ПОСЛОВНИ САВЕТНИК НОВЕМБАР 2018 by V. M.

ПОСЛОВНИ ISSN 2560-3221

Број 23 / новембар 2018.

ПОРЕЗИ РАЧУНОВОДСТВО БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО ПОСЛОВНЕ ФИНАНСИЈЕ ЗАРАДЕ

САВЕТНИК

ИЗДВАЈАМО: НОВИНЕ У НАЧИНУ ВОЂЕЊА ПОСЛОВНИХ КЊИГА И РОКУ ЗА ПОДНОШЕЊЕ ПОРЕСКЕ ПРИЈАВЕ КОД ПРЕДУЗЕТНИКА – У ПРИМЕНИ ОД 1. 1. 2019. ГОДИНЕ ПРИЈАВЉИВАЊЕ ПОСЛОВНИХ ПРОСТОРИЈА У КОЈИМА СЕ СКЛАДИШТЕ ДОБРА ИЛИ ОБАВЉА РЕГИСТРОВАНА ДЕЛАТНОСТ РАЧУНОВОДСТВЕНО ОБУХВАТАЊЕ СТИЦАЊА И ОТУЂЕЊА СОПСТВЕНИХ АКЦИЈА И УДЕЛА ОБРАЧУН ПОРЕЗА НА ПРИХОДЕ КОЈЕ ОСТВАРИ НЕРЕЗИДЕНТНО ПРАВНО ЛИЦЕ ПО ОСНОВУ ЗАКУПА НЕПОКРЕТНОСТИ У СРБИЈИ РАЧУНОВОДСТВЕНИ И ПОРЕСКИ АСПЕКТИ НЕМАТЕРИЈАЛНЕ ИМОВИНЕ УНОШЕЊЕ УЛОГА НОВОГ ЧЛАНА У ОСНОВНИ КАПИТАЛ ДРУШТВА – РАЧУНОВОДСТВЕНИ АСПЕКТ ИЗБЕГАВАЊЕ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА ЗАРАДА ИЗ РАДНОГ ОДНОСА ЕВИДЕНТИРАЊЕ РОБЕ ЗА ДАЉУ ПРОДАЈУ ПРЕМА КОНТНОМ ПЛАНУ ЗА БУЏЕТСКИ СИСТЕМ www.poslovnisavetnik.net

●

www.ingpro.rs

Зашто баш Зато што је прегледан и једноставан и не захтева никакву специјалну обуку за коришћење (user friendly). Зато што је могућ приступ неограниченом броју докумената у току претплате. Зато што има највећи број прописа, примера судске праксе, правних мишљења, модела и других докумената. Зато што има претраживач који даје прецизно сортиране и брзе резултате претраге. Зато што се документа – прописи и др. – могу претраживати путем одговарајућих синонима који се у правној пракси често користе. Зато што је једини на тржишту који аутоматски бележи најпрегледаније документе сваког претплатника и издваја их на почетној страни. Зато што има мејл-сервис који омогућава претплатницима да о новим прописима, новим примерима судске праксе, новим правним мишљењима и стручним коментарима и другим документима из области које претплатници сами изаберу, буду информисани путем мејла истог дана кад су објављени у бази. Зато што ради са било ког рачунара на интернету, без икакве инсталације, а подржава рад и у интранет окружењу. Зато што је увек ажуран (не захтева ажурирање од стране претплатника). Зато што су текстови докумената и интерфејс доступни на ћирилици или латиници. Зато што се једним кликом могу ископирати текстови у Wоrd или PDF формату. Зато што има најсвеобухватнију и највећу базу судске праксе, са разгранатом структуром по одговарајућим правним гранама и правним институтима. Зато што се из текста прописа једним кликом приступа повезаним документима. Зато што се приликом претраживања појмова добијају већ понуђени резултати.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК Ш ISSN 2560-3221 Година II, број 23 НОВЕМБАР 2018. Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а За оснивача и издавача: Горан Грцић и Владимир Здјелар Главни и одговорни уредник: Жељко Албанезе

Графичка припрема: Мирослав Арамбашић Штампа: Digital art, Београд Редакција: Веле Нигринове 16а, 11000 Београд тел: +381 11 2836 890 факс: +381 11 2836 474 имејл: redakcija@ingpro.rs CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 657 ПОСЛОВНИ саветник / главни и одговорни уредник Жељко Албанезе. - Год. 1, бр. 1 (јан. 2017) - . - Београд : ИНГ-ПРО, 2017 - (Београд : Digital art). - 30 cm Месечно. ISSN 2560-3221 = Пословни саветник

Од рубрика у часопису издвајамо: Порези, Рачуноводство, Буџетско рачуноводство, Пословне финансије, Зараде. Штампани часопис „ПОСЛОВНИ САВЕТНИК” излази из штампе месечно. У току године излази 10 бројева и 1 двоброј. У оквиру претплате, претплатници на штампано издање добијају могућност да писано, путем имејла, добију одговоре на питања у вези с темама које часопис обрађује. Под слоганом „Будимо на вези” часопис је отворен за сва питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике, а читаоци их могу упутити на адресу главног и одговорног уредника: zeljko.albaneze@ ingpro.rs. Такође, претплатници могу и сами предлагати теме које су важне за њихово пословање. Најважније о рубрикама у часопису: ЗАРАДЕ И ДРУГА ЛИЧНА ПРИМАЊА Актуелне обрачуне зарада, накнаде зарада и друга примања запослених из радног односа и других лица која ангажују послодавци по уговорима ван радног односа, објашњавамо кроз њихове обрачуне са становишта Закона о раду, али и са становишта примене пореских прописа. ФИНАНСИЈЕ И РАЧУНОВОДСТВО Пратимо рачуноводствене промене привредних субјеката од отварања пословних књига на почетку године, преко актуелних промена у току године, до пописа и састављања годишњег рачуна. ПОРЕСКИ ПРОПИСИ Пратимо и објашњавамо примену свих пореских прописа – ПДВ, акцизе и порески поступак, али и примену пореза и доприноса на лична примања запослених и других лица, као и пореске обавезе по основу покретне и непокретне имовине, капитала и сл. Нећемо заборавити ни примену прописа о избегавању међународног двоструког опорезивања.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

Аутори: Бојан Станковић Борислав Ињац Весна Јовичић Дејан Дабетић Жељко Албанезе Јован Чанак Љиљана Симић Милица Бјелић

тампани часопис „Пословни саветник” представља издање стручних ауторских текстова из области пореза, рачуноводства, буџетског рачуноводства, пословних финансија и зарада. Намењен је, пре свега, финансијским и рачуноводственим службама у јавном и приватном сектору, рачуноводственим агенцијама и слично.

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО Месечно пратимо пословање буџетских корисника и дајемо актуелне обрачуне у књиговодству по буџетским прописима. ПЛАТЕ И ДРУГА ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ КОД БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА Паралелно са зарадама, дајемо и примере обрачуна плата и других личних примања запослених и других лица код буџетских корисника, уважавајући специфичности обрачуна у здравству, просвети, али и у јединицама локалне самоуправе, посебно имајући у виду предстојећу примену законских прописа о платама у јавном сектору. ОСТАЛО: ● новине у платном промету, ● актуелности у спровођењу царинских прописа, ● тумачења министарстава, ● актуелни месечни статистички подаци.

Часопис можете поручити телефоном: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822 или имејлом: office@ingpro.rs

Садржај

■ ПРИЈАВЉИВАЊЕ ПОСЛОВНИХ ПРОСТОРИЈА У КОЈИМА СЕ СКЛАДИШТЕ ДОБРА ИЛИ ОБАВЉА РЕГИСТРОВАНА ДЕЛАТНОСТ............................................................. 3 ■ НОВИНЕ У НАЧИНУ ВОЂЕЊА ПОСЛОВНИХ КЊИГА И РОКУ ЗА ПОДНОШЕЊЕ ПОРЕСКЕ ПРИЈАВЕ КОД ПРЕДУЗЕТНИКА – У ПРИМЕНИ ОД 1. 1. 2019. ГОДИНЕ..............8

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

■ УНОШЕЊЕ УЛОГА НОВОГ ЧЛАНА У ОСНОВНИ КАПИТАЛ ДРУШТВА – РАЧУНОВОДСТВЕНИ АСПЕКТ................................................................................................. 12 ■ РАЧУНОВОДСТВЕНО ОБУХВАТАЊЕ СТИЦАЊА И ОТУЂЕЊА СОПСТВЕНИХ АКЦИЈА И УДЕЛА...........................................................................................................................18 ■ РАЧУНОВОДСТВЕНО ЕВИДЕНТИРАЊЕ АМБАЛАЖЕ И СИТНОГ ИНВЕНТАРА................. 23 ■ РАЧУНОВОДСТВЕНИ И ПОРЕСКИ АСПЕКТИ НЕМАТЕРИЈАЛНЕ ИМОВИНЕ.................... 29 ■ ОБРАЧУН ПОРЕЗА НА ПРИХОДЕ КОЈЕ ОСТВАРИ НЕРЕЗИДЕНТНО ПРАВНО ЛИЦЕ ПО ОСНОВУ ЗАКУПА НЕПОКРЕТНОСТИ У СРБИЈИ.............................................................. 38 ■ ЕВИДЕНТИРАЊЕ РОБЕ ЗА ДАЉУ ПРОДАЈУ ПРЕМА КОНТНОМ ПЛАНУ ЗА БУЏЕТСКИ СИСТЕМ................................................................................................................ 42 ■ СЛАБОСТИ И ПРЕПОРУКЕ У СИСТЕМУ ПОПИСА КОД КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА.................................................................................................................................... 51 ■ ИЗБЕГАВАЊЕ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА ЗАРАДА ИЗ РАДНОГ ОДНОСА................ 56 ■ ЗБРИЊАВАЊЕ ОТПАДА НАСТАЛОГ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У ЦАРИНСКОМ ПОСТУПКУ АКТИВНОГ ОПЛЕМЕЊИВАЊА............................................................................. 63 ■ ПИТАЛИ СТЕ – ОДГОВАРАМО.................................................................................................... 68 ■ КАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ЗА НОВЕМБАР 2018. ГОДИНЕ...................................... 80 ■ ИЗНОС ЛИЧНИХ ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ И ДРУГИХ ЛИЦА И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН – на основу просечне зараде у Републици у месецу августу 2018. године од 68.831 динар ............................................................................................................. 83 2

ПРИЈАВЉИВАЊЕ ПОСЛОВНИХ ПРОСТОРИЈА У КОЈИМА СЕ СКЛАДИШТЕ ДОБРА ИЛИ ОБАВЉА РЕГИСТРОВАНА ДЕЛАТНОСТ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

дредбама члана 25. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС”, бр. 80/2002, 84/2002 – испр., 23/2003 – испр., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 – др. закон, 62/2006 – др. закон, 63/2006 – испр. др. закона, 61/2007, 20/2009, 72/2009 – др. закон), 53/2010, 101/2011, 2/2012 – испр., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 – аутентично тумачење, 112/2015, 15/2016, 108/2016 и 30/2018 – у даљем тексту: ЗПППА) прописане су обавезе пореских обвезника. Према одредби става 1. тачка 1) овог члана, порески обвезник је, у складу са овим законом, обавезан да у прописаном року поднесе пријаву за регистрацију Пореској управи, осим обвезника за чију је регистрацију, односно упис у регистар надлежна Агенција за привредне регистре, укључујући и податке о свим пословним просторијама у којима складишти односно смешта добра, као и о просторијама у којима обавља регистровану делатност, осим ако су, у складу са овим законом и другим прописима, ови подаци већ достављени Пореској управи, као и да пријави све касније измене података у пријави који се не пријављују Агенцији за привредне регистре (у даљем тексту: Агенција). До 27. августа 2018. године, када је почела примена измењене одредбе члана 25. став 1. тачка 1) ЗПППА-а, порески обвезници имали су обавезу да у прописаном року поднесу пријаву за регистрацију Пореској управи, осим обвезника за чију је регистрацију, односно упис у регистар надлежна Агенција, као и да пријаве све касније измене података у пријави који се не пријављују Агенцији. Овде треба подсетити да се ради о обрасцима регистрационе пријаве за доделу ПИБ-а, који су прописани Правилником о пореском идентификационом броју („Сл. гласник РС”, бр. 57/2003, 68/2003, 32/2009, 48/2010 и 44/2018 – др. закон – у даљем тексту: Правилник), при чему наведену пријаву подносе обвезници који се не региструју преко Агенције. Према одредбама члана 5. Правилника, пореским обвезницима за чију регистрацију није надлежна Агенција, Централа Пореске управе одређује и додељује ПИБ и врши регистрацију пореских обвезника на основу пријаве за регистрацију или по службеној дужности на: ● обрасцу ПР-1 – Пријава за регистрацију правног лица и пословних јединица, коју подносе: резидентно правно лице, државни орган и организација, орган и организација територијалне аутономије или локалне самоуправе без својства правног лица, стална пословна јединица нерезидентног правног лица, нерезидентно правно лице и сва остала резидентна и нерезидентна лица која немају својство физичког лица, односно предузетника за чију регистрацију није надлежна Агенција; ● обрасцу ПР-2 – Пријава за регистрацију предузетника, коју подноси резидентни предузетник за чију регистрацију није надлежна Агенција; ● обрасцу ПР-3 – Пријава за регистрацију физичког лица нерезидента. Према одредбама члана 6. Правилника, податке о променама регистрованим након регистрације оснивања привредних субјеката у регистар Агенције, у смислу прописа о регистрацији привредних субјеката, као и податке о брисању привредних субјеката из регистра Агенције, Агенција доставља Пореској управи у електронској или писаној форми најкасније у року од 48 часова од регистрације. Међутим, промене података које нису предмет регистрације у Агенцији порески обвезник дужан је да пријави Пореској управи у року од пет радних дана од дана настанка промене (члан 6. став 3. Правилника). Порески обвезници за чију регистрацију није надлежна Агенција имају обавезу да о покретању поступка брисања, односно о регистрацији брисања из надлежног регистра поднесу пријаву Пореској управи. Настале промене обвезник подноси на: ● обрасцу ППР-1 – Пријава за промену – допуну података о регистрацији правног лица и пословних јединица; ● обрасцу ППР-2 – Пријава за промену – допуну података о регистрацији предузетника; ● обрасцу ППР-3 – Пријава за промену – допуну података о регистрацији физичког лица нерезидента.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1. Обавеза достављања података Пореској управи на обрасцу ПЕП-ИПЈ

Након што је почела примена поменуте измене члана 25. ЗПППА-а, порески обвезник био је у обавези да управо 27. 8. 2018. године поднесе пријаву са подацима о свим постојећим пословним просторијама у којима складишти односно смешта добра, као и о просторијама у којима обавља регистровану делатност, осим када су, у складу са овим законом и другим прописима, ови подаци већ били достављени Пореској управи, с обзиром на то да до наведеног датума ЗПППА-ом није била прописана таква обавеза за пословне просторије у којима се складиште односно смештају добра и за просторије у којима се обавља регистрована делатност (пријављивало се само седиште обвезника и промене у вези са тим). Пошто наведена одредба захтева пријављивање путем пореске пријаве, ни до данас не постоји подзаконским актом прописана пореска пријава за пријављивање података који се траже одре дбом члана 25. став 1. тачка 1) ЗПППА-а, која се односи на пријављивање наведених просторија, нити је овим чланом ЗПППА-а дато овлашћење ПУ да пропише посебан образац за пријављивање. Међутим, Пореска управа је на порталу е-ПОРЕЗИ поставила образац пријаве ПЕП-ИПЈ (евиденција издвојених пословних јединица привредних субјеката и складишта), као и Техни чко упутство за попуњавање обрасца ПЕП-ИПЈ, како би порески обвезници, у складу са чланом 25. став 1. тачка 1) ЗПППА-а, достављали податке о складишном односно пословном простору у коме обављају делатност и након тога уредно пријављивали измене тих података, пре почетка коришћења простора. Почев од 27. августа 2018. године требало је у што краћем року пријавити до тог момента непријављене пословне просторије у којима се складиште односно смештају добра, као и просторије у којима се обавља регистрована делатност, при чему и надаље постоји обавеза да се о свим променама достављених података обавести Пореска управа у року од 5 дана од дана настале промене. Рок од 5 дана од дана настале промене прописан је чланом 26. ЗПППА-а и није директно везан само за ову нову обавезу пошто је тај рок важио и важи за обавезу обавештавања пореског органа о било којим променама након регистрације, тј. добијања ПИБ-а. Шта се подразумева под пословним просторијама у којима се складиште односно смештају добра, као и под просторијама у којима обвезник обавља регистровану делатност, а шта под променама податка о томе, није посебно прописано ЗПППА-ом нити неким подзаконским актом. Стога се може позвати на неке друге прописе који то на неки начин дефинишу, као што су: ● Правилник о минималним техничким условима за трговину на откупним местима („Сл. гласник РС”, бр. 32/2011), ● Правилник о минималним техничким условима за обављање трговине дериватима нафте и биогоривом („Сл. гласник РС”, бр. 68/2013 и 81/2015) и ● Правилник о минималним техничким условима за обављање промета робе и вршење услуга у промету робе („Сл. гласник РС”, бр. 47/96, 22/97, 6/99, 99/05, 100/07, 98/09 и 62/2011). Ипак, поред простора наведених у овим правилницима, при чему у последњем правилнику постоји дефиниција складишта (складиште је просторија у којој се обавља промет робе на велико и обављају услуге: преузимања, конзервирања, чувања, сортирања, паковања, маркирања и припремања робе за отпрему), обвезници морају имати у виду да се обавеза пријављивања односи и на све друге врсте просторија и простора који се користе за складиштење добара, односно обављање делатности, као што су стоваришта или закупљени простори који су подрумског или таванског типа, или гараже или било који други простори који по својој суштини нису складишни простори. Имајући у виду овакав опис, требало је да ЗПППА дефинише обавезу пријављивања простора, а не просторија, како би се избегле недоумице у пореским обвезницима. Складишта, као и пословне просторије у којима се обавља делатност (регистрована или било која друга), које су предмет пријављивања, поред тога што могу бити у власништву обвезника, могу бити и у закупу, подзакупу, лизингу или неком другом облику коришћења. У случају да порески обвезник на једној адреси има више складишних простора односно просторија, о сваком треба да достави податак на наведеном обрасцу.

2. Подаци који се не достављају путем обрасца ПЕП-ИПЈ ЗПППА прецизирао је у одредби члана 25. став 1. тачка 1) да се подаци не достављају Пореској управи ако су јој, у складу са овим законом и другим прописима, ови подаци већ достављени. Пореска управа има податке о пореским обвезницима који се региструју у Агенцији, а има и податке о одређеним пословним просторијама који се пријављују у складу са другим прописима. Дакле, Пореској управи се путем обрасца ПЕП-ИПЈ не пријављују:

2) Подаци који се достављају у складу са Законом о фискалним касама Закон о фискалним касама („Сл. гласник РС”, бр. 135/2004 и 93/2012) прописује обавезу евидентирања промета преко фискалних каса, што значи да се, у циљу фискализације фискалних каса, пријављује место промета на мало. Наиме, према одредбама члана 27. овог закона, евиденцију о фискалним касама води Пореска управа – Централа. Према одредбама члана 8. Правилника о поступку фискализације, садржају евиденције о овлашћеним сервисима и сервисерима и изгледу, садржају и начину вођења досијеа и сервисне књижице фискалне касе („Сл. гласник РС”, бр. 140/2004 и 44/2018), обвезник је дужан да најкасније у року од три дана од дана пријема обавештења овлашћеном сервису поднесе захтев за фискализацију на обрасцу ИПУ-1 – Захтев за фискализацију, који се састоји из дела који испуњава обвезник, дела који попуњава овлашћени сервис и дела који попуњава Пореска управа. Уз захтев, обвезник прилаже и доказ да је малопродајни објекат, односно место на коме врши промет добара или услуга, пријављен надлежној организационој јединици Пореске управе. Пошто се и у решењу о фискализацији фискалних каса налази податак о адреси продајног места, то значи да Пореска управа има податак о седишту малопродајних објеката, па сходно томе нема основа да се податак о овим објектима посебно пријављује и путем обрасца ПЕП-ИПЈ. С обзиром на то да има делатности које не морају да евидентирају промет преко фискалне касе, ти обвезници дужни су да такве продајне објекте пријаве преко ПЕП-ИПЈ јер Пореска управа нема податак о њима. У ову групу спадају: ● обвезници који се баве прометом на мало путем поште или интернета, односно пријављују објекте у којима складиште робу коју отпремају купцима, ● обвезници који се баве прометом робе преко аутомата.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

1) Подаци које доставља АПР Пореској управи – према одредбама члана 29. ЗПППА-а: Агенција за привредне регистре доставља обавештење Пореској управи о извршеном упису у Регистар привредних субјеката (оснивање, повезивање и престанак привредног субјекта, статусне промене и промене облика организовања тог субјекта, подаци о привредном субјекту од значаја за правни промет, подаци у вези са стечајним поступком и други подаци одређени законом), као и о сваком другом решењу којим се врше промене оснивача, облика организовања, назива, делатности, висине основног улога и места седишта, или којим се врши било која друга промена од значаја за утврђивање пореза (став 1). Суд, орган локалне самоуправе, адвокатска комора, професионална удружења, као и други орган или организација надлежни за упис у одговарајући регистар лица која обављају одређену делатност, дужни су да у року од пет дана од дана извршеног уписа Пореској управи доставе обавештење о упису, поништавању уписа и брисању из регистра, као и о сваком другом решењу којим се врши промена од значаја за утврђивање пореза (став 2). Према томе, ово су подаци које обвезници не достављају посебно на обрасцу ПЕП-ИПЈ. Када су у питању предузетници (који воде пословне књиге као и паушално опорезовани), дужни су да приликом регистрације у АПР, у регистрационој пријави – образац ЈРППС – Јединствена регистрациона пријава оснивања правних лица и других субјеката и регистрације у јединствени регистар пореских обвезника, који је прописан Правилником, предузетницима и другим субјектима за чију је регистрацију надлежна Агенција наведу сва издвојена места обављања делатности, па није потребно да их посебно пријављују, осим накнадне промене података о тим местима, која би свакако морала да се пријави и преко Агенције.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 6

3) Подаци који се достављају у складу са Законом о акцизама Када су у питању акцизни производи, произвођачи истих дужни су да пријаве надлежној организационој јединици Пореске управе место погона и сличног простора у коме ће обављати производњу тих производа. Наиме, према одредбама члана 30. став 1. и 2. Закона о акцизама („Сл. гласник РС”, број 22/2001… и 30/2018), лице које је регистровано за производњу дуванских прерађевина, укључујући и несагоревајући дуван, течности за пуњење електронских цигарета, деривата нафте, биогорива и ботечности, кафе односно алкохолних пића, дужно је да пре почетка обављања те делатности пријави надлежној организационој јединици Пореске управе место погона и сличног простора у коме ће обављати производњу тих производа. Пореска управа – Централа води регистар произвођача алкохолних пића и кафе. Поред наведеног, према одредбама члана 8. Правилника о условима и поступку за добијање, обнављање и одузимање акцизне дозволе, начину и контроли отпремања и допремања производа у акцизно складиште и о вођењу евиденције у акцизном складишту („Сл. гласник РС”, бр. 41/2009, 99/2012, 64/2013 и 67/2015), министарство води евиденцију о имаоцима акцизне дозволе. Евиденција садржи податке о називу и седишту имаоца акцизне дозволе, врсти акцизних производа који се производе, односно смештају у акцизно складиште, броју и датуму решења о давању, обнављању, односно одузимању акцизне дозволе, датуму престанка важења акцизне дозволе, месту, адреси, ознаци акцизног складишта, као и друге податке од значаја за вођење евиденције о раду акцизних складишта. У случају промене податка из чл. 2–5. овог правилника, произвођач који је добио, односно обновио акцизну дозволу, дужан је да обавести министарство у року од осам дана од дана настанка промене ради уписа промењених података у евиденцију, односно доношења решења. Ако се ради о промени података из чл. 4. и 5. овог правилника, који се односе на место и адресу где се обавља процес производње акцизних производа, површини, односно запремини акцизног складишта, врсти акцизних производа који се могу смештати у акцизно складиште и другим подацима који битно утичу на рад акцизних складишта, министар доноси решење о измени решења о давању акцизне дозволе. Дакле, пошто се сви подаци налазе у Министарству финансија, ови обвезници не морају посебно да пријављују наведене објекте на обрасцу ПЕП-ИПЈ. 4) Специфичности у вези са обавезом не/достављања података о складишним и пословним просторијама Пракса је наметнула неколико питања која су на неки начин специфична и за која ЗПППА није дао никакво решење, нити постоји писани став Пореске управе. С тим у вези у наставку ће уследити навођење поменутих случајева укратко, односно шта се не/пријављује на обрасцу ПЕП-ИПЈ: а) Достављање података за просторије или просторе који се само повремено користе – обавезно је, независно од тога што ће се само повремено користити за складиштење, тј. смештај добара, ако су у питању просторије које служе за ту намену. Уколико се ради о напуштеним просторима, који се апсолутно не користе за смештај добара или за обављање било које делатности, не треба их пријављивати. б) Отворени простори на којима се складишти роба (нпр. приликом складиштења угља, дрва, грађевинског материјала…), иако не представљају просторије у којима се складиште ова добра, пријављују се јер им је сврха да се на њима лагерују добра. в) Складишта у кругу фабрике не пријављују се посебно ако је фабрички круг, као место обављања делатности, пријављен на било који начин (преко АПР и сл.) Пореској управи. г) Складишни простор или просторије за обављање делатности, дате/узете у закуп, пријављују закупац и закуподавац – закуподавац јер се бави обављањем пословне делатности давања у закуп, а закупац јер обавља делатност или складишти добра у закупљеном простору. д) Објекат за складиштења на градилишту грађевинског материјала пријављује се ако је то место ван седишта извођача радова.

3. Казне за непријављивање података о складишним и пословним просторијама Казнене одредбе прописане ЗПППА-ом разврстане су у две категорије: Пореско кривично дело недозвољено складиштење робе – члан 176а ЗПППА-а, у коме је ставом 2. прописано да ће се казном из става 1. овог члана казнити и ко складишти односно смешта добра у просторијама о којима није обавестио Пореску управу. Ставом 1. прописана је казна за недозвољено складиштење робе, тј. ко складишти односно смешта добра или дозволи складиштење односно смештање добара за која не поседује прописану документацију о пореклу, казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном. За кривично дело из ст. 1. и 2. овог члана одговорном лицу у правном лицу и предузетнику изриче се и мера безбедности забране вршења позива, делатности или дужности у трајању од једне до пет година, а роба из ст. 1. и 2. овог члана одузима се. ● Посебни порески прекршаји – чланом 179. став 1. тачка 1а) ЗПППА-а прописано је да ће се за прекршај по основу члана 25. став 1. тачка 1) овог закона казнити новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара за прекршај правно лице ако не достави Пореској управи податак о свим пословним просторијама у којима складишти односно смешта добра, као и о просторијама у којима обавља регистровану делатност, осим ако су, у складу са овим законом и другим прописима, ови подаци већ достављени Пореској управи. Према одредби става 7. тачка 1) овог члана ЗПППА-а, новчаном казном од 100.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако Пореској управи не пријави све касније измене података у пријави за регистрацију, односно упис у регистар, укључујући и податак о свим пословним просторијама у којима складишти односно смешта добра, као и о просторијама у којима обавља регистровану делатност, осим ако су, у складу са овим законом и другим прописима, ови подаци већ достављени Пореској управи, или ако пријави нетачне измене података (члан 25. тачка 1). ●

1. Имајући у виду да је ЗПППА уредио само почетак примене наведене одредбе (од 27. 8. 2018. године), отворено је питање у ком року је порески обвезник дужан да Пореској управи пријави податке почев од 27. 8. 2018. године. Рок није уређен и то је датум почетка примене овог члана ЗПППА-а – 27. 8. 2018. године. Међутим, имајући у виду да је одредбама члана 176а ЗПППА-а (Недозвољено складиштење робе), између осталог, прописано и да ће се казном затвора од три месеца до три године и новчаном казном казнити и лице које складишти односно смешта добра у просторијама о којима није обавестило Пореску управу, указујемо на то да су порески обвезници, у циљу избегавања кривичне одговорности, у обавези да: ● у што краћем року, односно чим Пореска управа обезбеди техничке услове, пријаве све просторије у којима складиште добра, уколико те просторије користе за складиштење добара у периоду који почиње пре 27. августа 2018. године; ● обавесте Пореску управу о просторијама у којима намеравају да складиште добра пре почетка складиштења – у осталим случајевима. 2. Имајући у виду да ЗПППА у конкретном случају није уредио начин на који се достављају подаци о пословним просторијама/складиштима, отворено је питање како порески обвезник пријављује складиште/пословне просторије. Порески обвезници ове податке могу да достављају Пореској управи електронским путем, као и у писменом облику. 3. Да ли се обавеза пријављивања података о пословним просторијама у којима се обавља регистрована делатност односи на пословне просторије у којима се обавља претежна

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

Нови ставови Пореске управе у вези са достављањем података о складиштима и пословним просторијама – објављени на сајту Пореске управе:

делатност регистрована у Агенцији за привредне регистре или се односи на све делатности које обавља порески обвезник, а не само на претежну делатност? Порески обвезник има обавезу да пријави податке о пословним просторијама у којима се обавља регистрована делатност – претежна делатност. 4. Да ли се под појмом „пословна просторија” подразумева и отворен пословни простор, као нпр. градилиште, парцела, као и возило из ког се врши промет добара и слично? Појам „пословна просторија” подразумева затворену пословну просторију, као и да се у овом случају не може користити појам „пословни простор” (обавеза пријављивања односи се на „затворене” пословне просторије, а не и на отворени пословни простор, као што је то нпр. градилиште, парцела, као и возило из ког се врши промет добара и слично).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

***

НОВИНЕ У НАЧИНУ ВОЂЕЊА ПОСЛОВНИХ КЊИГА И РОКУ ЗА ПОДНОШЕЊЕ ПОРЕСКЕ ПРИЈАВЕ КОД ПРЕДУЗЕТНИКА – У ПРИМЕНИ ОД 1. 1. 2019. ГОДИНЕ

аконом о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 113/2017) извршено је неколико значајних измена које су ступиле на снагу 1. јануара 2018. године, с тим што су неке измењене одредбе Закона почеле да се примењују даном ступања на снагу измена, неке се примењују од 1. 10. 2018. године, док се – од 1. јануара 2019. године примењују измене које се односе на дефиницију предузетника, вођење пословних књига и измене рока за подношење пореске пријаве и пореског биланса. Ради благовременог прилагођавања новинама, посебно за категорије предузетника који до сада нису имали обавезу да воде пословне књиге или су их водили на другачији начин, у наставку текста дата су потребна објашњења.

1. Обвезник пореза на приходе од самосталне делатности

Измењеним чланом 32. Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 24/2001… и 113/2017 – у даљем тексту: ЗПДГ) прецизирано је да је порески обвезник, односно обвезник пореза на приходе од самосталне делатности, физичко лице које остварује приходе обављањем самосталних делатности из члана 31. овог закона, односно обављањем привредних делатности, укључујући и делатности пољопривреде и шумарства, пружањем професионалних и других интелектуалних услуга, затим трајним или сезонским искоришћавањем земљишта у непољопривредне сврхе (вађење песка, шљунка и камења, производња креча, цигле, црепа, ћумура и сл.), инкубаторском производњом живине, као и другим сличним делатностима, независно од тога да ли су као самосталне делатности регистроване код надлежног органа. Обвезник је физичко лице које је уписано у регистар надлежног органа, односно организације, а порез на приходе од самосталне делатности плаћа на опорезиву добит (у даљем тексту:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

предузетник), односно на паушално утврђени приход (у даљем тексту: предузетник-паушалац) – став 2. члана 32. ЗПДГ-а. Према одредби става 3. члана 32. ЗПДГ-а, обвезником се сматра и обвезник пореза по основу прихода од пољопривреде и шумарства – физичко лице које је носилац породичног пољопривредног газдинства, уписаног у Регистар пољопривредних газдинстава у складу са прописима којима се уређује та област, које води пословне књиге у складу са овим законом и порез на приходе од самосталне делатности плаћа на опорезиву добит (у даљем тексту: предузетник-пољопривредник). Обвезником се сматра и физичко лице које је обвезник пореза на додату вредност, у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, као и свако друго физичко лице које обавља делатност, независно од тога да ли је та делатност регистрована, и порез на приходе од самосталне делатности плаћа на опорезиву добит (у даљем тексту: предузетник – друго лице) – став 4. члана 32. ЗПДГ-а. Из наведених одредби следи да је обвезник пореза на приходе од самосталне делатности: ● предузетник – физичко лице које је уписано у регистар надлежног органа, односно организације, а порез на приходе од самосталне делатности плаћа на опорезиву добит; ● предузетник-паушалац – физичко лице које је уписано у регистар надлежног органа, односно организације, а порез на приходе од самосталне делатности плаћа на паушално утврђени приход; ● предузетник-пољопривредник – физичко лице које је носилац породичног пољопривре дног газдинства, уписаног у Регистар пољопривредних газдинстава, које води пословне књиге у складу са овим законом и порез на приходе од самосталне делатности плаћа на опорезиву добит; ● предузетник – друго лице – физичко лице које је обвезник ПДВ-а и свако друго физичко лице које обавља делатност, независно од тога да ли је та делатност регистрована, и порез на приходе од самосталне делатности плаћа на опорезиву добит. Када су у питању физичка лица која су носиоци породичног пољопривредног газдинства уписаног у Регистар пољопривредних газдинстава, може да се направи разлика између следећих лица: 1) Предузетника-пољопривредника који води пословне књиге у складу са ЗПДГ-ом, па сходно томе порез на приходе од самосталне делатности плаћа на опорезиву добит. У питању је предузетник-пољопривредник који се определио да води пословне књиге у складу са ЗПДГ-ом, па има све обавезе и права у пословању као било који други регистровани предузетник (опорезиву добит утврђује у пореском билансу, а пореску обавезу у пореској пријави коју подноси надлежном пореском органу у складу са ЗПДГ-ом) и друга права и обавезе. Физичка лица која су носиоци породичног пољопривредног газдинства, уписаног у Регистар пољопривредних газдинстава, НЕМАЈУ законску обавезу да се региструју као предузетници, осим ако не постану обвезници ПДВ-а. 2) Физичког лица које остварује приход од продаје пољопривредних и шумских про извода и услуга, као и од узгајања и продаје печурака, пчелињег роја (пчела) и пужева, тј. други приход који по својој природи чини доходак физичког лица сходно члану 85. став 1. тачка 15) ЗПДГ-а. У овом случају није у питању предузетник, већ физичко лице које остварује други приход дефинисан чланом 85. ЗПДГ-а, па његов опорезиви приход чини бруто приход умањен за нормиране трошкове у висини од 90%, на који се порез плаћа по стопи од 20%, као и прописани доприноси. Изузетак од наведеног начина опорезивања, односно изузимање од опорезивања оствареног прихода од продаје пољопривредних и шумских производа и услуга, као и од узгајања и продаје печурака, пчелињег роја (пчела) и пужева, прописан је чланом 85. став 11. ЗПДГ-а, па порез не плаћа физичко лице које оствари приход по наведеном основу ако је носилац пољопривредног газдинства или ако доприносе за обавезно социјално осигурање плаћа по решењу као осигураници по основу пољопривредне делатности, у складу са законом којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање, или ако је корисник пољопривредне пензије.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

2. Опорезиви приход од самосталне делатности

Због посебног дефинисања предузетника-пољопривредника као обвезника пореза на приход од самосталне делатности, измењен је члан 33. ЗПДГ-а, који прописује да је опорезиви приход од самосталне делатности опорезива добит, а за предузетника-паушалца то је паушално утврђени приход, ако овим законом није друкчије одређено. Начин утврђивања опорезиве добити за предузетнике, осим паушално опорезованих, зависи од начина вођења пословних књига, односно прописа на основу којих се воде. Према одредби члана 33. став 2. ЗПДГ-а, опорезива добит утврђује се у пореском билансу, усклађивањем добити исказане у билансу успеха сачињеном у складу са: ● прописима којима се уређује рачуноводство – за обвезника који је дужан да води двојно књиговодство; ● Правилником о пословним књигама и исказивању финансијског резултата по систему простог књиговодства („Сл. гласник РС”, бр. 140/2004) – за обвезника који води просто књиговодство на начин утврђен овим законом. Паушални приход обвезника надлежни порески орган утврђује решењем, применом критеријума и елемената из члана 41. ЗПДГ-а. Према одредби члана 33а ЗПДГ-а, предузетник и предузетник-пољопривредник могу да се определе за исплату личне зараде, што значи да паушално опорезовани предузетник нема ту могућност јер му се опорезива добит утврђује паушално, али такву могућност нема ни предузетник – друго лице. Усклађивање прихода и расхода ради утврђивања опорезиве добити дефинисано је чл. од 35. до 37б ЗПДГ-а, што није предмет разматрања у овом тексту.

3. Вођење пословних књига предузетника Чланом 43. ЗПДГ-а прописан је начин вођења пословних књига, односно обвезници из члана 32. овог закона дужни су да воде пословне књиге и да у њима исказују пословне промене у складу са законом којим се уређује рачуноводство, односно онако како је одређено овим законом, што значи да: ● предузетник из члана 32. став 2. овог закона (физичко лице које је уписано у регистар надлежног органа, односно организације, а порез на приходе од самосталне делатности плаћа на опорезиву добит) води књиге по систему двојног књиговодства, у складу са законом којим се уређује рачуноводство (чланом 43. став 2. ЗПДГ-а); ● предузетник-пољопривредник и предузетник – друго лице воде пословне књиге по систему простог књиговодства, у складу са ЗПДГ-ом; ● предузетници-паушалци дужни су да воде само пословну књигу о оствареном промету. Према наведеном, новина се огледа у томе да само предузетник-пољопривредник и предузетник – друго лице могу да воде пословне књиге по систему простог књиговодства, што значи да сви остали предузетници од 1. 1. 2019. године морају да их воде по систему двојног књиговодства, у складу са Законом о рачуноводству. Да не би било дилеме наглашава се да, када је у питању предузетник-пољопривредник, а важи и за предузетника – друго лице, уколико су у надлежној организацији регистровани за обављање самосталне делатности, почев од 1. 1. 2019. године мораће да воде пословне књиге по систему простог књиговодства, у складу са ЗПДГ-ом и Правилником о пословним књигама и исказивању финансијског резултата по систему простог књиговодства („Сл. гласник РС”, бр. 140/2004 и 44/2018 – други закон – у даљем тексту: Правилник о пословним књигама). До ове измене ЗПДГ-а предузетници су имали могућност да сами бирају начин вођења пословних књига, као и обавезу да о изабраном начину обавесте надлежни порески орган.

4. Пријава за порез на приходе од самосталне делатности и порески биланс Према одредбама члана 93. став 1. ЗПДГ-а, осим паушалца, предузетник који води пословне књиге у складу са чланом 43. ст. 2. и 3. овог закона (двојно или просто), дужан је да пореску пријаву и порески биланс поднесе надлежном пореском органу најкасније до 15. априла године која следи након године за коју се утврђује порез. По старом решењу то је био 15. март! Предузетник који води пословне књиге, а који у току године започне обављање самосталне делатности, дужан је да поднесе пореску пријаву у којој ће дати процену прихода и расхода до краја прве пословне године, као и процену месечне аконтације пореза, односно опредељење да ће исплаћивати личну зараду најкасније у року од 15 дана од дана уписа у регистар надлежног органа, односно од дана почетка обављања делатности (члана 94. ЗПДГ-а). Ако у току године престане, односно прекине обављање самосталне делатности, предузетник је дужан да поднесе пореску пријаву за утврђивање пореза у року од 30 дана од дана престанка, односно прекида обављања делатности, за период од почетка пореског периода до дана престанка, односно прекида обављања самосталне делатности. Приход од самосталне делатности предузетник, предузетник-пољопривредник и предузе тник – друго лица, који воде пословне књиге у складу са чланом 43. ст. 2. и 3. ЗПДГ-а, утврђују самоопорезивањем у складу са чланом 100а ЗПДГ-а.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

Од 1. 1. 2019. г. вођење пословних књига по систему простог књиговодства могуће је само за предузетника-пољопривредника и предузетника – друго лице. Пословне књиге по систему двојног књиговодства предузетници воде у складу са Законом и другим прописима којима се уређује рачуноводство, а у пословним књигама по систему простог књиговодства обезбеђују се подаци о приходима, расходима, основним средствима, алату и инвентару, са калкулативним отписом. Предузетник-пољопривредник и предузетник – друго лице, сходно члану 45. ЗПДГ-а, дужни су да пословне књиге по систему простог књиговодства воде ажурно и уредно, тако да оне обезбеђују контролу исправности књижења, чувања и коришћења података, као и увид у хронологију пословних промена. Књижење прихода ови обвезници врше најкасније наредног дана од дана када је приход остварен, а књижење трошкова у року од седам дана од дана њиховог настанка, док остала књижења у роковима и на начин одређен овим законом и прописима који су донети на основу њега, односно у складу са прописима који уређују рачуноводство. Према члану 47. став 1. ЗПДГ-а, обвезник из члана 32. овог закона дужан је да пословне књиге и друге књиговодствене исправе држи у пословној просторији, а када је вођење књиговодства поверено професионалној рачуноводственој фирми, књиге и друге исправе о финансијском пословању могу да се чувају у просторијама те фирме. Пословне књиге и књиговодствене исправе чувају се најмање пет година од последњег дана пословне године на коју се односе, ако Законом није друкчије одређено. Предузетници који порез на доходак грађана плаћају на паушално утврђени приход пословну књигу воде на обрасцу КПО – Пословна књига о оствареном промету паушално опорезованих обвезника, који је прописан Правилником о пословним књигама.

***

УНОШЕЊЕ УЛОГА НОВОГ ЧЛАНА У ОСНОВНИ КАПИТАЛ ДРУШТВА – РАЧУНОВОДСТВЕНИ АСПЕКТ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

сновни капитал друштва с ограниченом одговорношћу (у даљем тексту: ДОО) представља новчану вредност уписаних улога чланова друштва у друштво, која је регистрована у складу са законом о регистрацији. Сходно иновираном члану 146. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – др. закон, 5/2015 и 44/2018 – у даљем тексту: Закон), повећање свог основног капитала ДОО може да врши и новим улозима постојећих чланова или члана који приступа друштву. Правни основ за ово повећање капитала ДОО-а јесте одлука Скупштине, при чему треба имати у виду нови став 3. члана 146. Закона, према коме одлука Скупштине о повећању основног капитала може да се донесе и пре потпуне уплате, односно уноса улога постојећих чланова друштва, под условом да члан који приступа истовремено са приступањем уплати односно унесе свој улог у целости. Ако се уноси нови улог у основни капитал, потребно је спровести поступак повећања основног капитала и повећање уписати у регистар Агенције за привредне регистре (у даљем тексту: Агенција). Повећање основног капитала бележи се у Регистру привредних субјеката и та регистрација има конститутивно дејство. Наиме, тек од момента доношења решења о регистрацији повећања основног капитала друштва сматраће се да је основни капитал друштва повећан. Пример 1: Приступање новог члана уношењем новчаног улога 1) ДОО има једног члана – оснивача, чији је уплаћени новчани улог 100.000 динара. Донета је одлука о повећању капитала приступањем новог члана, који има обавезу уплате, односно уноса новчаног улога у износу од 100.000 динара, при чему је ново учешће чланова у основном капиталу 50 : 50. 2) Нови члан ДОО-а уплатио је улог у укупном износу од 100.000 динара. Одлука о повећању капитала регистрована је у Агенцији. Књижење (у складу са Правилником о контном оквиру и садржини рачуна у контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике – „Сл. гласник РС”, бр. 95/2014): Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

001

311

ОПИС

Износ дугује

потражује

Уписани а неуплаћени удели и улози

100.000

Уписани а неуплаћени удели и улози

100.000

- уписани улог новог члана ДОО-а 2)

241

001

Текући (пословни) рачуни Уписани а неуплаћени удели и улози

- уплата улога новог члана ДОО-а 2а)

311

301

Уписани а неуплаћени удели и улози Удели друштва с ограниченом одговорношћу

- по решењу Агенције о регистрацији основног капитала новог члана који приступа друштву

Пример: ДОО донело је одлуку о повећању основног капитала уношењем неновчаног улога у виду грађевинског објекта од стране новог члана који приступа друштву. Постојећи чланови и нови члан друштва споразумно су се договорили да вредност улога износи 100.000 динара. Након уношења неновчаног улога од стране новог члана исти је стекао учешће од 25% у капиталу друштва. На основу одлуке извршен је упис повећања основног капитала у Агенцији и упис новог члана друштва. Књижење: Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

001

ОПИС 4 Уписани а неуплаћени удели и улози

311

Износ дугује

потражује

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

Пример 2: Приступање новог члана уношењем неновчаног улога Пре конкретног примера треба напоменути да, сходно члану 45. Закона, улози у друштво, осим новчаних, могу да буду и неновчани, који се изражавају у динарима. Неновчани улози могу бити: ● у стварима (непокретности, опрема, материјал, роба, готови производи и друге материјалне ствари) и ● правима (нематеријална имовина – право коришћења, know-how, лиценце, удели и акције у другим друштвима). Сходно иновираном члану 50. Закона, вредност неновчаног улога утврђује се: 1) од стране јединог члана друштва или споразумно, од стране свих чланова друштва; 2) путем процене, у складу са чл. од 51. до 58. Закона (могу да је врше овлашћени судски вештак, ревизор или друго стручно лице које је од стране надлежног државног органа Републике Србије овлашћено да врши процене вредности одређених ствари или права, или привредно друштво које испуњава Законом прописане услове да врши процене вредности ствари или права која су предмет процене). Процена вредности не може бити старија од годину дана од дана уноса неновчаног улога, а битно је да се она региструје и објављује у складу са законом о регистрацији. Основни циљ процене је да се на основу ње одређује колика је вредност улога, а за ту вредност повећава се основни капитал друштва, што се уписује у Регистар привредних субјеката.

100.000

Уписани а неуплаћени удели и улози

100.000

- за уписани улог на основу одлуке о повећању капитала 1а)

311

Уписани а неуплаћени удели и улози 001

100.000

Уписани а неуплаћени удели и улози

100.000

- за упис одлуке о повећању капитала у регистар Агенције 1б)

022

Грађевински објекти 301

Удели друштва с ограниченом одговорношћу

100.000 100.000

- за стицање удела новог члана ДОО-а

Пример 3: 1) ДОО донело је одлуку о повећању капитала приступањем новог члана, а према договору са њим, улог ће бити у опреми чија тржишна вредност по овлашћеном процењивачу износи 100.000

динара. На овај износ додаје се ПДВ по стопи од 20%, тј. 20.000 динара. Нови члан – улагач користио је претходни ПДВ при набавци те опреме. 2) Укупан нови износ основног капитала друштва после уноса новог удела износи 550.000 динара, а нови члан ДОО-а својим улагањем у капитал стиче власништво од 20% основног капитала, колико сада, после уношења новог удела, једнако имају и постојећи чланови ДОО-а. 3) На основу извештаја о извршеној процени опреме у укупном износу од 120.000 динара поднет је захтев за регистрацију измене оснивачког акта, као и за упис повећања капитала у Агенцију. 4) Примљено је решење Агенције о извршеном упису повећања капитала у регистар. Књижење: дугује

потражује

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Конто

Ред. бр.

ОПИС 4

Износ дугује

потражује

026

Некретнине, постројења и опрема у припреми

100.000

270

Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса)

20.000

410

Обавезе које се могу конвертовати у капитал

120.000

- по извештају о процени неновчаног улога у ДОО-у 2)

410

Обавезе које се могу конвертовати у капитал 301

120.000

Удели друштва с ограниченом одговорношћу

120.000

- по решењу о упису повећања основног капитала ДОО-а у регистар 3)

023

Постројења и опрема 026

Некретнине, постројења и опрема у припреми

100.000 100.000

- стављање унетих средстава у употребу

Пример 4: Уношење неновчаног улога од стране страног лица Када страно правно лице уноси нови улог у домаће привредно друштво, треба имати у виду одредбе члана 14. Закона о улагањима („Сл. гласник РС”, бр. 89/2015), у коме се каже да је увоз опреме који представља улог страног улагача, у смислу овог закона, слободан и ослобођен од плаћања царине и других увозних дажбина, осим путничких моторних возила и аутомата за забаву и игре на срећу, под условом да је опрема коју улагач увози у складу са прописима којима се уређују здравље и безбедност грађана и заштита животне средине. Такође треба имати у виду да се, у складу са Законом о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004… и 30/2018), на увоз опреме коју обвезник ПДВ-а увози у циљу улагања у друго привредно друштво као неновчани улог, ПДВ обрачунава и плаћа, с обзиром на то да за увоз добара у овом случају није предвиђено пореско ослобођење. У складу са чланом 17. став 6. овог закона, приликом промета добара или услуга које чине улог у привредно друштво, основицом се сматра тржишна вредност тих добара и услуга на дан њихове испоруке, у коју није укључен ПДВ.

Пример: 1) Страни улагач је унео опрему као улог у своје зависно друштво у Републици Србији, у укупној вредности од 10.000 евра, без плаћања увозних дажбина (курс по ком је вредност опреме унета у пословне књиге јесте 1 евро = 124 динара). ПДВ плаћен је при увозу на пореску основицу (тржишна вредност једнака је вредности коју је утврдио царински орган, односно добављач) и износио је 248.000 динара. Зависни трошкови набавке опреме износили су 50.000 динара (трошкови монтаже). Друштво је регистровало повећање опреме као улог у Агенцији. 2) Опрема је активирана. Књижење уношења опреме приликом набавке евидентирано је на следећи начин: Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

ОПИС 4

Износ дугује

потражује

0260

Некретнине, постројења и опрема у припреми

1.240.000

0260

Некретнине, постројења и опрема у припреми

50.000

274

ПДВ плаћен при увозу добара по општој стопи

248.000

270

ПДВ у примљеним фактурама по општој стопи

10.000

301

Удели друштва с ограниченом одговорношћу

1.240.000

435

Добављачи у земљи (монтажа)

60.000

4820

Обавезе за порезе, царине и друге дажбине из набавке или на терет трошкова (ПДВ)

248.000

- за увоз опреме и уношење као улога у друштво 2)

023

0260

Постројења и опрема Некретнине постројења и опрема у припреми

1.290.000

1.290.00

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

- активирање опреме

Напомена: Повећање основног капитала резидентног привредног друштва, извршено улагањем новчаних средстава (а не уносом имовине као неновчаног улога) од стране нерезидентног друштва, које на тај начин стиче удео у резидентном привредном друштву сразмерно вредности његовог улога у укупном основном капиталу тог друштва (сагласно прописима који уређују привредна друштва), није предмет опорезивања у складу са Законом о порезу на добит правних лица, Законом о порезима на имовину и Законом о порезу на додату вредност.

Уговор о приступању члана и повећању основног капитала новим улогом У наставку је дат пример уговора који потписује овлашћено лице ДОО-а и нови члан који приступа друштву, којим се регулише приступање новог члана друштву по основу уношења новог улога у друштво.

На основу члана 146. Закона о привредним друштвима директор друштва са ограниченом одговорношћу „Јединство” ДОО Београд (у даљем тексту: Друштво) и Петар Петровић из Београда, адреса Авалска 50, ЈМБГ 2708951710067, закључили су дана 1. 11. 2018. године следећи:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

УГОВОР О ПРИСТУПАЊУ ЧЛАНА И ПОВЕЋАЊУ ОСНОВНОГ КАПИТАЛА НОВИМ УЛОГОМ

Члан 1. Уговарачи сагласно констатују: – да је Друштво уписано у Регистар привредних друштава у Агенцији за привредне регистре Републике Србије са матичним бројем 2032; – да основни капитал Друштва на дан закључења овог уговора износи 120.000 динара; – да су два регистрована члана Друштва власници удела у Друштву у висини од по 50% основног капитала Друштва. Члан 2. Даном закључења овог уговора као члан Друштва приступа Петар Петровић из Београда, адреса Авалска 50, ЈМБГ 2708951710067, тако што у Друштво уноси нови улог, чиме се, у складу са одредбом члана 146. став 1. тачка 1) Закона о привредним друштвима, повећава основни капитал Друштва, па по основу уноса улога стиче удео у привредном друштву. Нови улог члана је новчани, у износу од 40.000 динара. Члан 3. Члан који приступа Друштву, даном приступања, односно закључења овог уговора прихвата оснивачка права и обавезе које му припадају по основу закључења поменутог уговора, која су у складу са оснивачким актом Друштва. Члан 4. На основу овог уговора у Регистру привредних субјеката извршиће се упис приступања новог члана Друштва, а констатује се да је по основу унетог улога од стране члана који приступа власничка структура у друштву следећа: Чланови Друштва су: 1. Марко Марковић, ЈМБГ 20.05.955520057, са пребивалиштем у Београду, Улица церска бр. 50, са уписаним новчаним улогом који износи 60.000 динара (словима: шездесет хиљада динара) и уплаћеним новчаним улогом који износи 60.000 динара (словима: шездесет хиљада динара), што износи 37,50% удела у укупном капиталу друштва. 2. Јанко Јанковић, ЈМБГ 1510956220057, са пребивалиштем у Београду, Улица церска бр. 60, са уписаним новчаним улогом који износи 60.000 динара (словима: шездесет хиљада динара) и уплаћеним новчаним улогом који износи 60.000 динара (словима: шездесет хиљада динара), што износи 37,50% удела у укупном капиталу друштва. 3. Петар Петровић, ЈМБГ 2708951710067, са пребивалиштем у Београду, Улица авалска бр. 50, са уписаним новчаним улогом који износи 40.000 динара (словима: четрдесет хиљада динара) и уплаћеним новчаним улогом који износи 40.000 динара (словима: четрдесет хиљада динара), што износи 25,00% удела у укупном капиталу друштва. Члан 5. Овај уговор међу уговорним странама производи правно дејство од дана закључења односно овере, а према трећим лицима од дана уписа промене у Регистар. Члан 7. Овај уговор је сачињен у 4 (четири) истоветна примерка, од којих свака уговорна страна задржава по 1 (један), а остали примерци намењени су надлежним органима.

Преносилац: Стицалац: _____________________ _____________________ (име, презиме и потпис) (име, презиме и потпис)

Одлуку о повећању основног капитала доноси Скупштина Друштва, а због повећања осно вног капитала мења се и оснивачки акт Друштва. Оснивачки акт мења се одлуком Скупштине Друштва – обичном већином ако оснивачким актом Друштва није предвиђена нека друга већина. Саму одлуку о изменама оснивачког акта потписују сви чланови Друштва који су гласали за доношење одлуке. Потписи на одлуци не морају бити оверени, осим ако је оснивачким актом предвиђена обавезна овера потписа применом правила из закона којим се уређује овера потписа. Законски заступник Друштва дужан је да изради пречишћени текст оснивачког акта. Потребно је да Друштво поднесе пријаву Агенцији за привредне регистре ради уписа повећања основног капитала. Уз пријаву, Друштво је дужно да поднесе и одлуку Скупштине из које се види да је она донела одлуку о повећању основног капитала, као и на који се начин основни капитал повећава. Ако је реч о повећању основног капитала новим улозима било постојећих било нових чланова, подноси се и потврда банке о уплаћеним средствима на име улога у основни капитал. Уз пријаву треба поднети и доказ о уплати накнаде за упис промене основног капитала, у складу са тарифом Агенције за привредне регистре. ***

ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ Осим обрачуна затезне камате у динарима или у некој од страних валута (евро, долар, швајцарски франак), уз помоћ нашег калкулатора претплатници могу да врше и обрачун камате за неблаговремено плаћене јавне приходе и за неблаговремено плаћени царински дуг и казну у царинском поступку, затим обрачун камате по есконтној/референтној стопи Народне банке Србије и по референтној стопи Европске централне банке (ЕЦБ), као и обрачун камате по пресудама/одлукама Европског суда за људска права. Поред наведених, ту је и обрачун уз помоћ индекса потрошачких цена, а осим свих ових дефинисаних каматних стопа које ми ажурирамо, постоји и опција Моје каматне стопе, помоћу које сваки корисник може да дефинише каматне стопе како би прилагодио обрачун камата сопственим потребама.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

КАЛКУЛАТОР КАМАТА у оквиру електронског издања

Обрачуне камата претплатници могу да сачувају у оквиру базе, а могу и да врше промене на рачуну, односно да евидентирају нова задужења и отплате, уз могућност да бирају да ли ће се делимична отплата дуга прво одузимати од камате или од главнице. Калкулатор врши обрачуне камата пропорционалном или конформном методом. Поред ових, постоји и јединствена мешовита метода (за затезну камату до 2. 3. 2001. примењује се конформна метода, а од 3. 3. 2001. пропорционална) која омогућава јединствен обрачун камате за период пре и после тог периода. Сходно томе, по истом принципу функционише и обрачун камате на неблаговремено плаћене јавне приходе, на неблаговремено плаћен царински дуг и неблаговремено плаћену казну у царинском поступку (до 31. 12. 2012. конформна, од 1. 1. 2013. пропорционална метода). Збирни обрачун камата омогућава обрачун дуга по више различитих фактура (рачуна), по принципу: један поверилац, један дужник, више новчаних потраживања и износ укупног дуга по свим тим различитим основама. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

РАЧУНОВОДСТВЕНО ОБУХВАТАЊЕ СТИЦАЊА И ОТУЂЕЊА СОПСТВЕНИХ АКЦИЈА И УДЕЛА

оступак и услови стицања сопствених акција и удела, као и њихово отуђење, односно поништавање, регулисани су релевантним одредбама Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – др. закон, 5/2015 и 44/2018 – у даљем тексту: Закон). У смислу Закона: ● сопствене акције су оне акције које је друштво стекло од својих акционара; ● сопственим уделом друштва сматра се удео или део удела који друштво стекне од свог члана. Ради правилног разумевања рачуноводственог обухватања сопствених акција и удела нео пходно је осврнути се на правни основ стицања и отуђења сопствених акција и удела из Закона.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Правни оквир стицања и отуђења сопствених акција

Друштво може да стиче сопствене уделе на основу одлуке скупштине: 1) бестеретним правним послом; 2) по основу искључења члана друштва; 3) откупом удела или дела удела од члана друштва; 4) принудним откупом удела преминулог члана, ако је то право друштва предвиђено оснива чким актом; 5) по основу статусне промене. У погледу располагања сопственим уделом друштво сопствени удео може да: 1) расподели члановима друштва сразмерно учешћу њихових удела у основном капиталу друштва, у складу са одлуком скупштине; 2) пренесе члану друштва или трећем лицу уз накнаду, при чему сваки члан друштва има право прече куповине сразмерно висини свог удела у друштву. У случају акционарских друштава, у складу са чланом 282. Закона друштво може да стиче сопствене акције непосредно или преко трећег лица које акције стиче у своје име а за рачун друштва, под следећим условима: 1) скупштина је донела одлуку којом је дала одобрење за стицање сопствених акција; 2) као резултат стицања сопствених акција нето имовина друштва неће бити мања од уплаћеног основног капитала увећаног за резерве које је друштво у обавези да одржава у складу са Законом или статутом, ако такве резерве постоје, осим резерви које су статутом предвиђене за стицање сопствених акција; 3) акције које друштво стиче у целости су уплаћене; 4) у случају јавног акционарског друштва – укупна номинална вредност, односно рачуноводствена вредност код акција без номиналне вредности тако стечених акција, укључујући и раније стечене сопствене акције, не прелази 10% основног капитала друштва. Наведени услови из члана 282. Закона не примењују се ако друштво стиче сопствене акције: ● као последицу остваривања права несагласних акционара; ● бестеретно; ● као последицу статусне промене; ● по основу одлуке суда; ● ради спровођења поступка смањења капитала друштва. Изузетно, друштво може да стиче сопствене акције и без одлуке скупштине, а на основу одлуке одбора директора, односно надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно: 1) у случају јавног акционарског друштва – ако је то неопходно да би се спречила већа и непосредна штета по друштво; 2) ако се сопствене акције стичу ради расподеле запосленима у друштву или повезаном друштву или за награђивање чланова одбора директора, односно извршног и надзорног одбора

ако је управљање друштвом дводомно, али највише до 3% било које класе акција у току пословне године, под условом да је таква могућност предвиђена статутом и да су издвојене резерве за ове намене.

Статус сопствених акција и удела Сопствене акције и удели не дају никаква акционарска права (ни имовинска ни статусна), што је јасно прописано Законом, у складу са којим сопствене акције и удели не дају право гласа, право на дивиденду, односно учешће у добити или друга примања, нити могу бити основ за плаћања акционарима, осим у случају смањења капитала.

Обавеза отуђења сопствених акција и удела

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

Сходно члану 287. Закона, обавеза отуђења сопствених акција предвиђена је у следећим случајевима: 1) Ако су акције стечене супротно одредбама чл. 282. и 284. Закона, друштво је обавезно да отуђи ове акције у року од годину дана рачунајући од дана стицања, а ако их не отуђи, обавезно је да их поништи и по том основу изврши смањење основног капитала. 2) Ако је друштво стекло сопствене акције у складу са члановима 282. и 284. Закона, чија је номинална вредност, односно рачуноводствена вредност код акција без номиналне вредности већа од 10% основног капитала, у обавези је да их у року од три године од дана стицања отуђи тако да укупна вредност тако стечених сопствених акција друштва не буде већа од 10% основног капитала. Изузетно, у случају акционарског друштва које није јавно у смислу закона којим се уређује тржиште капитала, укупна вредност стечених сопствених акција друштва, које друштво може да задржи након истека рока од три године, не може бити већа од 20% осно вног капитала. 3) Ако се сопствене акције стичу ради расподеле запосленима у друштву или повезаном друштву или за награђивање чланова одбора директора, односно извршног и надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно, али највише до 3% било које класе акција у току пословне године, друштво је у обавези да расподели акције лицима утврђеним у одлуци о стицању у року од годину дана од дана стицања, а ако их не расподели, обавезно је да их поништи и по том основу изврши смањење основног капитала. Што се тиче удела у случају да друштво не располаже сопственим уделом на један од два начина наведена у Закону, оно је дужно да у року од три године од дана стицања сопствени удео поништи и спроведе поступак смањења основног капитала.

Рачуноводствено обухватање стицања и отуђења откупљених сопствених акција и удела У складу са Правилником о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014 – у даљем тексту: Правилник), на рачуну: ● 047 – Откупљене сопствене акције и откупљени сопствени удели – исказују се откупљене сопствене акције у номиналној вредности, које је правно лице и дужно да отуђи у року дужем од годину дана од дана стицања; ● 237 – Откупљене сопствене акције намењене продаји и откупљени сопствени удели намењени продаји или поништавању – исказује се улагање у откупљене сопствене акције или сопствене уделе по номиналној вредности, при чему су наведене сопствене акције по својој рочности краткорочне и правно лице треба да их отуђи у року од годину дана од дана стицања; ● 306 – Емисиона премија – исказује се разлика (позитивна или негативна) између постигнуте продајне вредности акција и њихове номиналне вредности, при чему се негативна емисиона премија, односно дуговни салдо на овом рачуну, на дан биланса преноси на рачун 340 – Нераспоређени добитак ранијих година или рачун 350 – Губитак ранијих година.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Дакле, сва књижења која се, у складу са Правилником, спроводе на рачунима откупљене сопствене акције (047 или 237), врше се по номиналној вредности (број акција x номинална вредност по акцији), а за куповну или продајну (број акција x продајна или куповна цена по акцији) задужује се текући рачун. Разлика између номиналне и продајне/куповне вредности јесте емисиона премија (позитивна или негативна).

Пример 1: 1) Скупштина акционара Друштва „Дуга” а. д. из Београда донела је одлуку о стицању сопствених акција због поремећаја на тржишту, односно наглог пада тржишне вредности акција. У складу са понудом, број акција који издавалац, односно друштво жели да стекне јесте 1.000 комада акција, што чини 20% од укупног број издатих акција. Цена по којој се акције откупљују је 900 динара. Номинална вредност акције је 1.000 динара. Након успешног затварања понуде и депоновања акција од стране заинтересованих акционара на рачун депонованих ХОВ-а издаваоца, Друштво „Дуга” извршило је плаћање за купљене акције преко члана Централног регистра ХОВ-а који води његов рачун у износу од 900.000 динара (1.000 ком. акција по 900 динара). 2) У складу са роком дефинисаним у Одлуци о стицању акција, друштво је одлучило да прода 800 комада акција по цени од 950 динара по комаду, укупне вредности 760.000 динара. Постојећи акционари нису искористили право прече куповине. Акције су продате другом правном лицу. Уплата је легла на текући рачун. 3) Преосталих 200 комада акција друштво није успело да прода до истека рока од три године, па је донета Одлука о поништењу преосталих сопствених акција на терет акцијског капитала (200 ком. акција номиналне вредности 1.000 динара по акцији). Одлука је регистрована у Централном регистру ХОВ-а и након тога у Агенцији за привредне регистре. Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

047

241

306

ОПИС

Износ дугује

потражује

1.000.000

Текући рачун

900.000

Емисиона премија

100.000

4 Откупљене сопствене акције и откупљени сопствени удели

- за куповину сопствених акција 2)

241

Текући рачун

760.000

306

Емисиона премија

40.000

047

800.000

200.000

Откупљене сопствене акције и откупљени сопствени удели

- за продају дела сопствених акција 3)

300

047

Акцијски капитал Откупљене сопствене акције и откупљени сопствени удели

- за поништење сопствених акција на терет основног капитала

Пример 2: 1) Акционарско друштво је у марту 2017. године стекло 100 комада сопствених акција по цени од 1.000 динара, које, у складу са Одлуком о стицању, морају да се отуђе у року од три године. Номинална вредност акција је 850 динара. Исплата од 100.000 динара извршена је са текућег рачуна (100 комада акција по куповној цени од 1.000 динара по акцији). Друштво већ поседује 20 комада сопствених акција номиналне вредности 800 динара, стечених 2016. године, а располаже и резервама за откуп сопствених акција у износу од 30.000 динара.

2) На дан 31. децембра 2017. године негативна емисиона премија у износу од 15.000 динара пренета је на терет нераспоређене добити. 3) Са рачуна 047 – Откупљене сопствене акције – пренето је на рачун 237 – Откупљене сопствене акције намењене продаји – 16.000 динара по основу раније стечених сопствених акција (20 комада акција по номиналној вредности 800 динара по акцији), јер те акције морају да се продају или пониште у року од годину дана. 4) У августу 2018. године 100 комада откупљених сопствених акција продато је другом правном лицу по цени од 1.150 динара по акцији, јер постојећи акционари нису искористили право пречег уписа. Уплата од другог правног лица које је купило акције у износу од 115.000 легла је на текући рачун. 5) Раније стечене сопствене акције поништене су на терет резерви формираних за ову намену (20 комада акција номиналне вредности 800 динара по акцији). Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

047

306

241

Износ дугује

потражује

Откупљене сопствене акције и откупљени сопствени удели (100 ком. акција по номиналној вредности 850 дин.)

85.000

Емисиона премија

15.000

100.000

15.000

16.000

115.000

Текући рачун

- за куповину сопствених акција 2)

340

306

Нераспоређени добитак ранијих година Емисиона премија

- за пренос негативне емисионе премије на дан биланса 3)

237

047

Откупљене сопствене акције намењене продаји и откупљени сопствени удели намењени продаји или поништавању Откупљене сопствене акције и откупљени сопствени удели

- за пренос 4)

241

Текући рачун

047

Откупљене сопствене акције и откупљени сопствени удели

85.000

306

Емисиона премија

30.000

16.000

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

ОПИС

- за продају дела сопствених акција 5)

322

237

Статутарне и друге резерве Откупљене сопствене акције намењене продаји и откупљени сопствени удели намењени продаји или поништавању

- за поништење обичних акција

Пример 3: Рачуноводствено евидентирање откупа сопствених удела: 1) На основу одлуке скупштине чланова друштва извршен је откуп сопствених удела од члана физичког лица Ц, које је иступило из друштва. Након иступања трећег члана друштво има два члана. Номинална вредност удела члана Ц јесте 1.000.000 динара. Удели су откупљени за 1.200.000 динара. 2) Одлуком скупштине чланова друштва предвиђено је да се номинална вредност откупљених сопствених удела покрије на терет резерви формираних у складу са оснивачким актом за ове намене, а да се откупљени удео од члана друштва расподели на друга два члана друштва

сразмерно њиховом учешћу у капиталу, који је након иступања трећег члана одређен у односу 50% : 50%. 3) Негативни износ емисионе премије на дан биланса пренет је на терет нераспоређене добити. Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

047

Откупљене сопствене акције и откупљени сопствени удели

320

241

ОПИС

Износ дугује

потражује

1.000.000

Емисиона премија

200.000

Текући (пословни) рачуни

1.200.000

1.000.000

- за куповину сопствених удела 2)

322

047

Статутарне и друге резерве Откупљене сопствене акције и откупљени сопствени удели

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

- за покриће сопствених удела на терет резерви формираних за ове намене

2а)

3010

Удели друштва са ограниченом одговорношћу – члан Ц

(1.000.000)

3011

Удели друштва са ограниченом одговорношћу – члан А

500.000

3012

Удели друштва са ограниченом одговорношћу – члан Б

500.000

200.000

- расподела постојећим члановима друштва 3)

340

320

Нераспоређени добитак ранијих година Емисиона премија

- за пренос негативне емисионе премије на дан биланса

ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА Кључна разматрања у вези са правним и рачуноводственим обухватањем стицања и отуђења сопствених удела и акција следе: ● Поступак и услови стицања и преноса сопствених удела и акција регулисан је релевантним одредбама Закона и оснивачким актима друштва. ● Друштво може да располаже сопственим уделом тако што ће га: 1) расподелити члановима друштва сразмерно учешћу њихових удела у основном капиталу друштва; 2) пренети члану друштва или трећем лицу уз накнаду. ● Сопствени удели и акције не дају право гласа, право на дивиденду, односно учешће у добити и друга примања, нити се рачунају у кворум скупштине друштва. ● Чланови друштва имају право прече куповине удела који је предмет преноса трећем лицу, осим ако је то право искључено оснивачким актом или Законом. ● Приликом повлачења и поништења удела и акција спроводи се поступак смањења осно вног капитала друштва, у коме није потребно доносити посебну одлуку о смањењу капитала. ● За стицање акције и удела у складу са Законом предвиђен је рок у коме сопствени удели и акције морају да се отуђе или пониште. ● Откупљене сопствене акције и удели евидентирају се и вреднују по номиналној вредности, независно од цене по којој је извршен откуп. ● Ефекти по основу стицања и отуђења сопствених акција евидентирају се преко емисионе премије у оквиру позиције капитала, што значи да по основу ових трансакција нема исказивања прихода и расхода у билансу успеха.

РАЧУНОВОДСТВЕНО ЕВИДЕНТИРАЊЕ АМБАЛАЖЕ И СИТНОГ ИНВЕНТАРА

финансијским извештајима пословних субјеката значајне вредности припадају тзв. „залихама мале вредности”. Што је „мала вредност” – није регулисано законским и рачуноводственим прописима, па је потребно да се признавање и вредновање истих пропише у рачуноводственим политикама. Код неких пословних субјеката управо залихе мале вредности билансно могу да представљају значајну позицију јер „мала” је само појединачна вредност. Међутим, када се посматрају збирни подаци, добија се сасвим другачија слика. Из тога разлога потребно је уважавати и познавати рачуноводствене стандарде који регулишу признавање и мерење истих.

1. Појмовно одређење ситног инвентара и амбалаже

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

У залихе мале вредности најчешће улазе: ● ситни инвентар, ● амбалажа, ● ауто-гуме. Ситни инвентар чине средства за рад која се, због своје мале вредности или кратког века трајања, из практичних разлога не сматрају основним, већ „обртним” средствима. У ситни инвентар спадају на пример: клешта, чекићи, турпије, бургије и други алат у радионицама, затим хефталице, бушилице, маказе и сл. у канцеларијама, као и ситнији погонски и канцеларијски инвентар, попут тепиха и стаза, завеса и држача завеса, вешалица, прибора за спремање и послуживање хране, напитака и пића итд. У складу са чланом 5. Закона о амбалажи и амбалажном отпаду („Сл. гласник РС”, бр. 36/2009), aмбалажа је производ направљен од материјала различитих својстава, који служи за смештај, чување, руковање, испоруку, представљање робе и заштиту њене садржине, а укључује и предмете који се користе као помоћна средства за паковање, умотавање, везивање, непропусно затварање, припрему за отпрему и означавање робе. Поделу амбалаже могуће је извршити са више аспеката. У овом случају релевантна је подела амбалаже према трајности и начину употребе на: 1) повратну – амбалажа која се, након враћања од стране потрошача, поново употребљава за исту намену, и 2) неповратну – амбалажа која је пројектована за коришћење само једном. Амбалажа укључује пластичну амбалажу: боце, кутије, вреће, чаше, бачве; металну амбалажу: сандуке, бачве, канте, лименке, кутије, тубе; папирнату амбалажу: кутије, врећице, кесице, омоте; стаклену амбалажу: боце, стакленике, чаше; дрвену амбалажу: сандуке, бачве итд.

2. Рачуноводствени оквир за мерење и признавање амбалаже и ситног инвентара Рачуноводствено праћење амбалаже и ситног инвентара захтева познавање следећих стандарда: ● МРС 2 – Залихе, ● МРС 16 – Некретнине, постројења и опрема, ● одељак 13. и одељак 17. МСФИ за МСП – Међународни стандард финансијског извештавања за мале и средње ентитете и ● Правилник за микро и друга правна лица – Правилник о начину признавања, вредновања, презентације и обелодањивања позиција у појединачним финансијским извештајима микро и других правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 118/2013 и 95/2014). Поред ових услова, у складу са Концептуалним оквиром за финансијско извештавање („Сл. гласник РС”, бр. 35/2014) неопходно је да корисни век употребе средства буде дужи од годину дана и да његова вредност буде већа од минималне вредности дефинисане интернима актом

правног лица, односно Правилником о рачуноводству и рачуноводственим политикама, што би били критеријуми за признавање основних средстава. У складу са наведеним, свако правно лице, без обзира на то који оквир за финансијско извештавање примењује, треба да својим интерним актом, најчешће Правилником о рачуноводству и рачуноводственим политикама, дефинише доњу границу вредности за признавање основних средстава. Прописима није ограничена висина вредносног критеријума, већ је она ствар индивидуалне процене сваког правног лица, при чему мора бити реално одређена и мора се примењивати доследно и у континуитету.

3. Примери књижења најчешћих пословних промена у вези са ситним инвентаром и амбалажом

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

3.1 Ситни инвентар Према Правилнику о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014 – у даљем тексту: Правилник), на рачуну 103 – Алат и инвентар – исказује се вредност залиха алата и инвентара, који се у целини отписују у моменту давања на коришћење (као што су ситни инвентар, ауто-гуме и амбалажа, ако се у целини отписују у обрачунском периоду), у складу са Међународним рачуноводственим стандардом – МРС 2 Залихе. Пример 1: Набављен је и примљен у магацин ситни инвентар, по фактури добављача, у износу од 36.000 динара, у којој је садржан и ПДВ. Ситни инвентар се, у складу са изабраном рачуноводственом политиком, третира као залиха. Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

103

270

435

ОПИС

Износ дугује

потражује

Алат и инвентар

30.000

Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса)

6.000

36.000

Добављачи у земљи

- за набављени ситни инвентар

2) Ситни инвентар књиговодствене вредности 20.000 динара дат је у употребу. 3) Расходован је ситни инвентар у употреби, књиговодствене вредности 20.000 динара.

дугује

потражује

1031

1030

Конто

Ред. бр.

- за стављање у употребу

ОПИС

Износ дугује

потражује

Алат и инвентар у употреби

20.000

Алат и инвентар на залихи

20.000

Ред. бр. 2а)

Конто дугује

потражује

512

109

ОПИС

Износ дугује

потражује

Трошкови осталог материјала (режијског)

20.000

Исправка вредности алата и инвентара у употреби

20.000

Исправка вредности алата и инвентара у употреби

20.000

- за стављање у употребу 3)

109

1031

Алат и инвентар у употреби

- за расходовање

3.2 Повратна амбалажа

Пример 1: 1) Привредно друштво које се бави производњом набавило је 10 сандука и 5 палета које ће имати функцију повратне амбалаже. Појединачна набавна вредност сандука прелази границу за признавање сталних средстава у складу са рачуноводственим политикама привредног друштва, док

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

Рачуноводствено евидентирање повратне амбалаже могуће је извршити на терет рачуна основних средстава или залиха, у зависности од испуњености услова прописаних рачуноводственим прописима. Уколико је процењени корисни век трајања повратне амбалаже дужи од годину дана, а вредност већа од минималног вредносног критеријума за признавања основних средстава, књижење се врши на рачуну 023 – Постројења и опрема. Наиме, у складу са Правилником, на рачуну 023 – Постројења и опрема – исказују се постројења и опрема у складу са МРС 16 и осталим релевантним МРС, као и алат и инвентар са калкулативним отписом. Међутим, уколико нису испуњени услови за признавање повратне амбалаже као сталног средства, књижење се врши на рачуну 103 – Алат и инвентар. Приликом продаје робе у повратној амбалажи, поред евидентирања продаје по бруто принципу, односно одвојеним признавањем прихода од продаје и набавне вредности продате робе, потребно је задужити рачун потраживања од купаца (204), а одобрити конкретни рачун на коме се води повратна амбалажа. Притом, препорука је да правна лица воде амбалажу на посебним аналитичким рачунима или пак, што је једноставније и заступљеније у пракси, кроз посебне помоћне евиденције о кретању повратне амбалаже, које ће обезбедити потребне информације о купцима којима је дата амбалажа, количини, датуму испоруке добара у амбалажи, као и датуму враћања. Још једно питање које се намеће односи се на рачун рачуноводственог евидентирања кауције за повратну амбалажу, при чему је битно напоменути да у конкретном случају примљена кауција има карактер депозита, па као таква не подлеже обавези обрачунавања ПДВ-а у складу са Законом о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004… и 30/2018 – у даљем тексту: Закон о ПДВ-у). Примљена средства у виду кауције за повратну амбалажу признају се на терет рачуна новчаних средстава, а у корист рачуна 430 – Примљени аванси, депозити и кауције. Када купац врати амбалажу, гаси се формирана обавеза задуживањем рачуна 430, а одобравањем рачуна новчаних средстава групе 24. Међутим, уколико се при сравњењу амбалаже утврди да купац није вратио амбалажу, правно лице има обавезу да обрачуна и плати ПДВ, при чему се износ задржане кауције сматра бруто накнадом за извршени промет амбалаже купцу.

је вредност палета испод наведеног критеријума. По фактури добављача укупна вредност сандука износи 1.000.000 динара плус ПДВ у износу од 200.000 динара, док вредност палета износи 50.000 динара плус ПДВ у износу од 10.000 динара. 2) Палете су стављене у употребу. Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

023

Постројења и опрема

270

Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса)

435

ОПИС 4

Добављачи у земљи

Износ дугује

потражује

1.000.000

200.000

1.200.000

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

- по фактури добављача за набављену повратну амбалажу – сандуке

1а)

103

Алат и инвентар

50.000

270

Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса)

10.000

60.000

50.000

435

Добављачи у земљи

- по фактури добављача за набављену повратну амбалажу – палете 2)

515

109

Трошкови једнократног отписа алата и инвентара Исправка вредности материјала, резервних делова, алата и инвентара

- за стављање палета у употребу

Пример 2: 1) Привредно друштво које се бави продајом добара на мало продало је 10 флаша пива у повра тној амбалажи од 0,5 l, чија продајна вредност износи 620 динара. Укалкулисана разлика у цени износи 150 динара, а укалкулисани ПДВ 103 динара. Наплаћена је кауција за повратну амбалажу у износу од 30 динара по флаши. Јединична набавна цена амбалаже износи 20 динара. Амбалажа је у пословним књигама евидентирана на рачуну 103. 2) Купац је вратио половину амбалаже. 3) Привредно друштво је приликом сравњења предате и враћене амбалаже утврдило мањак друге половине амбалаже и обрачунало ПДВ на промет амбалаже. Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

1031

1030

ОПИС

Износ дугује

потражује

Алат и инвентар код купаца

200

Алат и инвентар на залихама

200

- за издату повратну амбалажу

Ред. бр.

Конто дугује

потражује

243

430

1а)

ОПИС

Износ дугује

потражује

300

620

517

Благајна Примљени аванси, депозити и кауције

- за наплаћену кауцију 1б)

243

604

470

Благајна Приходи од продаје робе на домаћем тржишту Обавезе за порез на додату вредност по издатим фактурама по општој стопи (осим примљених аванса)

103

- за продату робу 501

Набавна вредност продате робе

367

1341

Укалкулисани ПДВ у промету на мало

103

1349

Разлика у цени робе у промету на мало

150

134

620

Роба у промету на мало

- за продату робу 2)

1030

Алат и инвентар на залихама

100

1031

Алат и инвентар код купаца

100

150

- за враћену амбалажу од стране купца 2а)

430

243

Примљени аванси, депозити и кауције Благајна

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

1ц)

- за враћену кауцију купцу 3)

430

1031

Алат и инвентар код купаца

100

470

Обавезе за порез на додату вредност по издатим фактурама по општој стопи (осим примљених аванса)

Добици од продаје материјала

673

Примљени аванси, депозити и кауције

- за извршен промет невраћене амбалаже

Напомена уз промену 3): Како задржана кауција за амбалажу коју купац није вратио пред ставља бруто накнаду за извршени промет, ПДВ обрачунава се применом прерачунате стопе на износ задржане кауције.

3.3 Неповратна амбалажа

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Полазећи од дефиниције амбалаже, функције и рока употребе, односно коришћења, са аспекта рачуноводственог третмана неповратна амбалажа евидентира се на залихама као ситан инвентар и амбалажа и отписује приликом издавања у употребу. Залихе неповратне амбалаже у привредним друштвима која обављају производну делатност имају карактер материјала, тако да се њихово евидентирање врши на одговарајућим рачунима ових залиха прописаних Правилником. На тај начин вредност амбалаже као материјала улази у цену коштања готовог производа. Пример 3: 1) Привредно друштво је набавило картонске кутије за паковање својих готових производа. По фактури добављача набавна вредности износи 30.000 динара плус ПДВ у износу од 6.000 динара. У складу са усвојеном рачуноводственом политиком привредног друштва, залихе материјала воде се у погонском књиговодству. 2) Амбалажа је издата у употребу. Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

510

270

435

ОПИС

Износ дугује

потражује

Набавка материјала

30.000

Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса)

6.000

36.000

30.000

Добављачи у земљи

- по фактури за набавку амбалаже 1а)

910

901

Материјал Рачун за преузимање набавке материјала и робе

- за преузимање залиха у погонско књиговодство 2)

930

910

Место трошкова – основна делатност Материјал

- за издавање амбалаже у употребу

Пример 4: 1) Привредно друштво је набавило пластичне кесе за препакивање робе у мања паковања. Набавна вредност кеса износи 5.000 динара плус ПДВ у износу од 1.000 динара. 2) Роба набавне вредности 100.000 динара упућена је из магацина на паковање у кесе од 1 kg. 3) Кесе су употребљене за препакивање робе. 28

Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

101

270

435

ОПИС

Износ дугује

потражује

Материјал

5.000

Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса)

1.000

6.000

100.000

5.000

Добављачи у земљи

- по фактури за набавку амбалаже 2)

135

131

Роба у обради, доради и манипулацији Роба у магацину

- за издавање робе из магацина на паковање 3)

135

101

Роба у обради, доради и манипулацији Материјал

***

РАЧУНОВОДСТВЕНИ И ПОРЕСКИ АСПЕКТИ НЕМАТЕРИЈАЛНЕ ИМОВИНЕ

ословање привредних субјеката у условима модерног пословања подразумева све веће коришћење нематеријалне имовине. Целокупан третман поменуте имовине утолико је сложенији због њене нематеријалне природе, што потенцијално доводи до различитих недоумица у погледу њеног рачуноводственог и пореског третмана. У овом тексту понуђена су објашњења појма нематеријалне имовине и рачуноводственог обухвата најчешћих облика нематеријалне имовине, као и разјашњења одређених пореских недоумица које се јављају у вези са тим.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

- за укључивање вредности амбалаже у вредност робе

Појам нематеријалне имовине У складу са МРС 38, нематеријална имовина представља немонетарну имовину без физичке суштине, која може да се идентификује. Таква имовина ће бити препознатљива уколико испуни један од следећа два услова: ● да је таква имовина одвојива, дакле да може да се одвоји од друштва и прода, пренесе, лиценцира, изнајми или размени, било појединачно било заједно са другом препознатљивом имовином или обавезом, односно ● уколико она настаје по основу уговорних или других законских права, без обзира на то да ли су та права преносива или одвојива од друштва или од других права или обавеза. У случају да одређена ставка не испуњава услове да буде класификована као нематеријална имовина, издаци који су учињени ради њеног стицања или интерног генерисања биће признати као расход периода у ком су настали. Уколико је ставка стечена у оквиру пословне комбинације, чиниће део goodwill-а признатог на датум стицања.

Поред тога, често је накнадне издатке по основу нематеријалне имовине теже приписати директно одређеној нематеријалној имовини него друштву у целини. С тим у вези, само ће у ретким случајевима накнадни издаци, односно издаци настали након почетног признавања стечене нематеријалне имовине или након довршетка процеса интерног генерисања нематеријалне имовине, бити признати у књиговодственој вредности имовине. Нематеријалну имовину треба признати у пословним књигама ако, и само ако: ● постоји вероватноћа да ће се будуће економске користи, које могу да се припишу имовини, улити у ентитет, и ● ако набавна вредност имовине може поуздано да се одмери.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Непризнавање нематеријалне имовине Уколико одређена имовина не испуњава услове за признавање нематеријалне имовине, она неће бити призната као таква у финансијским извештајима, већ ће бити обухваћена као расход периода. С тим у вези, у мишљењу Министарства финансија бр. 023-02-00362/2011-16 наводи се да, уколико се накнада за франшизу утврђује у проценту од укупног годишњег прихода и не обезбеђује посебна права у дужем временском периоду, она не испуњава критеријуме да буде призната као нематеријална имовина у смислу МРС 38, већ се признаје као расход периода. Поред тога, у интерном мишљењу Министарства финансија од 9. 5. 2016. године наводи се да, у ситуацији када је накнада за коришћење жига везана за остварени промет корисника жига (и када се одређује у проценту од укупног месечног прихода корисника), што представља будућу и непознату категорију, таква имовина не може да се евидентира као нематеријална имовина будући да нису испуњени услови за признавање нематеријалне имовине (није могуће поуздано одмерити набавну вредност лиценце за коришћење жига). Додатно, а у складу са параграфом 63. МРС 38, интерно генерисани заштитни знаци, импресуми, издавачки наслови, листе купаца и ставке сличне по садржини неће бити признати као нематеријална имовина. Другим речима: поменуте ставке увек ће се признавати као трошак у билансу успеха у тренутку када настану. Такође, издаци који проистичу из истраживања (или из фазе истраживања интерног пројекта) не признају се у пословним књигама друштва као нематеријална имовина, односно биће признати као расход у оном периоду у ком су настали. Наиме, у фази истраживања интерног пројекта друштво не може да покаже да нематеријална имовина постоји и да ће произвести извесне будуће економске користи. Због тога се овај издатак признаје као расход онда када је настао. Као примери активности истраживања могу се навести: ● активности чији је циљ стицање новог знања; ● трагање за применама налаза истраживања и другог знања њиховим вредновањем и коначним избором; ● трагање за алтернативама за материјале, уређаје, производе, процесе, системе или услуге и ● формулисање, дизајнирање, вредновање и коначни избор могућих алтернатива за нове или побољшане материјале, уређаје, производе, процесе, системе или услуге. Уколико друштво примењује МСФИ (Међународне стандарде за финансијско извештавање) за МСП, улагање у развој нематеријалне имовине (улагања чији се ефекти очекују у периоду дужем од једне године) неће се признати као нематеријална имовина, већ као трошак периода и евидентираће се као такви на конту 537 – Трошкови развоја који се не капитализују.

Вредновање нематеријалне имовине 30

У складу са параграфом 24. МРС 38, нематеријална имовина почетно се одмерава по набавној вредности. Уобичајено је да цена коју друштво плаћа да би засебно стекло нематеријалну имовину одражава очекивања у вези са вероватноћом да ће се будуће економске користи, садржане у имовини,

Накнадно вредновање нематеријалне имовине У случају накнадног вредновања нематеријалне имовине, друштва која примењују МРС 38 опредељују се својом рачуноводственом политиком за коришћење модела набавне вредност или модела ревалоризације. Модел набавне вредности подразумева да се, након почетног признавања, нематеријална имовина књижи по својој набавној вредности (цени коштања) умањеној за евентуалну акумулирану амортизацију и евентуалне акумулиране губитке од умањења вредности. Модел ревалоризације подразумева да се, након почетног признавања, нематеријална имовина књижи по ревалоризованој вредности, што је њена фер вредност на дан ревалоризације, умањена за акумулирану амортизацију која је накнадно уследила и било какве накнадне акумулиране губитке од умањења вредности. У сврху ревалоризације према МРС 38, фер вредност се утврђује позивањем на активно тржиште. Ревалоризација се врши толико редовно да се књиговодствена вредност имовине на крају извештајног периода битно не разликује од фер вредности поменуте имовине. Уколико се нематеријална имовина рачуноводствено обухвата применом модела ревалоризације, сва друга имовина из њене групе такође се одмерава применом истог модела, осим ако не постоји активно тржиште за ту другу имовину. С друге стране, друштва која примењују МСФИ за МСП, као и Правилник за микро и друга правна лица, приликом накнадног вредновања нематеријалне имовине обавезно примењују модел набавне вредности. Модел ревалоризације не дозвољава: ● ревалоризацију нематеријалне имовине која није претходно призната као имовина или ● почетно признавање нематеријалне имовине у другим износима, осим по набавној вредности (цени коштања).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

улити у друштво. Поред тога, набавна вредност засебно стечене нематеријалне имовине обично може поуздано да се одмери, посебно када се накнада за куповину врши у облику готовине или других монетарних средстава. Набавна вредност (цена коштања) засебно стечене нематеријалне имовине састоји се од: (а) набавне цене, укључујући увозне царине, и пореза по основу промета, који се не рефундира након одбитка трговинских попуста и рабата; и (б) било каквих директно приписивих трошкова припреме имовине за намењену употребу. Тако, на пример, уколико се приликом набавке одређене нематеријалне имовине обрачунава порез на добит по одбитку (као у случају набавке франшизе за коришћење на дужи временски период), обрачунати порез по одбитку урачунаће се у набавну вредност тако набављене нематеријалне имовине. Као примери директно приписивих трошкова могу да се наведу: ● трошкови примања запослених настали директно у процесу довођења имовине у радно стање; ● професионалне накнаде настале директно у процесу довођења имовине у радно стање и ● трошкови тестирања правилног функционисања имовине. С друге стране, као примери издатака који не чине део набавне вредности нематеријалне имовине могу да се наведу: ● трошкови увођења новог производа или услуге (укључујући трошкове рекламирања и промовисања); ● трошкови вођења посла на новој локацији или са новом групом купаца (укључујући трошкове обуке особља) и ● административни и други општи режијски трошкови.

Корисни век нематеријалне имовине На основу одредби МРС 38 друштво треба да процени да ли је корисни век нематеријалне имовине ограничен или неограничен, а уколико је ограничен, треба да одреди временски период или број произведених или сличних јединица које чине тај корисни век трајања. Сматра

се да нематеријална имовина има неограничени корисни век уколико на основу анализе свих релевантних фактора не може да се предвиди завршетак периода у коме се очекује да ће нематеријална имовина генерисати приливе нето токова готовине у друштво. Уколико друштво примењује МРС 38, рачуноводствено обухватање нематеријалне имовине базира се на њеном корисном веку. Нематеријална имовина са ограниченим корисним веком по правилу се амортизује, док се за нематеријалну имовину са неограниченим веком трајања не врши амортизација, већ се тестира на обезвређење у складу са МРС 36. С друге стране, према МСФИ за МСП нематеријална имовина не може имати неограничени корисни век трајања. Уколико друштво има проблема приликом његове процене, амортизација нематеријалне имовине врши се током временског периода од десет година. Корисни век ће углавном бити једнак трајању уговорних или других законских права или краћи, у зависности од периода током ког ентитет очекује да користи ту имовину. Уколико постоји могућност обнављања уговора, корисни век може да се продужи за период обнављања само уколико обнављање може да се изврши без значајних трошкова.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Патент У складу са Законом о патентима („Сл. гласник РС”, бр. 99/2011 и 113/2017 – др. Закон – у даљем тексту: ЗП), патент је право које се признаје за проналазак из било које области технике, који је нов, има инвентивни ниво и индустријски је применљив. Предмет проналаска који се штити патентом може бити: ● производ; ● поступак; ● примена производа и примена поступка. Патент траје 20 година рачунајући од датума подношења пријаве, док мали патент траје 10 година рачунајући од датума подношења пријаве. Допунски патент не може да траје дуже од основног патента. Ако допунски патент постане основни, не може да траје дуже него што би трајао основни патент. Пример рачуноводственог евидентирања патента: 1) У складу са Уговором о преносу права Друштво је стекло патент у износу од 4.000.000 динара, уз износ ПДВ-а од 200.000 динара. 2) Друштво је уплатило 100.000 динара за регистрацију патента код надлежног пореског органа. 3) Друштво је од добављача примило фактуру за трошкове тестирања правилног функционисања нематеријалне имовине у износу од 600.000 динара, плус ПДВ у износу од 120.000 динара. 4) Друштво је извршило активирање патента и измирило обавезу према добављачу. 5) Патент је активиран 1. 6. текуће године. 6) Процењени век трајања патента је осам година. По основу набављеног патента обрачуната је амортизација на крају године за шест месеци (4.700.000 / 96 x 6 = 293.750).

дугује

потражује

Конто

Ред. бр.

ОПИС 4

015

Нематеријална имовина у припреми

270

Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса) 435

- по рачуну за патент

Добављачи у земљи

Износ дугује

потражује

4.000.000

200.000 4.200.000

Ред. бр. 2)

Конто дугује

ОПИС

потражује

015

Нематеријална имовина у припреми 241

Износ дугује

потражује

100.000

Текући (пословни) рачуни

100.000

- за плаћање таксе за регистрацију патента 3)

015

Нематеријална имовина у припреми

600.000

270

Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса)

120.000

435

Добављачи у земљи

720.000

- по фактури 4)

011

Концесије, патенти, лиценце, робне и услужне марке 015

4.700.000

Нематеријална имовина у припреми

4.700.000

4а)

435

Добављачи у земљи 241

4.920.000

Текући (пословни) рачуни

4.920.000

- по изводу 5)

540

Трошкови амортизације 0199

Исправка вредности нематеријалне имовине – амортизација

293.750 293.750

- за обрачунату амортизацију

Лиценца У складу са домаћим прописима, право из пријаве, као и право на патент или мали патент, могу бити, са ограничењима или без њих, предмет уступања на основу уговора о лиценци. У том случају накнада коју плаћа стицалац лиценце представља нематеријалну имовину само уколико се плаћа за дужи временски период, односно за више година. С друге стране, уколико се лиценца плаћа годишње за пословну годину у којој је коришћена, ради се о редовном годишњем трошку пословања, а не о нематеријалној имовини. Уколико се део лиценце плати унапред за дужи временски период (за период који је дужи од годину дана), а други део се плаћа годишње, део који је унапред плаћен за дужи временски период представљаће нематеријалну имовину, а део који се плаћа годишње представљаће расход периода. Ово правило важи и за сву осталу нематеријалну имовину сличну лиценци, као што су патенти, концесије, франшизе и др. Пример рачуноводственог евидентирања лиценце: 1) Друштво је закључило Уговор о лиценци са домаћим правним лицем на пет година за производњу лекова по цени од 8.000.000 динара, уз износ ПДВ-а од 1.600.000 динара. 2) Друштво је платило додатних 200.000 динара како би Уговор о лиценци био оверен код надлежних органа. 3) У складу са записником лиценца је активирана на дан 1. 6. 2018. године. 4) Имајући у виду да је Уговор о лиценци склопљен на рок од пет година (60 месеци), руководство је одлучило да период амортизације буде у истом периоду и извршило је обрачун амортизације за шест месеци.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

- за активирање по записнику

Обрачун амортизације лиценце приказан је у наставку: Вредност уговора о лиценци за производњу лека: 8.000.000 динара ● Додатни трошкови у вези са уговором о лиценци: 200.000 динара ● Укупна вредност уговора о лиценци која се амортизује: 8.200.000 динара ● 8.200.000 / 60 месеци = 136.667 динара ● 136.667 динара x 6 месеци = 820.000 динара ●

Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

ОПИС 4

Износ дугује

потражује

015

Нематеријална имовина у припреми

8.000.000

270

Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса)

1.600.000

435

Добављачи у земљи

9.600.000

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

- по Уговору о лиценци

015

Нематеријална имовина у припреми 241

200.000

Текући (пословни) рачуни

200.000

- за плаћање овере Уговора 3)

011

Концесије, патенти, лиценце, робне и услужне марке 015

8.200.000

Нематеријална имовина у припреми

8.200.000

- по записнику о активирању лиценце 4)

540

Трошкови амортизације 0199

Исправка вредности нематеријалне имовине – амортизација

820.000 820.000

- за обрачун амортизације

Робне и услужне марке Робне и услужне марке финансијски се обухватају преко конта 011 – Стална имовина, при чему су робне и услужне марке које се на овај начин исказују: заштитни знак (услужни, трговачки, фабрички), модел, франшиза и сл. Жиг је, као један од облика нематеријалне имовине, детаљније регулисан Законом о жиговима („Сл. гласник РС”, бр. 104/2009, 10/2013 и 44/2018 – др. закон), а представља право којим се штити знак који у промету служи за разликовање робе, односно услуга једног физичког или правног лица од исте или сличне робе, односно услуга другог физичког или правног лица. Модел представља право на основу којег се штити спољни облик одређеног индустријског или занатског производа или дела одређеног производа. Узорак представља право којим се штити нова слика или цртеж који може да се пренесе на одређени индустријски, односно занатски производ или његов део. Заштита узорака и модела регулисана је Законом о правној заштити индустријског дизајна („Сл. гласник РС”, бр. 104/2009, 45/2015 и 44/2018 – др. закон). Заштитни знак и трговачко име подразумевају право коришћења разних симбола, цртежа, речи и слично, по чему је препознатљив неки пословни субјект, односно његов производ или услуга. Вредност заштитног знака или трговачког имена мери се способношћу пословног субјекта на који се односи да ствара веће приходе већим обимом продаје или већим продајним ценама.

Пример 1: Правно лице из Немачке (давалац франшизе) склопило је Уговор о франшизингу са домаћим правним лицем (прималац франшизе), обвезником ПДВ-а, на рок од четири године. На основу Уговора о франшизи давалац франшизе уступа примаоцу франшизе искључиво право продаје одређене робне марке, уз уступање права на коришћење заштитног знака – трговачког имена друштва из Немачке. 1) Франшиза је уговорена у износу од 100.000 ЕУР, што представља уговорену нето накнаду. Курс на дан трансакције износи 1 ЕУР = 112 РСД. 2) Са Републиком Немачком постоји потписан Уговор о избегавању двоструког опорезивања, према којем је стопа пореза по одбитку на ауторске накнаде 10%, па сходно томе у наставку следи пример обрачуна пореза по одбитку. Ред. бр.

Опис

Износ

Нето накнада (ЕУР 100.000 x 112 РСД)

Коефицијент за прерачун у бруто накнаду

Бруто накнада (ред. бр. 1 x ред. бр. 2)

12.444.443

Порез по одбитку по стопи од 10% (ред. бр. 3 x 10%)

1.244.444

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

Франшиза је право које се стиче писаним уговором и представља праксу коришћења успешног пословног модела друге фирме. Може да се дефинише као право додељено појединцу или групи да дистрибуира производе или услуге одређене компаније унутар одређеног подручја под њеним именом и знаком, под одређеним правилима и за одређену надокнаду. Уколико трансакција подразумева уступање одређеног права на коришћење одређене нематеријалне имовине (жиг, франшизинг итд.), то са собом носи и одређене пореске импликације у смислу Закона о порезу на додату вредност (у даљем тексту: Закон о ПДВ-у) и Закона о порезу на добит правних лица (у даљем тексту: Закон о порезу на добит). Наиме, Закон о ПДВ-у дефинише да се прометом услуга, између осталог, сматра и пренос, уступање и давање на коришћење ауторских и сродних права, патената, лиценци, заштитних знакова, као и других права интелектуалне својине. Такође, према члану 40. Закона о порезу на добит, уколико међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено, порез на добит по одбитку по стопи од 20% обрачунава се и плаћа на приходе које оствари нерезидентно правно лице од резидентног правног лица, поред осталог, по основу накнада ауторског и сродних права и права индустријске својине. С тим вези, како би била приказана веза између та два пореска облика, у наставку је дат пример рачуноводственог и пореског евидентирања накнаде по основу франшизе коју резидентно правно лице исплаћује нерезидентном правном лицу.

11.200.000 1,111111

Као што је претходно и наведено, накнада по основу франшизе сматра се услугом са аспекта Закона о ПДВ-у, па српско правно лице (прималац франшизе) треба да обрачуна ПДВ у својству пореског дужника, на основу члана 10. став 1. тачка 3) Закона о ПДВ-у (интерни ПДВ обрачун), с обзиром на то да се на ове услуге порез обрачунава према месту у којем прималац услуге има седиште, сагласно члану 12. Закона о ПДВ-у. Поред наведеног, Закон о ПДВ-у у свом члану 17. став 3. тачка 1) дефинише да се у ПДВ основицу урачунавају и акцизе, царина и друге увозне дажбине, као и остали јавни приходи, осим ПДВ-а. То би значило да се у ПДВ основици, приликом обрачуна ПДВ-а путем интерног обрачуна, исказује и износ пореза по одбитку од 1.244.444 динара. Обрачун ПДВ-а спроведен је на следећи начин:

Ред. бр.

Опис

Износ

Нето накнада (ЕУР 100.000 x 112 РСД)

11.200.000

Коефицијент за прерачун у бруто накнаду

ПДВ основица (ред. бр. 1 x ред. бр. 2)

12.444.443

ПДВ по стопи од 20% (ред. бр. 3 x 20%)

2.488.889

Укупно (3 + 4)

14.933.332

1,111111

Поменути износ интерно обрачунатог ПДВ-а биће ПДВ неутралан за пореског обвезника, односно порески обвезник ће овај ПДВ исказати као излазни и улазни ПДВ у својој пријави. 3) Обрачуната је и годишња амортизација по стопи од 25%, јер је франшиза узета на четири године (100 / 4 = 25%).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Ред. бр. 1 1)

ОПИС

Износ дугује потражује 5 6

4 Концесије, патенти, лиценце, робне и услужне марке 12.444.443 276 Порез на додату вредност обрачунат на услуге иностраних лица 2.488.889 436 Добављачи у иностранству 11.200.000 499 Остала пасивна временска разграничења 1.244.444 470 Обавезе за порез на додату вредност по издатим фактурама по општој стопи 2.488.888 - по Уговору о франшизи за иницијалну накнаду и обрачунати ПДВ и укалкулисани порез по одбитку 2) 540 Трошкови амортизације 3.111.111 0199 Исправка вредности нематеријалне имовине – амортизација 3.111.111 - за обрачунату амортизацију

Пример 2: Резидентно лице из Србије уговорило је да се изврши пренос робног жига који је регистрован у Заводу за интелектуалну својину нерезидентном правном лицу из Италије. У питању је интерно генерисани жиг, који није био евидентиран у књигама друштва из Републике Србије. Укупна уговорена вредност жига је 50.000 ЕУР. Све евентуалне порезе, у складу са Уговором, сноси резидент Србије. 1) Привредно друштво из Републике Србије испоставило је фактуру друштву из Италије на уговорени износ од 50.000 ЕУР. Курс на дан испостављања фактуре је 1 ЕУР = 112 РСД. 2) Извршен је обрачун пореза на пренос апсолутних права по стопи од 2,5% на уговорену вредност, што износи 140.000 динара. Порез је плаћен са текућег рачуна привредног друштва из Републике Србије. Ред. бр. 1 1)

Конто дугује потражује 2 3 011

Конто дугује потражује 2 3 203 670

- по фактури

ОПИС 4 Купци у иностранству Добици од продаје нематеријалних улагања, некретнина, постројења и опреме

Износ дугује потражује 5 6 6.000.000 6.000.000

Ред. бр. 2)

Конто дугује потражује 555 489

ОПИС

Трошкови пореза Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине - за обрачунати порез на пренос апсолутних права 3) 489 Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине 241 Текући рачун - за плаћање пореза на пренос апсолутних права

Износ дугује потражује 140.000 140.000

140.000 140.000

Софтвер и остала права Постоје два начина исказивања набављеног софтвера. Уколико се софтвер купује заједно са рачунаром, обрачунава се у оквиру набавне вредности рачунара на одговарајућем конту. С друге стране, уколико се софтвер посебно набавља, односно уколико се набавља засебно (након акти вирања рачунара), исказује се на рачуну 012 – Софтвер и остала права. У оквиру овог рачуна исказује се софтвер који је купљен одвојено од рачунара на основу лиценцног уговора на основу којег може да се користи у периоду дужем од годину дана (укључујући и право на неограничено коришћење и друга права у складу са МРС 38). Уколико се приликом стицања софтвера не стиче право коришћења дуже од годину дана, књижење се врши употребом рачуна 550 – Трошкови нематеријалних услуга. С тим вези, у наставку је дат пример рачуноводственог евидентирања накнаде по основу посебно набављеног софтвера. 1) Купљен је посебан рачуноводствени софтвер од добављача у вредности од 200.000 динара, плус ПДВ у износу од 40.000 динара. 2) Обрачуната је амортизација за целу пословну годину. Процењени век трајања је 5 година. Ред. бр. 1 1)

Конто дугује потражује 2 3 012 435 270

- за куповину софтвера 2) 540 0199

ОПИС 4 Софтвер и остала права Добављачи у земљи Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи

Трошкови амортизације Исправка вредности нематеријалне имовине - за обрачунату амортизацију

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

Важно је напоменути да се на пренос уз накнаду права својине на жигу, који домаће привре дно друштво – обвезник ПДВ-а врши страном лицу, не плаћа ПДВ, већ се на тај пренос плаћа порез на пренос апсолутних права. Продаја нематеријалне имовине у облику индустријске својине, која је претходно била евидентирана у књигама предузећа, односно која није генерисана интерним путем, такође би била предмет утврђивања капиталног добитка односно губитка у складу са одредбама Закона о порезу на добит. Другим речима: уколико би носилац права на индустријској својини (нпр. жига), коју је у пословним књигама евидентирао као нематеријалну имовину, извршио пренос права власништва на друго лице уз накнаду, евентуално остварени капитални добитак од предметног преноса утврдио би се као позитивна разлика између продајне цене предметног права и његове набавне (стварно плаћене) цене, умањене по основу амортизације утврђене у складу са Законом о порезу на добит.

Износ дугује потражује 5 6 200.000 240.000 40.000 40.000 40.000

ОБРАЧУН ПОРЕЗА НА ПРИХОДЕ КОЈЕ ОСТВАРИ НЕРЕЗИДЕНТНО ПРАВНО ЛИЦЕ ПО ОСНОВУ ЗАКУПА НЕПОКРЕТНОСТИ У СРБИЈИ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

рема члану 40. став 1. тачка 4) Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – др. закон, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 – др. закон, 142/2014, 91/2015 – аутентично тумачење, 112/2015 и 113/2017 – у даљем тексту: Закон), на приходе које оствари нерезидентно правно лице по основу накнада од закупа и подзакупа непокретности на територији Републике плаћа се: ● порез по одбитку, ако је приход остварен од резидентног правног лица, ● порез по решењу, ако је приход остварен од лица које није дужно да обрачуна, обуставља и плаћа порез по одбитку (физичко лице, други нерезидентни обвезник). У смислу Закона, нерезидентни обвезник је правно лице које је основано и има место стварне управе и контроле ван територије Републике. Истовремено, нерезидентним правним лицем из јурисдикције са преференцијалним пореским системом сматра се нерезидентно правно лице које: 1) основано је на територији јурисдикције са преференцијалним пореским системом; 2) има регистровано седиште на територији јурисдикције са преференцијалним пореским системом; 3) има седиште управе на територији јурисдикције са преференцијалним пореским системом или 4) има место стварне управе на територији јурисдикције са преференцијалним пореским системом. Према томе, нерезидентни обвезници – правна лица јесу обвезници пореза на добит у Србији. Конкретно, према члану 40. став 1. Закона, на приходе које оствари нерезидентно правно лице од резидентног правног лица по основу закупа и подзакупа непокретности на територији Републике обрачунава се и плаћа порез по одбитку по стопи од 20%, уколико међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено. Изузетно, на приходе по основу закупа и подзакупа непокретности, које оствари нерезидентно правно лице из јурисдикције са преференцијалним пореским системом, порез по одбитку обрачунава се и плаћа по стопи од 25%. У наставку следи више детаља у вези са опорезивањем прихода нерезидентних правних лица по основу закупа и подзакупа непокретности на територији Републике.

Порез по одбитку на приходе нерезидентних правних лица на име закупа непокретне имовине У случају када нерезидентно правно лице, као власник непокретности (пословног објекта) на територији Републике Србије, на основу уговора о закупу закљученог са резидентним правним лицем (као закупцем) оствари приход од накнаде (закупнине), обвезник је пореза по одбитку сагласно члану 40. став 1. Закона. Порез се у овом случају плаћа по стопи од 20%. У другом случају, када нерезидентно правно лице из јурисдикције са преференцијалним пореским системом, на пример туристичка агенција из Сан Марина, оствари од резидентног правног лица – туристичке агенције приход од накнада по основу закупа непокретности (смештајних капацитета), порез по одбитку обрачунава се и плаћа по стопи од 25% (наиме, према Правилнику о Листи јурисдикција са преференцијалним пореским системом („Сл. гласник РС”, бр. 122/2012) Сан Марино је наведен у Листи јурисдикција са преференцијалним пореским системом под редним бројем 43). Према томе, приликом исплате прихода по основу закупа и подзакупа непокретности на територији Републике нерезидентном правном лицу исплатилац прихода – резидентно правно лице дужно је да обрачуна порез по одбитку. Пореска пријава о обрачунатом и обустављеном порезу по одбитку подноси се посебно за сваку врсту прихода/накнаде, за једног или више прималаца, на обрасцу ПДПО/С – Пореска пријава за порез на добит по одбитку, који је одштампан и чини саставни део Правилника о садржају пореске пријаве за обрачун пореза на добит по одбитку на приходе и накнаде које

Обрачун пореза по одбитку на накнаду по основу закупа и подзакупа непокретности Као што је већ наведено, а у складу са Законом, порез по одбитку на накнаду по основу закупа и подзакупа непокретности на територији Републике, коју оствари нерезидентно правно лице од резидентног правног лица, обрачунава се и плаћа: ● по стопи од 20%, ако нерезидентно правно лице није из јурисдикције са преференцијалним пореским системом, односно ● по стопи од 25%, ако нерезидентно правно лице јесте из јурисдикције са преференцијалним пореским системом, уколико међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено. Треба напоменути да је у свим међународним уговорима о избегавању двоструког опорезивања који обавезују Србију предвиђено да право опорезивања дохотка који оствари резидент државе уговорнице непосредним коришћењем, изнајмљивањем или другим начином коришћења непокретности која се налази у другој држави уговорници, припада држави извора, тј. држави у којој се непокретност налази, као и да уговорима није предвиђена бенефицирана пореска стопа, па се примењује стопа која је прописана у земљи извора. Зато се на приходе које оствари нерезидентни обвезник по основу накнада од закупа и подзакупа непокретности на територији Републике порез по одбитку обрачунава и плаћа у складу са прописима Србије (по стопи од 20, односно 25%), независно од тога да ли је прималац прихода резидент државе са којом је склопљен међународни уговор о избегавању двоструког опорезивања. На пример: Према члану 6. став 1. Закона о ратификацији Споразума између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске о избегавању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак („Сл. лист СФРЈ – Међународни уговори”, бр. 7/82 – у даљем тексту: Споразум), доходак од непокретности може да се опорезује у држави уговорници у којој се та имовина налази. У складу са чланом 40. став 1. Закона, на приходе које оствари нерезидентни обвезник од резидентног обвезника по основу

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

остварују нерезидентна и резидентна правна лица („Сл. гласник РС”, бр. 97/2015, 111/2015, 14/2016, 15/2016 – испр. и 20/2018 – у даљем тексту: Правилник). Пореску пријаву за обрачун пореза на добит по одбитку подноси исплатилац прихода/накнаде – резидентно правно лице, при чему се у случају више прималаца подаци исказују за сваког примаоца појединачно. Пореска пријава (у даљем тексту: пријава) подноси се искључиво електронским путем, употребом електронских сервиса Пореске управе, на начин прописан Правилником о подношењу пореске пријаве електронским путем („Сл. гласник РС”, бр. 113/2013). Изузетно, у случају када је Законом дозвољено подношење пријаве и у писменом облику, пријава се подноси непосредно или путем поште. Треба напоменути да пријаву на обрасцу ПДПО/С исплатилац подноси у случају када се, у складу са Законом, порез плаћа у Републици Србији. У случају примене уговора о избегавању двоструког опорезивања, исплатилац, као прилог, уз пријаву подноси и образац потврде о резидентности, оверен од надлежног органа друге државе уговорнице чији је резидент, или оверени превод потврде на обрасцу који прописује надлежни орган државе са којом је закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања. Изузетно, пријаву исплатилац не подноси у случају када се применом одредаба уговора о избегавању двоструког опорезивања порез плаћа у другој држави, под условом да у моменту настанка опорезивог догађаја исплатилац поседује доказе да је нерезидентно правно лице резидент државе са којом је закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања и да је стварни власник прихода, у складу са Законом. Исплатилац прихода, односно накнаде – резидентно правно лице (у даљем тексту: исплатилац) обрачунава, обуставља и плаћа порез по одбитку у року од три дана од дана исплате прихода нерезидентном правном лицу. Исплатилац обрачунава, обуставља и плаћа порез по одбитку и у случају кад приходе од издавања непокретности исплаћује сталној пословној јединици нерезидентног правног лица из јурисдикције са преференцијалним пореским системом.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 40

закупа непокретности обрачунава се и плаћа порез по одбитку по стопи од 20%, ако међунаро дним уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено. Како је Законом утврђена пореска обавеза за приходе нерезидентног обвезника по основу закупа непокретности, а Споразумом је допуштено да се доходак (приход) опорезује у држави уговорници у којој се имовина налази, то значи да, уколико је пореска обавеза утврђена законом државе уговорнице, она се и извршава у складу са законом државе уговорнице, уколико Споразум, односно међународни уговор то допушта, односно не уређује другачије (као у конкретном случају). Према томе, порез се у конкретном случају, у складу са Законом, у Републици Србији плаћа по стопи из Закона (20%), јер Споразумом није предвиђена нижа пореска стопа. Порез по одбитку на приходе од закупа и подзакупа непокретности за сваког обвезника – нерезидентно правно лице и за сваки појединачно остварени, односно исплаћени приход исплатилац обрачунава, обуставља и уплаћује на прописане рачуне у моменту када је приход остварен, односно исплаћен. Основицу за обрачун пореза по одбитку на накнаду од закупа и подзакупа непокретности чини бруто приход који би нерезидентни обвезник остварио, односно наплатио да порез није одбијен од оствареног, односно наплаћеног прихода (члан 71. ст. 1. и 2. Закона). Уколико је са закупцем уговорена нето накнада, она мора да се, ради добијања основице за обрачун пореских обавеза, преведе у бруто износ по следећој методологији: 1) ако је уговорена нето накнада са стопом пореза од 20%, бруто приход добија се дељењем са коефицијентом 0,80; 2) ако је уговорена нето накнада са стопом пореза од 25%, бруто приход добија се дељењем са коефицијентом 0,75. На основу претходног излагања у наредној табели приказана су два примера обрачуна пореза по одбитку при исплати прихода нерезидентном правном лицу по основу накнаде за закуп непокретности (обрачун по пореској стопи од 20% односи се на нерезидента који није из јурисдикције са преференцијалним пореским системом, а обрачун по пореској стопи од 25% односи се на нерезидентно правно лице које јесте из јурисдикције са преференцијалним пореским системом). у дин. Ред. број

Позиција

Обрачун по пореској стопи од 20%

Обрачун по пореској стопи од 25%

Нето износ уговорене закупнине

50.000

Формула за превођење у бруто износ

Н : 0,80

Н : 0,75

Бруто износ

62.500

66.667

Стопа пореза по одбитку

20%

25%

Порез по одбитку (ред. бр. 3 x ред. бр. 4)

12.500

16.667

Нето износ за исплату нерезиденту (ред. бр. 3 - ред. бр. 5)

50.000

Обрачунати порез пријављује се преко пореске пријаве ПДПО/С, а рачун за уплату пореза гласи: ● 840-711217843-18 – уколико је прималац прихода нерезидентно правно лице: ● 840-711219843-32 – уколико је прималац прихода нерезидентно правно лице из јурисдикције са преференцијалним пореским системом. Обрачунати порез по одбитку плаћа се према месту седишта исплатиоца прихода. Књижење обрачунате накнаде за ПРВИ пример (колона 3) према Контном плану за привредне субјекте:

Рачун

Ред. бр.

дугује

потражује

533

Опис 4 Трошкови закупнина

Износ дугује

потражује

62.500,00

435

Добављачи у земљи

50.000,00

489

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине

12.500,00

- за закуп пословног простора 2.

435

Добављачи у земљи

50.000,00

489

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине

12.500,00

241

Текући (пословни) рачун

62.500,00

- за исплату по основу закупнине и за уплату пореза по одбитку

Према члану 40. став 6. Закона, на приходе које оствари нерезидентно правно лице од лица које није дужно да обрачуна, обуставља и плаћа порез по одбитку (другог нерезидентног правног лица или физичког лица) на територији Републике по основу закупа и подзакупа непокретности, порез се плаћа по решењу, односно, у овом случају, порез на приходе које оствари нерезидентни обвезник на име закупа и подзакупа непокретности на територији Републике утврђује се решењем надлежног пореског органа на основу података из пореске пријаве коју је дужан да поднесе нерезидентни обвезник – прималац прихода. Порез по решењу износи 20%. Нерезидентно правно лице – прималац прихода од давања непокретности у закуп – дужно је да у року од 30 дана од дана остваривања прихода преко пореског пуномоћника, одређеног у складу са прописима којима се уређује порески поступак и пореска администрација, поднесе пореску пријаву надлежном пореском органу, и то у општини на чијој се територији налази непокретност. Садржина пореске пријаве пореза на добит по решењу уређена је Правилником о садржају пореске пријаве за обрачун пореза на добит по решењу на приходе које остварује нерезидентно правно лице („Сл. гласник РС”, бр. 100/2015, 111/2015 и 14/2016). Овим правилником прописује се садржај пореске пријаве за обрачун пореза на добит на приходе које нерезидентно правно лице остварује на територији Републике, у складу са чланом 40. ст. 6, 7. и 8. Закона, између осталог, и на приходе од закупа и подзакупа непокретности на територији Републике, остварених од исплатиоца који није дужан да обрачунава, обуставља и плаћа порез по одбитку у складу са Законом. Пореска пријава за обрачун пореза на добит на приходе од закупа и подзакупа непокретности на територији Републике подноси се на обрасцу ПП КДЗН – Пореска пријава за порез на добит по решењу, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део. Пореска пријава подноси се искључиво електронским путем, употребом електронских сервиса Пореске управе, на начин прописан Правилником о подношењу пореске пријаве електронским путем („Сл. гласник РС”, бр. 113/2013). За порез на добит који се плаћа по решењу пореска пријава подноси се преко пореског пуномоћника у року од 30 дана од дана остваривања прихода, у складу са чланом 40. став 9. Закона, а на основу ње надлежни порески орган решењем утврђује порез у року од 15 дана од дана пријема пореске пријаве, у складу са чланом 70а став 1. Закона. Порез утврђен решењем надлежног

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

Порез по решењу на приходе нерезидентних правних лица на име закупа непокретности на територији Републике

пореског органа порески обвезник дужан је да уплати у року од 15 дана од дана када му је решење достављено. Уз пријаву на обрасцу ПП КДЗН, нерезидентно правно лице, као прилог, у електронском облику, путем електронског сервиса Пореске управе, подноси образац потврде о резидентности, оверен од надлежног органа друге државе уговорнице чији је резидент, или оверени превод потврде на обрасцу који прописује надлежни орган државе са којом је закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања. Нерезидентно правно лице које остварује приход од закупа и подзакупа непокретности уз пријаву подноси и уговор о закупу, односно подзакупу, као и осталу документацију неопходну за утврђивање пореске обавезе.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

***

ЕВИДЕНТИРАЊЕ РОБЕ ЗА ДАЉУ ПРОДАЈУ ПРЕМА КОНТНОМ ПЛАНУ ЗА БУЏЕТСКИ СИСТЕМ Уводне напомене

адржина конта за регистровање пословних промена код корисника буџетских средстава прописана је Правилником о стандардном класификационом оквиру и Контном плану за буџетски систем („Сл. гласник РС”, бр. 16/2016… 36/2018). Тако је чланом 10. наведеног прави лника прописан и синтетички конто 021300 – Роба за даљу продају, који садржи аналитички конто и одговарајућа субаналитичка конта на којима се књижи роба за даљу продају. Значи да корисници буџетских средстава, поред своје редовне делатности у складу са другим важећим прописима, могу да се баве и допунском делатношћу. У наставку текста разматраће се промет робе на велико и на мало, као допунска делатност. Међутим, треба имати у виду да оно што код неких буџетских корисника представља допунску делатност, код других корисника буџетских средстава може да буде редовна делатност, као на пример код апотека. У оквиру овог синтетичког конта предвиђена су следећа субаналитичка конта: ● 021311 – Роба за даљу продају у промету на велико, ● 021312 – Роба за даљу продају у промету на мало, ● 021313 – Укалкулисана разлика у цени робе за даљу продају, ● 021314 – Укалкулисани порез робе за даљу продају, ● 021319 – Исправка вредности робе за даљу продају.

1. Роба за даљу продају у промету на велико Промет робе на велико уређен је Законом о трговини („Сл. гласник РС”, бр. 52/2010… 44/2018). Према члану 12. тог закона, трговина је дефинисана као трговина на велико и трговина на мало,

Пример (набавка робе): Корисник буџетских средстава извршио је набавку робе према следећим подацима:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

а сходно члану 13, трговина на велико (велепродаја, велетрговина) представља скуп активности у вези са продајом робе/услуга лицима која купују робу ради даље продаје или коришћења у пословне сврхе. Одредбе чланова од 31. до 40. Закона о трговини прописују услове за обављање трговине: опште услове, минималне техничке услове, место трговине, својство робе, исправе које прате робу, цену, евиденцију промета, трговину пољопривредним производима и домаћим животињама, као и ознаке посебног својства робе. Промет робе на велико обавља се у одговарајућим просторијама у којима су обезбеђени потребни уређаји и опрема за које је надлежни орган донео решење да испуњава прописане услове, у складу са Правилником о минималним техничким условима за обављање промета робе и вршење услуга у промету робе („Сл. гласник РС”, бр. 47/1996… 62/2011). Лица која се баве прометом робе на велико дужна су да се придржавају одредбе члана 37. Закона о трговини, док су, сходно члану 35а, исправе на основу којих се води евиденција о промету: фактура, царинска исправа, отпремница складишница и сл. Исправе морају бити у оригиналу или копији, односно у писаној или електронској форми. Трговац је такође дужан: ● да поседује исправе о продаји услуга; ● да поседује и исправе које, према посебним прописима, прате пружање одређених услуга; ● да води евиденцију о набавци, продаји и продајној цени робе, као и друге евиденције о испоруци односно превозу робе. У складу са одредбама Правилника о евиденцији промета („Сл. гласник РС”, бр. 99/2015 и 44/2018) обезбеђује се евиденција за књижење пословних догађаја у: а) финансијском књиговодству, у коме се евидентирају улаз, излаз и стање робе изражене вредносно у динарима, при чему роба може да се води по набавним или продајним ценама; б) робном књиговодству или књизи робе, при чему овај облик вођења није законски прописан, али по правилу подразумева да се роба води по врсти, количини и вредности, што условљава одабрани метод обрачуна излаза са залиха; а осим наведеног, Правилник о евиденцији промета у члану 16. прописује да се за робу на залихама врши попис сходно пореским прописима и прописима о рачуноводству, при чему се стање залиха робе, утврђено на претходни начин, упоређује са стањем које се добија салдирањем колона број 4 и 5 у Књизи евиденције промета; в) Књизи евиденције промета – образац КЕП, који је прописан Правилником о евиденцији промета, при чему се у овој књизи евиденција о роби обавезно води по продајним ценама. Трговац који се бави прометом робе на велико уписује у образац КЕП (колона 4) задужење трговца у дотичном објекту, односно продајном месту за трговину на мало, по малопродајним ценама – ценама са ПДВ-ом, односно за вредност запримљене робе по велепродајним ценама, на неки од следећих начина: 1) Трговац уписује вредност задужења на основу калкулације цене, која је основ за евидентирање набављене робе за трговину на мало и трговину на велико и сачињава се на основу прописаних исправа о набавци робе (фактура, отпремница, фактура-отпремница, доставница, интерна преносница, пријемница или друга одговарајућа исправа за робу), које садрже следеће елементе: пословно име трговца, назив и адресу продајног места, ПИБ трговца, редни број, трговачки назив робе, јединицу мере, количину, набавну цену по јединици мере, вредност робе по фактури добављача, разлику у цени (маржа), продајну вредност робе без ПДВ-а, ПДВ, продајну вредност робе са обрачунатим ПДВ-ом и продајну цену робе по јединици мере. 2) Када се ради о интерном преносу робе са једног на друго продајно место, трговац уписује вредност задужења на основу интерно пренете робе као прималац робе, а код издаваоца се евидентира као сторно, при чему вредности не морају бити идентичне (због зависних трошкова преноса робе).

Ред. бр. 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Опис Нето фактура добављача Трошкови транспортних услуга Трошкови осигурања у транспорту Набавна вредност робе (1 + 2 + 3) Укалкулисана разлика у цени Продајна цена без ПДВ-а (4 + 5)

Вредност робе 461.000,00 6.959,00 600,00 468.559,00 46.841,00 515.400,00

ПДВ 92.200,00 – 120,00 92.320.00 хххххххх хххххххх

Укупно 553.200,00 6.959,00 720.00 560.879,00 ххххххххх ххххххххх

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

На основу података из фактуре добављача и других исправа о насталим трошковима израђује се калкулација продајне цене робе којом се задужује складиште, према следећем прегледу:

Ред. бр.

Назив робе

Количина

Вредност

Зависни трошкови

Набавна вредност

Разлика у цени

Продајна вредност

Цена по јед. мере

1 1. 2. 3. 4.

2 Производ X Производ Y Производ Z Укупно

3 2.216 1.608 1.000

4 300.000 141.000 20.000 461.000

5 2.160 5.199 200 7.559

6 302.160 146.199 20.200 468.559

7 30.240 14.601 2.000 46.841

8 332.400 160.800 22.200 515.400

9 150.00 100,00 22,20 –

Књижење: Ред. бр. 1

Конто дугује потражује 2 3 131212 252111-1

ОПИС

Износ дугује потражује 5 6 560.879,00

4 1. Обрачунати неплаћени издаци Добављачи у земљи – набавна вредност робе 461.000,00 252111-2 Добављачи у земљи – трошкови осигурања у транспорту 600,00 311911 Остали сопствени извори 6.959,00 245241 Обавеза за порез на додату вредност по издатим фактурама по општој стопи (осим примљених аванса) 92.320,00 - за примљене фактуре добављача и зависне трошкове сопственог транспорта 2. 252111-1 Добављачи у земљи – набавна вредност робе 553.200,00 252111-2 Добављачи у земљи – трошкови осигурања у транспорту 720,00 121112 Текући рачуни 553.920,00 - за извршено плаћање фактура добављача 3. 523111 Залихе робе за даљу продају 468.559,00 123961 ПДВ у примљеним фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса) 92.320,00 131212 Обрачунати неплаћени издаци 560.879,00 - терећење за издатке у вези са плаћеном робом и исказивање претходног ПДВ-а 4. 021311 Роба за даљу продају у промету на велико 515.400,00 021313 Укалкулисана разлика у цени за даљу продају 46.841,00 311251 Залихе робе за даљу продају 468.559,00 - за евидентирање набављене робе ради њене даље продаје по продајној цени без ПДВ-а

Напомена: Пошто је у овом примеру претпостављено да су транспортне услуге набављене робе извршене сопственим превозом, а не превозом екстерног добављача, онда нема основа да постоји фактура добављача за извршени превоз. Дакле, превоз је извршен у сопственој режији, рачунајући по ценовнику услуга екстерних добављача за транспортне услуге. Због тога је набавна вредност набављене робе повећана за 6.959,00 динара, како се види из калкулације великопродајне цене, па је за наведени износ повећано задужење субаналитичког конта 021311 – Роба за даљу продају у промету на велико. Поставља се питање који би субаналитички конто требало да потражује износ од 6.959,00 динара. У недостатку адекватног субаналитичког конта који би требало одобрити, најприхватљивије решење било би да се за наведени износ одобри субаналитички конто 311911 – Остали сопствени извори. На крају буџетске године врши се затварање поменутог конта 311911, тако да би дуговао 6.959,00 динара, при чему би исти износ потраживао субаналитички конто 321121 – Вишак прихода и примања – суфицит. Приликом попуњавања обрасца 2 – Биланс прихода и расхода – треба имати у виду да ће износ од 6.959,00 динара утицати на висину утврђеног резултата пословања, који се исказује на ОП 2346 – Вишак прихода и примања – буџетски суфицит. Пример (продаја робе): 1. Из складишта је роба продата купцу за даљу продају: Назив робе

Количина

Цена

Вредност

Производ X

1.000

150

150.000,00

Производ Y

500

100

50.000,00

Свега

200.000,00

ПДВ 20%

40.000,00

Укупно за наплату од купца (3 + 4)

240.000,00

2. Од купца је у целини извршена наплата потраживања. Књижење: Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

122111

ОПИС 4 Потраживања од купаца

Износ дугује

потражује

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

Ред. бр.

240.000,00

291312

Обрачуната ненаплаћена примања из продаје нефинансијске имовине

200.000,00

245241

Обавеза за ПДВ по издатим фактурама по општој стопи (осим примљених аванса)

40.000,00

- за извршено фактурисање продате робе купцу на мало 2.

311251

Залихе робе за даљу продају 021311

200.000,00

Роба за даљу продају у промету на велико

200.000,00

- за раздужење залиха робе у висини продате робе 3.

121112

Текући рачуни 122111

Потраживања од купаца

- за извршену наплату од купаца

240.000,00 240.000,00

Конто

Ред. бр.

дугује

291312

ОПИС

потражује

Обрачуната ненаплаћена примања од продаје нефинансијске имовине 823151

Износ дугује

потражује

200.000,00

Примања од продаје робе

200.000,00

- за евидентирање примања од продаје робе 5.

021313

Укалкулисана разлика у цени за даљу продају 021311

18.176,00

Роба за даљу продају у промету на велико

18.176,00

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

- за реализовани део разлике у цени (200.000,00 х стопа разлике у цени 9.08828%)

Напомена: Стопа разлике у цени израчуната је на бази односа укалкулисане разлике у цени (табеларни преглед – пример набавке робе) у износу од 46.841,00 динар и вредности набављене робе у износу од 515.400,00 динара. Иначе, приликом овог израчунавања узима се у обзир укупан дуговни промет конта 021311 – Залихе робе за даљу продају, који укључује и почетно стање тих залиха. Овде треба напоменути да последњим ставом књижења није нарушена билансна равнотежа између категорије 020000 – Нефинансијска имовина у залихама и категорије 310000 – Капитал.

2. Роба за даљу продају у промету на мало Субаналитички конто 021312 – Роба за даљу продају у промету на мало – обухвата вредност залиха робе у продајним објектима на мало. Трговина на мало, према члану 14. Закона о трговини, подразумева продају робе/услуга потрошачима ради задовољавања личних потреба или потреба домаћинства. Према месту трговине, сходно члановима 15. и 16. Закона о трговини, трговина се по правилу обавља у продајном објекту и различитим трговинским форматима (супермаркет, хипермаркет, дисконт, трговински центар, cash and carry центар и др.) или ван продајног објекта, и то као: даљинска трговина на мало, трговина личним нуђењем и остала трговина на мало ван продајног објекта. Трговина на мало обавља се у продајном објекту или на другом продајном месту које испуњава прописане услове у складу са Правилником о минималним техничким условима за обављање промета робе и вршење услуга у промету. У промету робе на мало обвезник – трговац попуњава образац КЕП (колона 4) на идентичан начин на који је то објашњено приликом промета робе на велико. Дакле, уписује се вредност набављене робе по малопродајним ценама, све на основу калкулација, са порезом на додату вредност ако је трговац обвезник пореза на додату вредност. У сваком објекту који продаје робу на мало води се, као и приликом продаје робе на велико, евиденција о примљеној и продатој, односно испорученој роби и извршеним услугама у Књизи евиденције промета и услуга – образац КЕП. У ову књигу уносе се подаци о пословним променама везаним за промет робе (набавка, продаја, повраћај, отпис, расход, промена цена итд.) најдоцније наредног дана за претходни дан. Сходно ст. 2. члана 11. Правилника о евиденцији промета, примљена роба ставља се у промет после евидентирања у Књизи евиденције. Изузетак овој одредби представља дневна штампа, пастеризовано млеко и основне врсте хлеба (хлеб за дневну потрошњу), који могу да се ставе у промет по калкулисаним ценама, у складу са законом и другим прописом, пре евидентирања задужења, с тим да се евидентирање задужења изврши најкасније наредног дана за претходни дан. Калкулација је докуменат на основу којег се књиже пословне промене у књиговодству на конту 021312 – Роба за даљу продају у промету на мало. Пример (набавка робе за малопродају):

У овом примеру полази се од претпоставке да је сва набављена роба за велепродају (из примера набавке робе за велепродају у тачки 1) у целости предата у малопродају, где је састављена калкулација малопродајне цене на основу следећих података: 1. Нето фактура добављача...................................................................................... 461.000,00 2. Трошкови сопствених транспортних услуга....................................................... 6.959,00 3. Трошкови осигурања у транспорту...........................................................................600,00 4. Набавна вредност робе (1 до 3).......................................................................... 468.559,00 На основу података из фактуре добављача и других исправа о насталим трошковима израђује се калкулација малопродајне цене робе, према следећем прегледу: Ред. бр.

Назив робе

Количина

Вредност

ПДВ ЗавиПродајна Набавна Разлика сни тровредност вредност у цени шкови без ПДВ-а % износ 5

6 (4 + 5)

8 (6 + 7)

Продајна Цена по вредност са јед. мере ПДВ-ом

11 (8 + 10) 12 (11 / 3)

Роба Х 2.216 300.000 2.160

302.160 90.648

392.808 20 78.562

471.370

212,71

Роба Y 1.608 141.000 5.199

146.199 43.860

190.059 20 38.012

228.071

141,84

Роба Z 1.000 20.000

20.200

24.200

4.840

29.040

29,04

Укупно

121.414

728.481

200

461.000 7.559

4.000

468.559 138.508 607.067

Књижење: Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

021312

ОПИС 4 Роба за даљу продају у промету на мало

021311 021313-1

021314

дугује

потражује

728.481,00

Роба за даљу продају у промету на велико Укалкулисана разлика у цени приликом продаје на велико

021313-2

Износ

515.400,00 46.841,00

Укалкулисана разлика у цени робе за даљу продају приликом продаје на мало

138.508,00

Укалкулисани порез робе за даљу продају

121.414,00

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

- за раздужење магацина велепродаје у целости и задужење магацина по малопродајним ценама на бази калкулације малопродајне цене

Пример (продаја и наплата робе у малопродаји): Корисник буџетских средстава (повезано са претходним примером у погледу преноса робе из велепродаје у малопродају) извршио је наплату продате робе у малопродаји на следећи начин: 1. у готовини која је уплаћена на текући рачун...............................................................10.000,00 2. у чековима грађана, на основу оверене спецификације о предаји чекова на наплату............................................................................................25.000,00 3. у чековима грађана који нису предати на наплату*...................................................15.000,00 4. по издатим фактурама уз вирманско плаћање...........................................................40.000,00 5. УКУПНА ВРЕДНОСТ:......................................................................................................90.000,00

Напомена: *То су тзв. чекови са одложеним плаћањем, иако то није регуларно према прописима о чеку. Чек се сматра наплативим када је њиме плаћена роба или услуга, а не када се на њему исписује нека каснија валута наплате. Књижење: Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

121112

Износ дугује

потражује

4 Текући рачуни

10.000,00

121931-1

Динарски чекови грађана који су дати на наплату

25.000,00

121931-2

Динарски чекови грађана са одложеном наплатом

15.000,00

Потраживања од купаца

40.000,00

122111

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ОПИС

823151

Примања од продаје робе за даљу продају у корист нивоа општина

35.000,00

291312

Обрачуната ненаплаћена примања од продаје нефинансијске имовине

55.000,00

- за предати пазар од продате робе 2.

121112

Текући рачуни 122111

40.000,00

Потраживања од купаца

40.000,00

- за наплату потраживања од купаца, извод бр. 3.

291312

Обрачуната ненаплаћена примања од продаје нефинансијске имовине 823151

40.000,00

Примања од продаје робе за даљу продају у корист нивоа општина

40.000,00

- за евидентирање примања по извршеној наплати од купаца за продату робу

Напомена: Када чекови са одложеном наплатом, исказани у првом ставу књижења у износу од 15.000,00 динара, доспеју на наплату, књижење ће бити 121112/121913-2 и 291312/823151.

3. Приказ разврставања пазара од продате робе који се односи на набавну вредност робе, укалкулисану разлику у цени и обрачунати ПДВ

У промету робе на мало пазар од продате робе често није могуће разврстати на део који се односи на набавну вредност робе, на део разлике у цени и на део који се односи на обрачунати ПДВ. У таквом случају укупан износ се књижи у корист примања и на терет издатака (набавна вредност продате робе), с тим што се, после извршеног обрачуна ПДВ-а и обрачуна разлике у цени која се односи на продате производе, вредност примања од продате робе коригује за износ пореза на додату вредност, а набавна вредност се коригује за износ разлике у цени и ПДВ-а. Рецимо, у датом примеру пазар од продате робе износио је 90.000,00 динара и састојао се од готовине – 10.000,00, чекова грађана који су предати на наплату – 25.000,00, чекова грађана

који нису предати на наплату – 15.000,00 и продаје робе на фактуру у износу од 40.000,00. Дакле, на сваки од наведених износа биће примењена претпостављена општа стопа пореза на додату вредност од 20%, што значи сумарно да примања од продаје робе (конто 832151) и обрачуната ненаплаћена примања из продаје нефинансијске имовине (конто 291312) треба умањити у корист конта 245241 – Обавезе за ПДВ по издатим фактурама по општој стопи (осим примљених аванса). Међутим, могућ је и други приступ утврђивању припадајућег дела примања од продате робе, пореза на додату вредност и разлике у цени. За реализовани део продате робе утврђује се проценат који се примењује на укалкулисану разлику у цени и укалкулисани порез робе за даљу продају. У овом случају се за сразмерни део реализоване робе у односу на укупан дуго вни промет набавке робе задужује конто 021313 – Укалкулисана разлика у цени робе за даљу продају, а за исти износ потражује конто 021312 – Роба за даљу продају у промету на мало. Код укалкулисаног пореза на додату вредност за сразмерни део реализоване робе у односу на укупан дуговни промет набавке робе задужује се субаналитички конто 021314 – Укалкулисани порез робе за даљу продају, а одобрава се субаналитички конто 021312 – Роба за даљу продају у промету на мало.

Ред. број

Назив

Износ

Набавна вредност робе

468.559,00

Укалкулисана разлика у цени – конто 021313

138.508,00

Продајна вредност робе без пореза на додату вредност (1 + 2)

607.067,00

Укалкулисани порез на додату вредност – конто 021314

121.414,00

Продајна вредност купљене робе са ПДВ-ом

728.481,00

Вредност продате робе са ПДВ-ом

90.000,00

Порез на додату вредност у продатој роби (90.000 х 16,6667%)

15.000,00

Вредност продате робе без ПДВ-а (6 - 7)

75.000,00

Остварена разлика у цени*

17.115,00

10.

Набавна вредност робе (8 - 9)

57.885,00

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

Пример: Поступак обрачуна и књижења набавне вредности робе, обрачун укалкулисаног износа ПДВ-а, садржаног у продатој роби, и набавна вредност робе приказани су у следећем прегледу на основу података из примера набавке робе за малопродају:

* Остварена разлика у цени добије се применом следећег поступка: Укалкулисана разлика у цени (потражна страна конта 0213)

138.508,00 Стопа разлике = ––––––––––––––––––––––––––––––––––––– = –––––––––––––––– х 100 = 22,82% у цени Набавна вредност робе увећане 607.067,00 за почетно стање без ПДВ-а (дуговна страна конта 02132) Остварена разлика у цени = Вредност продате робе без ПДВ-а х 20% = = 75.000,00 х 22,82% = 17.115,00

Књижење: Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

ОПИС

Износ дугује

потражује

823151

Примања од продаје робе за даљу продају у корист нивоа општина

(5.833.50)

291312

Обрачуната ненаплаћена примања из продаје нефинансијске имовине

(9.166,50)

245241

Обавеза за ПДВ по издатим фактурама по општој стопи (осим примљених аванса)

15.000,00

- за обрачун пореза на додату вредност за вредност продате робе са ПДВ-ом

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

021313

Укалкулисана разлика у цени робе за даљу продају

17.115,00

021314

Укалкулисани порез робе за даљу продају

15.000,00

021312

Роба за даљу продају у промету на мало

32.115,00

- кориговање продајне вредности робе за реализовани део робе за даљу продају

Коментар књижења: Под ставом 1. за књижење приказане су корекције примања на конту 823151 ради стварања обавезе за ПДВ, с обзиром на то да је извршена продаја робе у висини од 90.000,00 динара. У тој вредности садржан је и порез на додату вредност од 15.000,00 динара (90.000,00 х 16,6667%). За наведени износ потребно је сторнирати примања која у укупном промету робе износе 38,89% или 35.000,00 од укупног дневног пазара. Такође треба извршити сторно на конту 291312, чији износ у дневном пазару износи 55.000,00, и створити обавезу за ПДВ у висини од 9.166,50 динара (55.000 х 16,6667%). Под ставом 2. извршено је књижење корекције укалкулисане разлике у цени која је израчуната на основу формуле приказане пре књижења. Дакле, реализована разлика у цени, коју треба кориговати, износи 17.115,00 динара. Такође под овим ставом коригован је и укалкулисани порез на промет робе за 15.000,00 динара, у висини примене прерачунате стопе од 16.6667% на остварени промет.

Закључак Ради вођења евиденције о свим пословним догађајима који настају у вези са набавком и продајом робе намењене за даљу продају, неопходно је придржавати се свих наведених прописа који су претходно поменути. Посебно треба истаћи да је Правилник о евиденцији промета регулисао одређени део ствари које су стварале дилеме. То се посебно односи на стање робе које се утврђује пописом и стање које се добија салдирањем колона 4 и 5 у обрасцу Књига евиденције промета. Уколико постоји разлика по попису и стања у Књизи евиденције, вишак се уписује у колону задужења, а мањак у колону раздужења. Свакако да је у свему овоме важна улога рачунополагача, који је задужен за пријем набављене робе и њено раздужење из магацина. *** 50

СЛАБОСТИ И ПРЕПОРУКЕ У СИСТЕМУ ПОПИСА КОД КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА

Пример бр. 1 Тестирање контроле: У поступку ревизије утврђено је да субјект ревизије није дао на увид писану процедуру за систем пописа. Сходно одредбама члана 81. Закона о буџетском систему, корисници јавних средстава успо стављају финансијско управљање и контролу, који се спроводе политикама, процедурама и активностима чији је задатак да се обезбеди разумно уверавање да ће своје циљеве остварити. Финансијско управљање и контрола организују се као систем процедура и одговорности свих лица у организацији.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

опис имовине и обавеза је један од поступака припреме за састављање финансијских извештаја, који подразумева утврђивање стања имовине и обавеза по попису и усклађивање тог стања са стањем имовине и обавеза евидентираним у пословним књигама на дан 31. децембар текуће године. За кориснике јавних средстава правни оквир за попис представљају: ● Закон о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/2009… и 113/2017); ● Уредба о буџетском рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 125/2003 и 12/2006); ● Правилник о номенклатури нематеријалних улагања и основних средстава са стопама амор тизације („Сл. лист СРЈ”, бр. 17/97 и 24/2000); ● Правилник о начину и роковима вршења пописа имовине и обавеза корисника буџетских средстава Републике Србије и усклађивања књиговодственог стања са стварним стањем („Сл. гласник РС”, бр. 33/2015). Поред претходно наведених прописа, треба имати у виду и да је неопходно имати написану процедуру за попис. Да ли ће се она звати процедура, инструкција или упутство за попис – свеједно је, али је важно да има све елементе који ће олакшати попис. Предмет ревизије је попис за претходну буџетску годину на дан 31. 12. одређене године, а конкретније – попис основних средстава. Интерни ревизор је креирао алате интерне ревизије, и то: упитник интерне контроле, програм тестирање контрола и преглед контрола. Постављено је 5 циљева контроле, и то: 1) обезбедити да су услови за почетак спровођења годишњег пописа испуњени; 2) обезбедити да се спровођење пописа врши онако како је предвиђено Правилником о начину и роковима вршења пописа имовине и обавеза и усклађивања књиговодственог са стварним стањем и другим екстерним и интерним актима у вези са пописом; 3) обезбедити да се Извештај о извршеном попису саставља онако како је предвиђено Правилником о начину и роковима вршења пописа имовине и обавеза и усклађивања књиговодственог са стварним стањем и другим актима у вези са пописом; 4) обезбедити да се Извештај о извршеном попису усваја од стране надлежног органа; 5) обезбедити да се Извештај о извршеном попису, заједно са пописним листама и одлукама надлежних органа корисника јавних средстава, доставља на књижење ради усклађивања књиговодственог стања са стварним стањем. При томе, припрема за обављање пописа укључује: ● доношење Одлуке о попису; ● израду Упутства о вршењу пописа; ● образовање Комисије за попис доношењем Решења/Одлуке о њеном именовању; ● израду Плана пописа и ● обавештавање запослених о вршењу пописа. У наставку је приказан већи број ревизорских оцена извршеног пописа код конкретног корисника јавних средстава, ради што правилнијег приступа наредном попису на 31. 12. 2018. године.

За успостављање, одржавање и редовно ажурирање система финансијског управљања и контроле одговоран је руководилац корисника јавних средстава или лице на које пренесе одговарајуће надлежности. Препорука: Потребно је увести писане процедуре за систем пописа.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Пример бр. 2 Тестирање контроле: Потврдити да је директор јавног предузећа донео одлуку о формирању Централне комисије и осталих комисија за вршење пописа. Ред. бр.

Број и датум

Решења и врсте комисија

696-2/15 од 05. 12. 2017

Решење – Централна комисија

696-2/15 од 05. 12. 2017

Решење – Комисија за попис основних средстава и ванпословних средстава

696-2/15 од 05. 12. 2017

Решење – Комисија за попис сировина и материјала, резервних делова

696-2/15 од 05. 12. 2017

Решење – Комисија за попис ситног инвентара

696-2/15 од 05. 12. 2017

Решење – Комисија за попис ауто-гума у употреби

Тестирањем узорка од пет решења комисија за попис утврђено је да је у предузећу 5. 12. 2017. године директор решењима именовао Централну комисију и остале комисије за вршење пописа под бројем 696. У поступку ревизије донет је ревизорски закључак да је свих пет решења заведено под истим деловодним бројем, што није у складу са одредбама Упутства о канцеларијском пословању које постоји у предузећу. Препорука: Потребно је увести контролне механизме који ће обезбедити да сваки акт за себе има свој заводни број и датум када је донет. Пример бр. 3 Тестирање контроле: У поступку ревизије на увид није дат документ из којег се види да је правно лице пре почетка пописа доставило интерном ревизору Решење о именовању чланова комисије за попис и план рада. Сходно одредбама члана 8. Правилника о начину и роковима вршења пописа и усклађивања књиговодственог стања са стварним стањем („Сл. гласник РС”, бр. 118/2013 и 137/2014), правно лице пре почетка пописа доставља Решење о именовању чланова комисије за попис и план рада интерном ревизору, надзорном одбору или одбору ревизора, ако га има, а ако по закону којим се уређује ревизија подлеже законској ревизији, и друштву за ревизију са којим је закључило уговор о ревизији. Препорука: Потребно је увести контролне механизме који ће обезбедити да се интерном ревизору пре почетка пописа достави Решење о именовању чланова комисије за попис и план рада. Пример бр. 4 Тестирање контроле: Тестирањем пет комисија за попис утврђено је да су у наведеним комисијама именовани чланови, али нису именовани заменици чланова комисије, као и да у Решењу о попису нису наведена звања чланова комисије, што се види из следећег радног документа: Ред. бр.

Назив комисије

Број чланова комисије

Број заменика чланова комисије

Звања чланова комисије

Централна комисија

има три члана

нема

Комисија за попис основних средстава и ванпословних средстава

има три члана

нема

Ред. бр.

Назив комисије

Број чланова комисије

Број заменика чланова комисије

Звања чланова комисије

Комисија за попис сировина и материјала, резервних делова

има три члана

нема

Комисија за попис ситног инвентара

има три члана

нема

Комисија за попис ауто-гума у употреби

има три члана

нема

Препорука: Потребно је увести контролне механизме који ће обезбедити да се у решења о формирању комисије за попис уносе имена заменика чланова комисија за попис, као и звања чланова и заменика чланова наведених комисија. Пример бр. 5 Тестирање контроле: Тестирањем пет планова рада комисија за попис утврђено је да су планови направљени у виду бланко образаца. Такође је утврђено да планови нису физички попуњени од стране комисија, односно сви су још увек у бланко форми и непотписани. Затечено стање види се из радног документа у табели. План рада комисије за попис

Попуњен

План рада Централне комисије

НЕ

План рада Комисије за попис основних средстава и ванпословних средстава

НЕ

План рада Комисије за попис сировина и материјала, резервних делова

НЕ

План рада Комисије за попис ситног инвентара

НЕ

План рада Комисије за попис ауто-гума у употреби

НЕ

Препорука: Потребно је увести контролне механизме који ће обезбедити да пре почетка пописа свака пописна комисија прави План рада по којем ће вршити попис и који ће доставити директору, интерном ревизору, екстерном ревизору и надзорном одбору, заједно са решењима о именовању чланова пописних комисија. Пример бр. 6 Тестирање контроле: Тестирањем тридесет пописних листа утврђено је да десет пописних листа није потписано од стране три члана комисије. Ред. бр.

Број пописне листе

Датум

Потписана од стране три члана комисије

31. 12. 2017.

потписана

31. 12. 2017.

потписана

31. 12. 2017.

потписана

31. 12. 2017.

потписана

31. 12. 2017.

потписана

31. 12. 2017.

потписана

31. 12. 2017.

није потписана

31. 12. 2017.

није потписана

.. .

30.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

Ред. бр.

Закључак: На узорку од тридесет пописних листа утврђено је да десет пописних листа није потписано од стране сва три члана комисије. Препорука: Потребно је увести контролне механизме који ће обезбедити да пописне листе буду потписане од свих чланова пописне комисије.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Пример бр. 7 Тестирање контроле: Тестирањем тридесет пописних листа утврђено је да се пописне листе сачињавају у два уместо у три примерка, како је то прописано интерним Правилником о рачуноводству и рачуноводственим политикама.

Ред. бр.

Број пописне листе

Датум

31. 12. 2017.

да

31. 12. 2017.

да

31. 12. 2017.

да

31. 12. 2017.

да

31. 12. 2017.

да

31. 12. 2017.

да

31. 12. 2017.

да

.. .

Пописне листе сачињавају се у три примерка према процедури

Пописне листе сачињавају се у два примерка

30.

Закључак: На узорку од тридесет пописних листа утврђено је да нису све пописне листе сачињене у три примерка, како је то дефинисано процедуром, већ у два примерка. Препорука: Потребно је увести контролне механизме који ће обезбедити да се пописне листе сачињавају у три примерка. Пример бр. 8 Тестирање контроле: Тестирањем тридесет пописних листа утврђено је да на пописним листама, у колони где је мањак, исти није исказиван, али у извештају Централне пописне комисије стоји да је утврђен мањак у износу од 1.356.479,00 динара. Увидом у књиговодствене картице утврђено је да је мањак књижен на терет ванредних расхода уместо на терет одговорних лица, како је то дефинисано процедуром. Препорука: Потребно је увести контролне механизме који ће обезбедити да се мањак по попису надокнади на терет одговорних лица. Пример бр. 9 Тестирање контроле: Тестирањем тридесет пописних листа основних средстава утврђено је да пописне листе садрже назив основног средства и количину, а не садрже друге елементе који су дефинисани одредбама члана 9. интерног Правилника о попису. Наиме, сходно одредбама члана 9. наведеног правилника, попис обухвата: 1) утврђивање стварних количина имовине, која се пописује мерењем, бројањем, проценом и сличним поступцима, као и ближе описивање пописане имовине и уношење података у пописне листе; 2) уписивање у пописне листе натуралних промена насталих у периоду вршења пописа пре и после 31. децембра године за коју се врши попис и свођење на стање на дан 31. децембар те године; 3) уношење књиговодственог натуралног стања имовине у пописне листе;

4) утврђивање натуралних разлика између стања утврђеног пописом и књиговодственог стања; 5) уношење цена пописане имовине; 6) вредносно обрачунавање пописане имовине; 7) састављање Извештаја о извршеном попису. Препорука: Потребно је увести контролне механизме који ће обезбедити да попис садржи све елементе.

Пример бр. 11 Тестирање контроле: У поступку ревизије на увид није дата помоћна књига основних средстава. Сходно одредбама члана 14. Уредбе о буџетском рачуноводству, помоћне књиге основних средстава обезбеђују детаљне податке о свим основним средствима дефинисаним Правилником о номенклатури нематеријалних улагања и основних средстава са стопама амортизације. Препорука: Потребно је увести помоћне евиденције – помоћну књигу основних средстава. Пример бр. 12 Тестирање контроле: У поступку ревизије тестирана су основна средства у пет канцеларија, и то да ли на сваком основном средству постоји инвентарни број обележен на видном месту. Редни број канцеларије

Канцеларијски сто

Канцеларијска столица

Рачунар

211.

нема инвентарни број

213.

нема инвентарни број

215.

нема инвентарни број

217.

нема инвентарни број

219.

нема инвентарни број

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

Пример бр. 10 Тестирање контроле: Увидом у Извештај Централне комисије за попис утврђено је да наведени извештај не садржи узроке неслагања између стварног и књиговодственог стања. Сходно одредбама члана 13. Правилника о попису, Извештај о извршеном попису треба да садржи: стварно и књиговодствено стање имовине и обавеза; разлике између стварног стања утврђеног пописом и књиговодственог стања; узроке неслагања између стања утврђеног пописом и књиговодственог стања; предлоге за ликвидацију утврђених разлика (пребијање мањкова и вишкова насталих по основу замена, начин накнађивања мањкова и приходовања вишкова, отписивања застарелих потраживања, приходовања застарелих обавеза и др.); начин књижења; примедбе и објашњења лица која рукују, односно која су задужена материјалним и новчаним вредностима о утврђеним разликама, као и друге примедбе и предлоге комисије за попис. Препорука: Потребно је увести контролне механизме који ће обезбедити да Извештај Централне комисије за попис буде потпун.

Из табеле се види да тестирана средства немају инвентарни број. Препорука: Потребно је да свако основно средство има инвентарни број. Наведене препоруке и слабости у систему пописа типичне су у пракси код корисника јавних средстава. ***

ИЗБЕГАВАЊЕ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА ЗАРАДА ИЗ РАДНОГ ОДНОСА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

о сада закључени уговори између Републике Србије и других држава уговорница о избегавању двоструког опорезивања (у даљем тексту: УИДО) у члану 15. Радни однос/Несамосталне личне делатности предвиђају решење према којем се зараде, накнаде и друга слична примања (опцијска куповина акција, коришћење стана, употреба аутомобила, погодности здравственог и животног осигурања) која резидент Републике Србије оствари из радног односа опорезују само у Републици Србији, осим ако се рад обавља у другој држави уговорници. У смислу УИДО-а, радни однос се обавља у другој држави уговорници ако се делатност у односу на коју се исплаћују зараде, накнаде и друга слична примања стварно/физички обавља у тој држави, тј. ако је запослено лице физички присутно у другој држави ради обављања радног односа и обрнуто. У том случају примања која се у другој држави остварују могу да се опорезују у њој. Услов за опорезивање у држави извора јесте да се зараде, накнаде и друга слична примања остварују из радног односа који се обавља у тој држави. Наведени принцип примењује се без обзира на временски период у којем тај доходак (зараде и друга слична примања) може бити плаћен, кредитиран или на било који други начин дефинитивно остварен од стране запосленог. Међутим, члан 15. став 2. УИДО-а (у УИДО-у са Немачком, члан 16) предвиђа да се примања која резидент Републике Србије оствари из радног односа у другој држави уговорници (и обрнуто) опорезују само у држави резидентности (дакле, само у Републици Србији) ако су испуњена три кумулативна услова, и то: 1) Да прималац борави у другој држави у периоду или периодима који укупно не прелазе 183 дана у периоду од дванаест месеци који почиње или се завршава у односној пореској години (у вези са наведеним треба указати на то да раније закључени уговори не садрже услов везан за период од дванаест месеци који почиње или се завршава у односној пореској години). Напомена поводом одређених недоумица у пракси у вези са начином обрачуна временског периода од 183 дана: Република Србија је у УИДО-у са Чешком Републиком, у члану 15. став 3. Уговора, предвидела решење према којем се при обрачунавању наведеног временског периода укључују сви дани физичког присуства, укључујући дане доласка и одласка, затим дани проведени ван државе у којој се делатност обавља, као што су суботе и недеље, национални празници, празници, као и службена путовања непосредно повезана са обављањем делатности примаоца дохотка у тој држави, након којих се делатност наставља на територији те државе. 2) Да се примања исплаћују од стране или у име послодавца који није резидент друге државе. С тим у вези посебно треба указати на то да је међународна пракса показала да су у вези са наведеним условима могуће злоупотребе и то нарочито приликом тзв. „међународног изнајмљивања радне снаге” (енгл. International Hiring-Out of Labour). Наиме, међународно изнајмљивање радне снаге веома је присутно у међународним економским односима, али истовремено представља и погодан начин за избегавање плаћања пореза, што подразумева енергичну борбу за његово сузбијање. Илустрације ради, начин на који може да се избегне плаћање пореза представља ситуација у којој локални послодавац који жели да запосли инострану радну снагу у периоду или периодима који не прелазе 183 дана, то чини преко посредника у иностранству (у земљи из које намерава да „регрутује” раднике) који се формално представља као послодавац радника који се упућују у иностранство. На тај начин радници на први поглед испуњавају сва три услова наведена у члану 15. став 2. УИДО-а (о трећем услову биће говора у наставку), чиме стичу право да траже изузимање од опорезивања у земљи у којој се рад привремено обавља.

У циљу спречавања наведене праксе израз „послодавац” треба да буде тумачен у ширем контексту и то тако да (иако експлицитно није наведенo у УИДО-у) означава лице које има право располагања резултатима рада и сноси одговорност и ризик пословања (наведено подразумева да у сврху УИДО-а послодавац није само лице које се као такво означава на основу грађанског законодавства (Закона о раду), тј. законодавства које регулише радно право и радне односе, већ да то може бити свако физичко или правно лице које сноси економски терет исплате зарада). У великом броју случајева ове функције припадају лицу које ангажује раднике. Када су у питању овакве ситуације, суштина треба да надвлада форму, односно сваки посебан случај треба посматрати изоловано, све у циљу утврђивања фактичног стања, тј. да ли ризик и одговорност за посао сноси посредник или пак лице којем су радници потребни. У сваком случају, по мишљењу надлежних органа Немачке, уколико је неко лице послато на рад у иностранство за период који не прелази три месеца, не може да се сматра да компанија у којој ће то лице бити радно ангажовано у иностранству има статус економског послодавца.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

3) Да примања не падају на терет сталне пословне јединице или сталне базе коју послодавац има у другој држави. Ово практично не значи да стална пословна јединица ефективно не исплаћује зараде (она то, ради испуњења услова за неопорезивање, може и да учини), већ да, на основу прописа земље у којој се рад обавља, исплата зарада за сталну пословну јединицу не може бити трошак пословања, односно одбитна ставка. Наведено је у вези са опорезивањем сталне пословне јединице којој се, у сврху утврђивања опорезиве добити, приписује она добит коју би стална пословна јединица остварила да је пословала потпуно самостално у односу на предузеће чија је стална пословна јединица (односно приликом утврђивања добити сталне пословне јединице, сходно члану 7. Добит од пословања, став 3. УИДО-а, као одбици признају се трошкови који су учињени за потребе сталне пословне јединице, укључујући трошкове управљања и опште административне трошкове, било у држави у којој се налази стална пословна јединица било на другом месту). Дакле, при оцени испуњености претходно наведеног услова (да примања не падају на терет сталне пословне јединице или сталне базе коју послодавац има у другој држави) важно је истаћи да се изузимање од опорезивања у држави у којој се рад обавља не односи на примања која сталној пословној јединици могу дати право на одбитак (ценећи критеријуме и принципе из члана 7. Добит од пословања, став 3. УИДО-а, односно природу примања – зарада). Имајући у виду наведено, чињеница да послодавац јесте или није у пракси затражио да му се при утврђивању добити сталне пословне јединице као одбитак признају трошкови исплаћених зарада, није од одлучујућег значаја, већ напротив – да ли исплаћене зараде (које се, у принципу, сталној пословној јединици признају као трошак пословања, односно одбитна ставка) у држави у којој се рад обавља могу да се признају као одбитна ставка у сврху одређивања добити која се приписује сталној пословној јединици. С обзиром на изнето, услов „да примања не падају на терет сталне пословне јединице…” био би, на пример, испуњен чак иако никакав износ није био одбијен (јер је стална пословна јединица у држави извора изузета од опорезивања) или је пак послодавац једноставно одлучио да не тражи признавање права на одбитак, на који иначе има право. Услов би такође био испуњен уколико примања не дају право на одбитак, пре свега због своје природе (нпр. ако држава заузме став да издавање акција по основу права њихове прече куповине, које се даје запосленима, не даје право на одбитак), а не због тога што не могу да буду приписана сталној пословној јединици. Уопштено говорећи, дакле, логика наведеног приступа огледа се у томе да по једном истом основу (исплата зарада) физичко лице (радник) и стална пословна јединица не могу имати право на пореску олакшицу. Другачије речено: уколико се сталној пословној јединици приликом утврђивања њене опорезиве добити исплаћене зараде признају као расход, односно трошак пословања, сматра се да радник није испунио претходно наведени трећи услов и обрнуто.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

4) Ако се (само у Уговору са Норвешком) не ради о радном односу по основу изнајмљивања радника. Ако су, дакле, испуњена сва три (четири – само у УИДО-у са Норвешком) наведена услова, зараде резидената Републике Србије (физичких лица – радника) не опорезују се у другој држави уговорници, већ само у Републици Србији, али је надлежним пореским органима односне друге државе уговорнице потребно пружити доказ да су физичка лица резиденти Републике Србије (за потребе примене УИДО-а) и обрнуто. Изузетно од претходних одредаба, УИДО-и са појединим државама садрже решење (члан 15. Радни однос, став 3) које, поред осталог, предвиђа и да се примања остварена из радног односа обављеног на броду, ваздухоплову или друмском возилу у међународном саобраћају, могу опорезивати у држави уговорници у којој се налази седиште стварне управе предузећа које обавља међународни саобраћај (односно, неискључиво и неограничено право опорезивања даје се држави чији је резидент предузеће које обавља међународни саобраћај – у свему по одредбама домаћег пореског законодавства, што значи да, истовремено, и држава резидентности оствариоца зараде има неискључиво и неограничено право опорезивања – у свему по одредбама домаћег пореског законодавства). С тим у вези, најновији ставови ОЕЦД-а (исказани у ОЕЦД моделу уговора из јула 2017. године) искључиво право опорезивања зарада из радног односа на броду или ваздухоплову дају држави резидентности оствариоца зараде, што је принцип за који ће се у преговорима ради закључења УИДО-а у наредном периоду залагати и делегација Републике Србије. Посебно треба указати на то да УИДО-и са неким државама садрже став 4. у којем се одређује да се, изузетно од претходно наведених општих одредаба, примања која оствари резидент Републике Србије из радног односа у другој држави уговорници (или обрнуто) опорезују само у Републици Србији ако су примања исплаћена за рад обављен у другој држави уговорници у вези са градилиштем, грађевинским или монтажним радом за период у којем се градилиште или рад, на основу члана 5. Стална пословна јединица, став 3. УИДО-а, не сматрају сталном пословном јединицом (о чему се неће детаљније говорити у овом тексту). Разлог за ово је жеља српске стране да се и физичким лицима обезбеди иста могућност за повољнији порески третман као што је то (у члану 5. Стална пословна јединица, став 3. УИДО-а) учињено и правним лицима ангажованим на извођењу грађевинских и монтажних радова. Решење према којем зараде резидената Републике Србије ангажованих на извођењу инвестиционих радова у другој држави уговорници не подлежу опорезивању у тој другој држави, предвиђено је у уговорима са следећим државама (као и у уговорима са неким развијеним и земљама у развоју, са којима је поступак усаглашавања текста уговора при крају или се уговор налази у поступку потврђивања): ● Вијетнамом (ако радови трају до 6 месеци); ● Катаром, Кувајтом и Норвешком (ако радови трају до 9 месеци); ● Аустријом, Босном и Херцеговином, Бугарском, Грчком, Ираном, Канадом, Кином, Корејом (Реп.), Луксембургом, Украјином и Шпанијом (ако радови трају до 12 месеци); ● Корејом (ДНР), Пољском, Руском Федерацијом, Турском и Уједињеним Арапским Емиратима (ако радови трају до 18 месеци); ● Македонијом (ако радови трају до 24 месеца). ***

У вези са опорезивањем зарада из радног односа, члан 15. Радни однос УИДО-а са неким државама, поред наведених одредаба, садржи и одредбе посебних ставова у којима се регулише опорезивање зарада које држава уговорница (Република Србија) исплаћује физичком лицу за услуге учињене њој (Републици Србији) и обрнуто. УИДО са овим државама не садржи посебан члан који се односи на порески третман зарада по основу услуга учињених влади државе уговорнице (Влади Републике Србије), њеној

политичкој јединици или јединици локалне самоуправе (и обрнуто), због чега се ове одредбе налазе у члану 15. (Радни однос) којим се регулишу зараде из радног односа. Република Србија у време закључења УИДО-а са тим државама није прихватала овај посебан члан јер је сматрала да није био у складу са тадашњим друштвеним и привредним системом. У новије време, међутим, овај став је напуштен, па УИДО-и са низом држава садрже члан 19. (Државна служба) који се односи на порески третман зарада по основу услуга учињених влади државе уговорнице. Реч је, дакле, о опорезивању зарада лица запослених у државној администрацији, а не о опорезивању зарада лица која држави пружају услуге обављањем самосталних личних делатности (слободних професија). Дакле, право опорезивања зарада које физичком лицу исплаћује Република Србија, њена политичка јединица или јединица локалне самоуправе за услуге учињене Републици Србији, њеној политичкој јединици или јединици локалне самоуправе, припада Републици Србији (аналогно важи и у случају друге државе уговорнице). Међутим, ове зараде ће се опорезивати само у другој држави уговорници ако су услуге Републици Србији учињене на територији те друге државе, а физичко лице које је учинило те услуге резидент је и држављанин поменуте друге државе или ако ово физичко лице није постало резидент друге државе уговорнице само ради пружања услуга (значи да је било резидент друге државе и пре вршења услуга за Републику Србију).

У случају када зараде резидената Републике Србије подлежу опорезивању и у Републици Србији и у другој држави уговорници, Република Србија је дужна да, као земља резидентности, предузме мере за отклањање њиховог двоструког опорезивања. Ове мере огледају се у примени методе изузимања или методе пореског кредита, зависно од тога коју је од њих Република Србија предвидела у УИДО-у са односном другом државом уговорницом. Методу изузимања Република Србија примењује у УИДО-у са: Белгијом, Великом Британијом и Северном Ирском, Италијом, Кипром, Немачком, Француском, Холандијом, Шведском и Шри Ланком. Приликом примене ове методе Република Србија од опорезивања изузима зараде резидената Републике Србије које, на основу одредаба УИДО-а, подлежу опорезивању у другој држави уговорници. У погледу примене методе изузимања, Република Србија (чији је резидент остварио доходак, односно зараду из радног односа која се, на основу одредби УИДО-а, изузима од опорезивања у Републици Србији) при обрачуну пореза на остали доходак тог резидента може да узме у обзир изузети доходак, односно зараду из радног односа, како би се обезбедила адекватна примена прогресивне стопе пореза на доходак, под условом да Република Србија примењује прогресивно опорезивање дохотка (по садашњим решењима у Закону о порезу на доходак грађана, у Републици Србији се, сходно члану 89. овог закона, годишњи порез на доходак грађана плаћа по прогресивним пореским стопама од 10% и 15%). Метода пореског кредита одређена је у УИДО-у са Азербејџаном, Албанијом, Аустријом, Белорусијом, Босном и Херцеговином, Бугарском, Вијетнамом, Грузијом, Грчком, Данском, Египтом, Естонијом, Индијом, Ираном, Ирском, Јерменијом, Казахстаном, Канадом, Катаром, Кином, Корејом (ДНР), Корејом (Реп.), Кувајтом, Летонијом, Либијом, Литванијом, Луксембургом, Мађарском, Македонијом, Малезијом, Малтом, Молдавијом, Норвешком, Пакистаном, Пољском, Румунијом, Руском Федерацијом, Словачком, Словенијом, Тунисом, Турском, Уједињеним Арапским Емиратима, Украјином, Финском, Хрватском, Црном Гором, Чешком Републиком, Швајцарском и Шпанијом. Приликом примене ове методе Република Србија од свог пореза на зараде из радног односа одбија износ пореза на зараде који је плаћен у другој држави уговорници. ***

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

Избегавање међународног двоструког опорезивања зарада из радног односа

Табеларни приказ права опорезивања зарада из радног односа и УИДО-а ОПОРЕЗИВАЊЕ ЗАРАДА ИЗ РАДНОГ ОДНОСА (члан 15. УИДО-а) ЗАРАДУ ОСТВАРУЈЕ РЕЗИДЕНТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ – рад се обавља у Републици Србији РЕПУБЛИКА СРБИЈА ИМА НЕОГРАНИЧЕНО И ИСКЉУЧИВО ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА (у складу са одредбама домаћег пореског законодавства – унутрашња ствар Републике Србије)

ДРУГА ДРЖАВА УГОВОРНИЦА НЕМА ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА (ово без обзира на то што је, можда, резидент друге државе уговорнице исплатилаца зараде)

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ЗАРАДУ ОСТВАРУЈЕ РЕЗИДЕНТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ – рад се обавља у другој држави уговорници РЕПУБЛИКА СРБИЈА ИМА НЕОГРАНИЧЕНО И ИСКЉУЧИВО ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА (у складу са одредбама домаћег пореског законодавства – унутрашња ствар Републике Србије) АЛИ ОВО САМО АКО СУ КУМУЛАТИВНО ИСПУЊЕНИ СЛЕДЕЋИ УСЛОВИ: 1. ако је боравак (рад) у другој држави уговорници краћи од 183 дана; 2. ако је послодавац резидент Републике Србије; 3. ако терет исплате зарада не сноси стална пословна јединица коју српски послодавац (резидент Републике Србије) евентуално има у другој држави уговорници; 4. ако се не ради о радном односу по основу изнајмљивања радника (САМО у Уговору са Норвешком).

ДРУГА ДРЖАВА УГОВОРНИЦА НЕМА ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА МЕЂУТИМ !!! АКО РЕЗИДЕНТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ НЕ ИСПУЊАВА МАКАР ЈЕДАН ОД УСЛОВА НАВЕДЕНИХ У ЛЕВОЈ КОЛОНИ, ДРУГА ДРЖАВА УГОВОРНИЦА ИМА ОГРАНИЧЕНО (само у односу на зараду остварену у тој другој држави уговорници) АЛИ НЕ И ИСКЉУЧИВО ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА (у складу са одредбама домаћег пореског законодавства)

ЗАРАДУ (из радног односа обављеног на поморском броду, ваздухоплову, друмском1 или железничком2 возилу у међународном саобраћају) ОСТВАРУЈЕ РЕЗИДЕНТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ (предузеће које обавља међународни саобраћај резидент је друге државе уговорнице) РЕПУБЛИКА СРБИЈА ИМА НЕИСКЉУЧИВО ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА3 (у складу са одредбама домаћег пореског законодавства – унутрашња ствар Републике Србије)

ДРУГА ДРЖАВА УГОВОРНИЦА ИМА НЕИСКЉУЧИВО ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА4 (у складу са одредбама домаћег пореског законодавства – унутрашња ствар друге државе уговорнице)

ЗАРАДУ (од извођења – у другој држави уговорници – грађевинских, монтажних или инвестиционих делатности или од надзорних делатности у вези са тим радовима) ОСТВАРУЈЕ РЕЗИДЕНТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ (радови или делатности трају краће од 6, 9, 12, 18 или 24 месеца) РЕПУБЛИКА СРБИЈА ИМА ИСКЉУЧИВО ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА5 (у складу са одредбама домаћег пореског законодавства – унутрашња ствар Републике Србије)

ЗАРАДУ ОСТВАРУЈЕ РЕЗИДЕНТ ДРУГЕ ДРЖАВЕ УГОВОРНИЦЕ – рад се обавља у другој држави уговорници

РЕПУБЛИКА СРБИЈА НЕМА ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА (ово без обзира на то што је, можда, резидент Републике Србије исплатилаца зараде)

ДРУГА ДРЖАВА УГОВОРНИЦА ИМА НЕОГРАНИЧЕНО И ИСКЉУЧИВО ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА (у складу са одредбама домаћег пореског законодавства – унутрашња ствар друге државе уговорнице)

ЗАРАДУ ОСТВАРУЈЕ РЕЗИДЕНТ ДРУГЕ ДРЖАВЕ УГОВОРНИЦЕ – рад се обавља у Републици Србији ДРУГА ДРЖАВА УГОВОРНИЦА ИМА НЕОГРАНИЧЕНО И ИСКЉУЧИВО ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА (у складу са одредбама домаћег пореског законодавства) АЛИ ОВО САМО АКО СУ КУМУЛАТИВНО ИСПУЊЕНИ СЛЕДЕЋИ УСЛОВИ: 1. ако је боравак (рад) у Републици Србији краћи од 183 дана; 2. ако је послодавац резидент друге државе уговорнице; 3. ако терет исплате зарада не сноси стална пословна јединица коју инострани послодавац (резидент друге државе уговорнице) евентуално има у Републици Србији; 4. ако се не ради о радном односу по основу изнајмљивања радника (САМО у Уговору са Норвешком).

ЗАРАДУ (из радног односа обављеног на поморском броду, ваздухоплову, друмском7 или железничком8 возилу у међународном саобраћају) ОСТВАРУЈЕ РЕЗИДЕНТ ДРУГЕ ДРЖАВЕ УГОВОРНИЦЕ (предузеће које обавља међународни саобраћај резидент је друге државе уговорнице) РЕПУБЛИКА СРБИЈА ИМА НЕИСКЉУЧИВО ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА9 (у складу са одредбама домаћег пореског законодавства – унутрашња ствар Републике Србије)

ДРУГА ДРЖАВА УГОВОРНИЦА ИМА НЕИСКЉУЧИВО ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА10 (у складу са одредбама домаћег пореског законодавства – унутрашња ствар друге државе уговорнице)

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

РЕПУБЛИКА СРБИЈА НЕМА ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА МЕЂУТИМ !!! АКО РЕЗИДЕНТ ДРУГЕ ДРЖАВЕ УГОВОРНИЦЕ НЕ ИСПУЊАВА МАКАР ЈЕДАН ОД УСЛОВА НАВЕДЕН У ДЕСНОЈ КОЛОНИ, РЕПУБЛИКА СРБИЈА ИМА ОГРАНИЧЕНО (само у односу на зараду остварену у Републици Србији) АЛИ, НЕ И ИСКЉУЧИВО, ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА (у складу са одредбама домаћег пореског законодавства)

ЗАРАДУ (од извођења – у Републици Србији – грађевинских, монтажних или инвестиционих делатности или од надзорних делатности у вези са тим радовима) ОСТВАРУЈЕ РЕЗИДЕНТ ДРУГЕ ДРЖАВЕ УГОВОРНИЦЕ (радови или делатности трају краће од 6, 9, 12, 18 или 24 месеца) РЕПУБЛИКА СРБИЈА НЕМА ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА11

ДРУГА ДРЖАВА УГОВОРНИЦА (Аустрија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Вијетнам, Грчка, Канада, Катар, Кина, ДНР Кореја, Кувајт, Македонија, Норвешка, Пољска, Руска Федерација, Турска, Уједињени Арапски Емирати, Украјина и Шпанија) ИМА ИСКЉУЧИВО ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА12 (у складу са одредбама домаћег пореског законодавства – унутрашња ствар друге државе уговорнице)

——————————————

Само у уговорима са неким државама (нпр. са Ираном, Румунијом, Словачком, Словенијом и Црном Гором).

САМО у уговорима са неким државама (нпр. са Ираном, Румунијом и Словачком).

3 САМО у Уговору о избегавању двоструког опорезивања са Румунијом садржано је решење које предвиђа да исључиво право опорезивања зарада чланова посаде запослених на броду, ваздухоплову, друмском или железни чком возилу, има држава у којој се налази седиште стварне управе предузећа које обавља међународни саобраћај (у конкретном случају искључиво право опорезивања има Румунија у складу са одредбама домаћег пореског законодавства Румуније).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Исто.

5 Важи САМО за уговоре о избегавању двоструког опорезивања са: – Вијетнамом (ако радови трају до 6 месеци); – Катаром, Кувајтом и Норвешком (ако радови трају до 9 месеци); – Аустријом, Босном и Херцеговином, Бугарском, Грчком, Ираном, Канадом, Кином, Корејом (Реп.), Украјином и Шпанијом (ако радови трају до 12 месеци); – Корејом (ДНР), Пољском, Руском Федерацијом, Турском и Уједињеним Арапским Емиратима (ако радови трају до 18 месеци); – Македонијом (ако радови трају до 24 месеца). 6

Исто.

САМО у уговорима са неким државама (нпр. са Ираном, Румунијом, Словачком, Словенијом и Црном Гором).

САМО у уговорима са неким државама (нпр. са Ираном, Румунијом и Словачком).

9 САМО у Уговору о избегавању двоструког опорезивања са Румунијом садржано је решење које предвиђа да исључиво право опорезивања зарада чланова посаде запослених на броду, ваздухоплову, друмском или железни чком возилу, има држава у којој се налази седиште стварне управе предузећа које обавља међународни саобраћај (у конкретном случају искључиво право опорезивања има Република Србија у складу са одредбама домаћег пореског законодавства Републике Србије). 10 Исто. 11 Важи САМО за уговоре о избегавању двоструког опорезивања са: – Вијетнамом (ако радови трају до 6 месеци); – Катаром, Кувајтом и Норвешком (ако радови трају до 9 месеци); – Аустријом, Босном и Херцеговином, Бугарском, Грчком, Ираном, Канадом, Кином, Корејом (Реп.), Украјином и Шпанијом (ако радови трају до 12 месеци); – Корејом (ДНР), Пољском, Руском Федерацијом, Турском и Уједињеним Арапским Емиратима (ако радови трају до 18 месеци); – Македонијом (ако радови трају до 24 месеца). 12 Исто.

***

ЗБРИЊАВАЊЕ ОТПАДА НАСТАЛОГ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У ЦАРИНСКОМ ПОСТУПКУ АКТИВНОГ ОПЛЕМЕЊИВАЊА

1. На основу којих прописа се утврђује да ли споредни добијени производ из поступка активног оплемењивања представља отпад и да ли је за његово стављање у други царински дозвољени поступак или употребу потребна увозна дозвола? Сходно мишљењу Сектора за царински систем и политику Министарства финансија бр. 483-00-01291/2018-17 од 24. 8. 2018. године, на отпад настао у поступку активног оплемењивања, поред царинских, примењиваће се и прописи о заштити животне средине. Према чл. 5. ст. 17. Закона о управљању отпадом („Сл. гласник РС”, бр. 36/2009, 88/2010 и 14/2016), отпад је свака материја или предмет који држалац одбацује, намерава или је неопходно да одбаци. У складу са прописима о заштити животне средине, у поступку стављања отпада у слободан промет неопходно је приложити одговарајућу увозну дозволу уколико је постојало прекогранично кретање отпада (кретање из једне области под јурисдикцијом једне државе или кроз област која није под националном јурисдикцијом било које државе, под условом да су најмање две државе укључене у кретање). Уважавајући чињеницу да страна роба није била отпад у тренутку прекограничног кретања, а да, према царинским прописима, отпад настао од те робе у оквиру активног оплемењивања у Републици Србији такође представља страну робу, Министарство заштите животне средине, у актима бр. 011-00-00336/2017-16 од 8. 8. 2017. године и бр. 011-00-00336/1/2017-16 од 27. 4. 2018. године, заузело је став да се при спровођењу другог царински дозвољеног поступка или употребе отпада насталог у поступку активног оплемењивања примењују прописи који се односе на управљање отпадом у Републици Србији. Из наведеног може да се закључи да, ради одобравања спровођења другог царинског поступка или употребе овако насталог отпада, није потребно приложити дозволу за прекогранично кретање отпада, али потребно је поштовати процедуру прописану Законом о управљању отпадом (у даљем тексту: Закон), која се односи на отпад генерисан на територији Републике Србије. 2. Ко је одговоран за даље поступање са отпадом насталим у поступку активног оплемењивања и које радње то лице треба да предузме? Према начелу одговорности из чл. 6. ст. 1. т. 4. Закона, произвођачи и увозници производа који утичу на пораст количине отпада одговорни су за отпад који настаје услед њихових активности.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

добравањем поступка активног оплемењивања, сходно чл. 143. Царинског закона („Сл. гласник РС”, бр. 18/2010, 111/2012, 29/2015, 108/2016 и 13/2017), царински орган може да омогући домаћем лицу да, без плаћања увозних дажбина и ПДВ-а, на страној роби изврши један или више поступака оплемењивања у виду обраде, прераде или поправке. Сви производи добијени оплемењивањем стране робе остају у поступку активног оплемењивања све док се не извезу или поново извезу са царинског подручја, односно док се не одобри неки други царински дозвољени поступак или употреба (нпр. стављање у царински поступак, уношење робе у слободну зону или у слободно складиште, уништавање или уступање робе у корист државе). Може се десити да, као резултат ових производних радњи извршених у Републици Србији, поред производа због којег је радња и предузета (главни добијени производ), настане и споредни добијени производ, који може да представља отпад. Према царинским прописима, царински орган није овлашћен да утврди да ли добијени производ представља отпад, нити о којој се врсти отпада ради, нити на који би га начин требало збринути. У вези са овим врло актуелним проблемом у наставку је дато више тумачења надлежних царинских органа.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Сходно чл. 25. ст. 1. Закона, произвођач или увозник чији производ после употребе постаје опасан отпад дужан је да тај отпад преузме после употребе, без накнаде трошкова, и да са њим поступи у складу са овим законом и другим прописима или да овласти друго правно лице да, у његово име и за његов рачун, преузима производе после употребе. Отпад се разврстава према каталогу отпада, који представља збирну листу неопасног и опасног отпада према којој се врши разврставање отпада по групама у зависности од места настанка, порекла и према предвиђеном начину поступања. Зато произвођач или увозник, према чл. 26. ст. 2. Закона, има обавезу да прибави извештај о испитивању отпада, који издаје овлашћена стручна организација, и да у извештај унесе и препоруку о могућем начину поступања са отпадом. Произвођач или увозник отпада треба да поступи у складу са датом препоруком, а уколико то Управа царина захтева, поред наведеног извештаја мора да прибави и мишљење министарства надлежног за послове заштите животне средине.

3. Ко може збринути отпад настао у поступку активног оплемењивања и како? Министарство пољопривреде и заштите животне средине, у свом мишљењу бр. 011-0000156/2014-16 од 2. 7. 2014. године, заузело је став да је наведени отпад потребно предати оператеру који има дозволу за управљање наведеном врстом отпада, издату од стране надлежног органа. При предаји отпада обавезно се попуњава Документ о кретању отпада, у складу са Правилником о обрасцу Документа о кретању отпада и упутству за његово попуњавање („Сл. гласник РС”, бр. 114/2013). У Документ о кретању отпада (који је дат у прилогу овог чланка) уносе се подаци о отпаду, произвођачу/власнику отпада и превознику и примаоцу отпада. Ради добијања потребних података, сходно чл. 45. Закона, произвођач/власник пре отпочињања кретања отпада мора да приложи извештај о класификацији отпада, а копије документа о отпреми отпада мора да чува све док од примаоца не добије примерак попуњеног Документа о кретању отпада, којим се потврђује да је отпад прихваћен. 4. Ко сноси трошкове управљања отпадом насталим у поступку активног оплемењивања? Сходно чл. 27. Закона, власник и/или други држалац отпада одговоран је за све трошкове управљања отпадом. Власништво и/или државина над отпадом престаје када следећи власник и/или други држалац преузме отпад и прими Документ о кретању отпада, у складу са овим законом. Трошкове одлагања сноси власник и/или други држалац који непосредно предаје отпад на руковање сакупљачу отпада или постројењу за управљање отпадом и/или претходни власник и/или други држалац или произвођач производа од којег потиче отпад. Одговорност и обавезе власника и/или другог држаоца отпада има и лице које учествује у промету отпада као посредни држалац отпада, а фактички не поседује отпад. Промет отпадом може да се врши само између правних лица или предузетника који воде документацију у складу са овим законом. 5. Ко се може легитимисати као увозник у поступку стављања у слободан промет отпада насталог у поступку активног оплемењивања? Министарство финансија је у својим мишљењима бр. 353-01-00014/2014-17 од 12. 9. 2014. године и бр. 011-00-00747/2017-17 од 5. 10. 2017. године, имајући у виду потребу за поседовањем дозволе за управљање отпадом, прво изнело став да увозник може да буде само оно лице које има дозволу за управљање наведеном врстом отпада, издату од стране надлежног органа, а затим је у свом мишљењу бр. 483-00-01291/2018-17 од 24. 8. 2018. године заузело став да увозник отпада насталог у поступку активног оплемењивања може да буде и произвођач (генератор) отпада уколико, уз декларацију за стављање у слободан промет, поднесе и: 1) Извештај о испитивању отпада, издат о стране овлашћене стручне организације за испитивање отпада, у коме мора да буде наведена и препорука о могућем начину поступања са отпадом,

2) Документ о кретању отпада (попуњен у складу са Правилником о обрасцу Документа о кретању отпада и упутству за његово попуњавање) и 3) мишљење министарства надлежног за послове заштите животне средине уколико Извештај о испитивању отпада не садржи препоруку о могућем начину поступања са отпадом.

Образац ДОКУМЕНТ О КРЕТАЊУ ОТПАДА Део А - Подаци о отпаду (попуњава произвођач/власник отпада) 1. Врста отпада 2. Класификација отпада (означити) Индексни број: 3. Маса отпада 4. Начин паковања отпада 5. Извештај о испитивању отпада Број и датум издавања: Део Б - Произвођач/власник отпада 1. Назив произвођача/власника 2. Адреса Општина произвођача/власника Место Поштански број Улица и број Телефон Телефакс 3. Произвођач/власник отпада (означити)

Произвођач Власник Оператер постројења за управљање отпадом Дозвола Број и датум издавања: Предвиђен начин поступања са отпадом:

Припадност Q листи:

  

Операција Р

4. Датум предаје отпада Потпис

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

6. Које санкције су предвиђене за лица која крше прописе везане за управљање отпадом? Радње којима се крше прописи о заштити животне средине, према Закону о управљању отпадом, могу да представљају привредни преступ или прекршај. За починиоце привредног преступа предвиђене су следеће санкције: ● за домаће правно лице: новчана казна у распону од 1.500.000 до 3.000.000 динара, уз могућност изрицања заштитне мере забране обављања одређене привредне делатности и заштитне мере одузимања предмета који су употребљени или намењени за извршење привредног преступа; ● за одговорно лице у правном лицу: новчана казна у распону од 100.000 до 200.000 динара, уз могућност изрицања заштитне мере забране вршења одређене дужности у трајању до десет година. За починиоце прекршаја предвиђене су следеће санкције: ● за правно лице: новчана казна у распону од 500.000 до 1.000.000 динара или новчана казна у сразмери са висином причињене штете или неизвршене обавезе, вредности робе или друге ствари која је предмет прекршаја, а највише до двадесетоструког износа тих вредности, уз могућност изрицања заштитне мере одузимања предмета који су употребљени или намењени за извршење привредног преступа; ● за одговорно лице у правном лицу: новчана казна у распону од 25.000 до 50.000 динара; ● за предузетника: новчана казна у распону од 250.000 до 500.000 динара или казна затвора до 30 дана.

Операција 



Део Ц - Транспорт отпада 1. Назив превозника отпада 2. Адреса превозника отпада 3. Начин транспорта 4. Релација 5. Рута кретања 6. Дозвола за превознике отпада 7. Датум пријема отпада Потпис Датум предаје отпада Потпис

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Део Д - Прималац отпада 1. Назив примаоца 2. Адреса примаоца

3. Прималац (означити)

Општина Место Поштански број Улица и број Телефон Телефакс Број и датум издавања:

Општина Место Поштански број Улица и број Телефон Телефакс

Постројење за складиштење отпада Постројење за третман отпада Постројење за одлагање отпада Дозвола Број и датум издавања

  

4 Датум предаје отпада Потпис

УПУТСТВО ЗА ПОПУЊАВАЊЕ ДОКУМЕНТА О КРЕТАЊУ ОТПАДА Образац Документа о кретању отпада састоји се од четири истоветна примерка, од којих први примерак задржава власник отпада, други примерак превозник отпада, трећи примерак прималац отпада, а четврти примерак прималац отпада враћа произвођачу/власнику најкасније у року од 10 дана од дана пријема отпада.

Део А попуњава власник отпада

1. Под врстом отпада подразумева се комерцијални или индустријски отпад који је инертан или неопасан. Комерцијални отпад је отпад који настаје у установама које се у целини или делимично баве трговином, бизнисом, спортом, рекреацијом или забавом, осим комуналног и индустријског отпада. Индустријски отпад је отпад из било које фабрике или са локације на којој се налази индустрија (осим рудника и каменолома). 2. Класификација отпада се врши према Каталогу отпада. Власник отпада уписује шестоцифрену ознаку отпада из Каталога отпада. Класификација отпада врши се према Каталогу отпада и Листи категорија отпада (Q листа). 3. Маса отпада подразумева масу отпада изражену у тонама. 4. Начин паковања подразумева: дрвено буре, канистер, сандук, кесе, посуде под притиском, композитно паковање, у расутом стању, остало (прецизирати).

5. Власник отпада уписује број и датум издавања Извештаја о испитивању отпада, које врши овлашћена акредитована лабораторија за испитивање отпада на захтев произвођача/власника отпада.

Део Б попуњава власник отпада 1. Власник отпада уписује свој назив. 2. Власник отпада уписује своју адресу. 3. Власник отпада обележава једно од поља: произвођач, власник или оператер постројења за управљање отпадом. Уколико власник означи постројење за управљање отпадом, дужан је да упише број и датум издавања дозволе за управљање отпадом. Власник отпада у означено поље уписује датум предаје отпада превознику. Власник отпада својим потписом у делу Б гарантује тачност наведених података. Напомена: Ако власник у року од 15 дана не прими примерак попуњеног Документа о кретању отпада од примаоца, покреће поступак провере кретања отпада преко превозника и примаоца и дужан је да о налазу извести Министарство животне средине и просторног планирања, без одлагања, као и надлежни орган аутономне покрајине ако се кретање отпада врши на територији аутономне покрајине. 1. Превозник отпада уписује свој назив. 2. Превозник отпада уписује своју адресу. 3. Превозник отпада уписује начин транспорта: друмски, железнички, речни транспорт и др. 4. Превозник отпада уписује прецизан превозни пут са посебно назначеним местима утовара (У) и истовара (И). 5. Превозник отпада уписује број и датум издавања дозволе за превознике отпада. 6. Превозник отпада у означено поље уписује датум пријема отпада од власника отпада. Превозник отпада својим потписом у делу Ц гарантује тачност наведених података. Први примерак документа задржава власник отпада (1/4). Превозник отпада у означено поље уписује датум предаје отпада примаоцу отпада. Превозник отпада својим потписом у делу Ц гарантује тачност наведених података.

Део Д попуњава прималац отпада

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

Део Ц попуњава превозник отпада

1. Прималац отпада уписује свој назив. 2. Прималац отпада уписује своју адресу. 3. Прималац отпада обележава једно од поља: постројење за складиштење, третман и одлагање отпада. Прималац отпада је дужан да упише број и датум издавања дозволе за управљање отпадом. Прималац отпада у означено поље уписује датум пријема отпада од превозника. Прималац отпада својим потписом у делу Д гарантује тачност наведених података. Други примерак документа задржава превозник отпада (2/4). Трећи примерак документа задржава прималац отпада (3/4). Четврти примерак документа прималац отпада враћа произвођачу/власнику отпада (4/4). Напомена: За кретање опасног отпада попуњава се посебан Документ о кретању опасног отпада. *** 67

ПИТАЛИ СТЕ – ОДГОВAРАМО ПРОПИСИ ЗА ДОМАЋУ РАДИНОСТ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Питање: Aкo сеоско туристичко домаћинство жели да у посебној просторији – локалу организује продају ручно рађених сувенира и домаћих прехрамбених производа, које прописе пре свега треба да поштује?

Одговор: Да би се сеоско туристичко домаћинство бавило трговином, односно прометом ручно рађених сувенира и домаћих прехрамбених производа, треба да буде регистровано у складу са одредбама Закона о трговини („Сл. гласник РС”, бр. 53/2010, 10/2013 и 44/2018). Посебно треба обратити пажњу на одредбе члана 11. наведеног закона, које прописују својство трговца, а затим треба имати у виду члан 2. који прописује шта је продајно место, као и испуњавање услова да би неко могао да буде трговац. Подзаконским актом, Правилником о минималним техничким условима за обављање промета робе и вршење услуга у промету робе („Сл. гласник РС”, бр. 47/96… 62/2011), одредбама чланова од 2. до 17. дефинисане су просторије за промет робе на мало, а објекат у ком се обавља трговина, односно промет робе на мало треба да испуњава услове у складу са наведеним одредбама. Осим тога, такође треба имати у виду и одредбе Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011… 44/2018) које се односе на предузетнике (чланови од 83. до 93. Закона). СЛАЊЕ УЗОРАКА У ИНОСТРАНСТВО И ПДВ

Питање: Привредно друштво Б ангажовало је Привредно друштво А да путем ДХЛ-а пошаље узорке у Кину. ДХЛ је фирми А издао рачун без ПДВ-а, са позивом на члан 24. став 1. тачка 8. Закона о ПДВ-у. Фирма А је фирми Б издала рачун за услугу слања узорака ДХЛ-ом у истој вредности коју је примила од ДХЛ-а, али са додатно обрачунатим ПДВ-ом. Да ли је овакав рачун правилно издат и да ли фирма Б има право на одбитак претходног ПДВ-а по њему? Одговор: Слање узорака у иностранство, у складу са царинским прописама, мора да се евидентира на извозном документу (образац ЈЦИ или други царински документ), што значи да је у питању извоз одређених добара – узорака, без накнаде. С тим у вези, поставља се питање ко се на том извозном документу јавља као лице које врши слање – отпремање узорака у Кину, лице Б – које је иначе власник узорака или лице А – које је ангажовано да изврши превоз или неку другу услугу која је у вези са извозом добара – поменутих узорака. Наиме, према одредбама члана 4. Правилника о поступку остваривања пореских ослобођења код ПДВ-а са правом на одбитак претходног пореза („Сл. гласник РС”, бр. 120/2012… и 62/2018), када се добра шаљу у иностранство поштом или брзом поштом, пореско ослобођење из члана 24. став 1. т. 2) и 3) Закона о ПДВ-у обвезник може да оствари ако поседује извозну декларацију издату у складу са царинским прописима. Према одредби става 2. истог члана, када се добра шаљу у иностранство поштом или брзом поштом без подношења извозне декларације, пореско ослобођење обвезник може да оствари ако поседује документ, оверен од стране надлежног царинског органа, на основу којег може да се утврди да су добра послата у иностранство поштом или брзом поштом. Овај документ садржи најмање следеће податке: 1) назив и адресу, односно фирму и седиште, као и ПИБ обвезника (извозника); 2) уобичајени трговачки назив, количину и вредност добара; 3) место и датум када су добра послата у иностранство;

КОТИЗАЦИЈА ЗА УЧЕШЋЕ НА КОНГРЕСУ И ПДВ

Питање: Да ли се обрачунава ПДВ на котизацију за учешће лекара на конгресу? Наиме, наш клијент, обвезник ПДВ-а, организује конгрес лекара на Копаонику. Фактуришу се услуге смештаја, као и котизација за учешће на семинару. Фармацеутска кућа која плаћа трошкове овог семинара тврди да на котизације није потребно обрачунавати ПДВ, а ми сматрамо да је то услуга организације семинара. Ако није потребно обрачунавати ПДВ, по ком је члану Закона о ПДВ-у могуће остварити ослобађање? Одговор: Котизације за организовање стручних скупова подлежу ПДВ-у. Наиме, одредбом члана 3. Закона о ПДВ-у прописано је да су предмет опорезивања ПДВ-ом испорука добара и пружање услуга које порески обвезник изврши у Републици, уз накнаду, у оквиру обављања делатности, као и увоз добара у Републику. Промет услуга, у смислу овог закона, јесу сви послови и радње у оквиру обављања делатности који нису промет добара из члана 4. овог закона (одредба члана 5. став 1). Када се уз услугу врши споредно пружање услуга или споредна испорука добара, сматра се да је пружена једна услуга (члан 5. став 6. Закона о ПДВ-у). Према одредби члана 17. став 1. овог закона, пореска основица приликом промета добара и услуга јесте износ накнаде (у новцу, стварима или услугама) коју обвезник прима или треба да прими за испоручена добра или пружене услуге, укључујући субвенције које су непосредно повезане са ценом тих добара или услуга, у коју није укључен ПДВ, ако овим законом није друкчије прописано. Имајући у виду наведене законске одредбе, на накнаду за услугу организовања семинара (стручних скупова), за коју се од учесника или других лица наплаћује накнада у виду котизације, ПДВ обрачунава се по општој стопи од 20%, с обзиром на то да за ову услугу није прописано пореско ослобођење. Уколико котизацију за учеснике плаћа фармацеутска кућа, онда је то накнада за услугу организације семинара која подлеже ПДВ-у. Према томе, ако је ваш клијент обвезник ПДВ-а, дужан је да обрачуна ПДВ на котизацију, при чему има право на одбитак претходног пореза по том основу, у складу са чланом 28. Закона о ПДВ-у.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

4) назив и адресу, односно фирму примаоца добара у иностранству; 5) потпис и печат надлежног царинског органа који је оверио документ. Према томе, уколико је фирма Б (као лице које је власник узорака) наведена на царинском документу о слању добара у иностранство, тада се сматра да је лице А пружило услугу превоза или неку другу услугу која је у вези са извозом тих узорака, која је ослобођена ПДВ-а у складу са чланом 24. став 1. тачка 8. Закона о ПДВ-у, независно од тога што је лице А реализовало отпремање узорака преко ДХЛ-а. За остварење овог пореског ослобођења фирма А, као пружалац услуге превоза или неке друге услуге која је у вези са извозом узорака, мора да испуни услове из члана 14. Правилника о поступку остваривања пореских ослобођења, односно пореско ослобођење може да оствари ако поседује: 1) документ о извршеној услузи превоза (ЦМР, ЦИМ, манифест и др.); 2) рачун или други документ који служи као рачун, издат у складу са Законом о ПДВ-у. Из свега наведеног следи да, уколико фирма А испуњава услове из Правилника за пореско ослобођење пружене услуге, рачун није правилно издат, па фирма Б нема право на одбитак претходног ПДВ-а по њему. Важно је скренути пажњу и на то да, ако се фирма А појављује на извозном документу, онда је фирма Б извршила промет узорака фирми Б у Србији, у ком случају фирма Б има обавезу да на тај промет обрачуна и плати ПДВ, а фирма А не може да фактурише превозну или неку другу услугу која је у вези са извозом узорака фирми Б.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ПДВ И КУПОВИНА ПРВОГ СТАНА И ПОСЛОВНОГ АПАРТМАНА Питање: Физичко личе купује први стан. Продавац је физичко лице. Да ли је то физичко лице, као купац, ослобођено плаћања пореза? Након пар дана исто физичко лице купује и пословни апар тман директно од инвеститора. Продавац је правно лице. Пословни апартман је новоградња. Физичко лице кроз купопродајну цену плаћа ПДВ. Да ли је наведено физичко лице, као купац, ослобођено плаћања пореза на пренос апсолутних права или неког другог пореза, с обзиром на то да се ради о новоградњи и купац је први власник (купује директно од инвеститора)? Да ли је битан временски размак у ком се купују те две некретнине? Ако је битан временски размак, да ли је меродаван моменат овере код јавног бележника или моменат уписа у катастар?

Одговор: Према одредби члана 31а став 1. Закона о порезима на имовину (у даљем тексту: ЗПИ), порез на пренос апсолутних права не плаћа се на пренос права својине на стану или породичној стамбеној згради, односно својинском уделу на стану или породичној стамбеној згради, физи чком лицу које купује први стан (у даљем тексту: купац првог стана), за површину која за купца првог стана износи до 40 m², а за чланове његовог породичног домаћинства, који од 1. јула 2006. године нису имали у својини, односно сусвојини стан на територији Републике Србије, до 15 m² по сваком члану, под условом да: 1) купац првог стана је пунолетни држављанин Републике Србије, са пребивалиштем на територији Републике Србије; 2) купац првог стана од 1. јула 2006. године до дана овере Уговора о купопродаји, на основу ког купац стиче први стан, није имао у својини односно сусвојини стан на територији Републике Србије. Одредбом члана 31а став 2. ЗПИ-а прописано је да ако купац првог стана купује својински удео на стану, право на пореско ослобођење из става 1. овог члана остварује се у сразмери са својинским уделом у односу на површину до 40 m², односно до 15 m². Породичним домаћинством купца првог стана сматра се заједница живота, привређивања и трошења прихода купца првог стана, његовог супружника, купчеве деце, купчевих усвојеника, деце његовог супружника, усвојеника његовог супружника, купчевих родитеља, његових усвојитеља, родитеља његовог супружника, усвојитеља купчевог супружника, са истим пребивалиштем као што има купац првог стана (члан 31а став 3. ЗПИ-а). Право на пореско ослобођење по основу куповине првог стана може да се оствари само на основу уговора о купопродаји првог стана овереног после ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о порезима на имовину („Сл. гласник РС”, број 61/2007), који је ступио на снагу 8. јула 2007. године. Према томе, пошто је у питању уговор о куповини стана који се закључује после 8. јула 2007. године, купац првог стана остварује пореско ослобођење у складу са наведеним законским одредбама. Напомињемо да, према одредби члана 31б ЗПИ-а, право на пореско ослобођење, у складу са одредбама члана 31а овог закона, нема обвезник који право својине на стану преноси: 1) лицу на основу чије је прве куповине стана једном остварено право на рефундацију пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност или на пореско ослобођење од плаћања пореза на пренос апсолутних права у складу са одредбама овог става и члана 31а овог закона; 2) члану породичног домаћинства купца првог стана за кога је једном остварено право на рефундацију пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност или на пореско ослобођење од плаћања пореза на пренос апсолутних права у складу са одредбама овог става и члана 31а овог закона. Што се тиче куповине пословног апартмана директно од инвеститора, обвезника ПДВ-а, у питању је први пренос права располагања на новоизграђеним објектима, на који је продавац

дужан да обрачуна и плати ПДВ, а купац – физичко лице кроз купопродајну цену плаћа укупан износ. Пошто се на тај пренос плаћа ПДВ, не плаћа се порез на пренос апсолутних права јер је, чланом 24а став 1. тачка 1) ЗПИ-а, прописано изузимање од опорезивања преноса на који се плаћа ПДВ. Са пореског аспекта није битан временски размак у ком се купују наведене некретнине. ОДОБРАВАЊЕ ПОПУСТА У МАЛОПРОДАЈИ Питање: Да ли приликом одобравања попуста у малопродаји имамо право да приликом издавања фискалног исечка одобримо попуст на укупан износ продате робе, тј. да цене буду из ценовника, а попуст појединачно исказан?

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

Одговор: Евидентирање промета преко фискалне касе регулисано је Законом о фискалним касама, као и подзаконским актима донетим на основу овог закона. Према том закону, сваки артикал мора да има своју шифру, при чему један артикал може да има неограничен број шифара. Практично то значи да не постоји могућност да се одобри збирни попуст на крају фискалног исечка, већ се преко шифара евидентира промет са попустом за све или за поједине артикле који су на попусту или за поједине временске попусте и сл. По овом питању Министарство финансија је дало више мишљења, од којих издвајамо део из мишљења број 430-00-00132/2010-04 од 16. 3. 2011. године, у коме је наведено: Према томе, одобравање попуста приликом промета робе на лицу места, односно на укупан износ исказан у фискалном исечку није дозвољен. Привредни субјект који се бави прометом добара на мало, може у току целог дана додавати у базу података фискалне касе нове шифре добара, односно може у бази података фискалне касе имати више шифара за једну врсту добра у зависности од цене по којој се добро, односно роба продаје (шифра добра са пуном ценом и шифра добра са попустом који се даје по Одлуци привредног субјекта). Такође, цена јединице мере одређене робе може да се мења у току целог дана, с тим што је приликом оваквог начина рада потребно обезбедити и евиденцију промета са промењеним ценама – нивелацију цена (цена артикла која се мања по Одлуци привредног субјекта), с обзиром на то да је трговачка књига задужена по продајним ценама без попуста, како би се иста правилно водила. То би значило у конкретном случају да цена по јединици мере одређеног артикла може да се мења у току целог дана у складу са Одлуком о одобравању попуста (дневни попуст, викенд-акција, ускршњи и новогодишњи попуст, као и попуст дат сталним купцима преко идентификационе картице), односно база података фискалне касе може имати више шифара за једну врсту добра у зависности од цене по којој се добро, односно роба продаје (шифра добра са пуном ценом и шифра добра са попустом који се даје по Одлуци привредног субјекта). УКЊИЖАВАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ИЗГРАДЊЕ И ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ

Питање: Власник земљишта – физичко лице уступа део свог земљишта инвеститору – обвезнику ПДВ-а за градњу. Оба лица су у грађевинској дозволи. Инвеститор зида и из својих средстава плаћа главног извођача радова, који му издаје фактуре. Зграда је завршена и по Уговору о заједничкој изградњи власнику земљишта припада 170 m2. Када желе да се укњиже и када врше расподелу квадрата, да ли постоје пореске обавезе и какве? Одговор: Порески третман заједничке изградње када постоје суинвеститори, при чему је један физичко лице, а други обвезник ПДВ-а, мора да се посматра од почетка, тј. од, како наводите, уступања земљишта, па преко изградње и приликом расподеле квадрата ради укњижбе.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 72

На грађевинској дозволи могу се наћи само лица која су имаоци права на земљишту на коме ће се градити објекат, с обзиром на то да се правна идентификација субјекта својине на ново изграђеном објекту везује за лице које је ималац права на земљишту и коме се издаје прописано одобрење за изградњу на том земљишту. То значи да је правно лице – обвезник ПДВ-а стекло право на делу земљишта од власника земљишта – физичког лица, што се, са аспекта Закона о порезима на имовину, посматра као да је извршен пренос права, независно од начина на који је или на који ће стицалац права исплатити накнаду за тај пренос (нпр. финансирањем извесних радова на изградњи предметне непокретности или исплатом купопродајне цене и сл.). На основу постављеног питања може се закључити да ће, уместо наплате у новцу за пренос права на земљишту суинвеститору – обвезнику ПДВ-а који финансира изградњу, физичко лице бити исплаћено управо изградњом дела објекат који припада физичком лицу, сразмерно праву односно својини на земљишту коју има. Сходно томе, приликом уговарања преноса права на део земљишта суинвеститору – правном лицу, физичко лице је било дужно да у року од 30 дана од дана извршеног преноса (овере уговора) поднесе пореску пријаву пореском органу на обрасцу ППИ-4 ради утврђивања пореске обавезе за порез на пренос апсолутних права, у складу са чланом 36. Закона о порезима на имовину. Остале пореске обавезе (ПДВ и могућ порез на пренос апсолутних права) зависе од тога да ли је изградња економски дељивих целина у површини од 170 m2, које припадају физичком лицу, у сразмери са његовим правом, односно својином на земљишту на коме се објекат гради, односно да ли је остали део објекта у сразмери са правом, односно својином на земљишту које је стекло правно лице – обвезник ПДВ-а. Наиме, прометом добара се, у смислу Закона о ПДВ-у, сматра и пренос права располагања на грађевинским објектима или економски дељивим целинама у оквиру тих објеката (члан 4. став 3. тачка 7) Закона о ПДВ-у), а чланом 10. став 1. прописано је да је порески дужник, у смислу овог закона, обвезник који врши опорезиви промет добара и услуга, осим када обавезу плаћања ПДВ-а, у складу са овим чланом, има друго лице. Према одредби члана 10. став 2. тачка 2) Закона о ПДВ-у, изузетно од става 1. тачка 1) овог члана, порески дужник је прималац добара, обвезник ПДВ-а, за промет грађевинских објеката и економски дељивих целина у оквиру тих објеката, укључујући и власничке уделе на тим добрима, извршен од стране другог обвезника ПДВ-а, у случају када је уговором на основу којег се врши промет тих добара предвиђено да ће се на тај промет обрачунати ПДВ у складу са овим законом. Одредбом члана 25. став 2. тачка 3) Закона о ПДВ-у прописано је пореско ослобођење без права на одбитак претходног пореза за промет објеката, осим првог преноса права располагања на новоизграђеним грађевинским објектима или економски дељивим целинама у оквиру тих објеката и првог преноса власничког удела на новоизграђеним грађевинским објектима или економски дељивим целинама у оквиру тих објеката, као и промет објеката и економски дељивих целина у оквиру тих објеката, укључујући и власничке уделе на тим добрима, у случају када је уговором на основу којег се врши промет тих добара, закљученим између обвезника ПДВ-а, предвиђено да ће се на тај промет обрачунати ПДВ, под условом да стицалац обрачунати ПДВ у потпуности може да одбије као претходни порез. Правилником о утврђивању појединих добара и услуга из члана 25. Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 120/2012 и 86/2015) прописано је да се објектима, у смислу члана 25. став 2. тачка 3) Закона о ПДВ-у, сматрају грађевине спојене са тлом, које представљају физичку, функционалну, техничко-технолошку или биотехничку целину у свим степенима изграђености, које као такве могу бити предмет преноса права располагања, и то: 1) стамбени објекти (зграде које су у потпуности намењене становању, као и зграде које су делом намењене становању, а делом у друге сврхе, у делу који је намењен становању); 2) друге врсте објеката (пословне зграде, саобраћајни, водопривредни и енергетски објекти, објекти инфраструктуре електронских комуникација – кабловска канализација, објекти

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

комуналне инфраструктуре, индустријски, пољопривредни и други привредни објекти, објекти спорта и рекреације, гробља, склоништа и др.). Чланом 3. став 1. овог правилника прописано је да се новоизграђеним грађевинским обје ктима сматрају објекти из члана 2. став 1. овог правилника, чија је изградња односно доградња започета: 1) до 31. децембра 2004. године, а настављена од 1. јануара 2005. године у делу који је изграђен односно дограђен од 1. јануара 2005. године; 2) од 1. јануара 2005. године. Законом о порезима на имовину (у даљем тексту: ЗПИ), чланом 23. став 1. т. 1) и 5), прописано је да се порез на пренос апсолутних права плаћа приликом преноса уз накнаду права својине на непокретности, односно права коришћења грађевинског земљишта. Од опорезивања порезом на пренос апсолутних права изузима се пренос, односно стицање апсолутног права из чл. 23. и 24. ЗПИ-а, на који се плаћа порез на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност (члан 24а тачка 1) ЗПИ-а), као и стицање права својине на посебним деловима непокретности деобом сувласничке заједнице између сувласника у сразмери са њиховим сувласничким деловима на дан деобе. Дакле, ако се имају у виду све наведене законске одредбе када се ради о реализацији уговора на основу којег се врши изградња објекта и расподела економски дељивих целина у оквиру тог објекта, у случају када два лица – суинвеститора имају право својине на земљишту на којем се гради објекат и грађевинска дозвола гласи на та лица (при чему је један суинвеститор обвезник ПДВ-а, а други физичко лице које није у систему ПДВ-а), док се изградња објекта врши тако што добављаче – извођаче радова ангажује само суинвеститор који је обвезник ПДВ-а, следи: ● Суинвеститор који је градио, односно финансирао изградњу објекта, као обвезник ПДВ-а има обавезу да за промет из члана 4. став 3. тачка 6) Закона о ПДВ-у, тј. за испоруку делова објекта другом суинвеститору сразмерно његовом власничком уделу на земљишту на којем је изграђен конкретни објекат, обрачуна ПДВ по пореској стопи од 20% и да обрачунати ПДВ плати у складу са Законом о ПДВ-у. Такође има право и да по основу овог промета оствари одбитак претходног пореза у складу Законом о ПДВ-у. Сходно томе, ако је 170 m2 које обве зник ПДВ-а гради за физичко лице у сразмери са власничким уделом физичког лица на земљишту на којем се гради конкретни објекат, значи да обвезник ПДВ-а за тих 170 m2 врши промет из члана 4. став 3. тачка 6) Закона о ПДВ-у, на који обрачунава ПДВ по стопи од 20%. ● Опредељивање економски дељивих целина у оквиру новоизграђеног грађевинског објекта између ових суинвеститора у сразмери са власничким уделима на земљишту на којем је изграђен тај објекат не сматра се прометом и не подлеже порезу. То значи да, уколико су сувласници на земљишту по 50%, онда и на објекту имају право на по 50% изграђене површине. Уколико сразмера није утврђена, сматра се да је идеална, тј. по 50%. ● Ако 170 m2 није у сразмери са власничким уделом физичког лица на земљишту на којем је изграђен конкретни објекат, већ је процентуално већи, што значи да суинвеститор – обвезник ПДВ-а преноси физичком лицу још економски дељивих целина у оквиру новоизграђеног грађевинског објекта на којима је фактички он власник, тада обвезника ПДВ-а врши први пренос права располагања, на који обрачунава и плаћа ПДВ у складу са Законом о ПДВ-у (за станове стопа од 10%, а за пословни простор стопа од 20%). На пример: Физичко лице је сувласник на земљишту 50%, а 170 m2 новоизграђеног објекта није у тој сразмери, већ износи 60% изграђеног објекта. То значи да је „вишак” од 10% објекта у власништву обвезника ПДВ-а, па обвезник ПДВ-а преносом тих 10% физичком лицу врши први пренос права располагања на економски дељивим целинама или деловима економски дељивих целина. ● Ако 170 m2 није у сразмери са власничким уделом физичког лица на земљишту на којем је изграђен конкретни објекат, већ је то мање, што значи да физичко лице које није у систему ПДВ-а врши пренос обвезнику ПДВ-а који је градио објекат, односно финансирао изградњу

објекта, на име накнаде за предметну изградњу, при чему се на тај пренос плаћа порез на пренос апсолутних права у складу са ЗПИ-ом. На пример: Физичко лице је сувласник на земљишту 50%, а 170 m2 новоизграђеног објекта није у тој сразмери, већ износи 40% изграђеног објекта. То значи да „мањак” од 10% објекта који је у власништву физичког лица, то лице фактички преноси обвезнику ПДВ-а, при чему је наведени пренос опорезив порезом на пренос апсолутних права.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

РАЧУНИ ЗА АВИОНСКЕ КАРТЕ И ПДВ Питање: Привредно друштво је купило новчане (вредносне) ваучере којима могу да се купе разни артикли у малопродаји веледрогерија и других великих маркета (вредност је већа од 2.000,00 динара). Купљене ваучере жели да подели пословним партнерима (здравственим установама – апотекама). Да ли на ове вредносне поклоне треба обрачунати ПДВ? Одговор: Новчани (вредносни) ваучери нису предмет опорезивања ПДВ-ом, с обзиром на то да није у питању промет добара ни услуга. Наиме, предмет опорезивања ПДВ-ом, сходно члану 3. Закона о ПДВ-у, јесте испорука добара и пружање услуга које порески обвезник изврши у Републици, уз накнаду, у оквиру обављања делатности, као и увоз добара у Републику. Промет добара је, у смислу овог закона, пренос права располагања на телесним стварима лицу које тим добрима може да располаже као власник, ако овим законом није друкчије одређено (члан 4. став 1. Закона о ПДВ-у). Према одредбама члана 16. Закона о ПДВ-у, пореска обавеза настаје даном када се најраније изврши једна од следећих радњи: 1) промет добара и услуга; 2) наплата, односно плаћање ако је накнада или део накнаде наплаћен, односно плаћен у новцу пре промета добара и услуга; 2а) издавање рачуна код услуга из члана 5. став 3. тачка 1) овог закона; 3) настанак обавезе плаћања царинског дуга код увоза добара, а ако те обавезе нема, даном у којем би настала обавеза плаћања тог дуга. Дакле, обвезник ПДВ-а који продаје или поклања новчане ваучере по утврђеној вредности, којима ће доносиоци ваучера плаћати накнаду за промет добара, односно услуга, нема обавезу да по основу продаје ваучера обрачуна и плати ПДВ, с обзиром на то да приликом њихове продаје не долази до настанка пореске обавезе (приликом продаје, односно поклањања ваучера није познат купац добара, односно прималац услуга, није познато која ће добра односно услуге бити прометовани, по којој ће се пореској стопи опорезовати). На промет добара и услуга који изврше обвезници ПДВ-а доносиоцима ваучера, ПДВ обрачунава се и плаћа у складу са Законом о ПДВ-у, независно од тога што се новчана средства на име накнаде за тај промет потражују и наплаћују од обвезника ПДВ-а – продавца ваучера. Напомињемо да је, уколико продавац односно поклонодавац новчаних ваучера приликом њихове продаје односно поклањања обрачуна ПДВ и обрачунати ПДВ искаже у рачуну или неком другом документу, дужан да тако исказани ПДВ плати у складу са одредбом члана 44. став 3. Закона о ПДВ-у, док купац односно поклонопримац новчаних ваучера нема право да ПДВ исказан у том рачуну, односно другом документу, одбије као претходни порез. ПРОДАЈА ПОКЛОН-ВАУЧЕРА

Питање: Трговинска радња, предузетник који није у систему ПДВ-а, хтела би да продаје поклон-ваучере. Касније се тим ваучерима пазари роба у радњи. Како би ово требало да се води, тј. како да се прокњижи?

Одговор: Ваучери (поклон-честитке) могу да се дају купцима без наплате или уз наплату, што је уобичајенија пракса. Приликом продаје ваучера не врши се промет добара или услуга, односно продаја се не признаје одмах као приход од продаје, већ практично представља пасивно временско разграничење, односно унапред наплаћене приходе (рачун 491). Међутим, могуће је да се продаја ваучера књижи и као обавеза по основу примљених аванса у корист рачуна 430 – Примљени аванси, депозити и кауције, с обзиром на то да је у питању наплата унапред за некакав будући промет, с тим што се апсолутно не зна која врста робе може бити прометована, што није одлика авансног плаћања. Имајући у виду наведено, наше мишљење је да је исправније евидентирање ваучера као унапред наплаћеног прихода, односно књижење у корист рачуна 491.

Одговор: Како наводите у питању, друштво А, које је организовано као ДОО, поседује акције друштва Ц, које је АД, и по основу којих је 75% власник друштва Ц, па жели да оснује друштво Б као ДОО, тако што ће као оснивачки капитал унети акције које има у друштву Ц, при чему је номинална вредност акција 21.472.000,00 дин, а пословна имовина друштва Ц 16.156.000,00 дин. Према Закону о привредним друштвима, члан ДОО-а стиче удео у друштву сразмерно вредности његовог улога у укупном основном капиталу друштва, осим ако је оснивачким актом при оснивању друштва или једногласном одлуком скупштине одређено другачије. Улог може бити новчани или неновчани. Неновчани улози могу бити у стварима и правима, ако овим законом за поједине форме друштава није другачије одређено, при чему се неновчаним улозима у смислу овог закона, између осталог, сматрају и хартије од вредности – акције. Вредност неновчаних улога ДОО-а утврђују споразумно чланови у складу са оснивачким актом, односно утврђује овлашћени процењивач, односно суд у ванпарничном поступку. Порески аспект стицања удела у друштву дефинисан је чл. од 27. до 32. Закона о порезу на добит правних лица (у даљем тексту: ЗПДПЛ). Према одредби члана 27. став 1. ЗПДПЛ-а, капиталним добитком сматра се приход који обвезник оствари продајом, односно другим преносом уз накнаду имовине наведене у овом ставу, између осталог, и удела у капиталу правних лица и акција и осталих хартија од вредности. Преносом уз накнаду сматра се и пренос имовине (акција), по основу ког у конкретном случају друштво А стиче уделе у друштву Б које оснива. Код хартија од вредности којима се не тргује на организованом тржишту, сходно члану 29. став 7. ЗПДПЛ-а, набавна цена хартије од вредности јесте цена коју обвезник документује као стварно плаћену, а ако не поседује одговарајућу документацију – њена номинална вредност. Набавну вредност хартија од вредности прибављених путем оснивачког улога или повећањем оснивачког улога чини тржишна цена која је важила на организованом тржишту на дан уноса улога или, уколико таква цена није била формирана, номинална вредност хартије од вредности на дан уноса улога (члан 29. став 8. Закона). У конкретном случају, друштво А, организовано као ДОО, како наводите у питању има акције у друштву Ц организованом као АД, што значи да је те акције стекло путем оснивачког улога, па се набавна вредност тих акција утврђује или као тржишна цена која је важила на организованом

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

ПРОДАЈА УДЕЛА У ПРИВРЕДНИМ ДРУШТВИМА Питање: Ако правно лице А, организовано као ДОО, оснива правно лице Б такође као ДОО, тако што као улог улаже акције које поседује као улог у правном лицу Ц, организованом као АД (номинална вредност акција је 21.472.000,00 дин., а пословна имовина правног лица Ц 16.156.000,00 дин.), по основу кога је 75% власник тог друштва, да ли постоји нека пореска обавеза и, ако постоји, који се порез плаћа? Ако тако основано правно лице Б прода своје уделе неком трећем лицу за износ на пример противвредности 60.000,000 до 100.000,00 евра, какав је тада порески третман?

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 76

тржишту на дан уноса улога или, уколико таква цена није била формирана, као номинална вредност хартије од вредности на дан уноса улога. Пошто наводите номиналну вредност, претпостављамо да не постоји податак о њиховој тржишној цени која је важила на организованом тржишту на дан уноса улога у друштво Ц. Што се тиче продајне цене акција које се преносе као удео у друштво Б, а пошто је у питању размена права, продајном ценом сматра се тржишна цена права које се добија у накнаду – конкретно тржишна цена удела које стиче друштво А у друштву Б. Уколико обвезник (друштво А у конкретном случају) уноси неновчани улог (акције) у своје новоосновано зависно правно лице и по том основу (сразмерно вредности унетих акција) стиче удео у капиталу друштва Б (зависног правног лица), ради се о преносу имовине уз накнаду, у смислу члана 27. ЗПДПЛ-а. С тим у вези, разлика између вредности (на овај начин) стеченог удела и набавне вредности унетих акција (као неновчаног улога) представља капитални добитак односно губитак, при чему није битна висина пословне имовине лица Ц. У случају да дође до продаје удела које лице А има у лицу Б, такође се утврђује могући капитални добитак или губитак, при чему морају да се имају у виду одредбе чл. од 27. до 31. ЗПДПЛ-а. У оба случаја не постоји обавеза плаћања пореза на пренос апсолутних права у складу са Законом о порезима на имовину, односно овај пренос није предмет опорезивања. ПРУЖАЊЕ УСЛУГА У ИНОСТРАНСТВУ И ПДВ

Питање: Кинематографска кућа ДОО из Београда пружа услуге продукције у Словенији, а снимање се обавља на територији Републике Словеније. Фактура се до сада испостављала без ПДВ-а, а комитент из Словеније захтева да се испостави са ПДВ-ом. Да ли имамо право да испоставимо рачун са ПДВ-ом и која је процедура да се то уради? Да ли у Републици Словенији треба да се евидентирамо као нерезиденти у систему ПДВ-а? Одговор: Од 1. априла 2017. године у примени је чл. 12. став 1. Закона о порезу на додату вредност (у даљем тексту: Закон о ПДВ-у), који прописује да се порески обвезник утврђује искључиво према месту промета услуга. Сагласно одредби става 2. истог члана, када услугу пружа лице које је обвезник ПДВ-а у складу са овим законом, пореским обвезником којем се пружа услуга сматра се: 1) свако лице које обавља делатност као трајну активност, без обзира на циљ обављања те делатности; 2) правна лица, државни органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе, са седиштем у Републици; 3) страна правна лица, државни органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе, регистровани за плаћање пореза на потрошњу у држави у којој имају седиште. Ако се промет услуга врши пореском обвезнику, местом промета услуга сматра се место у којем прималац услуга има седиште или сталну пословну јединицу ако се промет услуга врши сталној пословној јединици која се не налази у месту у којем прималац услуга има седиште, односно место у којем прималац услуга има пребивалиште или боравиште (став 4. члана 12. Закона о ПДВ-у). Према томе, ако је прималац предметних услуга порески обвезник из члана 12. став 2. тачка 1) Закона о ПДВ-у, лицу које има седиште, сталну пословну јединицу којој се пружају услуге, пребивалиште или боравиште: ● у Републици Србији – место промета тих услуга је у Републици Србији, што значи да је за промет наведених услуга обвезник ПДВ-а – пружалац услуга дужан да обрачуна ПДВ и да обрачунати ПДВ плати у складу са Законом; ● у иностранству – место промета тих услуга је у иностранству, што значи да у том случају обвезник ПДВ-а – пружалац услуга нема обавезу обрачунавања и плаћања ПДВ-а.

Дакле, сходно одредби члана 12. став 4. Закона о ПДВ-у, када обвезник ПДВ-а пружа услуге продукције – снимања које се обавља на територији Републике Словеније пореском обвезнику из члана 12. став 2. Закона о ПДВ-у (нпр. страном правном лицу које обавља делатност као трајну активност, без обзира на циљ обављања те делатности), местом промета предметних услуга сматра се место у којем прималац услуга има седиште, сталну пословну јединицу, ако се промет услуга врши сталној пословној јединици која се не налази у месту у којем прималац услуга има седиште, пребивалиште или боравиште. То значи да не обрачунавате ПДВ, већ да је прималац услуга порески дужник, с обзиром на то да нисте евидентирани у систему ПДВ-а у Словенији нити имате обавезу да се евидентирате, изузев ако такве услуге пружате физичком лицу. Одредбом члана 11. Правилника о одређивању случајева у којима нема обавезе издавања рачуна… прописано је да обвезник ПДВ-а који врши промет добара и услуга за који се, у складу са чл. 11. и 12. Закона, сматра да је извршен у иностранству, осим у случају када врши промет добара и услуга физичком лицу, издаје рачун у којем не исказује податке из члана 42. став 4. т. 6)–8) и 10) Закона, већ исказује укупан износ накнаде за извршени промет добара и услуга. У овом случају рачун обвезника ПДВ-а – пружаоца услуга треба да садржи, између осталог, и напомену о одредби Закона о ПДВ-у на основу које није обрачунат ПДВ, а која може да гласи: „ПДВ није обрачунат у складу са чланом 12. став 4. Закона о ПДВ-у”.

Питање: Домаће правно лице чији директор има сертификат издат од страног лица за обучавање трећих лица, врши обуку у нашој земљи запослених у домаћим правним лицима. Када се заврши обука, страно лице шаље тестове које попуњавају обучавани кандидати у Србији. Попуњени и прегледани тестови враћају се страном лицу, после чега страно лице издаје сертификате и исте објављује на свом сајту. Од страног лица домаће правно лице добија рачун за издате тестове и сертификате. Да ли је приликом плаћања потребно обрачунати порез по одбитку? Одговор: Како наводите, услуга страног лица своди се на слање тестова кандидатима у Србији, они их попуњавају и враћају страном лицу, после чега им страно лице издаје сертификате и исте објављује на свом сајту. Према тим наводима претпостављамо да се описани поступак одвија електронским путем. Од страног лица правно лице добија рачун за издате тестове и сертификате, односно за пружену услугу која се, ако је пружена електронским путем, сматра услугом учења на даљину. Наиме, учење на даљину је достизање знања и вештина кроз достављање информација и упутстава, применом различитих технологија и осталих форми учења на даљину. Другачији опис овог учења је да је образовање на даљину систем и процес повезивања полазника са дистрибуираним образовним ресурсима. Имајући у виду наведено, када правном лицу у Србији страно лице пружа услугу учења на даљину, мора да се води рачуна пре свега о примени ПДВ-а. Ово из разлога што се ове услуге, са аспекта Закона о ПДВ-у, сматрају услугама пруженим електронским путем, за које се место промета одређује према одредбама члана 12. став 4. Закона о ПДВ-у, када су пружене пореском обвезнику, односно местом промета услуга сматра се место у којем прималац услуга има седиште или сталну пословну јединицу ако се промет услуга врши сталној пословној јединици која се не налази у месту у којем прималац услуга има седиште, односно место у којем прималац услуга има пребивалиште или боравиште. Према одредби члана 1. став 1. тачка 6) Правилника о утврђивању услуга пружених електронским путем, у смислу Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 107/2012 и 86/2015), услугама пруженим електронским путем, у смислу члана 12. став 3. тачка 4) подтачка (10) Закона, сматрају се електронски пружене услуге, услуге из области учења на даљину. Дакле,

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

ПЛАЋАЊА СТРАНОМ ПРАВНОМ ЛИЦУ И ОБРАЧУН ПОРЕЗА ПО ОДБИТКУ

као порески дужник, независно од тога да ли сте обвезник ПДВ-а или не, интерним обрачуном утврђујете ПДВ обавезу применом стопе од 20%, а ако сте обвезник ПДВ-а и испуњавате услове из члана 28. Закона о ПДВ-у, имате и право на одбитак истог. Према одредбама члана 40. Закона о порезу на добит правних лица и одредбама Правилника о врстама услуга по основу којих нерезидентно правно лице остварује приход који се опорезује порезом по одбитку („Сл. гласник РС”, бр. 18/2018), ове услуге не спадају у услуге које се опорезују порезом по одбитку. ОДОБРАВАЊЕ ПОПУСТА У МАЛОПРОДАЈИ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Питање: Који закони и правилници уређују област угоститељства која се тиче вођења пословних књига и које су то обавезне евиденције код угоститеља-предузетника и код угоститеља – ДОО-а (конкретно шифре 5610 и 5630)? Да ли се они сматрају пружаоцима услуга и ако је тако, да ли постоји обавеза прављења калкулација? Који пропис то прописује? И уколико немају обавезу израде калкулација, на који начин и да ли уопште мора да се води стање залиха?

Одговор: Основни прописи који уређују обављање угоститељске делатности јесу: ● Закон о туризму („Сл. гласник РС”, бр. 36/2009, 88/2010, 99/2011 – други закон, 93/2012 и 84/2015); ● Уредба о висини и врсти трошкова у поступку разврставања угоститељских објеката у категорије у зависности од њихове врсте, подврсте и величине („Сл. гласник РС”, бр. 69/2011); ● Правилник о условима и начину обављања угоститељске делатности, начину пружања угоститељских услуга, разврставању угоститељских објеката и минимално техничким условима за уређење и опремање угоститељских објеката („Сл. гласник РС”, бр. 48/2012 и 58/2016); ● Правилник о облику, садржини и начину вођења евиденције гостију у угоститељском објекту за смештај („Сл. гласник РС”, бр. 96/2009); ● Правилник о стандардима за категоризацију угоститељских објеката за смештај („Сл. гласник РС”, бр. 41/2010 и 103/2010). Поред наведеног, Скупштина Привредне коморе Србије донела је Посебне узансе у туризму („Сл. гласник РС”, бр. 33/2001). Законом о туризму (у даљем тексту: Закон) дефинисано је да: ● угоститељ је привредно друштво, предузетник, друго правно лице или огранак страног правног лица или физичко лице које обавља угоститељску делатност под условима прописаним овим законом; ● угоститељска делатност је пружање услуга смештаја, припремање и услуживање хране, пића и напитака, као и припремање и достављање хране корисницима за потрошњу на другом месту и ● угоститељски објекат је функционално повезан, посебно уређен и опремљен простор, који испуњава прописане минималне техничке и санитарно-хигијенске услове за пружање угоститељских услуга, односно за обављање угоститељске делатности. Члановима од 56. до 79. Закона уређено је обављање угоститељске делатности, па је, поред осталог, дефинисано да угоститељ обавља делатност пружања услуга смештаја, припремања и услуживања хране, пића и напитака, у складу са овим законом и прописима донетим на основу овог закона. Начин вођења пословних књига зависи од тога да ли су регистровани као правно лице или као предузетник, па ако је у питању правно лице – пословне књиге води у складу са прописима из области рачуноводства, а ако је предузетник – зависи од начина на који плаћа порез на доходак грађана, осим када је у питању предузетник који обавља угоститељску делатност из области хотела и ресторана – који од 1. 1. 2019. мора да води пословне књиге по систему двојног књиговодства (о пословним књигама предузетника објављен је текст у броју 10/2018 овог часописа). Опорезивање промета у угоститељству врши се у складу са Законом о порезу на додату вредност и подзаконским актима донетим на основу њега.

Рачуноводствено евидентирање промета има одређених специфичности, с обзиром на то да је у питању, према шифрама делатности које наводите (Делатности ресторана и покретних угоститељских објекта и Услуге припремања и послуживања пића), истовремена производња и промет хране и пића. С тим у вези посебно морају да се евидентирају материјали за припремање јела и пића, да се праве нормативе утрошака намирница и калкулација цена у угоститељству (ради утврђивања продајних цена и истицања ценовника у објектима, што прописује и Закон). Евиденцију промета угоститељ води у складу са Законом и Законом о фискалним касама, што је битно и због праћења утрошака, стања залиха и ажурног праћења прихода и расхода. Обвезници који воде књиге по систему двојног књиговодства немају важећим прописима прописану обавезу вођења Листа дневног промета, који је иначе прописан Правилником о пословним књигама и исказивању финансијског резултата по систему простог књиговодства („Сл. гласник РС”, бр. 140/2004), а практичан је за све угоститеље јер омогућава квалитетно и једноставно евидентирање дневног промета, праћење залиха, утрошака материјала и др. Питање пословања у угоститељству доста је комплексно, па ће у децембарском броју часописа бити објављен посебан текст о томе.

Електронско издање за праћење јавних набавки

ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ – електронско издање за праћење јавних набавки – налази се на јавној интернет адреси www.javne-nabavke.net и представља издање намењено службама којима је у свакодневном раду неопходно праћење јавних набавки, које се објављују на Порталу јавних набавки, као и свих других пратећих докумената, при чему су заинтересоване за једноставан, ефикасан и брз приступ путем интернета, без икаквих поступака ажурирања од стране клијената (ажурира се аутоматски), као и са могућношћу обавештавања о набавкама које су им потребне и њиховим променама путем мејл-сервиса (директно на мејл корисника).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

***

Зашто пратити ИНГ-ПРО Јавне набавке? ● Зато

што се добија дневно ажуран преглед свих јавних набавки и пратеће документације, које се објављују у складу са Законом о јавним набавкама.

● Зато што нуди јединствену претрагу свих врста огласа по више различитих критеријума: по појмовима у нази-

ву тендера, по предмету, по периоду важења огласа (важи од – до), по датуму објављивања огласа, по статусу огласа (отворен, закључен, обустављен), по врсти поступака, наручиоцима.

● Зато што је за добијање резултата претраге довољан један критеријум претраге. ● Зато што корисник може да одабере категорије предмета набавки које су му потребне и да само о њима добија

обавештења путем мејл-сервиса, чиме је поштеђен свакодневног, мукотрпног листања огласа на Порталу јавних набавки.

● Зато што се за претплатну цену добија могућност неограниченог праћења свих категорија и свих типова јавних

набавки (добра, услуге, радови).

● Зато што има све измене постојећих јавних набавки, што омогућава њихово једноставно праћење. ● Зато што има и базу победника тендера, са информацијама у ком је поступку јавне набавке одређени понуђач

победио. ● Зато

што има листу ЈН УЖИВО, која се ажурира свака два минута и на којој се налазе најновије јавне набавке, које још нису прошле процес редакцијске обраде.

За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

КАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ЗА НОВЕМБАР 2018. ГОДИНЕ

Ред. бр.

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ

Датум обавезе

Обавезе по основу Закона о акцизама Произвођачи нискоалкохолних пића који су на дан 31. 12. 2015. г. имали произведена нискоалкохолна пића која садрже више од 1,2% а највише до 5% вол алкохола, дужни су да надлежној Пореској управи доставе податак о стању залиха нискоалкохолних пића пописаних на последњи дан у месецу, до утрошка тих залиха

13*. 11. 2018.

Лице које се на дан 31. 12. 2017. године бавило прерадом, пржењем, паковањем, као и другим са њима повезаним радњама које се врше у сврху производње кафе, дужно је да надлежној ОЈ Пореске управе достави податак о стању залиха кафе на последњи дан у месецу, и то за сваки месец до утрошка пописаних залиха

13*. 11. 2018.

Уплата акцизе обрачунате, осим за ел. енергију, за период 16–31. октобра 2018. г.

15. 11. 2018.

Подношење пореске пријаве ПП ОА за обрачунату акцизу (важи за све акцизне производе), као и ПП ОАЕЛ за октобар 2018. г.

15. 11. 2018.

Подношење захтева на обрасцу РЕФ-Г за рефакцију акцизе за деривате нафте и биотечности набављене за грејање пословног односно стамбеног простора – по истеку сваког месеца

20. 11. 2018.

Уплата акцизе за период од 1. до 15. новембра 2018. г.

30. 11. 2018.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Обавезе по основу Закона о ПДВ-у 1.

Подношење ПП ПДВ и уплата ПДВ-а од стране лица која нису евидентирана у систему ПДВ-а (порески дужник из члана 10. и члана 44. став 3. Закона) – по основу насталих обавеза у октобру 2018. г.

13*. 11. 2018.

Подношење ПП ПДВ и уплата ПДВ-а од стране обвезника ПДВ-а и пореских дужника из члана 10. Закона, који имају месечни порески период, као и обвезника из члана 36а Закона – по основу насталих обавеза у октобру 2018. г.

15. 11. 2018.

Подношење обрасца ПИД ПДВ 1 за стицање статуса претежног извозника за месечне обвезнике

15. 11. 2018.

Најранији рок за подношење захтева за повраћај пореског кредита – месечни обвезници

16. 11. 2018.

Обавезе по основу Закона о порезу на добит правних лица

Уплата месечне аконтације пореза на добит за октобар 2018. г.

Подношење ПДПО/С за исплаћен приход на који се плаћа порез по одбитку у складу са чланом 40. Закона – уз потврду о резидентности за повлашћену стопу

15. 11. 2018. у року од 3 дана од исплате

Ред. бр.

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ

Датум обавезе

Обавезе по основу Закона о порезу на доходак грађана 1.

Исплатиоци прихода по основу естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма Пореској управи достављају обавештење на обрасцу ОЗУ о закљученим уговорима са интерпретаторима и другим ангажованим лицима у октобру 2018. г.

5. 11. 2018.

Предузетници плаћају аконтацију пореза на приходе, а и доприноса за социјално осигурање за октобар (ако се нису определили за исплату личне зараде)

15. 11. 2018.

Предузетници који исплаћују личну зараду плаћају аконтацију пореза на приход од самосталне делатности за октобар 2018. г.

15. 11. 2018.

Предузетници-паушалци плаћају утврђену обавезу по решењу ПУ

15. 11. 2018.

Подношење захтева ПУ за паушално опорезивање

30. 11. 2018.

Последња – четврта рата пореза на имовину за 2018. г.

14. 11. 2018.

ОРГАНИ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ треба да донесу и објаве у свом гласилу: 1) Одлуку о стопама пореза на имовину; 2) одлуку којом су одредиле зоне, са назнаком зона које се сматрају најопремљенијим на својој територији; 3) акт којим су утврдиле просечне цене одговарајућих непокретности по зонама; 4) акт о коефицијентима за непокретности у зонама.

30. 11. 2018.

Остали порези и доприноси и друге фискалне обавезе 1.

Уплата накнаде за приређивање игара на срећу за октобар месец

5. 11. 2018.

Подношење ИОСУ Пореској управи – Извештај послодавца о извршењу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом и уплата обавезе за октобар 2018. г.

5. 11. 2018.

Уплата пореза на премије неживотних осигурања за уговоре склопљене у октобру

13*. 11. 2018.

Подношење ПП ОДО и уплата доприноса за социјално осигурање за осниваче који у свом друштву раде без радног односа, за октобар 2018. г.

15. 11. 2018.

Плаћање доприноса за свештенике и верске службенике, за домаће држављане запослене у иностранству и за иностране пензионере за претходни месец

15. 11. 2018.

Уплата комуналне таксе за октобар 2018. г.: - за град Београд, - за остале општине у Р. Србији – према датуму на решењу

15. 11. 2018.

Корисник, односно сопственик шума плаћа накнаду за коришћење шума и шумског земљишта

15. 11. 2018.

Уплата доприноса за социјално осигурање на најнижу месечну основицу доприноса – послодавци који нису исплатили зараде за октобар 2018. г.

30. 11. 2018.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

Обавезе по основу Закона о порезима на имовину

Ред. бр.

Датум обавезе

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ

КАЛЕНДАР ПОСЕБНИХ ОБАВЕЗА КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА Закон о буџетском систему 1.

Пренос трансферних средстава из буџета Републике јединици локалне самоуправе – ненаменски трансфери у висини једне дванаестине годишњег износа трансфера

26. 11. 2018.

Закон о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Надлежни орган локалне власти дужан је да једном месечно достави министарствима надлежним за начин и контролу обрачуна и исплате зараде у јавним предузећима извештај о извршеној уплати средстава (разлика) по умањењу зарада/плата за месец октобар 2018. године

13*. 11. 2018.

Обавезе по подзаконским прописима 1.

Директни корисници буџетских средстава достављају Министарству финансија месечне извештаје о реализацији пројеката и програма који се финансирају из извора финансирања 11 – Примања од иностраних задуживања – за претходни период текуће године, на обрасцу ИППЗ

5. 11. 2018.

Јединице локалне власти подносе Министарству финансија извештај о планираним и извршеним расходима за плате за октобар 2018. године на обрасцу ПЛ-1 – Плате запослених код корисника буџета јединице локалне власти и обрасцу ПЛ-2 – Број запослених код корисника буџета јединице локалне власти

15. 11. 2018.

Сви директни и индиректни корисници буџетских средстава јединица локалне самоуправе достављају јединици локалне власти податке о планираним приходима и примањима (образац 1) и планираним расходима и издацима (образац 2 и образац 2а), који у себи садрже промене настале по основу измена и допуна буџета у току буџетске године (ребаланс), по основу промене апропријација и по основу коришћења текуће буџетске резерве, као и податке о планираним и извршеним расходима за плате и броју запослених (образац 4) за октобар 2018.

15. 11. 2018.

* Чланом 91. став 2. Закона о општем управном поступку прописано је да, ако последњи дан рока пада у недељу или на дан државног празника, или у неки други дан када орган пред којим треба предузети радњу не ради, рок истиче првог наредног радног дана. *** 82

ИЗНОС ЛИЧНИХ ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ И ДРУГИХ ЛИЦА И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН – на основу просечне зараде у Републици у месецу августу 2018. године од 68.831 динар ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

Исплата по овом основу обавезна је у висини утврђеној општим актом код послодавца (члан 118. тачка 6. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

НАКНАДА ЗА ИСХРАНУ у току рада

Исплата по овом основу обавезна је у висини утврђеној општим актом код послодавца (члан 118. тачка 5. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ТЕРЕНСКИ ДОДАТАК (дневна накнада за повећане трошкове рада на терену)

Према Закону о раду, ако се предвиди општим актом

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ДОДАТАК ЗА ОДВОЈЕН ЖИВОТ

Исплаћује се у складу са општим актом

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

НАКНАДА ТРОШКОВА ПОГРЕБНИХ УСЛУГА запосленом у случају смрти брачног друга и деце, члановима уже породице у случају смрти запосленог

Према члану 119. т. 2) Закона о раду, послодавац је обавезан на ове исплате до висине трошкова погребних услуга, а према приложеним рачунима

За запосленог и члана његове породице не опорезује се до 67.145 дин.

Исплаћује се у складу са општим актом

Неопорезиво до 67.145 дин.

СОЛИДАРНА ПОМОЋ породици у случају смрти пензионисаног радника ОТПРЕМНИНА ПРИЛИКОМ ОДЛАСКА У ПЕНЗИЈУ (старосна, инвалидска, породична)

Према Закону о раду, исплаћује се најмање у висини 2 просечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику (68.831 x 2 = 137.662 дин.). Према Уредби о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС”, 98/07, 84/14 и 85/15), државном службенику или намештенику који одлази у пензију исплаћује се отпремнина у висини 125% од плате коју би остварио за месец који претходи месецу у коме се исплаћује отпремнина, с тим што она не може бити нижа од две просечне зараде у Републици Србији према последњем коначном објављеном податку републичке статистике на дан исплате (тренутно: 2 x 68.831 = 137.662 дин.).

Не опорезује се до износа двоструке месечне зараде по запосленом у Републици према последњем податку (2 x 68.831 = 137.662 дин.), а на исплату преко тог износа плаћа се порез по стопи од 20%

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

РЕГРЕС за коришћење годишњег одмора

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 84

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

ОТПРЕМНИНА ДРЖАВНОМ СЛУЖБЕНИКУ и НАМЕШТЕНИКУ за чијим радом је престала потреба (члан 50. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника)

Државном службенику коме престане радни однос због протека два месеца откад је постао нераспоређен и намештенику коме је отказан уговор о раду јер не постоји ниједно радно место на које може бити премештен или распоређен, исплаћује се отпремнина за сваку навршену годину рада у радном односу код последњег послодавца, у висини трећине његове бруто плате (под платом се сматра просечна месечна плата запосленог која му је исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у ком је донесено решење којим је утврђено да је постао нераспоређен, односно решење о отказу уговора о раду)

Не опорезује се до износа збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину – члан 9. став 1. тачка 19) Закона о порезу на доходак грађана.

ЈУБИЛАРНА НАГРАДА

До висине утврђене општим актом послодавца, док се у државним органима и јавним службама исплаћује у складу са одредбама посебних колективних уговора

Неопорезиво до 19.183 динара годишње

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА ДО ПОСЛА И ПОВРАТКА СА ПОСЛА

У висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз

Не опорезује се до висине цене месечне претплатне карте у јавном саобраћају, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.837 дин.

ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У ИНОСТРАНСТВО

У висини утврђеној општим актом послодавца (члан 118. тачка 3. Закона о раду). У складу са чланом 20. Уредбе за државне службенике и намештенике, у висини 15 евра за 24 часа проведена у иностранству.

Неопорезиво до 15 евра, односно износа прописаног чл. 20. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника, а за субјекте ван јавног сектора неопорезиво до 50 евра за целу дневницу, а преко тог износа плаћа се 10% пореза

ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У ЗЕМЉИ

До висине прописане општим актом код послодавца (члан 118. т. 2. Закона о раду). Државном службенику и намештенику исплаћује се дневница за службено путовање у земљи која износи 150 динара.

Неопорезиво до 2.303 дин. по дневници, а преко тог износа плаћа се порез по стопи од 10%

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

До висине прописане општим актом код послодавца (према Закону о раду). Државном службенику и намештенику накнађују се трошкови смештаја у земљи према приложеном хотелском рачуну за преноћиште и доручак, изузев за преноћиште и доручак у хотелу прве категорије (пет звездица), а ако су му обезбеђени бесплатно преноћиште и доручак, не накнађују се трошкови смештаја.

Неопорезиво до износа приложеног рачуна

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА НА СЛУЖБЕНОМ ПУТОВАЊУ

Признају се у целини према приложеним рачунима

Неопорезиво до висине приложених рачуна превозника у јавном саобраћају

НАКНАДА ТРОШКОВА СМЕШТАЈА И ИСХРАНЕ ЗА РАД НА ТЕРЕНУ (ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде, члан 118. т. 4) Закона о раду)

У висини трошкова смештаја и исхране, у складу са општим актом

Не плаћају се пореске обавезе

СОЛИДАРНА ПОМОЋ за дужу или тежу болест, рехабилитацију или тежу инвалидност запосленог или члана његове породице

До висине утврђене општим актом послодавца

Неопорезиво до 38.370 дин. по случају

ОСТАЛЕ СОЛИДАРНЕ ПОМОЋИ (чл. 120. т. 1. Закона о раду)

До висине утврђене општим актом послодавца

Опорезује се цео износ само порезом по стопи од 10%

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА СОПСТВЕНИМ ПУТНИЧКИМ МОТОРНИМ ВОЗИЛОМ У СЛУЖБЕНЕ СВРХЕ

Према члану 118. т. 2) и 3) Закона о раду, утврђује се општим актом код послодавца. Државном службенику или намештенику који, по писменом одобрењу овлашћеног лица, користи сопствени аутомобил, исплаћује се накнада од 10% прописане цене за литар погонског горива по пређеном километру.

Не опорезује се до 30% цене по основној јединици мере погонског горива помноженог с бројем јединица мере погонског горива које је потрошено, а највише до 6.716 динара месечно. Преко овог износа плаћа се порез по стопи од 10%.

СТИПЕНДИЈЕ И КРЕДИТИ УЧЕНИКА И СТУДЕНАТА – ученицима средњих школа и студентима виших школа и факултета

На начин утврђен општим актом послодавца

Неопорезиво до 11.511 дин. месечно

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

НАКНАДА ТРОШКОВА СМЕШТАЈА НА СЛУЖБЕНОМ ПУТУ (у земљи и иностранству)

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 86

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

ОТПРЕМНИНА при отказу уговора о раду вишку запослених због технолошких, економских или организационих промена (по члану 158. и 159. Закона о раду)

Исплаћује се у висини утврђеној општим актом, а не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину. Зарадом се сматра просечна месечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина.

Неопорезиво до најнижих износа исплате по годинама рада из претходне колоне (члан 9. став 1. тачка 19) Закона о порезу на доходак грађана)

ИСПЛАТЕ ЗАПОСЛЕНИМА У ОКВИРУ ПРОГРАМА ЗА РЕШАВАЊЕ ВИШКА ЗАПОСЛЕНИХ У ПОСТУПКУ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ ЗА 2015, 2016, 2017. И 2018. ГОДИНУ („Сл. гласник РС”, бр. 9/2015, 84/2015, 109/2015, 16/2016, 82/2016, 5/2017 и 29/2018)

Запосленом који је утврђен као вишак у 2015, 2016, 2017. и 2018. години, престаје радни однос када се добровољно определи за једну од опција која је за њега најповољнија, и то за: 1) отпремнину у висини динарске противвредности 200 евра за сваку навршену годину рада у радном односу, по средњем курсу на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности;

Неопорезиво до износа права, сходно члану 9. став 1. тачка 20) Закона о порезу на доходак грађана;

2) отпремнину обрачунату на начин утврђен Законом о раду, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности, а висина средстава за сваку навршену годину рада у радном односу код последњег послодавца не може бити већа од 500 евра у динарској противвредности, по средњем курсу на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца;

у складу са чл. 158. и 159. Закона, неопорезива је до износа утврђеног тим чланом, сходно члану 9. став 1. тачка 20) Закона о порезу на доходак грађана;

3) отпремнину у износу од шест (6) просечних зарада по запосленом у Републици Србији, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – за запослене који имају више од 15 навршених година рада у радном односу (тренутно: 6 x 68.831 = 412.986 дин.).

сходно члану 9. став 1. тачка 20) Закона о порезу на доходак грађана, неопорезиво до износа утврђеног права.

Одељак III Програма – Начин решавања вишка запослених

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

НОВЧАНЕ НАКНАДЕ, У СКЛАДУ СА ЧЛ. 21. Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору („Сл. гласник РС” бр. 68/2015), за запослене за чијим је радом престала потреба

Запослени који су се изјаснили да прихватају престанак радног односа уз исплату једне од следећих новчаних накнада: 1) у висини 1/3 просечне плате, односно зараде запосленог исплаћене у претходна три месеца која претходе месецу престанка радног односа, односно у висини 1/3 просечне зараде у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку републичке статистике, у зависности од тога шта је за запосленог повољније, увећане за 30% за сваку годину рада у радном односу у јавном сектору, с тим да укупна висина новчане накнаде не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности – за запослене којима на дан престанка радног односа недостаје више од две године до испуњења услова за пензију, у складу са прописима о ПИО;

Неопорезиво до износа утврђеног права из претходне колоне, сходно чл. 9. став 1. тачка 19) Закона о порезу на доходак грађана

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2018.

ВРСТА ИСПЛАТЕ

2) у висини шест просечних зарада у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку републичке статистике – за запослене којима на дан престанка радног односа недостаје до две године до испуњења услова за пензију, у складу са прописима о ПИО; 3) у висини четири просечне зараде у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку републичке статистике – за запослене који на дан престанка радног односа испуњавају услове за превремену пензију, у складу са прописима о ПИО. ЗАЈАМ који послодавац исплаћује запосленима

Исплаћује се у висини и према условима утврђеним општим актом код послодавца

Не опорезује се

СТИМУЛАТИВНЕ ОТПРЕМНИНЕ при споразумном престанку радног односа (члан 177. Закона о раду)

Исплаћује се у складу са општим актом

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ТЕРЕНСКИ ДОДАТАК – само за државне службенике и намештенике

Члан 44. став 1. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника

У складу са Мишљењем Министарства финансија од 23. 12. 2011. године, ова исплата опорезује се само порезом на доходак грађана по стопи од 10%

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

Чланови од 45. до 49. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника

На основу члана 119. став 2. Закона о раду, у складу са општим актом послодавца

Неопорезиво до 9.592 дин. по једном детету, док исплата преко тог износа, као и исплата детету старијем од 15 година, има карактер зараде

Исплаћује се у складу са одлуком послодавца

Неопорезиво до 12.746 динара годишње, остварено код једног послодавца (чл. 85. т. 11) Закона о порезу на доходак грађана)

ДОДАТАК ЗА ОДВОЈЕНИ ЖИВОТ – само за државне службенике и намештенике

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ПОКЛОНИ деци запослених до 15 година старости, поводом Нове године и Божића

НАГРАДЕ и друга слична давања физичким лицима која нису запослена код исплатиоца, а која произлазе из рада или друге врсте доприноса делатности исплатиоца

ИНГ-ПРО САВЕТОВАЊА ИНГ-ПРО организује скупове, саветовања, семинаре и обуке с правном и финансијском тематиком, представљајући прописе који су не само актуелни већ су и у најширој примени у оквиру законодавства Републике Србије. Овакав вид организације постао је неизбежан начин упознавања с бројним недоумицама и проблемима у пракси, али и пут ка њиховом бржем и успешнијем превазилажењу како би се омогућила сврсисходна и адекватна примена прописа. Предавачи су врсни и посвећени стручњаци који настоје да подстакну учеснике на промишљање најделотворнијег начина за превазилажење немалих проблема и повећање ефикасности из области које су тема саветовања. Саветовања се одржавају у пријатном амбијенту, у технички потпуно опремљеним салама, са паузама за кафу и ручак. На нашим интернет странама www.propisi.net, www.legeartis.rs и www.poslovnisavetnik.net увек се можете информисати о актуелним саветовањима и, уколико сте заинтересовани, попунити електронску пријаву.

За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

DECENIJE

ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ

РАЧУНОВОДСТВО

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО

ЦАРИНЕ

ЗАРАДЕ, ПЛАТЕ И ДРУГА ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ У ПРИВАТНОМ И ЈАВНОМ СЕКТОРУ

СТАТИСТИКА