредности.

31 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

акон о привредним друштвима у члановима 470–473. регулише стицање и располагање имовином велике вредности. Најпре треба истаћи да је ово питање законодавац сместио у посебaн – четврти део Закона о привредним друштвима, што представља недоследност односно грешку законодавца. Наиме, текст Закона о привредним друштвима подељен је на четрнаест делова, с тим што су изменама и допунама из 2018. године додата још два дела. Део трећи односи се на правне форме привредних друштава и подељен је на више глава, па се глава 1. односи на ортачко, глава 2. на командитно, глава 3. на друштво са ограниченом одговорношћу, а глава 4. на акционарско друштво. Четврти део у односу на трећи представља засебну целину, али, иако је четврти део одвојен, у законском тексту не види се на чему се ово одвајање заснива, с обзиром на то да је законодавац приступио наведеним темама тако да се чланови 470–472. односе само на акционарско друштво, а чланом 473. предвиђена је сходна примена одредби чланова 470–472. и на друштво са ограниченом одговорношћу, при чему у члановима 470–472. акционарско друштво није ни поменуто (помиње се само „друштво”). Међутим, с обзиром на то да се

помиње акционар, као и скупштина која у ортачком и командитном друштву не постоји, као и с обзиром на то да је за друштво са ограниченом одговорношћу предвиђена сходна примена, може се закључити да се чланови 470–472. односе само на акционарска друштва. Ово свакако представља недоследност и, слободно се може рећи, аљкавост законодавца, која је могла да се избегне да законодавац чланове 470–473. није смештао у посебан део, већ у део трећи главу четврту, тј. да је наведене чланове придружио одредбама које се односе на акционарско друштво. Дакле, одредбе о стицању и располагању имовином велике вредности примењују се само на акционарско друштво и на друштво са ограниченом одговорношћу, док се не примењују на ортачко и командитно друштво. Када је у питању друштво са ограниченом одговорношћу, законодавац је прописао да се оснивачким актом стицање и располагање имовином велике вредности могу другачије регулисати него што је то он прописао, па се нпр. може искључити обавезност одлучивања скупштине приликом наведеног стицања односно располагања. У Закону се најпре дефинише шта представља стицање односно располагање имовином велике вредности. Закон прописује да, ако друштво стиче односно располаже имовином чија набавна и/или продајна и/ или тржишна вредност у моменту доношења одлуке о томе представља 30% или више од књиговодствене вредности укупне имовине друштва, исказане у последњем годишњем

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Владимир Саичић, дипл. правник, с вишегодишњим искуством у области привредног права

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

билансу стања, сматра се да друштво стиче односно располаже имовином велике вредности. У овој одредби уочава се да је за утврђивање да ли се ради о имовини велике вредности или не потребно да се упореди вредност имовине која се стиче или којом се располаже са вредношћу укупне имовине друштва, исказане у последњем годишњем билансу стања. Притом, за имовину која се стиче, односно којом се располаже довољно је да њена набавна, продајна или тржишна вредност прелази одређени лимит, па ће се сматрати да је дошло до стицања односно располагања имовином велике вредности и уколико само једна од ових вредности задовољава наведени критеријум. На пример, уколико тржишна вредност представља 30% или више од књиговодствене вредности укупне имовине друштва, исказане у последњем годишњем билансу стања, радиће се о стицању односно располагању имовином велике вредности, без обзира на то што нпр. продајна и набавна вредност ове критеријуме не задовољавају. Ово се закључује из одреднице „или” коју законодавац користи када алтернативно одређује услове. Под имовином се сматрају ствари и права, укључујући и непокретности, покретне ствари, новац, уделе у друштвима, хартије од вредности, потраживања, индустријску својину и друга права. Начин стицања или располагања приликом стицања односно располагања имовином велике вредности није битан, па може да се остварује на било који начин. Закон, примера ради, наводи куповину, продају, закуп, размену, успостављање заложног права и хипотеке, закључење уговора о кредиту и зајму, давање јемства и гаранција, с тим што наглашава да је довољна било која друга радња којом настаје обавеза за друштво. Из овог произлази да за бестеретно стицање, нпр. поклоном, не важе одредбе о стицању и располагању имовином велике вредности, што има више теоријски него практични значај јер код привредних субјеката бестеретно стицање није уобичајено. Закон предвиђа и изузетке, па се стицањем односно располагањем имовином велике вредности неће сматрати куповина или продаја имовине која је извршена у оквиру

редовног пословања друштва. На пример, уколико је друштву регистрована и редовна делатност „41.20. изградња стамбених и нестамбених зграда”, куповина земљишта за изградњу зграде неће се сматрати стицањем односно располагањем имовином велике вредности све и да задовољава вредносни критеријум, јер је ова куповина извршена у оквиру редовног пословања друштва. У наведеном случају продаја зграде се такође неће сматрати стицањем односно располагањем имовином велике вредности, без обзира на то да ли испуњава вредносни критеријум, јер је такође извршена у оквиру редовног пословања друштва. И пре измена и допуна Закона о привредним друштвима из 2018. године било је предвиђено да ће се једним стицањем односно располагањем сматрати и више повезаних стицања односно располагања извршених у периоду од годину дана, при чему се као време настанка узима дан извршења последњег стицања односно располагања. Изменама и допунама Закона о привредним друштвима из 2018. године прецизирано је шта подразумева повезано стицање односно располагање, па је прописано да ће се повезаним стицањем односно располагањем сматрати више појединачних послова, односно правних радњи које се предузимају ради остваривања истог циља односно сврхе или чија повезаност произлази из природе правног посла ради чијег се извршења ти правни послови и правне радње предузимају. Остварење истог циља и повезаност која произлази из природе посла критеријуми су који ће се ценити од случаја до случаја. На пример, уколико привредно друштво продаје разну имовину из три наврата, по основу три купопродајна уговора, да би стекло средства за куповину одређене зграде, три купопродајна уговора у којима је друштво продавац закључују се ради постизања истог циља (куповине зграде). Ставом 7. члана 470. Закона о привредним друштвима прописан је изузетак, па је предвиђено да се једним стицањем односно располагањем имовином велике вредности не сматра истовремено успостављање заложног права, хипотеке или другог средства

33 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

одредби о поступку стицања односно располагања имовином велике вредности у време закључења правног посла, односно предузимања правне радње, поменути правни посао, односно правна радња неће бити поништен/а. Важно је нагласити да је за поништај правног посла у овом случају потребно да друштво или члан друштва, ако испуњава законом прописане услове, поднесе тужбу за поништај. Дакле, поништај се остварује преко суда и само на основу судске одлуке. Чланом 470. ставом 9. Закона о привредним друштвима прописана је сходна примена правила овог закона о правима несагласних чланова приликом стицања односно располагања имовином велике вредности. То значи да акционар који је гласао против стицања односно располагања имовином велике вредности или је био уздржан од гласања може да тражи од друштва да откупи његове акције по правилима којима се уређује право несагласних акционара на откуп акција. Исто се односи и на члана друштва са ограниченом одговорношћу, с тим што се у овом случају не откупљују акције већ удели. Одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно, припрема предлог одлуке којом скупштина одобрава стицање односно располагање имовином велике вредности, са: 1) образложењем које садржи разлоге из којих се препоручује усвајање те одлуке и 2) извештајем о условима под којим се стиче односно располаже имовином велике вредности. Нацрт уговора о стицању односно располагању имовином велике вредности представља саставни део материјала за седницу скупштине у овом случају. Уколико није у питању претходна дозвола, већ накнадно одобрење које скупштина даје својом одлуком, уместо предлога уговора, уз материјал за седницу доставља се сам уговор. Одлуку о одобравању стицања односно располагања имовином велике вредности скупштина доноси трочетвртинском већином гласова присутних акционара са правом гласа. Треба напоменути да основ правног посла који се одобрава не мора бити уговор, већ може да се ради и о једностраним правним пословима, нпр. о

ПРИВРЕДНО ПРАВО

обезбеђења које привредно друштво даје ради обезбеђења сопствене обавезе по уговору о кредиту, зајму или другом правном послу, при чему се највећа вредност појединачне правне радње, односно правног посла узима као вредност по којој се утврђује имовина велике вредности. Ово конкретно значи да, уколико привредно друштво закључи уговор о кредиту са одређеним кредитором (нпр. банком) и у циљу обезбеђења кредиторовог потраживања из наведеног уговора о кредиту овери заложну изјаву којом се успостави хипотека на одређеној непокретности, закључење уговора о кредиту и закључење уговора о хипотеци (или давање заложне изјаве) неће се сматрати једним стицањем односно располагањем имовином велике вредности. У овом случају питање имовине велике вредности утврђује се по највећој вредности појединачне правне радње, дакле или по висини кредита или по вредности хипотековане непокретности, зависно од тога која је вредност већа. Уколико нпр. вредност хипотековане непокретности износи 25% од књиговодствене вредности укупне имовине друштва, исказане у последњем годишњем билансу стања, а висина кредита износи 20% од књиговодствене вредности укупне имовине друштва, исказане у последњем годишњем билансу стања, ове две вредности неће се сабирати, већ ће се као релевантна узети већа вредност, па ће се узети да имовина која се стиче, односно којом се располаже износи 25% од књиговодствене вредности укупне имовине друштва, исказане у последњем годишњем билансу стања, а не 45%, што је проценат који би се добио сабирањем. Одобрење скупштине може бити претходно или накнадно. Из тога произлази да правни посао којим се врши стицање односно располагање имовином велике вредности неће бити ништав уколико у тренутку његовог закључења није донета одлука скупштине којом се исти правни посао одобрава. Дакле, предметни правни посао скупштина може да одобри накнадно и да га на тај начин правно оснажи (конвалидира). Такође, ако лице које је друга страна у правном послу, односно према коме је радња извршена, није знало нити је морало да зна за повреду

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

давању заложне изјаве, када нацрт заложне изјаве представља саставни део материјала за седницу, односно уз материјал се доставља већ оверена заложна изјава уколико се ради о накнадном одобрењу. Ако није прибављено одобрење за стицање односно располагање имовином велике вредности, друштво и акционар који поседује или представља најмање 5% основног капитала друштва може да поднесе тужбу за поништај правног посла или правне радње стицања односно располагања имовином велике вредности, под условом да је поседовао или представљао најмање 5% основног капитала друштва на дан закључења тог правног посла, односно правне радње. Изменама Закона о привредним друштвима из 2018. године додат је критеријум који се тиче акционара – да је услов за подношење тужбе да је поседовао или представљао најмање 5% основног капитала друштва на дан закључења тог правног посла, односно правне радње, тј. прецизиран је временски моменат који се узима као релевантан за поседовање или представљање одређеног процента основног капитала. Ово значи да акционар акционарског друштва, а сходно томе и члан друштва са ограниченом одговорношћу, који је на дан закључења правног посла, односно правне радње која се побија поседовао или представљао најмање 5% основног капитала друштва, може да поднесе тужбу за побијање чак иако на дан подношења тужбе не поседује нити представља 5% основног капитала друштва. Чланови одбора директора, односно надзорног одбора солидарно су одговорни

друштву за штету коју оно претрпи услед стицања односно располагања имовином велике вредности, ако је то стицање односно располагање спроведено без одлуке којом га скупштина одобрава. Ово се не односи на одлуке које су накнадно одобрене иако то Закон стриктно не наводи. У Закону пре измена и допуна из 2018. године била је прописана одговорност одбора директора, односно надзорног одбора, а сада је предвиђена одговорност чланова, што је оправдано јер не може бити прописана одговорност колективног органа. Друштво и акционар (као и члан друштва са ограниченом одговорношћу) који поседује или представља најмање 5% основног капитала друштва може да поднесе тужбу за накнаду штете коју друштво претрпи услед стицања односно располагања имовином велике вредности против члана одбора директора, односно члана надзорног одбора, уколико је стицање односно располагање предузето без одобрења скупштине. Законом о привредним друштвима прописани су субјективни и објективни рок за подношење наведених тужби за поништај правног посла, односно за накнаду штете. Ове тужбе могу бити поднете у року од шест месеци од дана одржавања седнице скупштине на којој је разматран извештај о пословању за пословну годину у којој је извршено стицање односно располагање имовином велике вредности (субјективни рок), а најкасније у року од три године од дана стицања односно располагања имовином велике вредности (објективни рок).

Измиривање обавеза и наплата потраживања путем преузимања – уступања дуга Измиривање обавеза путем преузимања – уступања дуга један је од начина плаћања који је присутан у нашој пракси, а омогућава бржу наплату и измиривање обавеза, уз смањивање застоја у свакодневном пословању.

ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРЕУЗИМАЊА ДУГА Преузимање односно уступање дуга регулисано је одредбама чл. 446–450. Закона о облигационим односима. Преузимање дуга је такав начин плаћања у коме долази до промене правног лица које дугује – дужника. Преузимање дуга врши се уговором између дужника и преузимаоца на који је пристао поверилац. Између преузимаоца и повериоца постоји иста обавеза која је дотле постојала између пређашњег дужника и повериоца. Појављује се ново правно лице које преузима дуг од старог дужника, па на тај начин оно постаје нови дужник. Поверилац се не мења, али се стари дужник ослободио свог дуга, односно дужничке обавезе. Привредни субјект који је преузео дуг од ранијег дужника, преузима на себе обавезу, након чега се претходни дужник ослобађа обавезе, у чему је и суштина преузимања дуга. Да би преузимање дуга могло да се спроведе, врло је важно да се поверилац сагласи са тим да се његово потраживање пренесе на

35 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

вај начин измиривања обавеза регулисан је пре свега Законом о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 45/89 – Одлука УСЈ, 57/89, „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93 и „Сл. лист СЦГ”, бр. 1/2003 – Уставна повеља – у даљем тексту: Закон о облигационим односима). Међутим, треба имати у виду да је могућност измиривања међусобних новчаних обавеза уговарањем промене поверилаца односно дужника у одређеном облигационом односу (асигнација, цесија, приступање дугу, преузимање дуга, уступање дуга и др.), пребијањем (компензација) и на други начин, прописана и чланом 5. Закона о обављању плаћања правних лица, предузетника и физичких лица која не обављају делатност („Сл. гласник РС”, бр. 68/2015). При томе треба упозорити на то да, према одредбама овог закона, правна лица не могу да измирују међусобне новчане обавезе уговарањем промене поверилаца, односно дужника у одређеном облигационом односу (асигнација, цесија, приступање дугу, преузимање дуга, уступање дуга и др.), пребијањем (компензација) и на други начин, уколико су њихови рачуни у тренутку плаћања блокирани ради извршења принудне наплате, осим ако није друкчије утврђено законом којим се уређује порески поступак. Истим је законом прописано и да се обавезе

које су измирене на неки од наведених начина, осим ако су измирене пребијањем (компензација), евидентирају преко рачуна код пружаоца платних услуга најмање једанпут месечно, по правилу крајем месеца. У наредном делу биће дат детаљнији опис спровођења измиривања обавеза путем преузимања дуга.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Редакција Инг-Про

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

новог дужника, односно пристанак повериоца заправо се појављује као неопходан услов за настанак споразума и његово дејство као споразума о преузимању дуга. Да би могао да дâ свој пристанак, поверилац мора да буде обавештен о закључењу уговора, а то, сходно одредбама члана 446. став 2. Закона о облигационим односима, може да учини било која од уговорних страна, односно и дужник и преузималац, извештавајући повериоца о закључењу наведеног уговора. По пријему обавештења о закључењу уговора поверилац свакоме од наведених лица, односно и дужнику и преузимаоцу, као уговорним странама, може да саопшти свој пристанак на преузимање дуга. За Законом прописану и потребну форму за давање пристанка на Уговор о преузимању дуга важе иста правила као и за закључење самог уговора. Закон о облигационим односима не прописује обавезну форму за давање пристанка на преузимање дуга, што указује на то да се ради о неформалном акту повериоца. Значи, битна карактеристика измирења обавеза преузимањем дуга јесте чињеница да она не може да се спроведе без пристанка повериоца. Међутим, ако је у време повериочевог пристанка на Уговор о преузимању дуга преузималац био презадужен, а поверилац то није знао нити је морао знати, пређашњи дужник се не ослобађа обавезе, а Уговор о преузимању дуга има дејство Уговора о приступању дугу. У другом случају, ако први дужник пренесе дуговање на новог дужника, који је већ раније презадужен и није у стању да подмири своју обавезу, поверилац има право да тражи да му дуг измири први дужник, без обзира на претходно извршено преузимање дуга. Наведене карактеристике преузимања дуга потврђује и више судских одлука, од којих ће у наставку бити наведене две новије: Правилно је првостепени суд обавезао туженог на плаћање утуженог износа, заједно са законском затезном каматом на износ главног дуга, почев од доспећа сваког појединачног рачуна па до исплате. Одлука првостепеног суда је правилна и на закону

заснована, односно на одредби чланова 446. и 448. Закона о облигационим односима. Уговором о преузимању дуга од 17. 7. 2014. године тужени је преузео наведени дуг из уговора о купопродаји који је тужилац имао са главним дужником, а самим тим тужилац је, као поверилац, стекао овлашћење да од туженог, као новог дужника, захтева испуњење обавезе из уговора о купопродаји робе и то на начин и под условима како је то уговорено купопродајним уговором. То даље значи да и доспелост обавезе произлази из основног уговора о купопродаји и испостављених рачуна на основу којих је пређашњи дужник преузео обавезу да исплати купопродајну цену. Закључењем уговора о преузимању дуга пређашњи дужник се ослободио обавезе плаћања купопродајне цене у смислу одредбе члана 446. став 1. Закона о облигационим односима и наведену обавезу преузео је овде тужени, који је дужан да исту испуни у роковима испуњења који су дефинисани уговором о купопродаји. (Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 139/16 од 1. 4. 2016. године, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда, Пж. 3323/16 од 25. 1. 2018) Правилно је првостепени суд закључио да, на основу чињенице да је закључен уговор о преузимању дуга између дужника по веродостојним исправама и новог дужника, с чим се поверилац сагласио, поверилац не може да покрене поступак извршења на основу веродостојне исправе, као и да је веродостојна исправа подобна за извршење само уколико су лица означена у истима као поверилац и дужник идентична лицима која су означена у предлогу за извршење као извршни поверилац и извршни дужник. Независно од тога што је између старог и новог дужника закључен уговор о преузимању дуга, извршни поверилац не може против новог дужника покренути поступак извршења на основу веродостојних исправа у односу на кога исте нису издате, већ у наведеној ситуацији тужбом може да тражи исплату од лица које је обвезник плаћања, односно дужник на основу уговора о преузимању дуга. (Решење Привредног апелационог суда, Иж. 2446/10 од 19. 8. 2010)

Уступање дуга врши се уговором који се закључује између старог и новог дужника, а поверилац на тај уговор даје писмену сагласност, тако да је пре потписивања уговора стари дужник у обавези да претходно прибави сагласност од повериоца. Уговарачи, као и сваки од њих посебно, могу позвати повериоца да се у одређеном року изјасни да ли пристаје на преузимање дуга, па ако се поверилац у одређеном року не изјасни, сматра се да није дао свој пристанак. Претпоставља се да је поверилац дао свој пристанак ако је без ограде примио неко испуњење од преузимаоца, које је овај учинио у своје име. Потписивањем Уговора о преносу дуга стари дужник се, по правилу, ослобађа дуга који је преузео нови дужник, али ако поверилац захтева, Уговором може да се предвиди да стари дужник и даље остане у обавези као дужник другог реда, односно да јемчи да ће му нови поверилац исплатити дуг. Ако је поверилац пристао на преузимање дуга, уместо дужника преузималац

ПРИМЕР УГОВОРА Одредбама Закона о облигационим односима није предвиђена обавезна форма уговора, па је стога Уговор о преузимању дуга по Закону неформалан. Према пракси судова, за форму Споразума о преузимању дуга важе општа правила, односно Уговор је неформалан, с тим да, уколико се споразумом дужника и трећег лица на треће лице преноси дуг чији је извор у неком уговору, који по самом закону мора да буде закључен у одређеној форми (на пример писменој или овером у суду), и сам Споразум о преузимању дуга мора бити закључен у истој форми. У посебној ситуацији, да би се поверилац заштитио од могућности злоупотребе закључивањем Уговора о преузимању дуга, Закон

37 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

ДЕЈСТВО УГОВОРА О ПРЕУЗИМАЊУ ДУГА

постаје дужник и он (уместо дужника) дугује испуњење обавезе коју је преузео. Поверилац више не може да захтева испуњење обавезе од првобитног дужника, већ само од новог дужника, тј. преузимаоца дуга. Уговор о преузимању дуга је и рачуноводствена исправа на основу које се спроводи књижење. По основу преузимања дуга гаси се обавеза првобитног дужника, па је овај уговор основ за „искњижење” обавезе првобитног дужника. На основу закљученог уговора о преузимању дуга нови дужник подноси својој банци налог за пренос којим плаћа преузету обавезу повериоцу на крају месеца или одмах по извршеном плаћању од стране новог дужника. Према томе, преузимање дуга је један од законом предвиђених начина промене дужника и то закључењем Уговора. Ради се о ситуацији у којој се споразумом странака – Уговором мења дужник обавезе. Важно је уочити да се ради о Уговору, што значи да је постигнута сагласност воља између дужника и трећег лица као преузимаоца. Закључењем наведеног уговора облигација у којој је дошло до промене дужника остаје потпуно непромењена у свим својим елементима, осим што је дужник промењен. У облигацију заправо ступа, уместо дотадашњег дужника по основу закљученог уговора о преузимању дуга, преузималац као нови дужник.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Мора се ипак истаћи да нису сва дуговања подложна преузимању по основу уговора. Ако је дуговање из облигације везано за дужникову личност или је противно природи самог дуговања да оно буде пренето на треће лице, овакво дуговање неће моћи да буде предмет Уговора о преузимању дуга између дужника и преузимаоца, јер као предмет облигације није подобно за пренос, с обзиром на то да је везано за личност дужника или само правна природа дуга указује на то да га није могуће преузимати. Такође, према члану 449. Закона о облигационим односима: ● споредна права која су дотле постојала, уз потраживање остају и даље, али јемства, као и залоге, које су дала трећа лица, престају ако јемци и залогодавци не пристају да одговарају и за новог дужника; ● ако није што друго уговорено, преузималац не одговара за ненаплаћене камате које су доспеле до преузимања.

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

о облигационим односима предвидео је да се дужник неће ослободити обавезе закључењем наведеног уговора ако је у време повериочевог пристанка на Уговор о преузимању дуга преузималац био презадужен, а поверилац то није знао нити је морао знати. У таквој ситуацији дужници наведене обавезе биће и ранији дужник и преузималац, односно Уговор о преузимању дуга имаће дејство Уговора о приступању дугу. Приликом преузимања дуга постоје три лица, и то: ● дужник, који преноси дуговање на новог дужника – уступилац дуга; ● поверилац, који је остао непромењен, и

●

нови дужник који је преузео дуг од ранијег дужника – преузималац дуга. У конкретном примеру, правно лице X дугује правном лицу Y по основу купљене робе износ од 10.000 динара. Правно лице Z дугује правном лицу X исти износ по основу извршене услуге транспорта. Правно лице X прибавља од правног лица Y (поверилац) сагласност за промену дужника и истовремено закључује уговор са правним лицем Z о преузимању дуга, које постаје нови дужник правног лица Y. Према овим претпоставкама закључује се следећи уговор о преузимању дуга:

На основу чланова од 446. до 450. Закон о облигационим односима правно лице X (уступалац дуга) и правно лице Z (прималац дуга) закључују

Уг о в о р о п р е у з и м а њ у д у г а Члан 1. Правно лице X уступа свој дуг, који има према правном лицу Y у износу од 10.000 динара, правном лицу Z. Правно лице Z преузима дуг од правног лица X у износу од 10.000 динара, који треба да измири према правном лицу Y. Правно лице Y сагласно је са променом дужника. Променом дужника дуг прелази са старог на новог дужника, са истим садржајем какав је имао и код старог. Члан 2. Овај уговор сачињен је у шест истоветних примерака, од који по два за сваког од потписника овог уговора. 1.Правно лице X (уступилац дуга) 2.Правно лице Z (преузималац дуга) 3.Правно лице Y (поверилац)

ИЗМИРЕЊЕ ОБАВЕЗЕ ПУТЕМ ПРЕУЗИМАЊА ДУГА У СЛУЧАЈУ БЛОКАДЕ РАЧУНА 1. Према члану 5. Закона о обављању плаћања правних лица, предузетника и

физичких лица која не обављају делатност, правна лица и предузетници не могу да измирују новчане обавезе путем преузимања дуга уколико су њихови рачуни у тренутку плаћања блокирани ради извршења принудне наплате, осим ако друкчије није утврђено

39 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

односу преузимања дуга. Истовремено, одредбом става 9. овог члана банка је дужна да по пријему налога од стране организације надлежне за принудну наплату, издатог на основу решења о принудној наплати, одмах обустави измирење новчаних обавеза које порески обвезник има према трећим лицима на основу уговора о промени дужника, осим за плаћања по основу исплата зарада и накнада трошкова (за долазак на рад и одлазак са рада и за време проведено на службеном путу у земљи и иностранству), као и по основу других примања (отпремнина при одласку у пензију, солидарна помоћ и помоћ у случају смрти запосленог или члана његове уже породице) и новчаних накнада из социјалног програма за запослене којима престаје радни однос у процесу реструктурирања предузећа и припреме за приватизацију, стечаја и ликвидације. Према томе, треба обратити пажњу на то да, за разлику од привредног друштва коме је рачун блокиран ради извршења принудне наплате, а није му установљена привремена мера, при чему оно уговарањем промене дужника у облигационом односу преузимања дуга може да измирује само обавезе по основу јавних прихода, привредно друштво коме је у поступку принудне наплате пореза и споредних пореских обавеза решењем Пореске управе установљена привремена мера обезбеђења наплате пореског потраживања, за време трајања привремене мере, уговарањем промене дужника путем преузимања дуга, може да измирује обавезе: ● по основу исплата зарада и накнада трошкова (за долазак на рад и одлазак са рада и за време проведено на службеном путу у земљи и иностранству), ● по основу других примања (отпремнина при одласку у пензију, солидарна помоћ и помоћ у случају смрти запосленог или члана његове уже породице) и ● по основу новчаних накнада из социјалног програма за запослене којима престаје радни однос у процесу реструктурирања предузећа и припреме за приватизацију, стечаја и ликвидације.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

законом којим се уређује порески поступак. Истовремено, чланом 7. овог закона прецизирано је да ће се новчаном казном од 50.000 до 2.000.000 динара казнити за прекршај правно лице чији су рачуни у тренутку плаћања блокирани ради извршења принудне наплате, а новчане обавезе измирује супротно претходно наведеним одредбама члана 5. За исти прекршај казниће се и одговорно лице у правном лицу – новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара. 2. Према члану 19. став 3. Закон о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС”, бр. 80/2002… и 30/2018 – у даљем тексту: ЗПППА), порески обвезници – правна лица чији су рачуни у тренутку плаћања блокирани ради извршења принудне наплате код организације надлежне за принудну наплату, међусобне новчане обавезе могу да измирују и уговарањем промене повериоца односно дужника у одређеном облигационом односу, искључиво ради испуњења обавеза по основу јавних прихода на које се примењује ЗПППА. Другим речима: привредно друштво чији је рачун блокиран ради извршења принудне наплате може да измирује обавезе по основу јавних прихода које наплаћује Пореска управа, као и обавезе по основу изворних јавних прихода јединица локалне самоуправе (нпр. порези и доприноси за обавезно социјално осигурање, ПДВ, порез на добит, порез на имовину…), уговарањем промене повериоца односно дужника у одређеном облигационом односу, па и преузимањем дуга. При томе, могућност правног лица, чији је рачун у тренутку плаћања блокиран, да измири новчану обавезу уговарањем промене дужника у одређеном облигационом односу (какав је преузимање дуга), зависи од тога да ли му је Пореска управа, у складу са иновираним чланом 95. ЗПППА-а, решењем установила привремену меру обезбеђења наплате пореског потраживања. Наиме, привремена мера из члана 95. овог закона јесте забрана пореском обвезнику да новчане обавезе које има према трећим лицима измирује уговарањем промене дужника у облигационом

Новине у законским прописима у вези са прометом нелегалних објеката

ГРАЂАНСКО ПРАВО

Закон о изменама и допунама Закона о озакоњењу објеката и Закон о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи усвојени су „у пакету”, у циљу уређења области изградње објеката и борбе државе против нелегалне градње и промета нелегалних објеката.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Дејан Обренић, дипломирани правник

акон гласних најава које су се у последње време чуле у стручној и правничкој јавности у вези са забраном градње и прометовања нелегалних објеката, недавно је Народна скупштина Републике Србије усвојила Закон о изменама и допунама Закона о озакоњењу објеката („Сл. гласник РС”, бр. 83/2018), као и Закон о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи („Сл. гласник РС”, бр. 83/2018). Иако ни Закон о озакоњењу објеката ни Закон о планирању и изградњи немају за предмет уређивање промета непокретности, већ се том тематиком првенствено бави Закон о промету непокретности, чијим је чланом 4а уређен случај промета непокретности изграђених без употребне дозволе, односно оних за које је у току поступак легализације, интересантно је да се законодавац определио да кроз претходно наведене измене закона стане на пут даљој нелегалној градњи објеката и њиховом прометовању. На овај начин одредбе члана 4а Закона о промету непокретности доводе се у сукоб са одредбама Закона о изменама и допунама Закона о озакоњењу објеката, као и Закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи, којима се уводи забрана промета нелегалних непокретности. Разрешење ове правне несигурности и сукоба закона могуће

би било применом начела римског права – lex posterior derogat legi priori, па на основу тог начела и применом новоусвојених законских измена Закона о озакоњењу објеката и Закона о планирању и изградњи, уз престанак примене одредаба члана 4а Закона о промету непокретности. Како је у вези са прометом нелегалних (бесправно саграђених) објеката детаљније било речи у претходном броју часописа „Lege artis: Прописи у пракси”, овај текст заправо представља логичан наставак претходног текста, настао на основу новоусвојених законских измена. Иако су Закон о изменама и допунама Закона о озакоњењу објеката и Закон о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи усвојени „у пакету”, у циљу уређења области изградње објеката и борбе државе против нелегалне градње и промета нелегалних објеката, овде ће фокус бити стављен првенствено на усвојене измене Закона о озакоњењу објеката, као основног закона којим се уређује поступак озакоњења – легализације бесправно саграђених објеката, док ће осврт на измене Закона о планирању и изградњи бити само делимичан, имајући у виду да се оне првенствено односе на поступак прибављања и издавања дозвола за градњу и друге редовне процедуре у вези са градњом објеката. Одредбе Закона о изменама и допунама Закона о озакоњењу објеката ступиле су на снагу 6. 11. 2018. године. Пре свега треба напоменути да усвајање нових измена Закона о озакоњењу објеката јасно говори о томе да до сада важећи текст овог закона није дао очекиване резултате у

41 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

основни разлог за доношење Закона о изменама и допунама Закона о озакоњењу објеката да се омогући ефикасније спровођење озакоњења незаконито изграђених објеката у Републици Србији, затим да се додатно утиче на спречавање незаконите градње, као и на прометовање таквих објеката или делова објеката, али и да се утиче на активност странака у поступку озакоњења. Новоусвојеним изменама Закона о озакоњењу објеката пре свега су прецизирани предмет и поступак озакоњења, па је прописано на које се објекте не односи овај закон, а то су: ● објекти изграђени без грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу у складу са прописима по којима у време изградње није била прописана обавеза прибављања грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу, у складу са прописима којима се уређује упис права својине на непокретностима; ● објекти за које је издато решење о грађевинској дозволи, а користе се без издатог решења о употребној дозволи, међутим, предмет озакоњења јесте објекат изграђен на основу грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу и потврђеног главног пројекта, на ком је приликом извођења радова одступљено од издате грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу и потврђеног главног пројекта, а за који није могуће издати решење о измени решења о грађевинској дозволи у складу са одредбама закона којим се уређује изградња објеката, при чему, ако је, такође, у поступку легализације издато решење о грађевинској дозволи, али не и решење о употребној дозволи, такав поступак се окончава у складу са одредбама овог закона, односно надлежни орган доноси решење о озакоњењу, без спровођења поступка прописаног овим законом, и то само у случајевима када нису вршене никакве измене на објекту, изузев текућег одржавања; ● објекти изграђени односно реконструисани у случајевима када је инвеститор изградио/реконструисао објекат позивајући се на своје право на објекту или земљишту на коме је објекат изграђен, противно циљу због кога је то право законом установљено или признато, односно супротно циљу решења или

ГРАЂАНСКО ПРАВО

борби против нелегалне градње, иако је донекле био успешнији од претходних закона који су уређивали ову тематику. С друге стране, измене закона говоре и о препознавању одређених мањкавости претходног текста овог закона од стране државе, као и о њеној спремности да настави борбу за правно уређење области градње. О настојању нашег правног система да спроведе правно сређивање ове области говори чињеница да је Република Србија у неколико наврата покушавала да, доношењем закона којим се уређује ово питање, изврши легализацију бесправних објеката. Прво је донет Закон о посебним условима за издавање грађевинске, односно употребне дозволе за одређене објекте („Сл. гласник РС”, број 16/97) од 1997. године, потом је измењен део Закона о планирању и изградњи из 2003, 2006, 2009. и 2011. године, па је донет Закон о легализацији објеката („Сл. гласник РС”, број 95/13) од 2013. године. Сваки од наведених закона настојао је да се бесправни објекти врате у легалне токове, али су њихови домети били скромни. Према службеним евиденцијама, до ступања на снагу Закона о озакоњењу објеката („Сл. гласник РС”, број 96/15) у Републици Србији било је поднето око 771.000 захтева за легализацију, а како је одредбама овог закона прописано да грађевинска инспекција изврши попис свих незаконито изграђених објеката и за исте отпочне поступак по службеној дужности у складу са законом, након пописа евидентирано је и утврђено је да постоји још 1.659.307 незаконито изграђених објеката који до тада нису били евидентирани ни на који начин и за исте није био поднет захтев за легализацију односно озакоњење. Захваљујући Закону о озакоњењу објеката, а узимајући у обзир све пописане незаконито изграђене објекте, као и оне објекте за које су поднети захтеви за легализацију по ранијим законима, први пут је формирана јединствена база незаконито изграђених објеката, која садржи 2.041.936 незаконито изграђених објеката. Према званичним подацима државних органа, највећи део овог броја незаконито изграђених објеката представљају стамбени објекти (чак 50%). Из свега наведеног произлази да је

ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

другог појединачног акта којим је утврђено право у складу са законом, а нарочито у случају када инвеститор изгради објекат трајног карактера на земљишту које му је дато на привремено коришћење и/или на основу решења донетог у складу са прописима којима се уређује постављање монтажних објеката; ● објекти који се, у смислу закона којим се уређује одбрана, сматрају војним објектима, односно објекти који се, у смислу закона којим се уређује рударство, сматрају рударским објектима, постројењима и уређајима. Значајне промене усвојене су у вези са одредбама којима се прецизира обавеза утврђивања објекта на сателитском снимку, органом надлежним за контролу и омогућавање увида у сателитски снимак, као и децидирано време изградње објеката који могу бити предмет озакоњења. Тако, члан 6. Закона сада гласи: Предмет озакоњења је објекат за који је поднет захтев за легализацију, у складу са раније важећим законом којим је била уређена легализација објеката, до 29. јануара 2014. године и који је видљив на сателитском снимку територије Републике Србије из 2015. године. Захтеви и пријаве за легализацију објеката поднети до 29. јануара 2014. године сматрају се захтевима у смислу овог закона. Предмет озакоњења је и објекат за који није поднет захтев за легализацију у складу са раније важећим законом којим је била уређена легализација објеката, а који је видљив на сателитском снимку територије Републике Србије из 2015. године, за који је надлежни грађевински инспектор донео решење о рушењу у складу са одредбама Закона о озакоњењу објеката („Сл. гласник РС”, број 96/15). У случају да грађевински инспектор није донео решење о рушењу из става 3. овог члана, а предметни објекат је видљив на сателитском снимку из 2015. године, такав објекат може бити предмет озакоњења у складу са одредбама овог закона. Провера видљивости на сателитском снимку обавезна је за све објекте који су предмет озакоњења у складу са овим законом.

Проверу постојања објеката на сателитском снимку за објекте из ст. 1, 3. и 4. овог члана спроводи орган надлежан за послове озакоњења објеката. На решења грађевинског инспектора из става 3. овог члана не примењују се одредбе Закона о озакоњењу објеката („Сл. гласник РС”, број 96/15), односно рушење објекта или дела објекта може да се спроведе по коначном решењу којим се захтев за озакоњење одбија или одбацује, у складу са одредбама овог закона. Сателитски снимак из става 1. овог члана мора бити доступан на увид грађанима у електронском облику код органа надлежног за издавање решења о озакоњењу, надлежној грађевинској инспекцији, као и у надлежној служби за катастар непокретности према месту где се непокретност налази. Предмет озакоњења је и објекат за који је поднет захтев у складу са Законом о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе („Сл. гласник РС”, бр. 25/13, 145/14 и 96/15), за које поступак није правоснажно окончан. Сви објекти изграђени без издатог решења о грађевинској дозволи или решења о одобрењу извођења радова после 27. новембра 2015. године нису предмет озакоњења у складу са одредбама овог закона и надлежни грађевински инспектор за те објекте доноси решење о рушењу, које је извршно даном доношења, у складу са Законом о планирању и изградњи. Из формулације наведених одредби јасно произлази да је уведена законска обавеза органа који одлучује у поступку озакоњења да утврди постојање предметног објекта на сателитском снимку Републике Србије из 2015. године, Укратко, по слову закона, постојање објекта на наведеном сателитском снимку услов је без ког није могуће озаконити објекат. Прописујући овај услов, законодавац је заправо желео да стане на пут даљој градњи бесправних објеката и да ограничи поступак озакоњења „само” на оне бесправне објекте који су видљиви на сателитском снимку Републике Србије из 2015. године и то најкасније на дан 27. 11. 2015. године.

43 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

већ ће нелегални објекти одмах по коначности тог решења моћи да буду срушени. Истини за вољу, може да се тумачи да овакво законско решење ствара правну несигурност, с обзиром на то да против коначног решења може да се поднесе тужба Управном суду, односно да се покрене управни спор, па да у њему Управни суд оспорено решење може да поништи и да мериторно реши управну ствар, као и да, теоријски, постоји могућност да објекат буде срушен на основу коначног решења, а да исто Управни суд поништи. И поред наведеног, ово законско решење је у духу природе овог закона јер ипак не треба заборавити да се он примењује на објекте који су изграђени мимо законских процедура, као и да негативна одлука у поступку озакоњења у највећем броју случајева неће бити неоснована. У претходно наведеном теоријском примеру власнику нелегалног објекта свакако би остало на располагању право да захтева накнаду штете због рушења објекта. Једна од новина у Закону је и то што је подносилац захтева за озакоњење објекта сада у обавези да, по утврђивању испуњености услова за озакоњење, достави и доказ да је за предметни објекат поднео пријаву за утврђивање пореза на имовну, уколико се о томе не води службена евиденција. Када је у питању одређивање органа надлежног за одлучивање у поступку озакоњења, значајну новину представљају одредбе којима се допуњује чл. 12. Закона, које гласе: Градови који у свом саставу имају градске општине могу поверити спровођење поступка озакоњења градским општинама у складу са одредбама статута те јединице локалне самоуправе. Статутом јединице локалне самоуправе одређују се објекти за које решење о озакоњењу може донети градска општина у саставу града, односно Града Београда. Ова законска новина превасходно ће имати примену у Граду Београду, чији су управни органи и највише затрпани предметима у вези са поступцима озакоњења. Претпоставља се да је интенција законодавца и овде била да се побољша ефикасност поступка

ГРАЂАНСКО ПРАВО

За досадашње одредбе члана 7. Закона о озакоњењу законодавац је сматрао или да су исцрпљене или пак да успоравају поступак рушења објеката који не могу бити озакоњени, мењајући наведени члан Закона тако да сада гласи: Решење о рушењу објекта, донето од стране грађевинског инспектора на основу пописа и евиденције незаконито изграђених објеката у складу са одредбама Закона о озакоњењу објеката („Сл. гласник РС”, број 96/15), не извршава се до коначности решења којим се одбија или одбацује захтев за озакоњење у поступку покренутом на основу решења о рушењу. Приликом писања овог члана, али и многих других одредаба Закона, законописац је очигледно дао предност начелу ефикасности поступка у односу на начело правне сигурности, дајући примат коначности решења у односу на његову правоснажност. Како и поступак озакоњења објеката представља једну врсту управног поступка, то је за одговор на питања о коначности и правоснажности решења потребно консултовати норме Закона о општем управном поступку, према којима је коначно оно решење против ког не може да се изјави жалба, док je правоснажно оно решење против ког не може да се изјави жалба нити да се покрене управни спор. Везивање за тренутак коначности уместо за тренутак правоснажности решења законодавац је прописао не само приликом спровођења решења о рушењу објекта, већ и када су у питању нека друга решења, нпр. приликом достављања решења о одлуци по захтеву за озакоњење грађевинској инспекцији или служби за катастар непокретности и сл. Једини разлог за овакав став може бити жеља да се убрза поступак по коначним решењима, уместо чекања да решење постане правоснажно, што је у пракси некада знало и прилично да потраје, чиме су незаконити градитељи добијали на времену и неретко прометовали нелегалне објекте на штету стицалаца тих објеката. Дакле, када је у питању решење о рушењу нелегалних објеката, више неће морати да се чека да решење којим се захтев за озакоњење одбија или одбацује постане правоснажно,

ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

и да се сви започети предмети што раније окончају, тако што ће се надлежност за одлучивање у поступцима озакоњења објеката са једног градског органа делегирати на више органа градских општина. Друго је питање да ли ће општински органи бити у могућности да организационо одговоре овом задатку, као и да ли ће поступак „пресељења” већ започетих предмета са градског органа на органе градских општина изискивати више труда и времена него што би то био случај да је по њима наставио да поступа градски орган. Законску новину представљају и одредбе које прописују да ако привредно друштво или друго правно лице које је израдило извештај о затеченом стању објекта, у извештај о затеченом стању објекта унесе нетачне податке, односно не прикаже стварно стање и степен завршености објекта, орган надлежан за озакоњење покреће поступак за одузимање лиценце за одговорно лице. Иако на први поглед нема ништа необично у овим законским одредбама, чињеница да је законодавац имао потребу да посебно нагласи одговорност стручних лица која израђују извештаје о затеченом стању објекта за нестручно поступање, много говори о примени одредаба досадашњег текста Закона и о оправданости потребе за његовим изменама. У жељи да што више ограничи промет нелегалних објеката, као и да утиче на власнике таквих објеката да активно учествују у поступку озакоњења, измењене су и одредбе члана 39. став 1. Закона, тако да гласе: Ако објекат који је привремено прикључен на електроенергетску мрежу, гасну мрежу и мрежу електронских комуникација или мрежу даљинског грејања, водовод и канализацију, не буде озакоњен у складу са овим законом, грађевински инспектор је дужан да без одлагања, а најкасније у року од три дана по добијању акта из члана 38. став 2. овог закона, примерак тог акта достави јавном предузећу, јавном комуналном предузећу, привредном друштву или предузетнику који је привремено прикључио објекат на своју мрежу, односно инфраструктуру. Уз то су додате и одредбе чл. 41. Закона, које одређују да ће се новчаном казном од 1.500.000 до 3.000.000

динара казнити за привредни преступ јавно предузеће, јавно комунално предузеће, привредно друштво или друго правно лице, које објекат који је у поступку озакоњења прикључи на мрежу, односно инфраструктуру. Ове законске одредбе свакако ће утицати на власнике нелегалних објеката да узму активног учешћа у поступку, али, што је можда још и важније, утицаће и на потенцијалне купце нелегалних непокретности да додатно размисле пре него што коначно одлуче да закључе правни посао куповине таквих непокретности, а све како не би куповали објекте за које може постојати могућност да буду порушени. Да законодавац има намеру да што брже стане на пут промету нелегалних објеката и њиховој даљој изградњи види се и из новоусвојених законских одредби, које прописују да ће, ако у року од пет година од дана ступања на снагу овог закона објекат који је предмет озакоњења не буде озакоњен, надлежни орган донети решење којим се захтев одбија. Иако је и овим одредбама законодавац вероватно желео да поспеши ефикасност поступка легализације бесправно саграђених објеката у Републици Србији, мора се признати да оне делују и сувише оптимистично, нарочито када се има у виду велики број нелегалних објеката, као и дужина трајања досадашње борбе нашег правног система са проблемом нелегалне градње. Одредбе које су изазвале највише пажње у стручној и широј јавности и које се односе на забрану прометовања неозакоњених објеката заправо су нормиране само једним чланом и то чланом 28. Закона о изменама и допунама Закона о озакоњењу објеката, којим је прописано следеће: Надлежни орган за озакоњење дужан је да за све објекте који су у поступку озакоњења по службеној дужности достави органу надлежном за послове државног премера и катастра потврду да је објекат у поступку озакоњења, у циљу уписа забране отуђења за те објекте у виду забележбе, у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона. Нормативну занимљивост представља чињеница да је ова забрана нормирана само једним чланом закона, баш као што се и правни основ за

45 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

постављају у пракси, јер на просто питање о томе да ли је дозвољено прометовати одређени нелегални објекат, тренутно можда не би било могуће дати прецизан и потпуно неспоран одговор. На овом месту следи кратак осврт на одредбе Закона о изменама Закона о планирању и изградњи, које су већ поменуте на почетку овог текста. Тако је одредбама члана 106, ставови 2. и 3. овог закона, прописано следеће: Забрањује се располагање свим објектима или деловима објекта изграђених после ступања на снагу закона којим се уређује озакоњење објеката, без издате грађевинске дозволе или решења из члана 145. овог закона. За објекте из става 2. овог члана надлежни грађевински инспектор, након извршеног инспекцијског надзора, доноси решење о уклањању објекта или посебног дела објекта, у складу са одредбама овог закона, и то решење по службеној дужности доставља одмах служби за катастар непокретности на чијој територији се налази предметна непокретност, у циљу уписа забележбе о забрани располагања тог објекта. У вези са цитираним одредбама овог закона важе исте примедбе, претходно изнете у вези са одредбама члана 28. Закона о изменама и допунама Закона о озакоњењу објеката. Разлика је у томе што се одредбама члана 106. Закона о изменама Закона о планирању и изградњи уводи забрана располагања новоизграђеним објектима, изграђеним после ступања на снагу Закона о озакоњењу објеката. Враћајући се на тему са почетка овог текста, односно на истовремено егзистирање одредби члана 4а Закона о промету непокретности, којима се уређује могућност промета неозакоњених објеката, као и одредби члана 28. Закона о изменама и допунама Закона о озакоњењу објеката и члана 106. Закона о изменама Закона о планирању и изградњи, којима се уводе забране отуђења неозакоњених објеката, а након поређења наведених одредби, јасно је да постоји широко поље за различита тумачења у вези са њиховом применом. Овде ће бити изнето једно правно становиште чијом би се применом можда

ГРАЂАНСКО ПРАВО

прометовање нелегалних објеката налази само у одредбама члана 4а Закона о промету непокретности, као што је и поменуто на почетку овог текста. Међутим, много битнија од начина нормирања ових одредби јесте њихова суштина, односно начин на који ће се оне примењивати. С обзиром на то да је овим чланом на један посредан начин прописана обавеза служби за катастар непокретности да врше упис забране отуђења за објекте за које им надлежни орган за озакоњење достави потврду да су у поступку озакоњења, јавља се много недоумица у вези са тим како ће се ове одредбе спроводити. Пре свега, упада у очи то да законодавац ништа не каже о самом поступку и овлашћењима за доношење одлуке о упису забране отуђења одређених непокретности, па из језичког тумачења ове одредбе произлази да је доношење одлуке о забрани отуђења поверено органу надлежном за послове државног премера и катастра, који је надлежан и да упише забележбу те забране. Поставља се питање законитости, па и уставности ове одредбе, с обзиром на то да у нашем правном систему забрана отуђења непокретности представља привремену меру, као меру обезбеђења, као и да о доношењу те мере одлучује суд, а све то у складу са одредбама Закона о извршењу и обезбеђењу. Имајући у виду да орган надлежан за послове државног премера и катастра по својој природи представља управни орган, спорно је да ли он на основу ове законске одредбе може да има овлашћење за доношење одлуке о забрани отуђења непокретности. Оно што је такође спорно у вези са овим одредбама јесте и да ли ова забрана производи дејство по самом закону (ex lege) или тек по упису забележбе у теретни лист листа непокретности, односно поставља се питање да ли упис ове забележбе има конститутивно или декларативно дејство. Већ је речено да су забране отуђења непокретности, као привремене мере, ЗИО-ом прописане на потпуно другачији начин, па је тешко замислити на који би се начин ове одредбе могле аналогно применити у циљу тумачења дејства забране отуђења и правне природе забележбе ове забране према Закону о озакоњењу објеката. Ова спорна питања већ се

ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

могло доћи до одговора о (не)дозвољености промета објеката који нису озакоњени у тренутку када у правном систему егзистирају наведене законске одредбе. Тако, с обзиром на постојање одредби члана 4а Закона о промету непокретност, који прописује обавезу јавног бележника да, након што утврди да је предмет уговора о промету непокретности објекат или посебан део зграде за који није издата употребна дозвола или у погледу кога је у току поступак легализације, о томе упозори уговорнике, као и на постојање претходно цитираних одредби о забрани отуђења, а све док постоје наведене одредбе Закона о промету непокретности и све док се не упише забележба забране отуђења, одређене непокретности које су неозакоњене и даље могу бити предмет правног промета. Наравно, да би се утврдила могућност промета нелегалних непокретности, било би потребно да се утврди да ли је иста видљива на сателитском снимку Републике Србије и да ли је објекат изграђен пре 27. 11. 2015. године, као и да ли је за предметну непокретност уписана забележба забране отуђења непокретности. Дакле, одлука о промету непокретности које нису озакоњене свакако више не спада у област дискреционе одлуке власника тих непокретности или њихових потенцијалних купаца, већ је у сваком конкретном случају промета нелегалних непокретности потребно утврдити низ околности како би се установило да ли је такав промет дозвољен и да ли је у складу са законским одредбама. Ова правна несигурност и могућност за широко тумачење законских одредби могли би се, на пример, регулисати брисањем члана 4а Закона о промету непокретности и прецизирањем одредби Закона о озакоњењу објеката које се односе на забрану отуђења непокретности.

Из свих наведених законских новина јасно произлази намера законодавца да се оконча дуготрајна борба са увођењем нелегалних грађевинских објеката у легалне токове, као и да се стане на пут правној несигурности услед промета таквих објеката. Иако су унете бројне промене у циљу побољшања ефикасности те борбе, утисак је да је пропуштено да се унесу и друге законске измене у циљу масовнијег учешћа власника нелегалних објеката у поступку озакоњења. На пример, поступак озакоњења посебних делова објекта који се налазе у нелегалним стамбеним зградама, у ситуацијама када су инвеститори таквих објеката пренели право својине на тим посебним деловима, а не желе да узму учешће у поступку озакоњења, представља озбиљну тешкоћу за власнике посебних делова. Како би се у овој ситуацији озаконио неки посебан део, потребно је да се пре тога озакони сам објекат, а с обзиром на незаинтересованост инвеститора тог објекта за поступак озакоњења, поставља се питање да ли и на који начин власници посебних делова могу сами да учествују у поступку озакоњења објекта. Законским регулисањем овог и неких других спорних питања из примене Закона о озакоњењу постигао би се бољи ефекат него што ће, рецимо, петогодишњим законским роком предвиђеним за окончање свих поступака озакоњења у Републици Србији. У сваком случају остаје да се види у којој мери и на који начин ће се примењивати законске измене које су обрађене у овом тексту, а у наредном периоду вероватно могу да се очекују нове законске одредбе у циљу даљег сужавања поља деловања за нелегалну градњу, као и у циљу прецизнијег регулисања промета нелегалних објеката.

Одговорност правног лица за прекршај у случају када се води кривични поступак против одговорног лица

Ивана Стојиљковић, заменик јавног тужиоца у Другом основном јавном тужилаштву у Београду

ротив правног и одговорног лица Пореска полиција поднела је прекршајну пријаву Прекршајном суду због мање обрачунатог и исказаног пореза на добит по одбитку, што је радња извршења која је прописана чланом 178. став 1. Закона о пореском поступку и гласи: „Ако је износ пореза утврђен у пореској пријави мањи од износа који је требало утврдити у складу са Законом, порески обвезник – правно лице или предузетник казниће се за прекршај новчаном казном у висини од 30% разлике ова два износа. Порески обвезник – правно лице или предузетник који је у пореској пријави дао нетачне податке, што је за последицу имало или могло да има утврђивање мањег износа пореза, казниће се за прекршај новчаном казном у висини од 30% разлике између износа пореза који је утврђен или је требало да буде утврђен у складу са Законом и износа пореза који је утврђен или је требало да буде утврђен према подацима из пореске пријаве.

47 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

ЧИЊЕНИЧНА ПИТАЊА

За прекршај из ст. 1. и 2. овог члана казниће се правно лице новчаном казном најмање у износу од 200.000 динара, а предузетник најмање у износу од 100.000 динара. За прекршај из ст. 1. и 2. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара. Ако разлика из ст. 1. и 2. овог члана износи до 5% износа који је утврђен или је требало да буде утврђен, порески обвезник – правно лице казниће се новчаном казном у висини од 100.000 динара, порески обвезник – предузетник новчаном казном у висини од 50.000 динара, а одговорно лице у правном лицу новчаном казном у висини од 10.000 динара. Применом одредаба ст. 1. и 2. овог члана не може да се утврди новчана казна у износу вишем од највишег износа новчане казне прописане законом којим се уређују прекршаји.” Исто тако, Пореска управа је против одговорног лица поднела кривичну пријаву Основном јавном тужилаштву због кривичног дела пореска утаја из члана 225. Кривичног законика, који гласи: „Ко у намери да он или друго лице потпуно или делимично избегне плаћање пореза, доприноса или других прописаних дажбина, даје лажне податке о стеченим приходима, о предметима или другим чињеницама које су од утицаја на утврђивање оваквих обавеза или ко у истој намери, у случају обавезне

КРИВИЧНО ПРАВО

На питања да ли за исти догађај може да се води и прекршајни и кривични поступак и да ли може да се одвојено води поступак против правног лица пред прекршајним судом, а против одговорног лица кривични поступак, одговорено је анализом чињеница и законских одредби у наставку.

КРИВИЧНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

пријаве, не пријави стечени приход, односно предмете или друге чињенице које су од утицаја на утврђивање оваквих обавеза или ко у истој намери на други начин прикрива податке који се односе на утврђивање наведених обавеза, а износ обавезе чије се плаћање избегава прелази петсто хиљада динара, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном. Ако износ обавезе из става 1. овог члана, чије се плаћање избегава, прелази милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном. Ако износ обавезе из става 1. овог члана, чије се плаћање избегава, прелази седам милиона и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од три до десет година и новчаном казном.” У овом поступку осумњичени је саслушан у Основном јавном тужилаштву на околности наведеног кривичног дела. Основно питање јесте да ли за исти догађај који је описан у обе пријаве може да се води и прекршајни и кривични поступак, те да ли се тиме врши повреда начела ne bis in idem, као и да ли може да се одвојено води поступак против правног лица пред Прекршајним судом, а пред тужилаштвом, односно касније судом – кривични поступак против осумњиченог.

ЗАКОНСКЕ ОДРЕДБЕ Релевантне одредбе закона које дају одговор на ова питања jeсу одредбе члана 4. Законика о кривичном поступку, којим се позивамо на правило ne bis in idem које спречава конкурентну надлежност у хетерогеним јурисдикцијама, двоструко угрожавање пред различитим казненим органима исте државе и понављање правоснажно окончаног поступка пред органима исте државе. На исти начин ово правило je регулисано чланом 8. Закона о прекршајима. Чланом 27. став 2. тачке 1. и 2, као и ставом 3. Закона о прекршајима прописана је одговорност правног лица, односно утврђено је да ће правно лице бити одговорно за прекршај и када орган управљања донесе противправну

одлуку или налог којим је омогућено извршење прекршаја или одговорно лице нареди лицу да изврши прекршај, односно када физичко лице изврши прекршај услед пропуштања одговорног лица да над њим врши надзор или контролу. У наставку цитираног члана прописано је и под којим условима правно лице може да одговара за прекршај, а то је када је против одговорног лица прекршајни поступак обустављен или је то лице ослобођено од одговорности у складу са одредбама члана 250. Закона о прекршајима, као и када постоје правне или стварне сметње за утврђивање одговорности одговорног лица у правном лицу или не може да се одреди ко је одговорно лице. Чланом 8. став 3. Закона о прекршајима прописано је да се против учиниоца прекршаја, који је у кривичном поступку правоснажно оглашен кривим за кривично дело које обухвата и обележја прекршаја, не може за тај прекршај покренути поступак, а ако је покренут или је у току, не може се наставити и довршити. Закон о одговорности правних лица за кривична дела у члану 2. дефинише да правно лице може да одговара за кривична дела из посебног дела Кривичног законика и других закона, ако су испуњени услови за одговорност правног лица предвиђени овим законом. Према судској пракси установљеној радом Европског суда за људска права, повреда начела ne bis in idem постоји и ако се паралелно воде поступци против истог лица за исто дело, без обзира на то што један од два поступка није правоснажно завршен. Европски суд за људска права усвојио је појмове „оптужба” и „кривична” (суд је одредио садржину ових појмова тумачећи значење члана 6. Конвенције). „Оптужба” је, по Конвенцији, аутономан појам који се примењује без обзира на дефиницију коју има у домаћем закону. Значење израза „кривична” по Конвенцији је шире у односу на значење које има у нашем праву. Члан 6. Конвенције примењује се и у случају када пред националним судом није покренут кривични поступак, па је тако Европски суд у случају „Engel и остали против Холандије” успоставио критеријуме за

49 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

судом, а одговорност одговорног лица у кривичном поступку. Решење овог питања на основу начела јединства правног система и правно логичких разлога налази се у одредби члана 7. Закона о одговорности правних лица за кривична дела, као и у члану 27. став 1. Закона о прекршајима. У обе одредбе ових закона наведено је да прекршајна односно кривична одговорност правних лица произлази из прекршајне односно кривичне одговорности одговорног лица. Према томе, ratio legis прекршајне или кривичне одговорности захтева да се поступак води или пред Прекршајним судом или у кривичном поступку пред јавним тужилаштвом и судом против одговорног или правног лица. У супротном, то би могло да изазове правну несигурност, а поготово имајући у виду цитиране одредбе закона у којима је наведен основ за утврђивање одговорности правног лица. Такође, степен одговорности одговорног лица утиче и на висину казне правног лица. Сврха закона је мерило по којем ће орган поступка, било тужилаштво било суд, орган управе или Прекршајни суд, одабрати између више различитих тумачења која се крећу у оквиру законског текста. Ratio legis је испуњен и у ситуацијама кажњавања одређеног понашања, па је потребно утврдити исти у ситуацији у којој се за исти догађај може водити и прекршајни и кривични поступак, посебно узимајући у обзир то што одговорност правног лица произлази из кривичне одговорности одговорног лица. Пореска управа у оваквој процесној ситуацији може да поднесе кривичну пријаву против правног лица. Правна несигурност до које би довело одвојено вођење поступка пред Прекршајним судом и у кривичном поступку могла би да доведе до апсурдних ситуација да нпр. у кривичном поступку одговорно лице буде ослобођено због кривичног дела, а правно лице осуђено пред Прекршајним судом, иако одговорност правног лица произлази из одговорности одговорног лица. Опште гледајући, основ проблема може да се сведе на есенцијално питање да ли између кривичног дела у ужем смислу и прекршаја постоји квалитативна, садржајна разлика или је она само формалне, квантитативне

КРИВИЧНО ПРАВО

одређивање да ли је нека оптужба „кривична”, по којима су релевантне три ствари: 1. законска класификација дела према националном закону, 2. сама природа дела, 3. степен тежине казне за коју дотично лице ризикује да му буде изречена. Суд је у Зolotukhin предмету, ради утврђивања природе поступка, који није неспорно кривични поступак, користио три Engel критеријума. Спорно је било питање да ли је поступак пред Пореском управом био „кривични” с обзиром на изречену казну (30%). Суд се за потребе одлучивања у овом предмету вратио на пресуду Р. Т. против Швајцарске (одузета возачка дозвола у поступку пред Канцеларијом за путни саобраћај и осуда на условну казну затвора и новчану казну у Окружној канцеларији). Ови принципи потврђени су и у каснијој судској пракси. Дакле, пракса Суда има шире схватање појма „кривични” од категоризације по националном закону, што је изражено и у бројним другим одлукама, тако да је сигурно да би, поред дела која су у нашем правном систему дефинисана као кривична, према овим стандардима Суда и неки прекршаји или привредни преступи могли да се сматрају кривичним поступцима. Да би се утврдило да ли је подносилац захтева „правоснажно ослобођен или осуђен у складу са законом и кривичним поступком државе”, прво питање о коме треба одлучити је да ли се тај поступак односи на „кривичну” ствар у смислу члана 4. Протокола број 7. Релативно је лако поступање Прекршајног суда у односу на вођење поступка против одговорног лица, јер је покренут поступак против осумњиченог пред Основним јавним тужилаштвом. Након утврђивања чињенице да је покренут кривични поступак Прекршајни суд би, на основу члана 184. став 1. Закона о прекршајима, требало да одбаци захтев Пореске управе јер не постоје услови за покретање прекршајног поступка. Већи процесни проблем настаје када се утврђује прекршајна одговорност правног лица пред Прекршајним

КРИВИЧНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

природе. Ако се ослонимо на стајалиште суштинског рангирања свих кажњивих радњи у нашем или било ком другом правном систему, рангирање се врши у две фазе. У првој се одређује место кажњиве радње према заштићеном добру и нападу на то добро, а тек се након тога, у другој фази, одређује реакција на свако понашање према успостављеном односу у првој фази. Домаћи судови би, у ситуацијама у којима се води прекршајни поступак против правног лица упоредо са кривичним поступком против одговорног лица, морали да пођу од критеријума које је успоставио Европски суд за људска права, а то је да класификација оптужбе није одлучујући фактор за одређивање „кривичне” оптужбе, већ је одлучујући фактор за сврху Конвенције подручје прекршеног правила, природа и оштрина казне. Како је овде посебна пажња посвећена проблематици кривичне одговорности правног лица за прекршаје и како је теоријски могућа ситуација да за прекршај правно лице може да буде одговорно и без утврђивања кривице одговорног лица пред Прекршајним судом, док је законом прописана одговорност правног лица када одговорно лице нареди лицу да изврши прекршај, односно када физичко лице изврши прекршај, а то је када је против одговорног лица прекршајни поступак обустављен или је то лице ослобођено одговорности, односно када постоје правне или стварне сметње за утврђивање одговорности одговорног лица у правном лицу или не може да се одреди ко је одговорно лице, поставља се питање да ли може да се води „дуплирани” прекршајни и кривични поступак, супротно начелу ne bis in idem, за исти догађај, као и да ли је могуће да се одвојено води поступак против правног лица пред Прекршајним судом, а пред тужилаштвом, односно касније судом, кривични поступак против осумњиченог, у контексту цитиране одредбе члана 27. Закона о прекршајима.

ЗАКЉУЧАК Схватање према ком се кривична одговорност правног лица веже уз кривичну одговорност физичког лица омогућује у

највећој мери помирење одговорности правног лица и начела кривице. Из ratio legis-а Закона о прекршајима произлази да је кривица правног лица могућа ако се претходно докаже кривица појединца, другим речима: ако правно лице различито од његових одговорних лица не може да се организује, односно не може ни да учини кривично дело, јер ако кривицу организације замислимо без кривице појединца, није јасно како би се у том случају у кривичном поступку доказивала урачунљивост, намера, нехат или свест о противправности правног лица. Из одредби Закона о одговорности правних лица и Закона о прекршајима произлази да ће се правно лице казнити за кривично дело одговорне особе, односно правно лице се неће казнити ако из било ког разлога не постоји кривично дело одговорног лица. До тога ће доћи ако се радњом одговорне особе не остварује биће кривичног дела или код одговорног лица постоји неки разлог искључења противправности. Последично, ако постоји одговорност одговорног лица, постојаће одговорност и правног лица за које се спроводи јединствени поступак и доноси једна пресуда, па је у том смислу незаконито одвојено водити поступак против правног лица пред Прекршајним судом, а пред тужилаштвом, односно касније судом, кривични поступак против окривљеног. Из досадашњег разматрања и прихваћене праксе Европског суда може да се закључи да су прекршајни, као и кривични поступци – казнени поступци. С друге стране, вођење поступка пред Прекршајним судом, управним органом и кривичним судом поводом истог догађаја не само што би представљало повреду основних људских права већ би оптерећивало судове бројем предмета, који би стварали трошкове за буџет државе. Стога је неопходно размишљати у правцу измена материјалних и процесних закона, успостављања боље сарадње међу државним органима, као и прецизног разграничења овлашћења државних органа. Одвојено вођење поступака могло би да доведе до апсурдних ситуација у погледу утврђивања одговорности, као и до евентуалне процесне ситуације у којој Прекршајни суд, пред којим се води

поступак против правног лица, треба да застане са поступком до одлуке суда о утврђивању одговорности одговорног лица. Исто тако може да се замисли и ситуација у којој се пред Прекршајним судом води поступак против одговорног лица у кривичном поступку против правног лица. Таква процесна ситуација такође указује на апсурдну ситуацију ако би се поступци водили раздвојено. Европски суд за људска права је у пресуди Марести против Хрватске заузео став да

државни органи имају јединствен положај према грађанима, а тиме и према правним лицима, па је стога неопходно да се законом прецизирају поступци које предузима држава, јер у супротном, довођењем у апсурдне ситуације у погледу утврђивања одговорности повређују се најпре начела јединства правног система, а затим се последично нарушавају и грађанска права, која свој основ налазе у Европској конвенцији о заштити људских права.

НОВО ИНГ-ПРО ИЗДАЊЕ НА CD-у: – са обрасцима који се могу попуњавати – Кроз јединствен и оригиналан концепт читаоцима се у Саветнику, уз велики број примера обрачуна, у потпуности објашњава обрачун и исплата свих накнада предвиђених Законом о финансијској подршци породици са децом.

Аутор: Мр Жељко Албанезе

Садржај CD-а: ● Врсте одсуства породиља и очева по Закону о раду, које се плаћају по Закону; ● Остваривање права на накнаду зараде по основу рођења детета – услови, начин обрачуна

основице и накнаде зараде, потребна документација;

● Остваривање права на остале накнаде незапослених породиља по основу рођења детета – начин

обрачуна и потребна документација;

● Остваривање права на родитељски додатак и дечји додатак; ● Остваривање права на остале накнаде родитељима по основу регресирања трошкова смештаја у

предшколску установу;

● Обавезе надлежних органа градова и општина у вези са обрачуном и исплатом накнаде зараде

породиљама и подношењем пореске пријаве;

● Поступак и начин остваривања права на финансијску подршку породици с децом код надлежних

органа градова и општина;

● Успостављање и коришћење информационог система за исплате по Закону.

Обрасци у PDF формату, који могу да се попуњавају, предвиђени су Правилником о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом и Правилником о ближим условима, поступку и начину остваривања права на одсуство са рада или рада са половином пуног радног времена ради посебне неге детета. Текст Закона и подзаконских аката

О цени и начину наручивања информишите се на нашој интернет страници www.propisi.net.

51 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Саветник је намењен правним и рачуноводственим службама у привредним друштвима, јавном сектору и образовним институцијама, као и предузетницима, рачуноводственим агенцијама, синдикатима, адвокатима итд.

КРИВИЧНО ПРАВО

САВЕТНИК ЗА ПРИМЕНУ ЗАКОНА О ФИНАНСИЈСКОЈ ПОДРШЦИ ПОРОДИЦИ СА ДЕЦОМ

Осврт на нови Закон о бесплатној правној помоћи

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

Пружаоци правне помоћи су адвокатура и службе правне помоћи у јединицама локалне самоуправе, а удружења само на основу одредби закона који уређују право азила и забрану дискриминације. Пружаоци бесплатне правне подршке могу бити јавни бележници, посредници у решавању спорова и правни факултети. Закон први пут успоставља електронски регистар пружалаца правне помоћи.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Владимир А. Илић, адвокат

а Трећој седници другог редовног заседања Народне скупштине Репу блике Србије дана 9. 11. 2018. године, поред осталих закона, усвојен је и Закон о бесплатној правној помоћи (у даљем тексту: Закон). Закон је објављен у „Службеном гла снику РС” бр. 87/2018 од 13. 11. 2018. године, ступио је на снагу 21. 11. 2018, а примењује се од 1. октобра 2019. године, изузев одреда ба чл. 44–52, које почињу да се примењују од дана приступања Републике Србије Европ ској унији. Доношење наведеног закона више пута је одлагано из разних разлога, а мора се и указа ти на то да је доношење наведеног закона део Акционог плана за спровођење националне стратегије реформе правосуђа за период од 2013. до 2018. године. Према том плану било је предвиђено да наведени закон буде доне сен још у четвртом кварталу 2013. године. На почетку се мора указати и на то да је право на правну помоћ регулисано и Уставом РС и одредбом члана 67, која наводи да се „свако ме, под условима одређеним законом, јемчи право на правну помоћ. Правну помоћ пру жају адвокатура, као самостална и незави сна служба, и службе правне помоћи које се оснивају у јединицама локалне самоуправе, у складу са законом. Законом се одређује када је правна помоћ бесплатна.”

У основним одредбама, које су у Закону наведене од члана 1. до члана 15, налазе се одредбе о предмету и циљу Закона, појму и условима за пружање бесплатне правне помо ћи, облицима помоћи, случајевима када није дозвољена бесплатна правна помоћ, начелима помоћи, као и о томе ко може бити пружалац, тражилац и корисник помоћи. Према члану 2. наведеног закона предвиђе но је да је циљ Закона да се сваком лицу омо гући једнак приступ правди. То значи да Закон сваком лицу обезбеђује једнак приступ правди у складу са начелима владавине права и равно правности грађана у поступку пред судом, ор ганом управе или другом органу јавне власти пред којима се остварују или штите појединач на права, обавезе и интереси. И према чл. 22. став 1. Устава РС предвиђено је да „свако има право на судску заштиту ако му је повређено или ускраћено неко људско или мањинско право зајемчено Уставом, као и право на укла њање последица које су повредом настале.” Чланом 3. Закона дефинисан је појам по моћи, па је тако „бесплатна правна помоћ правна помоћ коју корисник остварује без накнаде, сагласно одредбама овог закона”. У ставу 2. истог члана наведени су облици помоћи, па се тако „бесплатна правна помоћ остварује путем бесплатне правне помоћи у ужем смислу, бесплатне правне подршке и бесплатне правне помоћи у прекограничним споровима”. Закон је дефинисао појам бесплатне правне помоћи, који обухвата прав ну помоћ коју корисник остварује без накна де, тј. када корисник помоћи није дужан да

53 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Чланом 6. Закона дефинисани су облици помоћи, па је тако предвиђено да помоћ може да се јави у облику пружања правних савета, састављања поднесака, заступања и одбране. У истом члану ближе су описани наведени обли ци као састављање поднесака, тужби, предлога и сличних писмена, заступање у грађанским или управним поступцима и одбрана у прекр шајном и кривичном поступку. У члану 7. дефинисано је и када није до звољена помоћ, и то, чак и ако лице испуњава остале услове, у: 1) привредним споровима; 2) поступку регистрације правних лица; 3) поступку накнаде штете за повреду части и угледа; 4) поступку пред прекршајним су дом, ако за прекршај није запрећена казна затвора; 5) поступку у коме би вредност спо ра била у очигледној и значајној несразмери с трошковима поступка; 6) поступку у коме је очигледно да тражилац бесплатне правне помоћи нема изгледа на успех, посебно ако се његова очекивања не заснивају на чињеница ма и доказима које је предочио или су супрот на позитивним прописима, јавном поретку и добрим обичајима; 7) случају да постоји очигледан покушај да се злоупотреби право на бесплатну правну помоћ или неко друго право. Овај члан посебно у тачкама 5), 6) и 7) није прецизно дефинисан, јер у појединач ним случајевима није јасно и одређено када тражилац помоћи нема изгледа за успех или ко и на који начин процењује да ће тражилац злоупотребити право на помоћ. Појмови пружалац, тражилац и корисник бесплатне правне помоћи налазе се у члану 8. текста Закона, у ком је предвиђено да је „пру жалац бесплатне правне помоћи лице које је овим законом овлашћено да пружа бесплатну правну помоћ и које је према овом закону упи сано у регистар. Тражилац бесплатне правне помоћи је лице које подноси захтев за одобра вање бесплатне правне помоћи, а корисник бесплатне правне помоћи је лице које је оства рило право на бесплатну правну помоћ и коме се она пружа.” Према томе, овим законом се, за разлику од досадашњег система бесплатне правне помоћи, уводи Регистар пружалаца бесплатне правне помоћи, а тражилац под носи захтев да му се одобри коришћење исте помоћи.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

плати оном ко правну помоћ пружа. Бесплат на правна помоћ је бесплатна само на линији односа између пружаоца и корисника. Према Закону, трошкове такве помоћи, коју пружа ју регистровани пружаоци, сноси друштвена заједница, тачније буџет државе или јединице локалне самоуправе. Дакле, то је она помоћ и подршка коју друштво пружа својим сирома шнијим грађанима, који нису у могућности нити имају знања да сами себи пруже помоћ која им је потребна у поступцима пред судо вима, државним органима или органима јавне власти. Чланом 4. наведеног закона дефиниса ни су услови за пружање помоћи, па се тако „бесплатна правна помоћ може пружити др жављанину Републике Србије, лицу без држа вљанства, страном држављанину са сталним настањењем у Републици Србији и другом лицу које има право на бесплатну правну по моћ према другом закону или потврђеном ме ђународном уговору, ако: 1) испуњава услове да буде корисник права на новчану социјалну помоћ сагласно закону којим се уређује соци јална заштита или корисник права на дечји додатак сагласно закону којим се уређује фи нансијска подршка породици са децом, као и члановима његове породице, односно за једничког домаћинства, чији је круг одређен овим законима; 2) не испуњава услове да буде корисник права на новчану социјалну помоћ или на дечји додатак, али би због плаћања правне помоћи из сопствених прихода у кон кретној правној ствари испунило услове да постане корисник права на новчану социјал ну помоћ или на дечји додатак.” На овај начин сагледава се целокупан економски положај тражиоца бесплатне правне помоћи. У ставу 3. овог члана предвиђено је да се помоћ пружа и „држављанину Републике Србије, лицу без држављанства, страном држављанину са стал ним настањењем у Републици Србији и дру гом лицу које има право на бесплатну правну помоћ према другом закону или потврђеном међународном уговору.” Бесплатна правна по моћ може да се пружи и ако је реч о одређеним категоријама становника које су посебно по гођене тешком животном ситуацијом, а Закон их је означио у тачкама од 1. до 13. наведеног члана.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Пружаоци исте помоћи дефинисани су чла ном 9. Закона, па је тако предвиђено да су пружаоци: адвокатура и службе правне помоћи у јединицама локалне самоуправе. Оно што је био камен спотицања између адвокатуре и Министарства у вези са овим законом регу лисано је ставовима 2. и 3. истог члана, и то да и удружења могу пружати бесплатну прав ну помоћ само на основу одредби закона који уређују право азила и забрану дискриминаци је. Бесплатну правну помоћ у име удружења пружају адвокати, а то се односи на ситуације када је процесним законима предвиђено да заступник странке мора бити адвокат. Ова одредба става 2. омогућава да удружења која се баве заштитом људских и мањинских права и слобода у оквиру своје делатности непосредно пружају бесплатну правну помоћ у областима правне заштите у којима су ангажована. Што се тиче пружалаца бесплатне правне помо ћи у јединицама локалне самоуправе, као и у удружењима из ставова 2. и 3, ту се није ништа значајно променило јер је и даље предвиђено да то могу бити само дипломирани правници. Поред поменутих услова, овим законом је, као што је већ наведено, постављен додатни услов да се пружа бесплатна правна помоћ, а то је да је пружалац уписан у Регистар пружалаца бес платне правне помоћи и бесплатне правне по дршке. Прописано је и да пружаоци бесплатне правне помоћи могу да пружају и бесплатну правну подршку сагласно својим овлашћењи ма прописаним законом, односно у оквиру циљева због којих су основани. Основна на чела бесплатне правне помоћи регулисана су чланом 10. Закона и неће бити посебно обра зложена. Чланом 11. Закона утврђени су појавни облици бесплатне правне подршке, која се са стоји од пружања опште правне информације, попуњавања формулара, састављања јавнобе лежничке исправе и посредовања у решава њу спорова. Сваки од ових појмова даље је прецизиран у оквиру ове одредбе и одређено је његово значење. Споран је само послед њи став Закона, који, као облик бесплатне правне подршке, наводи и да је „састављање јавнобележничке исправе састављање јавно бележничких записа и јавнобележничких за писника.” Оваква одредба је у супротности са

Законом о јавном бележништву („Сл. гласник РС”, бр. 31/2011 и др.) јер је његовим одредбама предвиђено да јавнобележничке записе и јав нобележничке записнике саставља јавни беле жник, а не лице које пружа бесплатну правну подршку. Чланом 12. Закона дефинисани су пружаоци бесплатне правне подршке. Према тексту Закона, пружаоци бесплатне правне подршке могу бити јавни бележници, посредници у ре шавању спорова и правни факултети. Јавни бележници у оквиру својих овлашћења, одре ђених законом којим се уређује јавно бележни штво, састављају јавнобележничке исправе. Посредници посредују у решавању спорова у оквиру својих овлашћења одређених Зако ном. Правни факултети пружају опште правне информације и попуњавају формуларе. Про писује се и да пружаоци бесплатне правне по дршке не смеју да пружају бесплатну правну помоћ. Чланом 13. Закона предвиђено је да се оп шта правна информација, попуњавање фор мулара, као и бесплатна правна помоћ коју, сагласно овом закону, пружају удружења, могу пружати и лицима која не испуњавају услове одређене овим законом (члан 4), дакле ширем кругу лицу и онима који су материјално или на други начин заштићенији. Другим ставом истог члана предвиђено је да се бесплатна правна помоћ коју пружају адвокати и службе правне помоћи у јединицама локалне самоу праве, састављање јавнобележничке исправе и посредовање у решавању спорова пружају само лицима која испуњавају услове одређене овим законом (члан 4), дакле не и ширем кру гу лица, како је то регулисао претходни став по питању пружања правних информација и попуњавања формулара. Оно што је новина у односу на претходни систем пружања бесплатне правне помоћи предвиђено је следећим чланом 14, а то је одо бравање утврђивањем да се бесплатна правна помоћ коју пружају адвокати, изузев правног савета, као и састављање јавнобележничких исправа и посредовање у решавању споро ва, пружају само тражиоцима којима се то одобри. Према томе, састављање поднесака, заступање и одбрана, као појавни облици бес платне правне помоћи, подлежу одобрењу,

55 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Такво решење о брисању из Регистра коначно је у управном поступку, на основу чега је веро ватна претпоставка да се против истог може повести управни спор, али је Закон у том делу недоречен. Оно што је добро за самог корисни ка је да се после брисања пружаоца из Регистра кориснику одређује други пружалац сагласно овом закону, без новог захтева за одобравање бесплатне правне помоћи. У глави трећој Закона (у 20. и 21. члану) предвиђене су обавезе пружаоца помоћи. Тако је чланом 20. Закона прописано да савесно и професионално поступање подразумева да се бесплатна правна помоћ пружа самостално, савесно и професионално и сагласно основа ним интересима корисника, као и да пружалац обезбеђује благовремено и делотворно пру жање бесплатне правне помоћи. Одредбама овог члана пружаоцу је забрањено да тражи и да прими накнаду за пружање бесплатне правне помоћи од корисника. У члану 21. За кона предвиђено је када пружалац може да одбије пружање бесплатне правне помоћи, у случајевима који су наведени у истом члану, односно у случају да: 1) корисник условљава коришћење бесплатне правне помоћи крај њим исходом, односно успехом у поступку; 2) корисник се према пружаоцу не понаша у границама Закона; 3) постоји сукоб интереса између корисника и пружаоца, односно лица које пружа бесплатну правну помоћ, у складу са законским прописима; 4) бесплатна прав на помоћ је одобрена супротно овом закону. Последњим ставом истог члана предвиђена је обавеза пружаоца да о одбијању пружања помоћи одмах обавештава корисника, као и орган који одобрава бесплатну правну помоћ. Имајући у виду да постоји јавни регистар о пружаоцима услуга, у наредним члановима Закона регулисане су одредбе о евиденцији и редовним извештајима, заштити података и организацији рада пружаоца помоћи. Чланом 23. Закона прописује се заштита података из Регистра, па је тако прописано да пружалац, као поверљиве, чува податке до којих је дошао у току пружања бесплатне правне помоћи (у наведеном члану се не говори следствено и о подршци), а посебно оне који се односе на корисника, предмет и поступак. Сматра се да пружалац несавесно и непрофесионално

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

као и два појавна облика бесплатне правне по дршке (састављање јавнобележничке исправе и посредовање у решавању спорова), а разлог томе је што се наведени облици пружања прав не помоћи и подршке исплаћују пружаоцу из јавних средстава. Одобрење даје (или одбија) орган управе у јединици локалне самоуправе, што је регулисано чл. 33. истог закона. Најзначајнија новина у односу на досада шње вршење бесплатне правне помоћи огледа се у формирању Регистра пружалаца услуге, а налази се у другој глави Закона, у чланови ма 16–20. Чланом 16. Закона уводи се обавеза уписа свих пружалаца у Регистар. Предвиђе но је да се пружаоци бесплатне правне помоћи и подршке уписују у регистар који води мини старство надлежно за послове правосуђа, као јединствену јавну електронску базу података о пружаоцима бесплатне правне помоћи или подршке. Као што је наведено, у Регистар се уписују и пружаоци бесплатне правне подр шке. Чланом 17. Закона наведени су обавезни подаци који се уносе у наведени регистар. У тај регистар уписују се такође и подаци о облику бесплатне правне помоћи и облику бесплатне правне подршке коју је пружалац овлашћен да пружа, као и подаци о посебној стручној квалификацији пружаоца или лица које пружа бесплатну правну помоћ или бес платну правну подршку код пружаоца. На зах тев пружаоца у Регистар се уписују и подаци о посебностима пружања бесплатне правне помоћи или бесплатне правне подршке (теле фоном, електронском поштом и сл.). Чланом 18. Закона предвиђена је обавеза обавештава ња о промени података из Регистра (рок од 15 дана од настанка промене), док су чланом 19. Закона предвиђени разлози за брисање из Ре гистра. Тако је предвиђено да ће се пружалац помоћи избрисати из Регистра ако је: 1) захте вао брисање из Регистра; 2) пружалац који је физичко лице преминуо или је избрисан из именика адвоката, именика јавних бележни ка или Регистра посредника; 3) пружалац који је правно лице престао да постоји; 4) против пружаоца донето решење о брисању из Реги стра због незаконитог спровођења овог закона или решење којим је утврђено несавесно или непрофесионално пружање бесплатне правне помоћи, односно бесплатне правне подршке.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

поступа ако користи поверљиве податке на сопствену или туђу корист или на штету ко рисника. У члану 24. предвиђена је организа ција рада пружаоца помоћи, па је предвиђено да „пружалац самостално организује рад на пружању бесплатне правне помоћи.” Ставом другим наводи се да „пружалац омогућава ко рисницима приступ информацијама о орга низацији рада на пружању бесплатне правне помоћи” (остаје нејасно којим информација ма корисницима омогућава приступ). Члан 25. Закона односи се на усвајање Кодекса профе сионалне етике, који је обавеза за пружаоце бесплатне правне помоћи, изузев адвоката, и пружаоце бесплатне правне подршке. Глава четири Закона обухвата чланове од 27. до 39, а регулише одредбе које се односе на поступак остваривања права на бесплатну правну помоћ (не говори се о подршци иако би требало). Чланом 27. Закона предвиђено је да се захтев за одобравање бесплатне правне помоћи подноси органу општинске управе или управе Града Београда, према месту пре бивалишта или боравишта тражиоца или ме сту пружања бесплатне правне помоћи. Није јасно зашто се у Закону посебно наводи Град Београд, а не и рецимо Град Ниш. Захтев се подноси писмено или усмено на записник или електронским путем, у складу са Законом о оп штем управном поступку, а може да се поднесе и преко законског заступника, пуномоћника или другог лица које подносилац одреди, уз до стављање пуномоћја, односно акта којим се до казује вршење законског заступања. На захтев се не плаћа такса. У следећем члану регулише се садржина захтева, па је тако предвиђено да захтев садржи: 1) лично име и адресу пребива лишта односно боравишта тражиоца и број те лефона ако постоји и 2) опис проблема због ког се тражи бесплатна правна помоћ и документа о описаном проблему ако подносилац захтева њима располаже. Образац захтева прописује министар (вероватно се мисли на министра надлежног за послове правде). Оно што је та кође новина у наведеном закону јесте одредба члана 29, који означава које лице одлучује о захтевима за бесплатну правну помоћ. Тако је у 1. ставу предвиђено да о захтеву за одобрава ње бесплатне правне помоћи може да одлучује само лице у органу управе које има дозволу за

то, односно за одобравање, и чији рад надзире Министарство. Дозвола се издаје дипло мираном правнику који има преко три године радног искуства на пословима правне струке и потврду о успешно завршеној обуци за при мену овог закона. Овим законским текстом не тражи се за такво лице да поседује уверење о правосудном испиту, иако би можда требало због потребе у судским поступцима. Дозволу издаје министар на три године. У овом члану не говори се о могућности да се дозвола про дужи, па је у том делу Закон недоречен. Иако могућност продужења дозволе, како је наведе но и у тексту Закона, не постоји, у члану 30. За кона говори се о одузимању дозволе. Дозвола се одузима ако лице: 1) не решава о захтеву за одобравање бесплатне правне помоћи у року одређеном овим законом; 2) неоправдано ус краћује тражиоцима право на бесплатну прав ну помоћ или 3) одобрава бесплатну правну помоћ упркос томе што тражилац злоупотре бљава право на бесплатну правну помоћ или неко друго право. Решење о одузимању дозво ле је коначно у управном поступку (опет се не говори о могућности да против таквог решења може да се поведе управни спор). Члан 32. За кона уређује поступак који се води пред надле жним органом када тражилац поднесе захтев. Тако је предвиђено да је поступак о захтеву за одобравање бесплатне правне помоћи хитан. Орган управе доноси решење о захтеву у року од осам дана од дана пријема захтева, а ако је затражио допунску документацију од под носиоца захтева, у року од осам дана од дана када му је она достављена (мисли се на допун ску документацију). Ако постоји опасност од настанка ненадокнадиве штете по подносиоца захтева или ако би истекао рок у коме он има право на предузимање радње у поступку, ор ган управе је дужан да донесе решење о захтеву у року од три дана након његовог пријема. Ако орган управе не донесе решење у року од осам односно три дана од дана пријема захтева, од носно достављања допунске документације, сматра се да је захтев одбијен. Орган упра ве који тражи од подносиоца захтева допун ску документацију дужан је да одреди рок за њено достављање, који не може бити краћи од осам дана, при чему се његовим истеком сма тра да је подносилац одустао од захтева ако

57 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

усмено на записник или електронским путем, у складу са Законом, у року од 30 дана од дана сазнања за разлог за притужбу. Није јасно због чега се у Закону оставља овако дугачак рок за притужбу ако је поступак за остваривање пра ва хитан. Наредна глава Закона (чланови 39–44) гово ри о финансирању бесплатне правне помоћи односно подршке. Тако је предвиђено у члану 39. да се бесплатна правна помоћ коју пружа служба правне помоћи у јединици локалне самоуправе финансира из буџета јединице локалне самоуправе. Кад бесплатну правну помоћ пружају адвокати или кад се саставља јавнобележничка исправа или посредује у ре шавању спора, јединица локалне самоупра ве сноси 50% накнаде за пружање бесплатне правне помоћи, док 50% накнаде сноси Репу блика Србија преко Министарства. Заступање у првостепеном управном поступку не финан сира се из буџета Републике Србије нити буџе та јединице локалне самоуправе. Одредба овог става је нејасна јер се из непознатог разлога трошкови управног поступка неће надокна дити лицу које пружа помоћ или подршку. Бесплатна правна помоћ и бесплатна правна подршка могу да се финансирају из донација и пројектног финансирања. И овај став Закона је нејасан и недоречен када је у питању ко и на који начин може да пружи донацију. Чла ном 40. Закона предвиђено је да Влада, на пре длог министра, доноси пропис којим одређује тарифу по којој адвокати пружају бесплатну правну помоћ и по којој се састављају јавно бележничке исправе и посредује у решавању спорова, а нејасно је зашто влада одређује та рифу када већ постоји Тарифа о наградама и накнадама трошкова адвоката („Сл. гласник РС”, бр. 121/2012), као и Јавнобележничка та рифа („Сл. гласник РС”, бр. 91/2014 и др.). Да би надокнадио трошкове након окончања пружа ња правне помоћи, пружалац подноси органу управе: захтев за плаћање накнаде за пружену бесплатну правну помоћ, састављање јавнобе лежничке исправе или посредовање у решава њу спора, затим доказе о пруженој бесплатној правној помоћи, састављеној јавнобележнич кој исправи или посредовању у решавању спо ра у конкретној правној ствари, као и коначни обрачун накнаде. Требало би да се у 1. ставу

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

није доставио тражену документацију. Члан 33. предвиђа доношење решења о одобравању помоћи у случају када је захтев основан. Када доноси позитивно решење по захтеву тражи оца, орган управе у изреци решења упућује подносиоца захтева на пружаоца који је према овом закону уписан у Регистар, према прави лима која прописује министар пошто прет ходно прибави мишљење пружалаца. Изрека решења садржи и опис проблема због кога је одобрена бесплатна правна помоћ. Против ре шења о одобравању бесплатне правне помоћи жалба није дозвољена, дакле решење је конач но у управном поступку, али то није наведено у самом закону. Поступак приликом одбијања захтева и жалбе Министарству регулисан је одредбама наредног члана Закона. Предвиђено је да орган управе доноси образложено реше ње о одбијању захтева за коришћење бесплатне правне помоћи ако утврди да нису испуњени законски услови за остваривање права на бес платну правну помоћ из члана 4. овог закона, дакле услови везани за статус корисника, или ако у конкретној правној ствари бесплатна правна помоћ није дозвољена (члан 7) или ако подносилац захтева условљава пружање бес платне правне помоћи крајњим исходом или успехом у поступку. Жалба на решење о одби јању захтева подноси се Министарству правде у року од 8 дана од дана пријема решења. Ми нистарство је дужно да одлучи о жалби у року од 15 дана од пријема жалбе. Решење је конач но у управном поступку (опет се не говори о могућности вођења управног спора). Чланом 35. Закона предвиђа се обавеза пријављивања промене стања за тражиоца, односно кори сника помоћи и могућност укидања решења о одобравању помоћи. Чланови 36, 37. и 38. Закона говоре о праву корисника на приту жбу. Предвиђено је да корисник има право на притужбу Министарству преко органа управе ако сматра да је пружалац неоправдано одбио пружање одобрене бесплатне правне помоћи, затим да не пружа бесплатну правну помоћ савесно или професионално и не поштује ње гово достојанство или ако тврди да пружалац тражи накнаду за пружање бесплатне правне помоћи. Из истих разлога може да се поднесе притужба против пружаоца бесплатне правне подршке. Притужба се подноси писмено или

УНАКРСНИ ПОГЛЕД LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

овог члана појасни којим и каквим доказима треба поткрепити захтев. Законски текст је предвидео и да поступак плаћања накнаде за бесплатну правну помоћ прописује министар пошто претходно прибави мишљење пружа лаца, па је и овај став требало прецизирати и уредити начин плаћања накнаде, у ком року и на који начин од стране Републике. Члан 42. регулише питање пројектног финансирања, при чему је нејасно на који се начин врши фи нансирање, ко га врши, а потпуно је нејасно на који начин рецимо Адвокатска комора Србије подноси пројекте ради пројектног финансира ња и конкурише на конкурсе из истог члана. Наредним чланом регулисано је питање вра ћања средстава која исплаћује Република, и то: 1) ако је коришћење бесплатне правне помоћи коју су пружили адвокати, састављање јавно бележничке исправе или посредовање у реша вању спора остварено на основу нетачних или неистинитих података; 2) ако корисник није пријавио промену стања, а она је могла да иза зове укидање решења о бесплатној правној по моћи, односно о састављању јавнобележничке исправе или посредовању у решавању споро ва; 3) ако је у надзору над спровођењем овог закона утврђена злоупотреба права корисника на бесплатну правну помоћ коју пружају адво кати, на састављање јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спорова; 4) ако је право на новчану социјалну помоћ или дечји додатак престало због исхода поступка у коме су адвокати пружили бесплатну правну по моћ. У следећим ставовима поменутог члана нејасне су и одредбе о враћању средстава када трошкове поступка сноси противна странка и одредба о пажњи доброг стручњака која се тражи од пружалаца, као и томе да се на наве деним средствима (која се враћају Републици) установљава заложно право Републике Србије у складу са правилима о залози на потражи вањима. Главом шестом (чланови 44–53) уводи се још једна новина у наш правни систем, а то је питање бесплатне правне помоћи у преко граничним споровима, при чему се њом у наш правни систем уводи Директива 2003/8/ЕУ о побољшању приступа правди у прекогра ничним споровима. Овим одредбама утврђу је се појам прекограничног спора, услови за

одобравање бесплатне правне помоћи у преко граничном спору, поступак подношења захте ва за одобравање бесплатне правне помоћи у прекограничним споровима у Републици Ср бији и одлучивање о захтеву, као и врсте тро шкова које обухвата бесплатна правна помоћ у прекограничним споровима. Прописано је и подношење захтева за бесплатну правну помоћ у прекограничним споровима у другој држави чланици Европске уније која истовремено није она држава чланица ЕУ у којој поступа суд или у којој се захтева извршење судске одлуке, као и обрасци за подношење захтева. Главом седмом (чланови 53–57) Закона ре гулишу се питања надзора и контроле квали тета. У члану 53. Закона наводи се да надзор над спровођењем Закона врши Министар ство (вероватно се мисли на Министарство правде). Исто министарство од пружаоца помоћи може да захтева ванредне извештаје о његовом раду, да му укаже на уочене непра вилности и одреди му мере и рокове за откла њање неправилности. Пружалац има кратак рок од 8 дана да се изјасни на упозорење Ми нистарства, а ако не отклони неправилности, може доћи до брисања из Регистра. Оно што је можда значајно напоменути јесте да Ми нистарство на својој интернет страници об јављује редован годишњи извештај о надзору над спровођењем овог закона до 31. марта текуће године за претходну годину. Чланом 54. Закона прописана је контрола квалитета пружања бесплатне правне помоћи односно подршке (путем надзора или притужбе), у оквиру које се испитује да ли пружалац саве сно и професионално пружа бесплатну прав ну помоћ. У члану 55. Закона предвиђено је ко је надлежан да спроведе поступак контроле квалитета на предлог Министарства, а чла ном 56. Закона предвиђен је и поступак за контролу квалитета. Наведено је да се надле жном органу доставља и притужба и да тај орган води поступак сагласно закону (мада се не наводи ком, али се вероватно мисли на Закон о општем управном поступку), као и да доноси решење, па тек на основу тог решења Министарство доноси своје решење. У глави осам Закона, која обухвата члан 58, наводе се казнене одредбе за прекршаје услед непоштовања овог закона.

прилика да се у Закону појасне и прецизирају поједине одредбе на које је посебно овде ука зано. Законом се уводе нови правни појмови као што је тражилац помоћи, пружалац помо ћи, бесплатна правна помоћ, затим поступак и надлежност за одобравање бесплатне правне помоћи. Добре одредбе текста Закона односе се и на обавезу свих јединица локалне самоу праве да организују службу бесплатне правне помоћи, као и увођење Регистра пружалаца бесплатне правне помоћи. У наредном периоду предстоји примена за конских одредби и „увођење” Закона у живот, па ће се тако остварити право на бесплатну правну помоћ у свим прописаним законским условима и у корист физичких лица којима је та помоћ неопходна.

Шта доноси Закон о лобирању

Владимир Ђукановић,

адвокат и народни посланик

ве оно што је до сада сматрано на неки начин вршењем утицаја кроз нагова рање да се одређено законско решење нађе пред посланицима или да Влада усвоји одређени подзаконски акт којим би се лега лизовало нешто због чега је нека од утицајних заинтересованих страна била спремна да из врши притисак на чланове извршне власти, сада се легализује. Додуше, још увек стидљи во и свакако уз ограничења којих ће будући регистровани лобисти морати да се придржа вају, али сигурно је да је ово револуционарни корак у допуштању вршења утицаја, односно лобирања.

Сам појам лобирања дефинисан је чланом 2, у коме се наглашава да је то активност ко јом се врши утицај на органе Републике Срби је, аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе, као и на органе ималаца јавних овлашћења чији је оснивач Република Ср бија, аутономна покрајна, односно јединица локалне самоуправе, у поступку доношења закона, других прописа и општих аката из на длежности тих органа власти, ради оствари вања интереса корисника лобирања, у складу са Законом. Законодавац је одмах у наредном члану разграничио шта не може да се сматра лоби рањем и то подвео под четири тачке: 1. информације, ставови и мишљења у зако нима, другим прописима и општим актима, предлозима или нацртима закона, других про писа и општих аката, објављеним у средствима

59 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Србија је, може се слободно рећи, коначно добила Закон о лобирању. Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 87/2018 од 13. 11. 2018. године, а ступа на снагу по истеку девет месеци од дана објављивања у „Службеном гласнику РС”, односно 14. 8. 2019. године.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

Глава девета (чланови 59–61) обухвата за вршне одредбе, и то одредбе о роковима (шест месеци) за доношење подзаконских аката, за тим одредбе о року за организовање и обра зовање службе помоћи односно подршке (12 месеци), као и ступање на снагу и почетак примене Закона. Предвиђено је да Закон сту пи на снагу осмог дана од дана објављивања у службеном гласнику, а да се примењује од 1. 10. 2019. године, сем одредаба које се односе на главу шест Закона (Прекогранични споро ви), јер ће се те одредбе примењивати од уласка Србије у ЕУ. Текст Закона је у начелу добар, а у правни оквир Републике Србије по први пут се уводи системска бесплатна правна помоћ у Срби ји, која ће омогућити и контролу квалитета пружања правне помоћи, али је пропуштена

УНАКРСНИ ПОГЛЕД LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

јавног информисања и другим средствима ко јима се јавност обавештава; 2. активности лица која јавно саопштавају своје ставове, односно достављају предлоге и стручна мишљења органима власти ради иницирања, припреме, разматрања, усвајања и давања образложења предложених решења закона, других прописа и општих аката или учествују по позиву органа власти, са или без накнаде, или у оквиру пројеката чији је кори сник орган власти, у припреми, разматрању или давању стручних мишљења о предложе ним решењима закона, других прописа и оп штих аката; 3. грађанске иницијативе упућене органима власти на предложена решења закона, других прописа и општих аката; 4. активности функционера и запослених у органима власти ради иницирања, припреме, разматрања, усвајања и давања образложења предложених решења закона, других прописа и општих аката, ако се те активности обављају у складу са његовим овлашћењима. Лобирање може да врши лобиста, као фи зичко лице, који је уписан у Регистар лобиста у складу са Законом о лобирању, као и привред но друштво, односно удружење које је уписано у Регистар правних лица која обављају лобира ње у складу са Законом о лобирању. Постоји и изузетак, а то је када лобирање може да врши и физичко лице које није уписано у Регистар ло биста уколико је то лице законски заступник или је запослено код корисника лобирања, или заступа интересе удружења или привредног друштва чији је члан корисник лобирања. Ово је помало спорна одредба јер се даје простор за манипулацију, с обзиром на то да ће се у прак си сигурно догађати да велики број адвоката који су законски заступници појединих пре дузећа на овај начин заправо буду лобисти тих предузећа и да за то наплате своје услуге. Корисник лобирања је физичко или прав но лице у чијем се интересу врши лобирање. Насупрот њему, лобирано лице је изабрано, именовано, постављено или на други начин радно ангажовано лице у органу власти, као и лице на чији избор, именовање или поставље ње орган власти даје сагласност, које учествује у поступку припреме и доношења закона, дру гих прописа и општих аката или може да утиче

на садржај закона и других прописа и општих аката. Овде се поново наилази на једну спорну одредбу везану за начело јавног интереса у 7. члану. У њој се наглашава да је лобирано лице дужно да спречи настанак штетних последица по јавни интерес, које могу да настану услед лобирања. Поставља се логично питање ко је тај ко ће оцењивати шта је јавни интерес и када се јавни интерес поклапа или не поклапа са ин тересом корисника лобирања. Такође, ни наредна два члана, која говоре о начелу интегритета и кодексу учесника у лобирању, нису до краја прецизирани, па као такви могу да створе простор за изврдавање Закона. Наиме, наглашава се да је дужност лобисте, као и нерегистрованог лобисте, да приликом лобирања поступају у складу са начелом интегритета. Начело интегритета по Закону подразумева законитост, транспарент ност и одговорност у раду, као и етичност, у циљу очувања личног угледа правног лица које обавља лобирање и угледа корисника лобира ња, као и самог лобирања. Поставља се питање као и у вези са заштитом јавног интереса, ко је тај ко ће оцењивати да ли се поштује начело интегритета и да ли може да се сматра да ће се заиста тако и догодити, посебно ако је вели ки новац у питању, да ће лобиста избегавати понашање „циљ не бира средства”. Једино што је прецизно дефинисано јесте чињеница да лобиста у конкретном случају не може да ло бира за обе стране које имају супротстављене интересе. Што се тиче Кодекса понашања учесника у лобирању, он би требало да садржи етичка правила о понашању свих учесника у лобира њу како би се оно обавило транспарентно, у складу са Законом и јавним интересом. Кодекс доноси директор Агенције за борбу против ко рупције.

УСЛОВИ ЗА ОБАВЉАЊЕ ЛОБИРАЊА Уколико се ради о физичком лицу, у Ре гистар лобиста може да се упише лице које је држављанин Републике Србије, потпуно је пословно способно, има високу стручну спрему и није осуђивано за кривично дело које га чини недостојним за обављање лоби рања, као и лице коме није изречена казна

СПРОВОЂЕЊЕ ЛОБИРАЊА Процедура лобирања почиње тако што се лобиста или нерегистровани лобиста у писме ној форми обрати лобираном лицу и уз тај пи смени захтев дужан је да му достави и доказ о упису у Регистар лобиста, уговор о лобирању без навођења уговорене накнаде за лобирање, као и назив закона, другог прописа или општег акта за који обавља лобирање.

61 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Агенција за борбу против корупције до носи решење о брисању из Регистра лобиста на захтев лобисте, ако је лобиста осуђен за кривично дело које га чини недостојним за обављање лобирања, ако је лобисти изречена мера безбедности или заштитна мера забране обављања делатности, ако је лобиста посту пао супротно начелу интегритета, у случају губитка пословне способности лобисте и ако лобиста постане функционер или се запосли, односно радно ангажује у органима власти. Такође, Агенција за борбу против коруп ције доноси и решење о брисању из Регистра правних лица која обављају послове лоби рања и то на захтев правног лица, због пре станка правног лица, ако правно лице нема запосленог најмање једног лобисту, ако је правно лице осуђено за кривично дело или му је изречена мера безбедности, односно за штитна мера забране обављања делатности, ако је одговорно лице у правном лицу осуђе но за кривично дело које га чини недостојним за обављање лобирања, као и ако му је изрече на мера безбедности, односно заштитна мера обављања делатности и ако је правно лице повредило одредбе овог закона које уређују начело интегритета. Што се тиче самог регистра, решење о упи су у Регистар лобиста или Регистар правних лица која обављају послове лобирања, као и о брисању, доноси директор Агенције за борбу против корупције. Агенција за борбу против корупције води регистре и они су јавни и до ступни на интернет сајту Агенције. Агенција води и посебну евиденцију о страним физичким и правним лицима која се баве пословима лобирања и та посебна еви денција такође је доступна на интернет сајту Агенције.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

или је престала мера безбедности, односно заштитна мера забране обављања делатности и које је завршило обуку за лобисту. Лобира ње може да обавља и страно физичко лице ако је регистровано за обављање лобирања у држави чији је држављанин и ако је уписано у посебну евиденцију о страним физичким ли цима која обављају лобирање на територији Републике Србије. Уколико се ради о правном лицу, оно мора да буде уписано у Регистар привредних субје ката, односно у Регистар удружења и мора да има најмање једног запосленог лобисту, а не сме да буде осуђено за кривично дело или да му буде изречена, односно ако му је преста ла мера безбедности, односно заштитна мера забране обављања делатности, а по питању одговорног лица у привредном друштву, од носно удружењу, оно не сме да буде осуђива но за кривично дело које га чини недостојним за обављање лобирања и не сме да има изре чену меру безбедности, односно заштитну меру забране обављања делатности. Страно правно лице може да обавља лоби рање у Републици Србији ако је регистровано за обављање лобирања у држави у којој има седиште и ако је уписано у посебну евиденци ју о страним правним лицима која обављају лобирање на територији Републике Србије. Законодавац је предвидео и забрану оба вљања делатности лобирања за одређена лица управо како би се избегло непоштовање Кодекса о лобирању и стварање конфликта интереса. Наиме, лобирање је забрањено за именована, изабрана, постављена, запослена или на други начин радно ангажована лица у органима власти, као и лицу на чији је избор, именовање или постављење орган власти дао сагласност. Забрана обављања лобирања пре стаје по истеку две године од дана престанка функције, односно престанка односа или рад ног ангажовања. Обуку за лобисту спроводи Агенција за борбу против корупције кроз програм обуке који доноси директор. По завршетку обуке Агенција издаје Уверење о завршеној обуци. Захтев за упис у Регистар лобиста или Реги стар правних лица која обављају лобирање такође се подноси Агенцији за борбу против корупције.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Уговор о лобирању је веома важна ставка читаве процедуре, јер не може да се отпочне поступак лобирања док се не потпише уговор између лобисте, односно правног лица које обавља послове лобирања, и физичког или правног лица које има намеру да се за његове интересе лобира. Тај уговор мора да садржи следеће елементе: 1. податке о уговорним странама (име, прези ме и пребивалиште физичког лица, односно назив и седиште правног лица); 2. предмет лобирања (опис предмета и циљ лобирања); 3. податке о начину и времену трајања лоби рања; 4. висину накнаде за лобирање; 5. изјаву лобисте, односно одговорног лица у правном лицу које обавља лобирање да ће по ступати у складу са правилима лобирања про писаним овим законом и Кодексом понашања учесника у лобирању. Додатна ставка односи се на правна лица која се баве пословима лобирања, јер у угово ру морају да назначе име и презиме лобисте запосленог код тог правног лица које ће спро водити лобирање. Лобиста, односно правно лице које обавља лобирање, не могу уговором да се обавежу на одређени исход лобирања. Законодавац је оставио могућност прилич но лаког поступка раскида уговора о лобирању пошто се он може раскинути у сваком тренут ку када нека страна то одлучи. Без одлагања ће се уговор раскинути ако уговорне стране посумњају да ће се даљим настављањем ло бирања повредити начело интегритета и ако лобиста, односно одговорно лице у правном лицу које обавља послове лобирања, постане функционер, запослени или на други начин буде радно ангажован у органима власти. Лобиста има право да по подношењу дописа од лобираног лица захтева да га лобирано лице прими у благовременом року и да му пружи податке у вези са предметом лобирања. Такође има право и да буде благовремено обавештен о свим јавним расправама и другим облици ма јавних консултација у вези са припремом и доношењем прописа за које обавља лобирање. С друге стране, лобирано лице има обавезу да по пријему дописа сачини обавештење и да

у року од 15 дана од пријема то обавештење достави Агенцији за борбу против корупције. Агенција од лобираног лица може да захтева достављање ванредних обавештења о кон тактима које је имао у току лобирања са ло бистом, односно нерегистрованим лобистом. Обавештење мора да садржи име и презиме лобираног лица, податке о његовој функцији, запослењу, радном ангажовању, име и прези ме и пребивалиште лобисте, односно назив и седиште правног лица које обавља послове лобирања, као и друге податке од значаја за обавештавање Агенције. Орган власти дужан је да води евиденцију о лобистичким контактима за функционере који су изабрани, постављени, именовани, за послени или на други начин радно ангажова ни у том органу. Евиденција мора да садржи име и презиме лобираног лица, његову функ цију, запослење, радно ангажовање, као и име и презиме и пребивалиште лобисте, односно седиште правног лица које се бави пословима лобирања. Агенција за борбу против корупције врши контролу начина и садржине вођења евиден ција. Лобиста, односно правно лице које се бави пословима лобирања, дужни су да доставе пи смени извештај о раду најкасније до 31. јануара текуће за претходну годину. Лобиста, односно правно лице за које је донето решење о бриса њу из регистра, дужни су да у року од 15 дана од дана коначности решења Агенцији доставе извештај о раду за период од подношења по следњег извештаја до дана коначности решења. Садржина извештаја дефинисана је Зако ном, а провере садржине извештаја и тачно сти података врши Агенција за борбу против корупције. Поред података које добије у из вештају, Агенција може да затражи и додатне податке како би проверила тачност података које им је лобиста или правно лице доставило.

КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ Казне које је законодавац предвидео пре кршајне су природе и крећу се у новчаном распону од 50.000 до 2.000.000 динара, у за висности од тога о ком прекршају из Закона се ради.

ИНФО-ПРАВНИК… ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА…

ОДЛАЖЕ СЕ ПРИМЕНА ЗАКОНА О ЗАПОСЛЕНИМА У ЈАВНИМ СЛУЖБАМА И ЗАКОНА О СИСТЕМУ ПЛАТА ДО 2020. ГОДИНЕ

ОДРЕДБЕ ЧЛАНА 32. ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О

У члану 32. Закона о изменама и допуна ма Закона о уређењу судова („Сл. гласник РС”, бр. 101/13, 13/16, 108/16 и 113/17) било је предвиђено да извесне надлежности прелазе са Министарства правде на Високи савет суд ства. Реч је о надлежностима којe чине право судну управу, схваћену у најширем смислу те речи. Одлуком Уставног суда бр. I Уз-34/2016, која је објављена у „Службеном гласнику РС” бр. 88/2018, утврђено је да одредба није у са гласности са Уставом, па су наведене одредбе престале да важе, а истовремено је и одбијен захтев за утврђивање неуставности одредбе члана 70. став 3. Закона о уређењу судова („Сл. гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11 – др. закон, 78/11 – др. закон, 101/11, 101/13, 40/15 – др. закон, 106/15, 13/16 и 108/16).

ОВЕРА ДИГИТАЛИЗОВАНЕ ИСПРАВЕ КОД ЈАВНОГ БЕЛЕЖНИКА У „Службеном гласнику РС” бр. 87/2018 објављен је Закон о допуни Закона о оверава њу потписа, рукописа и преписа. Закон је допуњен у члану 26. и ова допуна прати садржину Закона о електронском доку менту, електронској идентификацији и услу гама од поверења у електронском пословању. Посреди је оверавање дигитализоване ис праве. Дигитализација је претварање исправе из облика који није електронски – у електрон ски облик, који се назива дигитализованом исправом (дигитализована исправа у пракси се назива и електронска копија, тј. копија до

63 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Влада је одлучила да је неопходно урадити додатне финансијске анализе током следеће године како би реформа система плата дала пун ефекат од самог почетка примене, почет ком 2020. године. У саопштењу се прецизира да оваква одлу ка почива пре свега на уважавању свих по треба запослених у јавним службама, које не угрожава достигнуту фискалну стабилност. Реформа система плата изузетно је важан процес који треба да уреди систем плата и радних односа свих запослених у јавној упра ви, као и да се коначно зна ко, за који посао и колико треба да заради, а да се притом обе збеди боље управљање и кадровима и јавним финансијама. У саопштењу се подсећа на то да је Влада Србије у читав овај процес укључивала све синдикате, стручну и заинтересовану јавност у циљу проналажења најбољег решења. Реформа подразумева промене из корена у одређивању плата, напредовања по учинку и обезбеђивању транспарентније и фер рас поделе зарада. Будући да је у протеклом периоду реформа изазвала велику пажњу и заинтересованост јавних служби, у жељи да се поправи њихов положај започета је финансијска анализа до говорених поступака, како је и објављено у саопштењу.

УРЕЂЕЊУ СУДОВА („СЛ. ГЛАСНИК РС”, БР. 101/13, 13/16, 108/16 И 113/17) НИСУ У САГЛАСНОСТИ СА УСТАВОМ

ИНФО-ПРАВНИК… ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА…

У оквиру ове рубрике објављиваћемо кратка обавештења о свим битним променама у правној регулативи у периоду између изласка два броја нашег часописа.

ИНФО-ПРАВНИК… ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА… LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

које се долази скенирањем оригиналне испра ве). Електронска (дигитализована) исправа (до које се долази дигитализацијом) јесте електронска копија оригиналне исправе. Закон о електронском документу, елек тронској идентификацији и услугама од по верења у електронском пословању, поред осталог, уређује и дигитализацију исправе која није у електронском облику, као и овера вање дигитализоване исправе (Закон користи израз „акт”) којим се потврђује истоветност дигитализоване исправе са оригиналном исправом. Садржину одредаба које уређу ју оверу дигитализоване исправе из члана 11. поменутог закона преузима у скраћеном облику Закон о оверавању потписа, рукопи са и преписа. Тиме се добија на усклађености правног поретка, али и на прегледности прав ног система и правној сигурности, будући да сви облици овере копије који чини јавни бе лежник треба да се налазе у истом законском тексту, у Закону о оверавању потписа, руко писа и преписа. Овера дигитализоване исправе код јавног бележника састоји се из две фазе: а) најпре се исправа која није у електронском облику дигитализује (претвара у електронску копију) у присуству јавног бележника, који упоређу је истоветност исправе која му је поднета и дигитализоване исправе (електронске копије поднете исправе) и б) ако утврди да истовет ност постоји, потврђује је својим квалифи кованим електронским печатом, који уноси на дигитализовану исправу. Квалификовани електронски печат унет у дигитализовану исправу представља својеврсну клаузулу о оверавању копије. Појмови попут „дигитали зација” и „дигитализована исправа” тумаче се према Закону о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању. Јавни бележник при томе примењује остале одред бе Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа.

ЗБОГ ПОТРЕБЕ РЕШАВАЊА ПРОБЛЕМА ПРОДАЈЕ ПРОБЛЕМАТИЧНИХ КРЕДИТА ИЗМЕЊЕН ЈЕ ЗАКОН О ПАРНИЧНОМ

ПОСТУПКУ – ВИШЕ СЕ НЕ ТРАЖИ САГЛАСНОСТ ТУЖЕНОГ ЗА СТУПАЊЕ У ПАРНИЦУ ДРУГОГ ЛИЦА УМЕСТО ТУЖИОЦА Законом о изменама Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 87/2018) из мењене су одредбе члана 204, ст. 2. и 3. Закона о парничном поступку, тако што се предвиђа да лице које је од туженог у току парнице при бавило ствар или право о коме тече парни ца, може да ступи у парницу уместо туженог само ако на то пристану обе странке, док лице које је од тужиоца прибавило ствар или право о коме тече парница, може да ступи у парни цу уместо тужиоца на основу писмене сагла сности коју тужилац достави суду. Дакле, за разлику од досадашњег законског решења, више се не тражи сагласност туженог да уме сто тужиоца у парницу ступи друго лице које је од тужиоца прибавило ствар или право о коме тече парница, већ је довољна само пи смена сагласност коју тужилац доставља суду, чиме се олакшава његово ступање у парницу. Поред тога, предложеним решењем брише се важећа одредба члана 204. став 3. Закона о парничном поступку, која уређује правно деј ство пресуде у односу на стицаоца ствари или права који уместо странке ступи у парницу, будући да такву одредбу нису садржавали ни закони о парничном поступку из 1977. и 2004. године, а њена досадашња примена изазивала је проблеме у пракси судова. Разлог за ову измену: Стратегијом за реша вање проблематичних кредита („Сл. гласник РС”, бр. 72/15), коју је донела Влада, у делу II – Циљ стратегије и кључни приоритети, у поглављу 2.4.2. – Уклањање правних препре ка, као посебан проблем у вези са продајом проблематичних кредита истиче се ситуаци ја продаје проблематичног кредита од стра не банке ако је у току парнични поступак о том кредиту који је покренула банка. У том случају, сходно одредбама Закона о парнич ном поступку пре ове измене, лице које купи проблематични кредит не би могло да ступи у парницу уместо банке без сагласности обе странке у спору. Овакво законско решење представљало је препреку развоју тржишта проблематичних кредита, па су Акционим

ИЗМЕЊЕН ЈЕ ЗАКОН О ПРЕВОЗУ ПУТНИКА У ДРУМСКОМ САОБРАЋАЈУ

јединице локалне самоуправе на основу којих се организује такси превоз и прецизније утврђена важећа овлашћења, као и обавеза вођења регистра такси прево зника. 2. Превоз путника који се обавља путничким возилом које је изнајмљено са услугом возача (лимо-сервис): Прописана је обавеза да у возилима који ма се обавља лимо-сервис мора да се налази путни налог, као и да се лимо-сервис сматра јавним превозом. Лимо-сервис се обавља на основу реше ња о обављању лимо-сервиса које издаје на длежни орган јединице локалне самоуправе. Утврђени су услови које треба да испуни при вредни субјекат за обављање лимо-сервиса у погледу седишта, возача и возила и обавеза надлежног органа да најмање једном у три го дине врши проверу да ли превозник испуња ва услове за обављање лимо-сервиса. Прописан је начин обављања лимо-сер виса и дужности превозника у погледу до кумената које мора да има у возилу за време обављања лимо-сервиса, као обавезе коју тре ба да извршава у седишту превозника. Про писана је и забрана да се на било који начин пружа услуга лимо-сервиса без поседовања одобрења надлежног органа. 3. Права и дужности у вршењу инспекцијског надзора Прописано је: ● овлашћење инспектора да у вршењу ин спекцијског надзора наступа као анонимни корисник услуге (прикривени путник); ● дужност и овлашћење инспектора да у вршењу инспекцијског надзора искључи пут ничко возило којим се лимо-сервис обавља противно одредбама овог закона и прописа донетих на основу овог закона; ● да се аутономној покрајини поверава вршење послова инспекцијског надзора у обављању лимо-сервиса; ● да се општинској, односно градској, од носно управи надлежној за послове саобра ћаја поверава вршење послова инспекцијског надзора у обављању лимо-сервиса; ● да у извршавању надлежности града и Града Београда у области такси превоза кон тролу над применом одредаба овог закона

65 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Најважније измене Закона о измена ма и допунама Закона о превозу путника у друмском саобраћају („Сл. гласник РС”, бр. 83/2018) односе се на: 1. Услове за обављање такси превоза Прописано је: ● да се такси превоз обавља на основу реше ња о одобравању такси превоза (одобрење) које издаје надлежни орган јединице локалне самоуправе; ● услови за обављање такси превоза у погле ду седишта, возача, возила и пословног угле да, а утврђена је и обавеза надлежном органу да најмање једном у три године врши прове ру да ли такси превозник испуњава услове за обављање такси превоза; ● поступак издавања одобрења и престанак важења одобрења; ● прецизан назив такси дозволе за возача; ● такси кровна ознака, овлашћење за изда вање кровне ознаке, обавезна сагласност на изглед кровне ознаке, као и начин коришћења и издавања кровне ознаке; ● изузетно обављање такси превоза на те риторији локалне самоуправе за коју такси превозник нема одобрење; ● начин обављања такси превоза, правила којих мора да се придржава такси возач при обављању превоза у смислу опхођења према путницима, укључивања таксиметра, издава ња рачуна, као и у смислу одабиру трасе којом ће се обавити превоз, а такође је прописано у којим случајевима такси превозник може да одбије превоз; ● забрана да се на било који начин пружа услуга такси превоза без поседовања одобре ња надлежног органа; ● обавеза да одређена документа морају да се налазе у возилу за време обављања превоза.

● акти

ИНФО-ПРАВНИК… ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА…

планом за спровођење Стратегије за решава ње проблематичних кредита предвиђене из мене Закона о парничном поступку како би се омогућило купцу проблематичног кредита да на лакши начин ступи у започету парницу уместо банке која му је проблематичан кре дит уступила.

ИНФО-ПРАВНИК… ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА… LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

којима се уређује такси превоз врши и кому нална полиција; ● дужност и овлашћење да при вршењу ин спекцијског надзора инспектор, овлашћено лице аутономне покрајине и овлашћено лице општинске односно градске управе искључи путничко возило којим се обавља лимо-сер вис, које није унето у решење о обављању ли мо-сервиса или лице које обавља лимо-сервис нема решење за обављање истог; ● да у вршењу контроле комунални полица јац има право да зауставља и прегледа пут ничка возила ако понашање или деловање возача који управља путничким возилом представља кршење одредаба овог закона из делокруга комуналне полиције; ● да је возач дужан да заустави путничко возило којим се обавља превоз у друмском саобраћају ако комунални полицајац истак не стоп таблицу; ● да се веродостојном исправом којом се доказује извршење прекршаја, односно при вредног преступа, сматрају записник и по тврда које сачињава комунални полицајац у вршењу контроле. Осим наведеног, промењене су и одредбе о новчаним казнама.

ДОНЕТ ЈЕ ЗАКОН О ГРАЂЕВИНСКИМ ПРОИЗВОДИМА Најважнији разлог за доношење Закона о грађевинским производима („Сл. гласник РС”, бр. 83/2018) јесте потреба да се општим прописом уреди стављање на тржиште гра ђевинских производа, што до сада није било уређено. У циљу обезбеђивања стандарди зације грађевинских производа и сигурно сти на тржишту стављањем у промет само грађевинских производа који су погодни за предвиђену употребу, односно имају ка рактеристике које омогућавају да објекти у које се уграђују испуњавају битне захтеве, овај закон садржи техничке и друге захтеве којима се обезбеђује заштита безбедности, живота и здравља људи, заштита животиња, биљака и животне средине, заштита потро шача и других корисника и заштита имовине свих грађана Републике Србије, као и свих инвеститора.

Други битан разлог за доношење овог за кона јесте испуњавање обавезе усклађивања домаћег законодавства са прописима Европ ске уније. Законом се утврђују услови за стављање на тржиште 35 области грађевинских прои звода. Закон је битан за све актере на тржи шту грађевинских производа, од индустрије грађевинских производа, преко инвеститора, пројектаната, извођача, тела за оцењивање усаглашености (ТОУ), до надзорних органа.

ИЗМЕЊЕН ЈЕ ЗАКОН О ТРАНСПОРТУ ОПАСНЕ РОБЕ Законом о изменама и допунама Закона о транспорту опасне робе („Сл. гласник РС”, бр. 83/2018) врши се даље усклађивање са међународним прописима и стандардима у области транспорта опасне робе (АДР, РИД и АДН), а врши се и усклађивање са појединим националним прописима, као што су пропи си којима се уређује заштита од јонизујућег зрачења и нуклеарној сигурности и прописи којима се уређује инспекцијски надзор. Такође, један од битних разлога за при ступање изменама и допунама Закона јесте и измена члана 75. став 4. Закона, којим је, из међу осталог, било прописано да је за цистер не и возила за која је до дана ступања на снагу Закона о транспорту опасне робе издат АДР сертификат о одобрењу за возило, а нису била испитана, потребно да се до следећег проду жења АДР сертификата о одобрењу за возило, а најкасније до 31. децембра 2018. године до стави уверење о испитивању. Овакво решење довело би до тога да се, по процени именова них тела за оцењивање усаглашености возила, око 700 од укупно 2600 возила која подлежу издавању АДР сертификата о одобрењу и која обављају унутрашњи и међународни транс порт опасне робе, искључи из обављања ме ђународног транспорта опасне робе, што би довело домаће превознике у неравноправан положај у односу на превознике из окружења, који би преузели одређени проценат међуна родног транспорта који се обавља наведеним возилима. Овим изменама и допунама Зако на избећи ће се таква могућа ситуација јер се оставља могућност превозницима да у року

од још две године прилагоде своја возила зах тевима прописаним АДР, као и прописима о хомологацији возила.

ИЗМЕЊЕН ЈЕ ЗАКОН О ВАЗДУШНОМ САОБРАЋАЈУ

Законом о изменама и допунама Закона о истраживању несрећа у ваздушном, желе зничком и водном саобраћају („Сл. гласник РС”, бр. 83/2018) решавају се одређени про блеми у пракси до којих је долазило приликом спровођења Закона, а односе се на поступање Центра за истраживање несрећа у саобраћају (у даљем тексту: Центар) и надлежних пра восудних органа у току истраге, па је сада прописана обавеза надлежних правосудних органа да достављају Центру списе и испра ве неопходне за вођење истраге. До сада је

ИЗМЕНЕ УРЕДБЕ О КРИТЕРИЈУМИМА ЗА ПАУШАЛНО ОПОРЕЗИВАЊЕ ПРЕДУЗЕТНИКА – АДВОКАТА Влада Републике Србије на седници одр жаној 8. 11. 2018. године донела је Уредбу о изменама Уредбе о ближим условима, кри теријумима и елементима за паушално опо резивање обвезника пореза на приходе од самосталне делатности („Сл. гласник РС”, бр. 86/18). Овом уредбом извршена је измена у члану 6в Уредбе о ближим условима, критеријуми ма и елементима за паушално опорезивање обвезника пореза на приходе од самосталне делатности („Сл. гласник РС”, бр. 65/2001… и

67 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

ИЗМЕЊЕН ЈЕ ЗАКОН О ИСТРАЖИВАЊУ НЕСРЕЋА У ВАЗДУШНОМ, ЖЕЛЕЗНИЧКОМ И ВОДНОМ САОБРАЋАЈ

ИНФО-ПРАВНИК… ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА…

Закон о изменама и допунама Закона о ваздушном саобраћају („Сл. гласник РС”, бр. 83/2018) врши се даље усклађивање са ме ђународним стандардима и препорученом праксом Међународне организације цивил ног ваздухопловства (ИЦАО). Када је реч о примени међународних стандарда и препо ручене праксе Међународне организације цивилног ваздухопловства (ИЦАО), посебно треба нагласити додавање нове главе Закона која је у потпуности усклађена са Анексом 18 Конвенције о међународном цивилном ва здухопловству. Доношењем овог закона такође се пре цизирају, исправљају и осавремењују многе одредбе, чиме ће се отклонити уочени про блеми у вези са њиховом применом у прак си и истовремено се омогућава да се попуне идентификоване правне празнине. Овим законом се истовремено врши и усклађивање појединих његових одредаба са Законом о инспекцијском надзору („Сл. гла сник РС”, бр. 36/15), у складу са сугестијама Координационе комисије за инспекцијски надзор.

постојала само могућност достављања истих, што је у великој мери отежавало рад Центра. Уједно се отклања и могућност да радници Центра буду укључени у поступке којима се утврђује кривица или одговорност (пружање стручне помоћи), док с друге стране Центар може да пружи техничку помоћ надлежним правосудним органима (нпр. у вези са типом ваздухоплова, режимом рада мотора и сл.). Такође, мења се и члан 16. Закона и пре цизира се који је удес или озбиљну незгоду Центар у обавези да истражи, чиме ће се от клонити ситуација да Центар истражује сва ки удес или озбиљну незгоду ваздухоплова укупне масе на полетању веће од 2.250 kg, има јући у виду да такав ваздухоплов може бити историјски, израђен од стране аматера, као и ваздухоплов који је био у употреби у војним снагама и слично, с обзиром на то да исти нису намењени коришћењу у цивилне сврхе, па не могу да буду предмет истраге Центра. Једно од битних решења је и прецизирање, од носно то што је на конкретан начин утврђена обавеза корисника ваздухоплова који је уче ствовао у удесу или озбиљној незгоди да ин формације о лицима и опасној роби на лету достави Центру, на његов захтев, што раније није било случај, односно непрецизно је било прописано ко такве информације доставља Центру, што је изазивало проблеме у пракси. Осим наведеног, овом изменом омогућава се и даље усклађивање са следећим прописи ма ЕУ.

ИНФО-ПРАВНИК… ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА… LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

98/2017), тако да се предузетницима-адвока тима паушални приход за утврђивање поре ске обавезе за 2018. годину утврђује у висини паушалног прихода који је овој групи обве зника утврђен за 2014. годину. За предузетнике-адвокате који започињу обављање делатности, односно који постају обвезници на паушално утврђени приход, у 2015, 2016, 2017. или 2018. години паушални приход утврђује се у висини прихода обве зника адвоката који под истим или сличним условима обавља наведену делатност, а утвр ђена му је висина паушалног прихода на на ведени начин.

ДОНЕТ ЈЕ ЗАКОН О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ИЗВРШЕЊУ ВАНЗАВОДСКИХ САНКЦИЈА И МЕРА Овим изменама, које су објављене у „Слу жбеном гласнику РС” бр. 87/2018, прецизи рају се поступци повереника и надлежног суда у односу на лице над којим се спроводи извршење кућног затвора, како би се спречи ла евентуална намера учинилаца кривичних дела да избегавају извршење изречене казне, као и обавезе лица над којим се спроводи електронски надзор у случају оштећења уре ђаја за лоцирање које он проузрокује намерно или крајњом непажњом, прописивањем оба везе надокнаде штете. Такође, одређује се да лица на која се при мењује мера кућног притвора могу да бора ве ван просторија у којима се наведена мера спроводи у трајању од једног часа дневно, што је у складу са поштовањем права лица лишених слободе и препоруком заштитника грађана. Мења се и временски период у коме осу ђена лица могу да бораве ван просторија у којима станују у трајању од највише два часа дневно (период од 7 до 17 часова), чиме се по стиже да осуђена лица те сате могу да користе конструктивније, ради задовољавања својих реалних потреба, а одређује се и начин по ступања повереника, када осуђени треба да се одазове на позив суда или другог државног органа. Стручни надзор над извршењем ванза водских санкција и мера вршиће овлашћена

лица у саставу Управе за извршење кривич них санкција.

ДОНЕТ ЈЕ ЗАКОН О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА НА ПУТЕВИМА Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 87/2018. Изменама члана 264. укида се: ● редован (обавезан) шестомесечни техни чки преглед моторних возила која имају угра ђене уређаје за давање посебних светлосних и звучних знакова или се употребљавају као возило из чл. 106. и 108. овог закона (возила под пратњом и возила са правом првенства пролаза); ● редован (обавезан) технички преглед на сваких шест месеци за моторна возила ста рија од 15 година; ● редован (обавезан) шестомесечни тех нички преглед за возила полиције, Безбедно сно-информативне агенције, Војске Србије, Војнобезбедносне агенције, хитне медицин ске помоћи, односно ватрогасне службе, која су тешка преко 3500 kg, јер се та возила кори сте за посебне намене, претежно су стациони рана на одређеним позицијама на терену и не прелазе велику годишњу километражу, а њи хово повлачење са терена за потребе вршења техничког прегледа нарушавало би потребе службе, што би за последицу имало угрожа вање безбедности и здравља грађана. Изменама чл. 264. и 270. власницима но вопроизведених возила омогућава се прва регистрација возила без подношења доказа о техничкој исправности возила, па се одлаже први редован технички преглед најкасније до истека рока од две године од прве регистра ције, с тим да је увозницима, односно дома ћим произвођачима одређена обавеза да тим власницима издају потврду о саобразности возила и доказе који садрже тачне податке о возилу. Допуњен је члан 265. Закона одредбом да ванредни технички преглед може да се обави и на захтев возача (странке). Наиме, након почетка примене Правилника о техничком прегледу возила („Сл. гласник РС”, бр. 31/18) 5. јула ове године, као недостатак у систему

одржавања спортских приредби, имајући у виду да су се у досадашњој примени члана, у спроведеним судским поступцима врло често захтеви за покретање прекршајних поступака одбацивали управо због постојеће формула ције члана Закона.

ДОНЕТ ЈЕ ЗАКОН О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О СПРЕЧАВАЊУ НАСИЉА И НЕДОЛИЧНОГ ПОНАШАЊА НА СПОРТСКИМ ПРИРЕДБАМА

ДОНЕТ ЈЕ ЗАКОН О ДОБРОВОЉНОМ ВАТРОГАСТВУ

ДОНЕТ ЈЕ ЗАКОН О СМАЊЕЊУ РИЗИКА ОД КАТАСТРОФА И УПРАВЉАЊУ ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 87/2018. Овим законом даље се унапређује постоје ћи систем заштите и спасавања у Републици Србији, а нова решења углавном су ослоње на на постојећа решења, с тим што је њима отклоњено оно што се у пракси показало не функционалним и недовољно ефикасним, односно постојећа решења су поједноста вљена и иновирана како би била јаснија и

69 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 87/2018. Изменама Закона предвиђена је обавеза организатора спортске приредбе повећаног ризика да отвори улазе најкасније два сата пре почетка исте, а организатори осталих спортских приредби најкасније сат времена пре почетка или у друго време које одреди министарство надлежно за унутрашње по слове. Оваква обавеза организатора до сада није била правно регулисана, што је у одре ђеним ситуацијама отежавало благовремено планирање мера обезбеђења од стране МУП-а. Уводе се нове појаве и радње физичких лица које до сада нису биле инкриминисане, чиме је био отежан поступак процесуирања тих лица, а Закон се усаглашава и са одредба ма Закона о приватном обезбеђењу. Брише се одредба Закона којом је било прописано да је приликом обављања посло ва физичког обезбеђења и одржавања реда на спортској приредби редарска служба ду жна да не дозволи приступ спортском објекту оном лицу ком је изречена мера безбедности, односно заштитна мера забране присуство вања одређеним спортским приредбама. На ведена одредба је брисана на основу сугестије повереника за информације од јавног знача ја и заштиту података о личности, зато што редарска служба заиста нема приступ таквој врсти податка о лицу. Осим наведеног, овом изменом преци зније се дефинишу евиденције, односно по даци који се прикупљају за потребе вођења евиденције о продатим улазницама. Такође је дефинисана и зона забране продаје или конзумирања алкохолних пића приликом

Законом о добровољном ватрогаству („Сл. гласник РС”, бр. 87/2018) област добровољ ног ватрогаства у потпуности се регулише једним законом. Њим је уређено оснивање, коришћење назива „добровољно ватрогасно друштво”, органи добровољних ватрогасних друштава, њихово удруживање у савезе, као и друга питања од значаја за рад и организа цију добровољног ватрогаства у Републици Србији. Циљ Закона је успостављање добровољ них ватрогасних друштава, пре свега опе ративног карактера, која ће у свом саставу имати оперативну ватрогасну јединицу како би уопште могла да се сматрају добровољ ним ватрогасним друштвом. Oвај закон на јасан начин успоставља везу са одредбама Закона којима се уређује фи нансирање удружења и експлицитно пропи сује обавезу за Министарство унутрашњих послова и јединице аутономне покрајине и локалне самоуправе да сваке године обја вљују годишњи план расписивања јавних конкурса.

ИНФО-ПРАВНИК… ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА…

техничког прегледа возила показала се не могућност да се изврши технички преглед возила на захтев странке уколико иста жели да провери техничку исправност свог возила изван Законом утврђених обавеза техничког прегледа.

ИНФО-ПРАВНИК… ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА…

применљивија. Ступањем на снагу овог зако на (21. 11. 2018) престао је да важи Закон о ванредним ситуацијама („Сл. гласник РС”, бр. 111/2009, 92/2011 и 93/2012).

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ДОНЕТ ЈЕ ЗАКОН О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ПОЛИЦИЈИ Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 87/2018. Овим изменама превасходно се успоста вља адекватан темељ за примену новог систе ма плата у Министарству, који ће детаљније бити уређен актом Владе у оном делу који није предмет регулисања Законом.

ДОНЕТ ЈЕ ЗАКОН О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ДЕТЕКТИВСКОЈ ДЕЛАТНОСТИ

Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 87/2018. Изменама ће се у знатној мери побољша ти правна предвидљивост и сигурност, па се тако утврђује безбедносна провера и бе збедносна сметња, а јасније и прецизније се уређују права и обавезе приликом вршења надзора како надзираних субјеката тако и полицијских службеника који врше надзор. Такође, имајући у виду да Закон датира из 2013. године, било је неопходно извршити усаглашавање дела одредаба са прописима којима се, пре свега, уређује општи управни поступак и заштита података о личности. Измене и допуне Закона у знатној мери ће допринети јасном дефинисању права, обавеза и дужности субјеката у овом, односно сектору безбедности, као и унапређењу рада полициј ских службеника Министарства на спровође њу Закона (посебно побољшању ефикасности вршења надзора).

ДОНЕТ ЈЕ ЗАКОН О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ПРИВАТНОМ ОБЕЗБЕЂЕЊУ Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 87/2018. Ова измена је донета пре свега ради уна пређења рада сектора приватне безбедности

и усаглашавања стандарда рада у овој обла сти, затим ради умањења дела непотребних обавеза овог сектора (које проистичу из са дашњих одредби Закона о приватном обе збеђењу), унапређења рада Министарства унутрашњих послова у спровођењу надзора и стварања услова за образовање стручних акредитованих радних тела (која ће обавља ти послове усаглашавања техничких и дру гих стандарда у раду приватног обезбеђења), као и ради усаглашавања обављања послова приватне безбедности са европским стандар дима. Изменама Закона прописује се који субјекти могу да спроводе обуку физичких лица за вршење послова приватног обезбеђења и који су услови које треба да испуне да би до били овлашћење за спровођење обуке, затим поступак издавања овлашћења, период њего вог важења и услови под којима ће овлашће ње бити одузето, као и обавезе и дужности овлашћених субјеката за спровођење обуке и надзор и санкције за кршење одредби Закона. Изменама Закона прецизно су побројани послови који се не сматрају техничком заштитом у смислу овог закона, као што су нпр. производња, маркетинг, продаја, ис порука и уградња противпровалних врата, сигурносних брава, ограда и интерфона без могућности визуелног снимања и архиви рања снимака, на објектима намењеним за становање, паркиралиштима и гаражама у склопу ових објеката, као и механичка зашти та, алармни уређаји, фабрички уграђен ГПС и други технички уређаји у возилима, без услуге одржавања, надгледања и повезивања у систем техничке заштите и др. Изменама Закона предвиђено је да правна лица који су корисници објеката од страте шког значаја за Републику Србију и њене гра ђане, као и објеката од посебног значаја из чл. 4. Закона, могу да држе дуго оружје, као и под којим условима наведено оружје може да се користи у вршењу послова приватног обезбе ђења, што је од значаја јер се тако врши ускла ђивање овог закона са другим прописима, пре свега са прописима о одбрани, критичној ин фраструктури и др. Допуњују се одредбе којима се уређују врсте лиценци које могу да се издају правним

ДОНЕТ ЈЕ ЗАКОН О КРИТИЧНОЈ ИНФРАСТРУКТУРИ Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 87/2018. Сагласно члану 4. Закона, критична ин фраструктура су системи, мреже, објекти или

71 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

проблема који су сагледани у досадашњој примени Закона приликом обезбеђења ових скупова. Законом је предвиђено је да се сви послови приватног обезбеђења врше на основу акта о процени ризика у заштити лица, имовине и пословања. Потпуно је и прецизно дефи нисан начин вршења процене ризика и када иста не мора да се врши, а уведена је и обавеза сачињавања плана обезбеђења на основу ког се врше послови приватног обезбеђења, као и његов садржај, а све у циљу усклађивања ва жећег закона са домаћим и европским стан дардима и другим прописима у овој области. Законом је прописано да процена ризика не мора да се врши приликом заштите микро правних лица и предузетника који су кла сификовани у складу са класификацијом за разврставање правних лица по прописима којима се уређује рачуноводство, рачуновод ствене исправе, пословне књиге и финансиј ски извештаји. Такође, изменом Закона је, у циљу ускла ђивања важећег закона са домаћим и европ ским стандардима и другим прописима у овој области, допуњена одредба чл. 44. важећег за кона, која се односи на Контролни центар, да би исти могао да врши функцију ради које се и успоставља. Одредбе везане за издавање легитимације службеницима обезбеђења допуњене су ради усклађивања са одредбама Закона о раду, тако да је створена могућност да правно лице и предузетник за све запослене (у радном од носу или ангажоване ван радног односа) могу да траже издавање легитимације, што до сада није био случај када је у питању ангажова ње ван радног односа. Такође, овим чланом се уређује обавеза поседовања легитимације када се обављају послови приватног обезбе ђења, изглед легитимације, начин њеног ко ришћења, издавање, враћање и поништавање.

ИНФО-ПРАВНИК… ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА…

лицима, предузетницима и физичким лици ма, као и услови за њихово издавање, посту пак и начин издавања лиценци и услови под којима лиценца може да се одузме, како би се постигао већи степен транспарентности и правне сигурности. Прописане су и две нове лиценце, и то: лиценца за самозаштитну делатност и лиценца за вршење послова обезбеђења транспорта и преноса новца и вредносних пошиљки у обављању самозаштитне делатности, које могу да се издају правном лицу или преду зетнику који има организовану унутрашњу службу обезбеђења, због транспарентности и пуне правне сигурности и дистинкције од субјеката који могу да пружају ову услугу дру гима на тржишту. Прописано је да правна лица и предузетни ци који имају сопствену службу обезбеђења за сопствене потребе могу да обављају посло ве процене ризика у заштити лица, имовине и пословања и послове техничке заштите, ако имају запослене службенике обезбеђења који поседују лиценцу за обављање ових послова. На овај начин смањени су трошкови за из давање лиценци на страни ових субјеката и пружена им је могућност да наведене послове под прописаним условима могу да обављају самостално. Уређена су овлашћења службеника обезбе ђења, услови за њихову примену и ограниче ња приликом употребе средстава принуде и дат је основ за доношење подзаконског акта којим ће да се уреди начин примене овла шћења. Такође, проширен је корпус средстава принуде која могу да употребљавају службеници обезбеђења, имајући у виду да је Законом о оружју и муницији („Сл. гласник РС”, бр. 20/15) прописано да грађани могу да набављају гасне спрејеве без пријаве надле жном органу. Уводи се и могућност да, поред службени ка обезбеђења, на пословима одржавања реда на јавним скуповима, спортским приредбама и другим местима окупљања могу да се анга жују и редари, физичка лица којима ће, након обуке и положеног испита за редаре и испу њења других услова прописаних законом, Министарство издати одобрење за вршење ових послова, а све у циљу превазилажења

ИНФО-ПРАВНИК… ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА… LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

њихови делови, чији прекид функционисања или прекид испоруке роба односно услуга може да има озбиљне последице на нацио налну безбедност, здравље и животе људи, имовину, животну средину, безбедност гра ђана, економску стабилност, односно може да угрози функционисање Републике Србије. Идентификација и одређивање критичне инфраструктуре Идентификација критичне инфраструкту ре врши се секторски, у складу са утврђеним критеријумима, при чему су за спровођење поступка идентификације критичне инфра структуре у одређеном сектору задужена ми нистарства надлежна за одређене области. Критеријуме за идентификацију критичне инфраструктуре и начин извештавања про писаће Влада. Сектори у којима се врши идентификација и одређивање критичне инфраструктуре јесу (члан 6): ● енергетика, ● саобраћај, ● снабдевање водом и храном, ● здравство, ● финансије, ● телекомуникационе и информационе тех нологије, ● заштита животне средине, ● функционисање државних органа. Осим ових сектора, критична инфраструк тура може да се одреди и у другим секторима на предлог министарства надлежног за одре ђену област, у складу са Законом. Критичну инфраструктуру на предлог Ми нистарства за унутрашње послове (у даљем тексту: Министарство) одређује Влада. На кон овог акта Владе, министарства задужена за секторе критичне инфраструктуре дужна су да у року од шест месеци Министарству доставе предлоге критичне инфраструктуре у свом сектору. Заштита, чување, коришћење, контрола и надзор критичне инфраструктуре у на длежности Министарства одбране и Војске Србије спроводи се у складу са Законом о од брани и Законом о Војсци Србије. Заштита критичне инфраструктуре Оператори критичне инфраструктуре су државни органи, органи аутономне покрајине,

органи јединице локалне самоуправе, јав на предузећа, привредна друштва или друга правна лица која управљају системима, мре жама, објектима или њиховим деловима који су одређени као критична инфраструктура. Ови оператори доносе Безбедносни план опе ратора за управљање ризиком као документ којим се утврђују мере смањења ризика, де финишу одговорности и одређују дужности, те успоставља оквир за поступање у циљу отклањања односно смањења последица бе збедносних претњи, дефинисаних у анализи ризика која је саставни део плана. Оператори критичне инфраструктуре дужни су да изра де Безбедносни план оператора за управљање ризиком и да на исти прибаве сагласност Ми нистарства одмах, а најкасније шест месеци по одређивању система, мрежа, објеката или њихових делова за критичну инфраструктуру, у складу са подзаконским актом који ће донети министар надлежан за унутрашње послове (у даљем тексту: министар). Оператори критичне инфраструктуре морају имати официра за везу, односно лице које служи као контакт између оператора и Министарства, које обезбеђује сталну кон тролу ризика и претњи, обавештава о проме нама у односу на критичну инфраструктуру, обавештава Министарство о евалуацији ри зика, претњи и рањивости, координира Бе збедносним планом оператора за управљање ризиком, врши тестирања кроз вежбе, као и друге активности предвиђене планом, а оба вља и све друге послове везане за критичну инфраструктуру. Официра за везу именује Министарство на предлог оператора из редова запослених. Предложено лице мора да поседује лиценцу за официра за везу. Министарство издаје ову лиценцу лицу које има: ● високо образовање (мастер академске сту дије, специјалистичке академске или специја листичке струковне студије, односно основне студије у трајању од најмање четири године по пропису који је уређивао високо образо вање до 10. септембра 2005. године); ● положен посебан стручни испит за офици ра за везу. Полагање посебног стручног испита орга низује и спроводи Министарство по програму

спровођења мера и задатака предузима Репу блички штаб за ванредне ситуације, у складу са Законом. Одређени подаци у вези са критичном ин фраструктуром могу да се одреде као тајни подаци у складу са прописима којима се уре ђује тајност података. Чл. 20. и 21. Закона прописане су новчане казне за прекршаје јавних предузећа, при вредних друштава и прекршаје другог прав ног лица, као и одговорног лица у надлежном државном органу. Подзаконски акти за спровођење Закона донеће се у року од шест месеци од дана сту пања на снагу Закона.

Електронско издање за праћење јавних набавки

ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Зашто пратити ИНГ-ПРО Јавне набавке? ● Зато што се добија дневно ажуран преглед свих јавних набавки и пратеће документације, које се објављују у складу са Законом о јавним набавкама. ● Зато што нуди јединствену претрагу свих врста огласа по више различитих критеријума: по појмовима у називу тендера, по предмету, по периоду важења огласа (важи од – до), по датуму објављивања огласа, по статусу огласа (отворен, закључен, обустављен), по врсти поступака, наручиоцима. ● Зато што је за добијање резултата претраге довољан један критеријум претраге. ● Зато што корисник може да одабере категорије предмета набавки које су му потребне и да само о њима добија обавештења путем мејл-сервиса, чиме је поштеђен свакодневног, мукотрпног листања огласа на Порталу јавних набавки. ● Зато што се за претплатну цену добија могућност неограниченог праћења свих категорија и свих типова јавних набавки (добра, услуге, радови). ● Зато што има све измене постојећих јавних набавки, што омогућава њихово једноставно праћење. ● Зато што има и базу победника тендера, са информацијама у ком је поступку јавне набавке одређени понуђач победио. ● Зато што има листу ЈН УЖИВО, која се ажурира свака два минута и на којој се налазе најновије јавне набавке, које још нису прошле процес редакцијске обраде. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

73 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ – електронско издање за праћење јавних набавки – налази се на јавној интернет адреси www.javne-nabavke.net и представља издање намењено службама којима је у свакодневном раду неопходно праћење јавних набавки, које се објављују на Порталу јавних набавки, као и свих других пратећих докумената, при чему су заинтересоване за једноставан, ефикасан и брз приступ путем интернета, без икаквих поступака ажурирања од стране клијената (ажурира се аутоматски), као и са могућношћу обавештавања о набавкама које су им потребне и њиховим променама путем мејл-сервиса (директно на мејл корисника).

ИНФО-ПРАВНИК… ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА…

за полагање посебног стручног испита који ће прописати министар за унутрашње послове. Приликом израде планских докумената у области просторног и урбанистичког пла нирања, докумената из области националне безбедности и области смањења ризика и управљања ванредним ситуацијама, критич на инфраструктура мора да се третира на по себан начин, нарочито у делу превентивних активности и активности везаних за одговор на ванредне ситуације, у којима мора да има приоритет. У случају наступања околности угрожа вања, ометања рада или уништења критичне инфраструктуре, руковођење и координацију

Имате питање? Имамо одговор! У овој рубрици дајемо одговоре на нека од питања која сте упутили нашем часопису. Подсећамо да право на постављање питања и добијање одговора имају искључиво претплатници на наш часопис.

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

РАДНО ПРАВО

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Основи за престанак радног односа П: Члан 175. Закона о раду предвиђа основе за престанак радног односа. Поред појединачно наведених разлога у тачкама 1)–6), у тачки 7) наводи се „у другим случајевима утврђеним законом”. Који су то други случајеви? О: Према тачки 7. наведеног члана Закона о раду, радни однос престаје у другим случајевима који су предвиђени законом. Ови случајеви утврђени су посебним законима. Посебне прописе о престанку радног односа садрже на пример: Закон о државним службеницима, Закон о полицији, Закон о високом образовању, Закон о стечају, Закон о привредним друштвима.

Застарелост потраживања из радних односа П: Да ли запослена има право на накнаду погребних трошкова поводом смрти члана породице који је преминуо у децембру 2017. године? Запослена се за остваривање овог права послодавцу обратила некомплетним захтевом у марту 2018. године (у прилогу захтева није приложен рачун о висини трошкова), док је уређен захтев достављен у августу 2018. године. Да ли је запослена изгубила право да тражи наведену надокнаду? О: Према члану 196. Закона о раду, сва новчана потраживања из радног односа застаревају у року од три године од дана настанка обавезе, тако да захтев ваше запослене није застарео.

Запослени са здравственим сметњама П: Решењем Републичког фонда за ПИО запосленој није признато право на инвалидску пензију јер не постоји потпуни губитак радне способности. У Образложењу Решења наведено је да запослена није способна за послове на којима би могла да угрози свој или туђи живот, као и материјална добра, али јесте за обављање једноставних послова. С обзиром на чињеницу да је запослена распоређена на радно место у оквиру којег се обављају послови које, по наведеном решењу ПИО фонда, она не може да обавља, као и с обзиром на чињеницу да код послодавца код којег је запослена не постоје други једноставни послови на које би могла да буде распоређена, интересује нас да ли су испуњени законски услови за проглашење запослене технолошким вишком? О: У оваквом случају послодавац је дужан да, сагласно члану 101. Закона о раду, запосленом обезбеди обављање послова према радној способности, понудом анекса уговора о раду ради премештаја на друге одговарајуће послове, у складу са чл. 171. и 172. Закона. Наиме: 1) сагласно члану 101. Закона о раду, запосленом из члана 81. став 2. Закона о раду (запосленом са здравственим сметњама) послодавац је дужан да обезбеди обављање послова према радној способности, у складу са Законом; 2) чл. 171. и 172. Закона регулишу измену услова рада запосленог и понуду анекса уговора о раду.

Наставник верске наставе П: Који степен приликом обрачуна и исплате плате треба признати вероучитељу са завршеним Православним богословским факултетом и стеченим звањем дипломирани теолог – 240 ЕЦТС бодова? Факултет је уписан 2009/2010, а завршен 2017. године. О: Стечено звање дипломирани теолог – 240 ЕЦТС бодова одговара VI степену стручне спреме (виша стручна спрема).

Школски одбор

О: Никада није било сметњи да се наставнику који је са шестим степеном положио стручни испит за наставника, а затим стекао седми степен, призна положени стручни испит приликом учешћа на конкурсу за директора установе. Битно је да од дана стицања високошколске дипломе наставник има најмање осам година рада у установи на пословима образовања и васпитања.

О: Чланом 116. ст. 13. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 88/2017) регулисано је да скупштина јединице локалне самоуправе доноси решење о именовању органа управљања. Скупштина јединице локалне самоуправе врши контролу тога да ли је предлагање кандидата за чланове органа управљања из реда запослених у установи и родитеља спроведен у складу са Законом.

ОБРАЗОВАЊЕ

Директор школе

75 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

П: Запослени је завршио вишу школу за наставника и положио стручни испит за наставника. Након тога, ванредно је завршио факултет и ради као наставник са седмим степеном стручне спреме. Да ли запослени испуњава услове за директора школе у погледу стручног испита за наставника који је положио када је радио са шестим степеном стручне спреме?

П: Наша школа има девет чланова Школског одбора. Три члана из реда запослених, три из реда родитеља и три из локалне самоуправе. Мандат Школског одбора истиче у децембру 2019. године. Члановима Школског одбора из реда родитеља (три) престао је основ јер су деца завршила школу, при чему су два члана из реда запослених у сукобу интереса: један јер је именован за заменика директора, а други јер заступа интересе више структура запослених и родитеља, док је један члан из локалне самоуправе у сукобу интереса јер заступа интересе више структура из локалне самоуправе и родитеља. Нови чланови су предложени по процедури на Наставничком већу и Савету родитеља, а предложени кандидати послати су локалној самоуправи на именовање. Локална самоуправа до данас није именовала чланове Школског одбора, а за десет дана наведени одбор треба да донесе одлуку о расписивању конкурса за директора. Да ли ће одлука бити законита ако је донесу сви чланови постојећег Школског одбора, због постојања сукоба интереса? Да ли је боље да одлуку донесу чланови који нису у сукобу?

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

Полазећи од наведених законских одредаба, сматрамо да је послодавац дужан да запосленог који на основу налаза надлежног здравственог органа није способан да обавља послове за које је закључио уговор о раду, премести на друге одговарајуће послове. У овом случају постоји могућност и да послодавац изврши измену Правилника о организацији и систематизацији послова тако да у опису послова које је запослени претходно обављао задржи оне послове за које запослени испуњава здравствене и друге услове, односно да искључи послове за чије обављање запослени не поседује потребну здравствену способност према налазу надлежног здравственог органа. У крајњем случају, ако актом о систематизацији и организацији послова нису предвиђени послови који одговарају здравственим способностима запосленог, које би послодавац анексом уговора о раду могао да понуди запосленом у складу са Законом, послодавац има право да запосленог прогласи вишком и да му, у смислу члана 179. тачка 9) Закона, откаже уговор о раду, уз исплату отпремнине.

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Доношење одлуке о расписивању конкурса за избор директора школе у саставу чија је већина чланова у сукобу интереса може бити разлог за поништај целог поступка избора директора. Колико разумемо питање, број чланова Школског одбора који нису у сукобу интереса мањи је од пет, а у складу са чланом 119. ст. 2. Закона, орган управљања доноси одлуке већином гласова укупног броја чланова. Стога би и доношење одлуке од стране чланова Школског одбора који нису у сукобу интереса било незаконито. Ако је школа поштовала процедуру, од јединице локалне самоуправе мора да затражи именовање чланова Школског одбора по хитном поступку. Ако јединица локалне самоуправе не поступи по захтеву за хитно именовање органа управљања, школа може да се обрати Министарству просвете.

Прекршајна одговорност родитеља П: У ком моменту школа може да се обрати прекршајном суду са захтевом да се утврди прекршајна одговорност родитеља због неоправданих изостанака ученика са наставе – одмах након првог обавештења (које се односи на неоправдани изостанак ученика са више од 5 часова, када се уводи и појачани васпитни рад у односу на тог ученика) и другог обавештења након више од 15 неоправданих изостанака ученика са наставе или тек након покретања и окончања васпитно-дисциплинског поступка у случају када се ради и о тежој повреди обавеза ученика из чл. 83. став 3. тачка 8. ЗОСОВ-а, због неоправданих изостанака са наставе, са више од 25 часова? О: Чланом 84. ст. 1. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 88/2017) утврђено је у којим случајевима родитељ, односно други законски заступник детета може бити одговоран. Ставом 2. истог члана регулисано је да школа подноси захтев за покретање прекршајног поступка, односно кривичну пријаву ради утврђивања одговорности родитеља, односно другог законског заступника, из разлога прописаних ставом 1. члана 84. Закона.

Школа својим актом (Правилником о дисциплинској и материјалној одговорности ученика) регулише када се против родитеља подноси захтев за покретање прекршајног поступка. Како је чланом 84. ст. 1. тачка 4. регулисано да је родитељ, односно други законски заступник детета дужан да одмах, а најкасније у року од 48 сати од момента наступања спречености ученика да присуствује настави, о томе обавести школу, а ст. 1. тачка 5. истог члана да правда изостанке ученика најкасније у року од осам дана од дана престанка спречености ученика да присуствује настави одговарајућом лекарском или другом релевантном документацијом, мишљења смо да се актом школе може предвидети да се против родитеља може поднети захтев за покретање прекршајног поступка када ученик неоправдано изостане са више од 5 часова, али када, и поред појачаног васпитног рада из члана 83. ст. 1. Закона, понашање ученика није промењено, а за неоправдано одсуство из школе евидентна је одговорност родитеља. СУДСКИ ПОСТУПЦИ П: Одлуком Уставном суда РС стављене су ван снаге поједине одредбе Одлуке о јавним паркиралиштима због несагласности са законом, па грађани више не могу бити кажњавани за прекршај ако нису платили доплатну карту. У име лица која су на основу незаконитих одредби кажњена за прекршај поднели смо Прекршајном суду у року из чл. 61. ЗУС-а предлоге за измену појединачних аката – пресуда, како би укидањем тих пресуда и доношењем нових кажњени били ослобођени, а затим и стекли основ за повраћај плаћених износа новчаних казни и трошкова прекршајног поступка. После неколико месеци „ћутања” првостепеног прекршајног суда стигла су прва решења којим се предлог одбија као неоснован, а у образложењу се наводи или да Закон о прекршајима не познаје институт предлога за измену појединачног акта или да се пак предлог у већини одбија као неоснован јер кажњени треба

ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Примена члана 115. Закона о јавним набавкама П: Спровели смо II фазу квалификационог поступка на износ од 4.990.000 динара, на колико је гласио уговор (у питању је оквирни споразум). Процењена вредност је 4.990.000 динара. Услед повећаног броја прикључака дошли смо у ситуацију да расписујемо нови поступак након измене плана. За колико можемо да повећамо вредност уговора (док не распишемо нови поступак) – за 5% или 10%, с обзиром на то да припадамо области енергетике јер се бавимо дистрибуцијом гаса и да ли уопште имамо такву могућност с обзиром на чињеницу да смо искористили средства која су планом прецизирана за ту набавку (напомињемо да на том конту имамо средстава и да она нису проблем, већ да се наша недоумица састоји у питању да ли може да се користи члан 115. Закона о ЈН ако су сва планирана средства искоришћена или он може да се примени ако наручилац има на датом конту обезбеђена средства финансијским планом)? О: Може да се повећа вредност уговора без примене Закона о јавним набавкама, сагласно члану 115. овог закона, за 5% од укупне вредности првобитног уговора, која не може бити већа од вредности из члана 39. став 1. овог закона, односно члана 124а за наручиоце из водопривреде, енергетике, саобраћаја и поштанских услуга, под условом да је ова могућност јасно и прецизно наведена у конкурсној документацији и уговору о јавној набавци. Што се тиче

77 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

О: Према члану 61. Закона о Уставном суду (имајући у виду и чланове 59, 60. и 62), онај (у овом случају окривљени) коме је повређено право коначним или правоснажним појединачним актом (овде пресудом прекршајног суда), донетим на основу закона или другог општег акта (општинске одлуке о јавним паркиралиштима), за који је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности са Уставом, има право да од надлежног органа (прекршајни суд који је донео осуђујућу пресуду) тражи измену тог појединачног акта (поменута пресуда) у складу са правилима

поступка у ком је појединачни акт донет (дакле, у складу са Законом о прекршајима). Међутим, у Закону о прекршајима нема одредбе која би у конкретном случају омогућавала тако нешто (укључујући и чланове од 301. до 303). У овом случају (према постављеном питању) остаје једино примена члана 62. Закона о Уставном суду – да се окривљени обрати Уставном суду да би исти одредио „да се ове последице отклоне повраћајем у пређашње стање, накнадом штете или на други начин”.

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

да се обрате РЈТ-у ради подношења иницијативе за заштиту законитости. На сва донета решења изјављене су жалбе, па се чека одлука другостепеног апелационог суда, који ће је сигурно донети по истеку рокова из члана 61. став 2. Закона о Уставном суду. Такође, у једном захтеву – предлогу обратили смо се РЈТ-у са предлогом да поднесе захтев за заштиту законитости, узимајући у обзир одредбе члана 61. Закона о Уставном суду. Међутим, републички тужилац је послао обавештење да неће поднети захтев за заштиту законитости јер су протекли рокови из члана 285. Закона о прекршајима (три месеца од достављања пресуде). Дакле, прекршајни суд предлог из члана 61. Закона о Уставном суду поистовећује са захтевом за заштиту законитости, а РЈТ очигледно сматра да ни оно није орган који је дужан да поступа по предлогу, тим пре што оно и није доносилац појединачног акта чија се измена тражи. Како треба да се поступи у овој ситуацији и који је орган надлежан (логично је да то буде доносилац акта) за измену акта? Поставља се питање коме се такав предлог подноси када је у питању прекршајни поступак и шта чинити ако судови одбију све предлоге, а ни РЈТ не жели да реагује. На који начин ће кажњени моћи да остваре своје право на рехабилитацију и регрес, с обзиром на јасан правни основ из члана 61. Закона о Уставном суду, као и чињеницу да рок од 6 месеци за подношење предлога истиче и да постоји могућност да Прекршајни апелациони суд једноставно утврди да није надлежан?

финансијских средстава, битно је да у тренутку преузимања обавеза по овом основу постоје финансијским планом наручиоца обезбеђена средства за поменуте намене.

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

Ребаланс буџета и нови поступак јавне набавке

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

П: Почетком године расписали смо јавну набавку за храну – неколико партија. У питању је била набавка преко 5.000.000,00 динара. Потрошили смо средства за једну партију, а ребалансом буџета пребациће нам 400.000,00 динара. Да ли је исправно да се прво усвоји ребаланс, па да се изврши измена плана јавних набавки, па да се онда распише јавна набавка за ту једну партију? Да ли се примењују правила за отворени поступак, односно да ли би конкурсна документација требало да буде објављена 30 дана на порталу иако је вредност набавке сада 400.000,00 динара, с обзиром на то да је јавна набавка од почетка била спровођена по правилима отвореног поступка? Да ли би могли сада да примењујемо правила поступка за јавне набавке мале вредности или то није исправно с обзиром на то да су у питању истоврсне набавке, а прва је била велика? И на крају, да ли морамо да чекамо да се усвоји ребаланс, па да тек онда распишемо набавку или то можемо и раније (док још увек немамо средства), али да у моменту закључења уговора имамо обезбеђена средства? О: За нових 400.000 расписује се нова јавна набавка у отвореном поступку. Са становишта ЗЈН-а нема препрека да се покрене поступак и ако ребаланс није усвојен, али је, сигурности ради, у таквом случају пожељно да се обезбеди неки акт којим се поменути ребаланс чини извесним. У сваком случају уговор не сме да се закључи пре извршеног ребаланса.

Одлука о покретању поступка јавне набавке ако није усвојен буџет, односно финансијски план П: Наручилац још увек није усвојио буџет, односно финансијски план од стране надлежног органа. Међутим, да би обезбедио набавку благовремено, наручилац је ипак донео одлуку о покретању поступка јавне набавке на основу сачињеног предлога набавке, уз детаљно

образложење. Да ли је наручилац прекршио ЗЈН и у ком делу? О: Наручилац није прекршио ЗЈН уколико је донео план набавки. Уколико није – прекршио је.

Извештаји о јавним набавкама П: Уколико је уговор о ЈН закључен у мају, а анексиран у октобру и новембру исте године, које обавезе наручилац има у погледу евидентирања и извештавања? О: У кварталном извештају за други квартал наручилац наводи закључење уговора, а у кварталном извештају за четврти квартал наводи да је извршио две измене тог уговора.

Трошкови настали у поступцима за заштиту права П: Да ли подносилац захтева за заштиту права може да се обрати суду ради намирења трошкова насталих по основу заштите права? О: Не обраћа се суду, већ директно наручиоцу, а ако овај одбије да му надокнади трошкове, обраћа се Републичкој комисији за заштиту права у поступцима јавних набавки.

Оспоравање неадекватног понашања наручиоца П: Шта ће наручилац урадити уколико добављач након потписивања уговора оспорава неадекватно понашање наручиоца? О: Питање оспоравања неадекватног понашања наручиоца након потписивања уговора није питање јавних набавки. Другим речима: не може да се поднесе захтев за заштиту права због лоше реализације уговора, а да ли добављач има неко право на накнаду штете, друго је питање, које зависи од околности конкретног случаја.

Процењена вредност П: Расписали смо јавну набавку која је обликована у три партије. За партију 1 добили смо једну понуду, а за партије 2 и 3 добили смо три понуде. Критеријум је најнижа понуђена

цена. Међутим, једина понуда коју смо добили за партију 1 јесте изнад процењене вредности за исту. Да ли можемо да прихватимо понуду за партију 1 с обзиром на то да су прихватљиве понуде за друге две партије јефтиније од процењене вредности, тако да имамо средства, односно не прелазимо укупну процењену вредност јавне набавке?

Престанак радног односа директора представништва П: Ради престанка/брисања представништва страног правног лица оснивач представништва донеће одлуку о престанку/брисању из АПР-а. У којој форми и каква одлука/акт треба да се донесу да би престао радни однос директору представништва, који је уједно и једини запослени у представништву? Ко треба да донесе ову одлуку/акт? Да ли је датум престанка радног односа везан за регистрацију одлуке о брисању представништва у АПР-у? О: У Закону се не наводи ко бира и разрешава заступника представништва, али с обзиром на то да одлуку о оснивању представништва доноси надлежни орган страног правног лица, може да се закључи да исти орган бира и разрешава заступника представништва, и то такође одлуком. С обзиром на то да је представништво страног правног лица део страног правног

Мандат чланова Надзорног одбора П: Надзорни одбор јавног акционарског друштва има пет чланова, које бира Скупштина на период од четири године. Једном члану Надзорног одбора мандат престаје у јануарy 2019. године, а за још два члана мандат престаје у априлу 2019. године. Да ли они (троје од укупно петоро чланова) могу да обављају дужност до редовне седнице Скупштине, која ће бити одржана крајем јуна, или морамо да закажемо ванредну седницу Скупштине у априлу ради избора чланова Надзорног одбора? Ово није регулисано нашим статутом, па нам је потребно мишљење шта треба да урадимо што би било у складу са законом? О: У овом случају треба заказати ванредну седницу ради избора чланова Надзорног одбора, јер је истима истекао мандат. Одлуком Скупштине могуће је продужити или скратити мандат осталим члановима, како би свим члановима мандат истицао у исто време, због економичности.

79 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

О: Наручилац може да додели уговор понуђачу чија понуда садржи понуђену цену већу од процењене вредности јавне набавке, у овом случају за партију 1, применом члана 107. став 4. Закона о јавним набавкама. Међутим, како је пристигла само једна понуда, наручилац мора да докаже да је испуњен услов из ове одредбе Закона да понуђена цена понуђача није већа од упоредиве тржишне цене. У том смислу наручилац мора да прибави бар још једну понуду ради провере и обезбеђења доказа да се ради о упоредивој тржишној цени (информативна понуда о испитивање тржишта), а након тога може да додели уговор понуђачу за партију 1.

лица, а не посебно правно лице, евентуални уговор о раду требало је да буде закључен са страним лицем, а не са представништвом, тим пре што се ради о уговору о раду самог заступника представништва. Уколико је то случај, онда треба да дође до раскида уговора о раду са страним правним лицем, независно од брисања представништва из регистра. Уколико се као послодавац ипак јавља представништво, поставља се питање са ким је заступник представништва, као запослени, закључио уговор о раду, тј. ко се јавио у својству заступника послодавца. Иста лица која су уговор о раду закључила, могу и да га раскину, а могуће је да до престанка радног односа дође и из других разлога прописаних Законом о раду. У случају да је радни однос закључен са представништвом као послодавцем, брисањем представништва без претходног престанка радног односа запосленог у представништву не престају обавезе страног правног лица према запосленом, јер је страно правно лице у сваком случају одговорно за све правне послове које је представништво преузело, па и за обавезе које произлазе из уговора о раду.

Kaлендар важења правних аката

КАЛЕНДАР ВАЖЕЊА ПРАВНИХ АКАТА

Прописи који одложено престају да важе или чија одложена примена почиње у наредном периоду

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Одлука о садржини, роковима и начину достављања података о међубанкарским накнадама („Сл. гласник РС”, бр. 69/2018)

– примењује се од 17. 12. 2018. године.

Уредба о накнади за подстицај повлашћених произвођача електричне енергије („Сл. гласник РС”, бр. 12/2016), ступила је на снагу 13. 2. 2016. године

●

– важи до 31. 12. 2018. године.

Закон о становању („Сл. гласник РС”, бр. 50/92, 76/92, 84/92 – испр., 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94 – испр., 48/94, 44/95 – др. закон, 49/95, 16/97, 46/98, 26/2001, 101/2005 – др. закон и 99/2011) ●

– одредба члана 32. престаје да важи 1. јануара 2019. године. ●

Закон о полицији („Сл. гласник РС”, бр. 6/2016, 24/2018 и 87/2018) – члан 173а престаје да важи 31. 12. 2018. године.

●

Закон о трансфузијској медицини („Сл. гласник РС”, бр. 40/2017) – примењује се од 1. 1. 2019. године.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 30/2018)

●

– члан 4. овог закона примењује се од 1. 1. 2019. године.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 113/2017)

●

– одредбе чл. 2. и 7. овог закона примењују се од 1. 1. 2019. године. ● Закон о изменама и допунама Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености („Сл. гласник РС”, бр. 113/2017)

– одредбе члана 7. примењују се од 1. 1. 2019. године. ● Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 113/2017)

– одредбе чл. 14, 23, 24, 25, 38, 42, 44, 45. и 46. овог закона, у делу који се односи на начин вођења пословних књига обвезника пореза на приходе од самосталне делатности, као и одредба члана 37. овог закона, примењиваће се почев за 2019. годину.

Закон о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС”, бр. 30/2018)

●

– одредбе члaна 1, члана 2. став 3, чл. 3, 5. и 54, чланa 66. ст. 1, 2. и 5. и члана 92. овог закона о преузимању надлежности Народне банке Србије у мењачким и девизним пословима примењују се почев од 1. јануара 2019. године;

– одредбе чл. 8. и 18, чл. 39–53, чл. 55–60, члана 62, члана 89. ст. 2–4. и ст. 7–9, члана 90. ст. 2–6. и члана 93. овог закона, које уређују послове пореске контроле, односно послове пружања пореских услуга, примењују се почев од 1. јануара 2019. године;

● Правилник о међународној потврди (сертификату) о улову и листи производа рибарства за које нису потребне међународне потврде (сертификати) о улову („Сл. гласник РС”, бр. 10/2017, 52/2017, 115/2017 и 39/2018)

– примењује се од 1. 1. 2019. године. ●

Закон о финансијском обезбеђењу („Сл. гласник РС”, бр. 44/2018) – примењује се од 1. 1. 2019. године.

Закон о изменама и допунама Закона о Народној банци Србије („Сл. гласник РС”, бр. 44/2018)

●

– члан 1. овог закона примењује се од 1. 1. 2019. године. ●

Закон о изменама и допунама Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 44/2018) – примењује се од 1. 1. 2019. године.

– примењује се од 1. 1. 2019. године. ● Уредба о престанку важења Уредбе о привременим условима за обављање промета брашна („Сл. гласник РС”, бр. 48/2018)

– ступа на снагу 1. 1. 2019. године. ● Закон о изменама и допунама Закона о јавним агенцијама („Сл. гласник РС”, бр. 47/2018)

– примењује се од 1. 1. 2019. године. ● Правилник о изменама и допунама Правилника о начину и поступку остваривања пореских ослобођења код ПДВ са правом на одбитак претходног пореза („Сл. гласник РС”, бр. 48/2018)

– одредбе члана 3. овог правилника примењују се од 1. 1. 2019. године.

Одлука о изменама и допунама Статута Народне банке Србије („Сл. гласник РС”, бр. 50/2018)

●

– члан 7. став 1. и члан 29. став 1. ове одлуке примењују се од 1. 1. 2019. године.

Правилник о изменама и допунама Правилника о квалитету жита, млинских и пекарских производа и тестенина („Сл. гласник РС”, бр. 56/2018) ●

– примењује се од 1. 1. 2019. године.

81 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Закон о изменама и допунама Закона о матичним књигама („Сл. гласник РС”, бр. 47/2018)

●

КАЛЕНДАР ВАЖЕЊА ПРАВНИХ АКАТА

– одредбе члана 65. овог закона примењиваће се по успостављању јединственог информационог система локалних пореских администрација, почев од 1. јануара 2019. године.

Одлука о изменама и допунама Одлукe о условима и начину обрачуна ефективне каматне стопе и изгледу и садржини образаца који се уручују кориснику („Сл. гласник РС”, бр. 62/2018) КАЛЕНДАР ВАЖЕЊА ПРАВНИХ АКАТА

●

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

– примењује се од 1. 1. 2019. године. ● Закон о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Сл. гласник РС”, бр. 73/2018)

– одредбе чл. 6, 13, 16, чл. 20–25, чл. 27–33. и члана 38. овог закона примењиваће се почев од 1. 1. 2019. године.

Закон о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи („Сл. гласник РС”, бр. 83/2018) ●

– чл. 72. и 73. овог закона ступају на снагу 1. 1. 2019. године.

Одлука о условима и начину обављања мењачких послова („Сл. гласник РС”, бр. 84/2018 и 86/2018)

●

– примењује се од 1. 1. 2019. године.

Одлука о измени и допуни Одлуке о условима и начину рада девизног тржишта („Сл. гласник РС”, бр. 86/2018)

●

– примењује се од 1. 1. 2019. године.

Упутство о изменама и допунама Упутства за спровођење Закона о јединственом бирачком списку („Сл. гласник РС”, бр. 88/2018) ●

– примењује се од 1. 1. 2019. године. ● Правилник o пoсeбним eлeментима прoцeнe ризикa, посебним критеријумима за процену ризика, пoсeбним eлeментима плaнa инспeкциjскoг нaдзoрa и учeсталости вршeњa инспeкциjскoг нaдзoрa здравствене инспекције („Сл. гласник РС”, бр. 39/2018 од 25. 5. 2018)

– примењује се од 1. 1. 2019. године.

Правилник o пoсeбним eлeментима, односно критеријумима прoцeнe ризикa, учeсталости вршeњa инспeкциjскoг нaдзoрa нa oснoву прoцeнe ризикa и пoсeбним eлeментима плaнa инспeкциjскoг нaдзoрa у области транспорта опасне робе („Сл. гласник РС”, бр. 55/2018) ●

– примењује се од 1. 1. 2019. године.

Правилник о посебним елементима, односно критеријумима процене ризика, учесталости вршења инспекцијског надзора на основу процене ризика и посебним елементима плана инспекцијског надзора у области железничког саобраћаја („Сл. гласник РС”, бр. 55/2018)

●

– примењује се од 1. 1. 2019. године. ● Правилник о посебним елементима, односно критеријумима процене ризика, учесталости вршења инспекцијског надзора на основу процене ризика и посебним елементима плана инспекцијског надзора у области безбедности пловидбе („Сл. гласник РС”, бр. 55/2018)

– примењује се од 1. 1. 2019. године.

Преглед прописа... ИЗДВАЈАМО ЗНАЧАЈНЕ ПРОПИСЕ КОЈИ СУ ДОНЕТИ ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА…

БЕЗБЕДНОСТ

● Правилник о изменама и допунама Правил-

● Закон о изменама и допунама Закона о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама („Сл. гласник РС”, бр. 87/2018 од 13. 11. 2018)

ника о начину уписа чињенице држављанства у матичну књигу рођених, обрасцима за вођење евиденција о решењима о стицању и престанку држављанства и обрасцу уверења о држављанству („Сл. гласник РС”, бр. 82/2018 од 28. 10. 2018)

● Правилник о посебним елементима процене

ризика, учесталости вршења инспекцијског надзора на основу процене ризика и посебним елементима плана инспекцијског надзора у области пољопривредне инспекције („Сл. гласник РС”, бр. 85/2018 од 8. 11. 2018)

● Правилник о посебним елементима проце-

не ризика, учесталости вршења инспекцијског надзора на основу процене ризика и посебним елементима плана инспекцијског надзора у области опреме под притиском („Сл. гласник РС”, бр. 85/2018 од 8. 11. 2018)

● Закон о лобирању („Сл. гласник РС”, бр. ● Правилник о посебним елементима проце-

не ризика, учесталости вршења инспекцијског надзора на основу процене ризика и посебним елементима плана инспекцијског надзора у областима под надзором тржишне инспекције („Сл. гласник РС”, бр. 88/2018 од 15. 11. 2018)

● Одлука о изменама Одлуке о максималном

броју запослених на неодређено време у систему државних органа, систему јавних служби, систему Аутономне Покрајине Војводине и систему локалне самоуправе за 2017. годину („Сл. гласник РС”, бр. 89/2018 од 16. 11. 2018)

● Уредба о акредитацији, начину ангажовања и

накнадама реализатора и спроводилаца програма стручног усавршавања у јавној управи („Сл. гласник РС”, бр. 90/2018 од 21. 11. 2018)

● Правилник о посебним елементима процене

ризика, учесталости вршења инспекцијског надзора, односно контроле на основу процене ризика и посебним елементима програма инспекцијског надзора, односно контроле из делокруга буџетске инспекције („Сл. гласник РС”, бр. 90/2018 од 21. 11. 2018)

цији („Сл. гласник РС”, бр. 87/2018 од 13. 11. 2018)

● Закон о изменама и допунама Закона о детективској делатности („Сл. гласник РС”, бр. 87/2018 од 13. 11. 2018) ● Закон о изменама и допунама Закона о приват-

ном обезбеђењу („Сл. гласник РС”, бр. 87/2018 од 13. 11. 2018)

● Закон о испитивању, жигосању и обележавању

оружја, направа и муниције („Сл. гласник РС”, бр. 87/2018 од 13. 11. 2018)

● Правилник о критеријумима и начину посту-

пања у пружању психолошке помоћи и подршке запосленима у Министарству унутрашњих послова („Сл. гласник РС”, бр. 88/2018 од 15. 11. 2018)

● Уредба о платама полицијских службеника

(„Сл. гласник РС”, бр. 91/2018 од 23. 11. 2018)

● Уредба о изменама и допунама Уредбе о каријерном развоју полицијских службеника („Сл. гласник РС”, бр. 91/2018 од 23. 11. 2018) ● Уредба о изменама Уредбе о специјалној и посебним јединицама полиције („Сл. гласник РС”, бр. 91/2018 од 23. 11. 2018)

ЈАВНА СВОЈИНА ● Уредба о изменама и допунама Уредбе о непокретностима за репрезентативне потребе Републике Србије („Сл. гласник РС”, бр. 84/2018 од 2. 11. 2018) ● Одлука о измени Одлуке о утврђивању цене

складиштења обавезних резерви нафте и деривата нафте у складиштима у јавној својини („Сл. гласник РС”, бр. 86/2018 од 9. 11. 2018)

СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА ● Правилник о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом („Сл. гласник РС”, бр. 80/2018 од 24. 10. 2018)

... донетих између два броја

83 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

87/2018 од 13. 11. 2018)

● Закон о изменама и допунама Закона о поли-

...ДОНЕТИХ ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА

ДРЖАВНА УПРАВА

Преглед прописа... ● Решење о номиналним износима новчане социјалне помоћи („Сл. гласник РС”, бр. 81/2018 од 26. 10. 2018) ● Правилник о усклађеним износима остваре-

ног укупног месечног прихода домаћинства, као услова за стицање статуса енергетски угроженог купца („Сл. гласник РС”, бр. 88/2018 од 15. 11. 2018)

● Правилник о изменама и допунама Правилни-

● Правилник о допуни Правилника о Листи лекова који се прописују и издају на терет средстава обавезног здравственог осигурања („Сл. гласник РС”, бр. 90/2018 од 21. 11. 2018) ● Правилник о клиничком испитивању медицинског средства („Сл. гласник РС”, бр. 91/2018 од 23. 11. 2018)

КУЛТУРА

ПРЕГЛЕД ПРОПИСА...

● Уредба о измени Уредбе о ближим условима и начину доделе признања за врхунски допринос националној култури, односно култури националних мањина („Сл. гласник РС”, бр. 91/2018 од 23. 11. 2018)

● Правилник о изменама и допуни Правилника о евиденцији у средњој школи („Сл. гласник РС”, бр. 82/2018 од 28. 10. 2018)

● Закон о критичној инфраструктури („Сл. гласник РС”, бр. 87/2018 од 13. 11. 2018)

ЗДРАВСТВО

● Закон о добровољном ватрогаству („Сл. гла-

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ка о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите („Сл. гласник РС”, бр. 89/2018 од 16. 11. 2018)

начину издавања и прописивања лекова („Сл. гласник РС”, бр. 87/2018 од 13. 11. 2018)

● Правилник о регистрацији медицинског сред-

ОБРАЗОВАЊЕ ● Правилник о допуни Правилника о садржају и начину вођења евиденције и издавању јавних исправа у основној школи („Сл. гласник РС”, бр. 82/2018 од 28. 10. 2018)

ства („Сл. гласник РС”, бр. 84/2018 од 2. 11. 2018)

● Правилник о промету на велико медицинских

средстава („Сл. гласник РС”, бр. 84/2018 од 2. 11. 2018) ● Правилник о обавезама произвођача које се

примењују на увознике, велепродаје и друга лица („Сл. гласник РС”, бр. 84/2018 од 2. 11. 2018) ● Правилник о изменама и допунама Правилни-

ка о контроли спровођења закључених уговора са даваоцима здравствених услуга („Сл. гласник РС”, бр. 84/2018 од 2. 11. 2018)

● Правилник о утврђивању Списка супстанци

које се користе у недозвољеној производњи опојних дрога и психотропних супстанци („Сл. гласник РС”, бр. 85/2018 од 8. 11. 2018)

● Правилник о утврђивању Списка прекурсора

и држава за које расположиви подаци указују да се прекурсори на њиховој територији користе за недозвољену производњу опојних дрога и психотропних супстанци („Сл. гласник РС”, бр. 85/2018 од 8. 11. 2018) ● Правилник о изменама и допунама Правил-

ника о обрасцу и садржини лекарског рецепта,

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ

сник РС”, бр. 87/2018 од 13. 11. 2018)

● Закон о смањењу ризика од катастрофа и упра-

вљању ванредним ситуацијама („Сл. гласник РС”, бр. 87/2018 од 13. 11. 2018)

● Закон о допуни Закона о заштити од пожара

(„Сл. гласник РС”, бр. 87/2018 од 13. 11. 2018)

ПЛАНИРАЊЕ И ИЗГРАДЊА, КАТАСТАР ● Правилник о изменама и допунама Правилни-

ка за основне геодетске радове („Сл. гласник РС”, бр. 80/2018 од 24. 10. 2018)

● Правилник о изменама и допунама Правилни-

ка о успостављању мрежа ГНСС перманентних станица („Сл. гласник РС”, бр. 80/2018 од 24. 10. 2018)

● Закон о грађевинским производима („Сл. гласник РС”, бр. 83/2018 од 29. 10. 2018) ● Закон о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи („Сл. гласник РС”, бр. 83/2018 од 29. 10. 2018) ● Закон о изменама и допунама Закона о озакоњењу објеката („Сл. гласник РС”, бр. 83/2018 од 29. 10. 2018)

ЕНЕРГЕТИКА

● Одлука о износима минималних акциза за ду-

● Уредба о измени Уредбе o подстицајним ме-

рама за производњу електричне енергије из обновљивих извора и из високоефикасне комбиноване производње електричне и топлотне енергије („Сл. гласник РС”, бр. 91/2018 од 23. 11. 2018)

снабдевања електричном енергијом („Сл. гласник РС”, бр. 91/2018 од 23. 11. 2018)

ПРАВОСУЂЕ ● Закон о измени Закона о уређењу судова („Сл. гласник РС”, бр. 87/2018 од 13. 11. 2018) ● Закон о изменама Закона о парничном поступ-

ку („Сл. гласник РС”, бр. 87/2018 од 13. 11. 2018)

● Закон о заштити података о личности („Сл. гласник РС”, бр. 87/2018 од 13. 11. 2018) ● Закон о изменама и допунама Закона о извр-

шењу ванзаводских санкција и мера („Сл. гласник РС”, бр. 87/2018 од 13. 11. 2018)

● Закон о бесплатној правној помоћи („Сл. гласник РС”, бр. 87/2018 од 13. 11. 2018)

● Уредба о изменама Уредбе о ближим условима,

критеријумима и елементима за паушално опорезивање обвезника пореза на приходе од самосталне делатности („Сл. гласник РС”, бр. 86/2018 од 9. 11. 2018)

● Правилник о изменама Правилника о облику, садржини, начину подношења и попуњавања декларација и других образаца у царинском поступку („Сл. гласник РС”, бр. 86/2018 од 9. 11. 2018) ● Усклађени највиши износи локалне комунал-

не таксе за држање моторних друмских и прикључних возила, осим пољопривредних возила и машина („Сл. гласник РС”, бр. 89/2018 од 16. 11. 2018)

ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ ● Одлука о условима и начину обављања мењачких послова („Сл. гласник РС”, бр. 84/2018 од 2. 11. 2018) ● Одлука о ближим условима и начину вршења контроле мењачког пословања („Сл. гласник РС”, бр. 84/2018 од 2. 11. 2018)

● Одлука Уставног суда РС, број IУз-34/2016, ко-

● Одлука о ближим условима и начину вршења контроле девизног пословања резидената и нерезидената („Сл. гласник РС”, бр. 84/2018 од 2. 11. 2018)

рукописа и преписа („Сл. гласник РС”, бр. 87/2018 од 13. 11. 2018)

јом се утврђује да одредбе члана 32. Закона о изменама и допунама Закона о уређењу судова („Сл. гласник РС”, бр. 101/13, 13/16, 108/16 и 113/17) нису у сагласности са Уставом ● Одлука о изменама и допунама Правилника о

програму и начину полагања испита на коме се проверава стручност и оспособљеност кандидата који се први пут бира на функцију заменика јавног тужиоца („Сл. гласник РС”, бр. 91/2018 од 23. 11. 2018)

ПОРЕЗИ, АКЦИЗЕ, ЦАРИНЕ, ТАКСЕ ● Правилник о изменама и допунама Правил-

ника о ближим условима, начину и поступку за остваривање права на рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте, биогорива и биотечности из члана 9. став 1. т. 3), 5) и 7) Закона о акцизама, који се користе за транспортне сврхе и за грејање („Сл. гласник РС”, бр. 81/2018 од 26. 10. 2018)

● Одлука о поступку и условима за стицање цер-

тификата за обављање мењачких послова, јединственом програму обуке за обављање мењачких послова и условима које морају да испуњавају предавачи који врше ту обуку („Сл. гласник РС”, бр. 84/2018 од 2. 11. 2018)

● Одлука о измени и допуни Одлуке о условима и начину обављања мењачких послова („Сл. гласник РС”, бр. 86/2018 од 9. 11. 2018) ● Одлука о измени и допуни Одлуке о условима и начину рада девизног тржишта („Сл. гласник РС”, бр. 86/2018 од 9. 11. 2018) ● Одлука о изменама и допунама Одлуке о јединственој тарифи по којој Народна банка Србије наплаћује накнаду за извршене услуге („Сл. гласник РС”, бр. 86/2018 од 9. 11. 2018)

... донетих између два броја

85 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2018.

● Закон о допуни Закона о оверавању потписа,

...ДОНЕТИХ ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА

● Уредба о допуни Уредбе о условима испоруке и

ванске прерађевине („Сл. гласник РС”, бр. 84/2018 од 2. 11. 2018)

Преглед прописа... САОБРАЋАЈ ● Правилник о изменама и допунама Правилни-

ка о радионицама за тахографе („Сл. гласник РС”, бр. 80/2018 од 24. 10. 2018)

● Закон о изменама и допунама Закона о вазду-

шном саобраћају („Сл. гласник РС”, бр. 83/2018 од 29. 10. 2018)

ПРЕГЛЕД ПРОПИСА...

● Закон о изменама и допунама Закона о транспорту опасне робе („Сл. гласник РС”, бр. 83/2018 од 29. 10. 2018)

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Закон о изменама и допунама Закона о истра-

живању несрећа у ваздушном, железничком и водном саобраћају („Сл. гласник РС”, бр. 83/2018 од 29. 10. 2018) ● Закон о изменама и допунама Закона о превозу

путника у друмском саобраћају („Сл. гласник РС”, бр. 83/2018 од 29. 10. 2018)

● Закон о изменама и допунама Закона о држав-

ној припадности и упису пловила („Сл. гласник РС”, бр. 83/2018 од 29. 10. 2018) ● Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби („Сл. гласник РС”, бр. 83/2018 од 29. 10. 2018) ● Закон о изменама и допунама Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Сл. гласник РС”, бр. 87/2018 од 13. 11. 2018) ● Правилник о условима у погледу здравствене

способности чланова посаде бродова и других пловила, као и условима и начину вршења здравственог надзора („Сл. гласник РС”, бр. 90/2018 од 21. 11. 2018)

ВОДОПРИВРЕДА, ПОЉОПРИВРЕДА, БЕЗБЕДНОСТ ХРАНЕ ● Правилник о методологији утврђивања референтних цена инвестиције за обрачун ИПАРД подстицаја („Сл. гласник РС”, бр. 84/2018 од 2. 11. 2018) ● Правилник о измени Правилника о условима и начину остваривања права на кредитну подршку („Сл. гласник РС”, бр. 84/2018 од 2. 11. 2018) ● Правилник о допунама Правилника о еноло-

шким поступцима и енолошким средствима за производњу шире, вина и других производа („Сл. гласник РС”, бр. 84/2018 од 2. 11. 2018)

● Правилник о новој храни („Сл. гласник РС”, бр.

88/2018 од 15. 11. 2018)

● Правилник о одређивању мелиорационих подручја и њихових граница („Сл. гласник РС”, бр. 90/2018 од 21. 11. 2018) ● Правилник о измени Правилника о максимал-

но дозвољеним количинама остатака средстава за заштиту биља у храни и храни за животиње и о храни и храни за животиње за коју се утврђују максимално дозвољене количине остатака средстава за заштиту биља („Сл. гласник РС”, бр. 90/2018 од 21. 11. 2018)

ДИГИТАЛИЗАЦИЈА, ЕЛЕКТРОНСКЕ КОМУНИКАЦИЈЕ ● Правилник о измени Правилника о услови-

ма које морају да испуњавају квалификовани електронски сертификати („Сл. гласник РС”, бр. 81/2018 од 26. 10. 2018)

● Уредба

о условима за припрему документа за поуздано електронско чување и форматима документа који су погодни за дуготрајно чување („Сл. гласник РС”, бр. 86/2018 од 9. 11. 2018)

● Правилник о изгледу, саставу, величини и дизајну знака поузданости за квалификоване услуге од поверења („Сл. гласник РС”, бр. 88/2018 од 15. 11. 2018)

СТРАНЦИ ● Правилник о изгледу обрасца и поступку издавања путног листа за странца („Сл. гласник РС”, бр. 80/2018 од 24. 10. 2018) ● Правилник о изгледу и начину уношења обавезног боравка у путну исправу странца („Сл. гласник РС”, бр. 80/2018 од 24. 10. 2018) ● Правилник о изгледу обрасца пријаве боравишта и начину пријављивања боравишта странца, адресе становања, промене адресе становања, пријаве и одјаве пребивалишта странца („Сл. гласник РС”, бр. 84/2018 од 2. 11. 2018)

РЕГИСТРИ ● Правилник

о измени Правилника о Класификацији основа привременог ограничења права („Сл. гласник РС”, бр. 88/2018 од 15. 11. 2018)

● Правилник о изменама и допунама Правил-

ника о Регистру посредника у промету и закупу непокретности („Сл. гласник РС”, бр. 88/2018 од 15. 11. 2018)

... донетих између два броја

DECENIJE

Јавне набавке и буџети

Грађанско право

Кривично право

Управно право

Привредно право

Радно право

Унакрсни поглед