ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ДЕЦЕМБАР 2018 by V. M.

ПОСЛОВНИ ISSN 2560-3221

Број 24 / децембар 2018.

ПОРЕЗИ РАЧУНОВОДСТВО БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО ПОСЛОВНЕ ФИНАНСИЈЕ ЗАРАДЕ

САВЕТНИК

ИЗДВАЈАМО: ГОДИШЊИ ПОПИС ИМОВИНЕ И ОБАВЕЗА ЗА 2018. ГОДИНУ ПОПИС ИМОВИНЕ И ОБАВЕЗА ЗА 2018. ГОДИНУ КОД КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА И КЊИЖЕЊЕ ИНВЕНТУРНИХ ВИШКОВА И МАЊКОВА ИЗМЕНЕ MЕЂУНАРОДНОГ СТАНДАРДА ФИНАНСИЈСКОГ ИЗВЕШТАВАЊА (ИФРС) ЗА МАЛЕ И СРЕДЊЕ ЕНТИТЕТЕ (МСФИ ЗА МСП) ИЗМЕНЕ У НАЧИНУ И ПОСТУПКУ ОСТВАРИВАЊА ПРАВА НА РЕФАКЦИЈУ ПЛАЋЕНЕ АКЦИЗЕ НА ДЕРИВАТЕ НАФТЕ, БИОГОРИВА И БИОТЕЧНОСТИ КОЈИ СЕ КОРИСТЕ ЗА ТРАНСПОРТНЕ СВРХЕ И ЗА ГРЕЈАЊЕ ОДРЕДБЕ ЗАКОНА О ПОРЕСКОМ ПОСТУПКУ И ПОРЕСКОЈ АДМИНИСТРАЦИЈИ КОЈЕ СЕ ПРИМЕЊУЈУ ОД 1. 1. 2019. ГОДИНЕ ОБАВЉАЊЕ УГОСТИТЕЉСКЕ ДЕЛАТНОСТИ – ПРИМЕНА ПДВ-А, ПОСЛОВНЕ КЊИГЕ И ЕВИДЕНТИРАЊЕ ПРОМЕТА ПОДСЕТНИК ЗА ПОРЕСКИ ТРЕТМАН ПОКЛОНА ЗА НОВУ ГОДИНУ И БОЖИЋ ОДСУСТВО И ИСПЛАТЕ ЗАПОСЛЕНИМА ПОВОДОМ НОВОГОДИШЊИХ И БОЖИЋНИХ ПРАЗНИКА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА СТАРОСНУ ПЕНЗИЈУ У 2019. ГОДИНИ www.poslovnisavetnik.net

●

www.ingpro.rs

Зашто баш Зато што је прегледан и једноставан и не захтева никакву специјалну обуку за коришћење (user friendly). Зато што је могућ приступ неограниченом броју докумената у току претплате. Зато што има највећи број прописа, примера судске праксе, правних мишљења, модела и других докумената. Зато што има претраживач који даје прецизно сортиране и брзе резултате претраге. Зато што се документа – прописи и др. – могу претраживати путем одговарајућих синонима који се у правној пракси често користе. Зато што је једини на тржишту који аутоматски бележи најпрегледаније документе сваког претплатника и издваја их на почетној страни. Зато што има мејл-сервис који омогућава претплатницима да о новим прописима, новим примерима судске праксе, новим правним мишљењима и стручним коментарима и другим документима из области које претплатници сами изаберу, буду информисани путем мејла истог дана кад су објављени у бази. Зато што ради са било ког рачунара на интернету, без икакве инсталације, а подржава рад и у интранет окружењу. Зато што је увек ажуран (не захтева ажурирање од стране претплатника). Зато што су текстови докумената и интерфејс доступни на ћирилици или латиници. Зато што се једним кликом могу ископирати текстови у Wоrd или PDF формату. Зато што има најсвеобухватнију и највећу базу судске праксе, са разгранатом структуром по одговарајућим правним гранама и правним институтима. Зато што се из текста прописа једним кликом приступа повезаним документима. Зато што се приликом претраживања појмова добијају већ понуђени резултати.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК Ш ISSN 2560-3221 Година II, број 24 ДЕЦЕМБАР 2018. Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а За оснивача и издавача: Горан Грцић и Владимир Здјелар Главни и одговорни уредник: Жељко Албанезе

Графичка припрема: Мирослав Арамбашић Штампа: Digital art, Београд Редакција: Веле Нигринове 16а, 11000 Београд тел: +381 11 2836 890 факс: +381 11 2836 474 имејл: redakcija@ingpro.rs CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 657 ПОСЛОВНИ саветник / главни и одговорни уредник Жељко Албанезе. - Год. 1, бр. 1 (јан. 2017) - . - Београд : ИНГ-ПРО, 2017 - (Београд : Digital art). - 30 cm Месечно. ISSN 2560-3221 = Пословни саветник

Од рубрика у часопису издвајамо: Порези, Рачуноводство, Буџетско рачуноводство, Пословне финансије, Зараде. Штампани часопис „ПОСЛОВНИ САВЕТНИК” излази из штампе месечно. У току године излази 10 бројева и 1 двоброј. У оквиру претплате, претплатници на штампано издање добијају могућност да писано, путем имејла, добију одговоре на питања у вези с темама које часопис обрађује. Под слоганом „Будимо на вези” часопис је отворен за сва питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике, а читаоци их могу упутити на адресу главног и одговорног уредника: zeljko.albaneze@ ingpro.rs. Такође, претплатници могу и сами предлагати теме које су важне за њихово пословање. Најважније о рубрикама у часопису: ЗАРАДЕ И ДРУГА ЛИЧНА ПРИМАЊА Актуелне обрачуне зарада, накнаде зарада и друга примања запослених из радног односа и других лица која ангажују послодавци по уговорима ван радног односа, објашњавамо кроз њихове обрачуне са становишта Закона о раду, али и са становишта примене пореских прописа. ФИНАНСИЈЕ И РАЧУНОВОДСТВО Пратимо рачуноводствене промене привредних субјеката од отварања пословних књига на почетку године, преко актуелних промена у току године, до пописа и састављања годишњег рачуна. ПОРЕСКИ ПРОПИСИ Пратимо и објашњавамо примену свих пореских прописа – ПДВ, акцизе и порески поступак, али и примену пореза и доприноса на лична примања запослених и других лица, као и пореске обавезе по основу покретне и непокретне имовине, капитала и сл. Нећемо заборавити ни примену прописа о избегавању међународног двоструког опорезивања.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Аутори: Борислав Ињац Весна Јовичић Жељко Албанезе Јован Чанак Љиљана Симић Маја Јовановић Милица Бјелић

тампани часопис „Пословни саветник” представља издање стручних ауторских текстова из области пореза, рачуноводства, буџетског рачуноводства, пословних финансија и зарада. Намењен је, пре свега, финансијским и рачуноводственим службама у јавном и приватном сектору, рачуноводственим агенцијама и слично.

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО Месечно пратимо пословање буџетских корисника и дајемо актуелне обрачуне у књиговодству по буџетским прописима. ПЛАТЕ И ДРУГА ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ КОД БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА Паралелно са зарадама, дајемо и примере обрачуна плата и других личних примања запослених и других лица код буџетских корисника, уважавајући специфичности обрачуна у здравству, просвети, али и у јединицама локалне самоуправе, посебно имајући у виду предстојећу примену законских прописа о платама у јавном сектору. ОСТАЛО: ● новине у платном промету, ● актуелности у спровођењу царинских прописа, ● тумачења министарстава, ● актуелни месечни статистички подаци.

Часопис можете поручити телефоном: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822 или имејлом: office@ingpro.rs

Садржај ■ ИЗМЕНЕ У НАЧИНУ И ПОСТУПКУ ОСТВАРИВАЊА ПРАВА НА РЕФАКЦИЈУ ПЛАЋЕНЕ АКЦИЗЕ НА ДЕРИВАТЕ НАФТЕ, БИОГОРИВА И БИОТЕЧНОСТИ КОЈИ СЕ КОРИСТЕ ЗА ТРАНСПОРТНЕ СВРХЕ И ЗА ГРЕЈАЊЕ.................................................3 ■ ОДРЕДБЕ ЗАКОНА О ПОРЕСКОМ ПОСТУПКУ И ПОРЕСКОЈ АДМИНИСТРАЦИЈИ КОЈЕ СЕ ПРИМЕЊУЈУ ОД 1. 1. 2019. ГОДИНЕ............................................................................9 ■ ИЗМЕНЕ MЕЂУНАРОДНОГ СТАНДАРДА ФИНАНСИЈСКОГ ИЗВЕШТАВАЊА (ИФРС) ЗА МАЛЕ И СРЕДЊЕ ЕНТИТЕТЕ (МСФИ ЗА МСП)...................................................................11

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

■ ГОДИШЊИ ПОПИС ИМОВИНЕ И ОБАВЕЗА ЗА 2018. ГОДИНУ............................................13 ■ ПОПИС ИМОВИНЕ И ОБАВЕЗА ЗА 2018. ГОДИНУ КОД КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА И КЊИЖЕЊЕ ИНВЕНТУРНИХ ВИШКОВА И МАЊКОВА.................................26 ■ ПОДСЕТНИК ЗА ПОРЕСКИ ТРЕТМАН ПОКЛОНА ЗА НОВУ ГОДИНУ И БОЖИЋ...............34 ■ ОБАВЉАЊЕ УГОСТИТЕЉСКЕ ДЕЛАТНОСТИ – ПРИМЕНА ПДВ-А, ПОСЛОВНЕ КЊИГЕ И ЕВИДЕНТИРАЊЕ ПРОМЕТА.......................................................................................37 ■ ПЛАНИРАЊЕ У ИНТЕРНОЈ РЕВИЗИЈИ......................................................................................44 ■ ОДСУСТВО И ИСПЛАТЕ ЗАПОСЛЕНИМА ПОВОДОМ НОВОГОДИШЊИХ И БОЖИЋНИХ ПРАЗНИКА...........................................................................................................48 ■ ЕЛЕКТРОНСКО ПОСЛОВАЊЕ – РЕГУЛАТИВА И ПРАКСА......................................................51 ■ ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА СТАРОСНУ ПЕНЗИЈУ У 2019. ГОДИНИ....................................59 ■ ПИТАЛИ СТЕ – ОДГОВАРАМО.....................................................................................................61 ■ ЗАКОНСКО УТВРЂИВАЊЕ НАЈВИШЕГ ИЗНОСА МЕСЕЧНЕ НАКНАДЕ ЗАРАДЕ ЗА ВРЕМЕ НЕГЕ НОВОРОЂЕНОГ ДЕТЕТА..................................................................................67 ■ КАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ЗА ДЕЦЕМБАР 2018. ГОДИНЕ........................................70 ■ ИЗНОС ЛИЧНИХ ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ И ДРУГИХ ЛИЦА И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН – на основу просечне зараде у Републици у месецу септембру 2018. године од 66.251 динар ..............................................................................................................73 2

ИЗМЕНЕ У НАЧИНУ И ПОСТУПКУ ОСТВАРИВАЊА ПРАВА НА РЕФАКЦИЈУ ПЛАЋЕНЕ АКЦИЗЕ НА ДЕРИВАТЕ НАФТЕ, БИОГОРИВА И БИОТЕЧНОСТИ КОЈИ СЕ КОРИСТЕ ЗА ТРАНСПОРТНЕ СВРХЕ И ЗА ГРЕЈАЊЕ 1. Општа правила о праву на рефакцију

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Право на рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте из члана 9. став 1. т. 3) и 5) Закона о акцизама („Сл. гласник РС”, бр. 22/2001… и 30/2018) може да оствари купац – крајњи корисник када их користи за транспортне сврхе, односно за грејање, у складу са чланом 39а овог закона. Услов је да ове деривате нафте набавља од увозника, односно произвођача који су платили прописани износ акцизе, као и да је купац платио рачун у коме је исказан обрачунати износ акцизе. Ако се ови деривати нафте продају купцу – крајњем кориснику преко овлашћеног дистрибутера поменутих деривата, право на рефакцију плаћене акцизе купац – крајњи корисник остварује под условом да поседује фискални исечак, односно рачун да је платио деривате нафте. Правилником о ближим условима, начину и поступку за остваривање права на рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте, биогорива и биотечности из члана 9. став 1. т. 3), 5) и 7) Закона о акцизама, који се користе за транспортне сврхе и за грејање („Сл. гласник РС”, бр. 112/2012, 38/2013, 93/2013, 111/2015 – у даљем тексту: Правилник о рефакцији), ближе су уређени услови, начин и поступак за остваривање права на рефакцију плаћене акцизе из члана 39а Закона о акцизама. Изменама и допунама Правилника о рефакцији (објављеним у „Службеном гласнику РС” бр. 81/2018 – у даљем тексту: Измене Правилника), чије су одредбе ступиле на снагу 3. новембра 2018. године, извршена су усаглашавања са новијим прописима који регулишу превоз терета и путника у друмском саобраћају. Према одредбама Правилника о рефакцији, лице које обавља делатност превоза лица и ствари у складу са прописима којима се уређује друмски превоз лица и ствари може да оствари рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биогорива из члана 9. став 1. т. 3), 5) и 7) Закона о акцизама, који се, као моторно гориво, користе за транспортне сврхе, ако, између осталог, поседује и решење о испуњености услова за отпочињање и обављање јавног превоза лица односно ствари у друмском саобраћају, издато од министарства надлежног за послове саобраћаја, или уверење о оспособљености за обављање међународног јавног превоза у друмском саобраћају, издато од министарства надлежног за послове саобраћаја. У време доношења Правилника о рефакцији прописана документација која се подноси уз захтев за рефакцију плаћене акцизе била је уређена сагласно Закону о превозу у друмском саобраћају („Сл. гласник РС”, бр. 46/95… и 31/2011) и Закону о међународном превозу у друмском саобраћају („Сл. лист СРЈ”, бр. 60/98… и 4/2000 – испр., и „Сл. гласник РС”, бр. 101/2005 – др. закон и 18/2010). Пошто ови закони нису у примени јер су на снази: ● Закон о превозу терета у друмском саобраћају („Сл. гласник РС”, бр. 68/2015 и 41/2018) и ● Закон о превозу путника у друмском саобраћају („Сл. гласник РС”, бр. 68/2015, 41/2018 и 44/2018 – др. закон), одредбе Правилника о рефакцији морале су да се усагласе са наведеним законима. Према извршеним изменама члана 2. став 2. т. 1) и 4) Правилника о рефакцији, право на рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте, биогорива и биотечности из члана 9. став 1. т. 3), 5) и 7) Закона о акцизама, може да оствари купац – крајњи корисник који наведене деривате користи за транспортне сврхе и за грејање, у зависности од намена за које се деривати нафте, биогорива и биотечности користе, и то:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

● за гасна уља, течни нафтни гас и биогорива из члана 9. став 1. т. 3), 5) и 7) Закона о акцизама, која се користе као моторно гориво за транспортне сврхе, остварује лице које обавља делатност превоза лица и ствари у складу са прописима којима се уређује друмски превоз лица и ствари, као и произвођач, увозник, односно овлашћени дистрибутер истих када их користи за сопствене потребе у транспортне сврхе; ● за гасна уља, течни нафтни гас и биотечности из члана 9. став 1. т. 3), 5) и 7) Закона о акцизама, који се користе за грејање, остварује привредни субјект ради загревања пословног, односно физичко лице ради загревања стамбеног простора. Новом тачком 1а) у члану 2. став 3. Правилника о рефакцији прописано је да право на рефакцију плаћене акцизе за деривате нафте, биогорива и биотечности који се користе за транспортне сврхе и за грејање може да оствари купац – крајњи корисник ако деривате нафте, биогорива и биотечности набавља и од увозника, односно произвођача који је на наведене деривате платио прописани износ акцизе, а на основу уговора издаје их купцу – крајњем кориснику корпоративне неплатне картице (издавалац картице), на основу које купац – крајњи корисник набавља деривате нафте, биогорива и биотечности од овлашћеног дистрибутера који се бави продајом на мало наведених деривата, са којим издавалац картице има закључен уговор о франшизингу, под условом да поседује рачун издаваоца картице са исказаним износом акцизе и доказ да је платио тај рачун, као и фискални исечак издат од стране овлашћеног дистрибутера који се бави продајом на мало. У члану 2. Правилника о рефакцији новим ставом 5. прописано је да, у случају када купац – крајњи корисник врши набавку деривата нафте, биогорива и биотечности на начин прописан ставом 3. тачка 1а) овог члана, рачун који издаје издавалац картице, осим података прописаних ставом 4. овог члана (подаци о купцу, врсти, количини и вредности набављених деривата нафте, биогорива и биотечности), мора да садржи и податак о овлашћеном дистрибутеру који се бави продајом на мало деривата нафте, биогорива и биотечности, са којим издавалац картице има закључен уговор о франшизингу. Уколико рачун не садржи податке из ст. 3, 4. и 5. овог члана, не може да се употреби у поступку рефакције плаћене акцизе по одредбама овог правилника (став 6. Правилника). Допуном члана 2. новим ставом 7. Правилника прописано је да рачун из става 3. тачка 1а) треба да садржи и податак о редном броју фискалног исечка овлашћеног дистрибутера који се бави продајом на мало деривата нафте, биогорива и биотечности, са којим издавалац картице има закључен уговор о франшизингу, као и број и датум тог уговора о франшизингу.

2. Измене везане за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биогорива који се, као моторно гориво, користе за транспортне сврхе за превоз лица и ствари

Члан 5. Правилника измењен је у целини, а прописује начин остваривања права на рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биогорива који се, као моторно гориво, користе за транспортне сврхе за превоз лица и ствари. Према одредбама овог члана, рефакцију плаћене акцизе за гасна уља, течни нафтни гас и биогорива из члана 9. став 1. т. 3), 5) и 7) Закона, која се користе као моторно гориво за транспортне сврхе, остварује лице које обавља делатност превоза лица и ствари у складу са прописима којима се уређује друмски превоз лица и ствари, као и произвођач, увозник, односно овлашћени дистрибутер истих када их користи за сопствене потребе у транспортне сврхе, ако: 1) поседује лиценцу за превоз издату од стране министарства надлежног за послове саобраћаја, уколико је за обављање превоза, законом којим се уређује превоз путника у друмском саобраћају и превоз терета у друмском саобраћају, прописана обавеза поседовања лиценце или одобрење надлежног органа локалне самоуправе за обављање ауто-такси превоза путника;

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

2) обавља превоз лица и ствари возилима у власништву или их користи по основу уговора о финансијском лизингу или на основу уговора о закупу, при чему су она регистрована у Републици Србији, док су подаци о примаоцу лизинга, односно закупцу садржани у саобраћајној дозволи у складу са прописима којима се уређује безбедност саобраћаја на путевима; 3) на те деривате нафте, односно биогорива плаћен је прописани износ акцизе у случају када је купац – крајњи корисник увозник, односно произвођач наведених деривата, који се, као моторно гориво, користе за транспортне сврхе, за обављање делатности превоза лица и ствари у складу са прописима којима се уређује друмски превоз лица и ствари; 4) поседује корпоративну неплатну картицу на основу које купац – крајњи корисник набавља деривате нафте и биогорива од овлашћеног дистрибутера који се бави продајом на мало наведених деривата, са којим увозник односно произвођач (издавалац картице) има закључен уговор о франшизингу; 5) поседује одговарајуће доказе из члана 2. став 3. овог правилника; 6) поседује отпремни или други документ о утрошку деривата нафте, односно биогорива, у случају када захтев подноси увозник, произвођач, односно овлашћени дистрибутер деривата нафте, односно биогорива који се, као моторно гориво, користе за транспортне сврхе, за обављање делатности превоза лица и ствари у складу са прописима којима се уређује друмски превоз лица и ствари. Рефакцију плаћене акцизе може да оствари домаћи превозник који поседује лиценцу за превоз ако је, законом којим се уређује превоз терета у друмском саобраћају и законом којим се уређује превоз путника у друмском саобраћају, прописано да је обавезан да поседује лиценцу, и то за деривате нафте, односно биогорива из члана 9. став 1. т. 3), 5) и 7) Закона о акцизама, које је набавио на територији Републике Србије и користио као моторно гориво у транспортне сврхе. Јавни превоз терета у домаћем друмском саобраћају, односно јавни превоз терета у домаћем и међународном друмском саобраћају, сходно Закону о превозу терета у друмском саобраћају, може да обавља домаће привредно друштво, друго правно лице или предузетник на основу лиценце за превоз. Лиценца се издаје за превоз терета у друмском саобраћају теретним возилом или скупом возила чија маса прелази 3.500 kg. Превоз терета у друмском саобраћају може бити јавни превоз терета или превоз терета за сопствене потребе. Лиценца за превоз није потребна, поред осталог, ни за теретна возила или скуп возила чија маса не прелази 3.500 kg, као ни за превоз за сопствене потребе, при чему се привредни субјекти који обављају превоз чија маса не прелази 3.500 kg уписују у евиденцију коју води надлежна организациона јединица локалне самоуправе. За превоз за сопствене потребе деривата нафте, односно биогорива право на рефакцију акцизе за деривате нафте, односно биогорива из члана 9. став 1. т. 3), 5) и 7) Закона о акцизама, сходно ставу 3. члана 5. Правилника, може да оствари произвођач, увозник, односно овлашћени дистрибутер гасних уља, течног нафтног гаса, односно биогорива, ако: 1) регистрован је за увоз, односно промет деривата нафте, односно биогорива у складу са прописима којима се уређује промет деривата нафте, односно биогорива; 2) поседује складишта, односно продајне објекте на територији Републике Србије; 3) поседује лиценцу за производњу деривата нафте, односно трговину нафтом, дериватима нафте, биогоривима и компримованим природним гасом. Под превозом за сопствене потребе подразумева се превоз производа односно робе од производног погона (производног објекта), односно царинског прелаза до складишта, као и превоз од складишта до продајних објеката, односно крајњих купаца, који се обавља без накнаде, и то у складу са прописом којим се уређује друмски превоз ствари (став 4. члана 5). Измењеним чланом 8. Правилника прописано је да се рефакција плаћене акцизе на деривате нафте, односно биогорива из члана 9. став 1. т. 3), 5) и 7) Закона о акцизама, врши на основу писаног захтева који лице из члана 2. став 2. тачка 1) овог правилника подноси у два

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 6

примерка Пореској управи најраније 20 дана по истеку квартала у којем су набављени деривати нафте, односно биогорива који се, као моторно гориво, користе за транспортне сврхе. Захтев се подноси на новом обрасцу РЕФ-Т, а прописано је које све податке мора да садржи. Уз захтев, правно лице, односно предузетник подноси одговарајуће доказе у зависности од тога за коју је делатност регистрован и стварно је обавља, и то: 1) лиценцу за превоз лица односно ствари, издату од министарства надлежног за послове саобраћаја, у случају пријаве обављања јавног превоза; 2) оверену изјаву одговорног лица у правном лицу, односно предузетника да обавља јавни превоз, ако је законом којим се уређује превоз терета у друмском саобраћају прописано да није обавезан да поседује лиценцу у случају обављања јавног превоза; 3) оверену изјаву одговорног лица у правном лицу, односно предузетника да обавља превоз за сопствене потребе, односно фотокопију одговарајућег документа из евиденције, ако је законом којим се уређује превоз терета у друмском саобраћају прописана обавеза уписа у одговарајућу евиденцију; 4) одобрење надлежног органа локалне самоуправе за обављање ауто-такси превоза лица; 5) доказ о поседовању текућег рачуна у банци на који ће бити извршена рефакција плаћене акцизе (нпр. потврда банке, копија прве стране уговора о отварању текућег рачуна); 6) лиценцу за производњу, односно трговину дериватима нафте, односно биогоривима; 7) регистрацију и оверу реда вожње, издату од министарства надлежног за послове саобраћаја (међумесни линијски превоз), органа општинске односно градске управе за градски и приградски превоз; 8) извод из помоћне књиге основних средстава, који се односи на возила која се користе за превоз лица и ствари; 9) писмени уговор између превозника и корисника превоза за јавни превоз, односно фотокопију товарног листа или отпремнице у случају превоза ствари у домаћем друмском саобраћају, односно фотокопију ЦМР-а у случају превоза ствари у међународном друмском саобраћају; 10) одговарајући документ (фотокопија товарног листа или отпремнице, доставнице и др.) којим се доказује да је домаћи превозник извршио превоз ствари за сопствене потребе; 11) фотокопију корпоративне неплатне картице на основу које набавља деривате нафте и биогорива од овлашћеног дистрибутера који се бави продајом на мало наведених деривата, са којим увозник односно произвођач (издавалац картице) има закључен уговор о франшизингу; 12) копије саобраћајних дозвола за превозна средства која поседује и користи у јавном превозу, односно у превозу за сопствене потребе; 13) копије уговора о закупу, односно лизингу за превозна средства која користи у јавном превозу, односно у превозу за сопствене потребе; 14) одговарајуће доказе из члана 2. став 3. овог правилника за период за који се подноси захтев; 16) копију јединствене царинске исправе (ЈЦИ) са подацима о количини увезених деривата нафте, односно биогорива из члана 9. став 1. т. 3), 5) и 7) Закона о акцизама, као и документ царинског органа о обрачунатом царинском дугу и акцизи, ако подносилац захтева сам увози деривате нафте, односно биогорива; 17) доказ о плаћеном царинском дугу и акцизи за увезене количине из тачке 16) овог става, ако подносилац захтева сам увози деривате нафте, односно биогорива; 18) отпремни или други документ о утрошеним дериватима нафте, односно биогоривима које је увозник, произвођач, односно овлашћени дистрибутер деривата нафте искористио за транспортне сврхе у смислу члана 2. став 2. тачка 1) овог правилника, када захтев подноси увозник, произвођач, односно овлашћени дистрибутер тих деривата нафте, односно биогорива; 19) извештај о утрошку деривата нафте, односно биогорива за превозна средства која учествују у јавном превозу, односно у превозу за сопствене потребе, из претходне године;

20) извештај о утрошку деривата нафте, односно биогорива за превозна средства која учествују у јавном превозу, односно у превозу за сопствене потребе, у кварталу за који се подноси захтев; 21) отпремни документ, односно други извештај о утрошку деривата нафте, односно биогорива за превозна средства која се користе за сопствене потребе, за превоз деривата нафте, односно биогорива. Пошто се први захтев за рефакцију акцизе сматра пријавом за евидентирање у електронски регистар лица којима се врши рефакција плаћене акцизе по свим основама, доказе или промене података из т. 1)–8) и т. 11), 12), 13) и 19) лице подноси само приликом тог првог подношења захтева.

3. Измене везане за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биотечности који се користе за грејање пословног односно стамбеног простора

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Пошто је Законом о изменама и допунама Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 44/2018) укинута обавеза употребе печата, онда је у циљу усклађивања укинута и обавеза овере отиском печата фискалног исечка о извршеној набавци деривата нафте, односно биотечности који се користе за загревање стамбеног простора (члан 24. став 3. тачка 4) Правилника). То значи да од 3. новембра 2018. године физичко лице из члана 2. став 2. тачка 4) овог правилника може да оствари рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте, односно биотечности из члана 9. став 1. т. 3), 5) и 7) Закона о акцизама, које користи за загревање стамбеног простора, ако, поред осталог, поседује и фискални исечак о извршеној набавци деривата нафте, односно биотечности, на чијој су полеђини унети подаци о имену, презимену и ЈМБГ физичког лица које набавља ове производе, при чему је полеђина фискалног исечка оверена потписом овлашћеног лица овлашћеног дистрибутера који се бави продајом деривата нафте, односно биотечности на мало, односно поседује фискални исечак о извршеној набавци наведених деривата и рачун у којем су исказани подаци о имену, презимену и ЈМБГ физичког лица које набавља деривате нафте, односно биотечности и редном броју тог фискалног исечка. Чланом 27. став 3. Правилника прописано је које доказе, уз захтев за рефакцију акцизе за деривате нафте, односно биотечности који се користе за грејање пословног односно стамбеног простора, подноси правно лице, односно предузетник, као и физичко лице. Изменом у ставу 3. т. 3), 4) и 6) Правилника прописано је да су то: 3) доказ о власништву, односно закупу пословног односно стамбеног простора, као и подаци о адреси простора (стамбеног односно пословног) за који се подноси захтев, односно одговарајући акт надлежног органа када је пословни односно стамбени простор у јавној својини; 4) изјава физичког лица о врсти уређаја за грејање, као и врсти горива које се користи за грејање (гасна уља, течни нафтни гас, односно биотечности), односно извод из помоћне евиденције основних средстава у којој је уређај за грејање евидентиран и врсти горива које се користи за грејање за правна лица, односно предузетнике, односно изјаву одговорног лица у правном лицу, односно предузетника о врсти уређаја за грејање, као и врсти горива које се користи за грејање када уређај за грејање није евидентиран као основно средство; 6) копија решења о утврђеном порезу на имовину за предметни пословни односно стамбени простор за претходну годину, односно потврда јединице локалне самоуправе о ослобођењу од плаћања пореза на имовину.

4. Прелазне одредбе Измена Правилника 1) Чланом 7. Измена Правилника прописано је да се досадашњи образац РЕФ-Т замењује новим обрасцем РЕФ-Т – Захтев за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте, односно

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

биогорива из члана 9. став 1. т. 3), 5) и 7) Закона о акцизама, за период од __. __. 20__. године до __. __. 20__. године, који је одштампан уз Измену Правилника. 2) Чланом 8. Измена Правилника у обрасцу РЕФ-Г – Захтев за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте, односно биотечности из члана 9. став 1. т. 3), 5) и 7) Закона о акцизама, за период од __. __. 20__. године до __. __. 20__. године – само су извршене одређене измене овог обрасца, али није израђен нов образац. 3) Према члану 9. Измена Правилника, право на рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте, биогорива и биотечности из члана 9. став 1. т. 3), 5) и 7) Закона о акцизама, који су набављени до дана ступања на снагу овог правилника (закључно са 2. 11. 2018), оствариваће се према одредбама Правилника о рефакцији. 4) Купац – крајњи корисник који набавља деривате нафте, биогорива и биотечности путем корпоративне неплатне картице од овлашћеног дистрибутера који се бави продајом на мало наведених деривата, а има закључен уговор о франшизингу са издаваоцем корпоративне неплатне картице, право на рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте, биогорива и биотечности из члана 9. став 1. т. 3), 5) и 7) Закона о акцизама остварује, у складу са одредбама Измена Правилника, почев од дана ступања на снагу Измена Правилника (од 3. новембра 2018. године). 5) Рефакција плаћене акцизе на деривате нафте и биогорива из члана 9. став 1. т. 3), 5) и 7) Закона о акцизама, који су набављени од дана ступања на снагу Измена Правилника, вршиће се у складу са одредбама Измена Правилника.

Електронско издање за праћење јавних набавки

ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ – електронско издање за праћење јавних набавки – налази се на јавној интернет адреси www.javne-nabavke.net и представља издање намењено службама којима је у свакодневном раду неопходно праћење јавних набавки, које се објављују на Порталу јавних набавки, као и свих других пратећих докумената, при чему су заинтересоване за једноставан, ефикасан и брз приступ путем интернета, без икаквих поступака ажурирања од стране клијената (ажурира се аутоматски), као и са могућношћу обавештавања о набавкама које су им потребне и њиховим променама путем мејл-сервиса (директно на мејл корисника).

Зашто пратити ИНГ-ПРО Јавне набавке? ● Зато

што се добија дневно ажуран преглед свих јавних набавки и пратеће документације, које се објављују у складу са Законом о јавним набавкама.

● Зато што нуди јединствену претрагу свих врста огласа по више различитих критеријума: по појмовима у нази-

ву тендера, по предмету, по периоду важења огласа (важи од – до), по датуму објављивања огласа, по статусу огласа (отворен, закључен, обустављен), по врсти поступака, наручиоцима.

● Зато што је за добијање резултата претраге довољан један критеријум претраге. ● Зато што корисник може да одабере категорије предмета набавки које су му потребне и да само о њима добија

обавештења путем мејл-сервиса, чиме је поштеђен свакодневног, мукотрпног листања огласа на Порталу јавних набавки.

● Зато што се за претплатну цену добија могућност неограниченог праћења свих категорија и свих типова јавних

набавки (добра, услуге, радови).

● Зато што има све измене постојећих јавних набавки, што омогућава њихово једноставно праћење. ● Зато што има и базу победника тендера, са информацијама у ком је поступку јавне набавке одређени понуђач

победио. ● Зато

што има листу ЈН УЖИВО, која се ажурира свака два минута и на којој се налазе најновије јавне набавке, које још нису прошле процес редакцијске обраде.

За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

ОДРЕДБЕ ЗАКОНА О ПОРЕСКОМ ПОСТУПКУ И ПОРЕСКОЈ АДМИНИСТРАЦИЈИ КОЈЕ СЕ ПРИМЕЊУЈУ ОД 1. 1. 2019. ГОДИНЕ

аконом о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС”, бр. 30/2018 – у даљем тексту: Измене Закона), који је ступио на снагу 28. априла 2018. године, поред осталог, створени су и услови за доследну примену Програма трансформације Пореске управе за период 2015–2020. године, као и Акционог плана Програма трансформације Пореске управе за период 2018–2023. године. Конкретно, од 1. јануара 2019. године Измене Закона односе се на: ● преузимање надлежности Народне банке Србије у мењачким и девизним пословима; ● послове пореске контроле, односно послове пружања пореских услуга; ● усклађивање рада јединица локалне самоуправе (успостављање Јединственог информационог система локалних пореских администрација, повезивање ЈЛС-а са Јединственим информационим системом локалних пореских администрација). Подсетник на то шта значе наведене новине:

2. Пружање пореских услуга и пореска контрола – у овом делу ЗПППА доноси новине јер је чл. од 117. до 117г ЗПППА-а установљена нова функција Пореске управе – пружање пореских услуга, али јој је омогућено и откривање пореских кривичних дела. Према законском решењу од 1. 1. 2019. г. Пореска управа обавља пружање пореских услуга пореским обвезницима, под којима се, сходно одредбама чл. од 117а до 117в ЗПППА-а, подразумева: ● пружање правне помоћи пореском обвезнику у вези са његовим правима и обавезама које прописује Закон; ● примање захтева за признавање права или друго поступање у порескоуправној ствари; ● пружање правне помоћи при попуњавању пореских пријава и састављању захтева, као и пружање друге правне помоћи од значаја за поштовање пореских прописа; ● обавештавање подносиоца захтева које су радње предузете у пореском поступку и донетим порескоуправним актима; ● пријем, обраду и евидентирање пореских пријава. Пореска управа пружа пореске услуге на јединственом пореском месту, које је посебно обележено и успостављено у складу са унутрашњом организацијом Пореске управе, што не утиче на месну надлежност организационих јединица Пореске управе. Обрада пореске пријаве и других извештаја пореског обвезника дефинисана је чланом 117г ЗПППА-а, тако да се приликом пријема пореских пријава и других извештаја пореског обвезника не врши канцеларијска контрола, већ је обрада свих пореских пријава и других извештаја (у папирном и електронском облику) усклађена са поступком обраде поднетих пореских пријава у електронском облику који се примењује у систему Пореске управе, као и пријава које се подносе у папирном облику и које се уносе у информациони систем Пореске управе.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

1. Народна банка Србије од 1. јануара 2019. године преузима надлежности Пореске управе за обављање послова издавања и одузимања овлашћења за обављање мењачких послова, послова издавања сертификата за обављање мењачких послова и контроле мењачких послова и послова девизног пословања, као и других послова који су, према Закону о пореском поступку и пореској администрацији (у даљем тексту: ЗПППА), у надлежности Министарства финансија – Пореске управе. С тим у вези из ЗПППА-а брисане су одредбе чл. од 129г до 129л, затим одредбе члан 160, које су се односиле на мењачке послове и девизно пословање, као и члан 181а ЗПППА-а јер су њиме били прописани прекршаји у области мењачких послова.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Стога ЗПППА не садржи више одредбе о канцеларијској контроли (чл. 116. и 119–122), односно појмови „канцеларијска контрола” и „теренска контрола” замењени су појмом „пореска контрола” у одговарајућим члановима ЗПППА-а. Пореска контрола је поступак провере и утврђивања законитости и правилности испуњавања пореске обавезе, као и поступак провере тачности, потпуности и усклађености са Законом, односно другим прописима, података исказаних у пореској пријави, пореском билансу, рачуноводственим извештајима и другим евиденцијама пореског обвезника, који врши Пореска управа у складу са овим законом. Ако се у пореској контроли утврде неправилности или пропусти у извршавању обавеза из порескоправног односа, пореском обвезнику се налаже да их отклони. Порески инспектор је службено лице које је овлашћено да врши пореску контролу на основу налога за контролу, односно позива. Према одредбама чл. 124. и 125. ЗПППА-а: ● пореску контролу врши порески инспектор на основу налога за контролу, односно позива који се доставља обвезнику; ● у случају контроле приређивања игара на срећу и контроле евидентирања промета преко фискалних каса, затим контроле у вези са радним ангажовањем лица, као и контроле отпремања и допремања производа у акцизна складишта, поступак пореске контроле вршио се без достављања налога, односно позива за пореску контролу пореском обвезнику; ● пореска контрола се вршила у пословним просторијама пореског обвезника, у службеним просторијама Пореске управе или на другом месту које одреди Пореска управа. Уведено је састављање и достављање додатка записника, односно порески инспектор, изузетно, исти саставља ако је после достављања записника о пореској контроли пореском обвезнику, односно допунског записника, дошао до нових сазнања или чињеница које утичу на утврђено чињенично стање. Прецизиране су и одредбе везане за доношење решење из члана 54. став 2. тачка 2) подтачка (1) овог закона, тако да Пореска управа доноси ово решење у року од 60 дана од дана достављања записника, допунског записника, односно додатка записника о пореској контроли. Пореска контрола код лица које обавља нерегистровану односно непријављену делатност, према одредби члана 129а ЗПППА-а, врши се без плана контроле и налога за контролу, односно позива. Уколико се у поступку накнадне пореске контроле утврди да лице поново обавља нерегистровану односно непријављену делатност, као и да ставља робу у промет, порески инспектор решењем трајно одузима робу и опрему коју је затекао у поступку пореске контроле. 3. Усклађивање рада јединица локалне самоуправе биће омогућено централизованим вођењем података о пореским обвезницима како би се адекватније контролисала наплата пореза. То значи да ће се у оквиру Јединственог информационог система локалних пореских администрација водити подаци који су од значаја за утврђивање пореза на имовину и других изворних јавних прихода из члана 2а ЗПППА-а, као и подаци о наплати тих изворних прихода. С тим у вези, јединице локалне самоуправе дужне су да се повежу са Јединственим информационим системом локалних пореских администрација почев од 1. јануара 2019. године. Послове вођења Јединственог информационог система локалних пореских администрација преузима Пореска управа најкасније до 1. јануара 2020. године.

ИЗМЕНЕ MЕЂУНАРОДНОГ СТАНДАРДА ФИНАНСИЈСКОГ ИЗВЕШТАВАЊА (ИФРС) ЗА МАЛЕ И СРЕДЊЕ ЕНТИТЕТЕ (МСФИ за МСП) – примена 31. 12. 2019, ретроактивна примена дозвољена –

Најзначајније измене МСФИ за МСП Најзначајније измене МСФИ за МСП су: 1) увођење модела ревалоризације (процене по фер вредности) приликом накнадног вредновања некретнина, постројења и опреме; 2) признавање и вредновање одложених пореских средстава и одложених пореских обавеза усклађено је са захтевима из МРС 12; 3) признавање и вредновање средстава у вези са истраживањем минералних ресурса усклађено је са захтевима из МСФИ 6; 4) измене појединих одељака у вези са признавањем и вредновањем; 5) измене појединих одељака у вези са обелодањивањем. Предмет неког од будућих коментара биће значајне измене МСФИ за МСП, при чему ће овде бити начињен кратак осврт само на измену која се тиче увођења модела ревалоризације као опције накнадног вредновања некретнина, постројења и опреме у складу са одељком 17 МСФИ за МСП.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

„Службеном гласнику РС”, број 83 од 29. 10. 2018. године, објављено је Решење о утврђивању превода Међународног стандарда финансијског извештавања за мала и средња правна лица (МСФИ за МСП) и нови превод који садржи измене и допуне из 2015. године. Нови МСФИ за МСП примењује се од финансијских извештаја који се састављају на дан 31. 12. 2019. године. Правна лица могу да примене нови МСФИ за МСП и за финансијске извештаје на дан 31. 12. 2018. године, уз обелодањивање одговарајућих информација у Напоменама уз финансијске извештаје. Треба подсетити кориснике да су обвезници примене МСФИ за МСП: ● мала правна лица; ● средња правна лица уколико одлуче да не примењују Међународне рачуноводствене стандарде, односно Међународне стандарде финансијског извештавања (у даљем тексту: МРС/ МСФИ); ● микро и друга правна лица која одлуче да не примењују Правилник о начину признавања, вредновања, презентације и обелодањивања позиција у појединачним финансијским извештајима микро и других правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 118/2013 и 95/2014). Дакле, мала правна лица обавезно примењују МСФИ за МСП, док средња, микро и друга правна лица имају могућност избора. У случају прве примене МСФИ за МСП, правна лица и предузетници дужни су да примене одељак 35 – Прелазак на МСФИ за МСП – на прве финансијске извештаје усклађене са овим стандардом.

Одељак 17 – Модел ревалоризације (фер вредности) као опција накнадног вредновања некретнина, постројења и опреме Најзначајнија измена одељка 17, али и старог МСФИ за МСП у целини се односи на могућност примене модела ревалоризације на накнадно вредновање некретнина, постројења и опреме.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 12

Наиме, у складу са измењеним параграфом 17.15, за одмеравање некретнина, постројења и опреме након почетног признавања као рачуноводствену политику ентитет може да одабере модел набавне вредности или модел ревалоризације. При томе, изабрану рачуноводствену политику треба примењивати на целу класу некретнина, постројења и опреме. Наиме, изменама МСФИ за МСП извршено је усаглашавање са одредбама МРС 16, чиме је дата могућност да се при накнадном вредновању некретнина, постројења и опреме, након почетног признавања примењује модел набавне вредности или модел ревалоризације (процена по фер вредности). Модел набавне вредности подразумева да се некретнине, постројења и опрема накнадно одмеравају по набавној вредности умањеној за акумулирану амортизацију и акумулиране губитке због умањења вредности. У случају када фер вредност може поуздано да се одмери, а ентитет као своју рачуноводствену политику вредновања некретнина, постројења и опреме одабере модел ревалоризације, накнадно вредновање врши се по ревалоризованој вредности, која представља фер вредност некретнина, постројења и опреме на датум ревалоризације, умањеној за накнадну акумулирану амортизацију и накнадне акумулиране губитке због умањења вредности. Ревалоризацију је потребно вршити довољно редовно како би се обезбедило да се књиговодствена вредност не разликује значајно од оне вредности која би била утврђена коришћењем фер вредности на крају извештајног периода. Повећање књиговодствене вредности средстава, које је резултат ревалоризације, признаје се у осталом укупном резултату и акумулира у капиталу у оквиру позиције ревалоризационе резерве, односно рачуноводствено евидентира у корист рачуна 330 – Ревалоризационе резерве по основу ревалоризације нематеријалне имовине, некретнина, постројења и опреме, у складу са Правилником о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014). Међутим, уколико је за исто средство у претходном периоду односно периодима евидентирано умањење фер вредности признавањем расхода у билансу успеха, најпре је неопходно извршити укидање тог умањења признавањем прихода, док се разлика (односно износ за који је повећање књиговодствене вредности веће од износа смањења фер вредности из претходних периода који су признати на терет расхода) признаје у корист ревалоризационих резерви. Смањење књиговодствене вредности средстава, које је резултат ревалоризације, рачуноводствено се евидентира на терет расхода, односно рачуна 582 – Обезвређење некретнина, постројења и опреме. Међутим, уколико су за конкретно средство претходно формиране ревалоризационе резерве, смањење књиговодствене вредности средстава евидентира се на терет тих резерви до њиховог расположивог износа, док се позитивна разлика (уколико постоји) између износа смањења фер вредности и износа претходно формираних ревалоризационих резерви за конкретно средство признаје на терет расхода. Утврђивање фер вредности врши се у складу са упутствима која су дата у параграфима 11.27 – 11.32 новог МСФИ за МСП. Захтеви за обелодањивање из одељка 17 такође су проширени. Нови параграф 17.33 прописује да, уколико су ставке некретнина, постројења и опреме исказане по ревалоризованим износима, ентитет треба да обелодани следеће: ● датум вршења ревалоризације; ● да ли је био ангажован независни проценитељ; ● методе и значајне претпоставке примењене у процењивању фер вредности ставки; ● за сваку ревалоризовану класу некретнина, постројења и опреме, књиговодствену вредност која би била призната да су се средства књиговодствено водила по моделу набавне вредности; ● ревалоризационе резерве, указујући на промену за период и сва ограничења приликом расподеле припадајућег салда акционарима.

ГОДИШЊИ ПОПИС ИМОВИНЕ И ОБАВЕЗА ЗА 2018. ГОДИНУ

опис или инвентар је поступак утврђивања стварног стања укупне имовине и обавеза правног лица на одређени дан. Два главна задатка пописа су утврђивање недокументованих пословних промена и контрола рада лица којима су поверени послови руковођења одређеном имовином.

Законски оквир вршења пописа Обавеза и начин спровођења пописа регулисани су: Законом о рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 62/2013, 30/2018 – у даљем тексту: Закон) и ● Правилником о начину и роковима вршења пописа и усклађивања књиговодственог стања са стварним стањем („Сл. гласник РС”, бр. 118/2013 и 137/2014 – у даљем тексту: Правилник). За организацију и правилност пописа одговоран је законски заступник правног лица, односно предузетник. Уколико правно лице, односно предузетник не испуни обавезу спровођења годишњег пописа имовине и обавеза, новчаном казном од 100.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ правно лице и од 20.000 до 150.000 динара одговорно лице у правном лицу. За исте радње казном од 100.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај предузетник. ●

Чланови Пописне комисије приликом обављања пописа предузимају следеће радње: ● утврђују стварно стање имовине мерењем, бројањем, проценом и сличним поступцима и уносе податке у натуралном облику у пописне листе; ● утврђују промене на пописаној имовини које су настале између датума пописа и дана биланса стања и своде на стање на дан 31. 12. године за коју се врши попис, на основу веродостојне рачуноводствене документације; ● уносе књиговодствене податке у пописне листе; ● утврђују разлике између стања утврђеног пописом и стања по пословним књигама; ● уносе цене на основу којих утврђују вредност пописане имовине; ● испитују узроке евентуалних одступања између стварног и књиговодственог стања и ● састављају извештај о извршеном попису. Утврђивање разлика и вредносно обрачунавање после натуралног пописа могу да се врше и на рачунару, уз штампање пописних листа које потписују чланови комисија за попис, односно лице задужено за попис код микро правних лица и предузетника. Крајњи рок за предају извештаја о редовном попису и доношење Одлуке о усвајању пописа за 2018. годину јесте 29. јануар 2019. године.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Спровођење годишњег пописа

Имовина и обавезе које су предмет годишњег пописа Предмет годишњег пописа правних лица и предузетника је укупна имовина и обавезе са стањем на дан 31. 12. године за коју се врши попис. Према члану 2. Правилника, имовина која је предмет пописа обухвата: ● нематеријалну имовину, ● некретнине, постројења и опрему, ● инвестиционе некретнине, ● биолошка средства, ● залихе материјала, недовршене производње, готових производа и робе, ● стална средства намењена продаји и средства пословања које се обуставља,

●

финансијске пласмане и потраживања и готовинске еквиваленте и готовину. Предмет пописа је укупна имовина која се налази у власништву правног лица, односно предузетника, без обзира на њену физичку локацију. У складу са тим, правна лица и предузетници попуњавају посебне пописне листе, у које уносе имовину у власништву других правних лица и предузетника која се налази у њиховим складиштима, магацинима и сл., а потом те пописне листе достављају поменутим правним лицима, односно предузетницима. Међутим, уколико се до дана завршетка пописа не приме пописне листе од правног лица, односно предузетника код кога се имовина налази, имовина на путу или у иностранству, имовина дата на послугу, зајам, чување, поправку и сл. уноси се у посебне пописне листе на основу веродостојне документације, у складу са чланом 10. Правилника. ●

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Припремне радње за вршење годишњег пописа

Пре спровођења годишњег пописа потребно је предузети следеће припремне радње: 1) Усклађује се промет и стање главне књиге са дневником и помоћних књига са главном књигом. 2) Сравњује се документација са правним лицима код којих се налази имовина на чувању, обради, доради, закупу и др. 3) Усаглашавају се међусобна потраживања и обавеза, што се доказује одговарајућом исправом. У пракси се најчешће у те сврхе користи образац ИОС (Извод отворених ставки), мада се, с обзиром на то да законским прописима није прописана форма потврде о извршеном усаглашавању међусобних потраживања и обавеза, могу примењивати и друге исправе. Усаглашавање међусобних потраживања и обавеза треба да иницира поверилац тако што пре састављања финансијских извештаја доставља дужнику списак неплаћених рачуна. Уколико поверилац не испуни ову обавезу, потребно је да то учини дужник. У случају да поверилац не испуни своју обавезу и не достави дужнику стање неплаћених рачуна, Законом је предвиђена новчана казна од 100.000 до 3.000.000 динара за правно лице, од 20.000 до 150.000 динара за одговорно лице у правном лицу, односно од 100.000 до 500.000 за предузетника. Правна лица која састављају Напомене уз финансијске извештаје дужна су да у том извештају обелодане неусаглашена потраживања и обавезе у укупном износу. У супротном, биће обавезни да плате новчане казне једнаке казнама предвиђеним за неиспуњавање обавезе иницирања усаглашавања стања од стране повериоца. 4) Пре спровођења пописа потребно је да се донесе Одлука или Решење о попису и Решење о именовању чланова Пописне комисије, којима се образује потребан број сталних или повремених комисија за попис имовине и обавеза, одређују период у коме ће комисије вршити попис, време за попис и рокови достављања извештаја о извршеном попису надлежном органу правног лица, односно предузетника. У случају образовања већег броја пописних комисија, углавном се формира Централна пописна комисија, која координира и прати рад појединих пописних комисија. Приликом формирања пописних комисија неопходно је водити рачуна да лица која су запослена у правном лицу на пословима руковања имовином која је предмет пописа не могу да буду ангажована на пословима пописа те имовине у својству члана или председника Пописне комисије, како би се обезбедила непристрасност и објективност извршеног пописа. Микро правна лица и предузетници спроводе попис на исти начин и у истим роковима као и остали обвезници, уз једну специфичност – код ових обвезника не постоји обавеза формирања пописних комисија, већ попис може да обави једно лице. 5) Припремају се објекти (магацини, стоваришта, складишта) у којима се налази имовина за попис. Посебно је битно да лица која су задужена за руковање имовином одвоје имовину која има одређени степен оштећења, с обзиром на то да се ова имовина уноси у посебне пописне листе према степену тог оштећења, као и туђу имовину уколико се налази на истој

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

локацији заједно са имовином правног лица, односно предузетника. Туђа имовина која се у тренутку пописа налази код правног лица, односно предузетника, такође се уноси у посебне пописне листе, које се после завршетка пописа шаљу правним лицима, односно предузетницима у чијем су власништву. Комисије за попис могу да ангажују вештака за процену квалитета и вредности појединих облика имовине и обавеза. Ова лица нису чланови Пописне комисије, већ имају улогу стручног проценитеља који треба да реши дилеме и недоумице чланова Пописне комисије приликом процене вредности имовине, њиховог квалитета, степена оштећења и слично. 6) Доносе се планови рада пописних комисија и достављају надлежном органу правног лица. План рада Пописне комисије треба да садржи датум почетка рада те комисије и редослед свих појединачних радњи које ће бити спроведене, уз навођење рокова за спровођење сваке од њих. 7) Доносе се и достављају решења о именовању чланова Пописне комисије и планови рада пописних комисија интерном ревизору, Надзорном одбору или Одбору ревизора, уколико га има, као и Друштву за ревизију са којим је правно лице закључило уговор о обављању екстерне ревизије редовних финансијских извештаја за годину за коју се спроводи попис, уколико је правно лице обвезник ревизије. 8) Непосредно пре почетка пописа пописним комисијама се доставља пописни материјал, који се састоји од техничког упутства за спровођење пописа и пописних листи, као и опрема за обављање пописа, као што су на пример бар-код читачи или неки други алат, у зависности од конкретног начина спровођења пописа. Пописне листе се формирају према групама средстава и обавеза, односно аналитичким контима из књиговодствене евиденције, а садрже њихове инвентарне бројеве, називе, врсту средстава и обавеза, јединицу мере и углавном две празне колоне, при чему у прву чланови Пописне комисије уносе стварно стање утврђено пописом, а у другу евентуалне напомене у вези са пописаним средством или обавезом. Књиговодствени подаци се уносе у пописне листе тек након уношења стварног стања и потписивања пописних листи од стране чланова Пописне комисије, како би се обезбедили истинити подаци, односно избегло усклађивање са књиговодственим подацима. Поред пописних листи формираних према групама и врстама имовине, састављају се још три посебне пописне листе, и то: ● пописна листа имовине чија је вредност умањена услед оштећења, неисправности, застарелости и сличних разлога; ● пописна листа туђе имовине која се налази код правног лица, која ће бити достављена власнику имовине након завршетка пописа; ● пописна листа имовине у власништву правног лица, односно предузетника, која се налази код других правних лица или на путу, на основу веродостојне документације, ако до дана завршетка пописа нису примљене пописне листе од правног лица, односно предузетника код кога се та имовина налази.

Улога ревизора у попису залиха Посебну пажњу приликом спровођења пописа треба обратити на обавезу присуствовања ревизора попису залиха код правних лица, односно предузетника чији су финансијски извештаји предмет обавезне ревизије. Према Међународном стандарду ревизије 501 Ревизорски доказ – додатна разматрања за специфичне позиције, ревизор има обавезу присуствовања попису залиха само уколико су оне материјално значајне за финансијске извештаје. Дакле, ревизор није обавезан да присуствује попису укупне имовине, већ само залиха и то уколико су оне материјално значајна позиција у финансијским извештајима правног лица, односно предузетника. Приликом присуствовања попису залиха ревизор посматра извођење поступка бројања залиха, спроводи тест бројања, проверава исправност одређивања некурентних залиха, застарелих

или оштећених залиха и уверава се у постојање одговарајуће организације у погледу кретања залиха, њихове отпреме и пријема залиха пре и након датума биланса. Уколико није у могућности да присуствује попису, ревизор накнадно треба да спроведе основне контролне тестове и да се увери у исправност раније обављеног пописа залиха. Неприсуствовање ревизора попису залиха представља ограничење обима ревизорског рада које може бити узрок давања мишљења са резервом или пак издавање уздржаног ревизорског мишљења.

Попис појединих облика имовине и обавеза У наставку текста дат је пример пописа појединих облика имовине и обавеза у привреди.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Попис нематеријалне имовине Попис нематеријалне имовине врши се по синтетичким рачунима прописаним Правилником о Контном оквиру, према коме се рачуноводствено евидентирање нематеријалне имовине врши на следећим контима: ● 010 – Улагања у развој, ● 011 – Концесије, патенти, лиценце, робне и услужне марке, ● 012 – Софтвер и остала права, ● 013 – Гудвил, ● 014 – Остала нематеријална имовина, ● 015 – Нематеријална имовина у припреми, ● 016 – Аванси за нематеријалну имовину. Комисија за попис уноси у пописне листе стварно стање нематеријалне имовине утврђене прегледом следеће документације: ● документација која омогућава идентификацију нематеријалне имовине, као што је техничко-технолошка документација, пројектна документација, студије, уговори и слично; ● документација о набавци нематеријалне имовине; ● документација о накнадним улагањима; ● обрачуни амортизације; ● процене фер вредности; ● процене умањења вредности и ● документација о отуђењу нематеријалне имовине. Попис аванса за нематеријалну имовину врши се на исти начин као и попис осталих потраживања, односно на основу стања исказаног у пословним књигама, под условом да је пре пописа извршено усаглашавање потраживања по основу датих аванса са дужницима и да о томе постоји веродостојна исправа. Приликом пописа датих аванса за нематеријалну имовину Комисија за попис проверава да ли су постојали услови за њихово затварање (извршена уговорена обавеза добављача и примљена фактура од добављача).

Попис некретнина, постројења и опреме

Пописне листе некретнина, постројења и опреме обавезно садрже податке о инвентарном броју, називу, врсти, јединици мере, набавној вредности и исправци вредности сваке појединачне ставке. Поред ових података, у пописне листе могу да се уносе процењена фер вредност, износ умањења вредности, односно обезвређења, процењени корисни век трајања, резидуална вредност и евентуално обезвређење некретнина, постројења и опреме. Приликом спровођења пописа ових билансних позиција треба обратити пажњу на неколико кључних питања: 1) Уколико су нека средства купљена ради даље продаје, па је извршено њихово рачуноводствено евидентирања на терет рачуна групе 14 или је пак донета одлука о продаји појединих основних средства, при чему је извршена њихова рекласификација са рачуна групе 01 на

Попис земљишта Попис земљишта се врши на основу одговарајуће документације којом се потврђује право својине над земљиштем. Подаци о земљишту, првенствено о његовој величини, локацији, категорији и намени, преузимају се из ове документације у пописне листе, тако да није потребно вршити никаква премеравања земљишта, сем у посебним случајевима када Комисија за попис процени да постоје потребе за предузимањем таквих радњи. Подаци о земљишту узетом у закуп уносе се у посебне пописне листе на основу уговора о закупу, да би се након пописа те пописне листе доставиле правним лицима у чијем је власништву земљиште. Ово земљиште се води ванбилансно, а уколико постоји дугорочно право коришћења, при чему је закупнина плаћена унапред за период дужи од годину дана, ово право се рачуноводствено евидентира као нематеријална имовина на терет рачуна групе 01. Земљиште чија је основна намена остваривање прихода од закупа, а испуњава услове за признавање на рачуну 024, пописује се заједно са осталим инвестиционим некретнинама, док се подаци о земљишту за које је донета одлука о продаји (само код МРС/МСФИ) или је набављено ради даље продаје уносе у пописне листе залиха.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

одговарајуће рачуне групе 14 (могуће је само код правних лица која примењују МРС/МСФИ), а од тренутка њиховог признавања као сталних средства намењених продаји прошло је више од 12 месеци, исте треба рекласификовати на основна средства. Резултат тога биће укључивање ових ставки у пописне листе некретнина, постројења и опреме. 2) Током пословне године веома често се дешава да је потребно извршити додатна улагања у некретнине, постројења и опрему, различите врсте поправки, замену делова, уградњу нових делова и слично. У том случају потребно је проверити да ли су накнадни издаци правилно разграничени између оних који се односе на текуће одржавање основних средстава и на тај начин књиже на терет расхода периода и оних који се односе на њихово инвестиционо одржавање и тиме повећавају вредност конкретног основног средстава. Уколико је извршена уградња нових компоненти велике вредности (вредност је већа од доњег прага за признавање основних средстава) у постојећа стална средства, потребно је утврдити да ли је њихов век трајања једнак веку трајања основног средства или не. 3) Уколико Комисија за попис приликом физичког спровођења инвентарисања примети извесна оштећења или умањења вредности некретнина, постројења и опреме, иста се уносе у посебну колону пописних листи која се односи на напомене. 4) Некретнине, постројења и опрема који се дужи временски период не користе, а рачуноводствено се евидентирају на посебним аналитичким рачунима у оквиру основних синтетичких рачуна, уносе се у посебне пописне листе. Чињеница да се ова средства налазе ван употребе не ослобађа их обавезе обрачуна амортизације, сем у случају да се примењује функционални метод када ниво трошкова амортизације зависи од обима коришћења предметног средства.

Попис грађевинских објеката Грађевински објекти се рачуноводствено евидентирају на рачуну 022. Ова средства имају ограничени корисни век трајања, тако да постоји обавеза обрачуна амортизације. У складу са тим, правна лица која су за накнадно вредновање грађевинских објеката изабрала модел набавне вредности, вредновање након признавања врше по набавној вредности умањеној за акумулирану амортизацију и евентуалне акумулиране губитке од обезвређења. Пописне листе грађевинских објеката садрже податке о шифри и називу објеката, њиховој квадратури, локацији на којој се налазе и материјалу од којег су изграђени. Ови подаци се узимају из књиге основних средстава, а Пописна комисија физичком опсервацијом утврђује њихово стварно стање. Уколико Пописна комисија утврди постојање дотрајалих или оштећених објеката, чије коришћење није могуће, податке о њима уноси у посебне пописне листе и даје предлоге за њихово превазилажење у виду могућих мера оспособљавања објеката, давања на поклон или продаје.

Уколико Комисија у току пописа утврди постојање објеката који нису евидентирани, у пописне листе унеће и те објекте. Комисија за попис такође треба да испита да ли су у току године вршена додатна улагања у грађевински објекат и да утврди карактер ових улагања. Након тога, проверава се исправност третмана накнадних улагања, односно да ли су сва улагања чији је резултат побољшање квалитета, продужетак века трајања и промена намене објекта, књижена као повећање његове вредности, а издаци по основу текућег одржавања објекта као трошак периода.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Попис постројења и опреме Попис постројења и опреме спроводи се физичким инвентарисањем од стране Пописне комисије на конкретним локацијама на којима се опрема налази, а према њиховим инвентарним бројевима. У циљу олакшавања спровођења пописа постројења и опреме, њихове пописне листе садрже податке о инвентарним бројевима и шифрама постројења и опреме, њиховим називима, јединицама мере у којима се исказују и локацијама на којима се налазе. Комисија за попис уноси у тако добијене пописне листе стварну количину постројења и опреме, утврђену физичким бројањем. Уколико у току пописа није могуће утврдити узрок неслагања књиговодственог и стварног стања утврђеног пописом, потребно је да посебна стручна комисија изврши процену вредности опреме на основу које ће иста бити призната у пословним књигама друштва. Комисија за попис уноси у посебне пописне листе опрему која је оштећена и застарела, док за опрему која се дужи временски период не користи у напомене уноси предлоге за отуђење. Опрема узета у закуп такође се уноси у посебне пописне листе, које се након завршетка пописа достављају правним лицима у чијем су власништву, док се опрема која се налази код других правних лица пописује на основу пописних листи које су добијене од тих правних лица или, уколико оне нису примљене, на основу документације којом се потврђује отпремање опреме. Аналогно објашњењима датим у претходном тексту у вези са грађевинским објектима, потребно је класификовати накнадна улагања у постројења и опрему на инвестициона и текућа и проверити тачност њиховог признавања као повећања вредности постројења и опреме, односно на терет расхода периода. Приликом пописа алата и инвентара са калкулативним отписом Комисија за попис утврђује његово стање и уколико је исти похабан или неупотребљив, даје предлог за расходовање, а уколико је оштећење настало кривицом радника коме је поверен на руковање, даје се предлог за надокнаду штете од тог лица. За алат и инвентар који се налази у употреби код радника, а задужење је извршено издавањем реверса или преко алатне књижице, попис се врши на основу те документације и увидом у стање алата и инвентара.

Некретнине, постројења и опрема у припреми

На рачуну 026 – Некретнине, постројења и опрема у припреми – исказују се улагања у ове облике средстава од дана улагања до дана почетка коришћења. Пописна комисија врши преглед документације о извршеним улагањима у основна средства у припреми и пореди стварно стање са књиговодственим. Посебно се проверава да ли је Надзорни одбор правилно оверио све обрачунске ситуације, као и да ли степен довршености инвестиција одговара степену довршености исказаном у обрачунским ситуацијама или другим обрачунима. Обустављене инвестиције уносе се у посебне пописне листе, при чему Комисија за попис проверава да ли за обуставу улагања постоји адекватна одлука надлежног органа правног лица, утврђује и образлаже разлоге за одустајање и предлаже мере за довршење или ликвидацију таквих инвестиција. Комисија за попис проверава да ли су завршене инвестиције стављене у употребу, а уколико нису, утврђује датум завршетка улагања и даје предлог за њихово активирање.

Попис осталих некретнина, постројења и опреме Према Правилнику о Контном оквиру, на рачуну 025 – Остале некретнине, постројења и опрема – исказују се вредности осталих основних средстава која нису исказана на другим рачунима групе 02, као што су споменици културе и историјски споменици, дела ликовне, вајарске, филмске и друге уметности, музејске вредности, књиге у библиотекама и друга основна средства. Попис књига, филмова, архивске грађе и сличних сталних средстава не мора да се врши сваке године. Наиме, према члану 16. Закона, за вршење пописа ових билансних позиција, правно лице, односно предузетник може да предвиди општим актом и дуже периоде за вршење пописа, с тим што ти периоди не могу бити дужи од пет година. Приликом пописа потребно је проверити да ли средства исказана на рачуну 025 испуњавају услове за признавање сталних средстава, првенствено у погледу процењеног корисног века трајања.

Попис инвестиционих некретнина

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Примери ставки које представљају инвестиционе некретнине су: ● земљиште које се држи у циљу дугорочног пораста вредности капитала, а не у циљу краткорочне продаје у редовном пословању; ● земљиште које се држи за тренутно непознату будућу употребу (уколико ентитет није утврдио да ће користити земљиште било као некретнину коју користи власник било за краткорочну продају у редовном пословању, сматра се да се земљиште држи у циљу повећања вредности капитала); ● објекат у власништву ентитета (или га ентитет држи под финансијским лизингом) и изнајмљен у оквиру једног или више пословних лизинга; ● објекат који није изнајмљен, али се држи ради изнајмљивања у оквиру једног или више пословних лизинга; ● некретнине у процесу изградње или развоја за будуће коришћење као инвестиционе некретнине. Примери ставки које не представљају инвестиционе некретнине су: ● некретнине намењене за продају у оквиру редовног пословања или у процесу изградње или развоја у циљу такве продаје, на пример некретнине стечене искључиво у циљу накнадног отуђења у блиској будућности или у циљу развоја и даље продаје; ● некретнине које су у процесу изградње или развоја за трећа лица; ● некретнине које користи власник, укључујући, између осталих, и некретнине које се држе да би се у будућности користиле као некретнине које користи власник (у својству основног средства), некретнине које се држе ради будућег развоја и каснијег коришћења као некретнине које користи власник, некретнине које користе запослени (било да запослени плаћају закупнину по тржишним ценама било да то не чине) и некретнина коју користи власник, а која чека да буде отуђена; ● некретнине које су изнајмљене неком другом ентитету у оквиру финансијског лизинга. Приликом спровођења пописа најпре је неопходно проверити да ли све некретнине које су у пословним књигама евидентиране на рачуну 024 испуњавају услове за признавање инвестиционих некретнина, као и да ли постоје некретнине које су грешком евидентиране као некретнине које користи власник, с обзиром на то да испуњавају наведене услове. Уколико се приликом издавања некретнине вредноване по фер вредности издаје и опрема која се у њој налази, потребно је проверити да ли је вредност опреме укључена у вредности инвестиционе некретнине. Наиме, према стандардима ова опрема се не признаје одвојено од инвестиционе некретнине, будући да је у овом случају приход од закупнине приход од опремљене некретнине. Посебну пажњу приликом обављања пописа инвестиционих некретнина потребно је посветити некретнинама чији делови имају различиту сврху, односно један део се користи за остваривање прихода од закупца, а други за обављање пословне активности правног лица. У таквим

случајевима битно је утврдити да ли делови некретнине могу да се продају одвојено или се пак ради о нераздвојивим деловима чија засебна продаја није могућа. Комисија за попис такође проверава да ли је закупац извршио уговорена инвестициона улагања у закупљени објекат, која утичу на висину закупнине, а на која се обавезао уговором о закупу, с обзиром на то да се ова улагања, уколико је процењени корисни век трајања дужи од годину дана, а поклапа се са веком трајања некретнине дате у закуп, књижи као повећање њене вредности задуживањем рачуна 024. Уколико се век трајања накнадних улагања разликује од века трајања инвестиционе некретнине, накнадно улагање треба исказати као посебно средство.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Попис залиха робе

У складу са чланом 13. Правилника, на рачунима групе 13 – Роба – исказују се залихе робе у магацину, продајним објектима на велико (складиште и стовариште) и продајним објектима на мало (стовариште, продавнице и други продајни објекти), роба у обради, доради и манипулацији, роба у транзиту, роба на путу, укалкулисани ПДВ и разлика у цени робе. Попис залиха робе спроводи се по рачунима на којима се воде у рачуноводству, као и по местима на којима се залихе налазе и по рачунополагачима. Пописна комисија стварно стање залиха утврђује бројањем, мерењем тежине и запремине, проценом и другим сличним поступцима и податке уноси у пописне листе. Према члану 9. Правилника, правно лице, односно предузетник који води сталну количинску и вредносну евиденцију о улазу и излазу имовине, као стање по попису на дан 31. децембра може да упише њено књиговодствено стање на тај дан, под условом да је у току године извршен попис имовине и да су вишкови и мањкови утврђени тим пописом прокњижени на основу одлуке надлежног органа правног лица, односно предузетника. Како се у пракси попис најчешће не обавља на дан биланса, већ на неки други датум који претходи или следи 31. 12, неопходно је све улазе и излазе из магацина робе унети у пописне листе на основу одговарајуће документације. Након уношење стварног стања утврђеног пописом и његовог свођења на дан 31. 12, у пописне листе уноси се књиговодствено стање, цене по којима се залихе робе воде у књиговодству, да би се након обрачуна вредности по попису и књиговодствене вредности утврдиле разлике и дали предлози за њихову ликвидацију. У посебне пописне листе уносе се залихе: ● исправне робе; ● оштећене или робе са грешком, за коју је потребно испитати да ли оштећења могу да се отклоне на терет произвођача у гарантном року или је потребно извршити свођење на нето продајну вредност; ● робе чији је рок истекао, за коју се предлаже отпис односно расходовање; ● робе чија је вредност умањења по другим основама, на пример услед неповољних кретања на тржишту; ● робе на путу или у иностранству, робе датe на чување, поправку и сл., која се пописује на основу пописних листи добијених од правних лица код којих се залихе налазе, а уколико пописне листе нису примљене до дана завршетка пописа, стварно стање утврђује се на основу веродостојне документације; ● туђе робе, при чему се један примерак ове пописне листе доставља власнику робе након завршетка пописа. Попис робе у промету на велико врши се по продајним објектима и лицима задуженим за залихе, као и по врстама робе. Попис робе у промету на мало врши се по сваком објекту у ком се роба налази множењем количине конкретног артикла са малопродајном ценом и сабирањем тако утврђених вредности свих артикала. Упоређивањем стања утврђеног пописом и књиговодственог стања може се добити разлика која представља вишак или мањак.

Попис залиха недовршене производње

Попис залиха готових производа Попис готових производа врши се по аналитичким рачунима, називу производа, шифри, бројевима радних налога и сл., као и по местима на којима се налазе, односно рачунополагачима. Пописом се обухватају укупне залихе готових производа, дакле: ● производи у магацину, односно складишту; ● производи на обради, доради и манипулацији; ● производи у продавници; ● производ на туђем складишту. Комисија за попис у посебне пописне листе уноси: ● готове производе одговарајућег квалитета; ● оштећене готове производе или производе са грешком, којима мора да се снизи цена; ● неупотребљиве готове производе за које се даје предлог за отпис, односно расходовање; ● застареле готове производе и готове производе чија је вредност на тржишту умањена услед недостатка тражње. На основу наведеног може да се закључи да Пописна комисија, поред осталих задатака, треба и да оцени очуваност квалитета залиха (поготово ако на залихама постоје исте врсте производа различитог квалитета, тј. класе), као и да утврди да ли је квалитет залиха умањен услед неадекватног чувања, истека рока трајања, некурентности на тржишту и сл. Посебне пописне листе такође се попуњавају за туђе готове производе примљене на обраду и дораду, као и за производе других правних лица на основу заједничког рада и остваривања заједничког прихода. По њиховом попуњавању, један примерак се доставља правним лицима и предузетницима чије су власништво. Пописне листе залиха готових производа немају прописану форму и садржину, тако да свако правно лице треба да их прилагоди типу и врсти производње којом се бави.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Комисија за попис уноси у пописне листе физички обим за сваку врсту недовршених производа, утврђен на месту где се залихе налазе, као и степен њихове довршености. Када су у питању појединачна и серијска производња које се реализују по радним налозима, утврђују се радни налози који нису комплетирани, а физички попис залиха спроводи се бројањем, мерењем, проценом на основу специфичне тежине или запремине у зависности од предмета пописа. При масовној производњи Пописна комисија, сачињена углавном од технички стручних лица, пописује залихе недовршене производње на основу прецизно утврђених норматива, процене спољашњег обима, различитих врста мерења, увида у пријемнице и другу документацију и сл. У пописне листе залиха недовршене производње уносе се и подаци о производима над којима је технолошки процес завршен, али није извршена провера њиховог квалитета и пријем у магацин готових производа. У посебне пописне листе уносе се недовршени производи: ● који дужи период стоје на лагеру, који су оштећени, чији квалитет не одговара нормативима или им је по било ком другом основу умањена вредност; ● чији је завршетак производног процеса обустављен; ● у су чију производњу укључена и средства других правних лица по основу заједничког пословања.

Попис залиха материјала Попис материјала врши се по аналитичким рачунима на којима се воде у књиговодству, као и по магацинима и рачунополагачима, односно магационерима. Пописна комисија пре почетка пописа добија пописне листе у којима су наведени само називи материјала и њихови номенклатурни бројеви. Стварно натурално стање залиха материјала Комисија за попис

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 22

утврђује бројањем и мерењем обима и тежине. У случају материјала који се лагерује у силосе, цистерне, танкере и сл., а поседују сопствене аутоматске мераче, у пописне листе уносе се подаци о тежини које покажу ти мерачи, док се у погледу материјала у неотвореним паковањима узимају подаци о количини који су наведени на самом паковању. Оштећене, застареле и све остале залихе чија је вредност умањена уносе се у посебне пописне листе. Такође, у посебне пописне листе уносе се и подаци о материјалу који се налази код других правних лица, на обради и доради, на путу и слично. Уколико правно лице не добије пописне листе ових залиха од правних лица код којих се оне налазе, попис се врши на основу веродостојне рачуноводствене документације, као што су отпремнице, уговори и слично. Уколико се код правног лица налази туђ материјал, Пописна комисија уноси податке о овим залихама у посебне пописне листе и након завршеног пописа један примерак шаље њиховим власницима. Приликом пописа материјала посебно је битно водити рачуна о материјалу који је требован и издат из магацина, а није утрошен нити је започета његова обрада у производном процесу. Овај материјал који је требован а није утрошен пописује се као залиха у магацину. Почетком наредне године за вредност тог материјала треба поново задужити класу 5 и одобрити рачун 101.

Попис залиха резервних делова Попис резервних делова врши се на потпуно исти начин као и у случају залиха материјала. Специфичности које могу да се појаве у вези са овим залихама односе се на следеће: ● Важнији и крупнији резервни делови, чији је процењени век употребе дужи од годину дана, а вредност већа од вредности дефинисане интерним актом правног лица као минимални критеријум за признавање основних средстава, рачуноводствено се евидентирају као некретнине, постројења и опрема и самим тим пописују на пописним листама основних средстава. ● Ситнији резервни делови, чији је рок употребе краћи од годину дана, а служе за инвестиционо одржавање основних средстава, евидентирају се као залиха и самим тим пописују у пописне листе за залихе.

Попис залиха алата и инвентара На рачуну 103 – Алат и инвентар – исказује се вредност залиха алата и инвентара који се у целини отписују у моменту давања на коришћење, као што су ситан инвентар, ауто-гуме и амбалажа, ако се у целини отписују у обрачунском периоду. Без обзира на то што је приликом стављања у употребу вредност алата и инвентара у пословним књигама сведена на нулу преко рачуна исправке вредности, ова имовина реално постоји у правном лицу и као таква обавезно се обухвата пописом. На посебном аналитичком рачуну конта 103 рачуноводствено се евидентира повратна амбалажа чији је процењени корисни век употребе краћи од 12 месеци, као што су гајбе, палете, стаклене флаше и сл. Повратна амбалажа чији је корисни век употребе дужи од годину дана, а вредност већа од доње вредносне границе за признавање основних средстава, дефинисане Правилником о рачуноводству и рачуноводственим политика правног лица, признаје се на рачуну 025 – Остале некретнине, постројења и опрема и пописује се заједно са основним средствима. Пописна комисија уноси у посебне пописне листе податке о залихама повратне амбалаже у магацину, повратне амбалаже у употреби и оштећене, поломљене, односно неупотребљиве повратне амбалаже. Повратна амбалажа дата купцима физичким лицима пописује се на основу веродостојне документације о продаји робе, односно готових производа, док се повратна амбалажа код других правних лица пописује на основу пописних листи добијених од тих правних лица.

Ауто-гуме чији је рок трајања краћи од годину дана, а набављене су одвојено од возила, евидентирају се као залихе на рачуну 103. Насупрот томе, гуме које су набављене заједно са возилом улазе у његову набавну вредност и књиже се на терет рачуна 023.

Попис готовине и готовинских еквивалената

Попис краткорочних потраживања и пласмана Према члану 12. Правилника, попис финансијских пласмана и потраживања врши се према стању у пословним књигама, под условом да је њихово усклађивање са дужницима и повериоцима извршено најмање једном годишње, као и да о томе постоји веродостојна исправа. Потраживања код којих је од рока за наплату прошао дужи временски период од оног дефинисаног интерним актом правног лица, уносе се у посебну пописну листу. У исту пописну листу уносе се и потраживања која су проценом дефинисана као вероватно ненаплатива, с обзиром на то да испуњавају остале услове за индиректан отпис у складу са општим актом правног лица. Наиме, свако правно лице и предузетник треба да утврди рачуноводствену политику у вези са признавањем, процењивањем и презентацијом краткорочних потраживања.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Комисију за попис готовине и готовинских еквивалената не треба да сачињавају лица која рукују, односно која су одговорна за исте. Такође, Комисију за попис ових средстава треба да чине стручна лица која могу да контролишу исправност документације. Попис готовинских еквивалената и готовине у благајни, хартија од вредности и страних средстава плаћања врши се бројањем према апоенима и уписивањем утврђених износа у посебне пописне листе. Готовина и хартије од вредности које се налазе на рачунима и депо рачунима пописују се на основу извода о стању тих средстава на дан пописа. Попис бонова за бензин, топли оброк и др. врши се по номиналној вредности означеној на њима. Када се бонови за бензин издају запосленима, том приликом задужују се запослени евидентирањем на рачуну 221. На дан биланса неутрошени бонови се правдају, односно враћају у благајну и као такви пописују. Међутим, ако се неутрошени бонови не врате у благајну, њихов попис ће се извршити у посебним пописним листама потраживања и обавеза. Предмет пописа су чекови који су примљени на наплату. Комисија сачињава пописну листу чекова који су достављени банци на наплату, али нису реализовани до дана биланса. На посебној пописној листи пописују се чекови који до дана биланса нису достављени банци на наплату. Попис чекова врши се по њиховој номиналној вредности.

Попис обавеза

На исти начин као што се врши попис потраживања врши се и попис обавеза. Свако правно лице, односно предузетник својим интерним актом треба да ближе уреди начин и рокове усаглашавања потраживања и обавеза. Попис обавеза се врши по аналитичким рачунима на којима се воде у књиговодству и према повериоцима, а посебне пописне листе формирају се за: ● обавезе садржане у хартијама од вредности, ● обавезе у динарима, ● обавезе у девизама, ● посебно обавезе за које не постоје уредне исправе. Обавезе исказане у страној валути, као и оне за које је уговорена валутна клаузула, као механизам заштите од ризика пописују се у предметној валути и у динарима. За утврђивање динарске противвредности обавеза у страној валути на дан биланса стања примењује се званични средњи курс НБС на дан 31. 12, док се за утврђивање динарске противвредности обавеза за које је уговорена валутна клаузула примењује уговорени курс уколико правно лице примењује МРС/МСФИ и МСФИ за МСП, односно званични средњи курс НБС уколико правно лице примењује Правилник за микро и друга правна лица.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Усаглашавање међусобних потраживања и обавеза треба да иницира поверилац тако што пре састављања финансијских извештаја дужнику доставља списак неплаћених рачуна са назначеним датумом на који се врши усаглашавање. Уколико се дужник слаже са стањем својих обавеза приказаним у примљеној исправи, исто потврђује својим потписом и печатом. Уколико то није случај, потребно је да дужник сачини писано образложење својих разлога за неслагање за сваки појединачни рачун који је споран и достави га повериоцу, након чега је поверилац дужан да испита узроке неслагања. Приликом пописа обавеза Комисија за попис проверава исправност рачуноводствене документације на основу које су признате ове билансне позиције и анализира њихову наплативост и застарелост, а затим на основу ових процена даје предлог за оприходовање обавеза које за то испуњавају услове. Поред тога, наведена комисија проверава исправност класификација према рочности на краткорочне и дугорочне обавезе. Застарелост обавеза одређује се према роковима прописаним првенствено Законом о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 45/89 – одлука УСЈ и 57/89, „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93, и „Сл. лист СЦГ”, бр. 1/2003 – Уставна повеља), али и другим законима који прописују рокове застарелости појединих потраживања. Законске одредбе о роковима застарелости јесу императивне и не могу да се мењају вољом страна. Неки од рокова застарелости које је неопходно имати у виду дати су у наредној табели:

Потраживање

Време потребно за застарелост

Општи рок застарелости

10 (десет) година

Повремена потраживања Право из кога проистичу

3 (три) године 5 (пет) година

Међусобна потраживања из уговора о промету робе и услуга

3 (три) године

Потраживање закупнине

3 (три) године

Потраживање накнаде штете Апсолутна застарелост

3 (три) године 5 (пет) година

Потраживања утврђена пред судом или другим надлежним органима (и она за која закон иначе предвиђа краћи рок застарелости)

10 (десет) година

Застарелост права на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања Апсолутна застарелост

5 (пет) година 10 (десет) година

Потраживања поверилаца по окончању ликвидације

3 (три) године

Сва новчана потраживања из радног односа

3 (три) године

Потраживања у области међународне купопродаје робе 24

4 (четири) године

Попис пореских обавеза

Попис ванбилансне евиденције Према члану 64. Правилника о Контном оквиру, на рачунима групе 88 – Ванбилансна актива – исказују се средства узета у оперативни лизинг (закуп), осим средстава узетих у финансијски лизинг, затим преузети производи и роба за заједничко пословање, комисиона роба, роба у консигнацији, материјал и роба примљена на обраду и дораду, као и дата јемства, гаранције и друга права и остала средства која нису у власништву правног лица и предузетника. У складу са чланом 2. Правилника, правно лице, односно предузетник код кога се налази имовина других правних лица, односно предузетника, дужно/ан је да ту имовину попише на посебним пописним листама, које доставља правном лицу, односно предузетнику власнику тих средстава. На основу добијених пописних листи власник имовине пореди књиговодствено и стварно стање и рачуноводствено евидентира пописом утврђене разлике у својим пословним књигама. Поред тога, власник обавештава правно лице код кога се имовина налази о извршеном усаглашавању стварног и књиговодственог стања, како би се књижења извршила и у ванбилансној евиденцији правног лица код кога се имовина налази. Приликом пописа консигнационе робе, имајући у виду да је иста под царинским надзором и да о њој евиденцију води и надлежна царинарница, потребно је да се стање утврђено пописом код консигнатора упореди са евиденцијом царинарнице. Дата јемства и гаранције пописују се прегледом закључених уговора о јемствима и гаранцијама и друге документације, поређењем те документације са подацима о издатим јемствима и гаранцијама добијеним од Удружења банака Србије – Кредитног бироа, као и на основу добијених ИОС-а пословних банака о исказаним ванбилансним ставкама.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Попис пореских обавеза и обавеза по основу такси и накнада према јединицама локалне самоуправе на дан биланса врши се сравњењем и усаглашавањем са Пореском управом и јединицама локалне самоуправе по основу других јавних прихода који су у њиховој надлежности. Активна временска разграничења односе се на трошкове плаћене у току пословне године, који се односе на наредну пословну годину, као и на приходе по основу којих су настали трошкови у текућој години, који нису фактурисани за текућу годину. У складу са Правилником о Контном оквиру, активна временска разграничења евидентирају се на рачунима групе 28 – Активна временска разграничења. Пасивна временска разграничења рачуноводствено се евидентирају на рачунима групе 49 – Пасивна временска разграничења, а односе се на унапред наплаћене, односно обрачунате приходе и трошкове текућег периода за које није примљена исправа или кад обавеза плаћања настаје у будућем периоду. Попис временских разграничења спроводи се испитивањем тачности и оправданости признавања у пословним књигама правног лица, увидом у рачуноводствену документацију која служи као основа њиховог књижења. Пописом временских разграничења не могу да се утврде мањкови и вишкови, већ само исправке које је потребно извршити на евидентираним временским разграничењима.

ПОПИС ИМОВИНЕ И ОБАВЕЗА ЗА 2018. ГОДИНУ КОД КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА И КЊИЖЕЊЕ ИНВЕНТУРНИХ ВИШКОВА И МАЊКОВА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

опис имовине и обавеза код корисника јавних средстава једна је од најважнијих припремних активности које претходе састављању финансијских извештаја код корисника буџетских средстава и корисника средстава организација обавезног социјалног осигурања. Посао у вези са наведеним пописом имовине и обавеза за поменута правна лица уређен је Правилником о начину и роковима вршења пописа имовине и обавеза корисника буџетских средстава Републике Србије и усклађивања књиговодственог стања са стварним стањем („Сл. гласник РС”, бр. 33/2015 – у даљем тексту: Правилник о попису). Из одредби Правилника о попису видљиво је да попису имовине и обавеза претходе одређене активности (члан 4. Правилника о попису), као и активности које следе након пописа (члан 12. Правилника о попису), па целокупни посао у вези са пописом може да се подели у четири фазе, и то: ● прва фаза је посао који претходи попису имовине и обавеза и припреми састављања финансијских извештаја, а у вези је са усклађивањем евиденције и стања главне књиге са дневником, као и помоћних књига и евиденција са главном књигом; ● друга фаза односи се на усаглашавање финансијских пласмана, потраживања и обавеза на дан састављања финансијског извештаја; ● трећа фаза подразумева извршавање пописа имовине и обавеза у складу са актом о образовању пописних комисија и планом рада комисија; ● четврта фаза представља састављање извештаја о извршеном попису, доношење акта о усвајању извештаја и његово достављање на књижење, ради усаглашавања књиговодственог стања са стварним стањем.

1. Усклађивање евиденција и стања главне књиге са дневником, као и помоћних књига и евиденција са главном књигом Директни и индиректни корисници буџетских средстава и корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање (у даљем тексту: вршиоци пописа) дужни су да попис и усклађивање, као и усаглашавање финансијске имовине и обавеза врше са стањем на дан 31. децембар године за коју се врши попис, што у овом случају значи на дан 31. децембар 2018. године. У наставку је дат термински план активности на попису имовине и обавеза за 2018. годину: Опис послова Акт о образовању Пописне комисије План рада за редован годишњи попис

Попис ненаплаћених потраживања

Термински план 2018.

решење или одлуку доноси директор или Управни одбор

најкасније до 1. децембра

саставља пописна комисија за коју се обавља попис и доставља га овлашћеном лицу вршиоца пописа

најкасније до 10. децембра

поверилац је дужан да достави попис ненаплаћених потраживања свом дужнику

2019.

најкасније до 25. јануара 2019. године

Опис послова

Термински план 2018.

2019.

Пописна комисија доставља Централној пописној комисији (уколико је иста образована), а ако није образована Централна пописна комисија, председник Пописне комисије доставља наведени извештај са предлогом решења овлашћеном лицу вршиоца пописа и интерној ревизији у истом року као и Централној пописној комисији

најкасније до 25. јануара 2019. године

Извештај о извршеном попису финансијске имовине и обавеза

најкасније до 15. фебруара 2019. године

Коначни извештај о извршеном попису

Централна пописна комисија сачињава Коначни извештај о извршеном попису са предлогом решења и доставља га овлашћеном лицу ради усвајања и одлучивања по утврђеним одступањима, као и интерној ревизији

најкасније до 15. фебруара 2019. године

2. Попис имовине и обавеза Сагласно члану 3. Правилника о попису, попис обухвата: ● нефинансијску имовину (у сталним средствима и залихама), ● финансијску имовину и обавезе у складу са правилником који прописује класификациони оквир и Контни план за буџетски систем, као и ● усклађивање књиговодственог са стварним стањем које је утврђено пописом. Имовина других правних субјеката која се у тренутку пописа, у складу са валидном документацијом, налази на коришћењу код вршиоца пописа, евидентира се на посебним пописним листама, које се достављају том правном субјекту. У складу са чланом 6. Правилника о попису, за годишњи попис имовине и обавеза овлашћено лице вршиоца пописа посебним актом (одлуком, решењем) образује потребан број пописних комисија. Актом о образовању Пописне комисије одређује се председник, заменик председника, чланови и заменици чланова Пописне комисије, који се бирају из редова запослених, утврђује се предмет пописа и рок за достављање извештаја о извршеном попису од стране сваке комисије појединачно. Овај акт (решење или одлука) доноси се најкасније до 1. децембра 2018. године и доставља се свим члановима конкретне пописне комисије. У случају образовања више пописних комисија, ради координације рада свих комисија може да се образује Централна пописна комисија, која координира рад свих пописних комисија, утврђује да ли су пописне комисије благовремено донеле план рада, утврђује да ли су пописне комисије на време започеле и завршиле попис и прати њихов рад у току пописа, утврђује да ли су извршене припреме за попис од стране свих учесника у обављању послова пописа и предузима друге радње неопходне за вршење пописа имовине и обавеза у складу са прописима. За тачност вршења пописа одговорна је Пописна комисија. Сходно члану 7. Правилника о попису, председник и чланови Пописне комисије и њихови заменици не могу бити лица која су одговорна за руковање имовином која се пописује и њихови непосредни руководиоци, као ни лица која воде аналитичку евиденцију те имовине.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Извештај о извршеном попису нефинансијске имовине

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

На основу члана 8. став 1. Правилника о попису, Пописна комисија је дужна да састави план рада по којем ће се вршити попис, који обавезно садржи све радње које ће се вршити пре и приликом пописа. За сваку радњу одређује се рок до којег треба да буде завршена. Рокови се планирају тако да се пописом обухвати период пописа са стањем на дан 31. децембар године за коју се врши попис. Међутим, у другим случајевима: ● ако је, на пример, попис обављен са стањем на дан 25. децембар текуће године, тј. 2018. године, Пописна комисија мора да утврди изведено стање имовине на дан 31. децембар године за коју се врши попис, односно за 2018. годину, што значи да вршилац пописа мора да обухвати све промене на имовини и обавезама које су предмет пописа, а настале су у интервалу од 25. 12. до 31. 12. године за коју се врши попис, тј. у току 2018. године; ● ако би, на пример, Пописна комисија утврдила да је рок за попис имовине и обавеза 10. јануар 2019. године, биле би изузете све промене које су настале од 31. 12. текуће године, тј. 2018. године, до 10. јануара наредне године, тј. 2019. године, када је извршен попис. План рада за годишњи попис доноси се најкасније до 10. децембра 2018. године и доставља се овлашћеном лицу вршиоца пописа. Један примерак плана рада сваке пописне комисије доставља се Централној пописној комисији, уколико је иста образована, као и интерној ревизији. Према члану 9. Правилника о попису, Пописној комисији се пре почетка пописа доставља пописна листа са уписаним подацима (номенклатурни број, назив и врста, јединица мере и евентуално неки други подаци, осим података о количини и вредности).

У складу са чланом 10. Правилника о попису, рад Пописне комисије обухвата: 1) утврђивање стварних количина имовине која се пописује, и то: бројањем, мерењем, проценом и сличним поступцима, ближим описивањем пописане имовине и уношењем тих података у пописне листе; 2) утврђивање стварног стања на основу пописних листа на пописним местима и том приликом сачињавају се два примерка пописних листа имовине, од којих се један примерак, потписан од стране Пописне комисије и лица које задужује имовину у датом простору, оставља на пописном месту као задужење за сталну имовину која се користи, а други примерак представља саставни део извештаја о попису; 3) евидентирање у пописне листе натуралних промена са стањем на дан 31. децембар године за коју се врши попис; 4) евидентирање оштећења имовине са уоченим примедбама; 5) достављање посебних пописних листа за имовину која се налази код других правних субјеката на основу веродостојне документације; 6) попис готовинских еквивалената и готовине у благајни, хартија од вредности и сталних средстава плаћања, који се врши бројањем према апоенима и уписивањем утврђених износа у посебне пописне листе, док се готовина и хартије од вредности које се налазе на рачунима и депо-рачунима пописују на основу извода са стањем тих средстава на дан 31. децембар године за коју се врши попис; 7) попис финансијске имовине и обавеза, који се врши према стању у пословним књигама; 8) састављање извештаја о извршеном попису.

На основу члана 11. Правилника о попису, Пописна комисија у сарадњи са одговарајућим стручним службама испитује и анализира утврђене вишкове и мањкове и узроке њиховог настајања, а по потреби узима и изјаве одговорних лица. Након извршеног пописа Пописна комисија сачињава извештај о извршеном попису, који обавезно садржи: ● стварно и књиговодствено стање имовине и обавеза; ● разлике између стварног стања утврђеног пописом и књиговодственог стања;

● предлог начина решавања утврђених разлика (мањкова и вишкова, начин надокнађивања мањкова и евидентирање вишкова, као и начин за решавање питања имовине која није више за употребу); ● примедбе и објашњења радника који рукују имовином, односно који су задужени материјалним и новчаним средствима (о утврђеним разликама) и ● друге примедбе и предлоге Пописне комисије у вези са пописом, уз који се прилаже пописна листа и документација која је служила за састављање пописне листе.

3. Разматрање извештаја о извршеном попису и доношење акта о усвајању извештаја о извршеном попису

4. Примери књижења резултата пописа На основу донете Одлуке о усвајању Извештаја о попису у наставку ће уследити приказ примера извода из Одлуке о усвајању Извештаја о попису и поступке спровођења, односно књижења донетих одлука.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Сходно члану 12. Правилника о попису: 1) Извештај о извршеном попису нефинансијске имовине Пописна комисија доставља Централној пописној комисији (уколико је иста образована) најкасније до 25. јануара 2019. године; 2) Извештај о извршеном попису финансијске имовине и обавеза Пописна комисија доставља Централној пописној комисији (уколико је иста образована) најкасније до 15. фебруара 2019. године. Уколико није образована Централна пописна комисија, председник Пописне комисије доставља Извештај о извршеном попису са предлогом решења овлашћеном лицу вршиоца пописа и интерној ревизији за нефинансијску имовину најкасније до 25. јануара 2019. године, односно Извештај о извршеном попису финансијске имовине и обавеза најкасније до 15. фебруара 2019. године. Коначни извештај о извршеном попису са предлогом решења Централна пописна комисија доставља најкасније до 25. фебруара 2019. године овлашћеном лицу ради усвајања и одлучивања по утврђеним одступањима, као и интерној ревизији. У складу са чланом 13. Правилника о попису, овлашћено лице вршиоца пописа (орган – директор или Управни одбор) разматра Извештај о извршеном попису и доноси акт о његовом усвајању. Извештај о извршеном попису и акт о усвајању наведеног извештаја достављају се на књижење ради усаглашавања књиговодственог стања са стварним стањем.

4.1. Извод из Одлуке о усвајању Извештаја о попису, са књижењима Управни одбор корисника јавних средстава (у даљем тексту: КЈС) донео је Одлуку о усвајању Извештаја о попису, којом се: ● прихвата Извештај Централне пописне комисије о стању имовине и обавеза (према приложеним пописним листама, сугестијама и напоменама посебних пописних комисија) као стварно стање имовине и обавеза КЈС-а на дан 31. 12. 2018. године; ● прихвата документовани предлог Централне пописне комисије о начину терећења и евидентирања утврђених мањкова и вишкова на имовини; ● даје налог одговорном лицу, односно правној и рачуноводственој служби КЈС-а за поступања у вези са установљеним вишковима и мањковима на имовини, који су дати у наставку. УСТАНОВЉЕНИ МАЊАК ОПРЕМЕ (једног рачунара) ставља се на терет запосленог који је био задужен за ту опрему: а) Према књиговодственој евиденцији набавна вредност рачунара износи 10.000,00 динара, исправка вредности износи 4.000,00 динара, а садашња вредност износи 6.000,00 динара.

б) Комисија је утврдила да је цена коштања овог добра у моменту промета (у коју није укључен ПДВ) 8.000,00 динара, па укупан мањак који пада на терет запосленог износи 8.800,00 динара (цена коштања 8.000,00 + 800,00 обрачунати ПДВ). в) Запослени је током 2018. године укупан износ задужења по основу мањка уплатио на текући рачун КЈС-а.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Књижење 31. 12. 2018. године Конто

Ред. бр

дугује

потражује

3431131

011228

122144

291312

291919

Назив субаналитичког конта

Износ дугује

потражује

6.000.00

6.000,00

8.800,00

Обрачуната ненаплаћена примања из продаје нефинансијске имовине

8.000,00

Остала пасивна временска разграничења

800,00

4 Друге промене у обиму опреме Друге промене у обиму административне опреме Потраживања по основу мањкова

- евиденција на основу Одлуке о попису по основу мањка опреме (промене у обиму и потраживање од запосленог)

Књижење 1. 1. 2019. године, при отварању почетног стања Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

011228

ОПИС 4 Друге промене у обиму административне опреме

341131

Износ дугује

потражује

6.000,00

Друге промене у обиму

6.000,00

311112

Опрема

6.000,00

011229

Исправка вредности административне опреме

4.000,00

011222

Рачунарска опрема

10.000,00

- пренос промена у обиму из претходне (2018) године на одговарајућа субаналитичка конта имовине

Књижење на дан доношења Одлуке о усвајању Извештаја о попису под 31. 12. 2018. г. Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

291919

4 Остала пасивна временска разграничења

245242

ОПИС

Износ дугује

потражује

800,00

Обавезе за порез на додату вредност по издатим фактурама по посебној стопи (осим примљених аванса)

- евиденција пореза на додату вредност на дан Одлуке о усвајању Извештаја о попису

800,00

Књижење када запослени измири своју обавезу (током 2019. године) Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

121112

122144

Износ

Назив субаналитичког конта 4

дугује

потражује

Текући рачуни

8.800,00

Потраживања по основу мањкова

8.800,00

- евиденција уплате запосленог одговорног за настали мањак (извод Управе за трезор) 2.

291312

812121

Обрачуната ненаплаћена примања из продаје нефинансијске имовине

8.000,00

Примања од продаје покретних ствари у корист нивоа Републике

8.000,00

- евиденција примања од нефинансијске имовине по основу мањка на терет запосленог

УТВРЂЕНИ ВИШАК ОПРЕМЕ (једна рачунска машина) треба евидентирати у корист КЈС-а: На основу прикупљених информација (од званичног заступника и сервисера нове и продавца половне опреме) у вези са, пописом установљеним, вишком једне рачунске машине марке „оливети” Комисија је записнички констатовала да рачунска машина има следеће вредности: набавна вредност 5.000,00 динара, отписана вредност 3.000,00 динара, садашња вредност 2.000,00 динара. ● Приликом добијања процене набавне вредности опреме од стране званичног заступника и сервисера нове и продавца половне опреме Комисија је добила релевантну процену старости опреме и на основу те процене једино је могла да израчуна одговарајућу амортизацију сходно одредбама Правилника о номенклатури нематеријалних улагања и основних средстава са стопама амортизације, па је самим тим добила садашњу вредност опреме. ●

Ред. бр. 1

Конто дугује

потражује

2 011228

Назив субаналитичког конта

Износ дугује

4 5 1. Друге промене у обиму административне опреме 2.000,00 341131 Друге промене у обиму опреме - евиденција по Одлуци о попису по основу вишка опреме (промене у обиму)

потражује 6 2.000,00

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Књижење 31. 12. 2018. године

Књижење 1. 1. 2019. године, при отварању почетног стања Ред. бр. 1

Конто дугује

потражује

2 341131

3 011228

Назив субаналитичког конта

Износ дугује

потражује

4 5 6 1. Друге промене у обиму опреме 2.000,00 Друге промене у обиму административне опреме 2.000,00 011221 Канцеларијска опрема 5.000,00 011229 Исправка вредности административне опреме 3.000,00 311112 Опрема 2.000,00 - пренос промена у обиму из претходне (2018) године на одговарајућа субаналитичка конта имовине

ИЗВРШИТИ ОТПИС ПОТРАЖИВАЊА ОД ДУЖНИКА На основу веродостојне документације, као саставног дела пописа обавеза и потраживања, прихвата се предлог Комисије да се изврши директан отпис потраживања од купца Н. Н. због стварне (документоване и доказиве) немогућности наплате, сходно одредбама релевантних прописа. Према стању из пословних књига, стање на одговарајућим субаналитичким контима потраживања, односно пасивних временских ограничења – за купца Н. Н. износи 50.000,00 динара. Књижење 31. 12. 2018. године Конто Ред. Назив субаналитичког конта бр. дугује потражује 1 2 3 4 1. 291311 Обрачунати ненаплаћени приходи 122111 Потраживања од купаца - евиденција по Одлуци о попису по основу отписа потраживања

Износ дугује потражује 5 6 50.000,00 50.000,00

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ИЗВРШИТИ ОТПИС ДУГОВАЊА ПРЕМА ПОВЕРИОЦИМА На основу веродостојне документације, као саставног дела пописа обавеза и потраживања, прихвата се предлог Комисије да се изврши директан отпис дуговања добављачу А. А. због застарелости, сходно одредбама релевантних прописа. Према стању из пословних књига, стање на одговарајућим субаналитичким контима обавеза, односно активних временских ограничења – за добављача А. А. износи 30.000,00. Књижење 31. 12. 2018. године Конто Ред. Назив субаналитичког конта бр. дугује потражује 1 2 3 4 1. 252111 Добављачи у земљи 131211 Обрачунати неплаћени расходи - евиденција на основу Одлуке о попису по основу отписа дуговања

Износ дугује потражује 5 6 30.000,00 30.000,00

ИЗВРШИТИ ЕВИДЕНЦИЈУ УТВРЂЕНОГ ВИШКА ГОТОВОГ НОВЦА у благајни Комисија је током пописа утврдила вишак готовог новца у благајни КЈС-а у износу од 100,00 динара, који је истог дана 31. 12. 2018. године, сходно одредбама Правилника о начину и поступку обављања платног промета у оквиру консолидованог рачуна трезора („Сл. гласник РС”, бр. 96/2017), уплаћен на одговарајући подрачун код Управе за трезор. Вишак готовог новца у благајни треба третирати као мешовити и неодређени приход КЈС-а, а због минималног износа новца против благајника не треба покретати дисциплински поступак. Књижење 31. 12. 2018. године

Конто Ред. Назив субаналитичког конта бр. дугује потражује 1 2 3 4 1. 121311 Главна благајна 745121 Остали приходи буџета Републике - евиденција по Одлуци о попису по основу вишка новца у благајни 2. 121113 Прелазни рачун 121311 Главна благајна - евиденција према налогу за пренос новца на текући рачун 2a 121112 Текући рачуни 121113 Прелазни рачун - евиденција према изводу Управе за трезор

дугује 5 100,00

Износ потражује 6 100,00

100,00

ИЗВРШИТИ ЕВИДЕНЦИЈУ УТВРЂЕНОГ МАЊКА ГОТОВОГ НОВЦА у благајни и ПОТРАЖИВАЊА ОД ЗАПОСЛЕНОГ као одговорног лица за утврђени мањак. Комисија је утврдила мањак готовог новца у благајни КЈС-а у износу од 5.000,00 динара. Осим одговарајуће евиденције установљеног мањка у благајни, потребно је да се, на основу изјаве благајника, изда решење о утврђивању обавезе благајника да надокнади мањак у целокупном износу утврђеног мањка. У 2019. години запослени је, према решењу надлежног органа, уплатио на текући рачун КЈС-а 5.000,00 динара, на име обавеза за утврђени мањак у благајни. Књижење 31. 12. 2018. године Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

421919

121311

Назив субаналитичког конта 4 Остали непоменути трошкови Главна благајна

Износ дугује

потражује

5.000,00

- евиденција према Одлуци о попису по основу мањка новца у благајни 1a

291919

Потраживања по основу мањкова Остала пасивна временска разграничења

- евиденција према Одлуци о попису по основу потраживања од запослених

Књижење у 2019. години, када је запослени уплатио дуговани износ Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

121112

745121

Назив субаналитичког конта 4 Текући рачуни Остали приходи буџета Републике

Износ дугује

потражује

5.000,00

- евиденција према изводу Управе за трезор 1a

291919

122144

Остала пасивна временска разграничења Потраживања по основу мањкова

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

122144

- евиденција измиреног потраживања према Одлуци о попису

Коментар: У вези са претходно изнетим важно је напоменути да обавеза обрачуна и плаћања ПДВ-а, који је настао у вези са установљеним расходом и прометом отписаних основних средстава, настаје у моменту промета, односно усвајањем одлуке о попису и продајом – прометом тих основних средстава, а то је каснији период од периода обављања пописа. Такође треба указати и на чињеницу да је одредбом члана 4. став 1. Уредбе о количини расхода (кало, растур, квар и лом) на који се не плаћа порез на додату вредност прописано да се ПДВ не плаћа на расход до количине утврђене Нормативом за утврђивање расхода на који се не плаћа ПДВ, који је одштампан уз ову уредбу и чини њен саставни део. Како су поменутим Нормативом расхода обухваћена само нека добра, односно само неке делатности за добра која нису обухваћена Нормативом расхода, количина расхода утврђује се према нормативу обвезника ако надлежни порески орган у поступку одобравања норматива не утврди другу количину.

ПОДСЕТНИК ЗА ПОРЕСКИ ТРЕТМАН ПОКЛОНА ЗА НОВУ ГОДИНУ И БОЖИЋ 1. Основ за давање поклона

члану 119. став 2. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005… и 113/2017) утврђено је да деци запосленог старости до 15 година живота послодавац може да обезбеди поклон за Божић и Нову годину у вредности до неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

2. Пореско ослобођење по основу поклона за празник

Сходно члану 18. став 1. тачка 6) Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 24/2001… и 113/2017 – у даљем тексту: Закон о порезу), поклони деци запослених, старости до 15 година, поводом Нове године и Божића имају следећи порески третман: 1) на вредност поклона до 9.592 динара за 2018. годину (до 31. 1. 2019. године), по једном детету, не плаћају се никакве пореске обавезе; 2) на вредност поклона преко 9.592 динара за 2018. годину, по једном детету, ова исплата има карактер зараде. Такође и: 3) када се поклон додељује деци старијој од 15 година – карактер зараде има цео износ вредности поклона. У смислу наведених одредби треба разумети да се неопорезиви износ од 9.592 динара односи и на новчане и на робне поклоне.

3. Могућности исплате/давања поводом новогодишњих и божићних празника деци запослених код корисника јавних средстава Приликом исплата/давања поводом новогодишњих и божићних празника у јавном сектору утврђена су ограничења прописана одредбама о извршењу републичког буџета за 2018. годину. Наиме, према члану 17. ст. 1. Закона о буџету Републике Србије за 2018. годину („Сл. гласник РС”, бр. 113/2017): ● у буџетској 2017. години неће се вршити обрачун и исплата божићних, годишњих и других врста награда и бонуса, предвиђених посебним и појединачним колективним уговорима и другим актима, за директне и индиректне кориснике буџетских средстава Републике Србије, буџета локалне власти и кориснике средстава организација за обавезно социјално осигурање. Из наведеног следи да на крају 2018. године нема могућности за исплату новогодишњих и божићних награда, односно давања поклона деци запослених и запосленима у јавном сектору, односно код буџетских корисника (државни органи, органи покрајинске аутономије, органи јединица локалне самоуправе и јавне службе). Дакле, не смеју да се одобравају финансијска средства из буџета Републике Србије за доделу новогодишњих пакетића, али наведене исплате/ давања деци запослених код корисника јавних средстава свакако могу да се врше из сопствених прихода (у складу са актом послодавца), као и из средстава синдиката. У посебном случају, ако су таква средства планирана за одређене послодавце у буџету, деци запослених до 15 година старости могу да се дају поклони до неопорезивог износа, односно, у оваквом случају право на доделу поклона за Нову годину и Божић за децу запослених у државним органима, органима покрајинске аутономије, органима јединице локалне самоуправе и јавним службама може да се оствари ако су средства за ту сврху планирана у буџету.

4. Исплате/давања поводом новогодишњих и божићних празника деци запослених у јавним предузећима Јавна предузећа имају своје годишње програме пословања, којима могу да се планирају средства за поклоне деци запослених поводом Нове године и Божића, ако такав програм одобри оснивач предузећа. У том смислу послодавац може да, ако је планирао средства, деци запослених до 15 година старости обезбеди поклон за Нову годину или Божић до неопорезивог износа.

5. Поклони лицима која нису у радном односу код послодавца У посебном случају послодавац може да врши додељивање новогодишњих поклона и лицима која нису у радном односу код њега (деца бивших запослених или пословних партнера, пензионисани радници). Поклони (робни или новчани) овим лицима имају карактер других прихода, а опорезују се у складу са чланом 85. тачка 11) Закона о порезу, којим је прописано да се приходима сматрају и награде, новчане помоћи и друга давања физичким лицима која нису запослена код исплатиоца, која по својој природи чине доходак физичких лица, у износу преко 12.746 динара годишње, остварено од једног исплатиоца (до 31. 1. 2019). Основица пореза приликом ових давања добија се када се нето износ исплате у новцу или малопродајна цена (са ПДВ-ом) поклона умањи за неопорезив износ од 12.746 динара, па се тако добијена разлика преводи у бруто износ дељењем са коефицијентом 0,80 (нема нормираних трошкова). Новогодишњи поклон-пакети деци запослених могу да се обезбеђују и из средстава синдиката и то у облику робних поклона или давањем у новцу. При томе: 1) ако се Новогодишњи или Божићни поклони деци запослених обезбеђују из средстава синдикалне чланарине, било у роби било у новцу, такво давање у целости не подлеже обавези плаћања пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање, без обзира на висину вредности поклона, с обзиром на то да се синдикална чланарина плаћа из зараде запосленог из које је претходно плаћен порез и доприноси за обавезно социјално осигурање; 2) ако се поклони деци запослених (било у новцу било у роби) дају из средстава синдиката која нису остварена из чланарине запослених, већ из других извора које је синдикат стекао мимо синдикалне чланарине (пренос са рачуна послодавца, издвајањем по завршном рачуну и сл.), такав облик давања поклона преко неопорезивог износа подлеже обавези плаћања пореза и доприноса на зараде, па је, практично, у овом случају карактер тих давања исти као да су остварена са рачуна послодавца.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

6. Давање новогодишњих поклона из средстава синдиката

7. Организовање новогодишњих прослава и ангажовање естрадних уметника 7.1. Закуп представе за децу запослених За децу својих запослених послодавац може да закупи термин једне представе или да купи улазнице за новогодишњу представу уз остале посетиоце. Сматра се да послодавац у овом случају, осим обавезе плаћања представе, односно улазница за представу, нема других фискалних издатака, односно оваква давања имају карактер трошкова послодавца.

7.2. Организовање свечаног ручка или вечере поводом Нове године за запослене, пословне партнере или пензионере Ако послодавац организује свечани ручак или вечеру за своје запослене, пословне партнере или пензионере поводом новогодишњих празника, трошкови угоститељских услуга имају карактер трошкова репрезентације. Овакав став је заузело Министарство финансија и економије у мишљењу број 414-00-118/2002-04 од 22. априла 2002. године, које гласи: „Трошкови по основу угоститељских услуга поводом прослава, односно обележавања јубилеја или других значајних датума предузећа, односно државних и републичких празника (ручак

или вечера за запослене, пензионере, пословне партнере), према нашем мишљењу могу имати карактер трошкова репрезентације ако је то уређено одговарајућим општим актом у складу са рачуноводственим прописима. Подразумева се да се издаци по том основу морају учинити веродостојним и неспорним. Као такви, издаци по том основу не представљају зараду, односно друго примање запосленог и не подлежу плаћању пореза на доходак грађана.”

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

7.3. Порески третман организовања новогодишњег програма, уз ангажовање извођача 7.3.1. Порески аспект ангажовања самосталног уметника У случају када послодавац за новогодишњу прославу ангажује појединца са статусом самосталног уметника, који то звање има у складу са Законом о култури („Сл. гласник РС”, бр. 72/2009, 13/2016 и 30/2016 – испр.), исплата се врши на основу ауторског уговора са њим. Статус „самосталног уметника” ово лице доказује уверењем издатим од стране репрезентативног удружења у култури. С обзиром на свој статус, поменуто лице самостално плаћа своје доприносе за социјално осигурање по решењу Пореске управе, тако да послодавац за услуге самосталног уметника плаћа само порез. На исплату за услуге самосталног уметника плаћа се само порез по стопи од 20% по умањењу за нормиране трошкове од 43 или 34% (зависно од врсте ауторског дела, члан 56. Закона о порезу). Послодавац са овим лицем може да уговори накнаду у бруто или нето износу. Ако је са самосталним уметником уговорена нето накнада, мора да се изврши њено превођење у бруто износ ради обрачуна пореза. Ово превођење врши се применом коефицијента 1,128668171 ако је пореска олакшица 43%, односно 1,152073732 ако је пореска олакшица 34%. 7.3.2. Порески аспект ангажовања лица које нема статус самосталног уметника Ако послодавац ангажује лице које није самостални уметник, пореске обавезе које ће платити по уговору са њим зависе од тога да ли је наведено лице осигурано по другом основу. Конкретно: 1) Ако лице ангажовано за новогодишњу приредбу није осигурано по другом основу, на накнаду коју уговори са њим послодавац плаћа: ● порез по стопи од 20% по умањењу нормираних трошкова; ● допринос за пензијско и инвалидско осигурање по стопи од 26%; ● допринос за здравствено осигурање по стопи од 10,30%. Уколико је са овим извођачем уговорена нето накнада, превођење у бруто износ врши се применом коефицијента 1,47255887 ако је пореска олакшица 43%, односно 1,59129245 ако је пореска олакшица 34%. 2) Ако је лице ангажовано за новогодишњу приредбу осигурано по другом основу, на накнаду коју уговори са њим послодавац плаћа: ● порез по стопи од 20% по умањењу нормираних трошкова; ● допринос за пензијско и инвалидско осигурање по стопи од 26%. Уколико је са овим извођачем уговорена нето накнада, утврђени нето износ преводи се у бруто износ применом коефицијента 1,35538086 ако је пореска олакшица 43%, односно 1,43595635 ако је пореска олакшица 34%.

8. Поклони запосленима из средстава послодавца

Послодавац својим општим актом, односно уговором о раду, на основу члана 120. тачка 4. Закона о раду, може да пропише давање поклона својим запосленима поводом Нове године или Божића, у новцу или у роби. Таква давања имају карактер зараде (и када се дају производи из сопственог производног асортимана) у складу са чланом 105. став 3. истог закона, што значи да се ова исплата прикључује заради, уз обрачун пореза и доприноса и подношење образаца ППП-ПД.

ОБАВЉАЊЕ УГОСТИТЕЉСКЕ ДЕЛАТНОСТИ – ПРИМЕНА ПДВ-А, ПОСЛОВНЕ КЊИГЕ И ЕВИДЕНТИРАЊЕ ПРОМЕТА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

бављање угоститељске делатности регулисано је Законом о туризму („Сл. гласник РС”, бр. 36/2009, 88/2010, 99/2011 – други закон, 93/2012 и 84/2015 – у даљем тексту: Закон), као и: ● Уредбом о висини и врсти трошкова у поступку разврставања угоститељских објеката у категорије у зависности од њихове врсте, подврсте и величине („Сл. гласник РС”, бр. 69/2011); ● Уредбом о условима које мора да испуњава здравствена установа за пружање угоститељских услуга трећим лицима („Сл. гласник РС”, бр. 18/2012); ● Правилником о стандардима за категоризацију угоститељских објеката за смештај („Сл. гласник РС”, бр. 41/2010 и 103/2010); ● Правилником о условима и начину обављања угоститељске делатности, начину пружања угоститељских услуга, разврставању угоститељских објеката и минимално техничким условима за уређење и опремање угоститељских објеката („Сл. гласник РС”, бр. 48/2012 и 58/2016); ● Правилником о облику, садржини и начину вођења евиденције гостију у угоститељском објекту за смештај („Сл. гласник РС”, бр. 96/2009). Закон дефинише да је угоститељска делатност пружање услуга смештаја, припремање и услуживање хране, пића и напитака, као и припремање и достављање хране корисницима за потрошњу на другом месту, а угоститељ је привредно друштво, предузетник, друго правно лице или огранак страног правног лица или физичко лице које обавља угоститељску делатност под условима прописаним овим законом. Уредбом о класификацији делатности („Сл. гласник РС”, бр. 54/2010) угоститељска делатност је разврстана у Сектор И – Услуге смештаја и исхране, а обављање угоститељске делатности дефинисано је чл. од 59. до 79. Закона. Правилником о условима и начину обављања угоститељске делатности, начину пружања угоститељских услуга, разврставању угоститељских објеката и минимално техничким условима за уређење и опремање угоститељских објеката (у даљем тексту: Правилник о обављању угоститељске делатности) прописани су услови и начин обављања угоститељске делатности, начин пружања угоститељских услуга, разврставање угоститељских објеката, минимални технички услови за уређење и опремање угоститељских објеката у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у угоститељском објекту и ван угоститељског објекта, у покретном објекту, у домаћој радиности и у сеоском туристичком домаћинству.

1. Обављање угоститељске делатности Како је већ речено, угоститељ обавља делатност пружања услуга смештаја, припремања и услуживања хране, пића и напитака, у складу са овим законом и прописима донетим на основу овог закона, па, сходно томе, ову делатност може да обавља привредно друштво, друго правно лице, предузетник (осим у периоду прекида пословања), огранак страног правног лица, ако је регистровано у одговарајућем регистру. Поједине угоститељске услуге може да пружа и физичко лице, под условима прописаним Законом и прописима донетим на основу овог закона. Услуге смештаја и исхране трећим лицима може да пружа и правно лице које има одмаралишта, домове или друге објекте за пружање услуга смештаја и исхране својим запосленима, такође на начин прописан овим законом и прописима донетим на основу њега. Услуге смештаја могу да се пружају у просторији и на отвореном. Услуге исхране и пића могу да се пружају: ● услуживањем у просторији и услуживањем на отвореном простору; ● услуживањем на угоститељски начин (врши се у посуђу, са прибором за јело, а храна и пиће најчешће се конзумирају за столом) и услуживањем преко пулта или шалтера; ● самоуслуживањем.

Према одредбама члана 61. Закона, обављањем угоститељске делатности не сматра се: пружање услуга смештаја и исхране запосленима и корисницима у одмаралиштима, установама друштвене бриге о деци, старим лицима, ученицима и студентима, здравственим, социјалним, образовноваспитним и другим сличним установама, ако услуге пружају лица запослена у тим установама; ● пружање услуга исхране и пића запосленима у сопственим просторијама у току процеса рада у привредним субјектима, установама, државним органима и другим организацијама, ако услуге пружају лица запослена у тим привредним субјектима, установама, органима и организацијама. Објекти односно просторије, уређаји и опрема, као и лица која пружају наведене услуге, морају да испуњавају санитарно-хигијенске и здравствене услове прописане за угоститељски објекат, у делу објекта у коме се те услуге пружају. Пружање угоститељских услуга одређеним групама корисника (у оквиру спортских клубова, струковних и других удружења и сл.) мора да се врши само у складу са овим законом и прописима донетим у складу са њим. Ради обављања угоститељске делатности, према одредбама члана 62. Закона, угоститељ је дужан да: ● на улазу у угоститељски објекат видно истакне пословно име и седиште, назив и врсту угоститељског објекта према претежној врсти услуга које се у њему пружају, као и радно време и да се у свом пословању придржава прописаног радног времена; ● на улазу у угоститељски објекат видно истакне ознаку категорије, односно посебног стандарда који се у њему пружа, утврђеног решењем министра односно надлежног органа јединице локалне самоуправе; ● евидентира се у Регистру туризма и да у сваком пословном простору, односно месту пословања у ком обавља угоститељску делатност, држи решење о упису у одговарајући регистар и уверење о евидентирању у Регистру туризма; ● у угоститељском објекту одржава просторије и опрему и пружа услуге према прописаним минимално техничким и санитарно-хигијенским условима, као и стандардима за врсту објекта у којој обавља делатност и за категорију која му је одређена решењем министра, односно надлежног органа јединице локалне самоуправе; ● истакне цене смештаја, пансиона и полупансиона, износ боравишне таксе у свакој соби и на рецепцији, као и да истакне цене хране, пића и напитака у ценовницима који морају бити доступни корисницима услуга у довољном броју примерака и на сваком месту где се корисници услужују; ● за сваку пружену услугу изда прописани рачун; ● утврди нормативе хране и пића које услужује и на захтев корисника услуга омогући увид у те нормативе, као и да услуге пружа у одговарајућој количини и према тим нормативима; ● у угоститељском објекту за смештај води евиденцију гостију дневно и уредно на прописан начин; ● утврди кућни ред у свим објектима за смештај и истакне га на рецепцији, као и да изводе из кућног реда истакне у свим смештајним јединицама; ● за угоститељски објекат обезбеди прописане услове у погледу уређаја и опреме за одвођење дима, паре и мириса и других непријатних емисија, ради спречавања њиховог ширења у околину; ● за угоститељски објекат у којем се емитује музика или изводи забавни програм обезбеди прописане услове у погледу уређења и опремања, ради обезбеђења заштите од буке; ● за угоститељски објекат који се налази у стамбеној згради обезбеди техничке и друге прописане услове, у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у том угоститељском објекту; ● обавља делатност са пажњом доброг привредника. Важно је напоменути да је Скупштина Привредне коморе Србије донела Посебне узансе у туризму („Сл. гласник РС”, бр. 33/2001), из којих детаљније могу да се сагледају сва права и обавезе угоститеља, правила понашања и поступања и др.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

●

2. Примена ПДВ-а у обављању угоститељске делатности Опорезивање промета у угоститељству врши се у складу са Законом о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004… и 30/2018 – у даљем тексту: Закон о ПДВ) и подзаконским актима донетим на основу њега, па сходно томе треба знати шта може бити предмет опорезивања, шта чини пореску основицу, која пореска стопа се примењује и др.

2.1. Предмет опорезивања ПДВ-ом

2.2. Место и време промета услуга у угоститељству (чл. 12. и 15. Закона о ПДВ-у) а) Местом промета услуга смештаја сматра се место у којем се налази објекат у којем се пружају ове услуге, односно, сходно члану 12. став 6. тачка 1) Закона о ПДВ-у, местом промета услуга у вези са непокретностима сматра се место у којем се налази непокретност. Које су то услуге – дефинисано је Правилником о утврђивању услуга у вези са непокретностима за сврху одређивања места промета услуга, у смислу Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, број 21/2017) који је у примени од 1. 4. 2017. године. У члану 2. прописано је да се услугама у вези са непокретностима сматрају само оне услуге које су непосредно повезане са непокретностима. Према одредби става 2. истог члана Правилника, сматра се да су услуге непосредно повезане са непокретностима ако се пружају помоћу непокретности у смислу да је непокретност кључна и нужна за пружање услуге и ако се пружају на непокретности или су усмерене ка непокретности, а за циљ имају промену која се односи на непокретност (правну или физичку). Одредбом члана 3. став 1. тачка 11) овог правилника прописано је да се услугама из члана 2. овог правилника сматрају услуге смештаја у хотелима, мотелима, камповима и другим угоститељским објектима за смештај. б) Место промета услуга предаје јела и пића за конзумацију на лицу места јесте, сходно члану 12. став 6. тачка 4) подтачка (5) Закона, место где је услуга стварно и пружена. Шта се подразумева под тим услугама, ближе је уређено Правилником о утврђивању услуга предаје јела и

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

У угоститељској делатности предмет опорезивања ПДВ-ом су услуге смештаја, као и услуге припремања и услуживања хране и пића у угоститељским објектима. Када је у питању промет јела и пића, у зависности од начина, односно места конзумирања зависи и да ли ће тај промет имати третман промета услуга или промета добара, па је неопходно да се прецизира када се сматра да је извршен промет услуга, а када промет добара. а) Промет услуга у угоститељству Према одредби члана 5. став 3. тачка 5) Закона о ПДВ-у, прометом услуга, у смислу овог закона, сматра се предаја јела и пића за конзумацију на лицу места. Како би се продаја јела и пића сматрала прометом услуга, неопходно је да се иста конзумирају на лицу места, тј. у угоститељском објекту, односно објекту који је просторно везан за угоститељски објекат или је у непосредној близини истог (нпр. башта, тераса и сл.). Прометом услуга сматрају се и услуге смештаја, као и све друге услуге које се у оквиру угоститељске делатности пружају гостима и посебно наплаћују (нпр. прање и пеглање одеће, издавање соба за дневни боравак, боравак кућних љубимаца, издавање простора у закуп на краћи или дужи временски период). б) Промет добара у угоститељству је: ● припремање и послуживање хране на основу уговорних аранжмана са потрошачима и на локацији назначеној од стране потрошача, и то за одређене прилике – кетеринг (шифра делатности 56.21); ● припремање и достављање хране на основу уговорних аранжмана с потрошачима за одређени период, нпр. за предузећа која се баве саобраћајем; на основу концесије – у спортским и сличним објектима; пословање кантина и кафетерија (нпр. у фабрикама, установама, болницама или школама) на основу уговора (шифра делатности 56.29). Поред наведеног, у угоститељским објектима могу да се продају и друга добра (цигарете, сувенири и сл.).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 40

пића за конзумацију на лицу места за сврху одређивања места промета услуга, у смислу Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 21/2017 и 41/2017), који је такође у примени од 1. 4. 2017. године. Према одредбама члана 2. овог правилника, услугама предаје јела и пића за конзумацију на лицу места, у смислу члана 12. став 6. тачка 4) подтачка (5) Закона, сматрају се услуге предаје припремљене или неприпремљене хране, пића или хране и пића за људску потрошњу, уз додатне услуге које омогућавају њихову тренутну потрошњу (сервирање, послуживање и др.), независно од тога да ли се конзумација врши у угоститељском објекту у којем је храна припремљена, у угоститељском објекту у којем храна није припремљена, у пословном или стамбеном простору примаоца услуга или на другом месту. Ставом 2. истог члана овог правилника прописано је да се предаја хране, пића или хране и пића, са или без превоза, али без додатних услуга које омогућавају њихову тренутну потрошњу, не сматра услугом предаје јела и пића за конзумацију на лицу места из става 1. овог члана, већ се сматра испоруком добара. в) Време промета услуга у угоститељству утврђује се у складу са одредбама члана 15. став 1. тачка 1) Закона о ПДВ-у, односно услуга се сматра пруженом оног дана када је завршено појединачно пружање услуге. Када су у питању услуге смештаја за период дужи од једног дана, услуга се сматра пруженом последњег дана боравка у угоститељском објекту (хотелу, мотелу и сл.). У случају када услуга смештаја почиње у једном пореском периоду, а завршава се у другом, такође се сматра пруженом последњег дана боравка до напуштања објекта, тј. у другом пореском периоду.

2.3. Пореска основица и пореска стопа Према одредбама члана 17. Закона о ПДВ-у, пореска основица приликом промета добара и услуга јесте износ накнаде коју обвезник прима или треба да прими за испоручена добра или пружене услуге од примаоца добара или услуга или трећег лица, укључујући субвенције и друга примања, у коју није укључен ПДВ, ако овим законом није друкчије прописано. Угоститељ који пружа услуге смештаја, поред услуге коју пружа, од госта наплаћује и боравишну таксу и осигурање (ако има такву услугу). Међутим, боравишна такса (наплаћује се у складу са Законом о финансирању локалне самоуправе и Законом о туризму) не улази у пореску основицу сходно члану 17. став 4. тачка 2) Закона о ПДВ-у, с обзиром на то да је угоститељи наплаћују у име и за рачун локалне самоуправе, а наплаћена средства пребацују на њен рачун. Када су у питању услуге осигурања гостију у хотелском смештају, ако хотелијер жели да има и такво осигурање за госте, ова услуга улази у пореску основицу (што је потврђено у Мишљењу Министарства финансија РС, бр. 413-00-02556/2009-04 од 30. 12. 2009. године). Угоститељи приликом пружања услуге конзумирања јела и пића наплаћују и посебну накнаду за слушање музике, тзв. музички динар, који се исказује на фискалном исечку и опорезује општом стопом ПДВ-а. Када је у питању примена пореске стопе за промет добара и услуга у угоститељству, морају се имати у виду одредбе члана 23. Закона о ПДВ-у и Правилника о утврђивању добара и услуга чији се промет опорезује по посебној стопи ПДВ-а („Сл. гласник РС”, бр. 108/04… и 48/2018). Наиме, према одредби члана 23. став 1. Закона о ПДВ-у, општа стопа ПДВ-а за опорезиви промет добара и услуга или увоз добара износи 20%, док је одредбом став 2. тачка 11) истог члана прописано да се по посебној стопи ПДВ-а од 10% опорезује промет услуга смештаја у угоститељским објектима за смештај, у складу са Законом о туризму (услуга преноћишта у хотелима, мотелима, туристичким насељима, камповима, пансионима, хостелима, преноћиштима, одмаралиштима, апартманима, собама, сеоским туристичким домаћинствима, ловачким вилама, кућама, колибама и другим објектима за пружање услуга смештаја). Према одредби става 2. члана 11. Правилника, ако се уз услугу смештаја пружа и услуга конзумације јела и пића на лицу места (ноћење са доручком, полупансион, пансион и сл.), посебна стопа примењује се само на услугу смештаја (преноћишта), док је ставом 3. прописано да је обвезник дужан да у рачуну посебно искаже накнаду за услугу смештаја, а посебно накнаду за услугу конзумације јела и пића на лицу места.

Што се тиче опорезивања промета услуга издавања соба за дневни боравак, оне се опорезују по општој стопи ПДВ-а од 20%, док се промет услуге боравка животиње у хотелу опорезује општом стопом ПДВ-а.

2.4. Право на одбитак ПДВ-а за набавку добара и услуга у обављању угоститељске делатности

2.5. Промет у угоститељству који је ослобођен ПДВ-а уз испуњење прописаних услова Чланом 24. Закона о ПДВ-у прописано је који је промет добара и услуга ослобођен ПДВ-а са правом на одбитак претходног пореза. Обвезници ПДВ-а који обављају угоститељску делатност за одређени промет добара и услуга такође могу да остваре пореско ослобођење, што је утврђено одредбама члана 24. став 1. т. 2), 3), 11), 14) и 16) Закона о ПДВ-у. Пошто се пореско ослобођење односи на промет добара и услуга, односно промет пића (алкохолна и безалкохолна), дуванских прерађевина, јело и пиће ради конзумирања на лицу места и друге услуге у угоститељству, обвезник ПДВ-а који врши овај промет мора да има образац СНПДВ – за службене потребе или образац ЛНПДВ – за личне потребе купаца, тј. корисника услуга. Уз пореску пријаву за порески период у којем је извршио промет добара, односно услуга из члана 24. став 1. тачка 16) Закона о ПДВ-у, обвезник ПДВ-а доставља један примерак налога на обрасцу СНПДВ, односно на обрасцу ЛНПДВ. Када је уговорено да ће се услуге пружати, односно промет добра вршити, односно испоручивати у периоду дужем од годину дана, примерак налога на обрасцу СНПДВ, односно на обрасцу ЛНПДВ обвезник доставља уз пореску пријаву за порески период у којем отпочиње наредна година пружања услуге, односно испоруке добара.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Обвезници ПДВ-а који се баве угоститељством остварују право на одбитак ПДВ-а уколико испуњавају све услове из члана 28. Закона о ПДВ-у. Међутим, ова делатност често изискује набавке добара и услуга од лица која нису у систему ПДВ-а или од лица која не могу да издају рачун (набавка пољопривредних производа од пољопривредних произвођача или на пијачним тезгама). Када је у питању набавка пољопривредних производа од пољопривредника, примењују се одредбе члана 34. Закона о ПДВ-у, што значи да угоститељ, као обвезник ПДВ-а, за сваку набавку пољопривреднику издаје признаницу на којој исказује податке који су прописани чланом 16. Правилника о одређивању случајева у којима нема обавезе издавања рачуна и о рачунима код којих се могу изоставити поједини подаци („Сл. гласник РС”, бр. 123/12, 86/15 и 52/2018). Овим чланом прописано је да се рачуном, у смислу члана 42. став 1. Закона о ПДВ-у, сматра и документ за обрачун ПДВ надокнаде (признаница) коју обвезник издаје пољопривреднику у смислу члана 34. став 3. Закона о ПДВ-у. На основу овог документа угоститељ има све податке за правилно евидентирање улаза пољопривредних производа, као и за право на одбитак исплаћене ПДВ надокнаде, која се обрачунава по стопи од 8% на вредност откупљених пољопривредних добара. Право да одбију износ ПДВ надокнаде као претходни порез, сходно члану 34. став 4. Закона о ПДВ-у, обвезници имају под условом да су ПДВ надокнаду и вредност примљених добара и услуга платили пољопривреднику. ПДВ надокнада не може бити плаћена у добрима или услугама, већ на текући рачун или рачун штедње пољопривредника.

2.6. Евидентирање промета у угоститељству, издавање рачуна и обрачун ПДВ-а Евидентирање промета у угоститељству, издавање рачуна и обрачун ПДВ-а такође се врши у складу са одредбама Закона о ПДВ-у, односно у складу са одредбама прописа који регулишу евидентирање промета у малопродајним објектима. Обвезник је дужан да, ради правилног обрачунавања и плаћања ПДВ-а, води евиденцију која обезбеђује вршење контроле, као и да за сваки порески период сачини Преглед обрачуна ПДВ-а (члан 46. Закона о ПДВ-у). Правилник о облику, садржини и начину вођења евиденције о ПДВ-у и о облику и садржини Прегледа обрачуна ПДВ-а („Сл. гласник РС”, бр. 90/2017) прописује садржину и начин вођења евиденције о

ПДВ-у која обезбеђује вршење контроле правилног обрачунавања и плаћања ПДВ-а, као и облик и садржину Прегледа обрачуна ПДВ-а, који се саставља на обрасцу ПОПДВ. Промет који се обавља у угоститељству, с обзиром на то да се врши физичким лицима, евидентира се преко фискалне касе или фискалног штампача, у складу са Законом о фискалним касама, што обвезнику даје дневно ажурне податке реализованог промета. Такође обезбеђује и тачан износ обрачунатог ПДВ-а по одговарајућим пореским стопама за реализован промет, штампањем дневног или периодичних извештаја, па се дневни извештај евидентира и кроз ПДВ евиденцију као промет за један дан.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

3. Пословне књиге и евидентирање промета у угоститељству

Начин вођења пословних књига до краја 2018. године зависи од тога да ли је у питању правно лице или предузетник, с обзиром на то да их правна лица воде у складу са прописима из области рачуноводства, док предузетници имају могућност да се определе да ли ће их водити по систему двојног или простог књиговодства. Међутим, од 1. 1. 2019. године предузетници који обављају угоститељску делатност из области хотела и ресторана морају да воде пословне књиге по систему двојног књиговодства (упућујемо на текст о пословним књигама предузетника у броју 23/2018 овог часописа). Само предузетник-пољопривредник и предузетник – друго лице од 1. 1. 2019. могу да воде пословне књиге по систему простог књиговодства, што значи да сви остали предузетници морају да их воде по систему двојног књиговодства у складу са Законом о рачуноводству. Законом о рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 62/2013 и 30/2018) уређују се, поред осталог, и организација рачуноводства и рачуноводствене исправе, услови и начин вођења пословних књига. Рачуноводствено евидентирање пословних промена у угоститељској делатности има одређених специфичности, с обзиром на то да је у питању услужно припремање и послуживања хране, односно истовремена производња и промет хране и пића. С обзиром на то да је у питању услужно припремање хране, по правилу се не појављују залихе готових производа или недовршене производње, изузев у случају када је у питању угоститељ који сам справља неке намирнице (нпр. зимске салате, сушено месо и сл.). Угоститељи у финансијском књиговодству морају да евидентирају материјале које набављају за припремање јела и пића по набавним ценама, у које улази фактурна вредност добављача (осим ПДВ-а који обвезник ПДВ-а одбија као претходни порез) и сви зависни трошкови (превоз, кало у транспорту, претовар, акциза и сл.). Такође се за сваку врсту материјала води и аналитика по врсти и количини, што је важно за правилно правдање норматива утрошака. Евиденцију промета угоститељ води у складу са прописима из области рачуноводства, туризма, ПДВ-а, што је битно и због праћења утрошака, стања залиха и ажурног праћења прихода и расхода, при чему је дужан да сваки промет евидентира преко фискалне касе у складу са Законом о фискалним касама, што је битно и за правилно утврђивање ПДВ обавезе. Мада прописима из области рачуноводства није прописана обавеза вођења обрасца ДПУ – Лист дневног промета угоститеља (прописан је Правилником о пословним књигама и исказивању финансијског резултата по систему простог књиговодства – „Сл. гласник РС”, бр. 140/2004 и 44/2018), због његове практичне примене могу да га воде сви угоститељи пошто обвезницима омогућава квалитетно и једноставно евидентирање дневног промета, праћење залиха, утрошака материјала и др. Наиме, према одредби члана 9. Правилника о простом књиговодству, образац ДПУ попуњава се најкасније пре почетка рада, наредног дана за претходни дан, а подаци се уносе на следећи начин: 1) у колону 1 – редни број; 2) у колону 2 – назив јела и пића; 3) у колону 3 – прописана стопа ПДВ-а на услуге конзумирања јела и пића на лицу места; 4) у колону 4 – јединица мере (литар, килограм, флаша, чаша, порција, комад и др.); 5) у колону 5 – стање залиха јела и пића из претходног радног дана; 6) у колону 6 – набављене количине јела и пића у току дана; 7) у колону 7 – збир износа из кол. 5 и 6;

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

8) у колону 8 – залихе јела и пића на крају радног дана, које се утврђују пописом; 9) у колону 9 – утрошене количине јела и пића, као разлика износа из кол. 7 и 8; 10) у колону 10 – продајна цена робе по јединици мере, са ПДВ-ом на услуге конзумирања јела и пића на лицу места; 11) у кол. 11 и 12 – остварени промет од услуга конзумирања пића, односно јела на лицу места; 12) у колону 13 – продајна вредност набављених количина јела и пића, са ПДВ-ом на услуге конзумирања јела и пића на лицу места, која се добија множењем износа из колоне 6 са износом из колоне 10. Као што може да се види на основу ових података, угоститељ има све битне податке на дневном нивоу. Евидентирање промета преко фискалне касе је, како је већ речено, обавеза која је прописана Законом о фискалним касама. Евидентира се сваки појединачни промет, независно од начина наплате. Евидентира се и промет услуга које се непосредно врше физичком лицу, који плаћа правно лице или предузетник. Ипак, у случају промета без накнаде, нпр. конзумирања јела и пића приликом сопствене репрезентације, тај се промет не евидентира преко фискалне касе. У Мишљењу Министарства финансија РС, бр. 430-00-00740/2006-04 од 20. 6. 2006. године, у вези са тим речено је следеће: „Када привредни субјект пружа услуге за сопствене пословне потребе (репрезентација), према нашем мишљењу такво узимање добара, односно пружање услуга није дужан да евидентира преко фискалне касе, с обзиром на то да није извршен промет, односно не постоји накнада за узета добра, односно за пружене услуге. Из горенаведеног произлази да је привредни субјект у обавези да за тако узета добра изврши раздужење, у конкретном случају угоститељског објекта, и интерним рачуном задужи место трошка (трошак репрезентације) у привредном субјекту по набавној цени, у складу са прописима који регулишу област рачуноводства и ревизије.” Угоститељ има могућност избора врсте фискалне касе, па има и избор да евидентира промет на каси која има ресторански режим рада. Ако евидентира промет на фискалној каси која нема ресторански режим рада, односно подршку за такозване отворене столове, дужан је да издаје фискалне исечке при сваком евидентирању промета, односно по свакој поруџбини. Међутим, уколико евидентира промет на фискалној каси која има ресторански режим рада, ова каса може да памти све поруџбине за сваки сто понаособ и да штампа фискални исечак када то корисник услуге захтева. Када је у питању могућност обједињеног евидентирања услуге конзумације хране и пића на лицу места и услуге ноћења, односно могућности да се конзумација хране и пића на лицу места прикључи на рачун собе и евидентира приликом одласка госта, фискални исечак кориснику услуга обвезник може да изда приликом конзумације хране и пића на лицу места, независно од издавања фискалног исечка за услугу ноћења, или може да изда обједињени фискални исечак за све пружене услуге до момента напуштања хотела корисника услуга, у којем ће предметне услуге бити посебно евидентиране. Овакав став је дат и у Мишљењу Министарства финансија РС, бр. 413-00-1532/2008-04 од 9. 3. 2010. године. При уносу података у базу фискалне касе о добрима и услуга које се прометују, морају се унети недвосмислени називи и не постоји могућност уопштавања (нпр. „сокови”), већ мора да се означи тачан назив сока, пића и сл. (о чему постоји Мишљење Министарства финансија РС, бр. 430-00-00535/2011-04 од 22. 12. 2011. године). Када је у питању евидентирање промета путем тзв. комплетних менија, у чијем су саставу и појединачни артикли који чине комплетан мени уговорен по конзументу (нпр. матурска вечера за једног конзумента), у бази података фискалне касе може да се формира артикал „комплетни мени”, односно матурска вечера, а цена артикла је у том случају укупна накнада уговорена по конзументу, с тим да у уговору или неком другом документу мора бити назначен комплетан мени, разврстан по појединачним артиклима, њиховим ценама и количини, као и укупна накнада уговорена за комплетан мени (део Мишљења Министарства финансија РС, бр. 430-0000206/2006-04 од 19. 6. 2006. године).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Угоститељски објекти у највећем броју случајева пружају посебне услуге музичког програма, за које наплаћују накнаду (тзв. музички динар), коју такође евидентирају преко фискалне касе, изузев у случају када се привредни субјект – ресторан појављује као организатор (Мишљење МФ РС, бр. 430-00-00069/2008-04 од 23. 4. 2008. године). Овде је потребно скренути пажњу на обавезу угоститеља који отпочињу да обављају делатност да поднесу пријаву надлежној Пореској управи која води Регистар исплатилаца прихода по основу естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма, на које се порез плаћа по одбитку интерпретаторима, као и ауторима или носиоцима сродних права, ансамблима и оркестрима, имитаторима, илузионистима и другим извођачима (у даљем тексту: интерпретатор), менаџерима и другим ангажованим лицима, ако су исплатиоци прихода по основу извођења естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма, како је то прописано чланом 108а Закона о порезу на доходак грађана и Правилником о садржини пријаве за упис у Регистар исплатилаца прихода по основу естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма и садржини обавештења о закљученим уговорима о извођењу тих програма („Сл. гласник РС”, бр. 139/04 и 44/2018).

ПЛАНИРАЊЕ У ИНТЕРНОЈ РЕВИЗИЈИ

ланирање ревизијe је неопходно будући да интерној ревизији омогућава: остваривање циљева, утврђивање приоритета и обезбеђивање ефикасног и ефективног коришћења ресурса. У пракси, планирање и припрема интерне ревизије интерном ревизору узима највише времена. То је зато што је припрема ревизије у свакој ревизији веома важан корак. Планирање ревизије пружа: а) основу за процену будућих потреба за ресурсима; б) овлашћење да се поступа по плану након што план одобри више руководство; в) стандард у односу на који може да се мери стварна успешност; г) средство кроз које руководство треба да прихвати послове које обавља интерна ревизија и д) сталну евиденцију фактора који су узети у обзир приликом утврђивања плана, као и донетих одлука. Планирање је кључни део процеса ревизије и обухвата три фазе: ● Прву фазу овог процеса представља Стратегијски план, који наводи покривеност ревизијом у наредне три до пет година и представља основу целог процеса планирања. ● Друга фаза је Годишњи план рада, који је заснован на првој години стратегијског плана и детаљно наводи ревизије које ће се обавити у наредних дванаест месеци. ● Трећу фазу чине планови задатака ревизије који се припремају на почетку сваке ревизије наведене у Годишњем плану радa.

Стратегијско планирање 44

Добар Стратегијски план: а) помаже у идентификовању области које треба да буду предмет ревизије, б) омогућава објективан приступ дефинисању послова интерне ревизије, који је заснован на процени ризика,

в) помаже интерној ревизији приликом оцене система интерних контрола и г) интерној ревизији омогућава да оптимално користи ресурсе и побољша ефективност „услуге” коју пружа руководству. Према стандардима Института интерних ревизора, интерни ревизори планирање треба да обављају на основу процене ризика, као и да планове ревидирају и ажурирају сваке године. Фазе припреме стратегијског плана су: а) утврђивање ревизијског окружења; б) идентификовање система/области који могу бити предмет ревизије; в) процена ризика за сваки систем/област; г) одлука о ревизијској стратегији; д) процена потреба ревизије.

Утврђивање ревизијског окружења

Идентификовање система који могу бити предмет ревизије Следећи корак представља идентификовање предмета ревизије. Циљ треба да буде да се идентификују и дефинишу системи који покривају све циљеве и активности организације. Корисно је да број система или група система буде сведен на број којим може да се управља рационално. Области за ревизију по системима или подсистемима могу да се идентификују кроз сарадњу са руководиоцима на различитим нивоима. Треба искористити рад претходних ревизија, као и знање и искуство које су кроз њих стекли интерни ревизори. Поред идентификовања области по системима и подсистемима, треба утврдити и: ● повезаност система; ● системе који функционишу у више одељења и ● мишљење руководства о областима, односно конкретним факторима који се сматрају високоризичним.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Почетна тачка стратегијског планирања јесте добро разумевање контекста у којем организација функционише. То подразумева разматрање питања као што су: ● став руководства према контроли; ● подаци о општем нивоу контрола у организацији; ● став организације према ризицима; ● спремност руководства да прихвати промене итд.

Процена ризика Након што се идентификују системи, неопходно је урадити процену ризика, чиме ће се обе збедити аргументација за начин на који ће се користити ресурси ревизије у дугорочном периоду. Циљ је концентрисати се на оне активности које носе већи ризик за организацију као целину. Ризици се често утврђују кроз разговоре са руководиоцима и запосленима, упитнике и дискусије самих ревизора. На обим истраживања које ће се извршити утичу трошкови и тешкоће везане за прикупљање података за оцену система. Процена ризика је у суштини заснована на субјективном суду, али могу да се користе и различите технике како би анализа била систематичнија и у одређеној мери објективнија. Њихово коришћење подржава суд који ревизори донесу по питању приоритета и учесталости ревизија. Ове технике помажу у идентификовању области које носе велики ризик, који иначе можда не може да се идентификује на други начин. Свака фаза процене ризика треба да буде у потпуности документована. Један од приступа који се обично користи у процени приоритета и учесталости обављања ревизије укључује израчунавање индекса ризика. Овај приступ представља комбинацију утврђивања степена ризика за сваки од низа предодређених карактеристика или елемената система и додељивање тежине сваком од њих, чиме се даје суд о њиховој релативној важности на скали од 1 (низак) до 5 (висок) ризика.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 46

То омогућава израчунавање индекса ризика за сваки систем. Неки уобичајени елементи ризика укључују: ● вредност и број трансакција; ● вредност прихода и расхода; ● вредност и ликвидност средстава; ● карактеристике система; ● организационе факторе; ● сложеност система; ● стабилност система – тенденција, односно вероватноћа промена; ● посебне елементе који су карактеристични само за тај систем; ● осетљивост система; ● делокруг и утицај система на будуће догађаје и одлуке или на друге системе; ● управљање и контролу; ● морал запослених; ● квалитет интерних контрола у систему; ● датум и налазе последње ревизије; ● мишљење других контролних органа (нпр. екстерна ревизија, инспекција). У одређивању тежине треба донети суд у односу на релативну важност различитих елемената. На пример, степен стабилности система може бити важнији од броја трансакција будући да системи који се мењају могу имати нове и недоказане интерне контроле. Организациони елементи, као што су утицај једног система на други, односно утицај на низ подсистема, могу имати већу тежину него елементи који се односе само на дати систем. Елементи и фактори њихове тежине треба да буду комбиновани у формулу која се користи за израчунавање индекса ризика. У избору фактора тежине ревизор треба да избегава да унесе пристрасност у формулу. Систем утврђивања тежине треба да буде што једноставнији, при чему се обично користи скала од 1 до 5.

Стратегија ревизије Након што се дефинишу системи и израчунају индекси ризика, руководилац интерне ревизије треба да размотри и усагласи резултате са руководством. Након тога треба дефинисати стратегију ревизије. Општа стратегија ревизије, дефинисана раније у овом процесу, треба да буде добра полазна основа. Није реално нити неопходно детаљно покрити све аспекте система интерних контрола сваке године. Циљ ове стратегије треба да буде довољна покривеност основних области, која ће омогућити доношење општег мишљења о адекватности система контрола. На основу индекса ризика системе треба сврстати у оне са високим, средњим и ниским ризиком. На пример, може да се утврди следеће: а) ревизије са индексом ризика од 85 су високоризичне; б) ревизије са индексом ризика 40–84 средњег су ризика и в) ревизије са индексом ризика од 39 или мање ниског су ризика. Стратегија ревизије треба да укључи чешће ревизије система који носе већи ризик – обично се такви системи ревидирају сваке године како би се потврдило да су системи који су од виталног значаја под ефективном контролом. Приликом прве ревизије система који носи велики ризик контроле ће се детаљно прегледати како би се установило које су контроле кључне и колико су ефективне. Накнадне ревизије система који носе високе ризике биће ограничене на потврду да су циљеви система, циљеви контрола, ризици и контроле исти, као и на спровођење тестова усаглашености. Ревизије нису тако учестале код система који су средњег ризика. Уколико се ради о циклусу ревизија од три године, онда су овакви системи предмет ревизије у две од три године циклуса. То може да се оправда тиме што су ови системи изложени релативно малом ризику чак и уколико нису предмет ревизије у једној години.

Ревизија нискоризичних система може да се врши једном у три године, а у неким случајевима ревизија може да се ограничи на само два или три кључна система.

Процена потреба ревизије

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Следећа фаза је утврђивање потреба за ресурсима, односно процена потреба ревизије. Процена времена које ревизори треба да проведу на сваком ревизијском послу треба да се утврди узимајући у обзир ограничења као што су расположиво време и ресурси. Ове процене треба да буду засноване на искуству и стручности ревизора. Ревизорима који нису обучени или немају искуства треба више времена да обаве одређене послове. „Ревизорско” време треба да укључи „основно директно” време и директно време везано за рад вођа тимова и руководиоца интерне ревизије. Основно директно време подразумева све фазе одређене ревизије, као што су прикупљање општих података, припрема плана ревизије, утврђивање чињеница, документовање, тестирање, припрема извештаја, разматрање налаза ревизије, накнадни послови ревизије и праћење промена у систему. Кад се стратегија ревизије припрема први пут, вероватно ће бити неопходно да се за сваку категорију ревизије одреди стандардно време, нпр.: 1. велики ризик – 100 дана (тј. 300 дана по организацији у оквиру једног циклуса); 2. средњи и мали ризик – 75 дана (тј. 150 дана по циклусу за организације средњег ризика и 75 дана по циклусу за организације малог ризика). Ове цифре могу да се ревидирају приликом каснијих ажурирања стратегијског плана и за одређене ревизије може да се одреди конкретно време на основу стеченог искуства. Неопходно је планирати и ревизије система у развоју. Уколико су већ познати неки важни развојни пројекти, планирање може бити прецизније и треба да узме у обзир предвиђене рокове. У њима обично постоје кључне фазе које захтевају различите врсте ревизије. Слично томе, неопходно је планирати и време за друге послове, као што су праћење (накнадне ревизије), ревизије успешности (перформанси), савети и испитивање проневера. На основу свих поменутих елемената постоји могућност да се израчуна време потребно за ревизије у оквиру периода који покрива стратегијски план. Затим треба да се утврди број ревизора који је неопходан да се обезбеди покривеност ревизијом. Уколико су потребни додатни ресурси (што често може да буде случај), руководилац интерне ревизије треба да разговара са руководиоцем организације о томе да ли је могуће обезбедити додатне ревизоре. Уколико је могуће обезбедити само ограничени број додатних ревизора, руководилац интерне ревизије треба да размотри и усагласи степен „потврде” коју ревизија може да обезбеди, као и да утврди на шта интерни ревизори треба да се концентришу. Треба имати на уму да ревизија у том случају не може да пружи потпуну потврду. Након тога следи припрема ревидираног стратегијског плана, који треба да представи следеће: ● ресурсе – који треба да буду расположиви сваке године; ● приоритет – опште је правило да се ревизије приоритетних система распоређују што је раније могуће у оквиру расположивих годишњих ресурса; ● учесталост – одређује колико често одређени систем треба да буде предмет ревизије; ● логистику – могуће је да постоје добри разлози зашто одређене ревизије морају да се обаве (односно не морају да се обаве) једне иза других у врло кратком року. Могуће је и да ће за неке ревизије бити потребни специјални стручњаци и овде мора да се води рачуна о њиховој расположивости током одређене године. Овај фактор је веома важан у годишњим плановима. Стратегијски план треба да се ревидира и ажурира сваке године, при чему друга година текућег стратегијског плана постаје прва година новог плана и основа за годишњи план наредне године. Комплетна оцена плана треба да се врши на сваке четири до пет година или чак и раније уколико дође до промена у организацији.

ОДСУСТВО И ИСПЛАТЕ ЗАПОСЛЕНИМА ПОВОДОМ НОВОГОДИШЊИХ И БОЖИЋНИХ ПРАЗНИКА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

наредном периоду очекују се следећи дани празника у складу са Законом о државним и другим празницима у Републици Србији („Сл. гласник РС”, бр. 43/2001, 101/2007 и 92/2011 – у даљем тексту: Закон): ● 25. децембар – први дан Божића за католике и припаднике других хришћанских заједница (који пада у уторак); ● 1. и 2. јануар – дани државног празника Нова година (који падају у уторак и среду); ● 7. јануар – верски празник на први дан православног Божића за вернике православне вероисповести (који пада у понедељак); ● 27. јануар – Свети Сава – Дан духовности (празнује се радно); ● први дан крсне славе, који празнују запослени православне вероисповести. У наставку текста дата су објашњења у вези са правом на одсуство у дане празника, као и на накнаду зараде за одсуство, односно увећање зараде за рад на дан празника.

Право на одсуство са рада на дан празника Право на одсуство са рада за дане државног празника Нова година (који падају у уторак и среду) остварује се у следећим варијантама: 1) запослени који раде у петодневном распореду радног времена (понедељак–петак) и шестодневном распореду радног времена (понедељак–субота), у уторак 1. и среду 2. јануара одсуствују са посла по основу дана празника са правом на накнаду зараде; 2) запослени који ради у сменском распореду радног времена, па су му недеља 30. и понедељак 31. децембар радни дани, а уторак 1. јануар дан недељног одмора, у недељу и понедељак остварује зараду за рад у своје дане рада, а у уторак 1. јануара одсуствује са посла по основу недељног одмора, без права на накнаду зараде; 3) запослени који ради у сменском распореду радног времена, па су му понедељак 31. децембар и уторак 1. јануар дани недељног одмора, за оба дана не остварује ни зараду ни накнаду зараде, јер то нису његови радни дани; 4) запослени који ради у сменском распореду радног времена, ако му је уторак 1. јануар дан недељног одмора, а среда 2. јануар радни дан, за уторак не остварује накнаду зараде јер користи дан недељног одмора, а у среду има право да одсуствује са посла по основу празника са правом на накнаду зараде; 5) запослени који ради у сменском распореду радног времена, ако ради у петодневној радној недељи која почиње у четвртак, а завршава се у понедељак, има дане недељног одмора у уторак и среду, када су истовремено и новогодишњи празници, а када одсуствује у уторак и среду – за време новогодишњих празника – не припада му право на накнаду зараде за ове дане јер су то његови дани недељног одмора; 6) запосленом коме је распоредом радног времена утврђен рад у турнусу, право на накнаду зараде за дане државног празника утврђује се у зависности од тога да ли су дани државног празника радни или дани недељног одмора, а када су дани државног празника истовремено и дани недељног одмора, запослени не остварује право на накнаду зараде јер су ови дани плаћени кроз 40-часовну радну недељу (Мишљење Министарства за рад, борачка и социјална питања, број 120-02-75/97). Према томе, опште правило које се односи на остваривање накнаде зараде за време дана празника гласи: Запослени има право на накнаду зараде само ако празник падне у дане који су по распореду радног времена код послодавца његови радни дани. Ово правило важи како за запослене који стално раде у првој смени тако и за оне који раде у сменском раду или у турнусима.

Пошто православни Божић ове године пада у понедељак, за запослене у петодневном и шестодневном распореду недељног радног времена понедељак је радни дан, па на тај дан имају право на одсуство са посла уз право на накнаду зараде. Запослени којима је понедељак 7. јануар дан недељног одмора (сменски рад или другачији распоред радног времена), на овај дан одсуствују са посла по основу распореда радног времена и немају право на накнаду зараде. Треба напоменути да за ове запослене не важи померање дана празника на наредни радни дан. Наиме, према Тумачењу Министарства за рад и запошљавање број 011-00-45/2002-04 од 30. 5. 2002, право на померање дана празновања утврђено је само ако празник падне у недељу према званичном календару, а не на дан недељног одмора према другачијем распореду радног времена код послодавца.

Накнада зараде за време одсуства у дане празника

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Према члану 114. Закона о раду, за одсуство у дане празника запослени има право на накнаду зараде у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, у складу са општим актом и уговором о раду. Просечна зарада, као основ за обрачун накнаде зараде, утврђује се тако што се сабере укупно исплаћени износ зарада за часове рада у претходних 12 месеци, па се добијени збир подели са збиром остварених ефективних сати рада у претходних 12 месеци. Накнада зараде за два дана одсуства на дане празника у јануару (1. и 2. јануар) утврђује се на основу просечне зараде запосленог за претходних 12 месеци, дакле за период од јануара 2018. до децембра 2018. године. У просечну зараду за претходних 12 месеци рачунају се сва примања која, у складу са Законом, чине зараду, а запосленом су исплаћена у тих 12 месеци (основна зарада, радни учинак, бонуси и награде, топли оброк, регрес, минули рад и друга увећања која су запосленом исплаћена). У посебном случају, ако запослени у претходних 12 месеци није имао зараду било зато што је свих 12 претходних месеци провео на разним врстама одсуства са рада (боловање, породиљско) било зато што уопште није радио у тих 12 месеци (што је случај са новозапосленим радницима који одсуствују са рада у првом месецу рада), обрачун накнаде зараде у текућем месецу обавља се на основицу коју чини уговорена основна зарада коју би запослени примио да је радио, увећана за минули рад. Запослени у јавном сектору за одсуство на дане празника Нова година и Божић остварују право на накнаду плате према следећем: 1) Државни службеници и намештеници остварују накнаду плате у складу са Законом о платама државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС”, бр. 62/2006, 63/2006 – испр., 115/2006 – испр., 101/2007, 99/2010, 108/2013 и 99/2014), који у члану 32. прописује да државни службеник и намештеник који није радио на дан празника који је по закону нерадни дан, има право на накнаду зараде у висини зараде као да је радио. 2) Запослени у органима и организацијама територијалне аутономије и локалне самоуправе остварују накнаду плате на дан празника у складу са Законом о радним односима у државним органима („Сл. гласник РС”, бр. 48/2091, 66/2091, 44/2098 – др. закон, 49/2099 – др. закон, 34/2001 – др. закон, 39/2002, 49/2005 – одлука УСРС, 79/2005 – др. закон, 81/2005 – испр. др. закона, 83/2005 – испр. др. закона и 23/2013 – одлука УС), који у члану 37. став 3. прописује да се плата прима и за дане празника за које је предвиђено да се не ради. То значи да запослени у овим органима и организацијама за време одсуствовања са рада у дане празника не примају накнаду плате, већ плату у висини коју би остварили да раде у месецу у ком одсуствују са рада по овом основу. 3) Запослени у јавним службама (здравство, школство и сл.), агенцијама, установама и код других корисника јавних средстава остварују накнаду плате за одсуствовање на дан празника у складу са општим прописима о раду, дакле у складу са чланом 114. Закона о раду.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Право на увећање зараде за рад на празник

Рад на празник и увећање зараде по том основу имаће запослени који раде у петодневном или шестодневном распореду радног времена, а морају да раде на неки од дана празника Нова година или Божић или своје крсне славе, због потреба посла. Конкретно, када запослени, коме је распоредом радног времена утврђена радна недеља у трајању од пет радних дана, мора да ради на дан празника, односно на дан који је по распореду радног времена његов радни дан (на пример уторак 1. јануар или среда 2. јануар), тада остварује: ● зараду за рад на празник према мерилима расподеле код послодавца и сопственом радном учинку на тај дан рада, ● увећање зараде за рад на дан празника и ● остала увећања зараде ако их је послодавац прописао својим актом донетим на основу Закона о раду (минули рад, топли оброк, сменски рад итд.). За рад на дан празника запослени има право на увећану зараду, сагласно члану 108. тачка 1) Закона о раду, од најмање 110% од основице, при чему основицу чини основна зарада запосленог. Изузетно, када је запослени, коме је распоредом радног времена утврђен сменски рад, морао да ради на дан празника, у уторак 1. јануара, који је дан његовог недељног одмора, проширује се листа његових примања. У оваквом случају запослени прима зараду за рад на празник према мерилима расподеле код послодавца и сопственом радном учинку на тај дан рада, увећање зараде за рад на дан празника и увећање зараде за прековремени рад (од најмање 26%). Сва увећања зараде за рад на празник обрачунавају се на сразмерну основну зараду за дан рада на празник, док се увећање за прековремени рад додаје само за часове прековременог рада.

НОВО ИНГ-ПРО ИЗДАЊЕ НА CD-у: САВЕТНИК ЗА ПРИМЕНУ ЗАКОНА О ФИНАНСИЈСКОЈ ПОДРШЦИ ПОРОДИЦИ СА ДЕЦОМ – са обрасцима који се могу попуњавати – Кроз јединствен и оригиналан концепт читаоцима се у Саветнику, уз велики број примера обрачуна, у потпуности објашњава обрачун и исплата свих накнада предвиђених Законом о финансијској подршци породици са децом. Саветник је намењен правним и рачуноводственим службама у привредним друштвима, јавном сектору и образовним институцијама, као и предузетницима, рачуноводственим агенцијама, синдикатима, адвокатима итд. Аутор: Мр Жељко Албанезе Садржај CD-а: ● Врсте одсуства породиља и очева по Закону о раду, које се плаћају по Закону; ● Остваривање права на накнаду зараде по основу рођења детета – услови, начин обрачуна основице и накнаде зараде, потребна документација; ● Остваривање права на остале накнаде незапослених породиља по основу рођења детета – начин обрачуна и потребна документација; ● Остваривање права на родитељски додатак и дечји додатак; ● Остваривање права на остале накнаде родитељима по основу регресирања трошкова смештаја у предшколску установу; ● Обавезе надлежних органа градова и општина у вези са обрачуном и исплатом накнаде зараде породиљама и подношењем пореске пријаве; ● Поступак и начин остваривања права на финансијску подршку породици с децом код надлежних органа градова и општина; ● Успостављање и коришћење информационог система за исплате по Закону. Обрасци у PDF формату, који могу да се попуњавају, предвиђени су Правилником о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом и Правилником о ближим условима, поступку и начину остваривања права на одсуство са рада или рада са половином пуног радног времена ради посебне неге детета. Текст Закона и подзаконских аката О цени и начину наручивања информишите се на нашој интернет страници www.propisi.net.

ЕЛЕКТРОНСКО ПОСЛОВАЊЕ – РЕГУЛАТИВА И ПРАКСА

иљ овог текста је кратак осврт на законодавни оквир који регулише електронско пословање у земљи, као и да укаже на неке новине које је донео нови закон који регулише област електронског пословања у Републици Србији и да се дефинишу и поједноставе основни појмови електронског пословања.

Домаћи законодавни оквир

Основни инструменти и појмови електронског пословања – законске дефиниције и објашњење појмова Електронско или е-пословање Закон дефинише електронско пословање као употребу података у електронском облику, средстава електронске комуникације и електронске обраде података у обављању послова физичких и правних лица. Док је електронски облик података дефинисан као дигитални запис података погодан за електронску обраду и пренос путем средстава електронске комуникације, електронска трансакција је пословна активност између две или више страна, кoја се обављa електронским путем. Е-пословање може да се дефинише и као употреба информационих и комуникационих технологија (ICT – Information and Communications Technologies) за извршавање свих елемената пословних активности, односно примену у виду подршке свим пословним активностима. Е-пословање комбинује технологију, процесе, организацију и другачији начин размишљања, односно укључује технологију како би променило и аутоматизовало постојеће пословне активности. Такође, е-пословање омогућава стварање додатних вредности кроз повезивање пословних процеса, спајање информација, токова података и докумената у јединствену пословну целину, заједно с добављачима и партнерима. За размену података у моделима е-пословања усвојени су технички стандарди како би се осигурало да различити системи могу међусобно да комуницирају.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Законодавни оквир електронског пословања код нас је Закон о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању („Сл. гласник РС”, бр. 94/2017 – у даљем тексту: Закон). Основни циљ Закона је да се омогући и подстакне брже и ефикасније пословање и смањење трошкова пословања, да се развије тржиште услуга од поверења и модернизује и, услед тога, учини ефикаснијим рад органа јавних власти и привредних субјеката, затим да се омогући грађанима лакши и сигурнији приступ услугама органа државне управе и других субјеката и приступ већем броју наведених услуга, као и поуздано чување електронских докумената, што ће допринети смањењу трошкова за чување документације. Посебни циљеви законског уређивања састоје се у томе да се правним уређењем ове материје отвори простор за интензивније електронско пословање, затим да се створи поверење најшире јавности у употребу и размену електронских докумената и употребу услуга од поверења у електронском пословању, као и да се постигне конкурентност на светским тржиштима.

Интегритет, идентитет, аутентичност и претпоставка непорецивости Интегритет података може да се дефинише као математички алгоритам који формира отисак документа и обезбеђује непроменљивост података, изузев од стране власника податка. Аутентичност потписа или печата обезбеђује се коришћењем кључева или других крипто-алата. Аутентичност гарантује да је извор информације онај учесник у комуникацији који је и потписао исту, односно да је идентитет потписника онај који се и користи за потписивање. Идентитет потписника односно печатиоца у ствари је електронски сертификат издат потписнику односно печатиоцу.

Претпоставка непорецивости је полазна претпоставка која каже да једино потписник може да активира средство за потписивање. Подаци за форматирање потписа могу да се употребе једино уз помоћ активираног средства за потписивање. Валидан сертификат утврђује тачну везу између података за проверу и идентитет потписника. Употребљени криптографски алгоритам осигурава да потпис може да настане једино употребом података за формирање.

Време потписивања Време потписивања је још један електронски документ који потписује издавалац сертификата и повезује податке за проверу потписа са идентитетом. Време потписивања ствара ланац поверења и има рок важења. Дуготрајно чување је поступак који обезбеђује да валидан потпис задржи своје својство валидности у односу на утврђено време потписивања.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Аутентикација Аутентикација је процес провере идентитета правног лица, физичког лица или физичког лица у својству регистрованог субјекта, укључујући проверу интегритета и порекла података за које се претпоставља да их је то лице створило односно послало. Аутентикација се врши у свим случајевима када се спроводи провера идентитета корисника услуге електронске идентификације (путем корисничког имена и шифре или путем додатне лозинке послате на СМС) и у случајевима провере података које генерише корисник услуга од поверења (електронски потпис, електронски печат, електронска достава, аутентикација веб-сајтова). Дакле, аутентикација се не односи само на аутентикацију веб-сајтова. Аутентикација се врши тако што се подаци које креира корисник путем средстава електронске идентификације, односно средстава за креирање електронског потписа, упарују са подацима за валидацију којима се врши провера идентитета корисника. На пример, када се аутентикујемо за приступ одређеном сајту путем корисничког имена и шифре, повезивањем на систем пружаоца услуга електронске идентификације, подаци за идентификацију (корисничко име/шифра) упарују се са подацима за валидацију које поседује пружалац услуге електронске идентификације. Уколико се подаци слажу, корисник добија могућност приступа систему. Уколико не користи електронски потпис, већ неке друге идентификационе податке, провера се врши на идентичан начин као код електронског потписа. На пример, код електронског печата упарују се подаци за печат које је креирао корисник (приватни кључ) са подацима (јавни кључ) које поседује сертификационо тело (пружалац услуге од поверења), након чега сертификационо тело потврђује да је одређени документ отворен од стране лица које поседује електронски печат.

Идентификациони подаци

Идентификациони подаци представљају скуп података на основу којих је могуће једнозначно утврдити идентитет правног лица, физичког лица или физичког лица у својству регистрованог субјекта. Идентификациони подаци су подаци који се у оквиру услуге електронске идентификације користе за утврђивање идентитета корисника – име и презиме физичког лица, односно назив правног лица, корисничко име, лозинка и други подаци. Идентитет мора да буде утврђен једнозначно, што значи да је неопходно утврдити да је скуп идентификационих података јединствен за једног корисника. Пружалац услуге гарантује за поузданост и веродостојност идентификационих података, а обавеза проверавања од стране других учесника није прописана. Увидом у валидан сертификат други учесник може да прочита идентификационе податке првог учесника, за чију веродостојност и поузданост гарантује пружалац услуге од поверења.

Не постоји обавеза креирања и усвајања интерног акта којим би се утврдили/креирали идентификациони подаци правног лица. Електронски идентификациони подаци (нпр. корисничко име, шифра, име и презиме, назив фирме) могу да се користе у шемама електронске идентификације.

Електронска идентификација

Електронски документ Електронски документ садржи унутрашњу и спољну форму приказа. Унутрашња форма приказа састоји се од техничко-програмске форме записивања садржине електронског документа. Спољна форма приказа састоји се од визуелног или другог разумљивог приказа садржине електронског документа. Спољна форма може бити приказана на екрану, одштампана на папиру и сл. Формат записа документа, између осталог, одређује како се од унутрашње форме долази до спољне. Електронски документ може бити записан чак и на папиру. Електронски документ је скуп података састављен од слова, бројева, симбола, графичких, звучних и видео материјала, у електронском облику. Електронски облик података је дигитални запис података погодан за електронску обраду и пренос путем средстава електронске комуникације. Електронском документу не може да се оспори пуноважност, доказна снага, као ни писана форма, само зато што је у електронском облику. Електронски документ који има истоветан дигитални запис оригиналном електронском документу сматра се оригиналом. Копија електронског документа на папиру израђује се штампањем спољне форме електронског документа. Електронски документ који је настао дигитализацијом изворног документа чија форма није електронска, сматра се копијом изворног документа. Оригинални електронски документ јесте онај електронски документ који је изворно сачињен у електронском облику употребом информационе технологије (на пример у Word-у). Електронски документ не мора обавезно да буде оригиналан електронски документ. На пример, електронски документ може да буде сачињен тако што се дигитализује (скенира) папирни документ и тада се дигитализовани примерак папирног документа сматра копијом (уколико није оверен у складу са Законом).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Електронска идентификација је поступак коришћења личних идентификационих података у електронском облику који једнозначно одређују правно лице, физичко лице или физичко лице у својству регистрованог субјекта. Поступак електронске идентификације врши се тако што се подаци за идентификацију (нпр. корисничко име, шифра, додатна лозинка која се доставља преко СМС-а или лозинка из токена) повезују са одговарајућим подацима које поседује пружалац услуге електронске идентификације, након чега се утврђује идентитет особе која се пријављује на систем. На пример, када неко жели да изврши плаћање преко портала е-банкарство, потребно му је корисничко име, лозинка и додатна лозинка која се шаље преко СМС-а, на основу које пружалац услуга електронске идентификације (банка или компанија коју је унајмила банка) проверава идентитет лица које користи услугу. Средство електронске идентификације је материјално односно нематеријално средство које садржи идентификационе податке, којим се доказује идентитет приликом аутентикације. Примери електронске идентификације су: ● корисничко име; ● корисничко име, шифра и додатна лозинка која се шаље путем СМС-а; ● читач за биометријску аутентикацију (аутентикација путем биометријског потписа, отиска прста и др.); ● „паметне” картице које се употребљавају заједно са читачем картица; ● сим-картице које служе као средство идентификације и др.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 54

Уколико је електронски документ направљен у Word-у на пример и подложан је измени, односно његов садржај није закључан, ради се о електронском документу, а чињеница да свако може да га измени, односно да такав документ није довољно поуздан у смислу поверења у идентитет особе која га је сачинила, није од значаја за одређивање поменутог документа као електронског. Електронски документ не мора да садржи идентификационе податке. С друге стране, када корисник жели да буде идентификован или када је неопходно да буде идентификован у електронском пословању, користе се одговарајуће шеме електронске идентификације, односно услуге од поверења. Одредбама члана 50. и 51. Закона уређена су правна дејства квалификованог електронског потписа, односно печата. Електронски документ може да садржи само идентификационе податке, али у случајевима када се тражи потпис или печат на одређеном документу, такав документ нема исто правно дејство као документ са квалификованим електронским потписом и квалификованим електронским печатом. Међутим, када се потпис и печат не траже као обавезни елементи документа (на пример чланом 25. став 4. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 125/2004, 36/2011 – др. закон, 5/15, 44/18) прописано је да од 1. октобра 2018. године не постоји обавеза привредног друштва да употребљава печат у пословним писмима и другим документима друштва), електронски документ може да садржи само идентификационе податке, без електронског потписа или печата. Одредба Закона која каже да се „електронски документ који има истоветан дигитални запис оригиналном електронском документу сматра оригиналом” указује на чињеницу да оригинални електронски документ може да има више примерака (на пример тако што се копира или шаље другом лицу). Услед тога предвиђено је да сваки оригинални електронски документ има исту правну снагу. На пример, када се оригинални електронски документ пренесе на УСБ и када се примерак оригиналног електронског документа након тога налази и на рачунару и на УСБ-у, оба документа сматрају се оригиналима. Потврда о пријему електронског документа може да буде дата одговорном примаоцу електронске поруке (мејла), али и аутоматским одговором путем сервера, односно путем услуге електронске доставе.

Електронски потпис Пре објашњења појма електронског потписа може бити користан осврт на основне појмове и методе које се баве очувањем тајности информација, а све у циљу бољег разумевања дефиниције потписника, дате у члану 2. Закона, која гласи: „Потписник је физичко лице које је креирало електронски потпис и чији су идентификациони подаци наведени у сертификату на основу кога је креиран тај електронски потпис, то јест сертификату којим се потврђује веза између идентитета тог потписника и података за валидацију електронског потписа који одговарају подацима за креирање електронског потписа које је потписник користио при креирању тог електронског потписа.” У наредном делу текста биће објашњени неки од основних појмова који се користе у науци која се назива криптографија и бави се методама очувања тајности информација. Шифра и дигитални потпис су криптографске технике које се користе да би се имплементирали безбедносни сервиси. Основни елемент који се користи назива се шифарски систем или алгоритам шифровања. Сваки шифарски систем обухвата пар трансформација података, које се називају шифровање и дешифровање. Шифровање је процедура која трансформише оригиналну информацију (отворени текст) у шифроване податке (шифрат). Обрнут процес, дешифровање, реконструише отворени текст на основу шифрата. Приликом шифровања се, поред отвореног текста, користи и једна независна вредност која се назива кључ шифровања. Слично томе, трансформација за дешифровање користи кључ дешифровања. Број симбола који представљају кључ (дужина кључа) зависи од шифарског система и представља један од параметара сигурности тог система.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Приликом симетричне енкрипције користи се исти кључ и за шифровање и за дешифровање. Баш због тога је разноврсност, а самим тим и сигурност алгоритама овакве енкрипције велика. Битан фактор је и брзина – симетрична енкрипција је веома брза. Поред свих предности које има на пољу сигурности и брзине алгоритма, постоји и један велики недостатак наведене енкрипције. Како пренети тајни кључ? Проблем је у томе што, ако се тајни кључ пресретне, порука може да се прочита. Зато се овај тип енкрипције најчешће користи приликом заштите података које не делимо са другима (шифру зна само једна особа и њу није потребно слати другоме). На пример, закључавање једног Word документа коришћењем лозинке којом се документ закључава и откључава представља симетричну криптографију, односно документ је могуће отворити само уношењем лозинке односно кључа. Симетрична криптографија може да се представи и на следећи начин: ● ја и она знамо кључ и нико други не сме да га зна (где је кључ лозинка која отвара Word документ); ● само она може да откључа оно што сам ја закључао; ● само сам ја могао да закључам оно што је она откључала (аутентичност и идентитет). За разлику од симетричне, асиметрична криптографија користи два кључа — јавни и приватни. Принцип је следећи: у исто време праве се приватни и одговарајући јавни кључ. Јавни кључ се даје особама које шаљу шифроване податке. Помоћу њега те особе шифрују поруку коју желе да пошаљу. Када прималац добије шифрат, дешифрује га помоћу свог приватног кључа. На тај начин сваки прималац има свој приватни кључ, а јавни може да се дâ било коме пошто се користи само за шифровање, а не и дешифровање. Предност овог начина шифровања је у томе што не мора да се брине о случају да неко пресретне јавни кључ, јер помоћу њега може само да шифрује податке. Такође, програми са оваквим начином шифровања имају опцију да потписују електронске документе. На пример, асиметрична криптографија може да се представи и на следећи начин: ● свој приватни кључ знам само ја и чувам га да га нико други не сазна; ● свој јавни кључ дајем другима, они треба да су сигурни чији је јавни кључ који имају; ● ако је закључано једним кључем, откључава се другим кључем; ● закључавањем јавним кључем и откључавањем приватним кључем постиже се тајност (само ја могу да откључам оно што су други закључали мојим јавним кључем и тиме наменили само мени да могу да видим); ● закључавањем приватним кључем и откључавањем јавним кључем постиже се интегритет и аутентичност (само сам ја могао да закључам оно што други могу да откључају мојим јавним кључем). Отисак прста закључан приватним кључем представља електронски потпис. Отисак прста документа добија се применом хеш-алгоритма. Ако отисак прста није промењен, практично се може бити сигуран да ни документ није промењен. За проверу електронског потписа користи се јавни кључ: када се потпис откључа јавним кључем, треба да се добије отисак прста датог документа. Да би ико имао информацију о пошиљаоцу потписаног документа, треба да зна коме припада јавни кључ, односно од сваког ко му шаље потписане документе претходно поузданим каналом мора да добије његов јавни кључ. Одређено лице од сертификационог тела добија електронски сертификат, који је потврда да одређени јавни кључ припада одређеном лицу које поседује приватни кључ. Ако се верује сертификационом телу, не мора са сваким појединачно да се размењују јавни кључеви.

Електронско потписивање и печатирање „у облаку” Посебна новина у нашој регулативи је тзв. електронски печат/потпис у клауду, који се издају путем услуге управљања квалификованим средством за креирање електронског потписа, односно печата. Услуга управљања квалификованим средством за креирање електронског потписа/печата дефинисана је чланом 46. став 3: „Квалификовано средство за креирање електронског потписа,

односно печата корисник квалификоване услуге од поверења може да користи путем услуге управљања квалификованим средством за креирање електронског потписа, односно печата, што такође представља квалификовану услугу од поверења.” То практично значи да се средство за креирање електронског потписа/печата налази код пружаоца услуге или, како је данас то модерно рећи, „у облаку”. Дакле, корисник не мора ништа да инсталира на свом рачунару, већ користи апликацију пружаоца услуге у којој треба довољно поуздано да се идентификује.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Услуге од поверења, сертификација, страна којој сви верују Приликом издавања електронских сертификата кључно је да сви верују издаваоцу сертификата, тако да не морају да се познају да би веровали електронским потписима на документима које размењујемо. Концепт да постоји страна којој сви верујемо примењује се и у другим услугама које уређује Закон: ● приликом електронске доставе сви верују посреднику у достави када се потврђује да ли је достава извршена; ● када је у питању електронски временски жиг, сви верују издаваоцу да је време тачно и да су подаци постојали у то време. Дефиниција из члана 2. Закона гласи: „Услуга од поверења је електронска услуга која олакшава пословну активности између две или више страна, при чему се заснива на томе да пружалац услуге странама гарантује веродостојност појединих података, која је као таква одређена овим законом.”

Квалификоване услуге од поверења Пружалац квалификоване услуге од поверења и сама услуга морају да испуњавају строже законске услове, а с друге стране, то што се на крају добије, Законом има утврђено правно дејство или доказну снагу. Неформално говорећи, за квалификоване пружаоце услуга од поверења Закон је утврдио да треба да им се верује. Сви квалификовани пружаоци услуга од поверења уписани су у регистар који води надлежно министарство и податке из регистра објављује у форми Јавне листе квалификованих услуга од поверења. Значајан део Закона односи се на уређивање рада пружаоца услуга од поверења.

Квалификована валидација електронског потписа и печата Услуга квалификоване валидације квалификованих електронских потписа и квалификованих електронских печата дефинисана је чланом 49. Закона, према коме пружалац услуге квалификоване валидације квалификованих електронских потписа, односно печата обезбеђује: ● валидацију квалификованог електронског потписа, односно печата, у складу са чланом 48. овог закона; ● да поуздајућа страна, која користи услугу, добије резултат поступка валидације електронским путем на аутоматизован начин, који је поуздан и ефикасан; ● да је резултат поступка валидације из тачке 2) овог става печатиран напредним електронским печатом или потписан напредним електронским потписом пружаоца услуге.

Квалификовани временски жиг

Дефиниција из члана 2. став 2. тачка 39) Закона: „Електронски временски жиг је званично време придружено подацима и електронском облику којим се потврђује да су подаци постојали у том временском тренутку.” У одредбама члана 48. Закона каже се да је за валидност квалификованог електронског потписа потребно утврдити да је сертификат који прати електронски потпис у тренутку потписивања представљао квалификовани електронски сертификат.

Да би електронски потпис био употребљен као доказ мора се бити у могућности да се докаже његова валидност. Уколико је сертификат у међувремену истекао или је опозван, без доказа да је потпис настао у време када је сертификат био на снази не може се доказати валидност електронског потписа. Типична примена квалификованог временског жига је да нам пружи такав доказ.

Квалификована електронска достава

Квалификовано електронско чување документа Услуга квалификованог електронског чувања документа обухвата више случајева: ● документа која у изворном облику садрже квалификован електронски печат или потпис; ● документа која се налазе у електронском облику погодном за чување, али не садрже квалификовани електронски потпис или печат; ● документа која су у електронском облику, али ће бити потребно да се конвертују у облик погодан за чување; ● документа која треба дигитализовати. У првом случају документ изворно садржи инструмент потврђивања интегритета и само треба правовремено освежавати временске жигове. У осталим случајевима пружалац услуге својим квалификованим електронским потписом или печатом обезбеђује потврду интегритета и порекло. За документ који се чува у оквиру услуге квалификованог електронског чувања документа важи правна претпоставка верности изворном документу, о чему пружалац услуге квалификованог електронског чувања документа издаје потврду. Ако се документ чува у оквиру услуге квалификованог електронског чувања документа, тако да период чувања предвиђен том услугом обухвата прописани период чувања датог документа, изворни документ може да буде уништен, осим ако није другачије прописано.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

За податке из електронске поруке, послате или примљене путем услуге квалификоване електронске доставе, важи правна претпоставка интегритета података, слања података од назначеног пошиљаоца, пријема од стране назначеног примаоца, поузданости датума и времена слања и примања. Пружалац услуге квалификоване електронске доставе издаје пошиљаоцу електронске поруке: ● потврду пријема електронске поруке од стране пружаоца услуге; ● потврду доставе електронске поруке примаоца. Потврде пријема и доставе пружалац услуге доставља аутоматски у електронском облику, при чему су потписане напредним електронским печатом, а на захтев може да их изда у електронском или папирном облику. Потврда пријема сматра се доставницом у електронском облику у смислу закона којим се уређује управни поступак.

Шема електронске идентификације Шема електронске идентификације је систем издавања средства електронске идентификације правном лицу, физичком лицу или физичком лицу у својству регистрованог субјекта. Дефинишу се сви потребни параметри идентификације не само у оквиру једне земље, већ се остварују услови техничке интероперабилности и на међународном нивоу. Надлежно министарство пријављује Европској комисији регистроване шеме електронске идентификације. Од септембра 2018. године све земље чланице имају обавезу да међусобно прихватају електронске идентификационе документе. Ово је уједно и један од битних елемената новог закона у том смислу. Услуга електронске идентификације је услуга која омогућава коришћење одређене шеме електронске идентификације у електронским трансакцијама, при чему се у оквиру те услуге

пружају гаранције да идентификациони подаци из средстава електронске идентификације одговарају лицу коме је средство издато.

Ниво поузданости шема електронске идентификације Шеме основног нивоа поузданости – довољан је један фактор аутентикације, на пример лозинка, и није неопходно физичко присуство приликом регистрације корисника Шеме средњег нивоа поузданости – неопходна су два разнородна фактора аутентикације, на пример лозинка и једнократни код послат СМС-ом, а приликом регистрације корисника потребно је физичко присуство ради иницијалне провере идентитета. Шеме високог нивоа поузданости – за сада су то само шеме засноване на квалификованом електронском потпису.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Регистроване шеме електронске идентификације

За утврђивање идентитета у електронском пословању могу да се користе шеме електронске идентификације које су уписане у регистар из члана 19. Закона, као и шеме електронске идентификације које нису уписане у наведени регистар. Исказ воље не може да се оспори само зато што су, уместо потписа, коришћене шеме електронске идентификације. Регистрована шема електронске идентификације може да се користи за утврђивање идентитета странке у општењу са органом јавне власти. У општењу странке са органима јавне власти идентитет странке, утврђен на основу регистроване шеме електронске идентификације високог нивоа поузданости, замењује потпис странке на поднеску, а може да се пропише да је прихватљив и средњи или нижи ниво поузданости.

Инспекцијски надзор и казнене одредбе Прописане су прилично ригорозне казне за прекршај за одговорно лице, односно правно лице у државном органу или органу јавне власти, које у оквиру својих овлашћења оспори или не призна пуноважност или доказну снагу електронском документу. Новчане казне су прописане од 50.000 до 2.000.000 динара. Пример: Издавање и књижење рачуна у папирном и електронском облику, без употребе печата – извод из Објашњења Министарства финансија, бр. 401-00-4169/2017-16 од 12. 12. 2017. године, у вези са издавањем и књижењем рачуна (фактура) у папирном и електронском облику, без употребе печата и потписа: „У циљу разјашњења недоумица које су се појавиле у пракси, а односе се начин на који се издају и књиже фактуре у пословним књигама правних лица и предузетника, настале у папирном или електронском облику, указујемо на следеће: ● Законом о рачуноводству омогућено је правним лицима и предузетницима да своје фактуре издају у папирном или електронском облику. ● Законом о рачуноводству није прописано да фактура која је изворно настала у папирном облику мора да садржи печат и потпис одговорног лица, већ је довољно да иста садржи „идентификациону ознаку” која упућује на одговорно лице, односно лице које је овлашћено за издавање те фактуре, а којом потврђује веродостојност исте у смислу члана 9. тог закона. ● Фактура која је изворно настала у електронском облику, као и фактура настала дигитализацијом (конверзијом документа из папирног у електронски облик, нпр. скенирана фактура), такође не мора бити потписана (електронским) потписом, већ је довољно да иста садржи поменуту „идентификациону ознаку”. ● Правна лица и предузетници немају обавезу да фактуру која је изворно настала у електронском облику штампају нити да се на тако одштампан документ ставља отисак печата како би исти био сматран валидним.

ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА СТАРОСНУ ПЕНЗИЈУ У 2019. ГОДИНИ

слови за стицање права на пензију утврђени су одредбама Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Сл. гласник РС”, бр. 34/2003… и 73/2018 – у даљем тексту: Закон), а пошто се услови за пензионисање мењају по годинама, у наставку следи подсетник на одредбе Закона које се примењују на пензионисање у 2019. години.

1. Услови за старосну пензију у 2018. години

2. Превремена старосна пензија Изменама Закона (објављеним у „Службеном гласнику РС” број 75/2014) од 1. јануара 2015. годину у нашу праксу је уведено „остваривање права на превремену старосну пензију” као замена за остваривање права на старосну пензију по основу тзв. пуног стажа. Што се тиче услова за остваривање права на превремену старосну пензију, чланом 19б Закона утврђено је да се ово право стиче навршењем најмање 40 година стажа осигурања и најмање 60 година живота (важи и за мушкарца и за жену). До навршења наведених услова утврђује се прелазни период током кога се постепено повећавају услови у погледу година живота и година стажа осигурања. Конкретно, према новом члану 19в Закона, утврђен је прелазни период од 2015. до 2023. године, током кога се дефинише постепено повећање важећих услова у погледу година живота и година стажа осигурања, које се повећавају за шест, односно осам месеци на годишњем нивоу, тако да, изузетно од члана 19б Закона, осигураник стиче право на превремену старосну пензију кад наврши: ● у 2018. години – 40 година стажа осигурања и најмање 57 година живота (мушкарац), односно 38 година стажа осигурања и најмање 56 година и четири месеца живота (жена); ● у 2019. години – 40 година стажа осигурања и најмање 57 година и осам месеци живота (мушкарац), односно 38 година и шест месеци стажа осигурања и најмање 57 година живота (жена). У вези са остваривањем права на превремену старосну пензију указује се на то да је члановима 70а–70г Закона одређена висина превремене старосне пензије. У члану 70а Закона прописано је да се висина превремене старосне пензије одређује на исти начин као и висина старосне пензије, међутим, износ тако одређене пензије трајно се

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Према одредбама Закона, утврђени су услови за старосну пензију, али такође и за тзв. превремену старосну пензију. Одредбом члана 19. Закона алтернативно су уређени услови на основу којих осигураник стиче право на старосну пензију: 1) кад наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања (важи за мушкарца и жену); 2) кад наврши 45 година стажа осигурања, без обзира на године живота (важи за мушкарца и жену). Изузетно од наведеног, сходно члану 19а Закона, осигураник жена која наврши најмање 15 година стажа осигурања, стиче право на старосну пензију у 2019. години кад наврши 62 године и шест месеци живота. Ово су уједно и једина мерила одласка у пензију у Закону, која су на снази у 2019. години. Услови у погледу година старости и стажа осигурања јесу кумулативни, што значи да је за стицање права на старосну пензију потребно да осигураник испуњава оба наведена услова (и у погледу стажа и у погледу навршених година живота). Пошто се у овим одредбама помиње стаж осигурања, важно је подсетити да се у стаж осигурања рачуна време које је осигураник провео на раду по основу кога је био обавезно осигуран и за које је уплаћен допринос за пензијско и инвалидско осигурање, укључујући и време које је осигураник провео у својству војног осигураника.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

умањује за 0,34% за сваки месец пре навршених 65 година живота и за осигураника жену и за осигураника мушкарца (што даје умањење од 4,08% за једну календарску годину). Ради се о трајном умањењу, односно једном обрачунато умањење не укида се када се наврше године потребне за старосну пензију. На пример, ако мушкарац оде у превремену старосну пензију седам месеци пре навршених 65 година живота, дакле са навршене 64 године и 5 месеци живота, висина његове превремене пензије трајно се умањује за 2,38% (7 x 0,34%). Изузетно, чланом 70б Закона дефинисан је изузетак од ових мерила за осигуранике жене, за умањење превремене старосне пензије у односу на општу старосну границу од 65 година живота, у периоду 2015–2031. године, ради усаглашавања са динамиком повећања опште старосне границе жена за одлазак у пензију. Конкретно, према члану 70б Закона, осигуранику жени превремена старосна пензија одређује се онако како се одређује старосна пензија, с тим што се износ те пензије трајно умањује за 0,34% за сваки месец ранијег одласка у пензију пре навршених: ● у 2018. години – 62 године живота и ● у 2019. години – 62 године и шест месеци живота. Такође, чланом 70в Закона утврђен је лимит умањења превремених старосних пензија тако што је прописано да се износ превремене пензије умањује највише до 20,4%. Тиме је практично утврђен највећи проценат умањења старосне пензије, које важи без обзира на то колико година или месеци запослени остварује право на превремену старосну пензију у односу на општу старосну границу. Изузетно, према новом члану 70г Закона, који је у примени од 30. 9. 2018. године, осигураницима којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем и који имају право на снижавање старосне границе за стицање права на старосну пензију, за признавање права на старосну пензију висина превремене старосне пензије одређује се тако што се умањење врши за сваки месец ранијег одласка у пензију у односу на старосну границу утврђену снижавањем. Наиме, пошто се овим осигураницима старосна граница за старосну пензију снижава у зависности од степена увећања стажа осигурања, утврђено је да се „пенали” за ове осигуранике рачунају у односу на ту снижену старосну границу за сваког конкретног осигураника са „бенефицираним стажом”, уместо, као до 30. 9. 2019. године, у односу на општу старосну границу од 65 година живота.

КАЛКУЛАТОР КАМАТА у оквиру електронског издања

ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ Осим обрачуна затезне камате у динарима или у некој од страних валута (евро, долар, швајцарски франак), уз помоћ нашег калкулатора претплатници могу да врше и обрачун камате за неблаговремено плаћене јавне приходе и за неблаговремено плаћени царински дуг и казну у царинском поступку, затим обрачун камате по есконтној/ референтној стопи Народне банке Србије и по референтној стопи Европске централне банке (ЕЦБ), као и обрачун камате по пресудама/одлукама Европског суда за људска права. Поред наведених, ту је и обрачун уз помоћ индекса потрошачких цена, а осим свих ових дефинисаних каматних стопа које ми ажурирамо, постоји и опција Моје каматне стопе, помоћу које сваки корисник може да дефинише каматне стопе како би прилагодио обрачун камата сопственим потребама. Обрачуне камата претплатници могу да сачувају у оквиру базе, а могу и да врше промене на рачуну, односно да евидентирају нова задужења и отплате, уз могућност да бирају да ли ће се делимична отплата дуга прво одузимати од камате или од главнице. Калкулатор врши обрачуне камата пропорционалном или конформном методом. Поред ових, постоји и јединствена мешовита метода (за затезну камату до 2. 3. 2001. примењује се конформна метода, а од 3. 3. 2001. пропорционална) која омогућава јединствен обрачун камате за период пре и после тог периода. Сходно томе, по истом принципу функционише и обрачун камате на неблаговремено плаћене јавне приходе, на неблаговремено плаћен царински дуг и неблаговремено плаћену казну у царинском поступку (до 31. 12. 2012. конформна, од 1. 1. 2013. пропорционална метода).

Збирни обрачун камата омогућава обрачун дуга по више различитих фактура (рачуна), по принципу: један поверилац, један дужник, више новчаних потраживања и износ укупног дуга по свим тим различитим основама. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

ПИТАЛИ СТЕ – ОДГОВAРАМО ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ ЗА ОТКУП ПРОИЗВОДА Питање: Које обавезе има предузетник који откупљује сирову кожу од пољопривредних произвођача (регистрованих пољопривредних газдинстава) и других лица која немају регистрована пољопривредна газдинства, у смислу Закона о ПДВ-у и Закона о порезу на доходак грађана? Одговор:

Примена Закона о порезу на додату вредност:

Примена Закона о порезу на доходак грађана: Одредбом члана 32. став 1. Закона о порезу на доходак грађана (у даљем тексту: Закон), која је у примени до 31. 12. 2018. г., прописано је да је обвезник пореза на приходе од самосталне делатности физичко лице које остварује приходе обављањем делатности из члана 31. овог закона и свако друго физичко лице које је обвезник пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност (у даљем тексту: предузетник). Према одредби става 2. истог члана Закона, обвезник пореза из става 1. овог члана по основу прихода од пољопривреде и шумарства јесте физичко лице – носилац породичног пољопривредног газдинства уписаног у Регистар пољопривредних газдинстава у складу са прописима који уређују ту област и које води пословне књиге у складу са чланом 43. став 2. овог закона. У складу са наведеним, када је у питању: ● физичко лице – носилац породичног пољопривредног газдинства уписаног у Регистар пољопривредних газдинстава у складу са прописима који уређују ту област и које води пословне књиге у складу са чланом 43. став 2. Закона – сматра се предузетником; ● физичко лице из члана 85. став 1. тачка 14) и ст. 2. и 5. Закона – када оствари приход од продаје пољопривредних и шумских производа, односно плодова и лековитог биља (конкретно сирове коже), исти није предмет опорезивања, па предузетник који врши откуп сирове коже нема обавезу да обрачунава никакав порез; ● физичко лице које није носилац пољопривредног газдинства, односно које доприносе за обавезно социјално осигурање не плаћа по решењу, односно које није корисник пољопривредне пензије, има порески третман осталих – других прихода на које се обрачунава и плаћа порез на доходак грађана по стопи од 20%. Основицу пореза на доходак грађана и доприноса за обавезно социјално осигурање чини бруто приход умањен за нормиране трошкове у висини од 90%.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Када обвезник ПДВ-а (правно лице, предузетник…) откупљује пољопривредне производе, конкретно сирову кожу од пољопривредника, дужан је да на вредност тих производа обрачуна ПДВ надокнаду у износу од 8%, о чему издаје признаницу, као и да обрачунату ПДВ надокнаду исплати пољопривреднику у новцу, и то искључиво уплатом на текући рачун или рачун штедње. Обвезник ПДВ-а има право да износ ПДВ надокнаде коју је обрачунао и исплатио пољопривреднику на прописани начин одбије као претходни порез, уз испуњење законских услова. Сагласно одредби члана 16. став 1. Правилника о одређивању случајева у којима нема обавезе издавања рачуна и о рачунима код којих се могу изоставити поједини подаци, рачуном се, у смислу члана 42. став 1. Закона о ПДВ-у, сматра и документ за обрачун ПДВ надокнаде (признаница) који обвезник издаје пољопривреднику. Напомињемо да, према Мишљењу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде број 32-00-00118/2005-08 од 21. 11. 2005. године, производња свих врста живе стоке и осталих живих животиња, као и сирови производи од њих – сирово млеко, непрана вуна, сирова кожа, јаја, мед, сирово крзно и сл. – спадају у пољопривредне производе.

На ове остале приходе исплатилац прихода – предузетник има обавезу да у име примаоца прихода обрачуна, обустави и плати доприносе за обавезно социјално осигурање у складу са Законом о доприносима за обавезно социјално осигурање, и то доприносе за пензијско и инвалидско осигурање по стопи од 26%, као и доприносе за здравствено осигурање по стопи од 10,3%, само за лица која нису осигурана по другом основу.

КАРАКТЕР УКУПНОГ ПРОМЕТА У ТУРИСТИЧКОЈ ДЕЛАТНОСТИ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Питање: Имамо недоумицу у вези са тим како се утврђује укупан промет код туристичких организација и посредника у туризму, због попуњавања обрасца ПОПДВ. Наиме, ако је поље 4.1, тј. промет већи од 50.000.000 дин., да ли онда они прелазе у месечног обвезника ПДВ-а? Одговор: Приликом утврђивања укупног промета добара и услуга у претходних 12 месеци ради одређивања када је обвезник ПДВ-а, па и обвезник који се бави прометом услуга дефинисаних чланом 35. Закона о ПДВ-у – Посредовање у туризму – треба имати у виду да појам „претходних 12 месеци” подразумева временски период који се одређује у данима – 365 дана, односно 366 дана ако је реч о преступној години. Према одредби члана 9. став 1. тачка 1) Правилника о облику, садржини и начину вођења евиденције о ПДВ-у и о облику и садржини прегледа обрачуна ПДВ-а („Сл. гласник РС”, бр. 90/2017, 119/2017, 48/2018 и 60/2018), евиденција из члана 4. став 1. тачка 5) овог правилника, која се односи на посебан поступак опорезивања туристичких агенција у складу са чланом 35. Закона о ПДВ-у, садржи најмање податак о износу укупне накнаде коју плаћа путник за извршени промет туристичких услуга, укључујући и повећање односно смањење те накнаде. Одредбом члана 32. став 1. истог правилника прописано је да се у делу 4. обрасца ПОПДВ – Посебни поступци опорезивања – исказују и подаци о посебним поступцима опорезивања туристичких агенција, при чему се, сагласно тачки 1. подтачка 1) у делу 4.1 – Туристичке агенције, у поље 4.1.1 – Накнада коју плаћају путници, укључујући и повећање односно смањење те накнаде – уноси податак о износу накнаде коју плаћају путници за извршени промет туристичких услуга, увећаном за износ повећања, односно умањеном за износ смањења те накнаде. Услуге посредовања у туризму не спадају у промет који се опорезује по члану 35. Закона о ПДВ-у, већ се за исте место опорезивања утврђује у складу са чланом 12. став 6. тачка 8) овог закона, односно за место посредовања приликом промета добара или услуга, које се пружа лицу које није порески обвезник, сматра се место у којем је извршен промет тих добара или услуга. С обзиром на то да се промет услуга посредовања у туризму опорезује према месту у којем је извршен промет добара или услуга који је предмет посредовања (промет туристичких услуга које су предмет посредовања), податак о том промету не исказује се у делу 4.1, у пољу 4.1.1 обрасца ПОПДВ, али ако је место промета тих услуга у Србији, онда се тај промет исказује у делу 3.2 и исти улази у укупан промет. У складу са наведеним, када збир износа који туристичке агенције наплате за услуге које пружају у складу са чланом 35. Закона о ПДВ-у, као и за други опорезиви промет добара или услуга који врше у складу са Законом о ПДВ-у, а који улази у укупан промет, пређе 50.000.000, туристичка агенција је дужна да измени тромесечни порески период у месечни. Напомињемо да месечни обвезник постаје тек по истеку тромесечја у коме је остварио укупан промет у претходних 12 месеци преко 50.000.000 динара.

ПОСЛОВНЕ КЊИГЕ ЗА КЛАДИОНИЦЕ 62

Питање: Да ли, са пореског и рачуноводственог аспекта, постоје неке специфичности и које приликом вођења пословних књига за кладионице?

ЛИКВИДАЦИЈА ДРУШТВА И ПОРЕСКИ БИЛАНСИ Питање: Дана 30. 11. 2017. године добили смо решење из АПР-а о покретању поступка ликвидације, а 28. 6. 2018. године решење да се усваја почетни ликвидациони извештај од 1. 3. 2018. године. Пошто смо грешком због датума послали образац ПДП у Пореску управу, интересује нас са којим датумима на основу претходно наведених решења шаљемо пореску пријаву и порески биланс Пореској управи? Одговор: Одредбама члана 34. Закона о порезу на добит правних лица (у даљем тексту: ЗПДПЛ) прописано је да се добит обвезника у поступку ликвидације опорезује у складу са овим законом и да обвезник подноси пореску пријаву и порески биланс у року од 60 дана од дана покретања поступка ликвидације са стањем на дан који претходи дану покретања поступка ликвидације. Уколико се поступак ликвидације настави у наредној календарској години, обвезник подноси и пореску пријаву и порески биланс са стањем на дан 31. децембра текуће године, у складу са чланом 63. ст. 3. и 4. ЗПДПЛ-а. Обвезници који су отпочели поступак ликвидације у току године, састављају порески биланс и пореску пријаву за период од дана отварања ликвидационог поступка до истека календарске године (члан 63. став 4. ЗПДПЛ-а). Дакле, имајући у виду да сте, како наводите, дана 30. 11. 2017. године добили решење из АПР-а о покретању поступка ликвидације, били сте дужни да у року од 60 дана од дана доношења решења

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Одговор: Обављање делатности кладионица регулисано је Законом о играма на срећу („Сл. гласник РС”, бр. 88/2011, 93/2012 – др. закон и 30/2018), у ком је чланом 9. став 1. тачка 1) прописано да је приређивач правно лице или предузетник који, у складу са овим законом, на основу дозволе Владе, односно одобрења или сагласности Управе за игре на срећу, има право да приређује игре на срећу. Када је у питању вођење пословних књига, приређивач посебне игре на срећу – клађења – правно лице води пословне књиге у складу са Законом о рачуноводству и другим прописима из ове области. Оно што је специфичност јесте обавеза вођења евиденције о оствареном промету за сваку кладионицу. Наиме, према одредби члана 96. став 5. Закона о играма на срећу, приређивач је дужан да води евиденцију о оствареном промету за сваку кладионицу на основу које утврђује накнаду. У питању је накнада за приређивање игара на срећу – клађење, која се плаћа у висини од 15% на основицу коју чини разлика између укупно остварених уплата и укупно остварених исплата, с тим што износ накнаде не може бити мањи од динарске противвредности 500 евра месечно, по кладионици. На основу овлашћења из става 6. истог члана министар је донео Правилник о начину вођења обавезних евиденција о оствареном промету у кладионицама („Сл. гласник РС”, број 129/2004), који прописује начин вођења обавезних евиденција оствареног промета у кладионицама код приређивача посебне игре на срећу – клађења (у даљем тексту: приређивач). Приређивач води месечну евиденцију о оствареном промету за свако уплатно – исплатно место кладионице (шалтерско место за пријем уплата и вршење исплата), на основу којег утврђује висину накнаде за приређивање посебне игре на срећу – клађења (члан 2. Правилника). Према одредбама члана 3. Правилника, податке о оствареном промету за свако уплатно – исплатно место приређивач доставља Управи за игре на срећу у саставу Министарства финансија на обрасцу МОП – Месечни обрачун промета за свако уплатно – исплатно место кладионице (шалтерско место за пријем уплата и вршење исплата) за месец _____ 200__. године, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део. Попуњени образац МОП доставља се најкасније до 5. у месецу за претходни месец, у писменом облику и путем електронских медија.

о покретању поступка ликвидације поднесете пореску пријаву ПДП и порески биланс ПБ 1 за период од 1. 1. до 30. 11. 2017. г. Такође сте били дужни да поднесете и ПДП и ПБ 1 за порески период од 30. 11. 2017. до 31. 12. 2017. г. сходно члану 34. став 5. ЗПДПЛ-а.

ПРОМЕТ ПАУШАЛАЦА ВАН РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Питање: Да ли промет паушалца остварен ван Републике Србије улази у образац КПО и да ли се рачуна у лимит до 6.000.000? Одговор: Према одредбама члана 7. Закона о порезу на доходак грађана, обвезник пореза на доходак је резидент Републике Србије за доходак остварен на територији Републике Србије и у другој држави. Приликом утврђивања паушалног прихода, надлежни порески орган узима у обзир и све доказе, чињенице и податке до којих је дошао путем контроле и на други начин, сходно члану 6. став 6. Уредбе о ближим условима, критеријумима и елементима за паушално опорезивање обвезника пореза на приходе од самосталне делатности. Према томе, предузетник који порез на приход од самосталне делатности плаћа паушално, дужан је да сваки приход, па и онај који је обављањем делатности остварио ван Р. Србије, искаже у обрасцу КПО – Пословна књига о оствареном промету паушално опорезованих обвезника, што значи да исти улази у укупан приход од 6.000.000 динара.

ИСПРАВНОСТ РАЧУНА ЗА ЗАКУП ПОСЛОВНОГ ПРОСТОРА Питање: Добијамо рачуне за закуп пословног простора за месец нпр. октобар, са датумом издавања рачуна 1. 10. и датумом промета услуге 1. 10. 2018. г. Да ли је то исправно и, ако није, какве су последице по обе стране? Одговор: Обвезник ПДВ-а који врши промет услуге давања у закуп пословног простора, пре свега по основу уговора о закупу којим је предвиђен износ накнаде за ту услугу на месечном нивоу (из питања проистиче да је уговорена месечна накнада), са аспекта Закона о ПДВ-у сматра се пружаоцем делимичних услуга. У овом случају обвезник ПДВ-а – пружалац услуге дужан је да за извршени промет изда рачун, који садржи прописане податке, на дан, односно након извршеног промета предметне услуге (најраније последњег дана периода за који се издаје рачун). На пример, ако закуподавац издаје рачун за промет услуге давања у закуп пословног простора за месец октобар 2018. године, обвезник ПДВ-а може да изда рачун најраније 31. 10. 2018. године (или после тог датума), при чему као датум промета услуге наводи 31. 10. 2018. године. Сагласно наведеном, ако је уговорена месечна накнада, при чему вам је обвезник ПДВ-а – закуподавац издао рачун за закуп за месец октобар са датумом издавања рачуна 1. 10. и датумом промета услуге 1. 10. 2018. г., сматра се да је такав рачун неисправан. Пошто рачун није исправан у смислу Закона о ПДВ-у, јер је издат пре извршене делимичне услуге закупа за месец октобар и пре извршеног промета за тај месец, као прималац таквог рачуна немате право на одбитак ПДВ-а. У циљу правилног поступања требало би да од закуподавца, обвезника ПДВ-а, тражите да испостави нови рачун са правилним подацима.

УСЛУГЕ ТРАНСПОРТА У ИНОСТРАНСТВУ И ПДВ 64

Питање: Домаће правно лице врши услугу транспорта робе на територији Републике Србије за нерезидентно правно лице (из Хрватске). Да ли фактурише услугу превоза са ПДВ-ом?

Одговор: Када прималац услуга превоза добара има седиште, сталну пословну јединицу којој се врши промет услуга (која се не налази у месту у којем прималац услуга има седиште), пребивалиште или боравиште у иностранству, односно ван Републике Србије, место промета услуга превоза добара је у иностранству, односно ван Републике Србије, што значи да те услуге нису предмет опорезивања ПДВ-ом. Пошто предметне услуге пружате лицу чије је седиште у Хрватској, као обвезник ПДВ-а дужни сте да издате рачун у складу са Законом о ПДВ-у и Правилником о одређивању случајева у којима нема обавезе издавања рачуна и о рачунима код којих се могу изоставити поједини подаци. Наиме, за услуге превоза добара за које се сматра да су извршене у иностранству обвезник ПДВ-а издаје рачун у којем наводи назив, адресу и ПИБ обвезника – издаваоца рачуна, место и датум издавања и редни број рачуна, назив, адресу и ПИБ обвезника – примаоца рачуна (при чему податак о ПИБ-у страног лица није обавезан, али се препоручује), врсту и обим услуга, датум промета добара и услуга и висину авансних плаћања, укупан износ накнаде за извршени промет услуга и напомену о одредби Закона на основу које није обрачунат ПДВ, а која може да гласи: „ПДВ није обрачунат у складу са чланом 12. став 4. Закона.” Податак о накнади за промет услуга превоза добара за које се сматра да су извршене у иностранству исказује се у обрасцу ПОПДВ, у пољу 11.1. Питање: Школа је добила од Покрајинског секретаријата права коришћења на покретним стварима – лиценцу за коришћење платформе Оffice 365 education. Како ово прокњижити? Одговор: С обзиром на чињеницу да Правилник о Контном плану за буџетски систем не садржи број и назив конта о лиценцама, мишљења смо да би лиценцу за коришћење платформе требало евидентирати на конту 016161 – Остала нематеријална основна средства – који дугује, а конто 311113 – Остале некретнине и опрема – потражује, чиме је успостављена књиговодствена равнотежа између класе „0” и класе „3”.

ПРЕНОС ЦЕЛОКУПНЕ ИМОВИНЕ И ПДВ Питање: Привредно друштво А основало је ново привредно друштво Б, при чему је 100% оснивач тог друштва. Као уделе у ново друштво уноси целокупну имовину (земљиште и два објекта укупне вредности 24.000.000,00 дин.). Имовина је изграђена од сопствених средстава и стављена у употребу 2012. год. Ново друштво је у систему ПДВ-а и има исту шифру делатности. Какве су ПДВ обавезе? Одговор: У наведеном случају, приликом оснивања новог друштва Б, у које оснивач, друштво А, уноси целокупну имовину (земљиште и два објекта), може да се примени одредба члана 6. став 1. тачка 1) Закона о ПДВ-у, односно може да се сматра да није дошло до опорезивог промета добара јер ново друштво има исту шифру делатности као и друштво које га је основало, што значи да наставља да обавља делатност коју је обављало и друштво преносилац имовине. Наиме, приликом преноса целокупне или дела имовине, са или без накнаде или као улог, испорука сваког добра у имовини која се преноси сматра се посебним прометом (члан 4. став 8. Закона о ПДВ-у). Одредбом члана 6. став 1. тачка 1) Закона о ПДВ-у прописано је да се сматра да промет добара и услуга, у смислу овог закона, није извршен приликом преноса целокупне или дела имовине, са или без накнаде или као улог, ако је стицалац порески обвезник или тим преносом постане порески обвезник и ако продужи да обавља исту делатност.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

КЊИЖЕЊЕ ЛИЦЕНЦЕ ДАТЕ ШКОЛИ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Пошто обвезник ПДВ-а – преносилац имовине, друштво А – преноси целокупну имовину за обављање делатности (два грађевинска објеката и земљиште) као улог у новоосновано привредно друштво, није дужан да на тај пренос обрачуна и плати ПДВ, под условом: ● да је новоосновано привредно друштво било порески обвезник или да је тим преносом постало порески обвезник; ● да је продужило да обавља исту делатност коју је обављао преносилац (како наводите, имају исту шифру делатности) и ● да преносилац имовине или дела имовине стицаоцу достави све податке који се односе на добра и услуге који чине имовину или део имовине чији је пренос извршен. У питању наводите да је друштво А изградило објекте сопственим средствима, па под претпоставком да је користило претходни ПДВ по основу те градње (за набавку материјала и услуга), односно да је имало право да га користи уз испуњење услова из члана 28. Закона о ПДВ-у, уносом у ново друштво не настаје први пренос права располагања на новоизграђеним грађевинским објектима, с обзиром на то да се, применом члана 6. став 1. тачка 1) Закона о ПДВ-у, сматра да стицалац ступа на место преносиоца. То значи да ће, ако до преноса дође, први пренос права располагања на непокретности настати ако стицалац буде продавао те непокретности (целе или економски дељиве целине). Међутим, пошто је у питању пренос објеката по члану 6. став 1. тачка 1) Закона о ПДВ-у, друштво стицалац, као обвезник ПДВ-а, мора да води рачуна да је, уколико престане да испуњава услове за право на одбитак претходног ПДВ-а (не обавља опорезиву делатност са правом на одбитак или престане да постоји или изађе из система ПДВ-а у року краћем од 10 година од момента стављања у употребу објеката), дужно да изврши исправку права на одбитак ПДВ-а (ПДВ који је преносилац имовине, друштво А, користио као одбитни ПДВ приликом изградње) сходно члану 6. став 5. Закона.

ИСПРАВКА ПОРЕСКЕ ПРИЈАВЕ Питање: Извршили смо сторно ПДП пријаве коју смо грешком послали за период од 1. 1. 2017. до 30. 11. 2017. године. Интересује нас да ли у поље 1.3 уписујемо неки податак? Одговор: Достављање обрасца ПДП – Пореске пријаве за аконтационо – коначно утврђивање пореза на добит правних лица – електронским путем је извршено када Пореска управа потврди формалну исправност и математичку тачност исказаних података, додели број пријаве, број одобрења за плаћање укупног износа обавезе по том основу и у електронском облику достави те информације подносиоцу пријаве. Уколико сте добили потврду од пореског органа да је прихваћена пријава, а наводите у питању да је сторнирате, значи да треба да пошаљете измењену ПДП пријаву. У том случају под редним бројем 1.3 – Измена пријаве/аконтације обрасца ПДП – уносите одговарајућу ознаку, тј. број 3.

DECENIJE

ЗАКОНСКО УТВРЂИВАЊЕ НАЈВИШЕГ ИЗНОСА МЕСЕЧНЕ НАКНАДЕ ЗАРАДЕ ЗА ВРЕМЕ НЕГЕ НОВОРОЂЕНОГ ДЕТЕТА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

акон о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС”, бр. 113/2017 и 50/2018 – у даљем тексту: Закон) утврђује да запослени код правних и физичких лица (у даљем тексту: запослени код послодавца) остварују право на накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета. Основица накнаде зараде за време наведених одсустава запослених са рада утврђује се на основу збира месечних основица на које су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде, за последњих 18 месеци који претходе првом месецу отпочињања одсуства због компликација у вези са одржавањем трудноће или породиљског одсуства уколико није коришћено одсуство због компликација у вези са одржавањем трудноће. Према ставу 4. члана 13. Закона, месечна основица накнаде зараде за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета, за запослене код послодавца добија се дељењем: 1) збира месечних основица на које су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде, за последњих 18 месеци који претходе првом месецу отпочињања породиљског или одсуства због неге или посебне неге детета, 2) са 18. На овај начин израчунава се просечна месечна основица на коју су за конкретног запосленог плаћени доприноси у претходних 18 месеци или мање ако запослени није имао у претходном периоду 18 месеци рада и 18 основица. То је истакнуто због законске методологије да се месечна основица накнаде зараде увек утврђује дељењем масе основица накнаде зараде са 18, без обзира на то да ли конкретни запослени има претходни стаж од свих 18 месеци или мање, односно да ли је основица накнаде зараде утврђена за 18 претходних месеци или мање. Очигледно да ће породиље које имају мање од 18 месеци претходног стажа, односно мање од 18 месечних основица, имати и нижу просечну месечну основицу накнаде. Овако утврђена месечна основица накнаде плате представља бруто обрачунску вредност. Она је пре свега бруто вредност јер се све месечне основице на које су плаћени доприноси у претходних 18 месеци евидентирају у бруто износу, као и њихов збир исказан у основици накнаде зараде. Месечна основица је и обрачунска вредност јер је она основица на коју се обрачунавају и плаћају порез на зараде и доприноси за социјално осигурање, а остатак се исплаћује кориснику права. Она је обрачунска вредност и због чињенице да њен конкретни износ може да варира у зависности од броја часова одсуства са рада по основама из Закона, у односу на пуно месечно радно време. Према томе, месечни износ накнаде зараде за породиљско и одсуство ради неге и посебне неге детета обрачунава се: 1) на основу утврђене месечне основице накнаде зараде, 2) у сразмери броја радних дана у петодневној радној недељи, у којима се остварује право у датом месецу, и укупног броја радних дана у том месецу. Другим речима: месечна основица накнаде зараде је стална величина за све време одсуства ради нпр. неге детета, а месечна накнада зараде може да варира ако запослени не користи одсуство цео месец. Конкретно, ако месечна основица накнаде зараде износи 50.000,00 динара, а запослена је током целог месеца новембар (22 радна дана у петодневној радној недељи) на одсуству, месечни износ (бруто) накнаде зараде за тај месец износиће 50.000,00 динара. Ова запослена завршава одсуство због неге детета 14. децембра, а 17. децембра враћа се на рад. Значи, у децембру има 10 радних дана одсуства са рада због неге детета, а пошто децембар (рачунато у петодневној радној недељи) има 23 радна дана, сразмера за израчунавање висине месечног износ накнаде зараде овој запосленој јесте 10/23 = 0,435. Према томе, запосленој на име месечног износа накнаде зараде за 10 дана одсуства у месецу децембру припада (50.000,00 x 0,435) 21.739,13 динара (бруто).

Пошто овако утврђени месечни износ накнаде зараде представља бруто обрачунску вредност, сходно ставу 3. члана 14. Закона, на основу обрачунатог месечног износа накнаде плате обрачунава се износ накнаде зараде за исплату – умањивањем месечног износа накнаде плате за припадајући порез и доприносе. Према томе, треба имати у виду да ће породиље у свим месецима свог одсуства (породиљско или нега детета), осим евентуално првог и последњег, цео месец бити одсутне са рада и у тим месецима примиће пун износ (бруто) месечне основице накнаде зараде, односну (нето) месечни износ накнаде зараде, што су и званичне законске категорије. Евентуално у првом и последњем месецу одсуства (када запослена почиње односно завршава одсуство) ова запослена ће за део месеца примити накнаду зараде од државе за дане одсуства, а за остатак месеца примиће плату за часове рада од послодавца.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Законске одредбе о максималном износу месечне накнаде зараде Наведене напомене у вези са утврђивањем месечног износа накнаде зараде породиљама дате су ради примене одредби Закона о могућем максималном износу те накнаде, односно о конкретној законској горњој граници висине месечног износа накнаде зараде. Конкретно, према ставу 4. члана 13. Закона, месечна основица накнаде зараде, која се добија дељењем збира основица за претходних 18 месеци са 18, не може бити већа од три просечне месечне зараде у Републици Србији, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике на дан подношења захтева (Подсетник: Један од принципа Закона из члана 9. јесте да се просечна месечна (бруто) зарада по запосленом, као битна величина у спровођењу Закона, утврђује према подацима које објави републички орган надлежан за послове статистике). На пример, према последњем податку републичке статистике, просечна зарада за месец септембар 2018. године износи 66.251 динар, што значи да месечна основица накнаде зараде, у односу на тај податак, за запослену која поднесе захтев за породиљско почетком децембра месеца ове године не може бити већа од (66.251 x 3) 198.753 динара (бруто). Знамо да републичка статистика сваког месеца објављује нове податке о просечној заради за претходни месец, али то не значи да ће се због тога нешто мењати за постојеће кориснике накнаде зараде, јер је у овој одредби, став 4. члана 13, наведено ограничење од три просечне зараде Закон поставио на дан подношења захтева. Ово практично значи следеће: 1) Ако се за конкретну породиљу Н. Н. на дан подношења захтева утврди да, применом наведене законске методологије, њена месечна основица накнаде зараде износи 190.000 динара (бруто), као и да је то мање од три просечне зараде у Србији, према последњем податку републичке статистике у моменту подношења захтева, у њено решење унеће се износ од 190.000 динара, без обзира на то што већ у наредном месецу просечна зарада у Србији може да падне и њена три износа могу да буду испод 190.000 динара. Породиља ће за све време одсуства које је тражила (породиљско или нега детета) имати месечну основицу од 190.000 динара.

2) Ако се за конкретну породиљу Н. Н. на дан подношења захтева утврди да, применом наведене законске методологије, њена месечна основица накнаде зараде износи 230.000 динара (бруто), као и да је то више од три просечне зараде у Србији, према последњем податку републичке статистике у моменту подношења захтева, у њено решење унеће се износ од 198.753 динара, колико износе три просечне зараде у Србији у моменту подношења захтева. Овај износ ће се исплаћивати све време коришћења права, без обзира на то што већ у наредном месецу просечна зарада у Србији може да порасте и њена три износа могу да буду изнад 230.000 динара. Породиља ће за све време одсуства које је тражила (породиљско или нега детета) имати месечну основицу од 198.753 динара, која је уједно и максимално могућа основица у моменту подношења захтева.

Овакво прописивање највишег износа месечне основице накнаде зараде довешће до одређеног уједначавања исплата породиљама. Уосталом, законодавац сматра да ће се применом Закона смањити износ средстава опредељених за исплату накнада зарада за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета, као и осталих накнада по основу рођења и неге детета и посебне неге детета. Ово стога што се уводи нов начин обрачуна накнада зарада и осталих накнада, који, као основ за утврђивање висине, подразумева основицу на коју су плаћени доприноси за обавезно социјално осигурање у 18 месеци који претходе првом месецу у коме је отпочето одсуство због компликација у вези са одржавањем трудноће, односно породиљско одсуство. На пример: Запослена А из претходних 18 месеци има месечну основицу накнаде зараде (суму 18 месечних примања са карактером зараде) 5.400.000 динара, што даје месечну основицу накнаде зараде (5.400.000 : 18) од 300.000 динара. ● Запослена Б из претходних 18 месеци има месечну основицу накнаде зараде (суму 18 месечних примања са карактером зараде) 3.600.000 динара, што даје месечну основицу накнаде зараде (3.600.000 : 18) од 165.000 динара. С обзиром на наведено законско ограничење, запослена А може да оствари право на (бруто) месечну основицу накнаде зараде од (66.251 x 3) 198.753 динара, док ће запослена Б остварити своју месечну основицу без умањења, у износу од 165.000 динара, јер је то ниже од граничних 198.753 динара у моменту подношења захтева (у месецу децембру на основу просечне зараде у Републици за месец септембар – последњи познат податак). Према томе, месечна основица накнаде зараде за све породиље које поднесу захтев за остваривање права на породиљско одсуство, одсуство ради неге детета или одсуство ради посебне неге детета до 24. децембра, јер се 25. децембра објављује нови износ просечне зараде у Србији, износи највише 198.753 динара. Следећи највиши износ ове основице утврђиваће се почев од 25. децембра, када се објави нови податак о просечној заради у Србији – за месец октобар. Податке који су потребни за решавање захтева породиља, а налазе се у доступним службеним евиденцијама државних органа, органа јединица локалне самоуправе и ималаца јавних овлашћења, као што је податак о просечној заради по запосленом у Србији, органи надлежни за решавање о правима по овом закону прибављају по службеној дужности у складу са законом који уређује општи управни поступак (члан 39. став 2. Закона). ●

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Контрола извршавања законске одредбе о највишем износу месечне основице накнаде зараде Према члану 8. став 2. Правилника о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом („Сл. гласник РС”, бр. 58/2017 – у даљем тексту: Правилник), месечна основица накнаде плате породиљама не може бити већа од три просечне зараде у Републици Србији, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике на дан подношења захтева. Према члану 6. Правилника, надлежни орган управе јединице локалне самоуправе – Служба дечје заштите – решава о праву на накнаду зараде за време породиљског одсуства на основу поднетог захтева и доноси решење о праву на накнаду зараде, које обавезно садржи дужину коришћења права на накнаду зараде и месечни износ накнаде зараде. Подаци у решењу утврђују се на основу података о висини основице на коју су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде, за последњих 18 месеци који претходе првом месецу отпочињања одсуства због компликација у вези са одржавањем трудноће или породиљског одсуства уколико није коришћено одсуство због компликација у вези са одржавањем трудноће, а евидентирани су у Централном регистру обавезног социјалног осигурања на дан подношења захтева за остваривање права. На основу ових података Служба дечје заштите формира извештај о евидентираним основицама за

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

период који је од утицаја на остваривање права, који чини саставни део списа предмета. Месечна основица накнаде зараде добија се дељењем збира основица из претходних 18 месеци са 18, без обзира на то да ли постоје евидентиране основице за свих 18 месеци. Овако утврђен месечни износ накнаде зараде не може бити већи од три просечне зараде у Србији, према последњем објављеном податку републичке статистике, о чему надлежна служба дечје заштите нарочито води рачуна када уноси износ месечне накнаде зараде породиље у решење. О праву на накнаду зараде за време породиљског одсуства у првом степену решава Служба дечје заштите у месту пребивалишта запослене – подносиоца захтева. Ако породиља сматра да јој је пуна месечна накнада зараде неоправдано обрачуната у нижем износу, може да се жали на првостепено решење, о чему у другом степену решава министар надлежан за социјална питања, односно на територији АП Војводине – одговарајући орган управе АП Војводине.

КАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ЗА ДЕЦЕМБАР 2018. ГОДИНЕ Ред. бр.

Датум обавезе

Обавезе по основу Закона о акцизама 1.

Произвођачи нискоалкохолних пића који су на дан 31. 12. 2015. г. имали произведена нискоалкохолна пића која садрже више од 1,2% а највише до 5% вол алкохола, дужни су да надлежној Пореској управи доставе податак о стању залиха нискоалкохолних пића пописаних на последњи дан у месецу, до утрошка тих залиха

10. 12. 2018.

Лице које се на дан 31. 12. 2017. године бавило прерадом, пржењем, паковањем, као и другим са њима повезаним радњама које се врше у сврху производње кафе, дужно је да надлежној ОЈ Пореске управе достави податак о стању залиха кафе на последњи дан у месецу, и то за сваки месец до утрошка пописаних залиха

10. 12. 2018.

Уплата акцизе обрачунате, осим за ел. енергију, за период 16–30. новембра 2018. г.

17*. 12. 2018.

Подношење пореске пријаве ПП ОА за обрачунату акцизу (важи за све акцине производе), као и ПП ОАЕЛ за новембар 2018. г.

17*. 12. 2018.

Подношење захтева на обрасцу РЕФ-ЕТЕ за рефакцију акцизе за деривате нафте и биотечности који се користе као енергетско гориво у производњи електричне и топлотне енергије, за новембар – по истеку месеца

20. 12. 2018.

Подношење захтева на обрасцу РЕФ-Г за рефакцију акцизе за деривате нафте и биотечности набављене за транспортне сврхе и за грејање пословног односно стамбеног простора – по истеку сваког месеца

20. 12. 2018.

Подношење захтева за рефакцију акцизе на обрасцу РЕФ-И за гасна уља из члана 9. став 1. тачка 3) Закона о акцизама, која се користе као енергетско гориво за индустријске сврхе, односно када се користе као енергетско гориво или као репродукциони материјал у процесу производње акцизних односно неакцизних производа, за новембар

20. 12. 2018.

Уплата акцизе за период 1. до 15. децембра 2018. г.

31. 12. 2018.

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ

Ред. бр.

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ

Датум обавезе

Обавезе по основу Закона о ПДВ-у 1.

Подношење ПП ПДВ и уплата ПДВ-а од стране лица која нису евидентирана у систему ПДВ-а (порески дужник из члана 10. и члана 44. став 3. Закона) – по основу насталих обавеза у новембру 2018. г.

10. 12. 2018.

Подношење ПП ПДВ и уплата ПДВ-а од стране обвезника ПДВ-а и пореских дужника из члана 10. Закона, који имају месечни порески период, као и обвезника из члана 36а Закона – по основу насталих обавеза у новембру 2018. г.

17*. 12. 2018.

Подношење обрасца ПИД ПДВ 1 за стицање статуса претежног извозника за месечне обвезнике

17*. 12. 2018.

Најранији рок за подношење захтева за повраћај пореског кредита – месечни обвезници

18. 12. 2018.

Обавезе по основу Закона о порезу на добит правних лица Уплата месечне аконтације пореза на добит за новембар 2018. г.

Подношење ПДПО/С за исплаћен приход на који се плаћа порез по одбитку у складу са чланом 40. Закона – уз потврду о резидентности за повлашћену стопу.

17*. 12. 2018. у року од 3 дана од исплате

Обавезе по основу Закона о порезу на доходак грађана 1.

Исплатиоци прихода по основу естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма Пореској управи достављају обавештење на обрасцу ОЗУ о закљученим уговорима са интерпретаторима и другим ангажованим лицима у новембру 2018. г.

5. 12. 2018.

Предузетници плаћају аконтацију пореза на приходе и доприноса за социјално осигурање за новембар (ако се нису определили за исплату личне зараде)

17*. 12. 2018.

Предузетници који желе да у 2019. исплаћују личну зараду, достављају обавештење ПУ да су се определили за исплату исте

17*. 12. 2018.

Предузетници који исплаћују личну зараду плаћају аконтацију пореза на приход од самосталне делатности за новембар 2018. г.

17*. 12. 2018.

Предузетници-паушалци плаћају утврђену обавезу по решењу ПУ

17*. 12. 2018.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

Остали порези и доприноси и друге фискалне обавезе 1.

Уплата накнаде за приређивање игара на срећу за новембар месец

5. 12. 2018.

Подношење ИОСУ Пореској управи – извештај послодавца о извршењу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом и уплата обавезе за новембар 2018. г.

5. 12. 2018.

Уплата пореза на премије неживотних осигурања за уговоре склопљене у новембру

10. 12. 2018.

Подношење ПП ОДО и уплата доприноса за социјално осигурање за осниваче који у свом друштву раде без радног односа, за новембар 2018. г.

17*. 12. 2018.

Плаћање доприноса за свештенике и верске службенике, за домаће држављане запослене у иностранству и за иностране пензионере за новембар месец

17*. 12. 2018.

Уплата комуналне таксе за новембар 2018. г.: - за град Београд, - за остале општине у Р. Србији – према датуму на решењу

17*. 12. 2018.

Ред. бр.

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ

Датум обавезе

Корисник, односно сопственик шума плаћа накнаду за коришћење шума и шумског земљишта

17*. 12. 2018.

Уплата доприноса за социјално осигурање на најнижу месечну основицу доприноса – послодавци који нису исплатили зараде за новембар 2018. г.

31. 12. 2018.

КАЛЕНДАР ПОСЕБНИХ ОБАВЕЗА КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА Закон о буџетском систему

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Народна скупштина доноси Закон о буџету Републике Србије и одлуке о давању сагласности на финансијске планове организација за обавезно социјално осигурање

17*. 12. 2018.

Скупштина локалне власти доноси одлуку о буџету локалне власти

20. 12. 2018.

Локални орган управе надлежан за финансије доставља министру одлуку о буџету локалне власти

20. 12. 2018.

Закон о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава 1.

Надлежни орган локалне власти дужан је да једном месечно достави министарствима надлежним за начин и контролу обрачуна и исплате зараде у јавним предузећима извештај о извршеној уплати средстава (разлика) по умањењу зарада/плата за месец новембар 2018. године

10. 12. 2018.

Обавезе по подзаконским прописима 1.

Директни корисници буџетских средстава достављају Министарству финансија месечне извештаје о реализацији пројеката и програма који се финансирају из извора финансирања 11 – Примања од иностраних задуживања, за претходни период текуће године, на обрасцу ИППЗ

5. 12. 2018.

Јединице локалне власти подносе Министарству финансија извештај о планираним и извршеним расходима за плате за новембар 2018. године на обрасцу ПЛ-1 – Плате запослених код корисника буџета јединице локалне власти и обрасцу ПЛ-2 – Број запослених код корисника буџета јединице локалне власти

17*. 12. 2018.

Сви директни и индиректни корисници буџетских средстава јединица локалне самоуправе достављају јединици локалне власти податке о планираним приходима и примањима (образац 1) и планираним расходима и издацима (образац 2 и образац 2а), који у себи садрже промене настале по основу измена и допуна буџета у току буџетске године (ребаланс), по основу промене апропријација и по основу коришћења текуће буџетске резерве, као и податке о планираним и извршеним расходима за плате и броју запослених (образац 4) за новембар 2018. г.

17*. 12. 2018.

* Чланом 91. став 2. Закона о општем управном поступку прописано је да, ако последњи дан рока пада у недељу или на дан државног празника, или у неки други дан када орган пред којим треба предузети радњу не ради, рок истиче првог наредног радног дана.

ИЗНОС ЛИЧНИХ ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ И ДРУГИХ ЛИЦА И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН – на основу просечне зараде у Републици у месецу септембру 2018. године од 66.251 динар ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

Исплата по овом основу обавезна је у висини утврђеној општим актом код послодавца (члан 118. тачка 6. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

НАКНАДА ЗА ИСХРАНУ у току рада

Исплата по овом основу обавезна је у висини утврђеној општим актом код послодавца (члан 118. тачка 5. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ТЕРЕНСКИ ДОДАТАК (дневна накнада за повећане трошкове рада на терену)

Према Закону о раду, ако се предвиди општим актом

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ДОДАТАК ЗА ОДВОЈЕН ЖИВОТ

Исплаћује се у складу са општим актом

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

НАКНАДА ТРОШКОВА ПОГРЕБНИХ УСЛУГА запосленом у случају смрти брачног друга и деце, члановима уже породице у случају смрти запосленог

Према члану 119. т. 2) Закона о раду, послодавац је обавезан на ове исплате до висине трошкова погребних услуга, а према приложеним рачунима

За запосленог и члана његове породице не опорезује се до 67.145 дин.

СОЛИДАРНА ПОМОЋ породици у случају смрти пензионисаног радника

Исплаћује се у складу са општим актом

Неопорезиво до 67.145 дин.

ОТПРЕМНИНА ПРИЛИКОМ ОДЛАСКА У ПЕНЗИЈУ (старосна, инвалидска, породична)

Према Закону о раду, исплаћује се најмање у висини 2 просечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику (66.251 x 2 = 132.502 дин.). Према Уредби о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС”, 98/07, 84/14 и 85/15), државном службенику или намештенику који одлази у пензију исплаћује се отпремнина у висини 125% од плате коју би остварио за месец који претходи месецу у коме се исплаћује отпремнина, с тим што она не може бити нижа од две просечне зараде у Републици Србији према последњем коначном објављеном податку републичке статистике на дан исплате (тренутно: 2 x 66.251 = 132.502 дин.).

Не опорезује се до износа двоструке месечне зараде по запосленом у Републици према последњем податку (2 x 66.251 = 132.502 дин.), а на исплату преко тог износа плаћа се порез по стопи од 20%

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

РЕГРЕС за коришћење годишњег одмора

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 74

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

ОТПРЕМНИНА ДРЖАВНОМ СЛУЖБЕНИКУ и НАМЕШТЕНИКУ за чијим радом је престала потреба (члан 50. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника)

Државном службенику коме престане радни однос због протека два месеца откад је постао нераспоређен и намештенику коме је отказан уговор о раду јер не постоји ниједно радно место на које може бити премештен или распоређен, исплаћује се отпремнина за сваку навршену годину рада у радном односу код последњег послодавца, у висини трећине његове бруто плате (под платом се сматра просечна месечна плата запосленог која му је исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у ком је донесено решење којим је утврђено да је постао нераспоређен, односно решење о отказу уговора о раду)

Не опорезује се до износа збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину – члан 9. став 1. тачка 19) Закона о порезу на доходак грађана.

ЈУБИЛАРНА НАГРАДА

До висине утврђене општим актом послодавца, док се у државним органима и јавним службама исплаћује у складу са одредбама посебних колективних уговора

Неопорезиво до 19.183 динара годишње

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА ДО ПОСЛА И ПОВРАТКА СА ПОСЛА

У висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз

Не опорезује се до висине цене месечне претплатне карте у јавном саобраћају, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.837 дин.

ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У ИНОСТРАНСТВО

У висини утврђеној општим актом послодавца (члан 118. тачка 3. Закона о раду). У складу са чланом 20. Уредбе за државне службенике и намештенике, у висини 15 евра за 24 часа проведена у иностранству.

Неопорезиво до 15 евра, односно износа прописаног чл. 20. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника, а за субјекте ван јавног сектора неопорезиво до 50 евра за целу дневницу, а преко тог износа плаћа се 10% пореза

ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У ЗЕМЉИ

До висине прописане општим актом код послодавца (члан 118. т. 2. Закона о раду). Државном службенику и намештенику исплаћује се дневница за службено путовање у земљи која износи 150 динара.

Неопорезиво до 2.303 дин. по дневници, а преко тог износа плаћа се порез по стопи од 10%

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

До висине прописане општим актом код послодавца (према Закону о раду). Државном службенику и намештенику накнађују се трошкови смештаја у земљи према приложеном хотелском рачуну за преноћиште и доручак, изузев за преноћиште и доручак у хотелу прве категорије (пет звездица), а ако су му обезбеђени бесплатно преноћиште и доручак, не накнађују се трошкови смештаја.

Неопорезиво до износа приложеног рачуна

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА НА СЛУЖБЕНОМ ПУТОВАЊУ

Признају се у целини према приложеним рачунима

Неопорезиво до висине приложених рачуна превозника у јавном саобраћају

НАКНАДА ТРОШКОВА СМЕШТАЈА И ИСХРАНЕ ЗА РАД НА ТЕРЕНУ (ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде, члан 118. т. 4) Закона о раду)

У висини трошкова смештаја и исхране, у складу са општим актом

Не плаћају се пореске обавезе

СОЛИДАРНА ПОМОЋ за дужу или тежу болест, рехабилитацију или тежу инвалидност запосленог или члана његове породице

До висине утврђене општим актом послодавца

Неопорезиво до 38.370 дин. по случају

ОСТАЛЕ СОЛИДАРНЕ ПОМОЋИ (чл. 120. т. 1. Закона о раду)

До висине утврђене општим актом послодавца

Опорезује се цео износ само порезом по стопи од 10%

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА СОПСТВЕНИМ ПУТНИЧКИМ МОТОРНИМ ВОЗИЛОМ У СЛУЖБЕНЕ СВРХЕ

Према члану 118. т. 2) и 3) Закона о раду, утврђује се општим актом код послодавца. Државном службенику или намештенику који, по писменом одобрењу овлашћеног лица, користи сопствени аутомобил, исплаћује се накнада од 10% прописане цене за литар погонског горива по пређеном километру.

Не опорезује се до 30% цене по основној јединици мере погонског горива помноженог с бројем јединица мере погонског горива које је потрошено, а највише до 6.716 динара месечно. Преко овог износа плаћа се порез по стопи од 10%.

СТИПЕНДИЈЕ И КРЕДИТИ УЧЕНИКА И СТУДЕНАТА – ученицима средњих школа и студентима виших школа и факултета

На начин утврђен општим актом послодавца

Неопорезиво до 11.511 дин. месечно

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

НАКНАДА ТРОШКОВА СМЕШТАЈА НА СЛУЖБЕНОМ ПУТУ (у земљи и иностранству)

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 76

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

ОТПРЕМНИНА при отказу уговора о раду вишку запослених због технолошких, економских или организационих промена (по члану 158. и 159. Закона о раду)

Исплаћује се у висини утврђеној општим актом, а не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину. Зарадом се сматра просечна месечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина.

Неопорезиво до најнижих износа исплате по годинама рада из претходне колоне (члан 9. став 1. тачка 19) Закона о порезу на доходак грађана)

ИСПЛАТЕ ЗАПОСЛЕНИМА У ОКВИРУ ПРОГРАМА ЗА РЕШАВАЊЕ ВИШКА ЗАПОСЛЕНИХ У ПОСТУПКУ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ ЗА 2015, 2016, 2017. И 2018. ГОДИНУ („Сл. гласник РС”, бр. 9/2015, 84/2015, 109/2015, 16/2016, 82/2016, 5/2017 и 29/2018)

Запосленом који је утврђен као вишак у 2015, 2016, 2017. и 2018. години, престаје радни однос када се добровољно определи за једну од опција која је за њега најповољнија, и то за: 1) отпремнину у висини динарске противвредности 200 евра за сваку навршену годину рада у радном односу, по средњем курсу на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности;

Неопорезиво до износа права, сходно члану 9. став 1. тачка 20) Закона о порезу на доходак грађана;

2) отпремнину обрачунату на начин утврђен Законом о раду, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности, а висина средстава за сваку навршену годину рада у радном односу код последњег послодавца не може бити већа од 500 евра у динарској противвредности, по средњем курсу на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца;

у складу са чл. 158. и 159. Закона, неопорезива је до износа утврђеног тим чланом, сходно члану 9. став 1. тачка 20) Закона о порезу на доходак грађана;

3) отпремнину у износу од шест (6) просечних зарада по запосленом у Републици Србији, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – за запослене који имају више од 15 навршених година рада у радном односу (тренутно: 6 x 66.251 = 397.506 дин.).

сходно члану 9. став 1. тачка 20) Закона о порезу на доходак грађана, неопорезиво до износа утврђеног права.

Одељак III Програма – Начин решавања вишка запослених

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

НОВЧАНЕ НАКНАДЕ, У СКЛАДУ СА ЧЛ. 21. Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору („Сл. гласник РС” бр. 68/2015), за запослене за чијим је радом престала потреба

Запослени који су се изјаснили да прихватају престанак радног односа уз исплату једне од следећих новчаних накнада: 1) у висини 1/3 просечне плате, односно зараде запосленог исплаћене у претходна три месеца која претходе месецу престанка радног односа, односно у висини 1/3 просечне зараде у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку републичке статистике, у зависности од тога шта је за запосленог повољније, увећане за 30% за сваку годину рада у радном односу у јавном сектору, с тим да укупна висина новчане накнаде не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности – за запослене којима на дан престанка радног односа недостаје више од две године до испуњења услова за пензију, у складу са прописима о ПИО;

Неопорезиво до износа утврђеног права из претходне колоне, сходно чл. 9. став 1. тачка 19) Закона о порезу на доходак грађана

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2018.

ВРСТА ИСПЛАТЕ

2) у висини шест просечних зарада у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку републичке статистике – за запослене којима на дан престанка радног односа недостаје до две године до испуњења услова за пензију, у складу са прописима о ПИО; 3) у висини четири просечне зараде у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку републичке статистике – за запослене који на дан престанка радног односа испуњавају услове за превремену пензију, у складу са прописима о ПИО. ЗАЈАМ који послодавац исплаћује запосленима

Исплаћује се у висини и према условима утврђеним општим актом код послодавца

Не опорезује се

СТИМУЛАТИВНЕ ОТПРЕМНИНЕ при споразумном престанку радног односа (члан 177. Закона о раду)

Исплаћује се у складу са општим актом

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

ТЕРЕНСКИ ДОДАТАК – само за државне службенике и намештенике

Члан 44. став 1. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника

У складу са Мишљењем Министарства финансија од 23. 12. 2011. године, ова исплата опорезује се само порезом на доходак грађана по стопи од 10%

ДОДАТАК ЗА ОДВОЈЕНИ ЖИВОТ – само за државне службенике и намештенике

Чланови од 45. до 49. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника

ПОКЛОНИ деци запослених до 15 година старости, поводом Нове године и Божића

На основу члана 119. став 2. Закона о раду, у складу са општим актом послодавца

Неопорезиво до 9.592 дин. по једном детету, док исплата преко тог износа, као и исплата детету старијем од 15 година, има карактер зараде

НАГРАДЕ и друга слична давања физичким лицима која нису запослена код исплатиоца, а која произлазе из рада или друге врсте доприноса делатности исплатиоца

Исплаћује се у складу са одлуком послодавца

Неопорезиво до 12.746 динара годишње, остварено код једног послодавца (чл. 85. т. 11) Закона о порезу на доходак грађана)

ИНГ-ПРО САВЕТОВАЊА ИНГ-ПРО организује скупове, саветовања, семинаре и обуке с правном и финансијском тематиком, представљајући прописе који су не само актуелни већ су и у најширој примени у оквиру законодавства Републике Србије. Овакав вид организације постао је неизбежан начин упознавања с бројним недоумицама и проблемима у пракси, али и пут ка њиховом бржем и успешнијем превазилажењу како би се омогућила сврсисходна и адекватна примена прописа. Предавачи су врсни и посвећени стручњаци који настоје да подстакну учеснике на промишљање најделотворнијег начина за превазилажење немалих проблема и повећање ефикасности из области које су тема саветовања. Саветовања се одржавају у пријатном амбијенту, у технички потпуно опремљеним салама, са паузама за кафу и ручак. На нашим интернет странама www.propisi.net, www.legeartis.rs и www.poslovnisavetnik.net увек се можете информисати о актуелним саветовањима и, уколико сте заинтересовани, попунити електронску пријаву.

За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

DECENIJE

ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ

РАЧУНОВОДСТВО

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО

ЦАРИНЕ

ЗАРАДЕ, ПЛАТЕ И ДРУГА ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ У ПРИВАТНОМ И ЈАВНОМ СЕКТОРУ

СТАТИСТИКА