050 lege artis novembar 2016 by V. M.

СТАТУСНЕ ПРОМЕНЕ ИНДИРЕКТНИХ БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА

Број 50 ● новембар 2016. ● www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Јавне набавке у области одбране и безбедности Учешће трећих лица у парници – умешач

ЈА В Н Е Н А Б А В К Е: ДИЛЕМЕ У П

РАКСИ

Кривично дело насилничког понашања Парнице из наследног права Извршење на покретним стварима Уверење о домаћем пореклу добара у поступцима јавних набавки Кривично дело нарушавања неповредивости стана Право на инвалидску пензију

ПРАКТИКУМ ЗА ФИНАНСИЈЕ И РАЧУНОВОДСТВО Нови износ најниже и највише основице доприноса од 1. новембра 2016. ● Исплата „тринаесте зараде” ● Нова регулатива допунског рада у здравству ● Избегавање двоструког опорезивања зарада ● Статусна промена припајање зависног друштва матичном ● Рачуноводствено-порески аспект трошкова рекламе и пропаганде ● Попусти и бонификације код корисника јавних средстава ● Плаћање и порески третман колективног осигурања запослених ● Порез на наслеђе и поклон као део пореза на имовину

KONSALTING

S ve Sa veto tova vanj nja a

E L E K T R O N S K O

I Z D A N J E

Z A

P R A Ä&#x2020; E N J E

J A V N I H

N A B A V K I

SUDSKO-ADVOKATSKI ROKOVNIK

E L E K T R O N S K O

P R A V N O

I Z D A N J E

KOMENTARI I ZAKONI U PRIMENI

Међу ауторима у овом броју...

Кључна заједничка промена коју можемо очекивати код свих опција јесте преузимање запослених, као и послова које је обављала дирекција од стране градске или општинске управе.

Драгана Станковић-Николић, сертификовани предавач за обуку службеника за јавне набавке

Драгана Марчетић, судија Првог основног суда и заменик руководиоца судске праксе у грађанској материји

Основни смисао учешћа умешача у поступку јесте у томе да предупреди евентуално интервенцијско дејство пресуде у будућој парници између њега и странке којој помаже у спору.

Снежана Марјановић, судија Првог основног суда у Београду

У пракси се код завештања често мешају и не разликују разлози за ништавост и рушљивост по Закону о наслеђивању и Закону о облигационим односима.

ЗЈН даје извесне могућности да Министарство одбране и Војска Србије примени квалитет у набавкама, али не даје конкретне одговоре како то треба учинити у различитим фазама набавке.

Милош Јовић, саветник у Управи за јавне набавке

Збир јединичних цена, као критеријум за избор најповољније понуде, у ситуацији где нису одређене количине, макар оквирне, није адекватно мерило за избор најповољније понуде.

Дејан Обренић, дипл. правник, помоћник извршитеља с вишегодишњим искуством у извршном поступку

Извршни повериоци се релативно често опредељују да у предлогу за извршење предложе попис и процену покретних ствари извршног дужника.

Смиљка Стојановић, заменик јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду

Практично, не може се замислити нека радња извршења насилничког понашања која већ није инкриминисана као прекршај.

1 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Сагласно члану 86. Закона о јавним набавкама, понуђачи у појединим случајевима могу остварити право на преференцијални третман у односу на неку другу понуду.

Биљана Јовановић Шикли, референт за јавне набавке у Управи за снабдевање Министарства одбране

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Алжбета Марко, начелник за финансије у општини Ковачица

СУДСКА П ПРАКСА РАКСА И СЛУЖБЕНА МИ РА МИШЉЕЊА Kaлендар важења Kaлендар важења важењ њаа правних ааката

O Закон о изменама O Закон изме менама нама ма и ддопунама опунам опун ама З Закона акона о по поморској пловидби, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио ступ је на снагу 21. 2. 2015. године – од одредбе члана 16. ст. 6. и члана 20. овог закона примењиваће се од 1. јуна 2016. године O Правилник о измени и допун O Правилник допуни Правилника о реглоскопима, објављен у „Сл. гласнику а ступио је на снагу 13. 6. 2015. године РС”, бр. 49/15 од 5. 6. 2015. године, го

O Закон о енергет O Закон енергетици, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 145/14 од 29. 12. 2014. године, а снагу 30. 12. 2014. године ступио је на сна

ИЗ ПРВЕ РУКЕ

– одредбе члана 98. ст. 1. тач. 1) до 3), члана 99. и члана 225. ст. 1. тач. 1) до 3) и члана 225. ст. 4. овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године OЗ O Закон о потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни уговори”, бр. 2/16 од 8. 2. 2016. године – Конвенција ступа на снагу 16. јуна 2016. године

O Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни уговори”, бр. 4/16 од 26. 2. 2016. године – Амандмани ступају на снагу 19. јуна 2016. године КАЛЕНДАРИ... ● ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ● ВАЖЕЊА ПРАВНИХ АКАТА ● ДОГАЂАЈА

БУЏЕТСКО УЏЕ У УЏ ЏЕ Џ ЕТ ТСК ТС СК СКО С КО РА К РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

Недостојност за наслеђивање Члан Чл Ч л 4. Закона о наслеђивању („Сл. ( гласник гласн ласн асн ас сн и сн ик к РС”, РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/ 6/15)

Недостојност до ост ссттојност за насле наслеђивање леђ ле ђи и

Члан Чла Чл ан 4. може наследити основу закона Не мо же е на следити следи след едити на н осно основ ву зако ву за кон ко к она он о на аи или ил ли завештања, завеш еш штања, нити стећи какву корист из завештања за (недостојан је): или покушао; 1) онај ко је умишљајно усмртио оставиоца оста ав ви иоц ца ц аи ли је то л то п окушао; преваром навео оставиоца за2) онај ко је принудом, претњом или п рев ре рева р ева ев ва ар а ро ом м на вео ве ео е оо ставиоца да сачини или опозове опо спречио; вештање или неку његову одредбу, или га а је је у томе то ттом ом о ме спре м ре ечио; еч оставиочеве воље 3) онај ко је у намери спречавања оставиоч оч че ев еве в ве е последње пос п ослед ос о с ње ев во ље уништио или сакрио његово завештање, или га је фалсификовао; 4) онај ко се теже огрешио о законску обавезу зуу издржавања изд држа др држ д ржа рж р жавања а оставиоца, о остав ос иоца, или му је ускратио уск нужну помоћ; Суд на недостојност пази по службеној дужности.

О недостојности за наслеђивање суд води рачуна по службеној дужности, али је терет чињеничне тврдње и доказа да ова недостојност постоји, на странци која то тврди. Из образложења: „Разлози ревизије о погрешној примени материјалног права нису основани. Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син пок. А. М. Свог оца је упознао када је имао 10 година. До 1992. године имао је ретке контакте са оцем, а од те године никако. Брига о оцу са његове стране није изостала његовом кривицом. Није се теже огрешио о обавезе издржавања, нити му је ускратио нужну помоћ. Нису постојали ни други разлози који би указивали на недостојност за наслеђивање оца. Тужилац није умишљајно усмртио свога оца, нити је то покушао. Између њих је било само свађе. Није се теже огрешио о законске обавезе издржавања према њему. Преко

оца је прима примао маао пензију пеен п нзиј нзи нз ззи у св своје воје оје ој је мајк м мајке, е, а пок пок. А. М. није било потребно. може се издржавање н ије и јее н ни иб и пот ило оттребно. Не м помоћи оставиоцу, говорити ни о ускраћивању усскра кр раћ р ра ааћ ћи ивањ в њу п омоћи оста јер то не произилази произилаз ази зи ии изз изведених изве из и ззввведених доказа. Код овако утврђеног ног чињеничног стања, стањ низакључују жестепени судови правилно закључ ј да нема основа за примену примен члана 4. Закона о наслеђивању који регулише појам недостојности за наслеђивање. Према ставу 1. тач. 1) овог члана, не може се наследити на основу закона или завештања нити стећи какву корист из завештања (недостојан је), онај ко је умишљајно усмртио оставиоца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, недостојан је онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања, или ускратио нужну помоћ. Према ставу 2. овог члана, суд на недостојност пази по службеној дужности. У конкретном случају, истакнути разлози за недостојност тужиоца да наследи свог оца, сада пок. А. М., нису испуњени. У току поступка у прилог ових својих тврдњи тужиља није пружила одговарајуће доказе. Зато је суд о постојању (непостојању) тих

(7) Купцу су фактурисани спортски дресови са обрачунатим ПДВ-ом у износу од 1.875.000,00 дин. (8) Купац је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1.875.000,00 динара.

систему јеарреференце Негативне Не егаетм ивунјавних еференце у

и Извештај о стању с (10) Треба саставити залиха производње на крају обрачунског периода. поче (11) Треба прокњижити свођење почетног стања залиха производње на коначно стање залиха проње на крају обрачунског периода на бази података из Извештаја о стању залиха производње изводње наа крају обрачунског периода.

Напо На апо ом мен мена ме енТрошкови ена ар : оТрошкови Трош Т Тр рош р ови о про пр про дати дат аатт х производа Напомена: продатих од 1.250.000,00 динара израчунати су на бази цене Напомена: Тр Тро ро ш шко шк кшокови ко вви ивиипр п про продатих ррроодда производ кош кошт кко ошт о а((682 њ 32 0 динара ди ин инар н а по комаду), ко коштања комада×× 1.832,80 док је продајна цена спортских дресова од коштања њшатањ 682(682 ко комада омад мада 11.832,80 1. 832 83 3280 32 ,,80 ,8 880 динара по 11.875.000,00 5.000,00 дин ач ачу чун чу наа у изно ната динара по комаду израчуната износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00). 75. 775 55.000,00 динара по ккомаду о ду изр ома из зрачу зр аач ч чуу 1.875.000,00 израчуната у Књижење:

Књижење: К њижење: Р. 12

бр. 1

Р. бр.

Конто

дугује потражује Конто 2

910

3 9000

дугује

4О

дугује потражује

Износ

ОП О ПИС ОПИС

л – сп ортски дре Сировине и материјал спортски дресови

алиха материјала материја Рачун за преузимање ззалиха

910 Сировин неза и залихе ма ате ат а те те тер ер рматеријала Сировине матер материјала – спорт За отварање почетног стања 1. 1. 2016. спортски дресови 9500 9600

9000

6 200.000,00

спортски дресови 500.000,00 Материјали за израду за а преузима пр реуз уззи зи им му – спортски Рачун спортски дресови Готови производи – спортски

За отварање почетног стања 1. 1. 2016. 20166. зза а ззал за ал зали 1а

потражује

200.000,00

1 120.000,00

ње њ е залиха недовршене Рачун за преузимање

9500

9001

Матери рија али за за изр и Материјали производње

9600

9003

узи уз у Рачун преузимање Гото овизап ро оиз ои о и из зззиимање залиха готових Готови производи

120.000,00

Рач Рачу ун за за преузима пр п р Рачун

З отварање варање почетног хха а недовршене недовршене производње и готових производа 1. 1. 2016. године на За 9001 стања залиха про рои ро р ои о и з а тих производње основу података атака из п стања т ањ ања а ња њ тих залиха из финансијског књиговодства основу почетног 2.

Сиров Сиро Сир Си С иров иро ир и ро р о ине иза материјал Сировине Рачун преузи– спортски дресови

91 91 910 10 0 9100 9010

1.000.000,00

Рачун за преузимање набавке материјала и робе

1.000.000,00

За примљен примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресо За дресова 3а

9500

Материјал за израду – спортски дресови дресов 9100

680.000,00

Сировине и материјал – спортски д дресови

о улагање материјала у производњу у току године год За извршено 3б

9502

Трошкови зарада, накнада зарада и остали лични расходи

408.000,00 АУТОРСКИ ТЕКСТОВ ТЕКСТОВИ САосновних ОБИЉЕМ Трошкови амортизације 9503 средстава основне делатности 136.000,00 ПРИМЕРА И СТРУЧНИХ КОРИСНИХ ПРИ ТУМАЧЕЊА

ем е мо говорити у овом тексту те негативним референцама о којима ћемо Милош Јовић

680.000,00

Милош Јовић

о јјавним авним набавкама из 2008. године. г Сходно адда важећим прописима, наруч тада наручиоци су имали

мог уко могућност поседују саветник у Управи за јавне набавке набаавк ке к еогућност да одбију понуду уколико саветник у Управи за јавне набавке

budzeti@legeartis.rs budzeti@legeartis.rs

до ок о каз који потврђује да понуђач н доказ није испуњавао ссв ввој о е обавезе по раније закључен своје закљученим уговорима

питању јавне набавке, појампојам ре- м орјавним јавним набавкама који су се односили одн на исти ададсусууу питању јавне набавке, редмет набавке, за период од пр ференце има појавни облик.о претходних пет имадвоструки двоструки обли ференце појавни об б ппредмет година за радове, односно три го У случају кад одређује додатне услове заа године за добра кад јавне одређује додатне услове уус сцл и услуге. у У случају нар ил лац учешће у поступку набавке, наручилац учешће шће ш е у впоступку јавне набавке, ,ахт наручила неева кшћ ка аао оћууслов пословног капацитета може е, ахте евва в аЗакон о јавним набавкама из 2012. године као захтеваодр дређ ддре ре ређ р ееђ понуђач јеасе см е огледа оггледа ллед еда дазахтев да („Сл. гласник РС”, бр. 124/12) значајно знача је прошиодређено искуство понуђача које у каотиуслов ов вђепо п пословног словног капацитета ета ет тта може реал еал л изац из зац ац ц иј ији и ји ј и уг угов у уго г го о в о ора ра р г ил л и сл слично ично чно ч чн но н о г п пр едме е рио реализацији уговора истог или сличног предмереференци, установити одређено искуство кууст усссттво во понуђача пон по п о он нууђа ђ које се огледа обухват негативних референц

К К

54 500.000,00

производа

ссистему и их набавки набавки јавних

Последње сл лед едње ње измене изм змен ене ен е и допуне до опу пун не е Закон 2015. 20 0Последње 15. 5 године годи дине не донеле д онел он еле су у собом с об б ом нек ом измене и допуне Законаа о јавним набавкама из аавгуста н е2015. гаттивним га референца цама ма неколико кој ојиик ико измена када је реч о негативним о којим годинереференцама донеле су собом

БУЏЕТИ БУЏЕ ТИ И И ЈЈАВ ЈАВНЕ АВ А ВНЕ НЕ Н НАБАВКЕ

ње свих конта класе 9 – Обрачун трошкова и учинака. (9) Треба извршити затварање

LEGE ARTIS O ПРОПИСИ У ПРАКСИ

TIS O ПРОПИСИ У П ПР ПРАКСИ РА АКС АК КС КС И

У склопу новог формат формата атаа нне кеке карактеристичне пратити усасвим нашем часопису доносимо неке случајеве судскечасопису праксе, а који се пратити дон ноовом свом приликом односе на у из нашем донос недостојност наслеђивање из за судске који случајеве праксе, а ко ој недостојност н не достојност за наслеђивање е

ПОСТАВИТЕ ПИТАЊЕ НАШЕМ АУТОРУ, НАСТОЈАЋЕМО ДА ОДГОВОРИМО НА СВАКО ОД ЊИХ

(6) Трошкови продатих производа износе 1.250.000,00 динара.Укалкулисана разлика у цени је 25% на цену коштања, што износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општој стопи износи 312.500,00 динара, од чега на цену коштања 240.000,00 250.000,00 (1.250.000,00 × 20%) и ПДВ на разлику у цени 62.500,00 (312.500,00 × 20%).

LEGE LEG EG GE G E ARTIS ART AR A R O ПРОПИСИ У ПРАКСИ

БУЏЕТСКО РА

2 LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

103 LEGE ARTIS O MAJ 2016.

– одредба члана 2. овог правилника важи до 1. јуна 2016. године

ассош со ош о ша, објављен у „Сл. гласник ику ик и куу РС”, бр. к жбеног пасоша, гласнику – примењује се од 13. маја 2016. године пр 0116 16. 6 го ггодине одди дин ине и а снагу 13. 2. 2016.

У склопу сасвим новог формата који од до овог вог броја можете

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУ СУДСКИ ДС ДСК СКИ КИ ПОСТУПЦИ ПОС ПО П ОС О С ТУ ТУ

O Правилник о измени Правилника о обрасцима ма пасоша, паасоша дипломатског пасоша и п службеног пасоша, објављен у „Сл. гласнику Р РС”, 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио С”,””, бр. С С” бр 9/1 лни ник о измени Правилника о обрасцима ни обрасци ци ц и пас равилник јјее на снагу 13. 2. 2016. године

Недостојност н наслеђивање Недостојност Н едостојноссза т зза ааслеђивањ

LEGE ARTIS O ПРОПИСИ У ПРАКСИ

или се одложено примењују у целос ст целости

www.legeartis.rs O www.propisiupraksi.rs

У овој рубрици доносимо преглед прописа оп писа који током токо овог месеца престају У овој рубрици доносимо преглед проп про оп о пно који одло да важе (у целости или у делу), односно одложено ступају на снагу и/ ссн да важе (у одно осн сти илипримењују у делу), уодносн тни или или у делу: дел илицелости се одложено целости

набав бав авке, ке, е, одн одно од дно осно сн сн но о ддаа јјее у прет пре пр п претх реет р рет етхходн ход хо од о одн д о ом мп ерио ери еер р ду та набавке, односно претходном периоду добр б а, изврш и звршавао авао услуге услуге угее или илли и ли извоизво изв из и зв испоручивао добра, извршавао јја јав аввне не нанадио радове који су предмет конкретнее јавне ен нца нц цам ца ам а ма, бавке. Тада је реч о пословним рефере референцама, по п оззи о зиикоје би се условно речено могле назвати позичају чај јуу тивним референцама. И док је у том случај случају ујуу реч о референцама које понуђача квалификују за добијање уговора о јавној набавци, негативне референце су оне које га могу дисквалификовати из „трке” за добијање уговора. Институт негативне референце установљен је ради обезбеђивања поузданијег и солиднијег уговорног партнера наручиоца, а што је претпоставка целисходнијег и рационалнијег трошења јавних средстава. На тај начин, санкционишу се понуђачи који не извршавају своје обавазе у поступку јавне набавке или уговорне обавезе или их не извршавају на уговорен начин и под уговореним условима. С друге стране, будући да санкција никада није сама себи сврха, управо би свест о могућности да се нађе „на црној листи” код одређеног наручиоца, требало да понуђача додатно мотивише на озбиљнији, професионалнији и пословнији приступ извршавању сопстве-

вши их као обавезу за наручиоце, п проширујући њихово дејство и на сâм поступак ја јавне набавке ((не (н н само на уговоре), те установив установивши својеврсну нуу „црну „ „црн у листу” понуђача – списак негативних рефе фееренци. референци. Пос осл следње сл е Последње измене и допуне Закон Закона о јавним наб н на аабавкам ама из августа 2015. године („С ам набавкама („Сл. гласник РС”, РС” РС Р С”””,, бр. С”, С б 68/15) 68/ 8/15) 8/ 1 донеле су собом некол 15 неколико измена н ак ада ад а д је реч ре еч о негативним рефер када референцама: O не н негативна егаат ег ати тти тив и на р референца еефе еф ф ференца као могућност, могућнос не и обавез езаа ззаа н нар на ару аар р чиоц оц це; е веза наручиоце; O невезивање нев не евв ез е ззи ив ање ив а др других, руугих, таксативно законом ру ненаве ведден де н де ни ихх доказа и заа н егативне референце рефе ненаведених негативне за одређено но осстт у ко ккон онкурссн о ној но ој документаци о одређеност конкурсној документацији; O прецизи прецизирање зи ир рааањ рањ ање њее претхо њ претходног хо одног од н период периода који је негаат атти иввном н референцом; реф еф ференцом; обухваћен негативном O укидање спи списка пи иска скккаа н нега не негативних еега г тив тивн вн них референ референци. ачајјниј јн а измена јест Можда и најзнача најзначајнија јесте та да наручилац сада више није у обавези, ввећ има могућност дда примени негативну референцу према понуђачу. Како су ове законске измене биле још један корак ближе директивама Европске уније из области јавних набавки, и у овом

w w w . l e g e a r t i s . r s

ISSN 2406-1085 Година V, број 50 НОВЕМБАР 2016.

За оснивача и издавача:

Горан Грцић и Владимир Здјелар Главни и одговорни уредник:

Владан Мирковић Сарадници:

Уредник Практикума за финансије и рачуноводство:

мр Жељко Албанезе, zeljko.albaneze@ingpro.rs Уредник рубрике Kaлендар важења правних аката:

Ана Фулетин Oрганизатор издања:

Оливера Бошковић Графичка припрема:

Мирослав Арамбашић Штампа:

Digital art, Београд

У овом броју чак три текста на тему јавних набавки, а посебно скрећемо пажњу на текст Јавне набавке у области одбране и безбедности и специфичности поступака набавки у Министарству одбране и Војсци Србије. Према речима аутора „ово је област која се стално мења и допуњује, усавршава, област која дозвољава велики степен транспарентности (што раније није био случај) и обезбеђивања конкуренције”. Међу осталим темама у овом броју говорићемо о статусним променама индиректних корисника буџетских средстава, о учешћу трећих лица у парници (умешачима), о поступку извршења на покретним стварима, као и о парницама из наследног права. У сфери кривичних поступака позабавићемо се кривичним делима нарушавања неповредивости стана и насилничког понашања, кроз детаљну анализу самих дела и бројне примере из судске праксе. Сад већ редован сегмент нашег часописа, Практикум за финансије и рачуноводство, у новембарском издању пише о новим износима најниже и највише основице за обрачун доприноса од 1. новембра 2016. године, књижењу дневнице за службено путовање у земљи, коришћењу и пореском третману употребе приватног возила у службене сврхе, рачуноводствено-пореском аспекту трошкова рекламе и пропаганде, избегавању двоструког опорезивања зарада из радног односа и многим другим актуелним темама из сфере финансија и рачуноводства. Подсећамо да све наше текстове можете читати и на сајту часописа http://www.legeartis.rs/ http://www.propisiupraksi.rs/

Будимо на вези

Редакција:

Веле Нигринове 16а, 11000 Београд тел: +381 11 2836 820 факс: +381 11 2836 474 е-пошта: redakcija@legeartis.rs Часопис излази једанпут месечно (10 бројева и 1 двоброј у оквиру годишње претплате). Текстови достављени за објављивање се не враћају. Сви текстови који се објављују у Часопису подлежу редакцијско-техничкој обради, у складу са одговарајућим стандардима Часописа.

Часопис Lege Artis отворен је за сва ваша питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и покуде. Можете их упутити ауторима текстова или на е-адресу редакције часописа redakcija@legeartis.rs Пратите нас: ● www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs ● www.propisi.net ● www.facebook.com/IngProLegeArtis

3 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

мр Дејан Дабетић мр Јован Чанак мр Милица Бјелић Алжбета Марко Биљана Јовановић Шикли Весна Филиповић Владимир Скенџић Дејан Обренић Драган У. Калаба Драгана Марчетић Драгана Станковић-Николић Јелена Новаковић Милена Филиповић Плећић Милош Јовић Синиша Јаковљевић Смиљка Стојановић Снежана Марјановић

Добро дошли у 50. издање нашег часописа! www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а

Владан Мирковић, главни и одговорни уредник vladan.mirkovic@ingpro.rs

У овом броју...

САДРЖАЈ

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ 6

Статусне промене јавних предузећа, фондова и дирекција који су индиректни корисници буџетских средстава

Јавне набавке у области одбране и безбедности и специфичности поступака набавки у Министарству одбране и Војсци Србије

Правилна припрема понуда и упутство о поступку издавања уверења о домаћем пореклу добара у поступцима јавних набавки

Које су најчешће дилеме које имају наручиоци и понуђачи у области јавних набавки?

РАДНИ ОДНОСИ И СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ 36

Право на инвалидску пензију

Прописи у пракси: Одабрана мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ 44

Учешће трећих лица у парници – умешач

Извршење на покретним стварима

Парнице из наследног права

ПРИВРЕДНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ 72

Прописи у пракси: Право члана друштва на приступ актима и документима друштва

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ 76

Кривично дело нарушавања неповредивости стана из члана 139. Кривичног законика у судској пракси

Кривично дело насилничког понашања у судској пракси

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА Имате питање? Имамо одговор!

КОРИСНИ ПРАВНИ АКТИ 96

Обавештење – понуда за измену уговорених услова рада – упућивање запосленог на привремени рад у иностранство

Тужба трећег лица ради проглашења извршења на основу веродостојне исправе недозвољеним – члан 111. Закона о извршењу и обезбеђењу

100 Заложна изјава (јавнобележнички запис) 104 Жалба Школском одбору на изречену васпитно дисциплинску меру

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Међу ауторима у овом броју...

Из прве руке

Уводна реч

Календар важења правних аката

Календар догађаја

Преглед прописа ... донетих између два броја

ПРАКТИКУМ ЗА ФИНАНСИЈЕ И РАЧУНОВОДСТВО

LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

РУБРИКЕ

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Статусне промене јавних предузећа, фондова и дирекција који су индиректни корисници буџетских средстава Јавна предузећа, агенције, дирекције и фондови основани од стране скупштине општине или града за обављање послова из њихове надлежности који немају карактер делатности од општег интереса од 1. децембра текуће године нису више у могућности да свој рад и постојање финансирају средствима буџета у статусу индиректних буџетских корисника Алжбета Марко

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

дипл. ек. с дугогодишњим радним искуством на пословима буџетског пословања, начелник за финансије у општини Ковачица budzeti@legeartis.rs

оношењем Закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 103/15), који је ступио на снагу 15. децембра 2015. године, промењена је дефиниција индиректних корисника буџетских средстава. Ова измена је усвојена тако да су из дефиниције индиректних корисника буџетских средстава избрисана јавна предузећа, фондови и дирекције основане од стране локалне власти, а који се финансирају из јавних прихода. То су, пре свега, дирекције за изградњу, агенције или фондови који су у пракси функционисали као индиректни корисници буџетских средстава, односно финансирали су се из буџета јединице локалне самоуправе. Према члану 2. тач. 8) Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – исправка, 108/13, 142/14, 68/15 – др. закон, 103/15), дефиниција индиректних корисника гласи: „Индиректни корисници буџетских средстава јесу:

правосудни органи, буџетски фондови; месне заједнице; установе основане од стране Републике Србије, односно локалне власти, над којима оснивач, преко директних корисника буџетских средстава, врши законом утврђена права у погледу управљања и финансирања”. Према цитираној дефиницији, јасно је да јавна предузећа, агенције, дирекције и фондови основани од стране јединице локалне самоуправе за обављање послова из њихове надлежности који немају карактер делатности од општег интереса нису више у могућности да свој рад и постојање финансирају средствима буџета у статусу индиректних буџетских корисника. Поставља се питање зашто су јавна предузећа, дирекције и агенције који су основани као индиректни корисници буџетских средстава брисани из ове дефиниције, односно зашто престају да буду корисници буџетских средстава, те се више не могу финансирати на тај начин. Јасно је да јавно предузеће, према члану 4. Закона о јавним предузећима („Сл. гласник РС”, бр. 15/16), између осталог набројаног у овом члану, има за циљ да стиче добит. Јавно предузеће – индиректни корисник буџетских средстава није стицало добит, с обзиром на то да се финансирало из буџетских средстава, тако да су сва јавна предузећа – индиректни буџетски

Дирекције као јавна предузећа која су индиректни корисници буџетских средстава проистекле су из некадашњих фондова за грађевинско земљиште и путеве. Кад је реч о делатностима које обављају дирекције, оне су углавном истоветне или сличне у свим јединицама локалне самоуправе. Дирекције обављају послове који се односе на коришћење и уређење грађевинског земљишта, урбанистичко планирање (осим у јединицама

7 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Дирекције основане као јавна предузећа – индиректни корисници буџетских средстава

локалне самоуправе, где је основано посебно јавно предузеће за послове урбанизма), одржавање путева, одржавање и изградњу комуналних објекта, надзор над радовима изградње и реконструкције. Неодрживост тренутног стања огледа се у чињеници да се у оснивачким актима дирекција, као претежне делатности наводе архитектонска делатност, просторно планирање и уређење, изградња осталих непоменутих грађевина, а у једној дирекцији је као претежна делатност коју она обавља наведено: „остале стручне, научне и техничке делатности”. У дирекцијама као претежна делатност није наведена делатност од општег интереса, односно комунална делатност, иако су им поверени послови одржавања улица и путева, јавног осветљења или одржавања зелених површина, што су све комуналне делатности. Како се јавно предузеће оснива искључиво за обављање делатности од општег интереса, у оснивачким актима предузећа у случају опције реорганизације садашњих дирекција морала би као претежна делатност да буде наведена делатност од општег интереса, односно комунална делатност. Осим тога, један од проблема у вези са делатностима које су поверене дирекцијама јесте и успостављена пракса да дирекције заправо уопште не обављају те делатности, већ искључиво спроводе јавне набавке услуга које би требало саме да пружају, те сходно томе остварују сопствене приходе или су сопствени приходи занемарљиви. Дакле, због чињенице да се делатности дирекције у пракси скоро искључиво финансирају из буџета општине или града, неписано је правило да се приликом усвајања одлуке о буџету јединице локалне самоуправе истовремено усваја и финансијски план дирекције, јер често усвојени амандмани поднети на одлуку о буџету имају непосредне последице на финансијски план дирекције. Дирекцијама се највише средстава обезбеђивало и распоређивало за инвестиције у комуналну инфраструктуру и друге инвестиције од јавног значаја. Јавно предузеће морало би да обавља делатност од општег интереса, а то значи да када јединица локалне самоуправе оснује јавно предузеће, оно би требало, у складу са чланом 7. Закона о јавним предузећима, да отпочне са обављањем делатности од општег интереса

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

корисници крајем године могли да имају само неутрошена средства која су им остала неутрошена из пренетих средстава из буџета, а не и стечену добит. Тај вишак средстава морала су да врате у буџет као неутрошена буџетска средства, иако у Закону о буџету Републике Србије који се доноси за сваку фискалну годину постоји одредба да: „Јавна предузећа и други облици организовања чији је оснивач Република Србија, дужни су да најкасније до 30. новембра текуће буџетске године део од најмање 50% добити, а јавне агенције 100% добити, односно вишка прихода над расходима по завршном рачуну уплате у буџет Републике Србије, према динамици коју одреди министарство надлежно за послове финансија”. Осим тога, јавна предузећа – индиректни корисници водили су књиговодство у складу са Уредбом о буџетском рачуноводству и подносили извештаје о пословању и финансијске извештаје директном кориснику који је у смислу Закона о буџетском систему одговоран за рад индиректног корисника, а извештаји се нису подносили Агенцији за привредне регистре (АПР-у), како су то чинила остала јавна предузећа која нису основана као индиректни корисници. Дакле, јавна предузећа, агенције, дирекције и фондови основани од стране скупштине општине или града за обављање послова из њихове надлежности који немају карактер делатности од општег интереса од 1. децембра текуће године нису више у могућности да свој рад и постојање финансирају средствима буџета у статусу индиректних буџетских корисника.

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

када надлежни државни орган, као ималац јавних овлашћења, утврди да су испуњени услови за обављање делатности у делу техничке и кадровске опремљености, безбедности на раду и заштите на раду и других услова прописаних законом. Јавна набавка у јавном предузећу спроводи се за потребе обављања делатности због којих је и основано јавно предузеће, односно ако је јавно предузеће, на пример, основано да обавља делатност јавног осветљења, оно по Закону мора имати кадровску и техничку опремљеност да самостално обавља ту делатност, а јавна набавка би се спроводила за материјал за осветљење, односно набавку самих сијалица, што најчешће није био случај са дирекцијама које су основале јединице локалне самоуправе. Уколико би такво јавно предузеће расписивало јавну набавку за избор субјекта који би водио комплетну бригу о јавном осветљењу на територији општине, то би представљало поверавање обављања комуналне делатности, а што је у надлежности органа јединице локалне самоуправе. Међутим, у дирекцији су се јавне набавке спроводиле за послове за које је сама дирекција надлежна, а поверене послове нису обављали запослени у овим предузећима, већ се у пракси дешавало да дирекције обављају само јавне набавке. Кадровска структура у дирекцијама је квалитетна. Изузетно је висок проценат запослених са високом стручном спремом, највише је дипломираних инжењера архитектуре, дипломираних грађевинских инжењера, дипломираних економиста и дипломираних правника. Зараде запослених у дирекцијама, у овом тренутку, док дирекције имају статус индиректног буџетског корисника, исплаћују се из буџета општине. Те зараде су, по правилу, веће од зарада запослених у органима општина и градова и установама, а којима се зарада такође исплаћује из буџета

општине. Разлог за то је чињеница да се за запослене у дирекцији примењују коефицијенти и правила о раду утврђени за запослене у комуналним делатностима. Кад је реч о дирекцијама, из свега наведеног, очигледно је да није проблем само у томе што ће од 1. децембра ове године оне изгубити статус индиректних буџетских корисника, већ и само организовање дирекција у форми јавних предузећа.

Могућности статусних промена јавног предузећа као индиректног буџетског корисника јединице локалне самоуправе Статусном променом се друштво преносилац реорганизује тако што на друго друштво – друштво стицаоца, преноси имовину и обавезе, док његови чланови у том друштву стичу уделе, односно акције. У статусној промени могу учествовати једно или више друштава исте или различите правне форме. У статусној промени не може учествовати друштво које је у ликвидацији или у стечају, осим ако се статусна промена спроводи као мера реорганизације у складу са законом којим се уређује стечај. Чланом 485. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/11, 99/11, 83/14 – др. закон и 5/15) прописане су врсте статусних промена, а то су: 1) припајање – статусна промена која се спроводи када се једно или више друштава може припојити другом друштву преношењем на то друштво целокупне имовине и обавеза, чиме друштво које се припаја престаје да постоји без спровођења поступка ликвидације; 2) спајање – представљала универзалну сукцесију којом се два или више јавних предузећа

У дирекцијама као претежна делатност није наведена делатност од општег интереса, иако су им поверени послови одржавања улица и путева, јавног осветљења или одржавања зелених површина.

Очигледно је да није проблем само у томе што ће од 1. децембра ове године дирекције изгубити статус индиректних буџетских корисника, већ и само њихово организовање у форми јавних предузећа.

9 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

статусној промени прибави претходну сагласност скупштине општине или града. Редовни поступак за спровођење статусне промене подразумева следеће кораке: 1) доношење одлуке о врсти статусне промене (припајање или спајање) и сходно томе доношење одлуке о покретању поступка статусне промене; 2) сачињавање уговора о статусној промени, са свим елементима предвиђеним Законом о привредним друштвима, уз обавезно навођење датума када престају пословне активности дирекције; 3) спровођење осталих радњи које подразумева статусна промена: објављивање и регистрација одлука, обавештавање поверилаца и друго; 4) доношење или измена других аката јединице локалне самоуправе које су комплементарне са поступком статусне промене: одлука о буџету, одлука о максималном броју запослених, одлука о поверавању обављања поједине комуналне делатности; 5) измена аката предузећа стицаоца после завршетка поступка статусне промене (статут, акт о систематизацији радних места, измене и допуне плана рада и финансијског плана јавног предузећа за 2016. годину, усаглашавање осталих аката). Надзорни одбор јавног предузећа одлучује о статусним променама јавног предузећа (члан 22. Закона о јавним предузећима), оснивању других правних субјеката и улагању капитала, али пре извршавања тих надлежности неопходно је да се прибави претходна сагласност скупштине општине или града. Статусна промена до које је дошло на основу претходно прибављене сагласности скупштине општине, региструје се код Агенције за привредне регистре, а уз пријаву се подноси следећа документација:

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

(преносиоци) могу спојити оснивањем новог јавног предузећа (стицалац) преношењем на ново јавно предузеће целокупне имовине и обавеза, чиме јавна предузећа која се спајају престају да постоје без спровођења поступка ликвидације; 3) подела – подела се може извршити тако што ће истовремено пренети целокупну имовину и обавезе на: (а) два или више новооснованих предузећа, или (б) два или више постојећих предузећа, или (в) једно или више новооснованих предузећа и једно или више постојећих друштава; 4) издвајање – може да буде као: (а) издвајање уз оснивање (једног или више новооснованих предузећа), (б) издвајање уз припајање (једног или више постојећих предузећа), или (в) мешовито издвајање (једно или више новооснованих предузећа и једно или више постојећих предузећа). Статусне промене могуће је спровести још у виду реорганизације или ликвидације (добровољна ликвидација према Закону о привредним друштвима или путем стечаја по Закону о стечају). Одлуку о престанку јавног предузећа ликвидацијом доноси надлежни орган оснивача јавног предузећа, односно доношење одлуке може да иницира орган управљања јавног предузећа, али може да буде донета и у одсуству иницијативе надлежног органа јавног предузећа. Претходну сагласност на статусне промене јавног предузећа као што су реорганизација или спајање, односно припајање, у складу са одредбама члана 69. ст. 1. тач. 7) Закона о јавним предузећима, доноси скупштина општине или града, како би се тиме обезбедила заштита јавног интереса. Ове одредбе закона обавезују Надзорни одбор да о евентуалној одлуци о

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

1) одлука надзорног одбора јавног предузећа о статусној промени, уз акт о претходној сагласности скупштине јединице локалне самоуправе; 2) нацрт уговора о статусној промени, уз обавезу да се уз нацрт уговора поднесе документација предвиђена чланом 491. ст. 3. Закона о привредним друштвима а то је: – предлог одлуке о изменама и допунама оснивачких аката јавног предузећа на које прелазе права и обавезе дирекције (припајање), односно предлог новог оснивачког акта ако се формира ново јавно предузеће (спајање), – деобни биланс друштва преносиоца, у случају статусне промене поделе или издвајања, – списак запослених у дирекцији који радни однос настављају у јавном предузећу које је сукцесор дирекције, – финансијски извештај са мишљењем ревизора, са стањем на дан који претходи дану доношења одлуке о статусној промени највише шест месеци; 3) могу се поднети и извештај ревизора о извршеној ревизији статусне промене и извештај директора о статусној промени, који нису неопходни ако се надзорни одбор јавног предузећа, који учествују у статусној промени, сагласи да се ти извештаји не сачињавају. Уговор о статусној промени се сачињава у случајевима када у поступку статусне промене учествују два или више јавних предузећа, односно ако се врши припајање једног предузећа другом, односно спајање два или више јавних предузећа. Уговор је правни основ за одговарајуће промене у регистрима (на пример, у АПР-у), а основ је и за пренос имовине на јавно предузеће (стицаоца). Он производи облигационоправна и статусноправна дејства. Сачињава се у форми

јавне исправе, што подразумева да се потписи уговарача обавезно оверавају. Пре доношења одлуке о статусној промени, дирекција је обавезна да објави нацрт уговора о статусној промени на свом сајту и да га достави регистру привредних субјеката месец дана пред доношења одлуке о статусној промени. После доношења одлуке о статусној промени, обавеза је да се она објави у року од најмање 60 дана од дана одржавања седнице надзорног одбора на којој је донета одлука о статусној промени. Одлука се објављује на интернет страници суда и у регистру привредних субјеката. У поступку статусне промене неопходно је омогућити свим заинтересованим лицима да могу без накнаде извршити увид у нацрте докумената. Зато се мора јавно истаћи и објавити информација о месту и времену где је тај увид могуће извршити. Постоји и обавеза личног обавештавања поверилаца, што подразумева да је неопходно да се сви познати повериоци, који имају више од 2.000.000,00 динара потраживања на дан објаве нацрта докумената о статусној промени, обавесте писаним путем, после доношења одлуке о статусној промени, у року од 30 дана од дана одржавање седнице надзорног одбора. У обавештењу се наводи опис статусне промене, као и елементи уговора. Регистрација статусне промене врши се у складу са Законом о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре и Правилником о садржини регистра привредних субјеката и документацији потребној за регистрацију. Уз пријаву статусне промене треба приложити следећа документа: 1) одлуке надзорних одбора јавног предузећа која учествују у статусној промени и сагласност скупштине јединице локалне самоуправе;

Усаглашавање оснивачког аката јавног предузаћа у случају реоганизације – индиректног буџетског корисника са одредбама Закона о јавним предузећима и Закона о комуналним делатностима мора се извршити кроз следеће кораке: – јавно предузеће наставља да послује као јавно предузеће, али са променом назива

Важно је напоменути и то да свака предложена опција обавезно предвиђа измену одлуке о буџету општине или града за 2016. годину.

11 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Усаглашавање оснивачког аката јавног предузаћа, које је индиректни буџетски корисник, у случају реоганизације

пословног имена и као јавно предузеће коме је претежна делатност једна од 14 комуналних делатности од општег интереса – пословно име предузећа се мења у том правцу да у њему не би било речи „Дирекција”, – избор нове претежне делатности јавног предузећа која би морала да буде одређена као комунална делатност од општег интереса; ова делатност од општег интереса би се обављала кроз фактурисање услуга по ценовнику на који сагласност даје надлежни орган локалне самоуправе, – изабрале би се и друге делатности од општег интереса како би се обезбедила финансијска стабилност и одрживост будућег јавног предузећа, – преузимање одређених послова у градску или општинску управу, као и одређен број запослених на основу интерног конкурса. Кад је реч о поверавању послова из области комуналних делатности јасно је да је неопходна и измена одлуке о буџету општине, односно града, тако што ће се смањити позиције у буџету које су биле намењене индиректном буџетском кориснику (плате запослених, материјални и други трошкови и др.), а повећати позиције у буџету са којих се финансирају услуге које би се фактурисале по ценовнику јавног предузећа. Јавно предузеће би поверене послове обављало на основу посебно закљученог уговора. Уколико би се за одређене послове преузели радници из дирекције, односно јавног предузећа основаног у складу са одредбама закона о буџетком систему које се трансформише, неопходно је изменити и одлуку о максималном броју запослених по организационим облицима у којима долази до промена у броју запослених. Кључна заједничка промена коју можемо очекивати код свих опција (посебно изражена код статусне промене или ликвидације) јесте преузимање запослених, као и послова које

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

2) уговор о статусној промени, оверен од стране надлежног органа; 3) оснивачки акт и статут јавног предузећа које настаје статусном променом (спајање) или измене и допуне оснивачког акта и статута у случају припајања дирекције другом јавном предузећу; 4) документација која се доставља за регистрацију оснивања јавног предузећа, ако статусном променом настаје ново јавно предузеће; 5) финансијски извештај јавних предузећа која учествују у статусној промени са мишљењем ревизора, извештај ревизора о извршеној статусној промени, извештај директора о извршеној статусној промени; 6) регистрациона пријава да дирекција престаје да постоји (статусна промена – припајање) или да и дирекција и јавно предузеће који се спајају престају да постоје самостално и да ће пословати након спајања, што представља статусну промену – спајање. Реорганизацијом дирекције, односно изменом њеног оснивачког акта, омогућава се правни континуитет пословања садашњих дирекција, уз пословање реорганизованог јавног предузећа у складу са одредбама Закона о јавним предузећима.

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

је обављала дирекција од стране градске или општинске управе, која би за те потребе могла формирати нову организациону јединицу или повећати број извршилаца на појединим радним местима. Јасно је, дакле, да послови дирекције који се пренесу на управу или повере другом јавном предузећу, морају бити праћени преузимањем запослених из дирекције или чак и других организационих облика основаних у систему локалне самоуправе. Кад је реч о преузимању запослених у јединицу локалне самоуправе, може се користити и законски основ дат у Закону о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору (као и у Уредби о интерном конкурсу) којим се установљава интерно тржиште рада у јединици локалне самоуправе и отвара могућност да се кроз интерни конкурс преузму и попуне упражњена радна места у органима, јавним службама, јавним предузећима и другим организационим облицима у систему локалне самоуправе. Надаље, имајући у виду чињеницу да су се инвестиције (комунална инфраструктура, путеви и сл.), по правилу, до сада реализовале преко дирекције, значајан део набавки инвестиционих радова ће и у случају реорганизације, односно статусне промене или ликвидације дирекције у будућности бити спроведен преко општинске управе или градске управе, где се општина појављује у својству инвеститора. Важно је напоменути да свака предложена опција обавезно предвиђа измену одлуке о буџету општине или града за 2016. годину, како због губитка статуса индиректног буџетског корисника за дирекције, тако и због усклађивања одлуке о буџету са једном од опција коју органи општине одаберу у процесу решавања даљег статуса дирекција.

Предстојећи послови локалних самоуправа у промени статуса правних лица која су изгубила статус индиректних корисника буџетских средстава Општине и градови који су оснивачи правних лица која су изгубила статус индиректних буџетских корисника надлежни су да у законском року (до 1. децембра ове године) донесу

одлуке од значаја за будући статус тог правног лица (на пример, дирекције), а скупштина општине, односно града, као највиши орган локалне власти треба да донесе одлуку о статусним променама, а како то налажу одредбе Закона о локалној смаоуправи („Сл. гласник РС”, бр. 129/07 и 83/14 – др. закон). Познато је да дирекције за изградњу које су до сада биле основане као индиректни корисници буџетских средстава имају веома важну функцију у процесу финансирања изградње и одржавања комуналне инфраструктуре, те смо мишљења да је у наредном периоду неопходно да локалне самоуправе у оквиру Општинске (Градске) управе у Одлукама о буџету одреде главе преко којих ће се наставити инвестирање у јавна добра и да редефинишу статус не само дирекција, агенција и других индиректних буџетских корисника, већ и статус, услове и начин поверавања комуналних делатности постојећим јавним и јавно-комуналним предузећима. Дакле, неопходно је да јединице локалне самоуправе до 1. децембра 2016. године изврше трансформацију јавног предузећа основаног у својству индиректног буџетског корисника и да усагласе своје одлуке о буџетима за 2016. и 2017. годину са статусним променама и спроведеном трансформацијом јавних предузећа и других индиректних корисника буџетских средстава који су променом Закона о буџетском систему изгубили статус индиректних корисника. У поступку статусних промена неопходно је да одређене измене аката изврше и скупштине општине или града, а такође и органи јавног предузећа коме се припаја јавно предузеће – индиректни корисник буџетских средстава (уколико се одлучи на припајање). Променом статуса дирекције, општине и градови треба да промене и остале акте, и то: – Одлуку о буџету за 2016. годину, – Одлуку о максималном броју запослених на неодређено време у јединици локалне самоуправе, – Одлуку о поверавању и обављању комуналне делатности ако је одређена комунална делатност била у дирекцији. Јавно предузеће – стицалац на својим органима треба да донесе следеће акте: – Одлуку о измени и допуни акта о унутрашњој организацији и систематизацији радних

Усаглашавање буџета општине, односно града са статусним променама јавног предузећа – индиректног корисника

13 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

У претходном делу већ смо напоменули да је у зависности од статусних промена дирекције која је била индиректни корисник буџетских средстава неопходно променити и буџет општине или града. Тако, на пример, уколико би се за одређене послове преузели радници из дирекције, односно јавног предузећа основаног у складу са одредбама Закона о буџетском систему које се трансформише, неопходна је измена одлуке о максималном броју запослених по организационим облицима и надаље корекција износа средстава који се за општинску управу планира на контима 411 и 412, односно за плате запослених у општинској или градској управи. Уколико се јавно предузеће које је индиректни буџетски корисник трансформише у јавно предузеће које је привредно друштво након извршене трансформације, у току 2016. године у оквиру буџетског пословања треба применити члан 61. ст. 4. Закона о буџетском систему који гласи: „Ако корисник буџетских средстава престане да постоји, а његови задаци нису пренети на другог корисника буџетских средстава, неискоришћена средства се преносе у текућу буџетску резерву и могу се користити за намене за које је предвиђено коришћење текуће буџетске резерве.” Након тог поступка, из тако формиране текуће буџетске резерве увећавају се позиције за услуге у разделу из којег ће се финансирати услуге и то из дела средстава директног буџетског корисника – општинске управе, а у складу са датим надлежностима општинској управи Законом о локалној самоуправи („Сл. гласник РС”, бр. 129/07 и 83/14 – др. закон).

Уколико се не поступи на наведени начин усклађивања одлуке о буџету, могуће је усклађивање са једном од опција коју органи јединице локалне самоуправе одаберу у процесу решавања даљег статуса дирекција, односно општине и градови морају приступити измени и допуни одлуке о буџету за 2016. годину и најпре извршити смањење позиција у буџету које су биле намењене за реализацију дирекцији као индиректном буџетском кориснику и надаље планирати финансирање издатака, пре свега, за инвестиционе радове у објекте у јавној својини, који нису завршени преко дирекције за изградњу до 1. децембра ове године, тако да ће се то финансирање наставити преко општинске, односно градске управе. Треба напоменути и могућност формирања нове управе за инвестиције, према члану 50. Закона о локалној самоуправи који каже да „Општинска управа образује се као јединствени орган, а могу се образовати и општинске управе за поједине области у општинама са преко 50.000 становника”. У овом случају би се формирала, на пример, Управа за инвестиције у комуналну инфраструктуру. Ове промене се морају извршити у току фискалне 2016. године, а план расхода и издатака који ће се финансирати из буџета за 2017. годину би се већ приликом израде нацрта одлуке о буџету за 2017. годину припремио тако да се расходи планирају у складу са спроведеним статусним променама дирекције, сагледавајући потребе за расходима и издацима како у инвестирање у комуналну инфраструктуру, тако и за плаћање комуналних услуга које су поверене одређеном јавном комуналном предузећу. Треба напоменути и то да уколико би у општинску управу били преузети неки радници из дирекције, у том случају би се већ приликом израде нацрта билансирала маса за плате за директног корисника – општинска управа, са увећањем за плате преузетих радника. Дакле, уколико би се посебним уговором између општинске управе и новоформираног јавног предузећа које није индиректни буџетски корисник закључио уговор о обављању одређених послова, подмирење расхода везаних за те послове у 2017. години треба планирати на контној групи на 42 – Коришћење роба и услуга.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

места у случају припајања, односно нови акт о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у случају спајања, – Измене и допуне плана рада и финансијског плана јавног предузећа за 2016. годину у случају припајања или нови план рада и финансијски план јавног предузећа за 2016. годину у случају спајања.

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Јавне набавке у области одбране и безбедности и специфичности поступака набавки у Министарству одбране и Војсци Србије Систем јавних набавки какав постоји у Министарству одбране и Војсци Србије иде у корак са најновијим европским решењима из те области, прихватајући и себи прилагођавајући оно најбоље из тих решења. У овом тексту анализирамо све специфичности и проблеме система јавних набавки у поменутој области Биљана Јовановић Шикли референт за јавне набавке у Управи за снабдевање Министарства одбране

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

budzeti@legeartis.rs

процесу усклађивања законодавства Републике Србије са правним тековинама Европске уније, дошло је до измене прописа који регулишу набавке добара, услуга и радова за потребе Министарства одбране и Војске Србије. Законом о јавним набавкама из 2012. године („Сл. гласник РС”, бр. 124/12, у даљем тексту: ЗЈН) први пут је, на јединствен начин, регулисана област јавних набавки у области одбране и безбедности. Тако је, по први пут, свеобухватније уређен систем набавки за цео сектор одбране и безбедности и то са циљем вишег степена транспарентности, надзора над јавним средствима, остваривања буџетске дисциплине и обезбеђивања веће конкуренције. До тада је Законом (из 2008. године) био прописан само изузетак од примене Закона за оне набавке које су, посебним прописом, биле одређене као поверљиве.

Директива ЕУ Значај саме области одбране и безбедности, домена који обухвата вредности које треба

заштитити, различитих проблема у пракси и у реализацији поступака, циљева и задатака које је потребно испунити, довео је до тога да је законодавац прописао обавезу за Владу Републике Србије да набавке у области одбране и безбедности, као посебну групу набавки, уреди посебним подзаконским актом. То није био нимало лак задатак, с обзиром на чињеницу да је све специфичности ове врсте набавки требало усагласити са Директивом 2009/81/ЕЗ „Европског парламента и савета од 13. јула 2009. године” о усклађивању поступака за доделу одређених уговора о јавним набавкама за радове, добра и услуге које закључују јавни наручиоци или наручиоци у области одбране и безбедности и са изменама и допунама Директива 2004/17/ЕЗ и 2004/18/ЕЗ. Уз поштовање сви ових услова, Влада Републике Србије је на основу члана 127. ст. 6. и члана 131. ст. 3. Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр. 124/12) и члана 42. ст. 1. Закона о Влади („Сл. гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исп., 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС и 44/14) донела Уредбу о поступку јавне набавке

Наоружање и војна опрема

Под безбедносно осетљивом опремом подразумевају се добра коју користе службе безбедности у складу са Законом о основама уређења служби безбедности Републике Србије („Сл. гласник РС”, бр. 116/07 и 72/12).

15 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Говорећи о различитостима и специфичностима јавних набавки у области одбране и безбедности, пре свега, треба поћи од појма тих набавки, а то су: – набавке наоружања и војне опреме, безбедносно осетљиве опреме, укључујући и њихове саставне делове, компоненте и склопове; – набавке добара, услуга или радова директно повезаних са наоружањем и војном или безбедносно осетљивом опремом, и – набавке услуга и радова искључиво у одбрамбене сврхе и безбедносно осетљивих радова и безбедносно осетљивих услуга.

У питању је наизглед једноставна дефиниција појма набавки у области одбране и безбедности, међутим, већ код појма наоружања и војне опреме показује се јасно да то није случај. Наиме, Законом о увозу и извозу наоружања и војне опреме („Сл. гласник РС”, бр. 107/14), наоружањем и војном опремом сматрају се убојна, борбена и техничка средства и њихове компоненте, технологије, као и средства и компоненте намењени за опремање, употребу, руковање, чување, складиштење, одржавање и надзор, утврђени Националном контролном листом наоружања и војне опреме. По истом приступу, и Уредба наоружање и војну опрему везује за Националну контролну листу наоружања и војне опреме. Предлогом новог Закона о производњи наоружања и војне опреме, који је у припреми, ова област биће јединствено уређена и начин идентификације и препознавања биће усаглашени. Кад се поступак набавке (чији предмет не захтева приступ тајним подацима) покрене за неки део, компоненту или склоп, а реч је о добру које спада у наоружање и војну опрему, таква набавка ће се спровести као јавна набавка. Под безбедносно осетљивом опремом подразумевају се добра коју користе службе безбедности у складу са Законом о основама уређења служби безбедности Републике Србије („Сл. гласник РС”, бр. 116/07 и 72/12). Реч је заправо о опреми која садржи, или за чију употребу је потребно коришћење тајних података. Међутим, ово не значи да ће се за набавку, на пример, рачунара или намештаја који ће се користити за потребе ових служби примењивати одредбе Уредбе.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

у области одбране и безбедности („Сл. гласник РС”, бр. 82/14). На основу истог овлашћења, Влада је донела и Уредбу о измени и допуни Уредбе о поступку јавне набавке у области одбране и безбедности („Сл. гласник РС”, бр. 41/15). Доношењем Уредбе на јединствен начин регулисана је област која је до тада била уређена посебним уредбама: Уредбом о средствима посебне намене („Сл. гласник РС”, бр. 82/08 и 47/10), Уредбом о средствима за посебне намене („Сл. гласник РС”, бр. 29/05 и 7/2010) и Уредбом о одређивању средстава за посебне намене за потребе Безбедносно-информативне агенције („Сл. гласник РС”, бр. 21/09). Од 1. јануара 2015. године набавке у области одбране и безбедности спроводе се у складу са Уредбом о поступку јавне набавке у области одбране и безбедности (у даљем тексту: Уредба).

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Добра, услуге или радови директно повезани са наоружањем и војном или безбедносно осетљивом опремом или постројењима, такође, се набављају у складу са Уредбом, и то у току било којег периода или целог животног века. Међутим, и овде је потребно направити разлику, полазећи од намене добара која се користе. Па тако, предмет јавне набавке у отвореном поступку може бити рачунар, међутим, набавка услуге за поправку рачунара, мрежне опреме или других средстава, а под условом да се та опрема користи за чување, дистрибуцију и приступ тајним подацима, спровешће се применом ове Уредбе. То конкретно значи да сва лица у правном лицу и правно лице коме је поверено вршење услуге, које има приступ носиоцима дигиталних података и које ће вршити сервисирање и поправку рачунара, морају бити сертификовани за приступ тајним подацима. Набавка услуга или радова у одбрамбене сврхе или безбедносно осетљивих радова и безбедносно осетљивих услуга врши се применом ове уредбе. На пример, набавка услуге инфраструктурног одржавања објеката Министарства одбране спроводи се у поступцима прописаним ЗЈН-ом, али би набавка услуга или радова на одређеним просторијама који се штите посебним мерама, на пример, сервер сале у тим објектима, била спроведена применом Уредбе.

Тајност података и Сертификат за приступ тајним подацима Измене и допуне Уредбе које су ступиле на снагу 9. маја 2015. године, донеле су и њену најзначајнију измену, и то у члану 5. који дефинише заштиту тајности података. Управо у том члану огледа се једна од највећих специфичности набавки у области одбране и безбедности, а то је обавеза наручиоца да, као услов за преузимање документације, захтева од понуђача потписивање Изјаве или Споразума о чувању тајних података, у смислу закона којим се уређује тајност података и закона којим се уређује заштита пословне тајне. Потписивање Споразума, којим корисник тајног податка (у овом случају понуђач или подносилац пријаве) потврђује да ће поступати у складу са законом и другим прописом, претходи добијању Сертификата за приступ тајним подацима, а све

у складу са Законом о тајности података („Сл. гласник РС”, бр. 104/09). Зашто сертификација? Обавеза свих државних органа, укључујући и све оне којима се повере, јесте да чувају тајне податке. Законом је дефинисан тајни податак као „податак од интереса за Републику Србију који је законом, другим прописом или одлуком надлежног органа донесеном у складу са законом, одређен и означен одређеним степеном тајности”, а податак од интереса за Републику Србију је податак или документ органа јавне власти који се између осталог односи и на националну и јавну безбедност и одбрану. Степен тајности се одређује у складу са подзаконским актима који су донети уз Закон о тајности података. Поступак сертификације за приступ тајним подацима подразумева низ корака које заинтересовано привредно друштво има пред собом како би добило Сертификат за приступ тајним подацима. Поступак тече на следећи начин: 1) захтев за сертификацију могу поднети привредна друштва која су регистрованa за производњу наоружања и војне опреме, привредна друштва која су регистрована за увоз наоружања и војне опреме, као и остала заинтересована привредна друштва, приватни предузетници и појединци, као потенцијални понуђачи; 2) захтев за спровођење процедуре сертификације доставља се органу јавне власти који захтева заштиту тајних података, у случају Министарства одбране, организационој јединици министарства или Војске Србије са којом привредно друштво има пословни однос или има намеру да учествујe као понуђач у поступку набавке; 3) захтев за сертификацију могу доставити и друга правна и физичка лица; 4) захтев за сертификацију се доставља уз попуњене обрасце безбедносног упитника за физичка лица и попуњене обрасце безбедносног упитника за правна лица, а у складу са Упутством за попуњавање безбедносних упитника са интернет презентације Канцеларије савета (http://www.nsa.gov.rs/obrasci.php); 5) попуњена документа за сертификацију са пратећим пропратним писмом достављају се организационој јединици Министарства одбране или Војске Србије запакована у посебну

(а Република Србија има потписан међународни споразум у овој области са неком државом), имају могућност да послују на тржишту те државе у области одбране и безбедности. Примена саме Уредбе је у директној вези са подацима који садрже одређени степен тајности, односно одредбе ове уредбе примењују се увек када предмет јавне набавке садржи податке са одређеним степеном тајности. Привредна друштва која су сертификована или су покренула процес сертификације, потписују са Министарством одбране Споразум о чувању тајних података. Споразумом су регулисана права и обавеза обе стране, као и изузеци и начин поступања у случају нарушавања тајности. Споразуми се закључују са роком важења који је два пута дужи од рока за чување тајних података прописаних Законом о тајности података.

Посебна правила која важе за поступке набавке из области одбране и безбедности

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs 17

Посебна правила везана за поступке у јавним набавкама из области одбране и безбедности као преовлађујуће издвајају рестриктивни и преговарачки поступак са објављивањем позива за отварање понуда, а стављају у други план отворени поступак који је иначе основни поступак у јавним набавкама. Отворени поступак је изостављен због тога што је његова основна карактеристика та да сва заинтересована лица могу да преузимају конкурсну документацију и поднесу понуду, што знатно увећава безбедносне ризике везане за те набавке. Начин за

Кад се поступак набавке (чији предмет не захтева приступ тајним подацима) покрене за неки део, компоненту или склоп, а реч је о добру које спада у наоружање и војну опрему, таква набавка ће се спровести као јавна набавка.

LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

коверту са назнаком на предњој страни „Сертификација за приступ тајним подацима (не отварати)”, а на задњој страни са подацима о правном лицу; 6) организациона јединица Министарства одбране или Војске Србије не врши отварање коверте са безбедносним упитницима и са њима се поступа у складу са законом којим је уређена заштита података о личности; 7) Министарство одбране, у складу са дефинисаним приоритетима за спровођење поступака набавки, коверте са подацима за сертификацију периодично доставља Канцеларији савета за националну безбедност и заштиту тајних података; 8) даљу процедуру сертификације спроводи Канцеларија савета. Привредна друштва која покрену процес сертификације имају читав низ обавеза у организационом и техничком сегменту које је потребно да уреде у оквиру своје организације. Ова област уређена је Уредбом о посебним мерама заштите тајних података које се односе на утврђивање испуњености организационих и техничких услова по основу уговорног односа („Сл. гласник РС”, бр. 63/13). Ако се погледа број сертификованих привредних друштава до сада, извесно је да ће се појавити потреба за пролонгирањем примене члана 5. Уредбе у пуном капацитету, јер се сви поднети захтеви за сертификацију од стране привредних друштава неће оперативно обрадити до краја 2016. године. Шта доноси сертификација? Сертификација значи могућност да сви који су сертификовани за приступ националним тајним подацима

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

умањење ризика јесте претходна контрола потенцијалних понуђача, и то кроз процес сертификације, како је и и наведено. У ситуацији када се примењује отворени поступак, таква контрола понуђача није могућа. Средства наоружања и војне опреме Војска Србије уводи у употребу кроз процес усвајања. Због потребе стандардизације, унификације, смањења трошкова животног века, јединственог система логистичке подршке и обуке, једном уведено средство у Војску Србије набавља се за све јединице Војске. Сâм процес опремања Војске Србије у првој фази рестриктивног поступка је стандардни поступак набавке који се тежишно ослања на набавку узорака од више понуђача. Као и у поступцима јавних набавки, процес је транспарентан и јавно доступан свим понуђачима који су сертификовани за приступ тајним подацима. Ако су планирана добра из иностранства, привредна друштва су у обавези да имају ауторизацију произвођача кога ће да представљају на тржишту Републике Србије. Ако привредна друштва испуне ова два услова (имају ауторизацију и сертификована су за приступ тајним подацима) могу да учествују у другој фази поступка када ће доставити добра на испитивање. Испитивање добара врши Технички опитни центар Војске Србије. Процес испитивања врши се по унапред утврђеном Плану и програму испитивања који је доступан понуђачу у оквиру конкурсне документације. Добра која испуне захтеване техничке спецификације добијају одобрење да се Војска Србије њима може опремати. Друга фаза процеса опремања је кроз процес избора понуђача који ће за усвојена средства доставити понуду по критеријуму: најниже понуђене цене. Кад се из иностранства врши набавка добара која су усвојена у Војсци Србије, оглашава се набавка брокерске услуге ради спровођења послова уговарања и посредовања у уговарању између страног произвођача и Министарства одбране. Услови за учешће су као у првој фази рестриктивног поступка, а спроводи се, доминантно, преговарачки поступак са објављивањем позива. Специфичност код набавки са домаћег тржишта, што у основи чини заштиту домаће индустрије наоружања и војне опреме, јесте у томе што се избор добара врши кроз сложенији

процес, али од произвођача. У односу на процес када се набавља готов производ са тржишта, тј. произвођач је извршио развој добра, овај процес се разликује по томе да ли је развој добара вршен од стране Министарства одбране или је развој добара које је финансирало Министарство одбране. Кад је набавка добара са домаћег тржишта, усвојено средство набавља се од произвођача кроз примену преговарачког поступка са објављивањем позива за подношење понуде. У самом позиву већ је дефинисан произвођач средства наоружања и војне опреме, тј. добра које се набавља. Начин утврђивања цене добра је посебан процес и ради се по прописаној методологији у Министарству одбране. Како би се спречило неосновано „подизање” цена, разрађен је поступак утврђивања обима рада кроз број радних часова и материјала који чине добро. Независно од овог процеса формира се цена радног сата по посебној методологији. Произвођачи достављају доказе о ценама материјала – компоненти које уграђују у добро. На основу свих тих параметара формира се максимална цена добра до које се може доћи током преговора са произвођачем.

Члан 11. Уредбе о поступку јавне набавке у области одбране и безбедности Све специфичности које подразумева систем одбране тешко је помирити кроз позитивно законодавство, односно кроз постојећа нормативна решења и уређење поступака набавки из области одбране и безбедности. Министарство одбране, посматрано са становишта ЗЈН-а, представља јединственог наручиоца. Међутим, организациона шема Министарства одбране и Војске Србије представља далеко сложенији систем и то онај који има своје интерне прописе, правила, организационе јединице, уређење и потребе. Управо тај „систем у систему” носи са собом посебности које је покушала да помири Уредба кроз нешто другачије регулисање поступака који су иначе дефинисани ЗЈН-ом. За систем одбране можда најзначајнију могућност даје одредба члана 11. Уредбе. Тим чланом су

Кад је набавка добара са домаћег тржишта, усвојено средство набавља се од произвођача кроз примену преговарачког поступка са објављивањем позива за подношење понуде. У самом позиву већ је дефинисан произвођач средства наоружања и војне опреме, тј. добра које се набавља.

19 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

– да су наступиле ванредне околности или непредвиђени догађаји, да су ванредне околности и непредвиђени догађаји наступили услед објективних околности, односно да наступање тих околности и догађаја ни у ком случају не зависи од воље наручиоца – да их наручилац није проузроковао; – да те ванредне околности и непредвиђени догађаји могу проузроковати угрожавање или ограничавање услова живота и здравља људи, оштећење или уништење добара или непокретности, нарушавање прописаних мера у области одбране и безбедности, а захтева се тренутно реаговање. Министарство одбране још увек није спроводило набавке уз примену ове одредбе. Разлог је у томе што Министарство одбране у таквим ситуацијама прибегава примени одредбе члана 36. ст. 1. тач. 3) ЗЈН-а која регулише ситуације чија је основна карактеристика изузетна хитност услед које је немогуће поступање у роковима предвиђеним за тзв. редовне поступке (отворени или рестриктивни). Међутим, сама хитност није довољан основ за примену овог поступка, већ она мора бити проузрокована ванредним околностима или непредвиђеним догађајима, чије наступање ни у ком случају не зависи од воље наручиоца. Поред сличних решења која су предвиђена одредбама члана 36. ст. 1. тач. 3) Закона и члана 11. ст. 1. тач. 2) Уредбе, основна разлика у примени налази се у потреби заштите тајних података, односно уз испуњење претходних услова, Уредба се примењује онда када је још потребно и заштитити тајне податке у поступку набавке.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

прописани услови под којима наручилац може спроводити преговарачки поступак без објављивања позива за подношење понуда. Сходно Уредби, наручилац може спроводити ову врсту поступка, пре свега, у складу са Законом, односно уколико су испуњени услови из члана 36. Закона ст. 1. тач. 1–8). Затим, уз кумулативно испуњење следећих услова: – да су понуђачи уједно и произвођачи, пружаоци услуга или извођачи радова од значаја за одбрану и безбедност Републике Србије, и – да напред наведени понуђачи производе добра, пружају услуге и изводе радове по стандардима или прописима о квалитету производа у области одбране и безбедности. Министарство одбране примењује одредбу члана 11. ст. 1. тач. 1) Уредбе у циљу пружања помоћи и унапређења домаће одбрамбене индустрије. У вези са условима из наведеног члана треба истаћи и чињеницу да, иако је Уредба усаглашена са Директивом Европске уније, у области одбране и безбедности предност имају привредна друштва од интереса за одбрану земље. Списак привредних друштава, поред произвођача наоружања и војне опреме, обухвата и велики број друштава која су процењена као ослонац Републике Србије у случају ванредних околности. Сваке године Влада Републике Србије врши ревизију списка привредних друштава и великих система. Следећи основ по коме се може спроводити преговарачки поступак без објављивања позива за подношење понуда је под условима који, такође, морају бити кумулативно испуњени:

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

План набавки

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

У низу специфичности које одликују набавке из области одбране и безбедности потребно је осврнути се и на план јавних набавки у овој области. Министарство одбране план не објављује на Порталу јавних набавки, како је то прописано за план јавних набавки, већ га доставља Влади Републике Србије. Влада Републике Србије одобрава спровођење набавки по плану који предложи Министарство одбране. Такође, Влада Републике Србије план јавних набавки у области одбране и безбедности прослеђује одбору за одбрану и унутрашње послове Народне скупштине Републике Србије, што је велика позитивна промена у нашој пракси. Парламентарна контрола Министарства одбране је у потпуности заступљена у области јавних набавки у области одбране и безбедности где се примењује Закон о јавним набавкама (пре свега, мисли се на члан 127. Закона). Својеврсна контрола заступљена је и даље, у примени члана 128. ст. 1. тач. 5), када Министарство спроводи набавке у којима постоји могућност откривања информација које се сматрају кључним за безбедност, и када обавезно прибавља одлуку Владе онако како је то и прописано Законом.

Проблеми у пракси Управљање процесом набавки у великим системима као што је Министарство одбране и Војска Србије захтева један креативан, мисаони приступ у коме сви субјекти (почев од субјеката планирања, набавних служби, финансијских органа, крајњих корисника до понуђача) међусобно сарађују како би дошли до остварења постављених задатака. Да би само управљање тако сложеним процесом, као што је процес набавки, било ефикасно, неопходно је обезбедити системски и процесни

приступ решавању основног проблема који постоји у сваком систему набавки, а то је постизање циља са расположивим финансијским средствима која су често ограничена. Решење тог основног проблема лежи у квалитетном вођењу свих фаза у поступку набавке, од фазе благовременог и рационалног планирања, преко стручног и објективног спровођења самог поступка и на крају до потпуне реализације уговорних обавеза. Тиме се подстиче конкуренција и омогућава здрава тржишна утакмица, што резултира избором економски најповољније понуде или понуде са најнижом ценом, која ће у потпуности задовољити потребе наручиоца за економски и технички квалитетним предметом набавке. Проблеми у набавкама које се спроводе на нивоу Министарства одбране и Војске Србије у великој мери проистичу из уског и бирократског тумачења самих одредаба закона, који је основа и на чијим начелима је систем набавки и успостављен. Од 2002. године па до данас ЗЈН највећим својим делом дефинише сâм поступак јавне набавке до момента избора понуђача, односно доношења одлуке о додели уговора, при чему је у други план стављен економски и технички квалитет предмета набавке. Као последица тога, при доношењу одлука о избору понуђача и у току реализације набавки јавља се доминација цене у односу на квалитет. Понуђена цена је тада пресудна за избор понуђача без обзира на то што понуђачи не нуде добра истог квалитета. Следећи проблем представља својеврсно неразумевање институција надлежних за управљање и надзор над системом јавних набавки у Републици Србији за специфичности и осетљивост укупног тржишта (и домаћег и међународног) добара, радова и услуга за потребе сектора одбране и безбедности. Из тог неразумевања јавља се тежња да се набавке

Систем јавних набавки на начин какав постоји у Министарству одбране и Војсци Србије иде у корак са најновијим европским решењима из те области.

пословања Министарства одбране и Војске Србије. ЗЈН даје извесне могућности да Министарство одбране и Војска Србије примени квалитет у набавкама, али не даје конкретне одговоре како то треба учинити у различитим фазама набавке, што подразумева разраду читавог поступка набавке укључујући и све неопходне активности управљања квалитетом у набавци. Та разрада предмет је интерних прописа у Министарсву одбране и Војсци Србије.

Куда даље?

21 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Упркос широко заступљеном мишљењу да Министарство одбране и Војска Србије представља „крут”, затворен и неприступачан систем, систем који се тешко прилагођава новим решењима и променама, област јавних набавки у одбрани и безбедности нам даје и аргументе за супротан став. Наравно, уз обавезно поштовање свих вредности које је потребно заштитити приликом спровођења поступака, ово је област која се стално мења и допуњује, усавршава, област која дозвољава велики степен транспарентности (што раније није био случај) и обезбеђивања конкуренције. Систем јавних набавки на начин какав постоји у Министарству одбране и Војсци Србије иде у корак са најновијим европским решењима из те области, прихвата и себи прилагођава оно најбоље из тих решења. Томе у прилог иде и податак да је у систему одбране највећи број сертификованих службеника за јавне набавке у Републици Србији. Имајући у виду да је Стратегијом развоја јавних набавки предвиђено да се у 2017. години донесе нови Закон о јавним набавкама, а у контексту најављеног отварања Поглавља 5 – Јавне набавке, очекује се да се област набавки у одбрани и безбедности у потпуности усагласи са Директивом 2009/81/ЕЗ „Европског парламента и савета од 13. јула 2009. године”. Поред Министарства одбране, које свакако има интереса да активно учествује у процесу унапређења система јавних набавки, за очекивати је да и други органи јавне власти који спроводе набавке (са елементом уступања тајних података у поступку), буду активно укључени и да пруже свој допринос.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

из области одбране и безбедности сведу само на јавне набавке, занемарујући при том чињеницу да се један велики део набавки у овој области односи на набавке са тржишта наоружања и војне опреме, које се због своје саме природе сматра „осетљивим” и кога карактеришу високи захтеви у погледу квалитета, поверљивости и очувања тајности. Важно је истаћи и чињеницу да се значајан део јавних набавки у европским националним системима одбране одвија на основу члана 346. Уговора о функционисању Европске уније. Одредба овог члана управо се односи на изузетке у сфери безбедносних питања, односно према решењу из овог члана, свака држава чланица може предузети оне мере које сматра потребним за заштиту основних интереса своје безбедности које су повезане са производњом или трговином оружјем, муницијом и ратном опремом. Поред ових, постоји и читав низ других проблема у општем систему набавки који је успостављен у Министарству одбране и Војсци Србије, а који проузрокују оцену тог система као недовољно ефикасног и спорог. Ти проблеми су: 1) значајан број приспелих понуда у поступцима не задовољава услове квалитета, што непотребно изазива повећање напора на реализацији набавке и ангажовање великог броја запослених; 2) нелојална конкуренција понуђача, чије понуде не испуњавају обавезне услове квалитета, ствара знатне тешкоће приликом доношења одлука о избору понуђача; 3) захтеви за заштиту права понуђача одлажу или потпуно поништавају реализацију јавних набавки, што доводи до понављања поступака; 4) у неким случајевима добра која су била предмет набавке, због неодговарајућег квалитета или као резултат лоше комуникације са понуђачима, не могу бити у потпуности искоришћена у складу са потребама, него се држе у складиштима. Да би се бар делимично умањили ови проблеми неопходно је да се квалитет предмета набавке стави у први план, да се читав поступак набавке посматра и третира кроз призму економских и техничких показатеља и елемената чијим испуњавањем се обезбеђује успешност и ефикасност реализације набавки и укупног

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Правилна припрема понуда и упутство о поступку издавања уверења о домаћем пореклу добара у поступцима јавних набавки У поступку јавне набавке, понуђач посебну пажњу мора посветити припремању понуде. О томе говоримо у овом тексту, уз детаљан осврт на поступак издавања уверења о домаћем пореклу добара у поступцима јавних набавки Драгана Станковић-Николић сертификовани предавач за обуку службеника за јавне набавке, запослена у Државној ревизорској институцији

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

budzeti@legeartis.rs

рипремање понудa представља сложен и одговоран посао за понуђаче који учествују у поступку јавне набавке. Понуда се припрема тако да буде усклађена са важећим Законом о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр.124/12, 14/15 и 68/15) и конкурсном документацијом наручиоца. Стога је основни предуслов за правилну припрему понуда конкурсна документација наручиоца, коју је наручилац сходно члану 61. Закона о јавним набавкама дужан да припреми тако да понуђачи на основу ње могу да припреме прихватљиву понуду. Сходно члану 3. ст. 1. тач. 33) овог закона, прихватљива понуда је она понуда која је благовремена, коју наручилац није одбио због битних недостатака, која је одговарајућа, која не ограничава, нити условљава права наручиоца или обавезе понуђача и која не прелази износ процењене вредности јавне набавке. Сходно члану 10. овог закона, наручилац је дужан да у поступку јавне набавке омогући што је могуће већу конкуренцију и не може да ограничи конкуренцију, а посебно не може онемогућавати било којег понуђача да учествује у

поступку јавне набавке неоправданом употребом преговарачког поступка, нити коришћењем дискриминаторских услова, техничких спецификација и критеријума. Имајући све наведено у виду, наручилац је дужан да обезбеди што је могуће више конкурентних понуда ради поштовања начела обезбеђења конкуренције и прибављања најповољније понуде. У том смислу, и за наручиоца и за понуђача једнако је важно да свака достављена понуда у поступку јавне набавке буде прихватљива. Стога је последњим изменама и допунама Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр. 68/15) наручиоцима омогућено да поступак припремања понуде поједноставе тако што у одређеним случајевима, сходно члану 77. ст. 4. овог закона, могу одредити у конкурсној документацији да се испуњеност свих или појединих услова, осим услова из члана 75. ст. 1. тач. 5) овог закона, доказује достављањем изјаве којом понуђач под пуном материјалном и кривичном одговорношћу потврђује да испуњава тражене услове.То значи да се у појединим ситуацијама сви услови могу доказати изјавом, осим посебне дозволе ако је она предвиђена посебним прописима који се односе на предмет јавне набавке и када се увек има доказати достављањем фотокопије дозволе. Међутим, у случају кад је наручилац дозволио да се доказивање врши достављањем изјаве из члана 77.

23 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

5) ако понуда садржи друге недостатке због којих није могуће утврдити стварну садржину понуде или је није могуће упоредити са другим понудама. Посебну пажњу понуђач мора посветити припремању понуде. У погледу обавезних и додатних услова понуђач ће се водити одредбама Закона о јавним набавкама и упутствима наручиоца из конкурсне документације. Понуђач који је регистрован у регистру понуђача у смислу члана 78. Закона о јавним набавкама, није дужан да приликом подношења понуде, односно пријаве доказује испуњеност обавезних услова. Организација надлежна за регистрацију привредних субјеката – Агенција за привредне регистре води јавни регистар понуђача – предузетника и правних лица. Регистар понуђача је доступан на интернет страници агенције http:// www.apr.gov.rs/Регистри/Понуђачи.aspx. Свако лице регистровано код организације надлежне за регистрацију може поднети захтев за упис у регистар понуђача, подношењем докумената којима доказује испуњеност обавезних услова. Регистрованом понуђачу је у том случају умногоме поједностављен поступак доказивања, јер је самом регистрацијом доказао обавезне услове, те му остаје да у конкретној јавној набавци докаже додатне услове и евентуално посебну дозволу, ако је она тражена, односно предвиђена посебним прописом. Уколико је неки од тражених доказа дискриминаторски или пак није јасно одређен, па понуђачу није јасно ко одређени доказ издаје или шта треба да буде његова тачна садржина, понуђач ће се одмах без одлагања обратити наручиоцу писаним путем у смислу члана 63. ст. 2. Закона о јавним набавкама, те ће у писаном облику затражити од наручиоца додатне информације или појашњења у вези са припремањем понуде, при чему може да укаже наручиоцу и на евентуално уочене недостатке и неправилности у конкурсној документацији, најкасније пет дана пре истека рока за подношење понуде. У случају да му је питање постављено, наручилац је дужан да у року од три дана од дана пријема захтева за појашњење, одговор објави на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници. Комуникација у вези са додатним информацијама, појашњењима и одговорима врши се

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

ст. 4. овог закона, наручилац је пре доношења одлуке о додели уговора дужан да од понуђача чија је понуда оцењена као најповољнија затражи да достави копију захтеваних доказа о испуњености услова, а може и да затражи на увид оригинал или оверену копију свих или појединих доказа. Овим је концепт достављања доказа пребачен са терена свих понуђача на терен оног понуђача који је према оцени комисије први на ранг листи, односно коме треба доделити уговор. Задржана је и могућност да наручилац доказе може да затражи и од осталих понуђача. Наручилац није дужан да од понуђача затражи достављање свих или појединих доказа уколико за истог понуђача поседује одговарајуће доказе из других поступака јавних набавки код тог наручиоца. Овим се постиже додатна уштеда средстава која би беспотребно оптерећивала понуђача уколико је наручилац у истом периоду спроводио више набавки, те већ поседује одговарајуће доказе за тог понуђача, чију је валидност у претходном поступку већ проверио. Наравно, у овом случају комисија наручиоца би о истом морала сачинити службену белешку која би се чувала у самом предмету конкретне набавке. Овоме иде у прилог и одредба члана 77. ст. 8. Закона која прописује дужност за наручиоца да приликом одређивања доказа којима се доказује испуњеност услова, води рачуна о трошковима прибављања тих доказа, односно да трошкови прибављања доказа не буду несразмерни процењеној вредности јавне набавке. С друге стране, за понуђача је битно да води рачуна о томе да понуда коју припрема нема битне недостатке у смислу Закона о јавним набавкама, јер ће у супротном бити неприхватљива и наручилац ће морати да је одбије. Сагласно члану 106. Закона о јавним набавкама, битни недостаци понуде због којих ће је наручилац одбити су следећи случајеви: 1) ако понуђач не докаже да испуњава обавезне услове за учешће; 2) ако понуђач не докаже да испуњава додатне услове; 3) ако понуђач није доставио тражено средство обезбеђења; 4) ако је понуђени рок важења понуде краћи од прописаног;

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

на начин одређен чланом 20. Закона о јавним набавкама. То заправо подразумева комуникацију искључиво писаним путем, односно путем поште, електронске поште или факсом, као и објављивањем од стране наручиоца на Порталу јавних набавки. Новину представља и то да је последњим законским решењем и објава аката на Порталу јавних набавки један од законом предвиђених облика комуникације. Наручиоци могу одабрати један од могућих видова комуникације (на пример, електронским путем или факсом или поштом у одређеним случајевима). Изабрано средство комуникације мора бити широко доступно, тако да не ограничава могућност учешћа заинтересованих лица у поступку јавне набавке. Комуникација треба да се одвија на такав начин да се поштују рокови предвиђени овим законом и да се у том циљу, кад год је то могуће, користе електронска средства, ради ефикасности спровођења поступка јавне набавке. Алати који се користе у комуникацији електронским средствима и њихове техничке карактеристике морају бити широко доступни, такви да користе производе информационих технологија у општој употреби. Према закону, за документ из поступка јавне набавке који је достављен од стране наручиоца или понуђача путем електронске поште или факсом, страна која је извршила достављање дужна је да од друге стране захтева да на исти начин потврди пријем тог документа, што је друга страна дужна и да учини кад је то неопходно као доказ да је достављање извршено. На тај начин понуђач или наручилац прибавља доказ о извршеном достављању. Надаље, поред обавезних и додатних доказа, понуђач мора водити рачуна и о захтеваним средствима финансијског обезбеђења који су тражени конкурсном документацијом. На валидност понуде утиче, пре свега, средство обезбеђења које је тражено за озбиљност понуде. У пракси се најчешће за озбиљност понуде захтева меница или банкарска гаранција. Уколико неко од достављених средстава финансијског обезбеђења има недостатак у смислу износа, рока важења и сл. или пак средство обезбеђења није достављено у понуди, наручилац ће понуду одбити због битног недостатка. Понуђач, такође, приликом припремања понуде мора водити рачуна и о року важења

понуде који ће уписати у обрасцу понуде. За време тог рока достављена понуда обавезује понуђача. Чланом 90. Закона о јавним набавкама предвиђено је да рок важења понуде одређује наручилац и тај рок се обавезно наводи у понуди, а он не може бити краћи од 30 дана од дана отварања понуда. Овај рок може бити и дужи уколико наручилац сматра да је то целисходније у конкретној јавној набавци. У том смислу, многи наручиоци се опредељују да код набавки прибављања радова минималан рок важења понуде обично буде 60 или пак 90 дана, што је више од законом прописаног минимума. У том случају понуђач мора понудити рок важења понуде онако како је он тражен конкурсном документацијом. Овде је битно истаћи и то да је рок важења понуда обично повезан са роком важења средства обезбеђења за озбиљност понуде, што понуђачи треба да имају у виду приликом подношења средстава финансијског обезбеђења. У случају истека рока важења понуде, наручилац је дужан да у писаном облику затражи од понуђача продужење рока важења понуде. Понуђач који прихвати захтев за продужење рока важења понуде не може мењати понуду, већ је потребно да се изјасни, писаним путем, да ли продужава рок важења понуде. Уколико понуђач, по захтеву наручиоца, не продужи рок важења понуде, његова понуда ће бити одбијена као неприхватљива. У случају да понуђач не упише рок важења понуде или он буде краћи од траженог, овај битан недостатак ће понуду учинити неприхватљивом, због чега је наручилац мора одбити. Осим тога, понуда може садржати и друге недостатке због којих није могуће утврдити стварну садржину понуде или је није могуће упоредити са другим понудама. Уколико понуђач пропусти да упише неки податак који је конкурсном документацијом тражен и од кога зависи стручна оцена и упоређивање понуда, наручилац ће одбити такву понуду као неприхватљиву. Међутим, ако податак који није уписан у обрасцу понуде буде уписан у неком другом делу понуде, на пример, у моделу уговора и сл., то се неће сматрати битним недостатком у понуди, имајући у виду да је могуће утврдити стварну садржину понуде и упоредити је са другим понудама, те ће се она оценити и рангирати на начин предвиђен

Кад је понуда припремљена за понуђача, битно је још и да је заведена код наручиоца пре истека рока за подношење понуда који је одређен у позиву и конкурсној документацији.

25 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

поступак јавне набавке из разлога који су на страни наручиоца, понуђач може затражити да му наручилац надокнади трошкове израде узорка или модела, ако су израђени у складу са техничким спецификацијама наручиоца и трошкове прибављања средства обезбеђења. Услов за ово је да је понуђач у својој понуди попунио и доставио обаразац трошкова припреме понуде. Остали трошкови, као што су ангажовање адвоката, поштанске услуге, прибављања обавезних и додатних доказа, не подлежу надонакади од стране наручиоца, па их наручилац неће узети у обзир уколико их понуђач искаже у свом трошковнику. Кад је понуда припремљена за понуђача, битно је још и да је заведена код наручиоца пре истека рока за подношење понуда који је одређен у позиву и конкурсној документацији. У том случају врло је важно проучити део конкурсне документације који пружа податке о месту где се понуда подноси, тачној локацији, спрату, канцеларији и сл. У случају подношења понуда искључиво се примењује „теорија пријема”, те није битно кад је понуда предата пошти, већ је од важности кад је она заведена код наручиоца. Да би се избегло евентуално кашњење у поступку подношења понуда, препорука је да се оне лично предају наручиоцу. У склопу свега изнетог, значајно је поменути и то да, сагласно члану 86. Закона о јавним набавкама, понуђачи у појединим случајевима могу остварити право на преференцијални третман у односу на неку другу понуду. У том смислу донето је и ново Упутство о поступку издавања уверења о домаћем пореклу добара у поступцима јавних набавки (у даљем тексту: Упутство) од стране Управног одбора Привредне коморе Србије, на седници одржаној 25. августа 2016. године. Упутство је објављено

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

конкурсном документацијом. Такође, у пракси се јавило и питање грешке у понуди, односно да ли понуђач може исправити податак који је грешком навео у понуди. На пример, понуђач је у случају набавке ПВЦ кеса у делу обрасца понуде где је требало уписати цену за паковање које у себи садржи 10 кеса, омашком уписао цену за једну кесу. У том случају већ је на отварању понуда увидео да је његова понуда далеко нижа по укупној цени у односу на конкурентне понуде, баш због цене коју је грешком уписао. Истог дана се обратио наручиоцу писаним путем, наглашавајући да се очигледно ради о цени која је 10 пута нижа него што би требало да буде и захтевао исправку техничке грешке. Поставља се питање да ли је то дозвољено? Сагласно члану 93. Закона о јавним набавкама, наручилац може, уз сагласност понуђача, да изврши исправке рачунских грешака уочених приликом разматрања понуде по окончаном поступку отварања понуда. Остале грешке у понуди не могу се исправљати јер би се тиме мењала стварна садржина понуде након истека рока за подношење понуде, што законом није дозвољено. Уколико би у описаном примеру понуђач због ове грешке одустао од уговора у овој јавној набавци, наручилац би имао могућност да наплати средство обезбеђења за озбиљност понуде уколико га је конкурсном документацијом тражио. Законом је још предвиђено да у случају разлике између јединичне и укупне цене, као меродавна се има користити јединична цена. У оквиру понуде понуђач може да достави укупан износ и структуру трошкова припремања понуде. Трошкове припреме и подношења понуде сноси искључиво понуђач и не може тражити од наручиоца накнаду трошкова. Међутим, уколико наручилац обустави

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

у „Сл. гласнику РС”, бр. 73 од 31. августа 2016. године, а ступило је на снагу 8. септембра 2016. године. Доношењем овог Упутства престало је да важи Упутство о условима, начину и поступку издавања Уверења о домаћем пореклу робе у поступцима јавних набавки („Сл. гласник РС”, бр. 48/13). Правни основ за доношење овог Упутства проналазимо у члану 2. ст. 2. Правилника о начину доказивања испуњености услова да су понуђена добра домаћег порекла („Сл. гласник РС”, бр. 33/13). Поставља се питање које нам новине доноси ново Упутство? Новим упутством јасно је дефинисано коме се издаје уверење, те да подносилац захтева за издавање уверења може бити понуђач, односно привредно друштво, предузетник или друго правно лице које обавља регистровану делатност на територији Републике Србије. Привредна комора Србије (у даљем тексту: Комора) издаје уверење на основу захтева понуђача, односно подносиоца захтева. Имајућу у виду да се ради о императивним нормама члана 86. Закона о јавним набавкама, наручилац мора на посебан начин одлучити у овим случајевима када има понуду понуђача који нуди добро домаћег порекла и понуду понуђача који нуди добро страног порекла. Да би остварили право на преференцијални третман који обезбеђује Закон о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр.124/12, 14/15 и 68/15), понуђачи морају прибавити Уверење Привредне коморе Србије. Захтев Комори се може поднети на један од два могућа начина и то: 1) писаним путем у папирном облику, својеручно потписан од стране овлашћеног лица подносиоца захтева, уз прописану оригиналну документацију; 2) електронским путем у облику дигитално потписаног документа, у складу са законом којим се уређују услови и начин поступања са електронским документом. Подносилац уноси податке у прописане обрасце које потписује квалификованим електронском потписом на интернет порталу Коморе www.pks.rs, односно доставља обавезну документацију у облику електронских докумената,

који морају бити потписани квалификованим електронским потписом овлашћеног лица подносиоца захтева. Проспектни и други материјал се не потписује квалификованим електронским потписом. Понуђач који подноси захтев дужан је да у захтеву наведе следеће податке: – назив, седиште и матични број подносиоца захтева; – шифру претежне делатности и порески идентификациони број (ПИБ) подносиоца захтева; – изјаву да се Уверење тражи ради остваривања права из члана 86. ст. 2. или ст. 4. Закона о јавним набавкама, којим одредбама закона је прописано да у случају када постоји понуда понуђача који нуди добро домаћег порекла и понуда понуђача који нуди добро страног порекла, наручилац мора изабрати понуду која нуди добро домаћег порекла која може имати до 5 пондера мање у односу на понуђача који нуди добро страног порекла када је критеријум економски најповољнија понуда, односно у ситуацији кад је критеријум најнижа понуђена цена, он може имати цену до 5% већу у односу на понуђача који нуди добро страног порекла; – број или шифру, врсту, опис предмета јавне набавке, податак када и где је објављена јавна набавка; – назив и седиште наручиоца; – образложење да је предмет јавне набавке домаћег порекла по основу прописа којима се уређује царински систем. Поред основног захтева за издавање Уверења, понуђач је дужан да уз захтев поднесе и следећу документацију: – изјаву произвођача да је роба која је предмет јавне набавке домаћег порекла, дату под пуном материјалном и кривичном одговорношћу, својеручно потписану од стране овлашћеног лица подносиоца захтева, односно потписану квалификованим електронским потписом овлашћеног лица; – када захтев не подноси произвођач, већ друго правно лице (понуђач), подносилац захтева дужан је да приложи изјаву произвођача да је роба домаћег порекла; – када захтев садржи више различитих врста производа који су предмет јавне набавке, подносилац захтева је дужан да достави оверену

– основ за издавање уверења, као и број и датум издавања уверења; – назив, седиште, матични број, шифру делатности и порески идентификациони број (ПИБ) подносиоца захтева; – исказ о налазу да је подносилац захтева произвођач или понуђач производа домаћег порекла; – предмет јавне набавке или спецификацију производа који су предмет јавне набавке; – број или шифру, врсту и опис јавне набавке; – назив и седиште наручиоца, као и податак када и где је објављена јавна набавка. Рок за издавање уверења, односно обавештења је до седам дана од дана пријема захтева. Примећујемо да се сада уверење издаје брже него што је то било прописано старим Упутством кад је рок за издавање уверења износио до 15 радних дана од дана пријема захтева.

27 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Уверење, односно обавештење издаје се на основу података и образложења које је поднео подносилац захтева, који сноси потпуну материјалну и кривичну одговорност за дате податке. Накнада за издавање уверења, односно обавештења, наплаћује се према ценовнику који утврђује надлежни орган Коморе. Издато уверење се може користити само за потребе јавне набавке која је наведена у захтеву за издавање уверења и у друге сврхе се не може користити. Уколико понуђач добије обавештење о разлозима зашто уверење није издато, он има могућност подношења приговора Комисији за решавање приговора у року од 15 дана од дана пријема обавештења, а не 15 радних дана као што је то било по старом упутству. Предност за домаће понуђаче, односно за добра домаћег порекла ће се према потписаном Споразуму о стабилизацији и придруживању између Европске заједнице и њихових држава чланица, с једне стране, и Републике Србије, с друге стране, постепено смањивати и на крају потпуно укинути по истеку пете године од дана ступања на снагу овог споразума. Имајући у виду да је споразум ступио на снагу 1. септембра 2013. године, то значи да се преференцијални третман може остваривати у складу са националним прописима до 1. септембра 2018. године.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

и потписану Спецификацију производа у два примерка, коју Комора оверава и која постаје саставни део уверења. – у случају да се захтев подноси електронским путем, Спецификација се потписује квалификованим електронским потписом овлашћеног лица; – спецификацију утрошка материјала у процесу производње добара домаћег порекла; – одговарајући проспектни материјал; – доказ о уплати накнаде за издавање уверења. Приликом подношења захтева, понуђач бира један од два начина преузимања уверења, у папирном облику или у облику електронског документа. Уколико захтев није комплетан или се на основу приложене документације не може утврдити тачност датих података, подносилац захтева ће бити позван да захтев допуни у примереном року, који не може бити дужи од седам дана. У том случају се рокови рачунају од дана пријема комплетног захтева. Захтев који понуђач не буде допунио у року биће одбачен од стране Коморе. Лице које обрађује захтев, по потреби ће извршити и проверу навода подносиоца захтева обиласком локација које су наведене у захтеву. Лице које обрађује захтев има обавезу чувања тајности података из достављене документације који се сматрају пословном тајном. На основу приложене документације и утврђеног чињеничног стања, Комора издаје уверење да је привредно друштво, предузетник или друго правно лице које обавља регистровану делатност, произвођач или понуђач добара домаћег порекла. Комора задржава право провере тачности података у приложеним документима. Уколико Комора утврди да одређени подаци у приложеним документима нису у складу са неким одредбама прописа којима се уређује царински систем, тражено уверење неће бити издато, о чему ће подносилац захтева бити обавештен писаним путем, односно на делу интернет портала Коморе доступном само подносиоцу захтева уз образложење које садржи разлоге зашто уверење није издато. Уверење се издаје на меморандуму Коморе и оно према упутству садржи:

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Које су најчешће дилеме које имају наручиоци и понуђачи у области јавних набавки?

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Који додатни услови за учешће у поступку јавне набавке су оправдани, а који нису, на који начин и у којој мери их је потребно одредити, питања су која су у фокусу текста који следи, премда ћете у њему пронаћи и одговоре на многа друга актуелна питања у вези са јавним набавкама

Милош Јовић саветник у Управи за јавне набавке budzeti@legeartis.rs

#1 Да ли је као додатни услов дозвољено одредити да је понуђач регистрован за обављање делатности која је предмет јавне набавке? Чланом 75. ст. 1. тач. 1) Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр. 124/12, 14/15 и 68/15, у даљем тексту: ЗЈН), као обавезан услов за учешће у поступку јавне набавке дефинисан је услов да је понуђач регистрован код надлежног органа, односно уписан у одговарајући регистар. Из цитиране одредбе произилази да је за учешће у поступку јавне набавке довољно да понуђач буде регистрован код надлежног органа, док је потпуно неважно која је делатност уписана као претежна у регистар привредног субјекта. Пооштравање наведеног захтева које подразумева да само понуђачи који су регистровани за обављање делатности која је предмет одређене јавне набавке могу учествовати у њој било би супротно одредбама ЗЈН-а. Околност да је потенцијални понуђач регистрован за обављање делатности која је предмет јавне набавке је ирелевантна, јер се процена понуђачеве способности за реализацију предметне набавке не врши одређивањем оваквог

услова, већ на основу пословног, техничког или кадровског капацитета. Осим тога, чланом 4. ст. 1. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/11, 99/11, 83/14 – др. закон, 5/15) прописано је да друштво има претежну делатност која се региструје у складу са законом о регистрацији, а може обављати и све друге активности које нису законом забрањене, независно од тога да ли су одређене оснивачким актом, односно статутом.

#2 Да ли се као додатни услов може одредити максимална удаљеност одређеног објекта понуђача (складишта, базе, продајног објекта и сл.)? Оправданост одређивања оваквог услова мора се посматрати од случаја до случаја. Ипак, начелно се може направити разлика између случајева кад се објекат у односу на који се поставља захтев удаљености односи на обавезу понуђача, односно кад је исти у корелацији са обавезом наручиоца. У првом случају, захтев је начелно и непотребан, али и дискриминаторски. На пример, чињеница да се потенцијални понуђач канцеларијског материјала налази 15 km удаљен од седишта наручиоца, при чему је изабрани понуђач дужан да изврши испоруку достављањем, не сме да буде елиминациони фактор јер ни у каквој мери не одређује квалитет извршења уговора, нити је потребно било какву предност

#3 Да ли се као додатни услов може прописати да понуђач у претходном периоду није био неликвидан (у блокади)?

#4 Може ли понуђач да испуни додатне услове за учешће у одређеном поступку јавне набавке преко подизвођача? За разлику од обавезних услова, ЗЈН не наводи експлицитно да понуђач самостално мора испунити додатне услове, односно, осим тога што наводи да додатне услове група понуђача испуњава заједно, не наводи да понуђач део додатних услова не може испунити преко подизвођача. Како је на диспозицији наручиоца да уопште одреди додатне услове, односно дефинише их по врсти и захтеваном прагу, он може предвидети и то да додатне услове понуђач може да испуни заједно са подизвођачем. Ово због тога што је наручиоцу примарно важно да извршилац посла располаже одређеним капацитетима. У сфери у којој ЗЈН није експлицитно одређен, наручилац који конкурсном документацијом одреди да се додатни услови могу испуњавати и заједно са подизвођачем има могућност да то и одреди. Имајујући у виду наведено, а с обзиром на то да понуђач ангажује подизвођача ради поверавања дела посла (који може износити и до 50%), постоји ratio legis да онај који извршава посао мора располагати одређеним захтеваним капацитетима за извршење тог посла, те да би то могао бити и подизвођач, уколико понуђач њему поверава део посла за који се захтевају одређени капацитети (пре свега, кадровски и пословни). У том смислу, додатне услове понуђач би могао испуњавати преко подизвођача, али само под условом да се ти додатни услови односе на капацитете који су неопходни за део посла који ће понуђач поверити подизвођачу. Овакав закључак се, осим као логичан, може извести и по аналогији са одредбом члана 80. ст. 7. ЗЈН-а, којом је прописано да поред обавезних услова, наручилац конкурсном документацијом одређује које још услове подизвођач мора

29 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Предметни додатни услов наручилац може да одреди имајући на уму да на тај начин обезбеђује ликвидност, а самим тим у већој мери поузданост будућег пословног партнера. Међутим, важно је имати на уму да оваквим условом наручилац не сме без разлога да ограничи конкуренцију дефинисањем строгих услова за његово испуњење. У том слислу, ригорозан је, на пример, захтев да понуђач у последње три године ниједан дан није био у блокади. Овде је важно указати на то да ЗЈН већ познаје један обавезан услов за учешће у поступку, а који се односи на постојање пореско-финансијске дисциплине понуђача, односно да је исти измирио доспеле порезе, доприносе и друге јавне дажбине. Додатни услов финансијске дисциплине може бити нека врста подизања прага обавезних услова, чија је отежавајућа околност у односу на поменути обавезни услов та што постојање блокаде може бити и необјективан показатељ неликвидности, јер разлог исте може бити и неоправдан (на пример, пуштање менице на наплату без правног основа). У смислу наведеног, пожељно је да наручилац који има оправдану потребу за одређивањем поменутог додатног услова за учешће у поступку, исти дефинише на такав начин што ће, на пример, захтевати да понуђач у посматраном периоду није био у блокади одређени број дана или укупно (на пример, 30 дана у последњих

годину дана) или у непрекидном трајању (на пример, 15 дана непрекидно), односно и укупно и у минималном трајању (на пример, 60 дана у последње 3 године, од чега минимум 20 дана непрекидно). www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

дати потенцијалном понуђачу који се налази, на пример, 4 km удаљен од седишта наручиоца. С друге стране, уколико се објекат у односу на који се поставља захтев удаљености односи на обавезу наручиоца, захтев је начелно оправдан, при чему треба одредити праву меру. Рецимо, имало би смисла одредити максималну удаљеност бензинске станице кад се наручилац снабдева горивом на њој, при чему је приликом одређивања максималне удаљености станице/а неопходно имати у виду како примену начела економичности и ефикасности, тако и начела обезбеђења конкуренције.

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

да испуни и на који начин то доказује, при чему ти услови не могу бити такви да ограниче подношење понуде са подизвођачем. Горе поменуто навођење управо би било прецизирање на који начин подизвођач мора испуњавати додатне услове, не везујући се за услов у питању, него на његову директну повезаност са извршењем посла који му је поверен.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

#5 У чему је разлика између набавки које се спроводе по основу члана 39. ст. 2. и набавки које се спроводе у складу са чланом 39. ст. 6. ЗЈН-а? Сходно члану 39. ст. 2. ЗЈН-а наручилац нема обавезу спровођења поступка јавне набавке приликом нaбaвки чијa процењенa вредност није већa од 500.000 динaрa, a уколико ни укупнa процењенa вредност истоврсних нaбaвки нa годишњем нивоу није већa од 500.000 динaрa. Дакле, набавке сагласно члану 39. ст. 2. ЗЈН-а нису јавне набавке и њих наручилац спроводи по сопственим процедурама, уз обавезу да спречи постојање сукоба интереса, обезбеди конкуренцију и несумњиво утврди да понуђена (и уговорена) цена добара/услуга/радова не одступа од тржишне цене. С друге стране, чланом 39. ст. 6. ЗЈН-а предвиђено је да у појединачном поступку јавне набавке мале вредности чија вредност није већа од 500.000 динара, наручилац може уместо закључења уговора о јавној набавци, најповољнијем понуђачу издати наруџбеницу ако садржи битне елементе уговора. У овом случају ЗЈН, препознајући мањи значај појединачне јавне набавке, пружа могућност наручиоцу да флексибилније оконча поступак јавне набавке тако што нема обавезу закључења уговора. Флексибилност и поједностављеност је обезбеђена и у самом спровођењу поступка, односно током припреме релевантне документације. Чланом 6. ст. 2. Правилника о обавезним елементима конкурсне документације у поступцима јавних набавки и начину доказивања испуњености услова („Сл. гласник РС”, бр. 86/15) дефинисано је да наручилац није у обавези да припреми конкурсну документацију у складу са обавезним елементима утврђеним предметним подзаконским

актом, већ може уместо конкурсне документације припремити позив за подношење понуда који садржи податке о предмету набавке, услове за учешће, критеријум за доделу уговора, као и друге елементе који су неопходни за подношење прихватљиве понуде. Дакле, док у случају из члана 39. ст. 2. ЗЈН-а нема поступка јавне набавке, ст. 6. истог члана предвиђа могућност спровођења поједностављеног поступка јавне набавке мале вредности приликом појединачних јавних набавки процењене вредности до 500.000 динара.

#6 Да ли се набавка из средстава донација може вршити без примене одредаба ЗЈН-а? Чланом 7. ст. 1. тач. 2) подтач. (2) ЗЈН-а прописано је да одредбе овог закона наручиоци не примењују на набавке које су наручиоци обавезни да спроведу у складу са поступцима набавки установљеним актом о донацији, ако се та набавка финансира из средстава донације. По правилу, наручилац спроводи поступак јавне набавке и уколико се набавка (добара, услуга или радова) финансира из средстава донације, с обзиром на то да финансирање из буџета не представља једини извор финансирања у области јавних набавки. Изузетак од примене ЗЈН-а, који је предвиђен горе цитираном одредбом овог закона, наручилац може да примени само ако су кумулативно испуњена два услова, односно да се набавка финансира из средстава донације и да је актом о донацији предвиђено која ће се правила набавки применити у конкретном случају, а да то нису одредбе ЗЈН-а. Дакле, неопходно је да из акта о донацији јасно произилази да се не примењују правила ЗЈН-а, већ друга предвиђена правила (поступак) набавке. Уколико донатор, односно акт о донацији није искључио примену одредаба ЗЈН-а, нема основа за примену наведеног изузетка из члана 7. ЗЈН-а, односно у том случају наручилац ће приликом набавки добара, услуга или радова финансираних из средстава донације, такође, примењивати одредбе ЗЈН-а, односно спроводити поступак јавне набавке.

#7 Да ли је као додатни услов дозвољено одредити обавезан обилазак локације са којом је у вези извршење уговора о предметној јавној набавци?

#8 Да ли је дозвољено тражити ауторизацију произвођача за набавку одређене опреме?

31 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Чланом 3. ст. 1. тач. 32) ЗЈН-а одговарајућа понуда дефинисана је као понуда која је благовремена и за коју је утврђено да потпуно испуњава све техничке спецификације. Дакле, понуђач је дужан понудити оно што је наручилац у својим техничким спецификацијама захтевао. У зависности од предмета набавке, понуђач некада мора располагати и посебним одобрењима регулаторних тела (дозвола надлежног органа – обавезан услов из члана 75. ст. 1. тач. 5) ЗЈН-а), без којих не може прометовати одређени предмет набавке, а самим тим ни понудити то добро у поступку јавне набавке. Такође, одређене предмете набавке могу понудити само носиоци (пре свега, интелектуалних) права над њима, те је у тим случајевима конкуренција ограничена на она лица која располажу тим правима (изворно или изведено кроз права делегирана од стране носиоца). Имајући у виду примере који се могу наћи у пракси јавних набавки у Републици Србији, наручилац одређивањем услова ауторизације жели обезбеђење да ће изабрани понуђач доставити оригинални производ и у том смислу ауторизација (потврда) произвођача представља доказ да понуђач има овлашћење за продају конкретног производа одређеног произвођача. Ауторизација произвођача може бити оправдана само у изузетним случајевима, кад је то условљено позитивним прописима или специфичним предметом набавке (добра под посебним режимом). Кад је реч о добрима у општој употреби, односно добрима широке потрошње, ауторизација је не само непотребна, већ може значајно да угрози начела обезбеђивања конкуренције и једнакости понуђача, а с тим у вези и начело економичности јавних набавки.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

ЗЈН у члану 106. таксативно набраја недостатке понуде који се сматрају битним и као такви представљају основ одбијања понуда. Осим што се не може сматрати саставним делом понуде, сходно одредбама члана 76. ЗЈН-а, обилазак локације се не може сматрати ни додатним условом за учешће, а не може се подвести ни под било који други недостатак који је препознат у члану 106. ЗЈН-а. Сем тога, имајући у виду дефиниције из члана 3. ст. 1. тач. 32–33) ЗЈН-а, необилазак локације понуду понуђача свакако не чини неодговарајућом и неприхватљивом. У пракси, наручилац позива сва заинтересована лица да обиђу локацију која је везана за предмет набавке (на пример, објекат који се има адаптирати, реконструисати...), у ситуацији кад сматра да делови конкурсне документације (планови, предмер, спецификација...) нису довољни да понуђач сагледа све аспекте предметне набавке, односно како би понуђачи састављајући понуду имали јасну представу шта је (све) предмет будућег уговора, а што и наручиоцу пружа додатну сигурност да ће изабрани понуђач моћи да реализује ту набавку. Међутим, уколико је понуђач доставио понуду која је одговарајућа (нуди оно што је предмет јавне набавке), прихватљива и нема битне недостатке, чињеница да није обишао локацију која је везана за предмет јавне набавке не би требало да буде услов елиминације. Сем тога, заинтересовано лице је исту локацију можда већ обишло или на други начин има прецизне податке о њој (катастарске подлоге, планови, видео снимци...) који му омогућују да сачини прихватљиву понуду. Коначно, у време кад је скоро сваки део планете доступан у практично неколико секунди (Google Street View, Google Earth и сл.) заинтересована лица веома лако могу доћи до свих информација о одређеној локацији. Дакле, осим уколико конкретан случај не би упућивао на супротно, уз убедљиву и јасну аргументацију наручиоца која би се сводила на то да је искључиво обиласком локације

уз присуство представника наручиоца или других (стручних) лица могуће стећи увид и добити информације без којих није могуће разумети захтеве набавке, захтев за обиласком локације у фази рока за подношење понуда, као (елиминациони) услов за учешће у поступку, не би био оправдан.

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Притом, ни сама ауторизација (било да је издаје произвођач, било неко друго лице на основу изведеног права) не представља гаранцију да ће изабрани понуђач достављати опрему која је предмет ауторизације. У том смислу, изабрани понуђач закључењем уговора преузима ту обавезу, а самим тим и одговорност за испоруку опреме која не одговара захтеваној (и понуђеној), како према наручиоцу (средства обезбеђења за добро извршење посла, механизми уговорне заштите наручиоца, негативна референца...), тако и шире (евентуалне казнене одредбе због кршења позитивних прописа). Даље, поставља се питање због чега би ауторизација била ограничена на произвођача опреме, ако се опрема може набавити и од дистрибутера, односно и на други начин на отвореном тржишту. Ако захтевану (оригиналну) опрему у поступку јавне набавке може понудити свако лице које се налази у дистрибутивном ланцу (увозник, дистрибутер, званични партнер, продавац на велико и мало и сл.), због чега би постојао институт специјалног одобрења од једног лица (произвођача, односно његовог овлашћеног представника). На тај начин би се таквом лицу доделила могућност арбитрирања у поступку, јер би од његове воље да неком лицу изда ауторизацију зависила и могућност учешћа у поступку, односно добијања конкретног уговора. Осим тога, сагласно одредбама ЗЈН-а наручилац користи механизме за осигурање поузданог пословног партнера (додатни услови) и поузданог предмета набавке (техничке спецификације). Додатним условима се доказује одређени капацитет понуђача, између осталог и пословни капацитет, по основу којег наручилац може поставити захтев да је понуђач у претходном периоду извршавао уговоре који су за предмет имали опрему која је предмет и његовог будућег уговора, чиме повећава извесност реализације потенцијалног будућег посла са тим лицем. Техничке спецификације се не односе на понуђаче, већ (у конкретном случају) на добро (опрему) која се има испоручити приликом реализације будућег уговора, те с тим у вези, наручилац (кад

је то оправдано) може од понуђача захтевати да уз понуду достави одређене атесте, декларације, извештаје о испитивању, каталоге, описе, фотографије, па чак и узорке добара који су предмет набавке, а пуну усаглашеност захтеваног – понуђеног и испорученог установљава кроз контролу извршења уговора. У смислу изнетог, ауторизација не може представљати додатни услов за учешће у поступку, јер се директно не односи на финансијски, пословни, технички и кадровски капацитет понуђача, већ на његову „везу” са произвођачем добра, док се с друге стране не односи ни на доказ о сагласности понуђеног добра са захтеваним техничким спецификацијама. Дакле, као што је већ речено, ауторизација може имати своје оправдање једино у случају да постоји ограничен број лица која могу да прометују одређену опрему (производ), али је онда та ауторизација у корелацији са специфичним режимом опреме која је у питању, због опреме као такве, односно услед сложених операција њене употребе (руковања истом), где би ауторизацијом произвођач (или друго правно лице по овлашћењу произвођача) у ствари гарантовао да је понуђач оспособљен за употребу (руковање) одређеном опремом, било у фази пре испоруке наручиоцу као купцу исте (на пример, од преузимања, преко складиштења до испоруке), било у фази након испоруке (на пример, одржавање и руковање код наручиоца), било у обе фазе. У супротном, ауторизацију понуђача од стране произвођача наручиоци не би требало да постављају као услов за учешће у поступку јавне набавке, нарочито у ситуацијама ако би на тај начин значајно ограничили конкуренцију.

#9 Да ли је у складу са одредбама ЗЈН-а рангирати понуде на основу збира понуђених јединичних цена? У складу са чланом 64. ст. 2. ЗЈН-а, процењена вредност јавне набавке обухвата укупни плативи износ понуђачу, односно износ средстава коју наручилац очекује да ће утрошити ради

Који додатни услови за учешће у поступку јавне набавке су оправдани, а који нису?

понуде, те је неопходно и исправно да наручилац на основу детаљне анализе и искустава из праксе одреди макар оквирне количине и одговарајући критеријум за оцену понуда.

#10 Да ли се, након објављивања одлуке о додели уговора, уколико буде поднет захтев за заштиту права који се односи само на једну партију, за остале партије поступак наставља, односно да ли се могу закључити уговори о јавној набавци?

#11 Да ли се набавка услуге издавања банкарске гаранције може изузети од примене ЗЈН-а, сходно одредби члана 7. ст. 1. тач. 9) овог закона? Чланом 7. ст. 1. тач. 9) ЗЈН-а прописано је да одредбе овог закона наручиоци не примењују на набавке услуга централне банке и набавке финансијских услуга у вези са продајом, куповином или преносом хартија од вредности или других финансијских инструмената, у појединачним трансакцијама наручиоца у циљу прикупљања новца или капитала. Дакле, циљ прибављања финансијске услуге у смислу постојања предметног основа изузећа јесте прикупљање новца или капитала. Предметно законско изузеће односи се на трговину хартија од вредности и финансијских инструмената на регулисаном тржишту капитала, које је нормирано Законом о тржишту капитала („Сл. гласник РС”, бр. 31/11, 112/15), који дефинише финансијске инструменте, између осталог, као преносиве хартије од вредности;

33 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Имајући у виду да је за сваку од партија, као посебне целине, могуће закључити посебан уговор о јавној набавци, чињеница да је поднет захтев за заштиту права само за једну партију, не задржава даље активности наручиоца у осталим партијама. У ситуацији кад је поднет захтев за заштиту права, након одлуке о додели уговора и то само за једну партију, то нема утицаја на закључење уговора о јавној набавци у осталим партијама.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

предметне набавке у односу на коју се поред осталог утврђује и прихватљивост понуде. Дакле, наручилац је дужан да припреми конкурсну документацију на основу које ће заинтересована лица састављати понуде, и од које зависи и успешност поступка. У том циљу, неопходно је да наручилац припреми јасну конкурсну документацију са што детаљнијим описом предмета јавне набавке и очекиваним обимом реализације уговора. ЗЈН експлицитно не искључује могућност да се у појединим јавним набавкама у којима се не могу унапред одредити прецизне количине предмета набавке, дефинише јединична цена сваког производа, односно услуге/радова који чине предмет набавке (а да се уговор закључи на износ процењене вредности јавне набавке, која представља максималну финансијску обавезу коју наручилац може да преузме према понуђачу). Међутим, овакво поступање може значајно да угрози темељна начела јавних набавки. С тим у вези, уколико би се рангирале само понуђене јединичне цене њиховим простим збиром, практично би изгубила значај процењена вредност као један од критеријума за одбијање неприхватљиве понуде. Наиме, у таквој ситуацији по правилу је збир јединичних цена знатно нижи од процењене вредности јавне набавке, услед чега се понуда не може одбити као неприхватљива иако постоји могућност да су понуђене јединичне цене значајно, па и вишеструко веће од оних које се крећу на тржишту. Како процењена вредност у том случају није у правом смислу речи критеријум за оцену прихватљивости понуда, наручилац може доћи у ситуацију да такву понуду прихвати и закључи неповољан уговор. С тим у вези је и чињеница да, уколико потенцијални понуђачи немају оквирне количине предмета набавке, постоји могућност да се понуди најнижа цена за одређени предмет који се ретко захтева при извршењу уговора, а да се, с друге стране, са нереалном високом јединичном ценом за предмете који се највише користе изабере понуда која би у извршењу уговора била неповољнија. Дакле, збир јединичних цена, као критеријум за избор најповољније понуде, у ситуацији где нису одређене количине, макар оквирне, није адекватно мерило за избор најповољније

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

инструменте тржишта новца; јединице институција колективног инвестирања; опције, фјучерсе, свопове, каматне форварде и остале изведене финансијске инструменте. Такође, предметни закон даје и дефиницију преносивих хартија од вредности у које не спада банкарска гаранција. Дакле, како се банкарском гаранцијом не тргује на регулисаном тржишту капитала, набавка услуге издавања банкарске гаранције не може бити основ изузећа који се односи на финансијске активности на регулисаном тржишту капитала. С друге стране, чланом 6. ст. 1. ЗЈН-а предвиђено је да предмет уговора о јавној набавци услуга јесу услуге наведене у Прилогу 1, док су као предмет јавне набавке услуга у оквиру наведеног Прилога, под бројем категорије 6. наведене финансијске услуге у које, између осталог, спадају и банкарске услуге. Имајући у виду да издавање банкарске гаранције представља банкарску услугу, произилази да је наручилац обавезан да спроведе поступак јавне набавке у случају њеног прибављања.

#12 Да ли вршилац техничке контроле главног пројекта може бити понуђач у поступку јавне набавке услуге измене и допуне главног пројекта за који је извршио техничку контролу? Члан 23. ст. 1. ЗЈН-а предвиђа да лице које је учествовало у припреми конкурсне документације или појединих њених делова, и са њим повезано лице не може наступати као понуђач, нити може сарађивати са понуђачима приликом припремања понуде. Циљ ове одредбе јесте спречавање појединих понуђача да остваре предност приликом припремања и подношења понуде у односу на остала заинтересована лица. Путем конкурсне документације, предметна техничка документација била би доступна сваком заинтересованом лицу. Познавање пројекта од стране лица које је извршило техничку контролу, пре него што буде доступан свим заинтересованим лицима, не може ово лице ставити у повољнији положај у односу на остала заинтересована правна лица. Такође, техничка контрола главног пројекта представља део утврђене законске процедуре предвиђене одредбама Закона о планирању и

изградњи („Сл. гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13 – УС, 50/13 – УС, 98/13 – УС, 132/14, 145/14) и подзаконских аката донетих по основу овлашћења из овог закона, због чега не би требало да се сматра делом конкурсне документације сачињене за поступак јавне набавке услуге измене главног пројекта, нарочито имајући у виду да лице које је вршило техничку контролу није израђивало главни пројекат, већ је само потврђивалу његову усклађеност са позитивним прописима, те стандардима и нормативима струке. У том смислу, не може се сматрати да је лице које је вршило послове техничке контроле главног пројекта учествовало у припреми конкурсне документације, односно дела конкурсне документације, већ је учествовало у извршењу обавеза по уговору о вршењу услуге техничке контроле. С друге стране, комисија за јавну набавку је та која, сходно члану 54. ст. 12. тач. 1) ЗЈН-а припрема конкурсну документацију и одлучује шта ће бити саставни део исте, а неспорно је да део конкурсне документације буду постојећи (у складу са различитим законским процедурама, стандардима и правилима струке израђени) пројекти, планови, цртежи, нацрти, идејна решења, спецификације и сл., а чију је техничку контролу вршило лице, односно лица која нису чланови комисије за јавну набавку.

#13 Да ли поступак јавне набавке може бити покренут пре него што се створи правни основ за релизацију тог уговора? Време реализације уговорних обавеза утврђује се у самом уговору о јавној набавци. Наручилац је дужан да сагледа објективну потребу за предметом набавке, као и да благовремено спроведе поступак, што ће допринети успешнијој реализацији самог уговора о јавној набавци. Уколико постоји извесност настанка правног основа за реализацију обавезе која је предмет будућег уговора и познато је оквирно време у којем ће се уговор реализовати, са аспекта ЗЈН-а нема законских препрека да се благовремено спроведе предметни поступак, уколико то није супротно начелима јавних набавки, а нарочито начелу економичности и ефикасности.

#15 Да ли наручиоци за чије потребе поступке јавних набавки спроводи Управа за заједничке послове републичких органа имају обавезу да преко овог тела за централизоване јавне набавке набављају добра и услуге чија је процењена вредност истоврсних набавки добара или услуга на годишњем нивоу 500.000 динара или мања?

35 Чланом 39. ст. 2. ЗЈН-а прописано је да за набавке чија процењена вредност није већа од 500.000 динара, а уколико ни укупна процењена вредност истоврсних набавки на годишњем нивоу није већа од 500.000 динара, наручиоци нису обавезни да примењују одредбе овог закона. Чланом 49. ст. 1. ЗЈН-а прописано је да је Управа за заједничке послове републичких органа тело за централизоване јавне набавке за потребе државних органа и организација. Подзаконским актима који су донети на основу овлашћења из ст. 2. и 6. овог члана, регулисан је предмет централизоване јавне набавке, услови, начин планирања централизованих јавних набавки и спровођење поступка јавне набавке од стране Управа за заједничке послове републичких органа. Како се овим подзаконским актима регулише питање централизованих јавних набавки, набавке које не прелазе прописани лимит из члана 39. ст. 2. ЗЈН-а, а које самим тим и не представљају јавне набавке, односно не подлежу примени овог закона, па тако ни одредбама о централизованим јавним набавкама, наручиоци нису у обавези да спроводе у оквиру централизоване јавне набавке.

LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Чланом 77. ст. 1. тач. 2) ЗЈН-а прописано је да испуњеност услова из члана 75. ст 1. овог закона понуђач доказује достављањем потврде надлежног суда, односно надлежне полицијске управе, док је чланом 17. ст. 1. тач. 2) Правилника као доказ испуњености услова неосуђиваности законског заступника понуђача (обавезан услов из члана 75. ст. 1. тач. 2) ЗЈН-а) предвиђено достављање извода (уверења) из казнене евиденције надлежне полицијске управе МУП-а. Чланом 2. ст. 1. Правилника о казненој евиденцији („Сл. лист СФРЈ”, бр. 5/79), дефинисано је вођење казнене евиденције за домаће држављане, стране држављане и лица без држављанства рођене на територији Републике Србије, односно за домаће држављане који су рођени у иностранству и за странце рођене у иностранству, са пребивалиштем у Републици Србији. Такође, чланом 3. ст. 3. овог Правилника предвиђено је да казнена евиденција садржи и расположиве податке о осудама које су изрекли страни судови домаћим држављанима и странцима стално настањеним у Републици Србији. Чланом 3. ст. 1. тач. 2) Закона о пребивалишту и боравишту грађана („Сл. гласник РС”, бр. 87/11) боравиште је дефинисано као место у коме грађанин привремено борави ван места свог пребивалишта дуже од 90 дана. С друге стране, тачком 2) дефинисано је и пребивалиште, као место у коме се грађанин настанио са намером да у њему стално живи, односно место у коме се налази центар његових животних активности, професионалних, економских, социјалних и других веза које доказују његову трајну повезаност с местом у коме се настанио. Из изложеног произлази да страни држављанин који нема боравиште у Републици Србији, тражени услов доказује достављањем акта о неосуђиваности који је издат од стране надлежног

органа државе чији је држављанин, а ако се у тој држави не издају предметни докази, понуђач за свог законског заступника може, аналогно одредби члана 79. ст. 9. ЗЈН-а, уместо траженог доказа, приложити писану изјаву тог лица, дату под кривичном и материјалном одговорношћу оверену пред судским или управним органом, јавним бележником или другим надлежним органом те државе.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

#14 Коме се обраћа физичко лице за уверење о томе да се не налази у казненој евиденцији, у случају да је законски заступник домаћег правног лица, а да је при том страни држављанин који нема пребивалиште (ни боравиште) у Србији и није рођен у Србији?

РАДНИ ОДНОСИ И СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ

Право на инвалидску пензију

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

За стицање права на инвалидску пензију потребно је утврдити испуњеност два услова: инвалидност и навршен потребан стаж осигурања. У тексту који следи видећемо да се у случају инвалидности која је последица повреде на раду и професионалне болести, остварују права у већем обиму и то независно од дужине стажа осигурања, док се стаж осигурања под повољнијим условима примењује у случају млађих осигураника Јелена Новаковић самостални саветник у Сектору за пензијско и инвалидско осигурање Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања radni.odnosi@legeartis.rs

раво на инвалидску пензију представља значајно основно право у систему пензијског и инвалидског осигурања. Као и друга права из пензијског и инвалидског осигурања, и ово право је уређено Законом о пензијском и инвалидском осигурању („Сл. гласник РС”, бр. 34/03, 64/04 – УС, 84/04 – др. закон, 85/05, 101/05 – др. закон, 63/06 – УС, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14 и 142/14, у даљем тексту: Закон), као и подзаконским актима. Овде ћемо се бавити условима за стицање права на инвалидску пензију. Са становишта услова за стицање права на инвалидску пензију, новине, које су утврђене Законом о изменама и допунама о пензијском и инвалидском осигурању из прошле године, који је објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 75/14 (у даљем тексту: Измене из 2014. године), који се примењује од 1. јануара 2015. године, нису утицале на услове за стицање права на инвалидску пензију.

Услови за инвалидску пензију У погледу услова за стицање права на инвалидску пензију, битно је истаћи да је неопходно да на страни осигураника буду испуњена два услова. Први услов се односи на постојање инвалидности, а други услов је потребна дужина стажа,

с тим што за остваривање права на инвалидску пензију, морају бити испуњена оба услова, а посебно ћемо анализирати сваки од њих.

Први услов – утврђена инвалидност код осигураника Појам инвалидности дефинисан је чланом 21. Закона, којим је утврђено да инвалидност постоји кад код осигураника настане потпуни губитак радне способности, односно кад код професионалног војног лица настане потпуни губитак способности за професионалну војну службу, због промена у здравственом стању проузрокованих повредом на раду, професионалном болешћу, повредом ван рада или болешћу, које се не могу отклонити лечењем или медицинском рехабилитацијом. У складу са наведеном нормом, постојање инвалидности се цени у односу на то да ли је наступио потпуни губитак радне способности за било који посао, изузев настанкa потпуног губитка способности за професионалну војну службу, код војних лица, што практично значи да би војна лица могла да буду способна за обављање другог посла, ван професионалне војне службе. У односу на испуњеност услова за стицање права на инвалидску пензију, важно је, код утврђивања постојања инвалидности, посматрати и узрок настанка инвалидности. Наиме, узрок настанка инвалидности може бити повреда на раду и повреда ван рада, односно узрок настанка инвалидности може бити и обична болест или професионална болест. Због значаја узрока инвалидности, посебно ћемо дати појашњење

Утврђивање инвалидности Постојање чињенице инвалидности је неопходно да би се остварило право на инвалидску пензију, што је у складу са одредбом члана 93. Закона. Наиме, да би се уопште утврдила инвалидност – губитак радне способности, о томе мора да дâ налаз, оцену и мишљење, орган вештачења Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, а орган вештачења се образује општим актом фонда.

37 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

спортском и др.), као и на другим пословима и задацима за које је законом утврђено да су од општег интереса. Професионалне болести су, такође, значајне у систему пензијског и инвалидског осигурања, јер се права из пензијског и инвалидског осигурања по основу професионалне болести стичу и остварују независно од дужине стажа осигурања, а остварују се и у већем обиму. Тако је чланом 24. Закона дат појам професионалних болести, односно да се ради о одређеним болестима, које су проузроковане дужим непосредним утицајем процеса и услова рада, које се односе на радно место, односно послове које је осигураник обављао и да је осигураник осигуран на пензијско и инвалидско осигурање по основу тог радног места, односно послова. Ставом 2. члана 24. Закона утврђено је да радна места, односно послове на којима се те болести појављују и услове под којима се сматрају професионалним болестима, утврђује министар надлежан за послове пензијског и инвалидског осигурања и министар надлежан за послове здравља, на предлог фонда. То значи да ће се професионалном болешћу сматрати она болест која је као таква предвиђена подзаконским актом. У складу са наведеном одредбом Закона, донет је Правилник о утврђивању професионалних болести („Сл. гласник РС”, бр. 105/03). Овим Правилником је утврђено 56 професионалних болести, које су распоређене у шест врста и то: 1) проузроковане хемијским дејством; 2) проузроковане физичким дејством; 3) проузроковане биолошким фактором; 4) болести плућа; 5) болести коже, и 6) малигне болести.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

дефиниције повреде на раду и професионалне болести, које су утврђене одредбама Закона. Повреда на раду је значајна у систему пензијског и инвалидског осигурања, јер се права по основу инвалидности, проузроковане повредом на раду, стичу и остварују независно од дужине стажа осигурања, односно стичу се и остварују у већем обиму. У односу на постојање инвалидности, значајна је одредба члана 22. Закона, којом се дефинише повреда на раду. Наиме, у складу са ставом 1. члана 22. Закона, повредом на раду се сматра повреда осигураника која се догоди у просторној, временској и узрочној повезаности са обављањем посла по основу кога је осигуран, проузрокована непосредним и краткотрајним механичким, физичким или хемијским дејством, наглим променама положаја тела, изненадним оптерећењем тела или другим променама физиолошког стања организма. Надаље, ставовима од 2. до 5. члана 22. Закона ближе се дефинише повреда на раду, па се тако дефинише да је повреда на раду она повреда коју осигураник претрпи при обављању посла на који није распоређен, али који обавља у интересу послодавца код кога је запослен, повреда коју осигураник претрпи на редовном путу од стана до места рада или обрнуто, на путу предузетом ради извршавања службених послова и на путу предузетом ради ступања на рад, као и у другим случајевима утврђеним законом, с тим што и ове повреде треба да су проузроковане на начин из става 1. члана 22. Закона. Ставом 4. и 5. члана 22. Закона утврђено је да је са повредом на раду изједначено обољење осигураника, под условом да је настало непосредно или као искључива последица неког несрећног случаја или више силе за време обављања посла по основу кога је осигураник осигуран или у вези са њим, као и повреда настала у вези са коришћењем права на здравствену заштиту по основу повреде на раду. Поред тога, чланом 23. Закона је утврђено да се повредом на раду сматра и повреда настала на начин из члана 22. Закона, коју претрпи лице учествујући у акцијама спасавања или одбране од елементарних непогода, на војној вежби или у вршењу других обавеза из области одбране земље, на омладинској радној акцији, радном кампу или такмичењу (производном,

РАДНИ ОДНОСИ И СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ

Други услов – потребан стаж осигурања

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Други услов за стицање права на инвалидску пензију, поред већ наведеног услова утврђене инвалидности од стране органа вештачења Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, јесте потребан навршен стаж осигурања. Услов у погледу потребног навршеног стажа осигурања, утврђен је одредбом члана 25. Закона. Овде је значајно указати да се услови за стицање права по основу утврђене инвалидности цене и у односу на узрок инвалидности, као што је напред наведено. Тако, уколико је инвалидност проузрокована повредом на раду или професионалном болешћу, не захтева се потребна дужина стажа осигурања. То значи ако је инвалидност проузрокована повредом на раду и професионалном болешћу, инвалидска пензија се може остварити невезано од дужине стажа осигурања. Разлика између повреде на раду и професионалне болести, као узрока инвалидности постоји у томе што се повреда на раду може десити чак и првог дана осигурања, када би се право на инвалидску пензију и остварило по том основу, док код професионалне болести, као узрока инвалидности то не може да се догоди из разлога што сама дефиниција професионалне болести захтева дужи непосредни утицај процеса и услова рада, који се односе на радно место, односно послове које је осигураник обављао. Ово се односи на све категорије осигураника: осигуранике запослене, осигуранике самосталних делатности и осигуранике пољопривреднике код којих настане губитак радне способности – неспособност за било који посао, док се код осигураника – професионалног војног лица у том смислу захтева неспособност за професионалну војну службу. Значи, без обзира на дужину стажа осигурања коју сваки односни осигураник има. У односу на узрок инвалидности проузроковане повредом на раду и професионалном болешћу, тачком 2) члана 25. Закона утврђено је да право на инвалидску пензију стиче осигураник (запослени – овде се мисли и на професионално војно лице, самосталних делатности и пољопривредник) код кога настане губитак радне способности (неспособност за било који посао, а код професионалног војног лица у односу на

неспособност за професионалну војну службу), ако је инвалидност проузрокована повредом ван рада или болешћу – под условом да је губитак радне способности настао пре навршења година живота прописаних за стицање права на старосну пензију утврђених у члану 19. тачка 1) Закона. Члан 19. тачка 1) Закона дефинише опште услове за стицање права на старосну пензију, тј. у односу на неопходне навршене године живота, то значи за осигуранике мушкарце навршених 65 година живота, а за осигуранике жене, то значи навршених 61 годину живота у 2016. години (ово имајући у виду да се старосна граница за стицање права на старосну пензију поступно повећава за осигуранике жене на 65 година живота све до 2032. године, а што је све Законом прецизно дефинисано по календарским годинама – шта је у којој години услов). Према томе, уколико се код осигураника мушкарца и утврди инвалидност у складу са Законом, проузрокована болешћу или повредом ван рада, а он има навршених 65 година живота у том моменту, такав осигураник не може да оствари право на инвалидску пензију, због напред наведеног услова. То се такође односи и на осигураника жену, ако би јој у овој 2016. години била утврђена инвалидност, а она има у том моменту навршених 61 годину живота – такође неће моћи да оствари право на инвалидску пензију, већ само право на старосну пензију, иако је наступила инвалидност. Поред тога, захтевани услов у погледу потребних навршених година стажа осигурања износи пет година стажа осигурања, уколико је инвалидност проузрокована болешћу и повредом ван рада. То практично значи да осигураник, и то и осигураник мушкарац и осигураник жена (не прави се разлика између осигураника мушкарца и осигураника жене у погледу других услова за стицање права на инвалидску пензију), уколико немају навршен стаж осигурања од пет година не могу да остваре право на инвалидску пензију, иако им се утврди инвалидност – потпуни губитак радне способности, проузроковане болешћу или повредом ван рада. Значи, без обзира на испуњеност других Законом прописаних услова, за остваривање права на инвалидску пензију по основу инвалидности проузроковане болешћу или повредом ван рада, не може да оствари осигураник који, на пример,

има само 4 године и шест месеци стажа осигурања. Овај услов се односи на све категорије осигураникa: запослене – мисли се и на професионална војна лица, самосталних делатности и пољопривреднике.

Посебни услови за млађе осигуранике

Напомена редакције: Текст је преузет из Билтена службених мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (03/2016), који у сарадњи са Министарством издаје компанија Инг-Про.

39 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Кад се говори о настанку инвалидности проузроковане болешћу или повредом ван рада и захтеваног услова од потребних најмање пет година стажа осигурања, указује се да је Законом направљен изузетак у односу на млађе осигуранике, односно за осигуранике млађе од 30 година живота, код којих се не захтева потребних најмање пет година стажа осигурања. Наиме, овај изузетак за млађе осигуранике је дефинисан чланом 26. Закона. Према члану 26. Закона предвиђени су услови у погледу потребног стажа осигурања за осигуранике код којих је инвалидност проузрокована болешћу или повредом ван рада, до навршених: 20 година живота, 25 година живота и 30 година живота. Тако је наведеним чланом 26. тач. 1–3) Закона дефинисано да осигураник код кога је инвалидност проузрокована болешћу или повредом ван рада, настала пре навршене 30 године живота стиче право на инвалидску пензију, под условом: – према одредби тачке 1) члана 26. Закона, кад је инвалидност настала до навршене 20

године живота – ако до настанка инвалидности има годину дана стажа осигурања; – одредбом тачке 2) члана 26. Закона, кад је инвалидност настала до навршене 25. године живота – ако до настанка инвалидности има најмање две године дана стажа осигурања; – одредбом тачке 3) члана 26. Закона, кад је инвалидност настала до навршене 30. године живота – ако до настанка инвалидности има најмање три године стажа осигурања. Дакле, чланом 26. Закона, прописани су повољнији услови за стицање права на инвалидску пензију за осигуранике млађе од 30 година, у односу на потребан стаж осигурања. Такође, прописани потребни услови у погледу навршеног стажа осигурања, не праве разлику да ли се ради о осигуранику жени или осигуранику мушкарцу млађем од 30 година живота. Напомињемо да се овде потребна дужина навршеног стажа осигурања, различито захтева у односу на навршене године живота и ових млађих осигураника (пример: за осигураника који има, на пример, навршених 19 година живота, захтева се мањи стаж осигурања, у односу на осигураника који има, на пример, навршене 24 године живота). На крају, можемо да закључимо да је за испуњавање услова за инвалидску пензију потребно да се утврди инвалидност – потпуни губитак радне способности, затим, да се не захтева навршен потребан стаж осигурања, ако је инвалидност последица повреде на раду и професионалне болести, међутим, уколико је инвалидност последица болести и повреде ван рада, неопходно је да осигураник има навршених пет година стажа осигурања, као и да није наступио ризик старости (потребне навршене године живота за старосну пензију). Код осигураника до навршених 30 година живота, код којих је инвалидност последица болести и повреде ван рада, захтева се мање навршеног стажа осигурања.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

За осигуранике млађе од 30 година прописани су повољнији услови за стицање права на инвалидску пензију, у односу на потребан стаж осигурања.

Одабрана мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања У склопу формата Прописи у пракси који већ неко време можете пратити у нашем часопису доносимо нека карактеристична мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања ДА ЛИ ПОСЛОДАВАЦ МОЖЕ ДА ЗАКЉУЧИ УГОВОР О ПРИВРЕМЕНИМ И ПОВРЕМЕНИМ ПОСЛОВИМА СА ЛИЦЕМ КОЈЕ СЕ ПОЗИВА НА ЧЛАН 8. ЗАКОНА

О ЗАШТИТИ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

РАДНИ ОДНОСИ И СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ

И КОЈЕ НЕ ЖЕЛИ ДА ПОСЛОДАВЦУ ДА ПОДАТАК О ЈЕДИНСТВЕНОМ МАТИЧНОМ БРОЈУ ГРАЂАНА, СА СТАНОВИШТА ПРИМЕНЕ ЗАКОНА О РАДУ Чл. 33. и 197. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05 54/09, 32/13 и 75/14) Чланом 33. Закона o раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) утврђени су обавезни елементи уговора о раду. Наиме, уговор о раду садржи: податке о послодавцу (назив и седиште послодавца); податке о запосленом (лично име запосленог, место пребивалишта, односно боравишта запосленог, врсту и степен стручне спреме, односно образовања запосленог, који су услов за обављање послова за које се закључује уговор о раду); податке о послу (назив и опис послова које запослени треба да обавља, место рада); податке о уговору (врсту радног односа, трајање уговора о раду на одређено време и основ за заснивање радног односа на одређено време, дан почетка рада); податке о

заради и накнади зараде (новчани износ основне зараде на дан закључења уговора о раду, елементе за утврђивање основне зараде, радног учинка, накнаде зараде, увећане зараде и друга примања запосленог, рокове за исплату зараде и других примања на која запослени има право); услове рада (радно време, трајање дневног и недељног радног времена). Имајући у виду наведено, јединствени матични број грађана није обавезни елемент уговора о раду. У складу са чланом 197. Закона о раду послодавац може за обављање послова који су по својој природи такви да не трају дуже од 120 радних дана у календарској години да закључи уговор о обављању привремених и повремених послова са незапосленим лицем, запосленим који ради непуно радно време – до пуног радног времена и са корисником старосне пензије. Законом о раду је прописано да се уговори о привременим и повременим пословима закључују у писаном облику. Међутим, Законом о раду нису утврђени обавезни елементи овог уговора. С обзиром на то да јединствени матични број грађана није обавезни елемент уговора о раду, мишљења смо да ни уговор о привременим и повременим пословима не мора да садржи исти. Што се тиче пријаве на обавезно социјално осигурање и података које иста садржи, потребно је да се обратите Централном регистру. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-841/2015-02 од 18. 9. 2015)

МЕСТО РАДА КАО ЕЛЕМЕНТ УГОВОРА О РАДУ НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ КОЈИ СЕ ЗАКЉУЧУЈЕ РАДИ ИЗВОЂЕЊА ГРАЂЕВИНСКИХ РАДОВА

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-836/2015-02 од 17. 9. 2015)

КОЈИ ПРАВНИ АКТ ПОСЛОДАВАЦ ТРЕБА ДА ДОНЕСЕ НАКОН ПОВРАТКА ЗАПОСЛЕНОГ НА РАД НАКОН ОДОБРЕНОГ НЕПЛАЋЕНОГ ОДСУСТВА, А РАДИ ПОНОВНЕ ПРИЈАВЕ ЗАПОСЛЕНОГ НА ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ Члан 13. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање („Сл. гласник РС”, бр. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 – др. закон и 112/15) и члан 144.

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, број службено 2016-07 од 8. 7. 2016)

41 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Поводом вашег захтева за давање мишљења, а у вези са чланом 33. став 1. тачка 5) Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14, у даљем тексту: Закон) у случају закључивања уговора о раду на одређено време ради извођења грађевинских радова, дајемо следеће мишљење: Одредбом члана 33. став 1. тачка 5) Закона о раду прописано је да уговор о раду мора да садржи место рада запосленог. Овде се уноси место у коме запослени треба да ради. У питању је географско место и да ли је у седишту или ван седишта послодавца. У конкретној ситуацији која се наводи у допису, када је у питању закључивање уговора о раду на одређено време ради извођења грађевинских радова, мишљења смо да се као место рада може уговорити локација на којој се изводе грађевински радови (на пример, ознака трасе пута са одредиштем локације које обухвата две локалне самоуправе).

Запослени за време неплаћеног одсуства нема својство осигураника у смислу прописа који уређују пензијско и инвалидско осигурање и прописа који уређују доприносе за обавезно социјално осигурање, пошто је реч о одсуству са рада без накнаде зараде. Наиме, не постоји законски основ да послодавац за време неплаћеног одсуства врши обрачун и уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, с обзиром на то да је одредбом члана 13. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање („Сл. гласник РС”, бр. 84/04,... и 112/15), који обухвата доприносе за пензијско и инвалидско осигурање, здравствено осигурање и осигурање за случај незапослености, утврђено да је основица доприноса за запослене и за послодавце зарада, односно плата и накнада зараде, односно плате у складу са законом који уређује радне односе, општим актом и уговором о раду, односно решењем надлежног органа. Имајући у виду наведено, неспорно је да запослени за време трајања неплаћеног одсуства нема ни својство осигураника запосленог код свог послодавца, па је у том смислу послодавац требало да изврши одјаву запосленог са пензијског и инвалидског осигурања за период за који му је одобрено неплаћено одсуство, и то у року од 3 дана од дана настале промене, као и да, по истеку неплаћеног одсуства, у истом року изврши пријаву на осигурање, сагласно одредби члана 144. став 1. тачка 2) Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Сл. гласник РС”, бр. 34/03,... 142/14). Правни основ за одјаву са осигурања и поновну пријаву је Решење послодавца којим се запосленом одобрава неплаћено одсуство у одређеном временском трајању, а на који начин у овом случају није поступано.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Члан 33. став 1. тачка 5) Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05 54/09, 32/13 и 75/14)

Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Сл. гласник РС”, бр. 34/03, 64/04 – УС, 84/04 – др. закон, 85/05, 101/05 – др. закон, 63/06 – УС, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14 и 142/14)

ИЗДАВАЊЕ РАДНЕ ДОЗВОЛЕ ЗА УПУЋИВАЊЕ ЗАПОСЛЕНОГ РАДНИ ОДНОСИ И СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ

СТРАНОГ ДРЖАВЉАНИНА НА РАД У

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ИНОСТРАНСТВУ Члан 29. Закона о раду („Сл. гласник PC”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14), чл. 9. и 15. Закона о запошљавању странаца („Сл. гласник PC”, бр. 128/14), члан 26. Закона о странцима („Сл. гласник PC”, бр. 97/08) Одредбом члана 29. Закона о раду („Сл. гласник PC”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) прописано je да страни држављанин може да заснује радни однос под условима утврђеним овим законом и посебним законом. Ha права и обавезе из радног односа страног држављанина који ради код послодавца на територији Републике Србије примењују се одредбе Закона о раду, осим ако посебним законом није другачије одређено. Законом о запошљавању странаца („Сл. гласник PC”, бр. 128/14, даље: Закон), уређени су услови и поступак за запошљавање странаца у Републици Србији. Законом je прописано да се запошљавање странца у Републици Србији остварује под условом да поседују одобрење за привремени боравак или стално настањење и дозволу за рад. Даље, Закон предвиђа да се дозвола за рад може издати као лична радна дозвола и као радна дозвола, при чему Закон не познаје категорију радне дозволе за упућивање страног држављанина запосленог у Републици Србији на рад у иностранству. Такође, чланом 15. став 1. тачка 1) Закона прописано je да послодавац на чији je захтев издата радна дозвола не може да упути странца на рад код другог послодавца, a чланом 9. став 2. прописана je обавеза да се докази о испуњавању услова за запошљавање странца обавезно чувају у пословном простору у коме странац ради. Имајући у виду наводе вашег дописа, a нарочито чињеницу да je уговором о раду са страним држављанином као место рада предвиђена Русија, истичемо да се цео концепт Закона заснива на чињеници да се запошљавање странца остварује под условом да поседује одобрење

за привремени боравак или стално настањење у складу са законом којим се уређује боравак странаца и дозволу за рад у Републици Србији. Дакле, претходни услов за издавање дозволе за рад јесте дозвола боравка коју издаје Министарство унутрашњих послова. Такође, члан 26. Закона о странцима („Сл. гласник PC”, бр. 97/08) изричито прописује да привремени боравак може да се одобри странцу који намерава да борави у Републици Србији дуже од 90 дана због рада, запошљавања, обављања привредне или друге професионалне делатности, у ком случају je странац дужан да борави у Републици Србији у складу са сврхом због које му je боравак одобрен. С обзиром на све напред наведено, може се закључити да у конкретном случају нису испуњени услови за издавање радне дозволе странцу. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, број 011-00-869/2015-24 од 21. 9. 2015)

ДА ЛИ ЈЕ ПОСЛОДАВАЦ ПРИЛИКОМ ПРИЈАВЉИВАЊА ПОВРЕДЕ НА РАДУ ДУЖАН ДА НАВЕДЕ И ТЕЖИНУ ПОВРЕДЕ И ДА ЛИ ЈЕ ПОСЛОДАВАЦ У ОБАВЕЗИ ДА ПО САЗНАЊУ ТЕЖИНЕ ПОВРЕДЕ НА РАДУ (КОЈУ У ОСТАВЉЕНОМ РОКУ ЗА ПРИЈАВЉИВАЊЕ ПОВРЕДЕ НА РАДУ НИЈЕ МОГАО ДА САЗНА), НАКНАДНО ДОПУНИ ВЕЋ ДОСТАВЉЕНО ОБАВЕШТЕЊЕ О ПОВРЕДИ НА РАДУ И ИСТО ДОСТАВИ НАДЛЕЖНОЈ ИНСПЕКЦИЈИ РАДА? Члан 50. и 69. Закона о безбедности и здрављу на раду („Сл. гласник РС”, бр. 101/05 и 91/15) У члану 50. став 1. Закона о безбедности и здрављу на раду („Сл. гласник РС”, бр. 101/05 и 91/15), прописано је да је послодавац дужан да одмах, а најкасније у року од 24 часа од настанка, усмено и у писменој форми пријави

Напомена редакције:

надлежној инспекцији рада и надлежном органу за унутрашње послове сваку смртну, колективну или тешку повреду на раду, повреду на раду због које запослени није способан за рад више од три узастопна радна дана, као и опасну појаву која би могла да угрози безбедност и здравље запослених. Сходно претходно наведеном, послодавац је увек дужан да у потпуности поступи како је наведено у члану 50. став 1. Закона о безбедности и здрављу на раду, тј. у противном прекршајно

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Управа за безбедност и здравље на раду, број 011-00-00007/2016-01, одговори на питања бр. 1. и 2. од 11. 4. 2016)

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Мишљења у овом тексту преузета су из Билтена службених мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (03/2016), који у сарадњи са Министарством издаје компанија Инг-Про.

је одговоран сходно члану 69. став 1. тачка 30) Закона. Имајући у виду постављено питање, послодавац је дужан да наведе тежину повреде приликом пријављивања повреде на раду уколико има сазнање од лекара који је први прегледао запосленог. Међутим, уколико се лекар који је први прегледао запосленог није изјаснио о тежини повреде на раду, послодавац је у обавези да када инспектору рада пријављује повреду на раду опише повреду и наведе битне чињенице у вези са повредом (на пример, како се десила, узрок повреде, извор повреде, који део тела је повређен итд.), а накнадно, по сазнању тежине повреде, допуни пријаву и исту доставити инспектору рада.

43 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

Учешће трећих лица у парници – умешач Будући да је реч о одступању од редовног тока ствари, те да у пракси постоји небројено много различитих чињеничних ситуација, и одговор на питање ко све може бити умешач у поступку, који је његов процесни положај и шта су његова права и обавезе, често је веома сложен Драгана Марчетић судија Првог основног суда која поступа у парничним предметима, заменик руководиоца судске праксе у грађанској материји Весна Филиповић судија Првог основног суда у Београду и руководилац Одељења судске праксе у грађанској материји sudski.postupci@legeartis.rs

У нашем праву умешач није странка, нити је њен заступник или пуномоћник. Сматра се да је разлог уласка умешача у парницу помоћ странци на чијој се страни ступа у парницу, али и њена контрола. Упркос сложености овог питања, постоје законска правила, као и тумачења која су се искристалисала кроз доктрину и праксу, и овом проблематиком ће се аутори позабавити у даљем тексту.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Легислативни оквир

нститут умешача или интервенијента, који се још назива мешање или интервенција, прилично је стар у нашем правном систему и представља сложен процесноправни појам, тим пре што представља изузетак од правила да у парници учествују само странке, са судом на челу, као независним арбитром, јер у парницу уводи и трећа лица која својим радњама, иако нису странке, могу утицати на ток, развој и окончање парничног поступка. Будући да је реч о одступању од редовног тока ствари, те да у пракси постоји небројено много различитих чињеничних ситуација, и одговор на то ко све може бити умешач у поступку (и у вези с тим, ко за то има правни интерес), који је његов процесни положај и шта су његова права и обавезе, често је веома сложен. У овом институту додирују се процесно и материјално право, јер се као услов за учешће трећег лица у својству умешача захтева да он за то има правни интерес, што фактички значи да умешач мора да буде у материјалноправном односу са једном или обе парничне странке из кога за њега могу настати одређена права или обавезе, а поводом предмета спора.

Учешће умешача у парничном поступку регулисано је Законом о парничном поступку (ЗПП) и то одредбама чланова 215–219. Ставом 1. члана 215, Закон регулише да лице које има правни интерес да у парници, која тече међу другим лицима, једна од странака успе, може да се придружи овој странци. Из наведене законске норме произилази постојање услова – правног интереса да једна странка ступи у парницу придружујући се тужиоцу или туженом у својству умешача. На суду лежи обавеза да, по службеној дужности, цени интерес за мешање у сваком конкретном случају, од чега зависи и одлука да ли ће се дозволити или не учешће умешача у парничном поступку. Умешач може ступити у парницу у току целог поступка, све до његовог правноснажног окончања, па и у поновљеном поступку, након изјављивања ванредног правног лека. То значи да умешач може ступити у поступак док је он још увек у фази поступка пред првостепеним судом, али да се може укључити и у другостепени поступак у фази подношења жалбе на првостепену мериторну одлуку. Умешач за

Теорија и пракса познају три основне врсте мешања. Прво је обично или споредно мешање о коме се у овом тексту говори, ако није посебно наглашено нешто друго; друго је такозвано главно мешање; и треће је мешање умешача са положајем јединственог супарничара. Заједничка одлика све три врсте мешања јесте постојање правног интереса. Осим ове поделе, постоји и подела на принудну и добровољну интервенцију. Принудна је она која се врши на позив једне од странака

Умешач – интерес за мешање Парнични поступак је двостраначки поступак који подразумева тужилачку и тужену страну и то је, по правилу, поступак који се тиче односа између тужиоца и туженог и не тиче се трећих лица. Ипак, у одређеним ситуацијама, као што је већ поменуто, трећа лица добијају могућност учешћа у туђој парници у својству умешача уколико имају правни интерес. Уколико умешач има правни интерес да једна страна успе у спору, тада умешач ступа у парницу на страни једне од странака јер има интерес да та страна успе у спору. Помажући странци у спору, умешач жели да спречи настанак тог права и евентуално покретање неког новог поступка у коме би он био тужени или жели да тужилац не успе у спору што би касније могло имати консеквенце на обавезу умешача према тужиоцу. Основни смисао учешћа умешача у поступку јесте у томе да предупреди евентуално интервенцијско дејство пресуде у будућој парници између њега и странке којој помаже у спору. Без обзира на то како се стране изјасне у погледу учешћа умешача у парници, суд има овлашћење да без изјашњења странака одбије мешање ако утврди да не постоји правни интерес умешача. До правноснажности решења којим се његово учешће одбија, умешач има право да учествује у поступку и његове парничне радње не могу да се искључе. Неки аутори ближе одређују правни интерес, па наводе да лице има правни интерес да као умешач ступи у парницу: 1) ако се правноснажност пресуде проширује на њега; 2) ако у случају неуспеха странке, за то лице настаје регресно право, и 3) ако за неко лице може настати право на накнаду штете према странци ако ова изгуби спор. Споредни умешач се увек мора сврстати на страну једне од странака за чији успех у спору има правни интерес. Због тога, он не може бити независан и самосталан у односу на обе странке.

45 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Врсте интервенције

или суда, а добровољна кад умешач ступа у парницу по својој вољи. Ово је код нас само доктринарна подела која није наишла на одјек у пракси, али је, на пример, заступљена у француском процесном законодавству. www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

парницу може сазнати тако што га је лице које је странка у поступку о томе обавестило, кад га суд позове да се изјасни о предлогу за мешање једне од парничних странака или на неки други начин. Кад умешач ступи у парницу, он то чини изјавом датом на рочишту или посебним поднеском. Поднесак се тада шаље свим странкама у поступку, а ако је изјава дата на записнику, део записника са изјавом шаље се странци која није присуствовала рочишту. Закон изричито прописује да против одлуке суда којом се дозвољава мешање није дозвољена посебна жалба, што значи да се жалба на ову одлуку суда може изјавити само уз жалбу на главну ствар. Посебна жалба на решење којим се одбија учешће умешача увек је дозвољена, јер то произилази из општих одредаба ЗПП-а које се тичу жалбе на решење. Странка која је обавестила треће лице о парници не може се противити њеном мешању. Члан 217. ЗПП-а прописује да умешач мора да прихвати парницу у стању у каквом се она налази у тренутку мешања, а да је у наставку парнице овлашћен да подноси предлоге и предузима остале парничне радње у роковима у којима би те радње могла предузети странака на чијој страни се меша, те да је овлашћен да изјави ванредни правни лек, наравно, уколико је у парницу ступио пре њеног правноснажног окончања. Најзад, прописано је и да умешач може, по пристанку странака, да ступи у парницу као странка уместо странке којој се придружио. Сматра се да овај пристанак треба да буде дат изричито, али је могуће замислити и конклудентни пристанак, на пример, када страка почне у парници да доскорашњег умешача третира као противну страну.

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Најчешћи случај предлога за мешање тиче се ситуације кад је у питању спор између два лица поводом одређене непокретности, било са својинскоправним захтевом, било по захтеву за чинидбу – исељење,у ком случају треће лице које истиче да полаже одређена својинска права на истој непокретности ставља предлог за мешање. На пример, тужилац потражује од туженог да суд утврди његово право својине на одређеном стану и предају истог, истичући да тужени држи ствар без правног основа. Умешач свој захтев за учешће у парници заснива на чињеници да је он власник истог стана по основу другог уговора, односно правног посла који је закључио са истим продавцем, као и тужилац, или да има одређена својинска права на истој непокретности. У одређеном броју случајева у пракси је заузет став да у овој ситуацији није основан захтев за мешање на страни туженог, јер уколико би суд одбио тужбени захтев тужиоца, то би био резултат закључка суда да тужени има право својине или друго стварно право на непокретности, односно да има правни основ да држи ствар, и да је уговор по ком је тужени стекао право својине или друго стварно право на одређеној непокретности правно ваљан, па је тужени јачи у праву у односу на тужиоца. С обзиром на то да умешач свој захтев за учешће у парници на страни туженог заснива на чињеници да је он власник исте непокретности, то не постоји правни интерес умешача да тужени успе у парници. Појам правног интереса мора бити стриктно утврђиван и тумачен у сваком конкретном случају. Није довољно да умешач има шири интерес за будућу заштиту неких својих права из, на пример, имовине која је предмет расправе у парници између две стране, да би исти оправдавао његово учешће у својству умешача на страни тужиоца или туженог у одређеној парници. Па је тако, на пример, судска пракса стала на становиште да у парници која се води између два лица поводом раскида (или поништаја) уговора о доживотном издржавању, треће лице нема оправдан правни интерес за мешање у тој парници јер није уговорна страна, или није законски наследник иза пок. примаоца или даваоца издржавања, а своје евентуално имовинскоправно потраживање у односу на имовину која је предмет уговора о доживотном

издржавању може остварити у другој парници. На пример, наводи из предлога за мешање да ће споразум о накнади трошкова које је имао према пок. примаоцу издржавања лакше постићи с тужиоцем и без вођења парнице не представљају правни интерес који би оправдавао његово учешће у тој парници као умешача. Такође, у правној ситуацији кад је тужилац правно лице (на пример, предузеће или стамбена зграда) и поднело је тужбу против другог лица ради заштите својих права, уколико се дејство одлуке протеже и на, на пример, раднике тог правног лица, односно акционаре или ако се дејство одлуке протеже и на станаре – власнике станова, није основан предлог за мешање једног од акционара или једног од власника станова на страни тужиоца јер се његов правни однос са странкама у спору не доводи у правну везу са правним односом који постоји између тужиоца и туженог. Међутим, уколико се извршење новчаног потраживања тиче рачуна другог правног лица које није странка у поступку (какав је случај са правним лицима Фондом за социјално осигурање војних осигураника и Републичким фондом за пензијско и инвалидско осигурање), тада постоји оправдан интерес за мешање тог другог правног лица (Фонда СОВО) на страни туженог правног лица (Фонда ПИО), јер је утврђено да се са рачуна умешача извршавају налози за исплату доспелих, а неизмирених новчаних потраживања корисника војних пензија, по којима је дужник тужени (Фонд СОВО).

Парничне радње које умешач може преузети – слобода деловања и положај умешача у парници Члан 217. ст. 4. ЗПП-а прописује да парничне радње умешача имају правно дејство за странку којој се придружио уколико нису у супротности са њеним радњама. Једна од улога умешача јесте да помогне странци којој се придружио. То практично значи да парничне радње које предузима умешач у току парничног поступка не могу бити у супротности са парничним радњама које је предузела странка на чијој страни је умешач. Па тако, умешач не може предузимати радње којима се странка којој се придружио противи, због тога exempli causa радње умешача усмерене у конкретном случају на укидање пресуде на

Појам правног интереса мора бити стриктно утврђиван и тумачен у сваком конкретном случају.

47 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

придружен умешач по питању прекида поступка, и њу треба одбацити. Исто тако, уколико тужени признају тужбени захтев, те суд донесе пресуду на основу признања на коју није уложена жалба од стране парничних странака, чиме је пресуда постала правноснажна, није основан предлог умешача да ступи у парницу на страни тужених са положајем јединственог супарничара, иако је уз исти поднела предлог за понављање поступка окончаног правноснажном пресудом на основу признања. Због тога ће суд одбити предлог за понављање поступка умешача на страни тужених јер су радње умешача усмерене на укидање пресуде на основу признања и као такве у супротности са диспозитивним радњама тужених који су признали тужбени захтев и противили се предлогу умешача за мешање, те како умешач није странка нити има положај јединственог супарничара, то њене радње не могу бити у супротности са изјавама тужених на основу којих је донета пресуда на основу признања. Сходно одредбама члана 215. и члана 217. ст. 4. ЗПП-а, умешач може имати правни интерес да суделује у туђој парници уколико би се правне последице пресуде која је донета могле односити и на његову правну ситуацију. Умешач има правни интерес уколико његова права и обавезе зависе од тога како ће бити пресуђено у парници између других лица. Како умешач није странка у парници и како се придружује само оној странци у односу на коју има правни интерес да у парници успе, може предузимати само оне радње за које странка којој се умешач придружио сматра да су у начелу повољне за њу. Умешач не може предузимати радње којима се странка којој се придружио противи. Због тога радње умешача које су супротне радњама странке којој жели да се придружи немају процесног значаја. Тужени, у оваквој правној ситуацији као странка којој умешач жели да се придружи, и умешач имају различите интересе, предлоге и правна становишта о томе да ли одређени правни посао

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

основу признања не могу бити у супротности са изјавама тужених који су признали тужбени захтев и изричито се противили предлогу умешача за мешање на њиховој страни. Укратко, умешач не може оспоравањем издејствовати доказивање чињеница које је странка признала. Због тога, жалба умешача не спречава наступање правноснажности пресуде, ако се странка одрекла жалбе. Посебно се поставља питање да ли умешач има право поднети жалбу против пресуде ако странка којој се придружио у својству умешача изгуби спор, а та странка пропусти да изјави жалбу. У неким судским одлукама изражен је став да је жалба умешача у таквој правној ситуацији недозвољена јер умешач нема положај јединственог супарничара, па је самим тим изјављена од стране неовлашћеног лица. Међутим, у више одлука првостепених и другостепених судова, као и из одлуке Врховног суда Србије од 3. 12. 2008. године, произилази да умешач има право поднети жалбу и ако парнична странка којој се придружио у поступку није изјавила жалбу, ако се странка није противила изјављивању жалбе од стране умешача нити је одустала од жалбе умешача. Самим тим, умешач има право да поднесе жалбу и независно од придружене странке и та жалба има дејство према странци којој се придружио јер изјављивање жалбе није у супротности с радњама те парничне странке и у интересу је странке којој се придружио, што је све у складу с одредбом члана 210. старог ЗПП-а и чл. 215. и 217. важећег ЗПП-а. С друге стране, ако је изјављена жалба у супротности с радњама које је предузела странка у поступку којој је умешач придружен, онда такву жалбу као противну интересима странке у поступку треба одбацити. На пример, ако су се обе парничне странке у поступку (тужилац и тужени) сагласили да суд донесе решење о прекиду поступка до правноснажног окончања неког другог поступка, жалба умешача је у супротности са израженим ставом странке којој је

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

треба да производи правно дејство, па нису испуњени услови за понављање поступка нити је основан предлог за мешање. Уколико је дозвољено мешање, умешач има сва процесна права као и странка у поступку. То конкретно значи да је суд дужан да умешача позива на сва рочишта и доставља му све поднеске, а исто важи и за судске одлуке. Међутим, рок за жалбу умешачу тече од достављања одлуке странци на чијој страни се умешао. Како је умешач дужан примити парницу у стању у коме се она налази у тренутку ступања, то значи да је преклудиран у погледу предузимања процесних радњи ако је протекао

тренутак до кога она у развоју поступка може бити предузета, па нема право да захтева понављање неких радњи које су предузете пре његовог ступања у парницу. Уколико тужени не достави одговор на тужбу, то неће довести до доношења пресуде због пропуштања уколико умешач благовремено поднесе одговор на тужбу у коме оспорава тужбени захтев. Умешач је овлашћен да предузима одређене правне радње у парничном поступку које су у интересу странке којој се придружио, и то да подноси предлог за враћање у пређашње стање, да тражи наставак прекинутог поступка, те ове

Умешач са положајем јединственог супарничара (супарничарска интервенција) Посебну категорију умешача представља умешач са положајем јединственог супарничара. То су ситуације када се правно дејство пресуде односи и на умешача. Будући да овакав умешач има својство странке, то јест са помогнутом странком има положај јединствених супарничара, за разлику од обичног умешача он има право да предузима независне радње које могу бити против воље странке на чијој страни интервенише. Он може оспорити чињеницу коју је странка признала, може да се противи признању тужбеног захтева, може уложити правни лек иако се странка одрекла права на његово изјављивање. Умешач са оваквим положајем има право да изјави ванредне правне лекове и у правноснажно окончаној парници у којој није учествовао без своје кривице. Рок за правни лек му се рачуна као јединственом супарничару, а у случају његове смрти поступак се прекида. Суд га саслушава као странку, а накнаду трошкова потражује као у случају супарничарства. Следствено томе, ако умешач има положај јединственог супарничара, рок за подношење жалбе и рок за подношење правног лека се умешачу рачуна од дана достављања одлуке умешачу на коју је изјавио жалбу или ванредни правни лек. Међутим, с обзиром на то да овакав умешач, ипак, није странка, он не може тужбу повући, нити се одрећи тужбеног захтева, не може тужбу преиначити нити поднети противтужбу. У односу између оваквог умешача и странке на чијој страни је интервенисао, пресуда има интервенцијско дејство.

Са питањем умешача уско је повезана проблематика интервенцијског дејства пресуде. Интервенцијско дејство пресуде представља изузетак од правила да правноснажност пресуде делује само на странке (inter partes). Она подразумева да се правноснажност пресуде, под одређеним условима, може проширити и на трећа лица која нису странке у спору. Свако такво (треће) лице има правни интерес да учествује као умешач у парници, управо како би својим радњама и предлозима спречило или умањило интервенцијско дејство пресуде, односно како би за себе у каснијој парници, коју против њега поведе лице

49 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Интервенцијско дејство пресуде

на чијој страни се појавио као интервенијент, издејствовао повољнији положај и исход. Ову ситуацију регулише члан 218. ЗПП-а, који прописује да у парници између странке и умешача који јој се придружио, умешач не може да оспорава утврђено чињенично стање, као и правне квалификације садржане у образложењу правносажне пресуде (интервенцијско дејство пресуде), али да, изузетно, странка која је била умешач има право да истакне приговор да је странка из раније парнице којој се придружио као умешач погрешно водила претходну парницу или да је суд пропустио да јој достави позиве, поднеске или одлуке (приговор несавесно вођене парнице – ex male conducti processus), али само под условом да умешач докаже: – да у време ступања у претходну парницу није била благовремено обавештена о парници која је претходно вођена и тиме била спречена да предузме радње које би довеле до повољнијег исхода те парнице; – да је странка из парнице којој се придружио као умешач, намерно или из грубе непажње, пропустила да предузима парничне радње које би довеле до повољнијег исхода претходне парнице, а за могућност њиховог предузимања ранији умешач није знао нити је могао знати; – да је странка из претходне парнице својим парничним радњама спречавала да наступи дејство радњи њеног умешача. Ако странка, ранији умешач, успе са овим приговором, суд ће дозволити да странке поново расправљају о чињеницама и правним питањима о којима је расправљено у претходној парници. Напред наведене одредбе сходно се примењују и на именовање претходника и обавештење трећег лица о парници, јер у одређеним правним ситуацијама непозивање трећег лица које није странка у поступку да се придружи парничној странци у својству умешача може водити каснијем губитку права да та странка оствари потраживање према умешачу у другом спору. У том смислу, карактеристичне су парнице у којима лице потражује накнаду штете према осигуравајућем друштву из саобраћајног удеса. У њима, дејство правноснажне судске одлуке по којој је осигуравајуће друштво обавезано да исплати накнаду штете тужиоцу као оштећеном

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

парничне радње умешача уколико су предузете у законским роковима важећим за странку којој се умешач придружио, и нису у супротности с радњама предузетим од те парничне странке у поступку, имају правно дејство за ту странку. Умешач није овлашћен да предузима диспозитивне радње у поступку, као што су повлачење тужбе, прихватање повлачења тужбе, преиначење тужбе, пристанак на преиначење, закључење поравнања, признање тужбеног захтева. Следствено томе, умешач на страни туженог нема право да поднесе противтужбу. Уколико је тужилац повукао тужбу, умешач на страни туженог нема право да изјави жалбу на решење о повученој тужби ако то није учинио тужени, имао би само право на жалбу на решење о трошковима поступка. Дакле, да би радње обичног умешача имале правно дејство оне морају бити у складу са држањем у парници помогнутог лица и морају за њу бити повољне. Став је Врховног суда Србије из 1990. године да је умешач дужан да координира своје парничне радње са странком, а противна странка није дужна да накнади трошкове умешачу за дуплиране парничне радње. Умешач може бити саслушан као сведок, али не може као странка, јер није странка у парници. Из парнице може да иступи у сваком тренутку. Будући да није странка, не може бити обавезан на плаћање парничних трошкова. Међутим, ако странка на чијој се страни умешао успе у парници, умешач има право на накнаду парничних трошкова ако су његове радње у поступку допринеле успеху у спору.

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

лицу у саобраћајном удесу, зависи од тога да ли је одговорно лице за исти саобраћајни удес учествовало и позвано да учествује у том поступку у својству умешача. Наиме, пресуда која је донета у парници у којој се једној парничној странци (најчешће туженом осигуравајућем друштву) придружило лице за које је утврђено да је одговорно за насталу штету из саобраћајног удеса и то као умешач, производи према том умешачу специфично правно дејство које наступа у каснијем парничном поступку који против умешача као туженог покреће осигуравајуће друштво које је накнадило штету оштећенима из претходне парнице по правноснажној судској одлуци. Интервенцијско дејство пресуде се манифестује у чињеници да у новој парници између странке и умешача који јој се придружио у ранијој парници умешач не може да оспорава утврђено чињенично стање, као и правне квалификације садржане у образложењу правноснажне пресуде нити утврђену висину накнаде штете. Наиме, у парници по регресном потраживању тужени који је учествовао као умешач у претходно вођеном поступку по истом штетном догађају не може да оспорава основ и висину потраживања исплаћене накнаде штете која је предмет регресног потраживања, нити може да оспорава утврђено чињенично стање и заузет став суда по питању основа и висине утврђене накнаде штете. Чињенична и правна оцена се у регресној парници имају узети као утврђене, суд је по регресној тужби везан истима из претходне парнице и на основу њих одлучује о регресном потраживању. Сматрамо да исту последицу има и ситуација кад је на предлог једне од парничних страна у одштетној парници регресни дужник позван да узме учешће у тој парници, а он обавести суд да одбија да се придружи једној од парничних

страна као умешач, или уредно прими позив и налог за изјашњење о предлогу за мешање, а на исти се у остављеном року не изјасни. Уколико одговорно лице у парници по тужби оштећених према осигуравајућем друштву и другим лицима по другој врсти одговорности (на пример, власнику возила као правном лицу) није било позвано да узме учешће као умешач на страни једне од парничних странака, нити је било обавештено о парници, тада таква пресуда нема интервенцијско дејство у парници по регресном захтеву према умешачу у улози туженог. Наиме, пропуштање да се одговорно лице за саобраћајни удес обавести да се води спор за накнаду штете из истог штетног догађаја нема за последицу губитак права на регрес, али регресни поверилац тиме губи тзв. интервенцијско дејство пресуде на основу које је он извршио исплату штете оштећенима. У тој ситуацији, у накнадном поступку регресни дужник може против регресног повериоца истицати све приговоре које регресни поверилац није истицао као тужени у претходној парници. Регресни дужних као тужени може у парници по регресној тужби доказивати другачије чињенично стање и висину потраживања у мањем износу од исплаћеног од стране регресног повериоца оштећенима по правноснажној пресуди.

Главно мешање Чланом 207. ЗПП-а прописано је да лице које за себе у целини или делимично тражи ствар или право поводом кога између других лица већ тече парница, може пред судом пред којим та парница тече да тужи обе странке једном тужбом, до закључења главне расправе пред првостепеним судом. Тај процесни институт у теорији и пракси назива се тужба за главно мешање, а странка која тужбом обухвата ова

У пракси се поставило питање надлежности суда по тужби за главно мешање кад је по основној тужби надлежан редован парнични суд, а према одредбама о надлежности према вредности предмета спора по тужби за главно мешање надлежан виши суд и обрнуто. То питање је важно како за одлучивање о стварној надлежности самог суда, тако и за странке по тужби за главно мешање (ком суду треба поднети тужбу и да ли би истакнут приговор ненадлежности суда од стране туженог био основан). Одговор на ово питање даје одлука Апелационог суда који је решио сукоб надлежности између основног и вишег суда у датој ситуацији. Па тако, када је парница почела да тече пред основним судом (предмет захтева је утврђење власништва на 12 станова у објекту – згради) и

Уместо закључка Ово излагање можемо резимирати тиме што ћемо рећи да је умешач или интервенијент треће лице које учествује у парници, али нема својство парничне странке, осим у случају кад је реч о главном или супарничарском умешачу. Обични умешач се увек мора сврстати на страну једне од парничних станака – тужиоца или туженог и може предузимати само оне радње у поступку које нису у супротности са радњама странке на чијој страни се меша. Основни услов да суд дозволи мешање јесте тај да на страни потенцијалног интервенијента постоји правни интерес. На постојање правног интереса суд пази по службеној дужности у свакој конкретној ситуацији. Правни интерес се не може поистоветити са економским интересом. Најчешћи правни интерес који неко лице може имати да би му се дозволило мешање јесте тај да својим учешћем у парници избегне или умањи интервенцијско дејство пресуде у каснијој парници која се поведе између интервенијента и лица на чијој страни се ово лице умешало. За ову врсту правног интереса, као и интервенцијског дејства пресуде, најкарактеристичније су парнице поводом регреса из осигурања.

LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Тужба за главно мешање и атракција надлежности

означена вредност предмета спора испод 40.000 евра у динарској противвредности, а до закључења припремног рочишта није утврђивана друга вредност предмета спора, то по тужби за главно мешање поднетој од стране трећег лица против тужиоца и туженог из наведене парнице у улози тужених, којом се потражује утврђење права својине на 5 станова у истом објекту – згради, без обзира на то што је означена вредност предмета спора од 180.000 евра, за поступање по тужби за главно мешање је надлежан такође основни суд. Наиме, из одредбе 207. ЗПП-а произилази да се тужба за главно мешање увек подноси оном суду пред којим тече парница између првобитних парничара. Претходна парница заснива надлежност по тужби за главно мешање јер долази до атракције надлежности тако што суд пред којим већ тече парница привлачи надлежност по тужби за главно мешање без обзира на то што би за њу по правилима о стварној и месној надлежности био надлежан неки други суд.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

лица назива се главни умешач, за разлику од осталих случајева интервенције – мешања, који се називају споредним мешањем. По својој правној природи, ово није право мешање, већ је ситуација сличнија супарничарству. Циљ овог института је економичност поступка и избегавање доношења противречних пресуда. Главни умешач може оваквом тужбом као тужилац тражити заштиту како неког стварног, тако и неког облигационог права, а тужбени захтев не мора бити истоветан оном из првобитне парнице. За поступак по тужби за главно мешање надлежан је увек суд у текућој парници. Расправљање по обема тужбама редовно ће бити спојено и биће донета јединствена пресуда, али је могуће и да суд прекине поступак у првобитној парници до правноснажног окончања поступка по тужби за главно мешање. Постоји становиште да пресуда по тужби за главно мешање дејствује само између тужиоца, с једне стране, и сваког туженог понаособ, али да не производи правно дејство између самих тужених. По другом мишљењу, парница по тужби за главно мешање има прејудицијелни значај за првобитну парницу. Већина аутора сматра да се треба приклонити другом становишту, а из разлога правне сигурности и ради избегавања доношења противречних пресуда, што се овим институтом заправо желело избећи.

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

Извршење на покретним стварима

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

И поред не нарочито велике ефикасности овог средства извршења, извршни повериоци се релативно често опредељују да у предлогу за извршење предложе попис и процену покретних ствари извршног дужника, желећи, пре свега, да на тај начин изврше додатни притисак на извршног дужника, како би овај измирио своје дуговање

Дејан Обренић дипл. правник, помоћник извршитеља с вишегодишњим искуством у извршном поступку sudski.postupci@legeartis.rs

ад је реч о извршном поступку, као поступку принудне наплате потраживања, у великом делу шире јавности, али и у немалом делу стручне јавности, често се прво помисли на спровођење извршења пописом и продајом покретних ствари извршног дужника. Овакво мишљење додатно је уврежено у претходних неколико година откако је у позитивном праву Републике Србије заживела делатност (јавних) извршитеља, који су у дневним медијима нестручно приказани као пописивачи и пленитељи покретне имовине, нарочито кад су у питању извршни предмети ради наплате потраживања по основу пружених комуналних услуга или спровођење извршења на имовини пропалих друштвених предузећа. Наравно, овакво мишљење или боље речено предрасуде у вези са поступком спровођења извршења са правне стране потпуно су неутемељени, чак и апсурдни, али остаје питање зашто се поменуто мишљење развило баш кад су у питању ово средство и предмет извршења, а не нека друга средства која заправо у много већој мери дотичу имовину извршног дужника, као што је, рецимо, продаја непокретности? Ово тим пре ако се зна да спровођење извршења на покретним стварима извршног дужника и не представља баш најефикаснији и

најисплативији начин спровођења извршења, нарочито уколико су извршни дужници физичка лица или предузетници. Наиме, неретко се дешава да покретна имовина ових извршних дужника ни изблиза не покрива вредност потраживања извршног повериоца, нарочито кад се главници потраживања додају камате, трошкови извршног поступка пред судом, као и трошкови спровођења извршења од стране јавног извршитеља, који су већи самим тим што се овај вид извршења спроводи ван канцеларије извршитеља, понекад и на великој удаљености и уз знатно трошење времена извршења. Међутим, и поред невелике ефикасности овог средства извршења, извршни повериоци се релативно често опредељују да у предлогу за извршење предложе попис и процену покретних ствари извршног дужника, желећи пре свега да на тај начин изврше додатни притисак на извршног дужника, како би овај измирио дуговање. Ово средство извршења има, дакле, једну додатну димензију, која га разликује од осталих, а то је управо чињеница да се оно спроводи на адреси извршног дужника или на другој адреси на којој се налазе његове покретне ствари, често уз ангажовање више лица поред јавног извршитеља (на пример, овлашћеног проценитеља, асистенцију полиције, бравара) или уз евентуално одузимање пописаних ствари из државине извршног дужника. Све ово представља додатни психолошки притисак на извршног дужника, што извршном повериоцу даје за право да полаже додатне наде да ће његово потраживање бити намирено.

Опште одредбе о извршењу на покретним стварима

Попис и процена покретних ствари

53 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Попису покретних ствари приступа се одмах након што се извршном дужнику непосредно уручи решење о извршењу и он буде позван да измири предметно дуговање. Уручење решења није услов за одржавање пописа, па се он може одржати и уколико решење није могло бити предато извршном дужнику, али се у том случају решење о извршењу прибија на месту одржавања пописа. Ни присуство странака није услов за одржавање пописа, па се он може одржати и у њиховом одуству, али је неопходно позвати извршног повериоца да присуствује попису, уз упозорење да ће се он одржати и без његовог присуства. Странка која није присуствовала попису обавештава се о томе да је попис извршен. Приликом спровођења ове извршне радње пописивач води рачуна о сразмерности између потраживања и обима пописаних ствари, односно њихове вредности. У том смислу, прописано је да се пописује онолико ствари колико је потребно да се намири извршни поверилац и трошкови извршења, независно од тога да ли су у решењу о извршењу одређене ствари које су предмет извршења, али и да се, пре свега, пописују ствари које се могу најлакше продати,

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Кад је реч о извршењу на покретним стварима извршног дужника, ради намирења новчаног потраживања извршног повериоца, Закон о извршењу и обезбеђењу (ЗИО) предвиђа да је, поред суда опште месне надлежности, за извршење надлежан и суд на чијем се подручју налазе покретне ствари, а ако се покретне ствари налазе на подручју различитих судова, месно је надлежан суд којем је првом поднет предлог за извршење. Да би отклонио недоумице у погледу тога шта се сматра покретним стварима извршног дужника, али и да би умањио могућност опструирања поступка спровођења извршења на овај начин, ЗИО одређује да се пописују ствари које су у државини извршног дужника и ствари које су у својини извршног дужника, али у државини извршног повериоца или другог лица, као и да се пописују и ствари на које је треће лице ставило примедбу да на њима има неко право које спречава извршење. Опредељујући се за правни институт државине уместо института својине извршног дужника на покретним стварима, закон оставља шире поље за деловање приликом спровођења извршења и већу могућност наплате, али и умањује могућност за опструирање извршења од стране извршног дужника или трећег лица, с обзиром на то да за највећи број покретних ствари не постоје обавезни регистри, па би било изузетно тешко доказати власништво извршног дужника на њима. Нивелишући процесни положај извршних странака, звог ове погодности која постоји у корист извршног повериоца, закон, с друге стране, одређује и које се то покретне ствари, по врсти, количини или намени, не могу пописивати, чак иако су у државини извршног дужника. Тако, закон таксативно наводи да предмет извршења не могу бити: 1) одећа, обућа и други предмети за личну употребу, постељне ствари, посуђе, део намештаја који је неопходан извршном дужнику и члановима његовог домаћинства, шпорет, фрижидер и пећ за грејање; 2) храна и огрев који су извршном дужнику и члановима његовог домаћинства потребни за три месеца;

3) готов новац извршног дужника који има стална месечна примања до месечног износа који је законом изузет од извршења, сразмерно времену до наредног примања; 4) ордење, медаље, ратне споменице и друга одликовања и признања, лична писма, рукописи и други лични списи и породичне фотографије извршног дужника; 5) помагала која су особи са инвалидитетом или другом лицу с телесним недостацима неопходна за обављање животних функција; 6) кућни љубимац. На овај начин се извршни дужник штити од прекомерног оптерећења имовине, осиромашења, али и од угрожавања живота и здравља. Извршне радње којима се спроводи извршење на покретним стварима извршног дужника јесу попис и процена ствари, те продаја ствари и намирење извршног повериоца из добијене цене, а овакав радослед извршних радњи није случајан, напротив, извршне радње се обавезно одвијају наведеним редоследом.

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ствари на које треће лице није ставило примедбу да на њима има права која спречавају извршење и ствари које нису подложне брзом кварењу или знатном смањењу вредности. Записник о попису покретних ствари представља документ који је од посебне важности код примене овог средства извршења. Осим што се сачињава из евиденцијских разлога, записник о попису је основ да извршни поверилац упише заложно право на пописаним стварима тако што доставља оригинал или оверену копију записника о попису и закључка о коначном попису Агенцији за привредне регистре, ради уписа заложног права у Регистар залоге. Такође, поред ознака које се стављају на саме пописане ствари, записник о попису има и улогу публиковања пописа и истиче се на видном месту у просторији у којој се пописана ствар налази у време пописа. Иако то закон не прописује изричито, логично је закључити да се записник о попису доставља странци која није присуствовала попису, уз обавештење о спроведеном попису. Закон, пак, изричито прописује да извршни поверилац може, у року од осам дана од дана окончања пописа, предложити да се попис измени, а јавни извршитељ је дужан да одлучи о том предлогу у року од пет дана од његовог пријема. Ако се попис измени, доноси се закључак о коначном попису који представља основ да извршни поверилац упише заложно право на стварима које су унете у попис тек у закључку о коначном попису. Кад је у питању извршни дужник, закон не прописује реципрочну процесну могућност и за њега. По завршетку радње пописа, покретне ствари се, по правилу, остављају на чување извршном дужнику, или лицу у чијој су се државини налазиле у тренутку пописа, који их могу користити али, наравно, не смеју њима располагати ни правно ни фактички. Повреда забране располагања повлачи одсуство дејства акта располагања у извршном поступку у коме је настала. Изузетак од овог правила постоји кад јавни извршитељ, на предлог извршног повериоца који је могућ до доношења закључка о додељивању ствари, одузме ствари извршном дужнику и повери их на чување извршном повериоцу или другом лицу које извршни поверилац одреди. У том случају трошкове чувања ствари претходно сноси извршни поверилац или лице које је

он одредио, извршни дужник им надокнађује те трошкове, а ризик пропасти или оштећења ствари сноси извршни поверилац, изузев ако су последица више силе или случаја. Ако пропаст или оштећење ствари не могу да се припишу вишој сили или случају, сматра се да је извршни поверилац намирен до висине вредности ствари која је пропала или до висине вредности оштећења ствари. Исто важи и када ствар чува извршни поверилац или ако јавни извршитељ, на предлог извршног повериоца, наложи да се ствар повери лицу које је одредио извршни поверилац да је чува уместо извршног повериоца или другог лица. Изузетак од правила да се пописане ствари остављају на чување извршном дужнику представљају и одредбе које прописују да се готов новац, хартије од вредности и драгоцености, као и друге ствари веће вредности које су за то подесне, чувају у депозиту јавног извршитеља или лица које обавља комисионе послове продаје. Прописујући правило да се пописане ствари, до њихове продаје и предаје купцу, остављају на чување извршном дужнику, Закон оставља могућност извршном дужнику да предметне ствари користи, убира од њих плодове и да можда, из тако добијене имовине, умањи или чак измири своје дуговање према извршном повериоцу. Ово представља законско решење које је у складу са правном природом савременог начина уређивања ручне залоге, код које се предмет залоге оставља на коришћење залогодавцу, а какво решење постоји и у нашем позитивном праву. Уколико се не нађу покретне ствари које могу бити предмет извршења, јавни извришитељ ће констатовати да је попис безуспешан и о томе обавестити извршног повериоца ако овај није присуствовао попису. Извршни поверилац може, у року од осам дана од дана пријема обавештења о безуспешном попису или од безуспешног пописа коме је присуствовао, предложити јавном извршитељу да понови попис или да одреди друго средство и предмет извршења, иначе ће се извршни поступак обуставити у наредних осам дана. Извршни поступак се обуставља и ако извршни поверилац на време предложи поновни попис, али се опет не нађу покретне ствари које могу бити предмет извршења, у року од осам дана од дана окончања поновног пописа.

пописаним стварима, било да је реч о одређивању њихове продаје. Осим тога, треба навести и да, после пописа и процене ствари, не може да се води посебан извршни поступак ради намирења другог потраживања на истој ствари. Ако се после пописа и процене ствари донесе ново решење о извршењу на пописаним и процењеним стварима за намирење другог потраживања, ствар се поново не пописује и не процењује, већ се у наставку записника о попису и процени само бележе подаци из новог решења о извршењу. Ова забелешка је основ да нови извршни поверилац упише заложно право на пописаним стварима и он ступа у већ покренути извршни поступак у стању у коме се он налази и не може предузети процесне радње које су пре приступања могле да се предузму. Овакво приступање извршном поступку дозвољено је до доношења закључка о додељивању ствари купцу.

Продаја покретних ствари

Попису покретних ствари приступа се одмах након што се извршном дужнику непосредно уручи решење о извршењу и он буде позван да измири предметно дуговање.

55 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Након што су покретне ствари извршног дужника пописане и њихова вредност процењена, приступа се следећем кораку, а то је продаја тих покретних ствари, у циљу добијања новчаног износа из ког ће се касније намирити потраживање извршног повериоца. Постоје два начина продаје покретних ствари, а то су продаја путем усменог јавног надметања (лицитациона продаја) и продаја непосредном погодбом. Продају покретних ствари одређује јавни извршитељ закључком о продаји, којим одређује да ли се ствари продају јавним надметањем или непосредном погодбом, а затим одређује услове продаје и од када и како ствар може да се прода непосредном

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Иако посебна извршна радња, процена вредности пописаних покретних ствари, по правилу, се спроводи заједно са пописом, од стране поступајућег јавног извршитеља и то према тржишној цени ствари у месту процене на дан процене. У том случају, подаци о попису и процени се уносе у исти записник, који се тада зове записник о попису и процени покретних ствари. Међутим, јавни извршитељ може одлучити да процени ствар на основу писменог обавештења о цени коју добије од одговарајућих организација, институција или правних и физичких лица одговарајуће струке, или извршни поверилац и извршни дужник могу споразумно да одреде вредност ствари. У овим случајевима, о процени се сачињава посебан записник. С обзиром на природу покретних ствари и њихову, по правилу, малу тржишну вредност, у пракси се ове две извршне радње најчешће спроводе заједно и јавни извршитељ на лицу места сачињава записник о попису и процени покретних ствари, у којем се наводи име јавног извршитеља који пописује и процењује ствари, имена странака и лица која су присуствовала попису и процени, број предмета извршења, датум пописа и процене, висина и доспелост потраживања извршног повериоца, подаци којима се ближе одређују пописане ствари и њихова процењена вредност, изјаве странака и учесника у поступку и примедбе трећих лица о постојању права на ствари која спречавају извршење. Треба имати на уму да вођење записника о попису и процени не представља вођење стенографских белешки, те да у њега није неопходно уносити све што се дешава током радње пописа, већ само битне чињенице које се тичу извршног поступка и које ће бити од користи у даљем поступку, било да је у питању упис забележбе на

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

погодбом по споразуму странака. У закључку о продаји наводи се ближи опис ствари, процењена вредност ствари и дан процене вредности, време и место првог јавног надметања и почетна цена ствари на првом јавном надметању, рок за закључење уговора о продаји непосредном погодбом и почетна цена ствари, рок у коме је купац дужан да плати продајну цену, износ јемства које се полаже, рок у коме се полаже и коме се полаже, као и под којим условима ствар може бити додељена купцу који на јавном надметању није био најповољнији понудилац. Јавни извршитељ доноси закључак о продаји покретне ствари после правноснажности решења о извршењу, а овај закључак се објављује на огласној табли коморе јавних извршитеља. Од објављивања закључка на огласној табли, па до првог јавног надметања не може протећи мање од 15, нити више од 30 дана. Пре овог рока, ствари могу да се продају ако се странке тако споразумеју или су подложне брзом кварењу, или ако постоји опасност од знатног смањења вредности ствари, а извршни поверилац положи јемство за штету коју извршни дужник може претрпети због раније продаје. Као што је већ речено, постоје два могућа начина продаје и то продаја на јавном надметању и продаја непосредном погодбом, а о начину који ће се применити у конкретном случају одлучује јавни извршитељ у закључку о продаји. Ова одлука јавног извршитеља није у потпуности препуштена његовој слободној вољи, већ закон прописује да је при доношењу одлуке јавни извршитељ дужан да води рачуна о постизању најповољније цене, као и да се продаја јавним надметањем одређује ако ствар има већу вредност или се очекује да се прода по цени већој од процењене вредности. Ограничавајући дискреционо одлучивање поступајућег јавног извршитеља овим правним стандардима, Закон

заправо оставља могућност да се, у складу са начелом ефикасности и начелом сразмерности, у сваком конкретном случају одреди продаја којом се најефикасније наплаћује потраживање извршног повериоца и у што мањој мери тангира имовина извршног дужника. Воља јавног извршитеља је ограничена и тиме што, независно од начина продаје коју је он одредио, странке могу да се споразумеју о продаји ствари непосредном погодбом. Закон, дакле, даје предност споразуму странака, чак и онда када јавни извршитељ сматра другачије од њих. Продаја покретних ствари на јавном надметању одржава се на дан који је одређен закључком о продаји, и то у року од најраније 15, а најкасније 30 дана од дана објављивања закључка о продаји на огласној табли Коморе. На поступак и на начин продаје покретних ствари на јавном надметању примењују се одредбе које важе кад се намирује новчано потраживање на непокретности. Тако, на јавном надметању као понудиоци могу да учествују само лица која су положила јемство у висини 1/10 процењене вредности ствари, осим извршног и заложног повериоца, који под Законом прописаним условима нису дужни да положе јемство. Јавно надметање одржава се и ако је само једно лице положило јемство, али у том случају, на предлог извршног повериоца стављен до објављивања јавног надметања, јавно надметање може да се одложи. Ако јавном надметању присуствује само један понудилац који не стави понуду, јавни извршитељ утврђује да јавно надметање није успело. У овом и у другим случајевима када ствар није продата на првом јавном надметању, на лицу места се заказује друго јавно надметање, које мора почети у року од најмање 15, а највише 30 дана од дана одржавања првог јавног надметања. Почетна цена ствари на првом јавном надметању износи најмање 70%

Садашњи Закон о извршењу и обезбеђењу прописује нешто другачији ток јавног надметања од оног који је био прописан претходним Законом.

57 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

3) ако после неуспеха другог јавног надметања тако изабере извршни поверилац. Уговор о продаји непосредном погодбом у писменом облику закључују купац и јавни извршитељ, у име и за рачун извршног дужника, или лице које обавља комисионе послове продаје, у своје име, а за рачун извршног дужника. Уколико је овај начин продаје покретних ствари одређен закључком о продаји, уговор о продаји непосредном погодбом може да се закључи у року од 30 дана од дана објављивања закључка, а рок за плаћање цене не може бити дужи од 15 дана од дана доношења закључка о додељивању ствари. Кад је у питању продаја непосредном погодбом по споразуму странака, јасно је да Закон овом начину одређивања продаје непосредном погодбом даје предност, што се види из флексибилнијих рокова за одређивање продаје и могућности за закључење овог споразума такорећи до краја извршног поступка. Тако, споразум о продаји ствари непосредном погодбом, странке могу закључити од објављивања закључка о продаји путем усменог јавног надметања до доношења закључка о додељивању ствари, после јавног надметања или закључка којим се утврђује да друго јавно надметање није успело, али се он не може закључити док траје усмено јавно надметање. Овим споразумом странке одређују рок за закључење уговора о продаји непосредном погодбом, као и продајну цену која не може бити нижа од 70% процењене вредности ствари. Споразум странака не подлеже солемнизацији код јавног бележника. Садржина споразума представља уједно и садржину закључка о продаји путем непосредне погодбе, који јавни извршитељ доноси одмах након закључења споразума странака. Уговор о продаји може да се закључи у року од 20 дана од дана објављивања закључка о продаји ствари непосредном погодбом по споразуму странака, а рок за плаћање цене не може бити дужи од 15 дана од дана доношења закључка о додељивању ствари. Уговор о продаји не подлеже солемнизацији од јавног бележника, а одмах након његовог закључења, јавни извршитељ утврђује да ли уговор испуњава услове из закључка о продаји ствари непосредном погодбом по споразуму странака и друге услове пуноважности, након чега доноси закључак о додељивању ствари.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

процењене вредности ствари, а на другом најмање 50% процењене вредности ствари. Пре почетка јавног надметања, јавни извршитељ је дужан да утврди да ли су испуњени услови за одржавање јавног надметања, а затим објављује јавно надметање, почетну цену и позив учесницима да ставе понуде. Понудиоци су дужни да понуде цену вишу од почетне цене, односно од цене коју је понудио претходни понудилац. Понудилац је везан понуђеном ценом све док други понудилац не понуди вишу цену. Дакле, садашњи ЗИО прописује нешто другачији ток јавног надметања од оног који је био прописан претходним Законом о извршењу и обезбеђењу. Сада јавно надметање представља лицитацију на којој понудиоци дају понуде за куповину и надметање се одвија све док неко од њих нуди вишу цену од оног претходног. За разлику од овог законског решења, оно претходно је предвиђало да јавни извршитељ или суд предлажу цену, а учесници прихватају понуђену цену. Самим тим учесници се нису ни могли сматрати понудиоцима у правом смислу те речи, јер су уместо нуђења, они заправо прихватали цену по лицитационим корацима које им је саопштавао водилац поступка продаје. Јавно надметање закључује се када ни након двоструког позива јавног извршитеља, ниједан понудилац не понуди вишу цену. О јавном надметању сачињава се записник. Након закључења надметања, јавни извршитељ испитује пуноважност понуда, објављује ко је најповољнији понудилац и након евентуалног изјашњења лица која имају право прече куповине, доноси закључак о додељивању покретне ствари. Ако друго јавно надметање није успело, јавни извршитељ одмах позива извршног повериоца да у року од 15 дана изабере намирење продајом ствари непосредном погодбом или преносом права својине на ствари, а ако извршни поверилац пропусти рок за избор, извршни поступак се обуставља. Други начин продаје покретних ствари јесте продаја путем непосредне погодбе, која се може применити у три случаја: 1) ако је тако одређено у закључку о продаји покретне ствари, 2) ако се странке тако споразумеју, или

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Трећи случај одређивања продаје покретних ствари непосредном погодбом јесте продаја по избору извршног повериоца после неуспеха другог јавног надметања. Закључак о продаји непосредном погодбом, у овом случају се доноси одмах пошто извршни поверилац изабере такво намирење и њиме се одређује и рок за закључење уговора о продаји, почетна цена и рок за плаћање продајне цене. Уговор о продаји може да се закључи у року од 30 дана од дана објављивања закључка о продаји непосредном погодбом по избору извршног повериоца, цена се слободно уговара, а рок за плаћање цене не може бити дужи од 15 дана од дана доношења закључка о додељивању. Ако се ствар прода непосредном погодбом, извршни поверилац се сматра намиреним у висини постигнуте цене, али ако је она нижа од 30% процењене вредности, сматра се намиреним у износу од 30% од процењене вредности.

Намирење извршног повериоца Након што су покретне ствари извршног дужника пописане, процењена њихова вредност и продате су у извршном поступку, на ред долази извршна радња која је заправо и циљ извршног поступка, а то је намирење извршног повериоца. Логично, извршни поверилац се намирује из износа добијеног уновчењем, односно продајом покретних ствари извршног дужника. Међутим, пракса је показала да ствари нису увек тако једноставне, па се може десити да уместо једног постоје два или више извршних поверилаца, да је на продатој ствари постојало заложно право заложних поверилаца, затим да се потраживања различитих поверилаца разликују по својој природи, па се могу односити на законско издржавање, на трошкове, камату итд. Сви ови елементи чине поступак намирења нешто комликованијим него што се то чини на први поглед. Намирење се одређује закључком о намирењу који доноси јавни извршитељ одмах после закључка о предаји покретне ствари, а приликом његовог доношења узима у обзир само потраживања садржана у решењу о извршењу које је постало правноснажно пре доношења закључка о намирењу. ЗИО садржи поприлично исцрпне одредбе којима се уређује поступак намирења из износа

добијеног продајом покретних ствари, па тако предвиђа да се пре свих намирују потраживања на основу законског издржавања која буду доказана извршном исправом и пријављена до доношења закључка о додељивању ствари; ако више потраживања на основу законског издржавања не могу да се намире у целини, намирују се сразмерно њиховој висини. Након што се намире потраживања по основу законског издржавања, којима закон даје приоритет у поступку намирења, или ако таква потраживања не постоје, приступа се поступку намирења осталих потраживања, која Закон сврстава у три реда намирења и то: 1) потраживања заложних поверилаца; 2) потраживања извршних поверилаца који су стекли заложно право, 3) потраживања извршних поверилаца који нису стекли заложно право. Законодавац је одлучио да овде примени принцип који предвиђа Закон о стечају, а то је принцип искључивости, који представља поступак колективног намирења свих стечајних поверилаца, па тако намирење наредног реда намирења почиње кад се повериоци из претходног реда намире у целини. Кад је у питању намирење у оквиру истог реда намирења, Закон предвиђа да ако продајна цена није довољна да се намире сви повериоци из истог реда намирења, они се намирују према редоследу стицања права на намирење, а ако су истовремено стекли право на намирење – намирују се сразмерно висини потраживања. У овом случају се, дакле, примењује принцип редоследа стицања права на намирење, а у случају истовременог стицања права на намирење – принцип сразмерног намирења. Закон у овом делу прописује сходну примену одредаба којима се уређује намирење потраживања у поступку продаје непокретности, које је такође врло исцрпно уређено. На овај начин Закон је покушао да избегне или реши бројне недоумице које су се јављале у пракси у поступку намирења из износа добијеног продајом, што свакако представља позитивну интенцију, али не треба заборавити да ниједан пропис не може предвидети све животне ситуације које се могу јавити при његовој примени, па остаје да се види како ће се ове одредбе показати у пракси.

Парнице из наследног права

Снежана Марјановић судија Првог основног суда у Београду, заменик руководиоца Одељења судске праксе у грађанској материји sudski.postupci@legeartis.rs

Из образложења: „Доношење решења о наслеђивању не спречава учесника оставинског поступка да у парници истиче захтев да се издвоји део поједине ствари или права из расправљене заоставштине који не произлази из наследноправног односа, већ из

59 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

аследно право уређује прелазак имовинских и других права са оставиоца у тренутку његове смрти на његове наследнике. Да би дошло до наслеђивања морају постојати оставилац, заоставштина, наследници и основ позивања на наслеђе. Спора обично нема око постојања оставиоца. Утврђивање чињенице смрти обично је у домену других струка, осим у ситуацијама проглашења несталог лица за умрло, кад је за то надлежан суд. Моменат смрти је битан јер се према том тренутку утврђује шта чини састав заоставштине, круг наследника, као и друге околности битне за наслеђивање. У случају да се појави лице које је проглашено за умрло или сазнају околности које утичу на други начин на право на наслеђивање након правноснажног окончања оставинског поступка, заинтересована лица могу само у парничном постуку остваривати своја права сходно члану 131. Закона о ванпрарничном поступку (ЗВП). Евентуална заштита тих лица постоји кад је нестало лице било власник непокретности. Тада суд наређује забележбу поступка за укидање, односно измену решења о проглашењу несталог лица за умрло у земљишној или другој јавној књизи о евиденцији непокретности према члану 69. ЗВП-а. Заоставштина представља скуп права и обавеза оставиоца подобних за наслеђивање. То су стварна права – својина, службеност, залога, државина, облигациона права, ауторска права и др. У погледу ове претпоставке често

настају спорови. Најчешће се поставља захтев за издвајање имовине која је стечена у току трајања брачне, ванбрачне или породичне заједнице. Уколико се ради о лицима која су позвана на наслеђе и уколико нема спора међу њима, то се лако решава. Потребно је водити рачуна о пореским обавезама код формулације таквог договора. У току оставинског поступка се наследници могу договарати како ће расподелити наслеђену имовину и шта ће конкретно из заоставштине припасти ком наследнику, што се често и ради. Тиме се скраћују и елиминишу други поступци и уговори и решењем се наводи на основу споразума наследника шта коме припада од заоставштине. У случају кад неком од наследника припадне имовина веће вредности од оне коју наслеђује, разлика вредности је поклон и подлеже у неким случајевима пореским обавезама према Закону о порезима на имовину. У случају спора наследника у погледу чињеница или примене права, ЗВП у члану 121. предвиђа обавезу суда да прекине поступак и упути странке да поведу парницу или поступак пред управним органом ако између наследника постоји спор: ● о томе да ли нека имовина улази у заоставштину, и ● о захтеву потомака који су са оставиоцем живели у заједници да им се из заоставштине издвоји део који одговара њиховом доприносу у повећању вредности оставиочеве имовине. Окончање оставинског поступка не спречава наследнике да своја евентуална права остваре у парници.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У тексту који следи говоримо о парницама које потичу из наследног права, кроз навођење карактеристичних судских одлука и анализу бројних ситуација које се могу јавити у пракси

права својине или неког другог правног односа са оставиоцем независно од права на наслеђе.”

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

(Решење Окружног суда у Новом Саду, Гж. 3479/05 од 23. 11. 2006)

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Када је расправљање заоставштине завршено правноснажним решењем о наслеђивању или решењем о легату, а постоје услови за понављање поступка по правилима парничног поступка (непрописан састав суда, искључење, изузеће, неуредна достава, право на коришћење језика, заступање, фалсификоване исправе, кривично дело неког лица, друга одлука о истом захтеву, нове чињенице и докази, одлука Уставног суда и Европског суда за људска права која може бити од утицаја) неће се обновити поступак за расправљање заоставштине, већ странке своја права могу остварити у парничном поступку према члану 131. ЗВП-а. Ако се по правноснажности решења о наслеђивању накнадно пронађе имовина за коју се у време доношења решења није знало да припада заоставштини, суд неће поново расправљати заоставштину, већ ће ову имовину новим решењем расподелити на основу раније донетог решења о наслеђивању (члан 128. ЗВП-а). Кад се неко од наследника раније одрекао наслеђа, па се пронађе имовина за коју се у време доношења решења није знало да припада заоставштини, суд ће га позвати ради давања наследничке изјаве и ако изјави да се прима наслеђа на тој имовини суд неће поново расправљати заоставштину, већ ће то лице упутити да своје право може да оствари у парничном поступку (члан 130. ст. 2. ЗВП-а). Према неким теоријама, ванпарнични поступак подразумева непостојање спора и свака ситуација која се појављује као спорна не решава се у оставинском поступку. Допунским решењем могуће је само на основу већ датих наследничких изјава расправити ту накнадно пронађену имовину. Могуће је да се наследник одрекао наслеђа или уступио наслеђену имовину другом наследнику. Уколико је та имовина била мале вредности, а накнадно се сазна да постоји имовина знатне вредности, та изјава није адекватна правој вољи тог наследника. Он је био у заблуди кад је дао такву изјаву. У том случају, наследнику који се одрекао од наслеђа је на располагању само могућност да своја права оствари тужбом у парничном поступку. Он

може да тражи утврђење права својине на тој накнадно пронађеној имовини по основу наслеђа. Уколико нема спора међу наследницима, пресудом на основу признања брзо се може и та ситуација разрешити, али уз трошак судских такси и евентуално адвокатских трошкова.

Из образложења: „Према утврђеном чињеничном стању, правноснажним решењем суда од 22. 3. 1994. године на заоставштини пок. С. М. преминулог 1. 6. 1990. године, ближе описаној у том решењу, оглашени су за наследнике унуци оставиоца тужени с обзиром на то да су тужиље дале наследничке изјаве да се одричу свог наследног дела у корист овде тужених. Допунским решењем од 18. 10. 2002. године утврђено је да заоставштину пок. С. М. чини право коришћења спорне парцеле и за наследнике су оглашени унуци покојног овде тужени. Реч је о нaкнадно пронађеној заоставштини покојног. Према члану 130. ст. 2. Закона о наслеђивању, ако се који од наследникa раније одрекао наслеђа, па се пронађе имовина за коју се у време доношења решења није знало да припада заоставштити, суд ће га позвати ради давања наследничке изјаве и ако изјави да се прима наслеђа на тој имовини, суд неће поново расправити заоставштину, већ ће то лице упутити да своје прво може да оствари у парничном поступку. Реч је о тужби за остваривање наследних права после завршеног оставинског поступка (тзв. hereditatis petitio), а у циљу да се докаже да је у моменту смрти оставиоца било другачије стање од оног које је оставински суд констатовао у својој одлуци. За разлику од својинске тужбе, код које тужилац треба да докаже своје јаче право својине, код хередитарне тужбе тужилац само доказује приоретет свог наследно-правног овлашћења, услед чега аутоматски долази и до решења својинских питања. На тај начин наследници одређени решењем оставинског суда престају бити наследници, или пак то постају у мањем делу него што је то одређено оставинским решењем, а на њихово место и то управо од дана делације, долазе друга лица, која је за наследнике прогласио парнични суд својом пресудом. Отуда ову тужбу треба сматрати као sui generis уколико она обухвата обе своје компоненте и

Наследници одговарају за дугове оставиоца до висине вредности наслеђене имовине према члану 222. ЗОН-а. Вредност те имовине се рачуна према стању у време стицања права на наслеђе. Та имовина је означена као заоставштина, али у суштини она припада другом лицу по другом правном основу.

Из образложења: „24. 11. 1992. године тужиља је, као зајмодавац правном претходнику тужене пок. Д. М. и њеном пок. супругу, као зајмопримцима исплатила износ од 2.645.760,00 динара. 15. 2. 1993. године, тужиља је у својству даваоца идржавања са пок. Д. М., као примаоцем издржавања закључила уговор о доживотном издржавању, а предмет уговора био је стан. Уговор о доживотном издржавању је раскинут пресудом од 2. 6. 2006. године. Пок. Д. М. је у својству примаоца издржавања са својом братаницом, овде туженом Ц. Д., као даваоцем издржавања 2. 2. 1996. године закључила уговор о доживотном издржавању,

61 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

(Пресуда Апелационог суда у Београду Гж. Бр. 12856/10 од 14. 12. 2011)

Давалац издржавања из уговора о доживотном издржавању не одговара за дугове оставиоца јер се ради о теретном послу. Али то не утиче на могућност побијања тог уговора по правилима чл. 280–285. ЗОО-а. Побијање дужникових правних радњи може тражити сваки поверилац чије је потраживање доспело за исплату, и без обзира на то кад је настало ако је предузета на штету поверилаца. Сматра се да је правна радња предузета на штету поверилаца ако услед њеног извршења дужник нема довољно средстава за испуњење повериочевог потраживања. Теретно располагање може се побијати ако је у време располагања дужник знао или могао знати да предузетим располагањем наноси штету својим повериоцима и ако је трећем лицу са којим је или у чију је корист правна радња предузета то било познато или могло бити познато. Ако је треће лице дужников супруг, или сродник по крви у правој линији, или у побочној линији до четвртог степена, или по тазбини до истог степена, претпоставља се да му је било познато да дужник предузетим располагањем наноси штету повериоцима. Тужба за побијање подноси се против трећег лица са којим је, или у чију је корист предузета правна радња која се побија, односно против његових универзалних правних следбеника. Ако суд усвоји тужбени захтев, правна радња губи дејство само према тужиоцу и само колико је потребно за испуњење његових потраживања. Рокови за подизање ове тужбе су релативно кратки и за теретна располагања износе једну годину, а за остале случајеве три године, што може бити проблем за повериоца.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

констатацију наследно-правног овлашћења и захтев да се успостави стање које ће одговарати тим овлашћењима. Међутим, она не мора бити увек таква, већ може садржати само први део захтева тј. само тражити признање наследничког својства, у ком случају ће то бити тужба за утврђење, па се она може користити само ако на страни тужиоца постоји оправдани интерес да управо такву тужбу поднесе. У конкретном случају, у оставинском поступку који је вођен иза смрти пок. С. М. учествовали су сви његови законски наследници и то његове ћерке, овде тужиље, као и његови унуци по пок. синовима. Током тог поступка тужиље су се одрекле свог наследног дела у корист тужених. Након што је пронађена имовина која је предмет овог спора, донето је допунско оставинско решење у складу са основним решењем којим је расправљена заоставштина. Како оставински суд није позвао овде тужиље ради давања наследничке изјаве у смислу члана 130. ст. 2. Закона о ванпарничном поступку, то тужиље своја наследна права на овој накнадно пронађеној имовини могу остварити само у парничном поступку. Пок. С. М. био је сукорисник наведених парцела са 1/2 идеалних делова, па је правилно поступио првостепени суд када је на основу члана 10. Закона о наслеђивању, важећег у време отварања наслеђа („Сл. гласник РС”, бр. 52/74) с обзиром на то да је оставилац имао четворо деце нашао да би им припадало по 1/4 идеална дела заоставштине односно по 1/8 идеалних деова у односу на целе парцеле. Наводима жалбе се указује на то да спорне кат. парцеле на представљају накнадно пронађену заоставштину пок. С. М., те да су тужиље имале сазнања о постојању ове имовине. Међутим, према извештају РГЗ, Службе за катастар непокретности из 2008. године те парцеле су биле уписане тек 19. 4. 2002. године на правног претходника странака.”

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

који је такође за предмет имао исти стан, све покретне ствари и намештај који се у моменту смрти буду затекли у стану, као и готов новац и новац на штедним књижицама. Тужба је поднета против пок. Д. М., након њене смрти парница је настављена против Ц. Д., која је њена једина законска наследница. Тужена је изјавила да јој није било познато да је њена тетка имала са тужиљом сачињен уговор о доживотном издржавању, нити да је тужиља исплатила откупну цену за тај стан. Одредбом члана 222. Закона о наслеђивању прописано је да наследник одговара за оставиочеве дугове до висине вредности наслеђене имовине. Полазећи од напред цитиране законске одредбе и утврђеног чињеничног стања, не може се као правилан прихватити закључак првостепеног суда да је тужена била дужна да докаже да је постојала друга имовина оставиље која је била предмет наслеђивања и да би таква чињеница ишла у прилог туженој, а ово стога што је доказивање такве чињенице управо у интересу тужиље, јер би тужена могла одговарати за дугове оставиље искључиво у случају да је постојала имовина коју је тужена од исте наследила и то само до висине вредности наслеђене имовине; при чему се основано жалбом тужене истиче да је у конкретном случају требало применити сада важећи Закон о наслеђивању Републике Србије (који је ступио на снагу 5. 11. 1995. године), који је важио у тренутку смрти оставиље, а не Закон о наслеђивању („Сл. гласник СРС”, бр. 52/74 и 1/80) на који се првостепени суд погрешно позива у својој одлуци.” (Пресуда Апелационог суда у Београду Гж. бр. 7347/12 од 16. 11. 2012)

У тренутку смрти оставиоца се одређује круг његових наследника. То морају бити лица која су жива у тренутку његове смрти, осим зачетог

детета под условом да се живо роди или правног лица које још није настало код тестаменталног наслеђивања под условом да буде оформљено. Закон одређује круг наследника позваних на наслеђе у случају непостојања изричите воље оставиоца изражене у завештању или изјави датој у форми потребној за завештање (усмено у изузетним околностима, писмено и др.) којом изјављује да наследника искључује из права на наслеђе из законом прописаних разлога. Недостојан за наслеђивање на основу закона или завештања и за стицање било какве користи из завештања је онај ко је: ● умишљајно усмртио оставиоца, или је то покушао; ● принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове завештање или неку његову одредбу, или га је у томе спречио; ● у намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово завештање, или га је фалсификовао; ● учинио теже огрешење о законску обавезу издржавања оставиоца, или му је ускратио нужну помоћ. Оставилац може опростити наследнику недостојност (чл. 4. и 5. Закона о наслеђивању). Иако суд на недостојност пази по службеној дужности, ипак, околности које се тичу недостојности суд сазнаје од других наследника.

Из образложења: „Тужиља је дете из првог брака сада пок. Ј. Ш., а њени родитељи су се развели када је тужиља имала 12–13 година. Након развода родитеља, тужиља је додељена мајци на самостално вршење родитељског права и са њом отишла у Немачку, а пок. Ј. Ш. је наставио да живи у стану у Загребу, касније се поново оженио овде

Наследници одговарају за дугове оставиоца до висине вредности наслеђене имовине према члану 222. Закона о наслеђивању. Вредност те имовине се рачуна према стању у време стицања права на наслеђе.

(Пресуда Апелaционог суда у Београду Гж. бр. 1056/12 од 15. 3. 2012)

Брачни друг губи право законског наслеђивања: ● ако је оставилац био поднео тужбу за развод брака, а после његове смрти се утврди да је тужба била основана; ● ако је његов брак са оставиоцем поништен после оставиочеве смрти, а из разлога који су брачном другу били познати у тренутку закључења брака; ● ако је његова заједница живота са оставиоцем била трајно престала његовом кривицом или у споразуму са оставиоцем. Завешталац може искључити из наслеђа нужног наследника који се повредом неке законске или моралне обавезе теже огрешио о њега (ако се увредљиво или грубо односио према завештаоцу, ако је умишљајно учинио кривично дело према завештаоцу, његовом детету, усвојенику, брачном другу или родитељу, ако се одао нераду и непоштеном животу, члан 61. ЗОН-а).

63 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

без озбиљне опасности по свој живот и здравље и без озбиљне опасности по живот и здравље трећих лица. На правилност побијане пресуде нису од утицаја наводи жалбе којима се указује да тужени ничим нису поткрепили наводе у смислу тешког огрешења, законског и моралног, тужиље према покојном оцу, те да је лек „Принорм” производила фармацеутска кућа из Београда и да је њен отац овај лек могао да набави у Србији. Такође, на правилност побијане пресуде не утичу ни наводи жалбе да се приликом покушаја сада пок. Ј. Ш. да телефоном од тужиље добије неопходни лек јавио супруг тужиље. Чињеница је да је сада пок. отац тужиље био лошег здравственог стања, да се обратио тужиљи молбом да му набави неопходни лек, да она то није учинила и да, иако је знала за лоше здравствено стање свог оца, од 1990. године до његове смрти 2004. године, није контактирала са оцем, чак га није позвала ни телефоном, а није дошла ни да га посети, иако је неколико пута до 1997. године летовала у Хрватској. Сада пок. Ј. Ш. је своју ћерку потпуно искључио из наслеђа, па није од значаја чињеница да спорним тестаментом није обухваћен стан у Београду, те у том смислу нису од утицаја ни наводи жалбе да је исти био сувласништво пок. Ј. Ш. и тужене Ј. Ш. и да је откупљен по бенефицираним условима.”

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

туженом Ј. Ш., и у њиховом браку рођен је тужени С. Ш. Тужиља је била у лошим односима са туженом Ј. Ш., па би када је долазила у Загреб у посете, одседала код другарице и остале родбине, а са оцем се виђала у граду. Тужиља се 1990. године удала и наставила да живи у Немачкој, а у време удаје је боравила недељу дана код свог оца и тужене Ј. Ш., када је последњи пут и видела свог оца. У међувремену, он се разболео, имао је озбиљне срчане проблеме, због којих је морао да користи различите лекове за срце, које није могао лако да пронађе у Србији, због рата на подручју бивше СФРЈ и санкција у Србији. Због тога је позвао тужиљу телефоном, да му набави потребан лек „Принорм”, када се на телефон јавио супруг тужиље и рекао да он и тужиља не желе да имају посла са српским терористима, након чега је пок. Ј. Ш. био увређен и разочаран. Тужиља после тога више није ни чула ни видела свог оца, нити га је звала, нити је било када дошла да га види, иако је у периоду од 1997. године неколико пута са породицом летовала у Хрватској. Због описаног догађаја и целокупног понашања тужиље према свом оцу, он је сачинио наведени тестамент којим је искључио своју ћерку из наслеђа. Тужиља је својим понашањем повредила не само законску, већ и моралну обавезу издржавања родитеља и бриге о њему, иако се пок. Ј. Ш. налазио у тешкој здравственој ситуацији, када јој се обратио за помоћ ради набавке неопходног лека, а тужиља је одбила да овај лек набави свом оцу и све до његове смрти није више контактирала са њим, чак ни телефоном. Зато је правилно првостепени суд закључио да је тужиља основано искључена из наслеђа на заоставштини свог оца, па јој није повређен нужни наследни део, а иста не може постати ни сувласник на спорном стану, који представља брачну тековину пок. Ј. Ш. и тужене Ј. Ш., јер је сада пок. Ј. Ш. тужиљу искључио из целокупног наслеђа, па самим тим и из права на наслеђе дела спорног стана. Према ставу Апелационог суда, тужиља је, као нужни наследник, повредила моралну обавезу и теже се огрешила о свог оца јер му није пружила довољно пажње, није га посећивала и годинама није одржавала било какве контакте са њим, у ситуацији када је знала да је њен отац лошег здравственог стања, а била је у могућности да свом оцу пружи помоћ

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Ако је потомак који има право на нужни део презадужен или је расипник, завешталац га може у целини или делимично лишити нужног дела у корист потомака лишеног под условом да има малолетно дете или малолетног унука од раније умрлог детета или пунолетно дете или пунолетног унука од раније умрлог детета, који су неспособни за привређивање (чл. 64. и 65. ЗОН-а). Судска пракса у сваком конкретном случају мора дати одговор да ли конкретно понашање наследника одговара разлозима за недостојност за наслеђивање или разлозима за искључење или лишење права на нужни део. Ипак, постоје неки стандарди који су код оцене ових околности постављени у судској пракси.

Из образложења: „Сада пок. А. Г. је био отац тужене А. Р., преминуо је 3. 4. 2006. године, а његову заоставштину чини стан, гаражно место и путничко возило. Тужена је рођена у браку сада пок. А. Г. и његове сада пок. супруге, а брачна заједница и заједница живота родитеља тужене престала је 1993. године, да би од 1996. године сада пок. отац тужене живео сам у стану који представља његову заоставштину, док је тужена живела са својом мајком. Са туженом и њеном сада пок. мајком отац није био у контакту, а што је лоше психички деловало на њега. Исти је био материјално обезбеђен, пошто је имао војну пензију, био је виталан, у доброј физичкој кондицији, до смрти је возио аутомобил и одлазио на кванташку пијацу, у „Темпо”, „Родић” како би набавио све што му је потребно за кућу, учествовао је у организовању и чишћењу дворишта и све до своје смрти, једном месечно, аутомобилом је одлазио у Хрватску. Преминуо је изненада, а након извршене обдукције утврђено је да је преминуо

услед погоршања тешког и дуготрајног артеросклеротског обољења срца и веначних артерија. Постојање тежег огрешења о законску обавезу издржавања оставиоца је фактичко питање, које суд утврђује у сваком конкретном случају, према околностима датог случаја. За оцену да ли има тежег огрешења о обавезе издржавања треба сагледати све околности у којима су се налазили и оставилац и наследник, па из околности у којима се налазио оставилац треба закључити какве је све потребе он имао. У сваком случају, суд треба да утврди да ли је, према конкретним околностима, наследник неоправдано грубо пропуштао да извршава најзначајније чинидбе које произлазе из законске обавезе издржавања. За наступање недостојности због ускраћивања нужне помоћи, потребно је да је оставилац био у животној опасности и да му наследник није пружио нужну помоћ, иако је био упознат са ситуацијом у којој се оставилац налазио и могао је да му пружи помоћ, без угрожавања свог живота и живота трећих лица. Околности које су угрожавале живот оставиоца морају бити такве да се јасно види да је оставиоцу претила смрт или наступање тешких последица по његово здравље, при чему није од значаја како је оставилац доспео у такве околности. Нужно је утврдити да ли је наследник био упознат са ситуацијом у којој се налазио оставилац, те да ли је био у могућности да пружи помоћ оставиоцу без озбиљне опасности по свој живот и здравље и без озбиљне опасности по живот и здравље трећих лица. Те чињенице се морају ценити на основу склопа свих конкретних околности, при чему треба анализирати све објективне околности, као и особине самог наследника, његове психофизичке могућности, и посебно, његово субјективно доживљавање целе ситуације. Поуздано је првостепени суд утврдио да

Уколико је спорна пуноважност или садржина тестамента, сходно члану 119. Закона о ванпарничном поступку прекинуће се оставински поступак и странке упутити да покрену парницу.

нужном наследнику, јер овакво решење нема упориште у закону и пружало би заштиту некој врсти талиона у породичним односима, што је недопустиво, јер институт искључења из права на нужни део (exheredatio nota causa) и његова примена спадају у домен завештаочеве слободе завештања.” (Решење Апелационог суда у Београду Гж. бр. 2975/10/12 од 12. 12. 2011)

(Пресуда Апелационог суда у Београду Гж. бр. 3922/13 од 27. 6. 2013)

Ако се по правноснажности решења о наслеђивању или решења о легату појави неко лице које није учествовало у поступку за расправљање заоставштине, које полаже право на заоставштину као наследник, оставински суд неће поново расправљати заоставштину, већ ће то лице упутити да своје право може да оствари у парничном поступку (члан 130. ЗВП-а). Основ позивања на наслеђе може бити закон и завештање или се може наследити по оба основа. По основу закона се наслеђује на основу степена сродства уз неограничено право представљања и право прираштаја уколико у једној линији нема сродника, са чиме се изједначава усвојење уз ограничења за непотупно усвојење. Овде може бити спорна чињеница очинства или материнства, од које зависи право на наслеђивање, али се то решава искључиво у парничном поступку. Оставилац не може располагати својом заоставштином неограничено, већ само делом који није нужни део наследника. Нужни наследници су оставиочеви потомци, усвојеници и њихови потомци, брачни друг (којима припада 1/2 заоставштине која би им припала да су наследили по законском реду наслеђивања), родитељи, усвојилац, браћа и сестре, дедови и бабе и остали преци (којима припада 1/3). Усвојилац из непотпуног усвојења, оставиочева браћа и

Суд даје одговор на питање да ли конкретно понашање наследника одговара разлозима за недостојност за наслеђивање или разлозима за искључење или лишење права на нужни део.

65 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

ЗОН Србије из 1995. године поставља широк правни стандард као разлог за искључење, али увек је реч о тежем огрешењу о завештаоца које је проистекло из повреде неке законске или моралне обавезе. У конкретном случају, ради се о повреди моралне обавезе. Постојање тежег огрешења о оставиоца, суд процењује узимајући у обзир све субјективне и објективне околности датог случаја, а посебно имајући у виду општеприхваћена схватања о моралним вредностима у друштву. Због тога се у парницама које имају за предмет искључење из права на нужни део, као најделикатније и најтеже питање јавља – питање оцене тј. вредновања степена повреде, јер само тежи облик повреде законске или моралне обавезе води пуноважном искључењу. „По мишљењу овог суда, у круг тежих моралних повреда које могу имати за последицу искључење из права на нужни део спадају следећа тежа огрешења: ако је родитељ занемарио негу и васпитање детета или се одао непоштеном животу, ако је дете на груб или увредљив начин ускратило поштовање према родитељу, или ако дете није бринуло о свом родитељу, нити га посећивало, нити га је обишло на самртничкој постељи. При томе се тежа повреда моралне обавезе према оставиоцу не може правдати, односно компензовати сличном повредом коју је оставилац раније учинио свом

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

је пок. А. Г. био добро ситуиран, могао је себи да обезбеди издржавање, био је виталан, покретан и способан да о себи у потпуности води рачуна и његова смрт је била изненадна. Према оцени Апелационог суда нису испуњени услови прописани чланом 4. ст. 4. ЗОН-а због којих би тужена била недостојна да наследи свог сада пок. оца.”

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

сестре, његови дедови и бабе и његови остали преци нужни су наследници само ако су трајно неспособни за привређивање а немају нужних средстава за живот. Нужни наследник може бити само онај ко је по законском реду наслеђивања позван на наслеђе. Парнице у којима се утврђује повреда права на нужни део не би требало да буду компликоване, осим чињенично у случају постојања разнородне имовине чија се вредност мора обрачунати од стране вештака уколико странке то не учине неспорним.

Из образложења: „Правилно је првостепени суд применио материјално право у погледу правне природе нужног дела одредивши нужни део тужиље као стварно право сходно одредби члана 43. ст. 2. ЗОН. Стоји чињеница да је првим ставом члана 43. Закона о наслеђивању нужни део означен као право облигационог карактера, односно да нужном наследнику припада новчана противвредност нужног дела. Међутим, постоји могућност да се на захтев наследника нужни део из облигационе преобрази у стварноправну природу, којом приликом се вреднују околности на страни нужног наследника као што су обим имовине, постојање трајније заједнице живота, као и личне и имовинске прилике нужног наследника. У конкретном случају, постоје оправдане околности да се тужиљи нужни део намири у реалном, а не у новчаном облику, имајући у виду чињеницу да тужиља нема друге имовине, те да је са оставиоцем провела у браку 39 година.” (Пресуда Апелационог суда у Београду Гж. бр. 14877/10 од 22. 12. 2010)

„Покојни Т. М. је од законских наследника оставио супругу, ћерку и унуке по покојном сину. Покојни је за живота тестаментом располагао својом имовином у корист унука. На основу овако утврђеног чињеничног стања,

првостепени суд је донео одлуку као у изреци ожалбене пресуде. Првостепени суд је своју одлуку засновао на одредби члана 43. ст. 1. и 2. Закона о наслеђивању којим је прописано да нужном наследнику припада новчана противвредност нужног дела (облигационо право), те да на захтев нужног наследника, суд може одлучити да овом припадне одређени део ствари и права који чине заоставштину (стварно право). У овом конкретном случају првостепени суд је нашао да је правично да нужном наследнику припадне новчана противвредност нужног дела, па како је тужилац поставио само стварноправни захтев, то је исти одбио као неоснован. Одбијањем постављеног стварноправног захтева у циљу редукције тестамента покојног Т. М., првостепени суд ни на који начин није онемогућио тужиоца да своја наследна права у виду постављеног облигационоправног захтева оствари у некој другој парници. Првостепени суд је у оквиру свог дискреционог овлашћења, датог му одредбом члана 43. ст. 2. Закона о наслеђивању, узео као правно релевантне све околности, а нарочито карактер добара која су туженом завештана, постојање и трајање заједнице живота између оставиоца и нужног наследника.” (Пресуда Апелационог суда у Београду Гж. бр. 6704/11 од 4. 10. 2012)

Други основ за наслеђивање у пракси се много чешће појављује као споран. Одредбе завештања се, по правилу, тумаче тако што се утврђује права намера завештаоца, а када се она не може утврдити, онда се тумачи у смислу који је повољнији за законске наследнике или оне којима је наложена нека обавеза. Оставински суд тумачи завештање према правилама из члана 135. ЗОН-а. Уколико је спорна пуноважност или садржина тестамента, сходно члану 119. ЗВП-а прекинуће се оставински поступак и странке упутити да покрену парницу.

Завешталац може искључити из наслеђа нужног наследника који се повредом неке законске или моралне обавезе теже огрешио о њега.

● је у време завештања било мана завештаочеве воље – принуде, претње и преваре или заблуде о чињеницама које су завештаоца побудиле да сачини завештање, и ● ако при сачињавању завештања нису поштовани облик и услови одређени законом. Поништај завештања због рушљивости може захтевати само лице које за то има правни интерес. Поништај завештања према несавесном лицу може се захтевати у року од 20 година од дана проглашења завештања. У пракси се код завештања често мешају и не разликују разлози за ништавост и рушљивост по Закону о наслеђивању и Закону о облигационим односима. Према ЗОО-у, ништавост је санкција у случају непоштовања прописане форме и услова, као и код непособности за сачињавање правног посла, што су разлози за поништај завештања.

Из образложења:

Парнице у којима се утврђује повреда права на нужни део не би требало да буду компликоване, осим чињенично у случају постојања разнородне имовине.

67 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

„Оставински поступак је прекинут решењем јер су деца оставиоца из првог брака оспорила тестамент због повреде нужног дела. Тужбом се у овој правној ствари тражи редукција тестамента због повреде нужног дела, а имајући у виду утврђено чињенично стање, као и чињеницу да тужиље током поступка нису предложиле извођење доказа на околност утврђивања вредности заоставштине пок. Д. Р. у тренутку његове смрти ради израчунавања нужног дела сваког од његових наследника, а у складу са одредбом члана 28. Закона о наслеђивању важећег у време сачињавања тестамента и смрти пок. Д. Р., а самим тим и да ли је предметним тестаментом повређен нужни део тужилаца, правилно је поступио првостепени суд када је, уз позив на правило о терету доказивања, одбио тужбени захтев тужиља као неоснован. Правилно је поступио првостепени суд када је и у односу на

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Завештање је ништаво ако је: ● његова садржина противна принудним прописима, јавном поретку или добрим обичајима; ● завешталац није навршио петнаест година живота или је због неспособности за расуђивање потпуно лишен пословне способности, ● ако је фалсификовано. Забрањене су одредбе којима: ● завешталац одређује наследника свом наследнику или испорукопримцу; ● завешталац свом наследнику или испорукопримцу забрањује да отуђи ствар или право које му је оставио; ● се забрањује или ограничава деоба наследства; ● код судског, конзуларног, међународног, бродског, војног и јавнобележничког завештања којима се нешто оставља судији, јавном бележнику, односно овлашћеном лицу, као и брачним друговима, прецима, потомцима и браћи и сестрама тих лица; ● код писменог завештања пред сведоцима, судског, конзуларног, међународног, бродског, војног и јавнобележничког завештања којима се нешто оставља завештајним сведоцима, као и брачним друговима, прецима, потомцима и браћи и сестрама сведока; ● код усменог завештања којима се нешто оставља завештајним сведоцима, њиховим брачним друговима, прецима, потомцима и сродницима у побочној линији до четвртог степена сродства закључно, као и брачним друговима свих тих лица. Право на истицање ништавости се не гаси. Тиме се не дира у правила о одржају, стицању од невласника и застарелости потраживања. Завештање је рушљиво у року 1 године од сазнања и 10 година од проглашења и то ако: ● га је сачинио онај ко није имао завештајну способност, није био способан за расуђивање;

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

тужиљу Д. Б. одбио тужбени захтев јер је иста у ову парницу ступила након смрти мужа, као његов наследник, односно сукцесор, а захтев за смањење располагања тестаментом је лично право које се гаси смрћу нужног наследника, како је то правилно закључио првостепени суд. Неосновано је указивање у жалби да је тужбом тражено утврђивање апсолутне ништавости тестамента пок. Д. Р. јер се тужбом тражи редукција тестамента због повреде нужног дела, а не утврђивање његове ништавости.” (Пресуда Апелационог суда у Београду Гж. бр. 3056/12 од 12. 9. 2012)

Завештање које је уништено, изгубљено или скривено после смрти завештаочеве, или пре његове смрти, али без његовог знања и воље, производи дејство пуноважног завештања ако заинтересовано лице докаже да је завештање постојало, да је уништено, изгубљено или скривено, да је било сачињено у облику прописаном законом и ако докаже садржину завештања.

Из образложења: „Одредбом члана 171. Закона о наслеђивању је прописано да завештање које је уништено, изгубљено или скривено после смрти завештаочеве, или пре његове смрти, али без његовог знања и воље, производи дејство пуноважног завештања, ако заинтересовано лице докаже да је завештање постојало, да је уништено, изгубљено или скривено, да је било сачињено у облику прописаном законом и ако докаже садржину завештања. Имајући у виду наведену законску одредбу, уништени, изгубљени, сакривени или затурени тестамент може производити правно дејство пуноважног тестамента под условима: ако тужилац докаже да је тестамент постојао; ако тужилац докаже да је завештање било састављено писмено у једном од облика прописаних у закону, и у коме од тих прописаних облика; ако тужилац докаже да је тим завештањем тужилац одређен за наследника и ако тужилац докаже да је завештање уништено случајно или радњом

другог лица (тј. не од завештаоца) или да је изгубљено, сакривено или затурено и уколико се то догодило за живота завешталаца, да се то догодило без њиховог знања. Тужилац, овде завештајни наследник, је тврдио да су спорна завештања изгубљена или затурена након смрти завешталаца, па је на околност постојања завештања приложио фотокопије, предложио извођење доказа саслушањем сведока писменог завештања, који је и саслушан у току првостепеног поступка, доказао да су писмена сачињена у облику прописаним законом – писмених завештања пред сведоцима, и доказао је садржину завештања. Тужилац је био дужан да докаже да су завештања постојала, да су уништена и изгубљена или скривена пре смрти оставилаца, ван њихове воље или да су након њихове смрти изгубљена или уништена од стране трећих лица, да су била сачињена у облику прописаним законом и њихову садржину. Супротно наводима првостепеног суда, основани су наводи жалбе, што прихвата и Апелациони суд, да тужилац није имао обавезу да доказује да су оригинали завештања уништени, изгубљени или затурени вољом завешталаца, већ је и по мишљењу овог суда терет доказивања на туженима, који су тврдили да су завештања опозвана уништењем. Тужилац је сазнао за постојање завештања након смрти завешталаца и то тако што му је фотокопије спорних завештања доставио један од овде тужених. Основано се жалбом наводи да су фотокопије могли сачинити завештаоци или лице које је након њихове смрти пронашло оригинале завештања, те да тужилац свакако није имао правни интерес да та завештања уништи. Основано се жалбом наводи да чињеница што завештања нису депонована у суду, није разлог за тумачење о одустанку завешталаца од њихове последње воље, јер се својеручно или писмено завештање пред сведоцима може чувати на другим местима, а не само у суду. Суд је пропустио да на несумњив начин утврди да ли су завештаоци предметна завештања

Поништај завештања због рушљивости може захтевати само лице које за то има правни интерес.

слободна и стварна, па је закључио да су предметна завештања ништава и из тог разлога је одбио тужбени захтев као неоснован. Мане воље постоје у случају принуде, претње, преваре и заблуде. Првостепени суд није утврдио да је воља завешталаца у наведеном смислу била мањива, а и да је утврдио не би могао утврдити ништавост завештања, јер су мане воље разлози за рушљивост. При томе оба завештања не садрже одредбе којима завешталац одређује наследника свом наследнику, не садрже ниједан услов, како би се закључило да су састављена под принудом, претњом, услед преваре или заблуде, па се не може прихватити закључак првостепеног суда да воља за закључење завештања није била озбиљна, стварна и слободна. Поред тога, првостепени суд је пропустио да утврди да ли је постојала јасна и озбиљна намера за сачињавање ових завештања од стране завешталаца. Са свим овим разлозима, како је ожалбена пресуда заснована на погрешно примењеном материјалном праву, услед чега је изостало потпуно и правилно утврђено чињенично стање, иста је морала бити укинута.”

„Првостепени суд је закључио да спорно писмено завештање није фалсификовано и зато је, применом чл. 157. и 161. Закона о наслеђивању, одбио основни тужбени захтев за утврђење његове ништавости. У оспореном завештању није наведена само имовина завештаоца којом располаже тим правним послом за случај смрти. У тексту завештања које је сада покојна Л. Ј. у присуству два сведока прочитала и потписала, наведено је и да је исто сачињено на основу њене слободно изражене воље, након дугог размишљања и захвалности према унуку – туженом за његов вишегодишњи труд и рад око враћања земљишта и рехабилитације оца завештаоца. Завештањем је туженом дат и налог да, након његове реализације, изврши упис измена завештаоца у цркви као донатора, где су уписани остали чланови породице који су је и подигли. Завешталац је, како то произилази из исказа завештајних сведока које је првостепени суд у целости прихватио, пред њима прочитала текст завештања у којем је наведено да исто представља њену вољу и са садржином

69 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

(Решење Апелационог суда у Београду Гж. бр. 4088/13 од 10. 3. 2014)

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

уништили намерно или случајно, као и да ли је треће лице уништило завештање по налогу завештаоца. Потом, првостепени суд је пропустио да утврди да ли су завештања изгубљена или уништена након смрти завешталаца. Међутим, основано се жалбом наводи да Закон о наслеђивању не садржи одредбе условљене вољи, али да садржи у члану. 81. Закона о наслеђивању одредбе о вољи завешталаца за сачињење завештања, која мора бити озбиљна, стварна и слободна (члан 81. ЗОН-а), намера завештаоца за сачињење завештања – мора бити одређена и безусловна (члан 82. ЗОН-а), потом о условима и роковима у завештању – завешталац може у појединим одредбама завештања поставити услове и рокове (члан 119). Услови противни принудним прописима, јавном поретку или добрим обичајима, сматрају се непостојећим (члан 120), затим одредбе о ништавости завештања ако је његова садржина противна принудним прописима, јавном поретку и добрим обичајима, ако га је сачинило лице које није навршило 15 година живота или лице које је због неспособности за расуђивање потпуно лишено пословне способности, и ако је фалсификовано (одредбе чланова 155–157. ЗОН-а). Законом о наслеђивању, одредбом члана 159, је прописано да је ништава одредба завештања, којом завешталац одређује наследника свом наследнику или испорукопримцу, а ради се о делимичној ништавости завештања. О разлозима за ништавост завештања, суд води рачуна по службеној дужности. Завештање је рушљиво ако га је сачинио онај који није имао завештајну способност, ако је у време завештања било мана завештаочеве воље и ако при сачињавању завештања нису поштовани облик и услови одређени законом, право на истицање рушљивости гаси се истеком законом одређеног рока, како је прописано чланом 164. ст. 1. и 2. Закона о наслеђивању. Чланом 165. истог закона је прописано да поништај завештања због рушљивости може захтевати само лице које за то има правни интерес. Првостепени суд испитује разлоге за рушљивост завештања, само по предлогу заинтересованог лица. Првостепени суд није испитао разлоге за поништај наведеног завештања, већ је закључио да је воља завештаоца била условљена, а не

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

завештања се сагласила изговарањем речи: „То је то. Сасвим ОК.” Стога се за сада не може прихватити правни закључак о релативној ништавости спорног писменог завештања услед недостатка у његовом облику.”

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

(Решење Апелационог суда у Београду Гж. бр. 1631/12 од 19. 9. 2012)

„Пресудом је утврђено да је на снази завештање оставиоца пок. С. С. сачињено у форми својеручног завештања, а које је сачињено доцније од завештања сачињеног у форми писменог завештања пред сведоцима 7. 3. 2002. године, оба проглашена на рочишту 22. 8. 2005. године. Према одредби члана 177. ЗОН-а кад се доцнијим завештањем изричито не опозове раније, одредбе ранијег завештања остају на снази ако нису супротне одредбама доцнијег. Ако завешталац уништи доцније завештање, на снази је раније завештање ако из околности не произилази шта друго. Завешталац може за живота у свако време, а по својој вољи, новим завештањем или правним послом да располаже својом имовином, иако је завештањем већ извршио распоред те имовине за случај смрти. Свако доцније располагање од стране завештаоца имовином коју је завештао у смислу члана 178. Закона о наслеђивању има за последицу опозивање ранијег завештања. Завешталац, сада пок. С. С. је предметном имовином располагао у корист ћерки, овде тужиље и тужене. Како су оба завештања формално правно ваљана, односно њихова ваљаност није оспорена, при оцени која исправа има правно дејство суд мора да има у виду изражену вољу оставиоца, односно да ли је оставилац каснијим располагањем мењао своју ранију вољу. У конкретном случају, при постојању два завештања оставиоца, првостепени суд је правилно утврдио однос ранијег и доцнијег завештања имајући у виду одредбу члана 177. Закона о наслеђивању. При томе, суд је имао у виду одредбу члана 178. истог закона који прописује да уколико завешталац касније располаже одређеном ствари коју је већ био неком завештао да то има за последицу опозивање завештања те ствари или права. Није било спорно током поступка, а што није оспоравала ни тужиља у свом исказу приликом саслушања, да је оставилац за живота

изражавао своју жељу да стан остави ономе ко га дочува до смрти. У завештању наследник мора бити одређен (члан 114. Закона о наслеђивању). Наследник није одређен када завешталац изјави да имовину оставља ономе од своје деце ко га дочува. Супротно наводима тужбе, за пуноважност својеручног завештања није нужно да се у њему назначи датум када је сачињен (члан 84. ст. 2. ЗОН-а) на шта се жалбом неосновано указује, а при утврђеној чињеници да се из налепнице која носи датум 25. 2. 2003. године утврђује да је завештање сачињено крајем фебруара 2003. године. Неосновано се жалбом доводи у сумњу датум сачињавања завештања указивањем да је налепница са датумом 25. 2. 2003. године могла бити залепљена и касније, јер ово није доказано. Неосновано се жалбом указује на околност да је спорно завештање писано штампаним словима, а претходно завештање писаним словима. Неосновано се жалбом указује да није изведен доказ вештачењем рукописа оставиоца. Тужена овај доказ није предлагала. Паушално се оспорава пословна способност оставиоца за сачињавање завештања, указивањем да га је оставилац сачинио у деветој деценији живота, ово посебно при чињеници да су оба завештања сачињена у размаку мањем од годину дана.” (Пресуда Апелационог суда у Београду Гж. бр. 2885/11 од 4. 4. 2012)

Уместо закључка Поред навођења неких парница које потичу из наследног права, постоји још низ најразличитијих парница које се тичу како наведених претпоставки за наслеђивање, тако и поништаја наследне изјаве, права на легат, одговорности за дугове оставиоца, уговора наследног права и др. У погледу ових парница судска пракса је увек на испиту с обзиром на заиста различите животне околности и чињеничну грађу на коју треба применити одредбе Закона о наслеђивању. Најчешће се ради о блиским сродницима и то додатно даје емотивну и људску димензију овим парницама. Оне су најчешће израз поремећених породичних односа и будући да је реч о породици захтевају посебну обазривост у поступању како адвоката тако и суда.

Kaлендар важења правних аката

● Закон о запосленима у аутономним покрајинама и jeдиницама локалне самоуправе, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 21/16 од 4. 3. 2016. године, а ступио је на снагу 12. 3. 2016. године – примењиваће се од 1. децембра 2016. године

● Закон о радним односима у државним органима („Сл. гласник РС”, бр. 48/91, 66/91, 44/98 – др. закон, 49/99 – др. закон, 34/01 – др. закон, 39/02, 49/05 – УС, 79/05 – др. закон и 23/13 – УС) – дана 1. децембра 2016. године престаје сходна примена овог закона на функционере, службенике и намештенике у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају да важе (у целости или у делу), односно који одложено ступају на снагу и/ или се одложено примењују у целости или у делу:

– дана 1. децембра 2016. године престаје да важи одредба члана 10. овог закона

LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

● Закон о платама у државним органима и јавним службама („Сл. гласник РС”, бр. 34/01, 62/06 – др. закон, 116/08 – др. закон, 116/08 – др. закон, 92/11, 99/11 – др. закон, 10/13, 55/13 и 99/14)

ПРИВРЕДНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

Право члана друштва на приступ актима и документима друштва У склопу формата Прописи у пракси који већ неко време можете пратити у нашем часопису доносимо неке карактеристичне случајеве из судске праксе, а који се овом приликом односе на право члана друштва на приступ актима и документима друштва

Овлашћења акционара су ужа од члана друштва са ограниченом одговорношћу у погледу права на увид у акте друштва.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Из образложења: „Одредбом члана 464. Закона о привредним друштвима („Службени гласник РС”, бр. 36/11, 99/11, 83/14 и 5/15) предвиђена је обавеза друштва да чува акте и документа побројаних у наведеној законској одредби. Одредбом члана 465. Закона о привредним друштвима регулисан је приступ актима и документима друштва, тако што је одбор директора односно извршни одбор ако је управљање друштва дводомно дужно да акте и документа из члана 464. став 1. тачка 1. до 5. и тачка 9. овог закона, као и финансијске извештаје друштва, стави на располагање сваком акционару као и ранијем акционару за период у којем је био акционар на његов писани захтев поднет у складу са чланом 81. овог закона ради вршења увида и копирање о свом трошку током радног времена. У конкретном случају ради се о акционару друштва па су овлашћења акционара ужа од члана друштва са ограниченом одговорношћу у погледу права на увид у акте друштва, тако да исти нема право увида, располагања и фотокопирања у сва акта друштва из члана 464. Закона

о привредним друштвима, већ само у она на која упућује одредба из члана 465. Закона о привредним друштвима. Из тих разлога је другостепени суд потврдио ожалбено решење у делу у коме је усвојен предлог предлагача и наложио противнику предлагача да дозволи и стави на располагање, увид и фотокопирање финансијских извештаја а у преосталом делу преиначио ожалбено решење, јер се не ради о актима и документима друштва у погледу којег предлагач као акционар има право располагања, увида и фотокопирања. Привредни апелациони суд констатује у својој одлуци да је правилно првостепени суд нашао да су у конкретном случају испуњени законски услови да се предлагач обрати надлежном суду да у ванпарничном поступку наложи друштву да му омогући приступ актима или документима јер је пре тога поднео захтев противнику предлагача, који садржи тражене податке из члана 81. Закона о привредним друштвима („Службени гласник РС”, бр. 36/11, 99/11, 83/14 и 5/15). Предлагач је навео и сврху ради које тражи увид у акта и то ради заштите својих права као мањинског акционара. Право на приступ актима и документима друштва је појединачно право сваког акционара независно од броја акција и процента у основном капиталу друштва.” (Решење Привредног суда у Пожаревцу, Р. 27/16 од 28. 6. 2016, делимично потврђено – делимично преиначено Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пвж. 544/16 од 14. 9. 2016)

Из образложења:

(Решење Привредног суда у Пожаревцу Р. 27/16 од 28. 6. 2016, делимично потврђено – делимично преиначено Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пвж. 544/16 од 14. 9. 2016)

Приступ актима и документима друштва представља право акционара независно од његовог права да учествује у раду скупштине и исто није условљено чињеницом да ли је акционар учествовао у раду скупштине или не.

Из образложења: „Одредбом члана 81. и 456. Закона о привредним друштвима („Службени гласник РС”, бр. 36/11, 99/11, 83/14 и 5/15), предвиђено је право на информисање и приступ актима и документима члана друштва, односно акционара

(Решење Привредног суда у Пожаревцу, Р. 27/16 од 28. 6. 2016, делимично потврђено – делимично преиначено Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пвж. 544/16 од 14. 9. 2016)

Закон о привредним друштвима је у општим одредбама прописао начин остваривања права на информисање и приступ актима и документима друштва у чл. 81. и 82. Закона, које одредбе се односе на правне форме привредних друштава, док је у посебним одредбама за поједине форме привредних друштава прописао у која акта и документа друштва члан друштва може вршити увид, ком органу друштва се може обратити и даљи поступак за остваривање тог права.

Из образложења: „Првостепени суд је одбацио као недозвољен предлог предлагача којим је тражио да се

73 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

„Привредни апелациони суд констатује у својој одлуци да је правилно првостепени суд нашао да су у конкретном случају испуњени законски услови да се предлагач обрати надлежном суду да у ванпарничном поступку наложи друштву да му омогући приступ актима или документима јер је пре тога поднео захтев противнику предлагача, који садржи тражене податке из члана 81. Закона о привредним друштвима („Службени гласник РС”, бр. 36/11, 99/11, 83/14 и 5/15). Предлагач је навео и сврху ради које тражи увид у акта и то ради заштите својих права као мањинског акционара. Право на приступ актима и документима друштва је појединачно право сваког акционара независно од броја акција и процента у основном капиталу друштва.”

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Право на приступ актима и документима друштва је појединачно право сваког акционара независно од броја акција и процента у основном капиталу друштва.

друштва по основу којих је друштво дужно да акте и документе из члана 464. став 1. тачка 1. до 5. и тачка 9. истог закона као и финансијске извештаје друштва стави на располагање сваком акционару као и ранијем акционару за период у којем је био акционар, на његов писмени захтев поднет у складу са чланом 81. Закона, ради вршења увида и копирања о свом трошку током радног времена. Из наведених законских одредаба произлази да приступ актима и документима друштва представља право акционара независно од његовог права да учествује у раду скупштине и да исто није условљено чињеницом да ли је акционар учествовао у раду скупштине или не. Друштво може ускратити приступ свим или неким од тражених аката или докумената из разлога прописаних овим законом за сваку поједину правну форму друштва а то свакако није да је претходно одржана скупштина друштва у чијем раду предлагач као акционар није учествовао, односно на коју није приступио.”

ПРИВРЕДНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

наложи противнику предлагача да у радно време и у својим просторијама дозволи и стави на располагање ради вршења увида и копирања пословну документацију, пословна акта, документа, финансијске извештаје, завршне рачуне, као и општу финансијску документацију Конзорцијума друштва ’Ч...’ а.д. из В. Г., за период од ________ године до дана увида. Ово из разлога што је услов за обраћање суду, у смислу одредбе члана 466. став 1. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/11), претходно обраћање предлагача као акционара противнику предлагача са писаним захтевом, који мора да садржи све што је прописано чланом 81. став 2. тачка 2. Закона о привредним друштвима. Како захтев предлагача упућен противнику предлагача није садржавао све што је таксативно наведено у члану 81. став 2. тачка 2. Закона о привредним друштвима, а то су подаци који предлагача идентификују као члана привредног друштва, нису прецизно наведени акти и документи који се траже на увид, нити је наведена сврха ради које се тражи увид у акта противника предлагача, то је захтев суду недозвољен. С друге стране, противник предлагача је у року од 5 дана одговорио на захтев предлагача и упутио позив да уреди свој захтев, у складу са законом, до чега није дошло, јер се предлагач непосредно обратио суду, на који начин је предлог предлагача преурањен, јер противник предлагача није одбио захтев за давање документа на увид, нити је пропустио да одговори на исти у року који је законом прописан. Предлагач је био дужан да у складу са налогом противника предлагача уреди свој захтев, сходно члану 81. став 2. Закона о привредним друштвима, па тек уколико би такав захтев био одбијен, односно уколико противник предлагача не би одговорио у законском року, стекли би се услови за покретање судског ванпарничног поступка. Правилан је закључак првостепеног суда да није испуњен услов за обраћање предлагача суду за давање налога за поступање по захтеву за приступ актима и документима друштва, који је регулисан чл. 81, 465. и 466. Закона о привредним друштвима. Чланом 81. Закона о привредним друштвима предвиђено је да члан друштва може писаним путем захтевати од друштва приступ актима или документима друштва, при чему је у обавези да у том захтеву

наведе своје личне податке и податке који га идентификују као члана друштва, документа, акте и податке који се траже на увид, сврху ради које се тражи увид, као и податке о трећим лицима, којима члан друштва који тражи увид намерава да саопшти тај документ, акт или податак, ако постоји таква намера. Из цитиране одредбе произлази да писани захтев члана друштва, упућен друштву, мора да садржи све што је наведено у члану 81. став 2. тачка 2. Закона о привредним друштвима. У конкретном случају, захтев предлагача упућен противнику предлагача није садржао све што је прописано чланом 81. став 2. тачка 2. Закона о привредним друштвима, јер је предлагач у свом захтеву друштву од 4. 12. 2014. године навео само своје личне податке, али не и податке који га идентификују као члана друштва, није навео појединачно документе, акте и податке који се траже на увид, нити је наведена сврха ради које се тражи увид. Такође, одбор директора противника предлагача поступио је по захтеву предлагача у року од 5 дана од дана пријема захтева, тако што је позвао предлагача дописом да уреди захтев, по коме предлагач није поступио, што је у складу са одредбом члана 466. став 1. Закона о привредним друштвима.” (Решење Привредног суда у Пожаревцу, Р. 6/15 од 11. 5. 2015, потврђено Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пвж. 361/15 од 23. 7. 2015)

Према одредби члана 81. став 2. Закона о привредним друштвима члан друштва може писаним путем захтевати од друштва приступ актима или документима друштва, док је одредбом члана 465. став 1. истог закона прописано да је одбор директора, односно извршни одбор, ако је управљање друштвом дводомно, дужно да акте и документе из члана 464. став 1. тачке 1–5. и тачка

9. тог Закона, као и финансијски извештај друштва, стави на располагање сваком акционару, као и ранијем акционару за период у коме је поднет у складу са одредбом члана 81. тог Закона, ради вршења увида и копирања о свом трошку током радног времена.

Из образложења:

(Решење Привредног суда у Пожаревцу, Р. 21/15 од 21. 8. 2015, потврђено Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пвж. 530/15 од 30. 10. 2015)

75 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

„Првостепени суд је усвојио захтев предлагача, акционара са 7 акција и акција Конзорцијума који је купио акције противника предлагача ПД ’Ч…’ а.д. из В.Г., и наложио противнику предлагача да предлагачу дозволи и стави на располагање ради вршења увида и фотокопирања о свом трошку побројаних докумената из самог предлога. Према одредби из члана 81. став 2. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/11, 99/11, 83/14, 5/15) члан друштва може писаним путем захтевати од друштва приступ актима или документима друштва, при чему је у обавези да у том захтеву наведе: своје личне податке, податке који га идентификују као члана друштва, документе, акте и податке који се траже на увид, сврху ради које се траже и податке о трећим лицима којима члан друштва који тражи увид намерава да саопшти тај документ, акте или податак, ако постоји таква намера. Одредба члана 464. став 1. Закона о привредним друштвима прописује да друштво између осталог чува 1. оснивачки акт, 2. решење о регистрацији и оснивању друштва, 3. статут и све његове измене и допуне, 4. општа акта друштва, 5. записник са седнице скупштине и одлуке скупштине, 9. годишњи извештај о пословању друштва и консолидовани годишњи извештај, док одредба члана 465. став 1. истог закона прописује да је одбор директора, односно извршни одбор ако је управљање друштвом дводомно, дужан да акте и документа из члана 464. став 1. тач. 1–5. и тачка 9. тог Закона, као и финансијски извештај друштва, стави на располагање сваком акционару, као и ранијем акционару за период у коме

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

био акционар, на његов писани захтев

је био акционар, на његов писани захтев поднет у складу са одредбом члана 81. тог Закона, ради вршења увида и копирања о свом трошку током радног времена. Одредбом члана 466. став 1. Закона о привредним друштвима прописано је да ако одбор директора односно извршни одбор ако је управљање друштва дводомно или секретар друштва, ако постоји, пропусти да поступи по захтеву из члана 465. тог Закона у року од 5 дана од дана пријема захтева, подносилац захтева има право да тражи да суд у ванпарничном поступку наложи друштву да поступа по његовом захтеву. Правилно је првостепени суд усвојио захтев предлагача имајући у виду да је предлагач акционар привредног друштва ПД ’Ч…’ а.д. из В. Г. са 7% сопствених акција и акција у конзорцијуму који је купио акције ПД ’Ч...’ а.д. из В. Г. на основу Уговора о конзорцијуму и анекса истог уговора, да је тражио да му се ставе на располагање оснивачки акт, решење о регистрацији оснивања друштва, статут и све његове измене и допуне, опште акте друштва, записнике са седнице скупштине друштва и одлуке скупштине друштва, годишње извештаје о пословању друштва и консолидоване годишње извештаје и финансијске извештаје друштва, те да је као сврху навео личну информисаност акционара о пословању друштва као и да тражени подаци неће бити саопштени трећим лицима, осим уколико то не захтевају надлежни државни органи или правосудни органи. Приступ актима је тражио да обави лично са својим пуномоћником. Противник предлагача није поступио по захтеву предлагача, иако је исти упућен одбору директора противника предлагача П. Д. ’Ч…’ а.д. из В. Г., иако садржи све потребне елементе прописане одредбом члана 81. став 2. Закона о привредним друштвима да би се по њему могло поступати. Правилно је првостепени суд наложио противнику предлагача да поступи по захтеву предлагача те да му омогући увид у набројане акте и документа противника предлагача, с обзиром на то да одбор директора, у складу са одредбом члана 466. Закона о привредним друштвима није поступио у року од 5 дана од дана пријема захтева.”

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Кривично дело нарушавања неповредивости стана из члана 139. Кривичног законика у судској пракси У тексту који је пред вама анализирамо биће кривичног дела нарушавања неповредивости стана у свим његовим појавним облицима, уз навођење карактеристичних судских одлука које доприносе правилном разумевању спорних ситуација у пракси Драган У. Калаба заменик Вишег јавног тужиоца у Чачку sudski.postupci@legeartis.rs

нкриминација кривичног дела нарушавања неповредивости стана наведена је у члану 139. Кривичног законика („Сл. гласник РС”, бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 и 108/14) који се налази у Глави 14 под називом „Кривична дела против слободе и права човека и грађанина”. Процентуално гледано, ово кривично дело није често заступљено у судској пракси, али, свеједно, ствара одређене правне проблеме и недоумице, о којима ће бити речи у овом тексту. Поменуто кривично дело има своја два облика, као и одредбу о кажњавању за покушај тог кривичног дела. Први облик (члан 139. ст. 1. КЗ-а) гласи: „Ко неовлашћено продре у туђ стан или туђе затворене просторе или се на захтев овлашћеног лица из тог стана или простора не удаљи, казниће се...” Други облик (члан 139. ст. 2. КЗ-а) гласи: „Ако је дело из става 1. овог члана учинило службено лице у вршењу службе, казниће се...” У члану 139. ст. 3. КЗ-а наведено је: „За покушај дела из става 1. и 2. овог члана казниће се...” Будући да се наведено кривично дело налази у групи кривичних дела против слобода и права човека и грађанина, извршењем овог кривичног дела очигледно се повређује једно од основних права човека, а то је право на неповредивост

стана, самим тим и на слободу кретања и одлучивања. У питању је уставна категорија са изричитом одредбом да је свако противправно улажење у стан или затворен простор забрањено и кажњиво. У туђ стан се може ући само по одређеном законском основу, а што је регулисано у Законику о кривичном поступку, о чему ће бити речи у овом тексту. Елементи основног облика кривичног дела (члан 139. ст. 1. КЗ-а) јесу: – продирање у туђ стан или туђе просторије; – неудаљавање из стана или простора на захтев овлашћеног лица; – неовлашћено продирање и задржавање у стану или затвореном простору. Под продирањем у туђ стан или туђе затворене просторе подразумева се улажење у стан или туђе просторе насилним путем, било да се савлађују препреке да би се ушло или се савлађује отпор овлашћеног лица. То су обично радње обијања, проваљивања, скидања катанца, улажења преко крова, кроз прозор или пак савладавање власника или држаоца стана или лица које је у затвореном простору пружало отпор. Поставља се питање шта је стан, а шта је то затворен простор? Станом се има сматрати грађевинска целина, а сходно Закону о становању, она која је намењена за становање: кућа, стан у стамбеној згради, свака просторија у оквиру куће или стана. То је, свакако, и хотелска соба јер је намењена за изнајмљивање без обзира на то што је изнајмљена за једну ноћ или пак за

Улажење у стан или затворен простор мора бити неовлашћено.

77 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Улажење у стан или затворен простор мора бити неовлашћено. Дакле, такво да учинилац нема законски основ за предузимање такве радње. Ако учинилац уђе у такав стан или затворени простор на позив власника стана, затвореног простора, односно на позив овлашћеног лица, ово кривично дело не постоји (у случају позива за помоћ при хаварији у стану и др.). Неовлашћеног продирања и задржавања у туђем стану или затвореном простору нема ни у случају кад се оно врши противно вољи овлашћеног лица, ако за то постоје законски разлози. То су случајеви предузимања доказне радње претресања стана и других просторија, као и лица, а што је врло јасно и прецизно регулисано у одредбама чл. 152–160. ЗКП-а. Такве радње наређује суд, на образложени захтев јавног тужиоца, а предузимају се у циљу хватања осумњиченог лица, проналажења трагова кривичног дела или предмета важних за кривични поступак. Наравно, регулисане су и ситуације улажења у стан од стране овлашћеног службеног лица и без наредбе суда, ако то тражи држалац стана, ако се спрема отпор лица које се налази у просторији или је отпочело уништавање предмета или трагова кривичног дела. Извршилац кривичног дела из члана 139. ст. 1. КЗ-а може бити свако лице које предузима такве радње умишљајно, а то значи уз постојање свести да продирање или задржавање у стану или затвореном простору врши неовлашћено. Могућ је и покушај кривичног дела, а што је предвиђено у члану 139. ст. 3. КЗ-а. Гоњење се предузима по приватној тужби, сходно члану 153. ст. 1. КЗ-а. Други, тежи облик овог кривичног дела (члан 139. ст. 2. КЗ-а) односи се на нарушавање неповредивости стана од стране службеног лица у вршењу службе. Наравно, у овом делу треба имати у виду одредбу члана 112. тач. 3) и 4) КЗ-а која се односи на појам службеног лица, као и суштину кривичног дела преваре у служби из члана 363. КЗ-а ради сагледавања ситуације „вршења службе” од стране службеног лица.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

два-три сата, а такође и одређени грађевински објекти, који су преуређени за становање – вешерница, већи делови ходника у стамбеној згради, такође и покретне просторије намењене за становање – јахта, већи чамац са кабином, камп приколица, шатор и др. Затворен простор је свака просторија која није стан, а у коју се не може ући без претходног уклањања препрека. То су: просторија кућног савета у стамбеној згради, радионица, сликарски атеље, адвокатска канцеларија и друго. У судској пракси су видне дилеме какав мора да буде статус стана или затворене просторије, а у случају неовлашћеног продирања или задржавања у њему, да би постојало наведено кривично дело, о чему ћемо касније говорити. Дакле, у случају постојања наведених алтернативних радњи извршења кривичног дела – члан 139. ст. 1. КЗ-а, реч је о активном деловању учиниоца, односно његовом чињењу. Друга алтернативна радња, првог основног облика овог кривичног дела односи се на пасивну радњу учиниоца. Неудаљавање из туђег стана или затвореног простора је у ствари легално улажење у такав простор, при чему починилац одбија да се удаљи, да изађе, на захтев овлашћеног лица. Такво задржавање мора бити уочљиво и са тенденцијом остајања у стану или затвореном простору неко дуже време. Услов постојања наведене алтернативне радње извршења јесте постојање захтева овлашћеног лица из стана или затвореног простора да лице које је ушло у стан, исти и напусти. Захтев овлашћеног лица се односи на власника стана, држаоца стана, на свако лице које станује у њему или га користи по неком основу. Стан или затворен простор мора бити туђ, а то значи да се мора знати „чији је”. Кад је у питању стан, није битно да ли је реч о стану у друштвеној својини (која је постојала) или у приватној својини. Управо код појма „туђ” постоји дилема у судској пракси, који је то стан или затворен простор, а што је основ за постојање овог кривичног дела.

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Извршилац овог облика кривичног дела јесте службено лице које неовлашћено предузима радње извршења кривичног дела. Могућ је и покушај кривичног дела из члана 139. ст. 2. КЗ-а, а што је предвиђено у члану 139. ст. 3. КЗ-а. Гоњење за кривично дело из члана 139. ст. 2. КЗ-а предузима се по службеној дужности. Будући да судска пракса у вези са наведеним кривичним делом није богата, издвајамо карактеристичне судске одлуке у вези са спорним ситуацијама које се односе на: 1) кривично дело из члана 139. ст. 1. КЗ-а (елементи: неовлашћено продирање, туђ стан или затворен простор, неудаљавање из стана); 2) кривично дело из члана 139. ст. 2. КЗ-а (службено лице); 3) гоњење за кривично дело из члана 139. ст. 1. КЗ-а; 4) непостојање кривичног дела из члана 139. КЗ-а; 5) кривично дело из члана 139. КЗ-а и однос са другим кривичним делима; 6) кривично дело из члана 139. КЗ-а и процесни институти (пресуђена ствар).

1. Кривично дело из члана 139. ст. 1. КЗ-а (елементи: неовлашћено продирање, туђ стан или затворен простор, неудаљавање из стана)

закључка првостепеног суда се не доводи у питање жалбеним наводима. (Пресуда Општинског суда у Г. Милановцу К 29/08 од 9. маја 2008. и Пресуда Окружног суда у Чачку Кж 396/08 од 29. августа 2008)

Случај #2 Пошто кривично дело из члана 68. КЗС-а (сада члан 139. КЗ-а) има два облика, суд мора утврдити да ли се ради о неовлашћеном продирању у туђ стан или да се учинилац на захтев овлашћеног лица одатле није удаљио. Првостепени суд није дао јасне разлоге о одлучним чињеницама због тога што се у изреци пресуде наводи да је окривљени неовлашћено ушао у кућу оштећеног. Из изреке пресуде је нејасно у чему се састоји радња извршења кривичног дела за које је окривљени оглашен кривим јер се не види да ли је окривљени неовлашћено продро у туђ стан или затворене просторије или се на захтев овлашћеног тужиоца одатле није удаљио. Само улажење у туђ стан може, али и не мора, да буде неовлашћено, а одбијање да се на захтев овлашћеног лица удаљи мора бити недвосмислено и изричито. (Пресуда Трећег општинског суда у Београду К 750/97 од 25. марта 1998. и Решење Окружног суда у Београду Кж 121/99 од 27. јануара 1999)

Случај #3 (а) Неовлашћено продирање Случај #1 Битан елемент кривичног дела нарушавања неповредивости стана из члана 139. ст. 1. КЗ-а је „неовлашћено продирање”, а то је свако насилно улажење у туђ стан. Битни елементи кривичног дела нарушавања неповредивости стана су сигурно утврђени, а они произилазе не само из исказа приватних тужилаца, већ и из одбране окривљеног који је и сам навео да је „по слободи” ушао у кућу тужилаца тако што је два пута руком гурнуо врата, а са друге стране из исказа приватних тужилаца произилази да је окривљени неовлашћено продро у њихов стан тако што је ногама ударао у врата, извалио рајбер и затим ушао у стан у коме су се налазили тужиоци, па сигурност

Нарушавање неповредивости стана може извршити и власник стана уколико није држалац стана. (Пресуда Првог општинског суда у Београду К 1103/99 од 15. јуна 2001. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 1780/01 од 27. новембра 2001)

(б) Туђ стан или затворен простор Случај #1 Објекат кривичног дела нарушавања неповредивости стана јесте у начелу стан у коме неко станује, али не и празан стан, јер је за такве случајеве предвиђена посебна кривично-правна заштита у другим казненим одредбама Кривичног закона. У предметној кући нико није становао, приватни тужилац је исту напустио због несугласица са суседом, тако да се окривљени уселио

(Пресуда Окружног суда у Сиску Кж 42/89 од 23. фебруара 1989)

Случај #5 Улазак у туђе ограђено двориште откривањем даске из ограде је кривично дело нарушавања неповредивости стана, јер се затвореним простором сматра сваки простор у који се не може ући без претходног уклањања препрека које служе за обезбеђење неовлашћеног улажења. (Пресуда Врховног суда Војводине Кзз 21/80 од 7. маја 1981)

Случај #6 Случај #2 Небитно је да ли је у време неовлашћеног продирања у туђ стан, титулар права на стану тренутно користио или не. (Пресуда Четвртог општинског суда у Београду К 689/92 од 29. маја 1992. и Решење Окружног суда у Београду Кж 1557/92 од 27. августа 1992)

Случај #3

(Пресуда Окружног суда у Пули Кж 312/83 од 1. септембра 1983)

Случај #7 Туђим станом у смислу члана 53. КЗ Хрватске сматра се и стан који је у законитом поседу друге особе, па то дело чини и сувласник куће ако без дозволе овлашћене особе уђе у такав стан. (Пресуда Окружног суда у Сиску К 35/85 од 3. априла 1985)

(Врховни суд Хрватске Кзз 22/81 од 2. септембра 1981)

Случај #8 Случај #4 За постојање кривичног дела нарушавања неповредивости стана из члана 53. ст. 1. КЗ Хрватске неодлучно је, је ли особа која стан користи уједно и носилац станарског права, већ је довољно да стан овлашћено користи.

Предмет кривичног дела нарушавања неповредивости стана из члана 154. ст. 1. КЗ-а може бити само стан у коме неко станује, а не празан стан, па се продирањем у стан у коме нико не станује не остварују обележја овог кривичног дела.

(Пресуда Окружног суда у Загребу Кж 2939/80 од 11. фебруара 1981)

(Пресуда Врховног суда Србије Кзз 7/77 од 1. априла 1977)

Неудаљавање из туђег стана или затвореног простора је у ствари легално улажење у такав простор, при чему починилац одбија да се удаљи, да изађе, на захтев овлашћеног лица.

79 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Затворена просторија у смислу прописа из члана 53. ст. 1. КЗ Хрватске нарушавање неповредивости стана, јесте не само таква просторија коју грађанин овлашћено користи, већ и пословна просторија организације удруженог рада, државног органа или слично. При томе, а уз неспорно утврђење да се у изложеном смислу ради о затвореној просторији, неодлучно је за постојање кривичног дела је ли та просторија намештена или празна.

Основни смисао кривичног дела нарушавања неповредивости стана из члана 53. КЗ Хрватске јесте несметано коришћење стана, стога неовлашћено заузимање изграђеног, а још ненастањеног стана у друштвеном власништву, не садржи обележје тога кривичног дела, већ кривичног дела противправног заузимања непокретности у друштвеном власништву из члана 140. КЗ Хрватске.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

у напуштену и празну кућу. При томе ваља истаћи да је предмет наведеног кривичног дела у начелу стан у коме неко станује, а не и празан стан. Противно наводима жалбе првостепени суд је све одлучне чињенице потпуно и правилно утврдио, па се жалба приватног тужиоца показује неоснованом.

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

Случај #9

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Нарушавањем неповредивости стана се напада на лични живот човека у стану, његов кућни мир и његово осећање сигурности. Групни заштитни објекат овог кривичног дела јесу слободе и права човека и грађанина, па нарушавање неповредивости стана напада на лични живот човека у стану, његов кућни мир и његово осећање сигурности да у стану неће бити узнемираван. Дакле, заштита мирног становања је први и основни мотив инкриминације овог дела, а која у конкретном случају није остварена. (Пресуда Врховног суда Србије Кзз 67/1992 од 15. марта 1992)

Случај #10 Под појмом затворена просторија у смислу законске одредбе, по правилној примени закона, има се разумети и свака друга затворена просторија, а не само стан и просторија која служи у вези са станом, па према томе и затворене службене просторије државних органа, друштвено-политичких организација и установа, као и затворене пословне просторије привредних организација или појединаца.

чланови његове породице и лица која по његовом одобрењу ту станују као што су подстанари или лица којима је стан привремено уступљен на коришћење, као и сва друга лица која по неком правилу или факултативном односу имају овлашћење да се супротставе продирању у стан. (Пресуда Четвртог општинског суда у Београду К 1029/92 од 27. маја 1993. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 1575/93 од 8. децембра 1993)

Случај #2 Неудаљавање из туђег стана на захтев овлашћеног лица постоји и када супруг окривљене обије туђи стан и у њега се усели са окривљеном и децом без икаквог правног основа, па се окривљена на позив овлашћеног лица не удаљи из стана. (Пресуда Четвртог Општинског суда у Београду К 1092/92 од 27. јуна 1993. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 1585/92 од 25. децембра 1993)

2. Кривично дело из члана 139. ст. 2. КЗ-а (службено лице) Случај #1

(Пресуда Врховног суда Југославије К 118/86)

Случај #11 Окривљени који је неовлашћено продро у стан, у коме се у моменту продирања није налазио корисник стана, већ је био на привременом раду у иностранству, извршио је кривично дело нарушавање неповредивости стана. (Пресуда Врховног суда Црне Горе Кзз 6/90 од 20. децембра 1990)

Случај #12 Ако сустанар продре у део стана другог сустанара чини кривично дело из члана 68. КЗ-а Србије. (Пресуда Првог општинског суда у Београду К 1103/99 од 15. јуна 2001. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 1780/01 од 27. новембра 2001)

(в) Неудаљавање из стана Случај #1 Као овлашћено лице код кривичног дела нарушавања неповредивости стана јављају се, поред корисника стана који има станарско право,

Самим постојањем радног налога радника „Електродистрибуције” да изврше контролу мерног места не искључује противправност дела јер такав налог у себи не садржи право да се без одобрења продре у туђи стан или други затворен објекат, већ да се само изврши контрола мерног уређаја. Иако је неспорно да су окривљени имали налог за контролу мерног места, тај налог није наредба за претрес стана или других просторија какву би, на пример, могла имати полиција, а налог за контролу електричног бројила не садржи у себи и одобрење за улазак у просторије мимо воље и дозволе власника, односно држаоца. На основу наведеног се може закључити да само постојање радног налога радника „Електродистрибуције” да изврши наведену службену радњу не искључује противправност дела јер такав налог у себи не садржи право да се без одобрења уђе у туђи стан или пак други затворени простор, већ само да се изврши контрола мерног уређаја. (Пресуда Апелационог суда у Новом Саду Кж 706/13 од 30. јануара 2014)

3. Гоњење за кривично дело из члана 139. ст. 1. КЗ-а

кривичног дела нарушавања неповредивости стана због крајње нужде.

Случај #1

(Пресуда Петог општинског суда у Београду К 1097/03 од 6. децембра 2004. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 684/05 од 14. марта 2005)

Када приватни тужилац нанесе штету на возилу оптуженог, па оптужени уз присуство полицајца уђе у стан приватног тужиоца да би решио насталу спорну ситуацију, тада не постоји битан елеменат кривичног дела нарушавања неповредивости стана из члана 68. ст. 1. КЗС-а, а то је неовлашћено продирање, па се оптужени има ослободити од оптужбе сходно члану 355. тач. 1) ЗКП-а. (Пресуда Општинског суда у Г. Милановцу К 151/05 од 27. јуна 2005. и Пресуда Окружног суда у Чачку Кж 410/05 од 16. септембра 2005)

Случај #3 Ограђено приватно градилиште не представља затворени простор у смислу члана 68. КЗС-а, па нема места постојању кривичног дела нарушавања неповредивости стана из члана 68. ст. 1. КЗ-а јер је поменутим делом тачно предвиђено шта је предмет извршења кривичног дела. (Пресуда Трећег општинског суда у Београду К 625/00 од 29. августа 2000. и Решење Окружног суда у Београду Кж 68/01 од 30. јануара 2001)

Случај #4 4. Непостојање кривичног дела из члана 139. КЗ-а Случај #1 Обијање улазних врата на стану приватне тужиље у време кад је она била одсутна, да би учинилац затворио вентил за воду и тако спречио поплаву у свом стану, искључује постојање

Када окривљени уђе у део заједничког стана чији је власник његов таст, а од те просторије је добио кључ од сустанара приватног тужиоца, не може се говорити о неовлашћеном продирању у туђи стан. (Пресуда Првог општинског суда у Београду К 1787/90 од 30. децембра 1992. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 1156/93 од 11. маја 1994)

Други, тежи облик овог кривичног дела (члан 139. ст. 2. КЗ-а) односи се на нарушавање неповредивости стана од стране службеног лица у вршењу службе.

81 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

(Пресуда Основног суда у Крушевцу К 1137/08 од 15. јануара 2010. и Решење Апелационог суда у Крагујевцу Кж 3196/10 од 20. маја 2010)

Случај #2

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Када Јавни тужилац поднесе оптужни предлог за кривично дело за које је законом предвиђено да се гоњење предузима по приватној тужби, а првостепени суд на основу таквог оптужног предлога донесе мериторну одлуку, учињена је битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 368. ст. 1. тач. 5) ЗКП-а јер не постоји оптужба овлашћеног тужиоца. Првостепени суд је својом пресудом окривљеног ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело нарушавања неповредивости стана из члана 139. ст. 1. КЗ-а. Како је за кривично дело нарушавања неповредивости стана из члана 139. ст. 1. КЗ-а законом предвиђена казна затвора до једне године, за то дело је предвиђено да се гоњење предузима по приватној тужби, то првостепени суд није могао да поступа по оптужном предлогу Јавног тужиоца, већ је такав оптужни акт требало да одбаци из разлога што не постоји захтев овлашћеног тужиоца. Како је на описани начин учињена наведена битна повреда одредаба кривичног поступка, то има места укидању пресуде првостепеног суда и одбачају оптужног акта.

Случај #5

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

Радња неовлашћеног уласка у двориште приватног тужиоца не представља радњу уласка у стан нити у затворене просторије, па нема кривичног дела нарушавања неповредивости стана.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

(Решење Другог општинског суда у Београду К 1639/04 од 14. октобра 2005. и Решење Окружног суда у Београду Кж 376/06 од 16. фебруара 2006)

Случај #6 Предмет кривичног дела нарушавања неповредивости стана из члана 154. ст. 1. КЗ-а може бити само стан у коме неко станује, а не празан стан. Зато се продирањем у стан у коме нико не станује не остварују обележја овог кривичног дела. (Пресуда Врховног суда Србије Кзз 7/77)

Случај #7 Када учинилац на захтев своје сестре обије закључана врата од стана у коме је она до тада становала са приватним тужиоцем, са којим је у браку, не продире неовлашћено у туђи стан. (Пресуда Првог општинског суда у Београду К 449/90 од 12. октобра 1990. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 975/91 од 25. априла 1991)

у ситуацији када окривљени уђе у туђи стан и на тај начин самовласно прибави право за које сматра да му припада. (Решење Окружног суда у Београду Кж 2408/06 од 15. септембра 2006)

Случај #2 Када учинилац у циљу извршења кривичног дела силовања продре у туђи стан не постоји стицај кривичног дела силовања и кривичног дела нарушавања неповредивости стана, али је нарушавање неповредивости стана у том случају околност значајна за одмеравање казне. (Пресуда Врховног суда Србије Кж 181/83)

Случај #3 Могућ је стицај кривичних дела када окривљени руком разбије улазна врата на стану приватног тужиоца и оштети врата (оштећење туђе ствари из члана 176. ст. 1. КЗС-а), а затим уђе у стан (нарушавање неповредивости стана из члана 68. ст. 1. КЗС-а) и након тога ушавши у стан упути увредљиве речи приватном тужиоцу (увреда из члана 93. ст. 1. КЗС-а). (Пресуда Окружног суда у Београду Кж 1124/01 од 16. августа 2001)

Случај #8

Случај #4

Када један од супружника без сагласности другог супружника продре у закључану собу њиховог заједничког стана, тиме не чини кривично дело нарушавања неповредивости стана ни под претпоставком да су се споразумели да ту собу користи само један од њих, а поред тога не чини ни кривично дело самовлашћа, ако је пренео из те у другу собу истог стана ствари коју су они заједно стекли у браку.

Када је утврђено да је оптужени оштећену увукао у свој стан, наредио јој да клекне и тако је задржавао под претњама дужи временски период, онда се поред кривичног дела нарушавања неповредивости стана остварују и елементи кривичног дела противправног лишења слободе, јер је оптужени оштећеној, држећи је у свом стану, одузео на тај начин слободу кретања.

(Решење Врховног војног суда К 153/67 од 25. априла 1967)

(Пресуда Врховног суда Хрватске Кж 192/71 од 20. октобра 1971)

Случај #5 5. Кривично дело из члана 139. КЗ-а и однос са другим кривичним делима Случај #1 Стицај између кривичног дела нарушавања неповредивости стана и самовлашћа је привидан,

Првостепени суд погрешно квалификује радњу оптуженог као покушај кривичног дела крађе јер се радња тог кривичног дела састоји у одузимању туђе покретне ствари, а радња покушаја, у започињању одузимања. Из описа радњи се види да је оптужени тек ушао у просторије стана

Процентуално гледано, ово кривично дело није често заступљено у судској пракси.

(Пресуда Врховног суда Војводине Кж 1317/63)

Случај #6

6. Кривично дело из члана 139. КЗ-а и процесни институти (пресуђена ствар) Случај #1 Опис прекршаја осим радње окривљене којима је нарушавала јавни ред и мир не обухвата чињеницу да је окривљена неовлашћено ушла у терасу куће приватне тужиље и да на њен захтев није хтела да се удаљи, које радње не представљају законска обележја прекршаја, већ кривичног дела нарушавања неповредивости стана. Из списа произилази да је решењем Прекршајног суда ... према окривљеној обустављен прекршајни поступак услед застарелости, а за прекршај из члана 6. ст. 2. Закона о јавном реду и миру. Из изреке решења произилази да је окривљеној било стављено на терет да је дана ... нарушила јавни ред и мир на тај начин што је дошла у домаћинство лица ... са којом је започела свађу, изазвала је на тучу... У кривичном поступку, пресудом ... окривљена је оглашена кривом да је наведеног дана неовлашћено ушла на простор терасе куће приватне тужиље и на њен захтев није желела да се удаљи, већ је почела да је вређа и малтретира. Из наведених чињеничних описа јасно произилази да је у оба поступка реч о истој окривљеној и животном догађају који се десио у истом временском и просторном оквиру. Међутим, чињенични опис прекршаја је различит од чињеничног описа кривичног дела из члана 139. ст. 1. КЗ-а. Опис прекршаја, осим радњи окривљене којима је нарушавала јавни ред и мир, не обухвата чињеницу да је неовлашћено ушла у терасу куће приватне тужиље и да на њен захтев није хтела да се удаљи. Те радње окривљене – неовлашћен улазак и одбијање захтева не представљају законска обележја прекршаја, већ их Кривични законик квалификује као кривично дело нарушавања неповредивости стана. Стога се, по оцени Врховног касационог суда, не може рећи да се опис предметног прекршаја односи на исте чињенице и радње окривљене које представљају обележје кривичног дела за које је оглашена кривом у кривичном поступку. (Пресуда Врховног касационог суда Кзз 801/15 од 22. септембра 2015)

83 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Фактичко је питање да ли отклањање препреке ради продирања у туђи стан поред радње извршења кривичног дела из члана 68. ст. 1. КЗС-а може представљати и радњу извршења кривичног дела из члана 176. ст. 1. КЗС-а. Пресудом првостепеног суда окривљени је оглашен кривим због извршења три кривична дела: лака телесна повреда из члана 54. ст. 1. КЗС-а, нарушавање неповредивости стана из члана 68. ст. 1. КЗС-а и оштећење туђе ствари из члана 176. ст. 1. КЗ-а Србије. Приликом решавања о захтеву за ванредно преиспитивање правноснажне пресуде, налазећи да се појављује знатна сумња у истинитост одлучних чињеница које према првостепеној пресуди представљају кривично дело оштећења туђе ствари, Врховни суд Србије је укинуо пресуду првостепеног суда и одредио нови главни претрес, налазећи да су у конкретном случају врата од стана била закључана, приватни тужилац није желео да их отвори, па је осуђени разбио стакло на вратима и кроз тако начињен отвор ушао у стан. По налажењу Врховног суда под радњом продирања у стан не подразумева се свако неовлашћено улажење, већ такво коме претходи отклањање какве препреке. Фактичко је питање да ли отклањање те препреке може представљати и радњу извршења кривичног дела оштећења туђе ствари. Ако се препрека отклања оштећењем, нужно је утврдити да ли је то учињено само у оном обиму да се омогући продирање у стан или затворене просторије, или је учинилац поред тога ишао и за тим да оштети односно уништи туђу ствар, што представља основу за разграничење грађанске од кривичноправне одговорности за оштећење туђе ствари.

(Пресуда Врховног суда Србије Кзз 403/90 од 18. децембра 1990)

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

оштећеног, без обијања или проваљивања у намери да одузме новац или пак друге покретне ствари, али да је, пошто је примећен од оштећеног, одмах напустио стан. То значи да оптужени није ни започео одузимање неке ствари, па радња описана у диспозитиву првостепене пресуде не садржи елементе покушаја кривичног дела крађе. Насупрот томе, описана радња садржи сва битна обележја кривичног дела нарушавања неповредивости стана јер је оптужени неовлашћено продро у стан оштећеног.

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

Кривично дело насилничког понашања у судској пракси

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

На основу анализе карактеристика овог кривичног дела може се закључити да је у питању кривично дело код кога су и радња извршења и последица веома широко постављене, уз употребу прилично неодређених појмова, што није уобичајено за кривично право, те је на судове пребачен задатак да дају оквире овом кривичном делу, а пре свега да га раздвоје од прекршаја

Смиљка Стојановић заменик јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду sudski.postupci@legeartis.rs

ривично дело насилничког понашања прописано је одредбом члана 344. Кривичног законика и припада групи кривичних дела против јавног реда и мира. У питању је прилично хетерогена глава Кривичног законика (КЗ) и не може се наћи неки заједнички именитељ за сва кривична дела која су у њу сврстана, изузев чињенице да су у питању нарушавања широко схваћеног појма јавног реда и мира (у ову главу спадају и кривична дела повреде гроба, неовлашћеног извођења археолошких радова и сл.). Услед тога, кривично дело насичничког понашања често показује више сличности са кривичним делима из других глава КЗ-а (на пример, са учествовањем у тучи – члан 123. КЗ-а или са злостављањем и мучењем – члан 137. КЗ-а). Анализом члана 344. КЗ-а, можемо закључити да ово кривично дело има свој основни и тежи облик. Основни облик чини „ко грубим вређањем или злостављањем другог, вршењем насиља према другом, изазивањем туче или дрским или безобзирним понашањем значајније угрожава спокојство грађана или теже ремети јавни ред и мир”. Радња кривичног дела постављена је алтернативно и кривично дело постоји ако је предузета било која од наведених радњи.

Прва од алтернативно постављених радњи јесте грубо вређање. Вређање треба схватити као вршење радњи којима се омаловажава личност другог лица (члан 3. ст. 1. тач. 8) Закона о јавном реду и миру, у даљем тексту: ЗОЈРМ-а). Као и код кривичног дела увреде – члан 170. КЗ-а, радња омаловажавања може бити вербална (изговорена или написана), реална (шамарање, штипање, чупање за косу) или симболичка (увреда различитим гестовима или знацима, попут звиждања, показивања средњег прста и сл.). Увредљивост предузете радње тумачи се објективно, према схватањима конкретног друштва и времена. За постојање кривичног дела насилничког понашања није довољно да је предузета радња увредљива, потребно је да она представља грубо вређање, односно да је у питању нарочито тежак напад на част и углед неког лица. Тако, Виши суд налази да грубо вређање, као законско обележје кривичног дела, подразумева да се част и углед другог лица тешко и безобзирно повређују, као тешке повреде осећаја другог лица, што се процењује према начину вређања, месту на коме се врши, садржини и околностима под којима се то предузима (Пресуда Вишег суда у Ужицу К. бр. 202/2010(3) од 23. 12. 2010). Свакако, у обзир долази шамарање оштећеног, чупање за косу, цепање одеће оштећеној. Треба узети у обзир и да управо околност да се ове радње врше у јавности, пред другим људима, сама по себи увреди често даје карактер грубог вређања, јер свакако није исто кад оштећени овакве непријатности доживи у приватности или пред очима већег броја лица. Овде треба напоменути и то да стицај кривичних дела

Вршење насиља према Закону о јавном реду и миру представља употребу силе на телу другог лица, подобне да изазове патњу или болове (члан 3. ст. 1. тач. 9) Закона о јавном реду и миру).

85 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

узајамно вршење насиља између два или више лица, које се састоји у задавању удараца руком, другим деловима тела или предметима (члан 3. ст. 1. тач. 11) ЗОЈРМ-а). За постојање кривичног дела није потребно да до туче у конкретном случају и дође. Коначно, последња два облика радње извршења јесу дрско и безобзирно понашање. Професор Лазаревић је дефинисао дрско понашање као понашање којим се крше елементарна правила културног и уобичајеног понашања, којим се према другом испољава игнорисање, вређање, спремност за физички обрачун, па чак и неки облик претње нападом на телесни интегритет, а безобзирно понашање као испољавање крајњег непоштовања неког лица, његово физичко и психичко малтретирање и сл. Наши судови су стали на становиште да је за постојање кривичног дела насилничког понашања, ипак, потребно да је степен дрскости и безобзирности виши, да је изражен у јачем степену (Решење Окружног суда у Београду Кж. бр. 2180/2006). Дрско понашање може бити разбацивање ствари оштећеног, шутирање кофера, просипање ствари из њега, шутирање паркираних возила, бацање торбе оштећене у контејнер и сл. Окружни суд је нашао да ломљење чаша и флаша у локалу, а потом вађење пиштоља и махање њиме изнад главе оштећене представља безобзирно понашање (Пресуда Окружног суда у Београду Кж. бр. 2714/97). Окружни суд је нашао да се ломљење металном шипком стакла на излогу радње за нарезивање кључева оштећеног може квалификовати као дрско и безобзирно понашање (Пресуда Окружног суда у Нишу К. бр. 53/2009 од 17. 11. 2009). Основни суд у Београду је нашао да постоји безобзирно понашање када окривљени, најпре, псује и вређа путнике у аутобусу, затим по изласку из

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

насилничког понашања и увреде није могућ, у питању је само привидни стицај, јер насилничко понашање конзумира увреду. Овакав став је одавно заузет и од стране Врховног суда Србије. Други облик радње извршења представља злостављање. Злостављање треба схватити исто као и код кривичног дела злостављања и мучења – члан 137. КЗ-а, односно као проузроковање физичких и душевних патњи код оштећеног. У обзир би дошло исмевање, гурање оштећеног, застрашивање и сл. Виши суд је заузео став да и злостављање треба да буде грубо, односно да превазилази оквире физичког малтретирања другог лица, те да је у питању примењивање таквих поступака према другом који изазивају физичке болове или телесне нелагодности у већој мери, без наношења телесне повреде (Пресуда Вишег суда у Ужицу К. бр. 202/2010 од 23. 12. 2010). Трећи облик представља вршење насиља. Вршење насиља према Закону о јавном реду и миру представља употребу силе на телу другог лица, подобне да изазове патњу или болове (члан 3. ст. 1. тач. 9) ЗОЈРМ-а). Сила се, пре свега, односи на употребу физичке снаге, али је могућа и примена механичке, менталне или друге силе, као и употреба алкохола, дроге или медикамената. Одредба члана 112. ст. 12. КЗ-а прописује да се под силом подразумева и примена хипнозе и омамљујућих средстава са циљем да се неко против своје воље доведе у несвесно стање или онеспособи за отпор. Вршење насиља представља испољавање агресије, које доводи до повреде физичког интегритета оштећеног, слободе да одлучује о својим поступцима, укључујући и слободу кретања. Четврти облик радње извршења јесте изазивање туче. И дефиниција појма туче може се пронаћи у Закону о јавном реду и миру – то је

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

аутобуса ломи ретровизор на аутобусу, а затим шутира околна возила (Пресуда Првог основног суда у Београду К. бр. 2372/2013). У судској пракси је приметно и инсистирање на интензитету дрскости и безобзирности, па је тако Апелациони суд нашао да дрско и безобзирно понашање, у смислу овог кривичног дела, представља понашање које у знатној мери одступа од уобичајеног ремећења јавног реда и мира, као и насилничке поступке изражене у јачем степену, према стварима и имовини уопште (Решење Апелационог суда у Крагујевцу Кж. Бр. 2748/2010 од 11. 7. 2011). Кривично дело насилничког понашања је последично кривично дело, а последица се, како то из законског описа произилази, састоји у значајнијем угрожавању спокојства грађана или тежем ремећењу јавног реда и мира. Последица је одређена алтернативно, те кривично дело постоји ако је испуњена било која од две могућности, с тим што се њено постојање мора тачно утврдити у сваком конкретном случају (то је став и Врховног касационог суда истакнут у Пресуди Кзз. Бр. 54/2011 од 31. 8. 2011). Јавни ред и мир треба схватити онако како је дефинисан Законом о јавном реду и миру, односно као усклађено стање међусобних односа грађана настало њиховим понашањем на јавном месту и деловањем органа и организација у јавном животу ради обезбеђења једнаких услова за остваривање људских и мањинских права и слобода грађана зајемчених Уставом (члан 3. ст. 1. тач. 1) ЗОЈРМ-а). Угрожавање спокојства грађана треба схватити као изазивање осећања личне и имовинске несигурности, када угрожена лица

једноставно немају више онај мир који је неопходан за уредан и нормалан живот. Значајније угрожавање овог спокојства се у сваком конкретном случају цени не само према броју лица која су овим обухваћена, већ и према интензитету неспокојства које је извршењем дела изазвано, те на ком месту и под којим околностима је све ово учињено (Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж. бр. 2762/2010 од 19. 5. 2010). У истом решењу, Апелациони суд указује и на то да се постојање значајнијег угрожавања спокојства грађана цени и према добу дана када је и на ком месту дело учињено, па и тога да ли су грађани узнемирени у њиховом ноћном одмору. Сличан је и став београдског Апелационог суда, који налази да нема тежег ремећења јавног реда и мира ако се догађај одиграо касно у ноћ на сеоском путу и није доказано да је дошло до узнемиравања људи у њиховом ноћном одмору, нити постоји значајније угрожавање спокојства грађана ако у непосредној близини догађаја није било људи код којих је постојао страх или осећај личне несигурности (Пресуда Апелационог суда у Београду Кж. бр. 5269/2011 од 6. 2. 2012). С друге стране, кривично дело постоји када окривљени упери пиштољ ка оштећеном у пуном локалу, и тиме изазове страх код особља и гостију (Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж. бр. 4276/2011 од 25. 1. 2012). Окружни суд је указао и на то да је заштитни објекат код овог кривичног дела јавни ред и мир, те због тога и умишљај учиниоца мора бити усмерен на ремећење јавног реда и мира, или на угрожавање спокојства грађана, тако да насиље окривљеног, његова агресија мора бити

Кривично дело насилничког понашања јесте последично кривично дело, а последица се, како то из законског описа произилази, састоји у значајнијем угрожавању спокојства грађана или тежем ремећењу јавног реда и мира.

Тежи облик кривичног дела, прописан у ст. 2, постоји у 3 случаја: када је кривично дело извршено у групи, или је при извршењу дела неком лицу нанесена лака телесна повреда или је дошло до тешког понижавања грађана.

87 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

улици, у близини критичног догађаја, али не у непосредној близини да би могли да уоче читав догађај (Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж. бр. 1386/2011 од 19. 4. 2011). Према томе, може се закључити да није битно само да ли је у питању јавно место, већ да ли је у конкретном случају на том месту било и других грађана изузев актера догађаја, те кривичног дела насилничког понашања неће бити уколико се догађај одвија, примера ради, на Тргу Републике у Београду, ако у том тренутку нема грађана у близини, а постојаће кривично дело ако се насиље врши у приватном стану на некој прослави где је окупљено више људи. Према мишљењу Вишег суда, кривично дело се може извршити и у судници, током главног претреса, када окривљени грубим вређањем и дрским понашањем угрози спокојство грађана упутивши погрдне речи судији председнику већа, у присуству чланова већа, записничара и адвоката, и тиме угрози њихово спокојство (Решење Вишег суда у Чачку Кж. бр. 41/2014 од 24. 3. 2014). Тежи облик кривичног дела, прописан у ст. 2, постоји у три случаја – када је кривично дело извршено у групи, или је при извршењу дела неком лицу нанесена лака телесна повреда или је дошло до тешког понижавања грађана. Појам групе је одређен самим Кривичним закоником, у члану 112. ст. 22, који прописује да групу чине најмање три лица повезана ради трајног или повременог вршења кривичних дела, која не мора да има дефинисане улоге својих чланова, континуитет чланства или развијену структуру. Према томе, да би постојао квалификован облик кривичног дела није

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

усмерена ка неодређеном броју недефинисаних лица, према којима окривљени има индиферентан став, а не према одређеном оштећеном (Решења Окружног суда у Суботици Кж. Бр. 81/2008 од 18. 3. 2008. и Апелационог суда у Новом Саду бр. Кж. бр. 308/2012 од 15. 11. 2012). Наши судови су готово једногласни у ставу да је за постојање овог кривичног дела неопходно да је извршено у јавности. Тако је Апелациони суд нашао да нема овог кривичног дела кад сукобу окривљеног и оштећене није присуствовало ниједно лице, јер се узнемирење грађана не може односити само на оштећену (Пресуда Апелационог суда у Београду Кж. Бр. 5004/2011 од 16. 11. 2011). Није довољно ни да се догађај одвија на јавном месту, већ да њему присуствују и други грађани. Сходно томе, нема кривичног дела када окривљени врши насиље према таксисти у његовом возилу, иако је оно намењено такси превозу као јавној делатности, јер догађају нису присуствовала друга лица (Пресуда Окружног суда у Ужицу Кж. бр. 541/2008 од 12. 11. 2008). Слично томе, када окривљени на улици врши насиље према оштећеној, шутира је и удара јој шамаре, при чему нису присутна друга лица, такође не може бити речи о насилничком понашању. Чињеница да је том приликом, у тренутку док је окривљени вршио насиље према оштећеној, улицом прошло једно возило, без заустављања, не мења тај закључак (Решење Окружног суда у Суботици Кж. бр. 81/2008 од 18. 3. 2008). Другостепени суд је у једном предмету отишао и даље од тога, нашавши да нема тежег ремећења јавног реда и мира, нити узнемирености грађана, па самим тим ни насилничког понашања, када има окупљених грађана на

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

довољно да је оно учињено у саизвршилаштву од стране најмање три лица, већ да је група формирана управо ради вршења кривичних дела, што је у пракси веома тешко и доказати. Будући да се не може очекивати од окривљених да признају да су део групе формиране ради вршења кривичних дела, ова чињеница се може утврдити посредно, примера ради, у случајевима кад су у истом саставу окривљени учинили више кривичних дела, за која им се суди одједном, или када су за нека већ правноснажно осуђени. Није битно да ли су у питању сродна кривична дела, нити се тражи да су у питању кривична дела у којима је присутан елемент насиља. Други тежи облик кривичног дела постоји кад је приликом извршења кривичног дела неком лицу нанета лака телесна повреда. Ово даље значи да овај квалификовани облик насилничког понашања конзумира лаку телесну повреду, те како је то нашао Врховни суд, оштећени нема права да поднесе приватну тужбу због кривичног дела лаке телесне повреде из члана 122. ст. 1. Кривичног законика, уколико је поводом истог догађаја јавни тужилац поднео оптужни предлог против окривљеног због кривичног дела насилничког понашања из члана 344. ст. 2. у вези са ст. 1. Кривичног законика (Пресуда Врховног касационог суда Кзз. бр. 36/2012 од 30. 5. 2012. године). Међутим, треба нагласити да до те консумпције долази само уколико је повреда нанета „при извршењу дела”, и уколико у односу на ову тежу последицу постоји нехат (сходно одредби члана 27. КЗ-а). Другим речима, а како то наводи Апелациони суд, неопоходно је да је лака телесна повреда настала нехатно у склопу

насилничког понашања, јер би се у супротном радило о стицају кривичних дела (Решење Апелационог суда у Новом Саду бр. Кж. бр. 308/2012 од 15. 11. 2012). Треба узети да постоји једно кривично дело и кад је једном лицу нанета лака телесна повреда и кад су повреде нанете већем броју лица, и да би разлика између тих ситуација постојала само на нивоу кажњавања, односно отежавајућих околности. Уколико би приликом извршења кривичног дела неком лицу била нанета тешка телесна повреда, постојао би стицај кривичних дела насилничког понашања и тешке телесне повреде из члана 121. КЗ-а. Коначно, треба напоменути и то да постоји само једно кривично дело и када су предузете две или више радњи извршења ако су све оне допринеле наступању јединствене последице. Међутим, могуће је и да окривљени са више радњи оствари и више различитих последица, када се ради о реалном стицају, па тако у ситуацији када је окривљени, најпре, пуцао из пиштоља ка улазним вратима оштећене, у близини којих је она стајала, и тиме изазвао конкретну опасност за њен живот и тело, а потом отворио та врата провукавши руку кроз поломљено стакло, затим ушао у дечју собу разваливши врата где се крио оштећени и ударио га више пута рукама и ногама, те му гурао пиштољ у уста, а потом трећем оштећеном који га је молио да престане уперио пиштољ у слепоочницу, постоји стицај кривичних дела изазивања опште опасности (члан 278. КЗ-а) и насилничког понашања (Пресуда Окружног суда у Нишу Кж. бр. 1589/2009 од 25. 8. 2009).

Да ли се поводом истог догађаја може водити и прекршајни и кривични поступак, односно да ли неко може бити осуђен и за прекршај и за кривично дело насилничког понашања, кад је неком својом радњом остварио обележја оба деликта?

Анализом карактеристика овог кривичног дела може се закључити да је у питању кривично дело код кога су и радња извршења и последица веома широко постављене, уз употребу прилично неодређених појмова.

89 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

групи (аналогно квалификованом облику овог кривичног дела). Разлика се мора тражити само на нивоу интензитета нарушавања јавног реда и мира, односно интензитета угрожавања спокојства грађана, односно пре на терену последице, него на терену радње извршења (шта би могло више узнемирити грађане од пуцања из ватреног оружја, па ипак је и та радња прописана као прекршај). У том смислу, Апелациони суд је нашао да за постојање кривичног дела насилничког понашања није довољно само то да је у конкретном случају дошло до угрожавања спокојства грађана или до ремећења јавног реда и мира, већ је неопходно да исто буде „значајније”, односно „теже”, односно мора се радити о понашању, које, за разлику од истородног прекршаја, има озбиљне последице по спокојство грађана или јавни ред и мир (Пресуда Апелационог суда у Београду Кж. бр. 5269/2011 од 6. 2. 2012). Имајући у виду све напред речено, намеће се питање да ли се поводом истог догађаја може водити и прекршајни и кривични поступак, односно да ли неко може бити осуђен и за прекршај и за кривично дело насилничког понашања, кад је неком својом радњом остварио обележја оба деликта. Ово питање је тим актуелније што се у пракси неретко дешава да полицијски службеници паралелно поднесу кривичну пријаву због насилничког понашања и захтев за покретање прекршајног поступка због неког од прекршаја прописаних Законом о јавном реду и миру. Пре свега, треба рећи да у нашем праву важи начело ne bis in idem, те је чланом 4. Законика

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Оно што се на основу анализе карактеристика овог кривичног дела може закључити јесте то да је у питању кривично дело код кога су и радња извршења и последица веома широко постављене, уз употребу прилично неодређених појмова („грубо вређање”, „значајније угрожавање спокојства”, „теже ремећење јавног реда и мира”), што није уобичајено за кривично право, те је на судове пребачен задатак да дају оквире овом кривичном делу, а пре свега да га раздвоје од прекршаја. Наиме, заштита јавног реда и мира се у највећем делу остварује прописивањем прекршаја, а прегледом прекршаја прописаних Законом о јавном реду и миру можемо уочити да су радње извршења у знатној мери подударне радњи извршења кривичног дела насилничког понашања. Тако, Закон о јавном реду и миру санкционише онога ко свађом или виком нарушава јавни ред и мир (члан 7. ЗОЈРМ-а), ко непристојним, дрским или безобзирним понашањем нарушава јавни ред и мир, или угрожава имовину или вређа морал грађана (члан 8. ЗОЈРМ-а), ко вређањем другог или вршењем насиља или претњом, изазивањем туче или учествовањем у њој нарушава јавни ред и мир (члан 9. ЗОЈРМ-а), ко паљењем пиротехничких производа, пуцањем из ватреног или другог оружја, или имитације оружја нарушава јавни ред и мир или угрожава сигурност грађана (члан 17. ЗОЈРМ-а) и сл. Практично, не може се замислити нека радња извршења насилничког понашања која већ није инкриминисана као прекршај. Чак се може приметити и да код готово свих наведених прекршаја постоји и квалификовани облик када су извршени у

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

о кривичном поступку прописано да нико не може бити гоњен за кривично дело за које је одлуком суда правноснажно ослобођен или осуђен, или за које је оптужба правноснажно одбијена или је поступак правноснажно обустављен, а чланом 8. Закона о прекршајима прописано је да се против учиниоца прекршаја који је у кривичном поступку правноснажно оглашен кривим за кривично дело које обухвати и обележја прекршаја не може за тај прекршај покренути поступак, а ако је покренут или је у току, не може се наставити и довршити. Из цитираних законских одредаба произилази да не само што нико не може бити осуђен за исти догађај и кривично и прекршјно, већ је забрањено и покретање два поступка. Интересантно је да Кривични законик користи термин „одлука суда”, што свакако обухвата и прекршајни суд, али не и органе управе, те евентуална казна за прекршај изречена од стране полиције или комуналне полиције као управних органа, не би могла повући примену овог начела, и спречити вођење кривичног поступка. Виши суд је нашао да је ово правило садржано и у члану 34. ст. 4. Устава Републике Србије, те да се у случају правноснажно окончаног прекршајног поступка кривични поступак за исти догађај мора обуставити, јер би свака друга одлука била кршење начела домаћег кривично процесног права и људског права гарантованог Уставом (Решење Вишег суда у Ваљеву Км. бр. 32/2011 од 14. 10. 2011). Наши судови су се у таквим случајевима позивали и на Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода од 4. 11. 1950. године, са Протоколом бр. 7 од дана 22. 11. 1984. године, који су као ратификовани међународни акти саставни део нашег правног поретка и непосредно се примењују, сходно одредби члана 16. ст. 2. Устава Републике Србије. Тако је Апелациони суд нашао да се сходно поменутој конвенцији и протоколу који гарантују да се никоме неће поново судити за дело за које је правноснажно ослобођен или осуђен, у случају постојања правноснажне пресуде прекршајног суда, кривични поступак мора обуставити (Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж. бр. 454/2013 од 28. 4. 2014, као и Решење Апелационог суда у Београду Кжм. бр. 86/2011 од 22. 12. 2011).

У пракси то даље значи да полиција, најпре, мора одлучити да ли ће поводом једног догађаја поднети кривичну пријаву или захтев за покретање прекршајног поступка, а никако оба. Ову одлуку ће, наравно, најчешће донети уз консултацију са јавним тужиоцем. Уколико, пак, у овој фази дође до грешке, и буду поднете и пријава тужилаштву и захтев прекршајном суду, мало је вероватно да ће та грешка бити и уочена, осим уколико сâм окривљени не каже прекршајном или кривичном судији да му се за тај догађај већ суди. Самим тим, први поступак који се правноснажно заврши биће и једини, а имајући у виду динамику прекршајног и кривичног поступка, највероватније је да ће прво бити окончан прекршајни поступак, и то неретко правноснажним решењем о обустави поступка услед наступања застарелости прекршајног гоњења. Уколико, пак, грешка буде примећена на време, углавном ће списи прекршајног суда бити достављени кривичном на увид, и тај поступак сачекати правноснажно окончање кривичног, када ће прекршајни поступак бити обустављен применом начела ne bis in idem. За основни и тежи облик кривичног дела насилничког понашања прописана је надлежност основног суда у првом степену, и оба се гоне у скраћеном поступку. Треба напоменути и то да је, имајући у виду запрећене казне (до три године затвора за основни облик и од шест месеци до пет година затвора за квалификовани), примена института одлагања кривичног гоњења (члан 283. Законика о кривичном поступку) начелно могућа за оба облика. Чини се да је законодавац имао у виду и ово кривично дело приликом регулисања тог института, јер је као једну од могућих обавеза које се налажу окривљеном, предвидео и подвргавање психосоцијалном третману ради отклањања узрока насилничког понашања (члан 283. ст. 1. тач. 6) ЗКП-а). Међутим, у пракси тужилаштва са великим опрезом одлажу кривично гоњење и за основни облик кривичног дела насилничког понашања, а код квалификованог облика то по правилу чине само у изузетним ситуацијама, јер је друштвена опасност кривичних дела са елементима насиља увек значајна, а сузбијање таквог понашања, свакако, један од тужилачких приоритета.

Календар догађаја... 4. НОВЕМБАР 2016.

15. НОВЕМБАР 2016.

● Обука Јавне набавке по правилима Европске уније – ПРАГ процедуре Привредна комора Београда

15–17. И 22–24. НОВЕМБАР 2016.

● Шестодневна обука Обука менаџера извоза Привредна комора Србије

22–26. НОВЕМБАР 2016.

● Петодневни акредитовани тренинг Основна обука за посреднике – медијаторе Регионална привредна комора Нови Сад

23. НОВЕМБАР 2016.

● Обука Планирање продаје – израда плана продаје Привредна комора Београда

91 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

● Једнодневни семинар за рачуноводствене агенције Мере и процедуре праћења странке у примени прописа о спречавању прања новца и финансирања тероризма, са посебним освртом на обавезе рачуноводствених агенција као обвезника по Закону о спречавању прања новца и финансирања тероризма Крагујевац, Хотел „Крагујевац”, Краља Петра I бр. 21 ИНГ-ПРО д.о.о, www.propisi.net

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

14–15. НОВЕМБАР 2016.

● Једнодневно саветовање Новине и 100 спорних правних питања Закона о извршењу и обезбеђењу у пракси Крагујевац, сала Вишег суда у Крагујевцу ИНГ-ПРО д.о.о, www.propisi.net

Преглед прописа... „Сл. гласник РС”, бр. 80/2016, објављен 30. 9. 2016. године

„Сл. гласник РС”, бр. 81/2016, објављен 5. 10. 2016. године

• Уредба о утврђивању бруто масе контејнера

• Уредба о изменама и допунама Уредбе о програму и начину полагања државног стручног испита

• Уредба о утврђивању Програма иновационе делатности за 2016. годину • Уредба о изменама и допунама Уредбе о утврђивању Државног програма обнове оштећених водних објеката за уређење водотока, водних објеката за заштиту од поплава, ерозије и бујица и водних објеката за одводњавање • Уредба о изменама и допунама Уредбе о врстама производа који утичу на потрошњу енергије за које је неопходно означавање потрошње енергије и других ресурса

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

• Правилник о измени Правилника о максимално дозвољеним количинама остатака средстава за заштиту биља у храни и храни за животиње и о храни и храни за животиње за коју се утврђују максимално дозвољене количине остатака средстава за заштиту биља

• Правилник о облику, садржини и начину вођења евиденције о ПДВ и о облику и садржини прегледа обрачуна ПДВ

• Одлука Уставног суда РС број IУз-244/2015 којом се: 1. утврђује да одредбе члана 20. Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору („Сл. гласник РС”, број 68/15) нису у сагласности са Уставом; 2. одбацују иницијативе за покретање поступка за оцену уставности одредаба члана 1. став 2, члана 5. тачка 2) и чл. 7, 13. и 21. Закона из тачке 1. и 3. ставља ван снаге Решење Уставног суда IУз-244/2015 од 8. октобра 2015. године („Сл. гласник РС”, број 85/15)

• Правилник о начину и поступку достављања и садржини обавештења Пореске управе о отпочињању, односно окончању пореске контроле

„Сл. гласник РС”, бр. 82/2016, објављен 7. 10. 2016. године

• Правилник о начину и поступку достављања података Пореској управи од стране јединице локалне самоуправе

• Одлука о допунама Одлуке о утврђивању Програма за решавање вишка запослених у поступку приватизације за 2015. и 2016. годину

• Правилник о измени и допуни Правилника о сталним судским тумачима

• Правилник о контроли система за климатизацију

• Правилник о измени Правилника о броју, саставу и начину рада етичког одбора у здравственој установи

• Правилник о обрасцу легитимације чувара шума

• Уредба о допуни Уредбе о висини накнада за услуге које пружа Министарство унутрашњих послова

• Правилник о изгледу службеног одела инспектора Пореске полиције

• Правилник о измени и допунама Правилника о утврђивању Плана издавања пригодних поштанских марака и вредносница и мотива редовних издања поштанских марака и вредносница • Правилник о изменама и допунама Правилника о сталном стручном усавршавању наставника, васпитача и стручних сарадника • Правилник о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата у поступку предлагања за заменика јавног тужиоца који се први пут бира

• Исправка Правилника о организовању, спровођењу и начину полагања возачког испита и роковима чувања евиденција о возачком испиту и условима које мора испунити возило на којем се обавља возачки испит „Сл. гласник РС”, бр. 83/2016, објављен 10. 10. 2016. године • Закон о изменама Закона о финансирању локалне самоуправе • Правилник о стандардима за категоризацију угоститељских објеката за смештај

„Сл. гласник РС”, бр. 84/2016, објављен 12. 10. 2016. године • Уредба о изменама Уредбе о утврђивању Програма коришћења средстава за решавање стамбених потреба и друге програме интеграције избеглица у 2016. години • Одлука о поништавању свих правних последица аката и радњи привремених институција самоуправе у Приштини које се односе на правни и фактички положај РМХК „Трепча” а.д. • Одлука о изменама и допунама Одлуке о највишим ценама лекова за употребу у хуманој медицини, а чији је режим издавања на рецепт • Индекси потрошачких цена за септембар 2016. године

„Сл. гласник РС”, бр. 86/2016, објављен 21. 10. 2016. године • Уредба о измени Уредбе о утврђивању Годишњег програма коришћења средстава Буџетског фонда за шуме Републике Србије у 2016. години • Уредба о измени и допунама Уредбе о условима које морају да испуњавају луке, пристаништа и привремена претоварна места • Одлука о измени и допуни Одлуке о одређивању великих техничких система од значаја за одбрану • Одлука о промени границе катастарских општина Мудраковац и Крушевац • Правилник о садржини и изгледу националних признања из области безбедности и здравља на раду • Правилник о начину реализације програма иновационе делатности за 2016. годину • Правилник о вијењу заставе и истицању обележја на бродовима и другим пловилима • Списак уписаних, односно брисаних јавних складишта из Регистра јавних складишта

„Сл. гласник РС”, бр. 85/2016, објављен 14. 10. 2016. године

• Правилник о изменама и допунама Правилника о стандардима и поступку за акредитацију високошколских установа и студијских програма

• Аутентично тумачење одредбе члана 6. Закона о стицању права својине на земљишту, објектима и водовима Привредног друштва за производњу и прераду челика Железара Смедерево д.о.о. Смедерево („Сл. гласник РС”, број 15/16) • Правилник о приправничком стажу и испиту за лиценцу у социјалној заштити • Одлука о изменама и допунама Одлуке о адекватности капитала банке • Одлука о изменама и допуни Одлуке о јединственој тарифи по којој Народна банка Србије наплаћује накнаду за извршене услуге

• Правилник о изменама Правилника о пријављивању догађаја у цивилном ваздухопловству • Листа авио-превозилаца којима је забрањено летење у Европској унији „Сл. гласник РС”, бр. 87/2016, објављен 24. 10. 2016. године • Закон о изменама и допунама Закона о високом образовању • Уредбе Комисије (ЕУ) у вези са сврставањем одређенe робe у Комбинованој номенклатури

... донетих између два броја

93 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

• Наредба о времену отворености аеродрома за одвијање јавног авио-превоза

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

• Правилник о изменама и допунама Правилника о одређивању тарифних ставова за универзалну поштанску услугу

Имате питање? Имамо одговор! У овој рубрици доносимо одговоре на нека од питања која сте упутили нашем часопису. Подсећамо да право на постављање питања и добијање одговора на њих имају искључиво претплатници на наш часопис

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

РАДНИ ОДНОСИ

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

П: Запослени је напунио 65 година живота и 38 година стажа осигурања (радног стажа). Да ли послодавац може да га пошаље у пензију без његовог изричитог пристанка, ако хоће да ради још 2 године и да напуни 40 година радног стажа, да му се не би умањивала пензија или може да га пошаље у пензију тек 2018. године када запослени напуни 40 година радног стажа и буде имао 67 година живота, дакле, када се кумулативно испуне оба услова – и године старости и радни стаж? О: Према члану 175. Закона о раду, радни однос престаје, између осталог, и кад запослени наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, ако се послодавац и запослени друкчије не споразумеју. Значи запосленог из питања послодавац може да „пошаље” у пензију, јер је испунио кумулативно оба захтева за пензионисање. Могуће је да се запослени и послодавац договоре да запослени и даље остане у радном односу, због потреба послодавца. ОБЛИГАЦИОНИ ОДНОСИ П: Да ли нови власник непокретности (купац, физичко или правно лице) има обавезу да измири већ настале рачуне за пружене комуналне услуге (вода, грејање...) који се односе на период пре његове куповине непокретности? Да ли у овом случају има места примени члана 452. ЗОО-а и да ли из њега произилази ова обавеза? Има ли разлике у погледу обавезе измирења ових рачуна ако лице постане власник непокретности редовним путем (куповином од претходног власника купородајним уговором, разменом, наслеђем...), куповином у извршном поступку

преко јавног извршитеља или у стечајном поступку (ако је предметна непокретност била власништво фирме у стечају)? О: У неколико одлука привредних и апелационих привредних судова исказан је став да лице на које по основу договора пређе нека имовинска целина другог лица (непокретност), одговара за дугове који се односе на ту целину поред дотадашњег имаоца солидарно с њим, али само до висине вредности пренете имовине. Такво одлучивање указује, свакако, на примену члана 452. ЗОО-а, а мишљења смо да се иста одредба треба применити и када су у питању физичка лица. Но, исто тако, морамо навести да је у извршним предметима пред Првим основним судом у Београду више пута мењан став, па кад се ради о потраживањима ЕПС-а и Инфостана, као последњи начин одлучивања исказан је управо супротан став. Тако у предметима, на пример, извршног повериоца ЕПС против извршног дужника (бившег власника стана, односно куће) ради намирења потраживања извршног повериоца по основу извршених комуналних и сл. услуга, а одлучујући о приговору против закључка о извршењу, у коме је наведено да непокретност више није у његовом власништву, ИПВ је потврђивало Закључак о извршењу налазећи да чињеница да непокретност није више у власништву извршног дужника није од утицаја и поред чињенице да је доказима извршни дужник учинио вероватним да је отуђио непокретност и није користио услуге извршног повериоца за утужени период, уз позивање на члан 26. Уредбе о условима испоруке електричне енергије. Међутим, у тим случајевима није било позивања на ЗОО.

Ако је радни однос на одређено време заснован ради повећаног обима посла, престанком тог разлога отказује се уговор.

РАДНИ ОДНОСИ

О: Законом о раду, у члану 37, прописано је да се радни однос заснива на време чије је трајање унапред одређено када су у питању: сезонски послови, рад на одређеном пројекту, повећање обима посла који траје одређено време и сл. за време трајања тих потреба. Рад на одређено време престаје истеком рока на који је уговор закључен. Према томе, ако је радни однос на одређено време заснован ради повећаног обима посла, престанком тог разлога отказује се уговор о раду. Стога сматрамо да у конкретном случају, послодавац треба да откаже уговор о раду датумом престанка повећаног обима посла, који је и био разлог за радни однос, а по нашем мишљењу, на престанак радног односа не утиче чињеница да је запослени који је засновао радни однос на одређено време у међувремену биран на другу функцију. Односно, бирање на другу функцију не утиче на престанак (пролонгирање) уговора о раду на одређено време. Значи, мировање радног односа може постојати само док траје повећани обим посла, односно док послодавац не прими другог запосленог ако још увек траје повећани обим посла, а запослени коме мирује радни однос у том случају не може да се врати код послодавца на рад, јер су разлози за његово запошљавање престали.

95 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

П: Послодавац је са истом запосленом (...) из Ниша, закључио више уговора о раду на одређено време, у континуитету, због објективних разлога који су оправдани роком за извршење послова (повећани обим послова), на основу којих се радни однос са њом засновао на одређено време, за укупан календарски период, који без прекида до дана 28. 7. 2016. траје 24 месеца. Последњи актуелни уговор о раду на одређено време је закључен за период од непуна три месеца, односно почев од 1. 5. 2016. до 28. 7. 2016. као дана када јој престаје радни однос. Запослена је пре истека времена за које је засновала радни однос на одређено време последњим актуелним уговором изабрана на јавну функцију члана Градског већа Града Ниша. Да ли је послодавац у обавези да на њен захтев донесе решење о мировању радног односа, и ако јесте, до када, односно до ког дана јој мирују права и обавезе из радног односа приликом сачињавања самог решења о мировању (до 28. 7. 2016. као дана када јој престаје радни однос на одређено време за који је закључила уговор о раду или до дана престанка функције, у ком случају би запослена имала право да се врати на рад код послодавца, у року од 15 дана од дана престанка функције)? Да ли је послодавац у том случају у обавези да јој евентуално омогући повратак на рад за онолики број дана за који јој је умировљен радни однос, рачунајући почетак мировања до уговором утврђеног дана престанка радног односа и да јој након тога донесе решење о престанку радног односа? Када, односно ког дана послодавац доноси решење о отказу уговора о раду и престанку радног односа истеком времена (дана 28. 7.

2016. када јој истиче уговором утврђени период за који је закључила уговор или по престанку функције и повратку на рад након протока недостајућих дана умировљеног радног односа)? Узимајући у обзир да је у конкретном случају орочен радни однос и да је закључен уговор о раду због повећаног обима посла, да ли постоји правни основ (повећани обим посла) због кога је и закључен уговор о раду у моменту повратка на рад запосленог, а по престанку јавне функције, односно разлога за мировање радног односа? Да ли се мировање радног односа из члана 79. Закона о раду третира као прекид рада у смислу одредаба члана 37. Закона?

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Осим тога, сматрамо да по питању одговора на ово спорно питање није од битног утицаја чињеница којом врстом правног посла или по основу наслеђа је непокретност/право прешла с једног лица на друго.

Корисни правни акти Обавештење – понуда за измену уговорених услова рада – упућивање запосленог на привремени рад у иностранство

Привредно друштво ______________________

КОРИСНИ ПРАВНИ АКТИ

Број: ________

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

___________________________ (место) ____________________ (датум)

__________________________________________________________________________ (име и презиме, степен стручне спреме, занимање запосленог)

__________________________________________________________________________ (послови које запослени обавља, назив сектора, службе, одељења)

___________________________________________________________ (место рада)

На основу чл. 171–172. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14, у даљем тексту: Закон), а у вези са чланом 11. Закона о условима за упућивање запослених на привремени рад у иностранство и њиховој заштити („Сл. гласник РС”, бр. 91/15) достављам Вам

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е – П О Н У Д У ЗА ИЗМЕНУ УГОВОРЕНИХ УСЛОВА РАДА ЗАКЉУЧЕЊЕМ АНЕКСА БР. ____ УГОВОРА О РАДУ бр. _____ од _____________. године

Текст Анекса уговора о раду је саставни део ове понуде (Напомена Редакције: пример анекса се налази у делу Уговори / Група XXIX Ради односи/ Измена уговора о раду). До ове понуде дошло је због потреба упућивања запосленог _______________________ __________________________________________________________________________ (име и презиме запосленог)

на рад у иностранство код ________________________________ у _________________ ____________________________________________.

наставак на следећој страни

•

О овој понуди треба да се изјасните у року од 8 (осам) радних дана.

– трудноће, – за време рада са половином пуног радног времена због посебне неге детета у складу са Законом о раду, – до истека три године живота детета, – ако је запослени самохрани родитељ детета до 15 година живота детета, – ако није протекло три месеца од повратка са рада у иностранству које је трајало најмање 11 месеци непрекидно.

Ако понуду прихватите задржавате право да пред надлежним судом оспоравате законитост анекса уговора који ће бити закључен. Прилог: Текст анекса уговора о раду

У _______________________, дана ______________

За послодавца Директор _______________________

97 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Неизјашњавање о понуди у датом року или одбијање понуде ван предвиђених изузетака, представља могућност за давање отказа уговора о раду од стране послодавца из разлога утврђених у члану 179. ст. 5. тач. 2) Закона о раду. Запослени који одбије понуду анекса уговора у остављеном року, задржава право да у судском поступку поводом отказа уговора о раду у смислу члана 179. ст. 5. тач. 2) овог закона, оспорава законитост анекса уговора.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Запослени има право да одбије упућивање на привремени рад у иностранство у случају:

__________________________ СУД

КОРИСНИ ПРАВНИ АКТИ

У _____________________

Тужилац: Треће лице ___________________________________ (име, презиме и адреса) Тужени: Извршни поверилац ____________________________ (име, презиме и адреса) Ради: утврђења да је извршење на предмету недозвољено, у 4 примерка са _____ прилога Вредност спора: __________ динара

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ТУЖБА

У извршном поступку започетом по предлогу извршног повериоца, овде туженог, донето је решење на основу веродостојне исправе. Јавни извршитељ донео је решење о спровођењу извршења пописом, проценом и продајом покретних ствари извршног дужника.

Доказ: Решење _______________ суда у _____________________________, бр. __________ од __________________ године. Тужилац је као треће лице поднео приговор против овог решења наводећи да су неке од покретних ствари његова својина, о чему је поднео и доказе, али је приговор одбијен. Извршни дужник не оспорава право тужиоцa*.

наставак на следећој страни

•

Доказ: Решење _______________ суда у _____________________________,

Како је на покретним стварима __________________________ тужилац власник по основу ________________________ предлажем да суд донесе

ПРЕС УДУ

УТВРЂУЈЕ СЕ да су покретне ствари ______________________________ на којима је решењем _______________ суда у _______________________, бр. _____________ од __________ године одређено извршење пописом, проценом и продајом, својина тужиоца ____________________________________ па је извршење на њима одређено наведеним решењем недозвољено.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

бр. __________ од __________________ године.

У _______________ дана ___________ године

Тужилац ____________________________

*Напомена: Извршни дужник који оспорава право трећег лица мора бити обухваћен тужбом.

LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Обавезује се тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка.

Заложна изјава (јавнобележнички запис)

ОПУ: – 20___ ЈАВНИ БЕЛЕЖНИК ______________________ ул. ___________________,

КОРИСНИ ПРАВНИ АКТИ

ЈАВНОБЕЛЕЖНИЧКИ ЗАПИС

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

100

У моју јавнобележничку канцеларију приступили су: 1.____________ (__________) ________, рођен(a) у __________________, ___________, дaнa __________. (__________________) године, са пребивалиштем у ______________, улице _______________ (___________) чији идентитет је утврђен увидом у личну карту број ___________, издата дана ____________. године од стране ____________ са роком важења до __________године, кao директор даваоца заложне изјаве _______________, ул. _________________, м. бр. __________, ПИБ ___________ (у даљем тексту давалац заложне изјаве) ____________________________ ради давања заложне изјаве. Утврдила сам дa давалац заложне изјаве говори српски језик, да је писмен и способан да прочита и потпише исправу, те због тога није било потребно присуство сведока, тумача и преводиоца. Утврдила сам да је давалац заложне изјаве способан и овлашћен за давање заложне изјаве и уверила сам се у постојање његове озбиљне и слободне воље. Поучила сам и упозорила странку на правне домете и последице намераваног правног посла и утврдила да постоји озбиљна и слободна воља даваоца заложне изјаве за давање заложне изјаве, након чега давалац заложне изјаве, у мом присуству даје следећу

ЗАЛОЖНУ ИЗЈАВУ Члан 1. Давалац заложне изјаве је ималац права својине, са уделом 1/1, на следећим непокретностима: _________________________________________________________ Члан 2. Давалац заложне изјаве, као власник непокретности описаних у члану 1. овог јавнобележничког записа, изјављује да је САГЛАСАН да, _____________ БАНКА АД БЕОГРАД, ул.______________, као Поверилац, може у своју корист, без даљег учешћа Заложног дужника и посебне накнадне сагласности (clausula intabulandi), уписати хипотеку на непокретности(ма) у власништву Заложног дужника, на којој (којима) Заложни дужник има непосредну државину, и то на:____________________________ ________________________________________________________________________ ____ (у даљем тексту: хипотековане непокретности) укључујући све саставне делове

наставак на следећој страни

•

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

наведене непокретности, природне плодове који нису одвојени од непокретности, и сва побољшања и повећања вредности непокретности до којих дође после заснивања хипотеке, ___________________________ а ради обезбеђења новчаног потраживања банке ______________ ад Београд, према ________________, ул. _________________, м. бр. __________, ПИБ ___________ (у даљем тексту: Дужник), из: ______________ Уговора о __________________ бр. ___________ од _____________. године. Члан 3. 1. Заложни дужник овлашћује Повериоца да, ако потраживања обезбеђена овом хипотеком не буду плаћена о доспелости, може наплатити потраживање из цене добијене продајом, у складу са вансудским поступком продаје без подношења тужбе суду утврђеним Законом о хипотеци („Сл. гласник РС”, бр. 115/05 од 27. 12. 2005), односно продајом његове непокретности у судском извршном поступку сходно одредбама Закона о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС”, бр. 31/11 од 9. 5. 2011. године) (у даљем тексту: ЗИО). 2. Заложни дужник неопозиво изјављује да ће хипотекована непокретност принудним путем бити испражњена и предата купцу у посед у року од 15 дана од дана закључења уговора о продаји исте. 3. Заложни дужник потврђује да је упозорен на последице неизмирења обезбеђених потраживања о доспелости, да свестан тих последица пристаје на могућност извршења продајом његове непокретности заједно са правом коришћења кат. парцела на којима се налазе, описане у овој изјави, у складу са одредбама Закона о хипотеци, у вансудском поступку намирења, без права на вођење парнице, односно продајом његове непокретности у судском извршном поступку сходно одредбама ЗИО, као и да ће предметна непокретност принудним путем бити испражњена и предата купцу у посед у року од 15 дана од дана закључења уговора о продаји, ако је не преда добровољно.

101 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

4. Заложни дужник неопозиво потврђује да је сагласан да Поверилац има право приступа хипотекованој непокретности, укључујући и улазак у непокретност без обзира на то ко се у њој налази (власник, закупац и др.), ради контроле одржавања или из других оправданих разлога, као и да ће безусловно сарађивати са Повериоцем у поступку продаје, а нарочито да ће му омогућити приступ хипотекованој непокретности. 5. Заложни дужник неопозиво изјављује да предмет хипотеке неће физички мењати (преграђивати, дограђивати, рушити, спајати, делити и др.) без писмене сагласности Повериоца, као и да ће чувати и одржавати хипотековану непокретност, као добар домаћин и уздржавати се од радњи којима би се умањила њена вредност. Сагласан је да, уколико се вредност хипотековане непокретности смањи или прети опасност од смањења њене вредности, а околности не трпе одлагање, Поверилац може предузети потребне мере и пре него што за то добију дозволу од суда. 6. Заложни дужник се неопозиво обавезује да, до коначног измирења потраживања описаних у овој изјави и у напред наведеним уговорима, а док право хипотеке установљено на основу ове изјаве траје, неће располагати описаном непокретности у смислу умањења њене вредности на било који начин и предузимање других радњи којима би се мењао њен статус.

наставак на следећој страни

•

7. Заложни дужник се неопозиво обавезује да ће заложену непокретност осигурати од свих уобичајених ризика (пожар, удар грома, експлозија, олуја, град и друге опасности...), као и допунског ризика излива воде из инсталација, и полису винкулирати у корист ___________ банке ад Београд. Такође, Дужник/Заложни дужник се обавезује да премију осигурања плаћа редовно за све време важења Уговора и о томе уредно Банци достављати доказ.

КОРИСНИ ПРАВНИ АКТИ

Члан 4. 1. Поверилац је овлашћен да ову заложну изјаву достави Републичком геодетском заводу ради евидентирања хипотеке на непокретности из члана 1. ове изјаве у Централну евиденцију хипотека.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

102

2. Заложни дужник неопозиво изјављује да су подаци наведени у овој изјави тачни, те да ће се достављање између Повериоца и Дужника/Заложног дужника, вршити преко адреса наведених у овој изјави. Достављање било којих писмена на дате адресе сматраће се уредном доставом. Члан 5. Ова изјава је неопозива до измирења свих обавеза по основу уговора наведеног у овој изјави. Ова изјава има својство Извршне исправе јер је састављена у складу са чл. 15. Закона о хипотеци и чл. 13. ЗИО и истом се заснива и уписује у надлежни регистар непокретности, извршна вансудска хипотека која се има спровести у складу са важећим законским прописима. Члан 6. Давалац заложне изјаве се одриче од права на располагање у корист трећих лица, неисписаним хипотекама и обавезује се према Комерцијалној банци АД Београд, као хипотекарном повериоцу са доцнијим редом првенства, да ће у њихову корист захтевати испис неисписаних хипотека, након престанка потраживања хипотекарног повериоца са ранијим редом првенства. Сагласан сам да се у регистар непокретности упише забележба ове обавезе код неисписаних хипотека, а све у складу са чл. 54. Закона о хипотеци. ПРИЛОЗИ:_______________ 1. Листови непокретности број _________________ 2. Фотокопија Уговора о ____________ бр. _____________ од __________. године, 3. Копија личне карте заступника даваоца заложне изјаве_______________. Јавнобележнички запис је састављен у канцеларији поступајућег јавног бележника дана _______________ године. Странке су сагласне да ће јавни бележник грешке у именима и бројевима, као и друге очигледне грешке у писању и рачунању, недостатке у облику и несагласност отправка јавнобележничког записа са изворником, након издавања отправка моћи исправити у свако доба без учешћа странака. Ако између изворника и отправка јавнобележничког записа постоји несагласност у погледу неког дела садржаног у запису, странкама ће се доставити исправљени отправак са назначењем да се овим отправком замењује ранији отправак. наставак на следећој страни

•

Поучила сам и упозорила странке да хипотека престаје брисањем из катастра непокретности на основу законом прописаних услова, те да је хипотекарни поверилац дужан након престанка његовог потраживања које је обезбеђено хипотеком хипотекарним дужницима да изда потврду о престанку обезбеђеног потраживања и брисовну дозволу, на основу које хипотекарни дужници могу, о свом трошку, поднети захтев за брисање хипотеке из катастра непокретности.

Потврђујем да je даваоцима заложне изјаве пре потписивања, у мом присуству прочитанa исправa и да су у мом присуству изјавили да су разумели садржај исправе и да он одговара њиховој вољи. Након тога даваоци заложне изјаве су у мом присуству потписали заложну изјаву. Даваоцима заложне изјаве је издато 2 (два) отправка овог јавнобележничког записа ________________________ Накнада за сачињавање јавнобележничког записа је наплаћена у износу од : __________(________ хиљада) динара и износ од _________ (__________) динара за ПДВ од 20%, што укупно износи _____ (__________) динара________.

ДАВАЛАЦ ЗАЛОЖНЕ ИЗЈАВЕ _________________________________

ЈАВНИ БЕЛЕЖНИК _____________________ (потпис)

(печат)

103 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Поучила сам и упозорила странке да су хипотекарни дужници дужни да чувају хипотековану непокретност са пажњом доброг домаћина, односно доброг привредника, те да су дужни да о свим променама, а нарочито о погоршању њеног стања или губљењу вредности, обавесте хипотекарног повериоца, те на последице супротног поступања које се односе на одговорност за проузроковану штету.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Поучила сам странке о могућности да, непосредно пре сачињавања овог јавнобележничког записа, на њихов захтев извршим непосредан увид у предметни лист непокретности у јавној књизи катастра непокретности, објаснила им предности и сврху непосредног увида и упозорила их на евентуалне последице и ризике у случају супротног поступања, а нарочито на могућност да је у међувремену, од времена издавања предметног листа непокретности, дошло до промене података који се уписују у листу непокретности за предметну непокретност, као и на могућност несагласности предметног извода листа непокретности и стања у том листу непокретности у јавној књизи катастра непокретности. Након тога странке су изјавиле да су сагласне са стањем уписаним у предметном изводу листа непокретности, те да не желе непосредни увид јавног бележника и да сносе ризике и последице у вези с тим. Поучила сам и упозорила странке да се хипотека по овој заложној изјави стиче тек њеним уписом у катастар непокретности.

Жалба Школском одбору на изречену васпитно дисциплинску меру

Основна/Средња школа ___________________ у _____________________________

КОРИСНИ ПРАВНИ АКТИ

Предмет: Жалба на Одлуку Наставничког већа/директора Школе

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

104

Одлуком Наставничког већа/Решењем директора Основне/Средње школе _____________ у ____________ бр. ___ од _____ године, __________ (име и презиме), ученику ___ разреда Основне/Средње школе _______ у _________, изречена је васпитно дисциплинска мера: Пример 1: искључење ученика из школе (средња школа); Пример 2: премештај ученика (од петог до осмог разреда) у другу школу. На наведену одлуку/решење родитељ/старатељ ученика благовремено улаже жалбу Школском одбору, из следећих разлога: Пример 1: Приликом изрицања васпитно дисциплинске мере (искључење ученика из школе) Школа није претходно предузела неопходне активности из члана 113. ст. 1. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – аутентично тумачење и 68/15), тј. појачан васпитни рад са учеником је обављен без учешћа родитеља/старатеља; Пример 2: Приликом изрицања васпитно дисциплинске мере (премештај ученика од петог до осмог разреда у другу школу) Школа није обезбедила сагласност школе у коју ученик прелази у складу са чланом 115. ст. 1. тач. 3)2) Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 72/09, 52/11, 55/213, 35/15 – аутентично тумачење и 68/15). С обзиром на изнето родитељ/старатељ ученика ________________________ предлаже да Школски одбор Основне/Средње школе __________________ у _________________ поништи Одлуку Наставничког већа бр._____ од __________ године/Решење директора Школе бр. _____ од _____________ године и врати на поновно одлучивање. Прилог: Одлука Наставничког већа/директора Школе бр. ____ од ________ године.

У _______________, дана ______________________

Подносилац жалбе родитељ/старатељ _______________________________ адреса: _______________________________

ПРАКТИКУМ

■ Пример из праксе: Књижење дневнице за службено путовање у земљи

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

■ Коришћење и порески третман употребе приватног возила у службене сврхе

■ Нова регулатива допунског рада у здравству

LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

ЗА ФИНАНСИЈЕ И РАЧУНОВОДСТВО

– НОВЕМБАР 2016. ГОДИНЕ –

САДРЖАЈ ■ Нови износи најниже и највише основице за обрачун доприноса од 1. новембра 2016. ■ Исплата дела зараде по основу очекиване добити за 2016. – „тринаеста зарада”

■ Избегавање двоструког опорезивања зарада из радног односа ■ Избегавање двоструког опорезивања накнада директора ■ Статусна промена припајање зависног друштва матичном ■ Уношење улога новог члана у основни капитал друштва ■ Рачуноводствено-порески аспект трошкова рекламе и пропаганде ■ Магија речи ПОПУСТ ■ Попусти и бонификације код корисника јавних средстава и њихов рачуноводствени третман

■ Евиденција станова солидарности, одобравање и отплата кредита у вези са њиховим откупом, према Контном плану за буџетски систем

■ Услови под којима резиденти могу држати девизе на рачуну код банке у иностранству ■ Плаћање и порески третман колективног осигурања запослених ■ Порез на наслеђе и поклон као део пореза на имовину

НОВИ ИЗНОСИ НАЈНИЖЕ И НАЈВИШЕ ОСНОВИЦЕ ЗА ОБРАЧУН ДОПРИНОСА ОД 1. НОВЕМБРА 2016. ГОДИНЕ

о овлашћењу из члана 37. став 2. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање („Службени гласник РС” број 84/2004... и 102/2015, у даљем тексту: Закон), Министар финансија утврдио је и објавио да најнижа месечна основица на коју се обрачунава и плаћа допринос за обавезно социјално осигурање износи 22.204 динара. Ова најнижа основица примењује се од 1. НОВЕМБРА 2016. и важиће три месеца – до 31. ЈАНУАРА 2017. године. На који начин је Закон регулисао најнижу и највишу основицу доприноса?

1. Најнижа месечна основица доприноса

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Према члану 36. став 1. Закона, месечна основица доприноса не може бити нижа од најниже месечне основице доприноса. У случају да је конкретна исплата нижа од важеће најниже месечне основице, обрачун и плаћање доприноса врши се на ту најнижу месечну основицу. Изузетно, према члану 36. став 3. Закона, најнижа месечна основица не примењује се за обрачун и плаћање доприноса код исплате примања из чл. 17. – 21. и чл. 28. и 35б Закона, односно за: 1) разлике плате коју остварују изабрана, именована и постављена лица за време обављања јавне функције – основица за обрачун доприноса у овом случају је та разлика плате; 2) накнаде зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета у складу са законом који уређује финансијску подршку породици са децом – основица за обрачун доприноса у овом случају је износ те накнаде зараде; 3) накнаде зараде по боловања које се исплаћује из средстава Фонда за здравствено осигурање основица за обрачун доприноса у овом случају је износ те накнаде зараде; 4) пензије и накнаде по основу инвалидности (инвалиди II и III категорије) које се исплаћују на терет Фонда ПИО – основица за обрачун доприноса у овом случају је износ пензије, односно накнаде; 5) новчане накнаде из средстава организације надлежне за запошљавање – основица за обрачун доприноса у овом случају је износ те новчане накнаде; 6) уговорене накнаде – основица за обрачун доприноса у овом случају је опорезиви приход од уговорене накнаде у складу са законом који уређује порез на доходак грађана; 7) основица доприноса за обавезно здравствено осигурање лица за која се средства за уплату доприноса обезбеђују у буџету Републике, је месечна основица доприноса коју чини износ од 15% просечне месечне зараде у Републици исплаћене по запосленом у претходној години, према објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике. Према члану 37. Закона, најнижу месечну основицу чини износ од 35% просечне месечне зараде у Републици исплаћене у претходном кварталу за који су објављени подаци републичког органа надлежног за послове статистике. Пошто је у претходном кварталу, јул – септембар 2016. године остварена просечна месечна зарада по запосленом у Републици од 63.441 динара (Саопштење РЗС бр. 281/2016 од 25. 10. 2016. године), најнижа основица за наредна три месеца израчуната је у висини од 35% тог просека, што износи 22.204,00 динара. Износ најниже месечне основице се примењује од првог у наредном месецу по објављивању тог износа, у овом случају од 1. новембра 2016. године. Подсећамо, износи најнижих основица за обрачун доприноса у 2016. години су:

НАЈНИЖЕ МЕСЕЧНЕ ОСНОВИЦЕ ЗА ОБРАЧУН ДОПРИНОСА У 2016. ГОДИНИ Период примене од 1. 11. 2015. до 31 .01. 2016. од 1. 02. 2016. до 30. 04. 2016. од 1. 05. 2016. до 31. 07. 2016. од 1. 08. 2016. до 31. 10. 2016. од 1. 11. 2016. до 31. 01. 2017.

Износи НАЈНИЖЕ месечне основице доприноса 21.552 (35% od 61.578) 22.449 (35% od 64.139) 21.012 (35% od 60.034) 22.400 (35% od 64.001) 22.204 (35% od 63.441)

„Сл. гласник РС” 90/2015 7/2016 44/2016 65/2016 88/2016

НАЈВИШЕ МЕСЕЧНЕ ОСНОВИЦЕ ЗА ОБРАЧУН ДОПРИНОСА У ТОКУ 2016. ГОДИНЕ Период примене од 1. 01. 2016. до 31. 01. 2016. од 1. 02. 2016. до 29. 02. 2016. од 1. 03. 2016. до 31. 03. 2016. од 1. 04. 2016. до 30. 04. 2016. од 1. 05. 2016. до 31. 05. 2016. од 1. 06. 2016. до 30. 06. 2016. од 1. 07. 2016. до 31. 07. 2016. од 1. 08. 2016. до 31. 08. 2016. од 1. 09. 2016. до 30. 09. 2016. од 1. 10. 2016. до 31. 10. 2016. од 1. 11. 2016. до 30. 11. 2016.

НАЈВИША ОСНОВИЦА за плаћање доприноса за социјално осигурање ИЗНОС „Сл. гласник РС” 304.565 (5 x 60.913) 109/2015 353.815 (5 x 70.763) 5/2016 278.815 (5 x 55.763) 15/2016 306.395 (5 x 61.279) 31/2016 315.145 (5 x 63.029) 44/2016 337.320 (5 x 67.464) 48/2016 302.600 (5 x 60.520) 59/2016 320.095 (5 x 64.019) 65/2016 318.495 (5 x 63.699) 73/2016 312.370 (5 x 62.474) 80/2016 320.750 (5 x 64.150) 88/2016

3. Примена сразмерног износа најниже основице доприноса Према члану 39. став 1. и 2. Закона, дата су два следећа случаја примене сразмерне најниже основице доприноса, и то: Први, када је период за који се обрачунава допринос краћи од месец дана, а испуњени су услови за примену најниже месечне основице доприноса, обрачун доприноса се врши на сразмерни износ најниже месечне основице доприноса;

3 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Према одредби члана 41. Закона, ако је прописана основица доприноса виша од највише месечне основице доприноса, обрачун и плаћање доприноса врши се на највишу месечну основицу доприноса (у даљем тексту: највиша месечна основица). Највишу месечну основицу чини петоструки износ просечне месечне зараде исплаћене по запосленом у Републици према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, а примењује се од првог у наредном месецу по објављивању податка. Преко тог износа се неће плаћати доприноси за обавезно социјално осигурање (већ само порез). За период од 1. новембра до 30. новембра 2016. године највиша месечна основица за обрачун доприноса износи 320.750,00 динара, а добијена је на основу петоструког износа просечне зараде у Републици за септембар 2016. године (5 x 64.150,00 динара). Стога, ако је зарада која се исплаћује у периоду од 1. 11. до 30. 11. 2016. године виша од петоструког просека зараде у Републици, доприноси се плаћају на највишу основицу, тј. на износ од 320.750,00 динара. Изузетно, највиша месечна основица доприноса не примењује се код обрачуна и плаћања доприноса на примања по основу уговорених накнада (за уговорне послове, а то су послови по основу уговора о делу, ауторског уговора, уговора о допунском раду и другог уговора или по неком другом основу, по коме за извршен рад се остварује уговорена накнада). Основица за доприносе у овом случају је опорезиви приход од уговорене накнаде у складу са законом који уређује порез на доходак грађана. У току 2016. године највиша месечна основица доприноса је:

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

2. Највиша месечна основица доприноса

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Други, када запослени ради са скраћеним радним временом по основу инвалидности у складу са решењем надлежне организације за обавезно пензијско и инвалидско осигурање, а испуњени су услови за примену најниже месечне основице доприноса по основу зараде и других примања, обрачун доприноса врши се на сразмеран износ најниже месечне основице доприноса. Према појашњењу из става 3. истог члана, сразмерни износ најниже месечне основице доприноса се утврђује од најниже месечне основице доприноса, сразмерно броју дана односно броју часова рада у месецу за који постоји обавеза обрачуна доприноса. На основу ових законских одредби, можемо прецизирати да се сразмерни износ најниже основице доприноса може применити приликом исплате: 1) зарада инвалида рада II категорије који раде са половином радног времена, а за другу половину добијају накнаду зараде од Фонда; 2) зарада радника који су у току месеца засновали радни однос са послодавцем, или раскинули радни однос са послодавцем пре истека месеца, или су део месеца радили повремене или привремене послове; 3) зарада радника који су се у току месеца вратили на рад са боловања дужег од 30 дана или са породиљског одсуства; 4) зарада запослене која у току месеца оде на породиљско одсуство односно на боловање преко 30 дана; 5) зарада запослених који у току месеца оду на неплаћено одсуство или се врате са неплаћеног одсуства, или оду или се врате са одслужења војног рока; 6) зарада запослених који у току месеца оду на издржавање казне затвора или се врате са издржавања те казне; 7) када запослени има заснован радни однос код више послодаваца са непуним радним временом; 8) у свим другим непоменутим случајевима где се исплата врши за непун месец или када се за део месеца исплаћује зарада, а за други део – накнада зараде која терети другог исплатиоца, а не послодавца. За све наведене случајеве обрачуната зарада остварена за део месеца се пореди са сразмерним износом важеће најниже основице доприноса, па уколико је износ који се исплаћује већи од сразмерне најниже основице доприноса – основица за обрачун је зарада, а ако је износ који се исплаћује нижи од сразмерне најниже основице доприноса – доприноси се обрачунавају на сразмеран износ основице. Сразмерно умањивање најниже основице доприноса утврђује сам послодавац, без одобрења надлежног органа, али само за наведене облике одсуства. Сразмерни износ најниже основице доприноса се израчунава на следећи начин: 1) износ најниже основице доприноса, и то за сваког запосленог посебно, подели се са могућним фондом часова рада код послодавца за месец за који се врше обрачун и исплата зарада, и 2) тако добијени износ се помножи са бројем остварених часова рада запосленог у месецу за који се врше обрачун и исплата зарада. Наведене случајеве из члана 39. Закона, када је дозвољена примена сразмерне најниже основице, не треба мешати са случајевима обрачуна доприноса из члана 40. Закона – а то су случајеви примене најниже основице за запослене који раде са непуним радним временом. Наиме, према члану 40. став 1, Закона, приликом исплате зараде запосленима који раде са непуним радним временом код једног или више послодаваца примењује се, такође, најнижа основица за плаћање доприноса. Законске одредбе по питању обрачуна доприноса у оваквим случајевима су следеће: 1) за запосленог који ради са непуним радним временом код једног послодавца, а зарада коју остварује је нижа од најниже месечне основице доприноса, основица доприноса је најнижа месечна основица доприноса у пуном износу; 2) за запосленог који ради са непуним радним временом код два или више послодаваца, сваки послодавац обрачунава и плаћа доприносе на зараду коју запослени остварује код тог послодавца, ако је та зарада једнака или виша од сразмерног износа најниже месечне основице доприноса који се утврђује сразмерно радном времену запосленог код тог послодавца у односу на пуно радно време;

3) за запосленог који ради са непуним радним временом код два или више послодаваца, послодавац код којег остварује зараду нижу од сразмерног износа најниже месечне основице доприноса који се утврђује сразмерно радном времену запосленог код тог послодавца, у односу на пуно радно време, обрачунава и плаћа доприносе на сразмерни износ најниже месечне основице доприноса.

4. Примена најниже основице код плаћања доприноса без исплате зараде и код исплате зараде у деловима www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs 5 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Према одредби члана 51. став 3. Закона, ако послодавац не исплати зараду до 30. у текућем месецу за претходни месец дужан је да најкасније до тог рока обрачуна и плати доприносе за претходни месец на најнижу месечну основицу доприноса. Према ставу 4. овог члана, послодавац је дужан да при исплати зараде за одговарајући месец обрачуна разлику између плаћеног износа доприноса на најниже основице и износа доприноса обрачунатог на зараду коју исплаћује. Послодавци морају имати у виду опште начело о плаћању доприноса на најнижу основицу утврђено одредбом члана 36. став 2. Закона – ако је зарада која се исплаћује нижа од најниже основице која се примењује на дан исплате зараде, доприноси се обрачунавају и плаћају на ту основицу. То практично значи: Ако је послодавац платио доприносе без исплате зараде на најнижу основицу која се примењивала на дан уплате доприноса, а у међувремену, од тог датума до исплате зараде, дошло је до усклађивања најниже основице, послодавац при исплати зараде запосленима има обавезу да обрачуна доприносе на нову најнижу основицу и утврди разлику од најниже основице на коју је плаћен допринос до износа зараде која се исплаћује. На пример, за месец септембар 2016. године послодавац није исплатио зараду запосленом, али је до краја октобра 2016. године платио доприносе на најнижу основицу која се примењивала у октобру а то је 22.400 динара. Исплату зараде, која износи 40.000 динара, послодавац врши у новембру месецу када најнижа основица за плаћање доприноса износи 22.204 динара. Разлику доприноса послодавац утврђује на износ разлике између најниже основице на коју је плаћен допринос (22.400 дин.) и износа зараде од 40.000 динара, с обзиром да је зарада која се исплаћује већа од најниже основице која се примењује у месецу када се зарада исплаћује, а исто тако и од најниже основице на коју су доприноси плаћени у октобру месецу. На исти начин се обрачунава и плаћа допринос и када се зарада исплаћује у деловима, сходно одредби члана 52. Закона – ако је први део зараде био мањи од најниже основице и допринос плаћен на најнижу основицу која се примењивала на дан исплате првог дела зараде, приликом коначне исплате зараде врши се усклађивање плаћања доприноса у зависности од висине исплаћене зараде у односу на најнижу основицу која важи од 1. новембра 2016. године. Односно, уплата доприноса без исплата зараде је ситуација када се зараде запосленима исплаћују у више делова. Прописане основице за обрачун доприноса у случају исплате зарада у више рата примењују се сходно одредбама члана 52. Закона. Према одредби тог члана: – ако се зарада исплаћује у деловима, а први део зараде је мањи од најниже месечне основице доприноса, послодавац је дужан да приликом исплате првог дела зараде обрачуна и плати доприносе на ту најнижу месечну основицу; – уколико је, пак, први део зараде већи од најниже месечне основице доприноса, послодавац приликом исплате првог дела зараде доприносе плаћа на исплаћену зараду. Конкретно, у условима важења најниже месечне основице доприноса од 22.204,00 динара од 1. новембра 2016. године: 1) ако се зарада исплаћује у деловима, а први део зараде је мањи од 22.204,00 динара, послодавац је дужан да приликом исплате првог дела зараде обрачуна и плати доприносе на 22.204,00 динара; 2) ако се зарада исплаћује у деловима, а први део зараде је већи од 22.204,00 динара, послодавац је дужан да приликом исплате првог дела зараде обрачуна и плати доприносе на исплаћену зараду. У оба случаја послодавац је обавезан да обрачуна порез на зараду. У томе се и разликује ова исплата од случаја када се доприноси уплаћују без исплате зараде. Наиме, када се уплаћују доприноси на најниже основице без исплате зарада, порез на плате се не уплаћује, а када се уплаћују доприноси на најнижу основицу као прва рата исплате зарада, уплаћује се и порез на зараде.

ИСПЛАТА ДЕЛА ЗАРАДЕ ПО ОСНОВУ ОЧЕКИВАНЕ ДОБИТИ ЗА 2016. ГОДИНУ – „тринаеста зарада” –

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ослодавци и у 2016. години, могу запосленима да исплате додатну зараду у току децембра, за шта је потребно да обезбеде не само одговарајућа финансијска средства већ и неопходне нормативне претпоставке. У условима примене Закона о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) оваква додатна исплата има карактер: 1) исплате по основу очекиване добити за 2016. годину; 2) зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца. Наиме, у члану 105. ст. 1. Закона о раду, утврђено је да се зарада састоји од зараде за обављени рад и времена проведеног на раду, зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде, бонуси и сл.) и других примања по основу радног односа, у складу са општим актом и уговором о раду. Према томе, један од елемената који чини зараду запосленог јесте и зарада по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца, која се може исплатити и по основу очекиване – процењене добити пре утврђивања годишњег рачуна, с тим што таква исплата има карактер зараде која се сабира са редовном зарадом запослених и исплаћује у истом месецу. Актуелни Закон о раду не предвиђа директно исплату запосленима „тринаесте зараде“, међутим, у члану 14. Закона о раду, предвиђено је да се уговором о раду или одлуком послодавца може утврдити учешће запосленог у добити оствареној у пословној години, у складу са законом и општим актом. Зарада из добити исплаћује се на основу утврђених резултата пословања по годишњем обрачуну или на основу процењених резултата пре утврђивања годишњег обрачуна, у складу са општим актом код послодавца, па се у овим одредбама прописа могу наћи и основи за регулисање и исплату зарада из очекиване добити. Конкретно, послодавци у току децембру месеца могу, у складу са чланом 105. ст. 1. Закона о раду, да запосленима утврде и исплате зараду по основу доприноса пословном успеху послодавца за 2016. годину, која има карактер исплате из очекиване – процењене добити за 2016. годину. Другим речима, нема сметњи да се део зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца процени и исплати на крају године поводом процењивања добити у пословању за 2016. годину. Према томе, послодавци могу да исплате зараду из очекиване добити по основу доприноса пословном успеху послодавца, под условом да је ову исплату послодавац регулисао својим колективним уговором, правилником о раду или уговором о раду. Без конкретне регулативе, овај део зараде се не може исплатити. Свакако, треба поменути и чињеницу да се зарада из очекиване добити исплаћује само запосленима, те да се на тај начин умањује будућа добит за расподелу дивиденди акционарима, ако је у питању акционарско друштво, односно члановима ако је у питању друштво са ограниченом одговорношћу. Тај моменат треба имати у виду, па одлучивање о исплати овог дела зараде треба да уважава и интересе акционара, односно укупну проблематику расподеле добити акционарског друштва, у складу са његовим актима. Проблем са одлучивањем о исплати зараде из очекиване добити неће имати запослени у преосталим друштвеним предузећима, јер је за њих ова исплата „јефтинија“ од исплате зарада из остварене добити по завршном рачуну, пошто би на зараде из добити морали да плаћају и порез на добит. У наредном тексту посветићемо пажњу исплати зараде по основу доприноса пословном успеху послодавца на име очекиване добити, за коју могу бити заинтересовани послодавци који очекују да ће по годишњем рачуну за 2016. годину остварити добитак, иако ће до 31. децембра 2016. године, или заједно са зарадама за децембар 2016. године, исплатити додатна средства на име зараде.

Формирање укупних средстава за исплату зарада из очекиване – процењене добити По својој суштини, зарада по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца представља облик исплате из добити, али из очекиване добити, пошто се исплаћује пре утврђивања

После сагледавања остварених резултата у досадашњем делу 2016. године, и процена за остатак године, надлежни орган послодавца може да донесе одлуку о исплати тих зарада, која треба да садржи основ исплате, укупна средства за исплату и висину појединачног износа по запосленом. Поставља се питање по којим мерилима се зарада по основу доприноса пословном успеху послодавца може распоређивати запосленима. Пошто је овде критеријум „допринос добити друштва“ или „допринос пословном резултату привредног друштва“ – мерила за расподелу могу бити подређена том циљу, с тим да се тај допринос процењује на основу рада сваког запосленог у току целе 2016. године. Значи, износ масе зарада за исплату по основу очекиване добити утврђује се у складу са актом послодавца, а учешће сваког запосленог у расподели тих средстава утврђује се, такође, на основу одредаба акта послодавца, полазећи од укупног годишњег доприноса запосленог у раду, који се исказује његовом оствареном зарадом у току године, што је и реалан показатељ његовог

7 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Расподела средстава за „тринаесту зараду” запосленима

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

пословног резултата по годишњем обрачуну. Наиме, послодавац пре окончања пословне године предузима исплату још једне, додатне (целе или делимичне) зараде запосленима, очекујући да ће се та исплата уклопити у укупни позитиван пословни резултат привредног друштва за 2016. годину, односно да неће изазвати губитак у пословању за 2016. годину. То значи да треба проценити резултате пословања за текућу годину и на основу те процене утврдити да ли има финансијских могућности за исплату додатне зараде на име очекиване добити за 2016. годину. Мерила за одређивање масе средстава за зараде по основу доприноса оствареној добити, која су у претходним годинама била у примени, заснивала су се на одредбама посебних колективних уговора по делатностима, који су конкретизовали следеће елементе: 1) зарада по основу очекиване добити треба да износи између 50% и 100% новембарске зараде исплаћене код послодавца; 2) зараду по основу очекиване добити треба исплатити у трећој декади децембра – дакле, после 20. децембра; 3) расподелу зарада по основу очекиване добити на поједине запослене послодавац утврђује својим општим актом (колективни уговор или правилник о раду). За привредна друштва наведени елементи могу бити један од могућих примера решења за утврђивање масе средстава за зараде по основу очекиване добити. За ова друштва постоје и друга решења за одређивање масе средстава за исплату ових зарада – да то буде, на пример, у нивоу просечне месечне зараде по запосленом у досадашњем делу године, у одређеном проценту од тог просека и више од тог просека и сл., наравно, у складу са расположивим средствима за ту исплату. Конкретно, ако се применом просечне зараде по запосленом у претходних 11 месеци добије маса зарада од 100 јединица, а процењена могућност за исплату на име очекиване добити је 80 јединица, онда се и исплата мора сразмерно смањити сваком запосленом. Отуда, и када послодавци пропишу методологију за одређивање укупних средстава за исплату зараде из очекиване добити, увек треба додати да се маса средстава утврђена по тој методологији прилагођава стварним могућностима за исплату, односно да се та маса средстава смањује сходно процени величине остварене добити за конкретну пословну годину. Надлежни орган послодавца (директор, одбор директора, надзорни одбор) треба да донесе одлуку о исплати зарада по основу доприноса оствареној добити, која треба да садржи основ исплате, укупна средства за исплату и висину појединачног износа по запосленом. Послодавци обавезно морају да имају у виду и рок за исплату ових зарада. Наиме, као што се зна, годишњи рачун се утврђује са стањем на дан 31. децембра текуће године, што значи да се после 31. децембра не врши процењивање, већ се утврђују пословни резултати. Уобичајено време за исплату ове врсте зараде запосленима у пракси је најчешће децембар, када послодавци процењују остварене резултате за текућу годину. У складу са тим, исплата зарада по основу доприноса процењеним резултатима пословања се може вршити најкасније са исплатом децембарских зарада (у току децембра 2016. године), али при том треба подсетити да је једна од идеја увођења „тринаесте зараде“ била управо њена исплата пре новогодишњих празника, па то може бити оријентир и за исплату зарада на име процењених резултата за 2016. годину.

стварног доприноса током целе пословне године. Овакав став полази од логике да су месечне зараде сваког запосленог, у којима су садржани основна зарада радног места и радни учинак, уједно и израз његовог месечног доприноса пословном резултату привредног друштва, па је зато њихов годишњи динарски збир и укупан годишњи израз доприноса запосленог. При томе се учешће запосленог рачуна само на основу његове остварене зараде, а не на основу исплаћених накнада зараде за дане када није био на послу – дакле, када није ни доприносио пословању друштва (иако послодавац такво право може признати, на пример, породиљама). Поступак утврђивања учешћа запослених у зарадама по основу доприноса процењеној добити из пословања, ради исплате са децембарском редовном зарадом, може се поставити на следећи начин: 1) утврдити за сваког запосленог укупно исплаћену бруто зараду за период јануар–новембар 2016. године; 2) утврдити укупну масу средстава за бруто зараде у привредном друштву за период јануар–новембар 2016. године; 3) исказати на нивоу привредног друштва, према одредбама сопственог акта, укупну масу за исплату зарада по основу доприноса очекиваном добитку за 2016. годину; 4) поделити износ укупно опредељених средстава за зараде по основу очекиване добити са збиром масе исплаћених бруто зарада на нивоу привредног друштва за период јануар–новембар (р. бр. 3 : р. бр. 2) и утврдити коефицијент тог односа; 5) помножити остварену бруто зараду сваког запосленог за период јануар–новембар 2016. године са добијеним коефицијентом (ред. бр. 1 x коефицијент), чиме се утврђује износ „тринаесте зараде“ за сваког запосленог. Погледајмо на примеру привредног друштва са четири запослена начин утврђивања учешћа у маси зарада по основу очекиване добити, односно приказ израчунавања индивидуалних доприноса пословном успеху послодавца поводом очекиване и процењене добити за 2016. годину. Дати су основни подаци потребни за овај обрачун: LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

8 1. Маса бруто зарада по основу доприноса пословном успеху послодавца – – за исплату по основу очекиване добити

87.000,00 динара

2. Маса бруто зарада запослених за период јануар–новембар 2016. године

1.450.000,00 динара

3. Коефицијент односа (1 : 2)

0,06

На основу датих података се утврђује износ зараде по основу доприноса процењеном добитку за 2016. годину сваком запосленом. Запослени 1

Бруто зарада за период Износ зараде по основу Коефицијент јануар–новембар 2016. године доприноса процењеном добитку 2

4 (2 x 3)

А. А.

250.000,00

0,06

15.000,00

Б. Б.

300.000,00

0,06

18.000,00

Ц. Ц.

400.000,00

0,06

24.000,00

Д. Д.

500.000,00

0,06

30.000,00

1.450.000,00

0,06

87.000,00

Укупно

Ово је најједноставнији и у пракси, до сада, најчешћи пример расподеле по основу доприноса пословном успеху привредног друштва. Утврђени бруто износ средстава за ову намену код послодавца од 87.000,00 динара, подељен је на запослене сразмерно њиховим годишњим примањима по основу бруто зарада – дакле, по основу примања остварених за часове рада.

Обрачун пореских обавеза на „тринаесту зараду“

Р. бр.

Опис

Износ

Зарада за новембар

54.000,00

Део зараде по основу доприноса пословном успеху послодавца (по основу доприноса процењеној добити за 2016. годину)

24.000,00

Укупно зарада – зарада за новембар увећана за део зараде по основу доприноса пословном успеху послодавца (ред. бр. 1 + ред .бр. 2)

78.000,00

Основица за плаћање пореза (ред. бр. 3 – 11.604,00)

66.396,00

Порез на зараду (ред. бр. 4 x 10%)

6.639,60

Доприноси на терет запосленог (ред. бр. 3 x 19,90%)

15.522,00

Нето за исплату (ред. бр. 3 – ред. бр. 5 – ред. бр. 6)

55.838,40

Допринос на терет послодавца (ред. бр. 3 x 17,90%)

13.962,00

Пре исплате зараде и плаћања пореза и доприноса послодавац доставља Пореској управи попуњен Образац ППП ПД. У изузетним случајевима, ако се део зараде по основу доприноса процењеном добитку за 2016. годину исплаћује у децембру као посебна исплата, пре или после исплате редовне зараде за новембар, она има карактер другог дела зараде за новембар или аконтације зараде за децембар.

9 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Зарада по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца, као што смо рекли, један је од елемената који чини зараду запосленог, а може се исплатити и по основу очекиване – процењене годишње добити пре утврђивања годишњег рачуна. Зато таква исплата има карактер зараде, која се сабира са редовном зарадом запослених и исплаћује у истом месецу. Полазећи од досадашње праксе да се зарада по основу доприноса очекиваној – процењеној добити послодавца за 2016. годину (као и досадашња „тринаеста зарада“) углавном исплаћује у децембру, у наставку је дат пример обрачуна пореза и доприноса када се са новембарском зарадом, која се исплаћује у децембру, исплаћује запосленима и део зараде по основу доприноса очекиваној добити (пословном успеху) послодавца за 2016. годину. У примеру, за запосленог Ц. Ц. утврђена је зарада по основу доприноса пословном успеху у износу од 24.000,00 динара, а његова новембарска зарада износи 54.000,00 динара. Обрачун његове укупне зараде и припадајућих пореских обавеза је следећи:

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Међутим, за учешће у зарадама по основу доприноса пословном успеху послодавца, како у току године, тако и на име процењене годишње добити, могу се успоставити и друга мерила, пре свега, за запослене који имају натпросечни допринос, који раде на кључним радним местима или који су имали посебне доприносе у виду техничких унапређења, уштеде итд. Један део утврђених средстава за ове намене може се издвојити и за посебно награђивање директора или других чланова управе привредног друштва – дакле, мимо мерила њихове нето зараде. У том случају, ако се то посебно прецизира актом послодавца или уговором са директором и члановима управе, најпре се из издвојених средстава одвоји износ за ове намене, па се затим остатак средстава дели по методу који је дат у примеру. У сваком случају, мерила за утврђивање учешћа сваког запосленог у зарадама по основу доприноса процењеној годишњој добити, у потпуној су надлежности послодавца и свака расподела која се спроводи по тим мерилима у складу је са законом. Због тога послодавац мора, уз подношење налога за исплату „тринаесте зараде“, да пословној банци презентира на увид и општи акт на основу кога врши ту исплату.

Зараде из очекиване добити и припадајуће пореске обавезе се књиже на терет пословних расхода, на исти начин као и редовне зараде. Полазећи од података из претходног примера, књижење обрачуна и исплате зараде и зараде по основу доприноса запосленог се врши на следећи начин: Р. бр.

Конто дугује

потражује

520

ОПИС 4 Трошкови зарада и накнада зарада

450

Обавезе за нето зараде и накнаде зарада

451

Обавезе за порезе на зараде и накнаде зарада на терет запосленог

452

Износ дугује

потражује

78.000,00 55.838,40 6.639,60

Обавезе за доприносе на зараде и накнаде зарада на терет запосленог

15.522,00

– за обрачунату зараду 2)

521

453

Трошкови пореза и доприноса на зараде и накнаде зарада на терет послодавца

13.962,00

Обавезе за порез и доприносе на зараде и накнаде зарада на терет послодавца

13.962,00

– обрачун доприноса на терет послодавца 3)

450

Обавезе за нето зараде и накнаде зарада

451

Обавезе за порезе на зараде и накнаде зарада на терет запосленог

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

452 453

241

55.838,40

6.639,60

Обавезе за доприносе на зараде и накнаде зарада на терет запосленог

15.522,00

Обавезе за порез и доприносе на зараде и накнаде зарада на терет послодавца

13.962,00

Текући (пословни) рачун

91.962,00

– исплата нето зарада и уплата пореза и доприноса

***

ПРИМЕР ИЗ ПРАКСЕ: КЊИЖЕЊЕ ДНЕВНИЦЕ ЗА СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У ЗЕМЉИ

невница за запосленог представља трошак исхране и градског превоза у месту у које службено путује (у даљем тексту: дневница). На основу Закона о порезу на доходак грађана, неопорезив износ дневнице у 2016. години (и јануару 2017. године) износи 2.201,00 динара.

Пример обрачуна налога за службени пут и књижења Приказан је обрачун и исплата дневнице за службени пут у земљи за привредно друштво.

Запослени у привредном друштву био је на службеном путу и извршио обрачун по налогу за службени пут бр. 16/2016. Остварена је једна дневница у износу 3.000,00 Плаћена је аутобуска карта у оба правца 2.000,00 Плаћен је такси у месту боравка 300,00 Укупни трошкови службеног путовања 5.300,00

На дан исплате дневнице правно лице мора поднети електронску пореску пријаву ППП ДП са шифром уплате 101110000, уплатни рачун 840-4848-37 и позивом на број из пореске пријаве, на износ пореза 89,00 динара (бруто 888,00).

Књижење: Дневник главне књиге Р. бр. 1.

Број рачуна Дугује

Опис промене

Потражује

Износ Дугује

529–4

Трошак смештаја и исхране на службеном путу

3.000,00

529–5

Трошак превоза на службеном путу

2.000,00

529–5

Трошак превоза на службеном путу

300,00

Обавеза за накнаду смештаја и исхране

11 5.300,00

– Налог за службени пут бр. 16/2016 2.

Трошак смештаја и исхране на службеном путу

529–4 451–1

89,00

Обавеза за порез на накнаду

89,00

– Пореска пријава ППП ПД бр. 5257761 3.

451–1

Обавеза за порез на накнаду 241

89,00

Текући рачун

89,00

– Извод са текућег рачуна 4.

241–9

Обавеза за порез на накнаду 241

5.300,00

Текући рачун

5.300,00

– Извод са текућег рачуна 5.

243

Благајна 241–9

5.300,00

Прелазни рачун

5.300,00

– Уплата у благајну-подизање готовине (чек) 6.

463–4

Обавеза за накнаду смештаја и исхране 243

Благајна

5.300,00 5.300,00

– Исплатница бр. 23/16 Аутор: Владимир Скенџић

***

LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

463–4

Потражује

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Неопорезиви износ дневнице 2.201,00 Разлика – опорезиви износ дневнице 799,00 (3.000,00 – 2.201,00) Прерачун нето износа у бруто износ 799,00 / 0,9 = 888,00 динара бруто износ x 10% порез на доходак грађана = 88,80 или заокружено 89,00 динара пореза.

КОРИШЋЕЊЕ И ПОРЕСКИ ТРЕТМАН УПОТРЕБЕ ПРИВАТНОГ ВОЗИЛА У СЛУЖБЕНЕ СВРХЕ Основне напомене

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

апосленом који је упућен на службено путовање, накнађују се трошкови превоза од места рада до места где треба да изврши службени посао и трошкови превоза за повратак до места рада, у висини стварних трошкова превоза, према приложеном рачуну. Према томе, када je запослени на службеном путу користио јавни саобраћај, дужан је да поднесе рачун, на основу кога му се врши накнада трошкова превоза на службеном путу и на те трошкове превоза не обрачунавају се пореске обавезе. Међутим, ако због хитности, односно потреба службеног пута запослени не може да користи ни превоз у јавном саобраћају ни службено возило на службеном путу, он по писаном одобрењу овлашћеног лица (у коме се наводе разлози хитности, односно потребе службеног посла) може користити сопствени аутомобил. Оваква формулација уобичајено се уноси у општа акта код послодаваца, и она је основ да се у сваком конкретном појединачном случају донесе одлука о одобрењу коришћења приватног возила. Према томе, право на накнаду трошкова превоза сопственим аутомобилом, има запослени кога послодавац упути на службено путовање сопственим возилом. У примени института „коришћења сопственог аутомобила у службене сврхе” треба имати у виду следеће моменте: 1) послодавац треба да уреди општим актом, односно уговором о раду, услове и начин коришћења сопственог аутомобила за превоз на службеном путовању или у друге службене сврхе, као и начин обрачуна накнаде трошкова превоза сопственим возилом; 2) под сопственим возилом подразумева се возило у приватном власништву које као власник или по другом основу (члан породице власника, по овлашћењу власника) користи запослени којем је за превоз на службеном путу одобрено коришћење сопственог аутомобила; 3) мора постојати налог за коришћење сопственог возила у службене сврхе, у који треба уписати податке: о типу возила и регистарском броју, броју пређених километара на почетку и по завршетку службеног путовања, просечну потрошњу горива, дестинацију путовања и пређену километражу на службеном путовању; 4) запослени коме се исплаћује накнада за коришћење приватног аутомобила у службене сврхе нема право на накнаду трошкова горива, оправке, одржавања возила и сл. јер је то садржано у накнади која се исплаћује; 5) када се сопствени аутомобил користи за друге службене потребе (без путног налога), запослени би требало да води евиденцију о пређеним километрима, на основу које би му послодавац извршио накнаду трошкова; 6) запослени коме је одобрено коришћење сопственог аутомобила у службене сврхе, има право на надокнаду споредних трошкова који су у вези са службеним путом, као што је плаћена путарина, уз подношење рачуна уз путни налог.

Износ накнаде за коришћење приватног возила у службене сврхе Ниједним законским прописом није дефинисан износ накнаде за коришћење приватног возила у службене сврхе, па ни Законом о раду који само генерално регулише право запослених на накнаду трошкова службеног путовања у земљи. У пракси је зато уобичајено да се за ове намене користи одредба члана 18. ст. 1. тач. 4) Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 24/01... и 112/15, у даљем тексту: Закон о порезу) који је прописао да се не плаћа порез на зараде на примање запосленог по основу накнаде за коришћење сопственог аутомобила за службено путовање до износа 30% цене једног литра бензина помноженог са бројем потрошених литара, а највише до 6.417,00 динара месечно (до 31. 1. 2017. године). Ова одредба уједно се користи у општим актима послодаваца као мерило исплате накнаде за коришћење сопственог аутомобила за службене потребе. Наравно, послодавци у својим општим актима могу регулисати и право на исплату у висини 10 или 20% цене за литар бензина, или увести исплату по пређеном километру

У складу са чланом 18. ст. 1. тач. 4) Закона о порезу, не плаћа се порез на зараде на примање запосленог по основу накнаде за коришћење сопственог аутомобила за службено путовање до износа 30% цене једног литра бензина помноженог са бројем потрошених литара, а највише до 6.417,00 динара месечно (до 31. 1. 2017. године). Подразумева се да се ова пореска одредба примењује и при употреби сопственог аутомобила за потребе тзв. вожње у локалу, односно за дневне потребе у месту седишта послодавца, ако је то предвиђено општим актом послодавца. Дакле, неопорезив износ накнаде за коришћење приватног возила у службене сврхе обрачунава се тако што се 30% цене једног литра бензина (или неког другог погонског горива за моторно возило које се користи у предметном случају) помножи са бројем потрошених литара, а највише до 6.417 динара месечно. Уколико се запосленом исплати накнада по основу коришћења сопственог аутомобила за службено путовање у износу већем од неопорезивог износа од 6.417 динара месечно, део изнад прописаног неопорезованог износа предмет је опорезивања порезом на зараде по стопи 10%. Ова накнада се исплаћује запосленом за употребу његовог аутомобила за службено путовање или у друге службене сврхе (фактички представља накнаду запосленом по основу амортизације сопственог аутомобила када га користи у службене сврхе), која у себи не садржи износ трошкова по основу горива које је потрошено на службеном путовању, односно у службене сврхе коришћењем сопственог аутомобила запосленог. Трошак горива које је запослени потрошио на службеном путовању, представља трошак пословања послодавца и не чини део зараде запосленог. Као основ за признавање трошка потрошених литара бензина (горива) користе се подаци нпр. из налога за службени пут (нпр. број километара пређених на службеном путу, временски период у коме се

13 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Порески третман накнаде за коришћење сопственог возила у службене сврхе

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

или у другом номиналном износу, али увек треба имати у виду претходно дати неопорезив износ ове накнаде. Наведене одредбе важе за послодавце у привредном сектору, међутим, нешто је другачија ситуација у јавном сектору, а конкретно: 1) Према члану 11. ст. 3. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС”, бр. 98/07 – пречишћен текст, 84/14 и 84/15, у даљем тексту: Уредба), државном службенику или намештенику који, по писменом одобрењу овлашћеног лица, користи сопствени аутомобил исплаћује се накнада од 10% прописане цене за литар погонског горива по пређеном километру. Ова одредба односи се на све послодавце у јавном сектору који код службеног путовања у земљи примењују одредбе Уредбе, што значи да се ова одредба Уредбе односи на државне службенике и намештенике, запослене у органима покрајинске аутономије и органима јединице локалне самоуправе и на запослене у Републичком фонду за здравствено осигурање, Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање, Националној служба за запошљавање и Централном регистру обавезног социјалног осигурања; 2) На запослене у основним и средњим школама и домовима ученика, у здравственим установама чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и локална самоуправа и у јавним предузећима у комуналној делатности, чији је оснивач јединица локалне самоуправе, односно градови и општине на територији Републике Србије, код утврђивања накнаде за коришћење приватног возила за службене намене примењују се одредбе посебних колективних уговора за ове делатности. Према одредбама тих колективних уговора, послодавац је дужан да запосленом обезбеди накнаду трошкова коришћења сопственог аутомобила у службене сврхе до износа 30% цене једног литра погонског горива по пређеном километру. Као што се види, постоји разлика у висини накнаде по основу коришћења сопственог аутомобила у службене сврхе на службеном путу у земљи, између послодаваца у јавном сектору који у овом домену морају да спроводе одредбе Уредбе и оних који ту обавезу немају. Као што смо рекли, послодавци у привредним делатностима уређују висину ове накнаде својим општим актом, слободно у складу са својим могућностима и интересима.

реализује службено путовање, тип аутомобила) као и друге помоћне евиденције из које се може утврдити количина потрошеног горива у конкретном случају. У наставку дајемо пример обрачуна пореза по основу накнаде за употребу приватног возила на службеном путу у току месеца. Конкретно, запосленом је, у току месеца, по путним налозима укупно исплаћено 15.000,00 динара на име накнаде трошкова за коришћење сопственог аутомобила у службене сврхе. Обрачун је следећи: Р. бр.

Опис

Износ

Укупно исплаћено накнаде трошкова превоза у месецу

15.000,00

Неопорезиви износ

6.417,00

Опорезиви износ (р. бр. 1. - р. бр. 2)

8.583,00

Коефицијент за прерачун

Бруто опорезиви износ (р. бр. 3. : р. бр. 4)

Порез на зараде (р. бр. 5. x 10%)

Укупан трошак послодавца (р. бр. 1. + р. бр. 6)

0,90 9.536,67 953,67 15.953,67

1.2

Обрачунски период

3.6

Шифра врсте прихода

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Када се врши исплата накнаде за употребу приватног возила у службене сврхе у износу већем од неопорезивог износа, послодавац је дужан да обрачуна и плати порез на рачун бр. 840-4848-37 и по том основу попуњава пореску пријаву ППП-ПД, на следећи начин: .

МФП.1

1 01 110 00 0

МФП.2

3.7

Број дана

МФП.3

3.8

Број сати

МФП.4

3.8а

Фонд сати

МФП.5

3.9

Бруто приход

15.953,67

МФП.6

3.10

Основица за порез

15.953,67

МФП.7

3.11

Порез

953,67

МФП.8

3.12

Основица доприноса

0,00

МФП.9

3.13

Допринос за ПИО

0,00

МФП.10

3.14

Допринос за здравство

0,00

МФП.11

3.15

Допринос за незапосленост

0,00

МФП.12

3.16

Додатни допринос за ПИО

0,00

Напомињемо да би општим актом код послодавца (колективни уговор, правилник, уговор о раду) требало да буде, поред осталог, уређено право запослених на накнаду трошкова службеног путовања када се запосленом одобрава коришћење сопственог аутомобила за службено путовање или у друге службене сврхе и с тим у вези критеријуми који се цене при утврђивању накнаде у датом случају (нпр. просечна потрошња горива за предметни тим аутомобила, временски период у коме се реализује службено путовање, као и друге околности које утичу на висину потрошње бензина – горива). Напомињемо да се ова накнада утврђује на основу документације која се односи на реализацију службеног путовања као и помоћних евиденција по основу тог путовања. ***

НОВА РЕГУЛАТИВА ДОПУНСКОГ РАДА У ЗДРАВСТВУ

Допунски рад здравствених радника

15 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Допунски рад је облик уговорног рада ван радног односа, а његово спровођење у здравственој делатности регулисано је Законом о здравственој заштити (у даљем тексту: Закон). У иновираном члану 199. Закона, који регулише допунски рад здравствених радника, каже се: „Члан 199. Здравствени радник, здравствени сарадник, као и друго лице запослено у здравственој установи, односно приватној пракси и другом правном лицу које обавља здравствену делатност у складу са законом (у даљем тексту: друго запослено лице), који ради пуно радно време, може да обавља одређене послове из своје струке код другог послодавца, ван редовног радног времена, закључивањем уговора о допунском раду са другим послодавцем у укупном трајању до једне трећине пуног радног времена. О закљученом уговору о допунском раду са другим послодавцем здравствени радник, здравствени сарадник, као и друго запослено лице, дужан је да писмено обавести директора здравствене установе, односно оснивача приватне праксе и другог правног лица које обавља здравствену делатност у складу са законом, где ради пуно радно време. Здравствена установа односно приватна пракса и друго правно лице које обавља здравствену делатност у складу са законом, о уговорима о допунском раду које су закључили, дужни су да воде евиденцију. Један примерак оригинала уговора о допунском раду, у року од 15 дана од дана закључења уговора, здравствени радник, здравствени сарадник, као и друго запослено лице доставља здравственој инспекцији ради контроле обављања допунског рада у области здравства.” Овим одредбама дефинисан је допунски рад у здравству на потпуно нов начин. На основу овог текста, можемо изнети следеће наjбитније карактеристике регулативе допунског рада у здравству: 1) Пре свега, треба приметити да се наведене одредбе члана 199. о допунском раду односе на „здравствене раднике”, „здравствене сараднике” и „друга лица запослена у здравственој установи”, па стога треба имати у виду следеће дефиниције: – према члану 165. ст. 1. и 166. Закона, здравствени радници су лица која имају завршен медицински, стоматолошки, односно фармацеутски факултет, као и лица са завршеном другом школом здравствене струке, а која непосредно као професију обављају здравствену делатност у здравственим установама или приватној пракси (доктор медицине, доктор стоматологије, дипломирани фармацеут и дипломирани фармацеут медицински биохемичар – са завршеним одговарајућим факултетом здравствене струке и други здравствени радник – са завршеном одговарајућом високом, вишом, односно средњом школом здравствене струке); – према члану 165. ст. 2. Закона, здравствени сарадник јесте лице са средњом, вишом, односно високом стручном спремом које обавља одређене послове здравствене заштите у здравственој установи, односно приватној пракси; – друго запослено лице у здравственим установама и приватној пракси јесу тзв. немедицинско особље, које обавља разне стручне послове (правници, економисти, социјални радници и сл.) или помоћне послове (возачи, спремачице, припрема хране, мајстори и сл.).

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

ародна скупштина Републике Србије усвојила је ЗАКОН о изменама и допунама Закона о здравственој заштити, који је објављен у „Службеном гласнику РС” број 106/15, а ступио је на снагу 29. 12. 2015. године. Овим изменама, у Закону о здравственој заштити („Сл. гласник РС”, бр. 107/05, 72/09 – др. закон, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13 – др. закон и 93/14) уређује се на нов начин институт допунског рада у здравственом систему, а са циљем бољег праћења и контроле примене допунског рада у области здравства. У наредном тексту дајемо нову методологију обављања допунског рада и обрачуна накнаде за тај рад у здравственој делатности.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

2) Према наведеној одредби из Закона, допунски рад може се обављати у здравственој установи, приватној пракси и код другог правног лица које обавља здравствену делатност у складу са законом. У вези са овом одредбом Закона, треба подсетити на следећа одређења: – према члану 46. Закона, здравствену установу може основати Република, аутономна покрајина, локална самоуправа, правно или физичко лице, под условима прописаним Законом, а оснива се као: дом здравља, апотека, болница (општа и специјална), завод, завод за јавно здравље, клиника, институт, клиничко-болнички центар и клинички центар; – према члану 55. Закона, приватну праксу може основати незапослени здравствени радник са положеним стручним испитом или здравствени радник корисник старосне пензије, уз сагласност коморе здравствених радника. Према члану 56. Закона, приватна пракса може се основати као: ординација лекара, односно стоматолога (општа и специјалистичка), поликлиника, лабораторија (за медицинску, односно клиничку биохемију, микробиологију, патохистологију), апотека, амбуланта (за здравствену негу и за рехабилитацију), лабораторија за зубну технику. Оснивач приватне праксе самостално обавља делатност као предузетник, а исти здравствени радник може основати само један облик приватне праксе. 3) Из наведене дефиниције допунског рада такође смо видели да допунски рад може обављати само онај здравствени радник, сарадник или друго запослено лице који ради пуно радно време код свог послодавца. Допунски рад је, дакле, и у здравственој делатности, додатни рад запосленог са пуним радним временом. При томе, у складу са чланом 50. Закона о раду, пуно радно време износи 40 часова недељно. Према томе, допунски рад не могу обављати здравствени радници, сарадници или друга запослена лица у здравству који су пензионисана и незапослена лица, као ни они који су код својих послодаваца запослени са непуним радним временом (из члана 51. Закона о раду). 4) Битна нова одлика допунског рада у здравству јесте у чињеници да они могу да се обављају само код другог послодавца, дакле у здравственој установи или приватној пракси где здравствени радник, сарадник или други запослени није у редовном радном односу са пуним радним временом. При томе, здравствени радник, сарадник или други запослени може уговор о допунском раду закључити само са једним послодавцем; 5) По дефиницији, допунски рад је рад ван редовног радног времена, и то важи и за допунски рад у здравственој делатности. Дакле, након одрађеног пуног радног времена код свог послодавца, здравствени радници, сарадници и други запослени код другог послодавца настављају истог дана да раде, али не у радном односу, већ у допунском раду, као облику уговорног рада ван радног односа. У наведеном члану 199. ст. 1. Закона, јасно се каже да се допунски рад може обављати само ван редовног радног времена конкретног запосленог, што значи да он најпре мора „одрадити” својих осам сати редовног рада код послодавца код кога је у радном односу са пуним радним временом, па након тога може код другог послодавца наставити да ради у допунском раду; 6) Још један услов обављања допунског рада здравствених радника, сарадника и других запослених из наведеног члана 199. ст. 1. Закона, јесте захтев да они у допунском раду обављају одређене послове здравствене делатности из своје струке; 7) Допунски рад може да траје највише до једне трећине пуног радног времена – дакле 13.33 часа недељно, тј. 13 сати и 20 минута; 8) Допунски рад код другог послодавца може се обављати без сагласности послодавца код кога запослени ради пуно радно време. Међутим, чланом 199. ст. 2. Закона, прописан је један додатни услов, по коме је здравствени радник, здравствени сарадник, као и друго запослено лице дужан да писмено обавести директора здравствене установе где ради пуно радно време, о закљученом уговору о допунском раду са другим послодавцем. Дакле, дужан је да га обавести о закљученом уговору, а не о намери да закључи уговор; 9) Поводом обављања допунског рада закључује се писмени уговор, којим се утврђују право на новчану накнаду и друга права и обавезе по основу тог рада. О уговорима о допунском раду које су закључили, здравствене установе су дужне да воде евиденцију. Један примерак оригинала уговора о допунском раду, у року од 15 дана од дана закључења

уговора, запослени доставља здравственој инспекцији ради контроле обављања допунског рада у области здравства.

Уговор о допунском раду

На основу члана 199. став 1. Закона о здравственој заштити, директор ____________ (назив, седиште и адреса послодавца) и ____________________ (име и презиме) из ______________ (адреса), закључују

УГОВОР О ДОПУНСКОМ РАДУ Члан 1. ____________________(име и презиме) запослен са пуним радним временом у здравственој установи __________________(назив и седиште) прима се на рад са 1/3 пуног радног времена за обављање ___________________(опис посла), почев од ________ године.

Члан 3. Послове из члана 1. овог уговора запослени ће обављати _____ радних дана у недељи у укупном трајању од _____ радних часова, који се евидентирају на крају сваке радне недеље. Евиденцију радних часова запослени потврђује својим потписом. Члан 4. За време обављања допунског рада, запослени има право на месечну накнаду за рад у нето износу од _____ динара, која ће се уплатити на текући рачун здравственог радника. Накнада за рад из става 1. овог члана исплаћује се у роковима утврђеним за исплату плата запослених у здравственој установи, а најмање једанпут месечно. Члан 5. За време рада по овом уговору запослени има право на безбедност и здравље на раду и право на обавезно социјално осигурање, у складу са законом. Члан 6. Овај уговор сачињен је у _____ истоветних примерака, од којих _____ примерака задржава запослени, а _____ примерака здравствена установа. Лице које обавља допунски рад

Директор здравствене установе

17 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Члан 2. Послове утврђене у члану 1. овог уговора запослени ће обављати у периоду од ____ до __________ у пословним просторијама у седишту здравствене установе.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Уговор о допунском раду обавезно се закључује у писаном облику и садржи нарочито: – врсту, начин и време трајања посла, – начин утврђивања новчане накнаде, – друга права и обавезе по основу рада. Износ накнаде за допунски рад слободно се уговара у нето или бруто износу, а поред те накнаде могуће је уговорити и плаћање трошкова за долазак и одлазак са рада, трошкова службеног пута и сл. што је у функцији извршења посла. Сва плаћања по основу допунског рада улазе у износ накнаде по уговору о допунском раду. Дајемо пример уговора о допунском раду.

Здравствене услуге по основу уговора о допунском раду могу се пружати искључиво ван редовног радног времена здравствених радника, односно здравствена установа може организовати такав рад искључиво ван радног времена за који је закључила уговор о пружању здравствених услуга са Републичким фондом за здравствено осигурање (субота, недеља, после двосменског рада). И овај елеменат мора бити прецизно утврђен уговором о допунском раду.

Порески третман допунског рада

Нето накнада

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Према члану 85. ст. 1. тач. 3) Закона о порезу на доходак грађана и члана 12. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, на накнаду која се остварује за обављање послова по уговору о допунском раду плаћају се следеће фискалне обавезе: 1) порез на лична примања по стопи од 20% на основицу коју чини бруто уговорен приход умањен за 20% нормираних трошкова; 2) допринос за пензијско и инвалидско осигурање на терет извршиоца послова по стопи од 26% на основицу на коју се плаћа порез на доходак грађана (не примењују се законске одредбе о највишој и најнижој основици доприноса). На уговорену накнаду за допунски рад не плаћа се допринос за здравствено осигурање. Ако је накнада за рад по уговору о допунском раду утврђена у бруто износу, на тај износ се обрачунавају и одбијају пореске обавезе, а извршиоцу се исплаћује остатак. Уколико је накнада за допунски рад уговорена у нето износу, преводи се у бруто износ дељењем са коефицијентом 0,632, који је добијен на основу умањења пореске стопе за 20% и стопе доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за 20%, по основу нормираних трошкова, по формули: (100 – (16 + 20,8) : 100 = 0,632). На пример: 25.000,00

Коефицијент за прерачун у бруто

БРУТО НАКНАДА (ред. бр. 1 : ред. бр. 2)

Нормирани трошкови (20% на ред. бр. 3)

ОПОРЕЗИВИ ПРИХОД (ред. бр. 3 - ред. бр. 4)

Порез (20% на ред. бр. 5)

6.329,11

Допринос ПИО (26% на ред. бр. 5)

8.227,85

За исплату (ред. бр. 3 - ред. бр. 6 - ред. бр. 7)

0,632 39.556,96 7.911,39 31.645,57

25.000,00

Пре исплате накнаде по уговору о допунском раду исплатилац подноси пореску пријаву ППП-ПД надлежној организационој јединици Пореске управе, након чега добија БОП за плаћање обавеза по основу исплате ове накнаде. Приходи по основу допунског рада у Обрасцу ППП-ПД пријављују се под ОВП 605. Порези и доприноси по одбитку по основу уговора о допунском раду плаћају се на рачун 8404848-37. На налогу за плаћање наводи се шифра плаћања 254 и број одобрења за плаћање (БОП) добијен од стране Пореске управе. Такође, исплатилац уговорене накнаде по основу уговора о допунском раду дужан је да надлежном фонду ПИО поднесе пријаву података за матичну евиденцију, и то пријаву о уплати доприноса по основу уговорене накнаде и висини те накнаде, која се подноси на обрасцу: 1) Образац М-УН – Пријава о уплати доприноса по основу уговорене накнаде, односно накнаде по основу уговора о допунском раду и висине те накнаде – ако се пријава подноси за једно лице; 2) Образац М-УНК – Пријава о уплати доприноса за више лица по основу уговорене накнаде, односно накнаде по основу уговора о допунском раду и висине те накнаде. Пријава се подноси у року од три дана од дана уплате доприноса.

Књижење по основу исплате прихода по допунском раду је следеће (контни оквир за буџетски систем): Конто

Износ

Р. бр.

ОПИС потражује

131211

237311

Обавезе по основу нето исплата за услуге по уговору

237411

Обавезе по основу пореза на исплате за услуге по уговору

Обавезе по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за услуге по уговору

237511

4 Обрачунати неплаћени расходи

дугује

потражује

39.556,96

25.000,00

6.329,11

8.227,85

– обрачун накнаде по уговору о допунском раду 2.

237311

Обавезе по основу нето исплата за услуге по уговору

237411

Обавезе по основу пореза на исплате за услуге по уговору

237511

121112

Обавезе по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за услуге по уговору Текући рачуни

6.329,11

8.227,85

39.556,96

– по изводу 3.

423599

131211

Остале стручне услуге Обрачунати неплаћени расходи

39.556,96

– по уговору

Престанак уговора о допунском раду Као што смо навели, допунски рад је један од облика рада ван радног односа, па се права и обавезе као и разлози за отказ регулишу уговором. За случај да уговор о допунском раду не садржи одговарајуће норме о отказу, примењују се одговарајућа правила Закона о облигационим односима (у даљем тексту: ЗОО), по којима овај уговор може бити раскинут: – споразумом, па и када он није у писаном облику закључен (члан 68. ЗОО), – због неиспуњења (чл. 124. до 132. ЗОО), – због промењених околности (чл. 133. до 136. ЗОО). Такође, овај уговор престаје и истеком времена на које је закључен. ***

LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

25.000,00

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

дугује

ИЗБЕГАВАЊЕ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА ЗАРАДА ИЗ РАДНОГ ОДНОСА

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

вези са опорезивањем зарада из радног односа, до сада, закључени уговори између Републике Србије и других земаља о избегавању двоструког опорезивања – у даљем тексту: УОИДО (у члану 15. ст. 1. – Радни однос) предвиђају решење по којем се зараде, накнаде и друга слична примања (опцијска куповина акција1, коришћење стана, употреба аутомобила, погодности здравственог и животног осигурања) која резидент Републике Србије оствари из радног односа опорезују само у Републици Србији, осим ако се рад обавља у другој држави уговорници (и обрнуто).2 У том случају се таква примања која се у њој остварују могу опорезивати у тој другој држави. Услов за опорезивање у држави извора је тај да се зараде, накнаде и друга слична примања, остварују из радног односа који се обавља у тој држави. Наведени принцип примењује се без обзира на временски период у којем тај доходак може бити плаћен, кредитиран или на било који други начин дефинитивно остварен од стране запосленог. Међутим, члан 15. ст. 2. УОИДО-a (у УОИДО са Немачком, члан 16.) предвиђа да се примања која резидент Републике Србије оствари из радног односа у другој држави уговорници (и обрнуто), опорезују само у држави резидентности (дакле, само у Републици Србији) ако су испуњена три кумулативна услова, и то: 1) да прималац борави у другој држави у периоду или периодима који укупно не прелазе 183 дана у периоду од дванаест месеци који почиње или се завршава у односној пореској години; У вези са наведним, раније закључени уговори не садрже услов везан за период од дванаест месеци који почиње или се завршава у односној пореској години. Важно је напоменути да је (поводом одређених недоумица у пракси, у вези са начином обрачуна временског периода од 183 дана) Република Србија, у УОИДО са Чешком Републиком, у члану 15. ст. 3. Уговора, предвидела решење према коме се, при обрачунавању наведеног временског периода, укључују сви дани физичког присуства, укључујући дане доласка и одласка, као и дани проведени ван државе у којој се делатност обавља, као што су суботе и недеље, национални празници, празници, и службена путовања непосредно повезана са обављањем делатности примаоца дохотка у тој држави, након којих се делатност наставља на територији те државе. 2) да се примања исплаћују од стране или у име послодавца3 који није резидент друге државе; 1 Закон о порезу на доходак грађана, прописује да се хартије од вредности, осим акција стечених у поступку својинске трансформације, које запослени добије од послодавца или од сa послодавцем повезаног лица сматрају зарадом у моменту стицања права располагања на тим хартијама од вредности (члан 14. ст. 2. Закона), односно, да се зарадом из члана 14. ст. 2. Закона, сматрају и хартије од вредности које запослени добије на основу правила награђивања (опције на акције и, др.) од послодавца или од с послодавцем повезаног лица (члан 14. ст. 3. Закона). Сходно члану 16. Закона, стопа пореза на зараде износи 10%. Сходно члану 14. ст. 7. и 8. Закона, основицу овог пореза чини тржишна вредност хартија од вредности увећана за припадајуће обавезе из зараде, у моменту стицања права располагања на тим хартијама од вредности, а изузетно, ако је хартије од вредности запослени стекао куповином по цени која је нижа од тржишне, основицу пореза на зараду чини разлика између тржишне цене тих хартија од вредности у моменту стицања и износа који је запослени платио, увећана за припадајуће обавезе из зараде 2 Иако, на први поглед, изгледа једнoставно утврдити да ли се рад обавља или не обавља у другој држави уговорници, у пракси то није увек случај. Наиме, познат је случај (који, као пример, у својим стручним публикацијама наводи ОЕЦД) у којем је возач камиона (резидент државе уговорнице - државе А) сваког јутра (у циљу добијања радних задатака – налога за вожњу) телефоном разговарао са својим шефом (који је резидент друге државе уговорнице – државе Б). У спору који је тим поводом настао, суд надлежан за решавање спорова из пореске материје, пресудио је да је возач камиона обављао делатност у држави резидентности свог послодавца – држави Б (иако физички, уопште, није био присутан у тој земљи). Из наведених разлога, Република Србија је, у уговору о избегавању двоструког опорезивања са једном „западном земљом“ (који је у завршној фази усаглашавања, због чега се име земље, за сада, из разумљивих разлога неће наводити) у Протоколу уз члан 15. уговора прихватила следеће решење које гласи: „Подразумева се да се радни однос обавља у другој држави уговорници ако се делатност у односу на коју се исплаћују зараде, накнаде и друга слична примања стварно обавља у тој другој држави, тј. ако је запослено лице физички присутно у тој другој држави ради обављања радног односа.“. 3 Међународна пракса је показала да су у вези са наведним условима могуће злоупотребе и то нарочито код тзв. међународног изнајмљивања радне снаге. Наиме, међународно изнајмљивање радне снаге је веома присутно у међународним економским односима али, истовремено, представља и погодан начин за избегавање плаћања пореза, што подразумева енергичну борбу за његово (избегавање плаћања пореза – прим. Д. Д.) сузбијање. Као илустрација начина на који се може избећи плаћање пореза, јесте ситуација у којој локални послодавац који жели да запосли инострану радну снагу, у периоду или периодима који не прелазе 183 дана, то чини преко посредника у

21 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

иностранству (у земљи из које намерава да „регрутује“ раднике) који се формално представља као послодавац радника који се упућују у иностранство. На тај начин радници, на први поглед, испуњавају сва три услова наведена у члану 15. ст. 2. УОИДО, чиме стичу право да траже изузимање од опорезивања у земљи у којој се рад привремено обавља. У циљу спречавања наведене праксе, израз „послодавац“ треба да буде тумачен у ширем контексту и то тако да (иако, експлицитно. није наведенo у УОИДО) означава лице које има права располагања на резултатима рада и којe сноси одговорност и ризик пословања (наведено подразумева да, за сврхе УОИДО, послодавац није само лице које се као такво означава на основу грађанског законодавства (Закона о раду) тј. законодавства које регулише радно право и радне односе, већ да то може бити свако физичко или правно лице које сноси економски терет исплате зарада). У великом броју случајева, ове функције припадају лицу које ангажује раднике. У оваквом случају, суштина треба да надвлада форму, односно сваки посебан случај треба посматрати изоловано, све у циљу утврђивања фактичног стања, тј. да ли ризик и одговорност за посао сноси посредник, или пак лице којем су радници потребни. У сваком случају, по мишљењу надлежних органа Немачке, уколико је неко лице послато на рад у иностранство за период који не прелази 3 месеца, не може се сматрати да компанија у којој ће то лице у иностранству радно бити ангажовано има статус економског послодавца. 4 Ако су, дакле, испуњена сва три наведена услова (4. – само у УОИДО са Норвешком), зараде резидената Републике Србије (физичких лица – радника) се не опорезују у другој држави уговорници, већ само у Републици Србији, али је надлежним пореским органима односне друге државе уговорнице потребно пружити доказ да су физичка лица (радници) резиденти Републике Србије (за потребе примене УОИДО)

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

3) да примања не падају на терет сталне пословне јединице или сталне базе коју послодавац има у другој држави. Ово, практично, не значи да стална пословна јединица ефективно не исплаћује зараде (она то ради испуњења услова за неопорезивање може и учинити) већ да, на основу прописа земље у којој се рад обавља, исплата зарада за сталну пословну јединицу не може бити трошак пословања, односно одбитна ставка. Наведено је у вези са опорезивањем сталне пословне јединице којој се, за сврхе утврђивања опорезиве добити, приписује она добит коју би стална пословна јединица остварила да је пословала потпуно самостално у односу на предузеће чија је стална пословна јединица. Наиме, приликом утврђивања добити сталне пословне јединице, сходно члану 7. ст. 3. УОИДО-a, као одбици признају се трошкови који су учињени за потребе сталне пословне јединице, укључујући трошкове управљања и опште административне трошкове, било у држави у којој се налази стална пословна јединица или на другом месту. Дакле, при оцени испуњености напред наведеног услова (да примања не падају на терет сталне пословне јединице или сталне базе коју послодавац има у другој држави) важно је истаћи да се изузеће од опорезивања (у земљи у којој се рад обавља) не односи на примања која сталној пословној јединици могу дати право на одбитак (ценећи критеријуме и принципе из члана 7. ст. 3. УОИДО-a, односно природу примања – зарада). Имајући у виду наведено, чињеница да послодавац јесте или није, у пракси, затражио да му се при утврђивању добити сталне пословне јединице као одбитак признају трошкови исплаћених зарада, није од одлучујућег значаја већ, напротив, то да ли се исплаћене зараде (које се, у принципу, сталној пословној јединици признају као трошак пословања, односно одбитна ставка) у земљи у којој се рад обавља, могу признати као одбитна ставка за сврхе одређивања добити која се приписује сталној пословној јединици. С обзиром на изнето, услов: „да примања не падају на терет сталне пословне јединице...“ би, на пример, био испуњен чак иако никакав износ није био одбијен (ово из разлога, јер је стална пословна јединица у земљи извора изузета од опорезивања) или је, пак, послодавац једноставно одлучио да не тражи признавање права на одбитак, на који иначе има право. Услов би, такође, био испуњен уколико примања не дају право на одбитак, пре свега, због своје природе (нпр. ако држава заузме став да издавање акција по основу права њихове прече куповине – које се право даје запосленим – не даје право на одбитак) а не због тога, што не могу бити приписана сталној пословној јединици.4 Уопштено говорећи, дакле, логика наведеног приступа, огледа се у томе да по једном истом основу (исплата зарада) физичко лице (радник) и стална пословна јединица не могу имати право на пореску олакшицу. Другачије речено, уколико се сталној пословној јединици приликом утврђивања њене опорезиве добити, исплаћене зараде признају као расход, односно трошак пословања, сматра се да радник није испунио напред наведени трећи услов и обрнуто. 4) (само у Уговору са Норвешком) ако се не ради о радном односу по основу изнајмљивања радника.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Изузетно од претходних одредаба, уговори садрже решење (члан 15. ст. 3.) које поред осталог, предвиђа да се примања остварена из радног односа обављеног на поморском броду, ваздухоплову или друмском возилу у међународном саобраћају могу опорезивати (опорезују) у држави уговорници у којој се налази седиште стварне управе предузећа које обавља међународни саобраћај. Напомињемо, да УОИДО са неким земљама, садрже став 4. у којем се одређује да се изузетно од напред наведених општих одредаба, примања која оствари резидент Републике Србије из радног односа у другој држави уговорници (или обрнуто) опорезују само у Републици Србији, ако су примања исплаћена за рад обављен у другој држави уговорници у вези са градилиштем, грађевинским или монтажним радом, за период у којем се градилиште или рад, на основу члана 5. ст. 3. УОИДО-a, не сматрају сталном пословном јединицом. Разлог за ово је жеља српске стране да се и физичким лицима обезбеди иста могућност за повољнијим пореским третманом, као што је то (у члану 5. ст. 3. УОИДО-а) учињено и код правних лица ангажованих на извођењу грађевинских и монтажних радова. Решење, према којем зараде резидената Републике Србије ангажованих на извођењу инвестиционих радова у другој држави уговорници, не подлежу опорезивању у тој другој држави, предвиђено је у уговору са следећим земљама:5 – Вијетнамом (ако радови трају до 6 месеци); – Катаром, Кувајтом и Норвешком (ако радови трају до 9 месеци); – Аустријом, Босном и Херцеговином, Бугарском, Грчком, Ираном, Канадом, Кином, Украјином и Шпанијом (ако радови трају до 12 месеци); – Корејом (ДНР), Пољском, Руском Федерацијом, Турском и Уједињеним Арапским Емиратима (ако радови трају до 18 месеци); – Македонијом (ако радови трају до 24 месеца). У вези са опорезивањем зарада из радног односа, члан 15. УОИДО-а са одређеним земљама поред наведених одредаба, садржи и одредбе посебних ставова у којима се регулише опорезивање зарада које држава уговорница (Република Србија) исплаћује физичком лицу за услуге учињене тој држави (Републици Србији). УОИДО са овим земљама не садржи посебан члан који се односи на порески третман зарада по основу услуга учињених влади државе уговорнице (Влади Републике Србије) њеној политичкој јединици или јединици локалне самоуправе, због чега се ове одредбе налазе у члану 15. којим се регулишу зараде из радног односа. Република Србија, у време закључења УОИДО-а са тим државама, није прихватала овај посебан члан, јер је сматрала да није у складу са тадашњим друштвеним и привредним системом. У новије време, овај став је напуштен, па УОИДО са низом држава садрже члан 19. (Државна служба) који се односи на зараде за услуге учињене влади државе уговорнице. Реч је, дакле, о опорезивању зарада лица запослених у државној администрацији, а не о опорезивању зарада лица која држави пружају услуге обављања самосталних личних делатности. Дакле, право опорезивања зарада које физичком лицу исплаћује Република Србија, њена политичка јединица или јединица локалне самоуправе за услуге учињене Републици Србији, њеној политичкој јединици или јединици локалне самоуправе припада Републици Србији (аналогно, важи и у случају друге државе уговорнице). Међутим, ове зараде ће се опорезивати само у другој држави уговорници ако су услуге учињене Републици Србији на територији те друге државе, а физичко лице које је учинило те услуге је резидент и држављанин те друге државе или ако ово физичко лице није постало резидент друге државе уговорнице само ради пружања услуга (значи, било је резидент те друге државе и пре вршења услуга за Републику Србију).

Избегавање међународног двоструког опорезивања зарада из радног односа У случају када зараде резидента Републике Србије подлежу опорезивању и у Републици Србији и у другој држави уговорници, Република Србија дужна је да као земља резидентности, предузме мере за отклањање њиховог двоструког опорезивања. Ове мере састоје се у примени метода изузимања или метода пореског кредита, зависно од тога који је од ова два метода Република Србија предвидела у УОИДО са односном другом државом уговорницом. 5 Као и уговору са неким развијеним и земљама у развоју, са којима је поступак усаглашавања текста уговора при крају, или се уговор налази у поступку потврђивања..

Метод изузимања

Табеларни приказ права опорезивања зарада из радног односа и УОИДО-a (члан 15. УОИДО-a) ЗАРАДУ ОСТВАРУЈЕ РЕЗИДЕНТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ – рад се обавља у Републици Србији – ДРУГА ДРЖАВА УГОВОРНИЦА НЕМА ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА (ово без обзира што је можда резидент друге државе уговорнице исплатилаца зараде)

ЗАРАДУ ОСТВАРУЈЕ РЕЗИДЕНТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ – рад се обавља у другој држави уговорници – РЕПУБЛИКА СРБИЈА ИМА НЕОГРАНИЧЕНО И ИСКЉУЧИВО ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА (у складу са одредбама домаћег пореског законодавства – унутрашња ствар Републике Србије) АЛИ ОВО САМО АКО СУ КУМУЛАТИВНО ИСПУЊЕНИ СЛЕДЕЋИ УСЛОВИ: 1. Aко је боравак (рад) у другој држави уговорници краћи од 183 дана; 2. Aко је послодавац резидент Републике Србије; 3. Aко терет исплате зарада не сноси стална пословна јединица коју српски послодавац (резидент Републике Србије) евентуално има у другој држави уговорници; 4. Ако се не ради о радном односу по основу изнајмљивања радника (САМО у Уговору са Норвешком)

ДРУГА ДРЖАВА УГОВОРНИЦА НЕМА ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА, МЕЂУТИМ, АКО РЕЗИДЕНТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ НЕ ИСПУЊАВА МАКАР ЈЕДАН ОД УСЛОВА НАВЕДЕНИХ У ЛЕВОЈ КОЛОНИ, ДРУГА ДРЖАВА УГОВОРНИЦА ИМА ОГРАНИЧЕНО (само у односу на зараду остварену у тој другој држави уговорници) АЛИ НЕ И ИСКЉУЧИВО ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА (у складу са одредбама домаћег пореског законодавства)

6 По садашњим решењима у Закону о порезу на доходак грађана, у Републици Србији се, сходно члану 89. Закона, годишњи порез на доходак грађана плаћа по прогресивним пореским стопама од 10% и 15%.

23 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ИМА НЕОГРАНИЧЕНО И ИСКЉУЧИВО ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА (у складу са одредбама домаћег пореског законодавства – унутрашња ствар Републике Србије)

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Република Србија има, односно примењује УОИДО са следећим земљама: Белгијом, Великом Британијом и Северном Ирском, Италијом, Кипром, Немачком, Француском, Холандијом, Шведском и Шри Ланком. Приликом примене овог метода, Република Србија изузима од опорезивања зараде резидената Републике Србије које на основу одредаба УОИДО-a, подлежу опорезивању у другој држави уговорници. Приликом примене метода изузимања, Република Србија (чији је резидент остварио доходак, односно зараду из радног односа која се на основу одредби УОИДО-a изузима од опорезивања у Републици Србији) може код обрачуна пореза на остали доходак тог резидента узети у обзир изузети доходак, односно зараду из радног односа, како би се обезбедила адекватна примена прогресивне стопе пореза на доходак, под условом да Република Србија примењује прогресивно опорезивање дохотка.6 Метод пореског кредита је одређен у УОИДО са Азербејџаном, Албанијом, Аустријом, Белорусијом, Босном и Херцеговином, Бугарском, Вијетнамом, Грузијом, Грчком, Данском, Египтом, Естонијом, Индијом, Ираном, Ирском, Канадом, Катаром, Кином, Корејом (ДНР), Кувајтом, Летонијом, Либијом, Литванијом, Мађарском, Македонијом, Малезијом, Малтом, Молдавијом, Норвешком, Пакистаном, Пољском, Румунијом, Руском Федерацијом, Словачком, Словенијом, Тунисом, Турском, Уједињеним Арапским Емиратима, Украјином, Финском, Хрватском, Црном Гором, Чешком Републиком, Швајцарском и Шпанијом. Код примене овог метода, Република Србија од свог пореза на зараде из радног односа одбија износ пореза на зараде који је плаћен у другој држави уговорници.

ЗАРАДУ (из радног односа обављеног на поморском броду, ваздухоплову, друмском7 или железничком8 возилу у међународном саобраћају) ОСТВАРУЈЕ РЕЗИДЕНТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ (предузеће које обавља међународни саобраћај резидент је друге државе уговорнице) РЕПУБЛИКА СРБИЈА ИМА НЕИСКЉУЧИВО ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА9 (у складу са одредбама домаћег пореског законодавства – унутрашња ствар Републике Србије)

ДРУГА ДРЖАВА УГОВОРНИЦА ИМА НЕИСКЉУЧИВО ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА10 (у складу са одредбама домаћег пореског законодавства – унутрашња ствар друге државе уговорнице)

ЗАРАДУ (од извођења – у другој држави уговорници – грађевинских, монтажних или инвестиционих делатности, или од надзорних делатности у вези са тим радовима) ОСТВАРУЈЕ РЕЗИДЕНТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ (радови или делатности трају краће од 6, 9, 12, 18. или 24. месеца) РЕПУБЛИКА СРБИЈА ИМА ИСКЉУЧИВО ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА11 (у складу са одредбама домаћег пореског законодавства – унутрашња ствар Републике Србије)

ЗАРАДУ ОСТВАРУЈЕ РЕЗИДЕНТ ДРУГЕ ДРЖАВЕ УГОВОРНИЦЕ – рад се обавља у другој држави уговорници –

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

РЕПУБЛИКА СРБИЈА НЕМА ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА (ово без обзира што је можда резидент Републике Србије исплатилац зараде)

ДРУГА ДРЖАВА УГОВОРНИЦА ИМА НЕОГРАНИЧЕНО И ИСКЉУЧИВО ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА (у складу са одредбама домаћег пореског законодавства – унутрашња ствар друге државе уговорнице)

ЗАРАДУ ОСТВАРУЈЕ РЕЗИДЕНТ ДРУГЕ ДРЖАВЕ УГОВОРНИЦЕ – рад се обавља у Републици Србији – РЕПУБЛИКА СРБИЈА НЕМА ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА МЕЂУТИМ, АКО РЕЗИДЕНТ ДРУГЕ ДРЖАВЕ УГОВОРНИЦЕ НЕ ИСПУЊАВА МАКАР ЈЕДАН ОД УСЛОВА НАВЕДЕНИХ У ДЕСНОЈ КОЛОНИ, РЕПУБЛИКА СРБИЈА ИМА ОГРАНИЧЕНО (само у односу на зараду остварену у Републици Србији) АЛИ, НЕ И ИСКЉУЧИВО, ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА (у складу са одредбама домаћег пореског законодавства)

ДРУГА ДРЖАВА УГОВОРНИЦА ИМА НЕОГРАНИЧЕНО И ИСКЉУЧИВО ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА (у складу са одредбама домаћег пореског законодавства) АЛИ ОВО САМО АКО СУ КУМУЛАТИВНО ИСПУЊЕНИ СЛЕДЕЋИ УСЛОВИ: 1. Aко је боравак (рад) у Републици Србији краћи од 183 дана; 2. Aко је послодавац резидент друге државе уговорнице; 3. Aко терет исплате зарада не сноси стална пословна јединица коју инострани послодавац (резидент друге државе уговорнице) евентуално, има у Републици Србији; 4. Ако се не ради о радном односу по основу изнајмљивања радника (САМО у Уговору са Норвешком)

ЗАРАДУ (из радног односа обављеног на поморском броду, ваздухоплову, друмском13 или железничком14 возилу у међународном саобраћају) ОСТВАРУЈЕ РЕЗИДЕНТ ДРУГЕ ДРЖАВЕ УГОВОРНИЦЕ (предузеће које обавља међународни саобраћај резидент је друге Републике Србије) ДРУГА ДРЖАВА УГОВОРНИЦА ИМА НЕИСКЉУЧИВО ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА16 (у складу са одредбама домаћег пореског законодавства – унутрашња ствар друге државе уговорнице)

ЗАРАДУ (од извођења – у Републици Србији – грађевинских, монтажних или инвестиционих делатности, или од надзорних делатности у вези са тим радовима) ОСТВАРУЈЕ РЕЗИДЕНТ ДРУГЕ ДРЖАВЕ УГОВОРНИЦЕ (радови или делатности трају краће од 6, 9, 12, 18. или 24. месеца) РЕПУБЛИКА СРБИЈА НЕМА ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА17

ДРУГА ДРЖАВА УГОВОРНИЦА (Аустрија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Вијетнам, Грчка, Канада, Катар, Кина, ДНР Кореја, Кувајт, Македонија, Норвешка, Пољска, Руска Федерација, Турска, Уједињени Арапски Емирати, Украјина и Шпанија) ИМА ИСКЉУЧИВО ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА (у складу са одредбама домаћег пореског законодавства – унутрашња ствар друге државе уговорнице)

Аутор: мр Дејан Дабетић

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ИМА НЕИСКЉУЧИВО ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА15 (у складу са одредбама домаћег пореског законодавства – унутрашња ствар Републике Србије)

***

LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

7 Само у уговорима са неким државама (нпр. са Ираном, Румунијом, Словачком, Словенијом и Црном Гором). 8 САМО у уговорима са неким државама (нпр. са Ираном, Румунијом и Словачком). 9 САМО у УОИДО са Румунијом, садржано је решење које предвиђа да, исључиво, право опорезивања зарада чланова посаде запослених на броду, ваздухоплову, друмском или железничком возилу има држава у којој се налази седиште стварне управе предузећа које обавља међународни саобраћај (у конкретном случају, искључиво право опорезивања има Румунија - у складу са одредбама домаћег пореског законодавства Румуније). 10 Исто 11 Важи, САМО за УОИДО са: – Вијетнамом (ако радови трају до 6 месеци) – Катаром, Кувајтом и Норвешком (ако радови трају до 9 месеци); – Аустријом, Босном и Херцеговином, Бугарском, Грчком, Ираном, Канадом, Кином, Украјином и Шпанијом (ако радови трају до 12 месеци); – Корејом (ДНР), Пољском, Руском Федерацијом, Турском и Уједињеним Арапским Емиратима (ако радови трају до 18 месеци); – Македонијом (ако радови трају до 24 месеца). 12 Исто 13 САМО у уговорима са неким државама (нпр. са Ираном, Румунијом, Словачком, Словенијом и Црном Гором). 14 САМО у уговорима са неким државама (нпр. са Ираном, Румунијом и Словачком). 15 САМО у УОИДО са Румунијом, садржано је решење које предвиђа да, исључиво, право опорезивања зарада чланова посаде запослених на броду, ваздухоплову, друмском или железничком возилу има држава у којој се налази седиште стварне управе предузећа које обавља међународни саобраћај (у конкретном случају, искључиво право опорезивања има Република Србија - у складу са одредбама домаћег пореског законодавства Републике Србије). 16 Исто. 17 Важи САМО за УОИДО са: – Вијетнамом (ако радови трају до 6 месеци); – Катаром, Кувајтом и Норвешком (ако радови трају до 9 месеци); – Аустријом, Босном и Херцеговином, Бугарском, Грчком, Ираном, Канадом, Кином, Украјином и Шпанијом (ако радови трају до 12 месеци); – Корејом (ДНР), Пољском, Руском Федерацијом, Турском и Уједињеним Арапским Емиратима (ако радови трају до 18 месеци); – Македонијом (ако радови трају до 24 месеца). 18 Исто

ИЗБЕГАВАЊЕ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА НАКНАДА ДИРЕКТОРА

ходно члану 16. (или нумерацијски неком другом – али суштински истом члану) уговора о избегавању двоструког опорезивања закљученог са другим државама, као и решењa садржаног у Моделу уговора ОЕЦД и Моделу уговора УН „примања директора (у Уговору са Пакистаном: и накнаде највиших руководећих званичника) и друга слична примања која оствари резидент државе уговорнице, у својству члана одбора директора компаније1 која је резидент друге државе уговорнице, могу се опорезивати у тој другој држави”.2,3 Важно је напоменути да, понекада, административне услуге које учини руководилац компаније, зависно од случаја, могу бити оквалификоване као делатности које се везују за обављање самосталних личних делатности или радни однос (чије опорезивање је регулисано кроз одредбе чл. 14. и 15. Уговора о избегавању двоструког опорезивања). Због тога се одредба члана 16. Уговора о избегавању двоструког опорезивања, убудуће мора тумачити као посебно правило (у односу на решења садржана у чл. 14. и 15. Уговора о избегавању двоструког опорезивања) које је усвојено, првенствено због тешкоћа које настају приликом утврђивања места извршења услуга.4 Када је реч о тумачењу израза „накнаде директора”, у законодавству већине земаља чланица ОЕЦД-a, постигнута је сагласност да се под њим подразумевају не само примања у новцу, већ и примања која се остваре у натуралном облику или у виду других погодности (опције на акције, коришћење стана, употреба аутомобила, погодности здравственог и животног осигурања, повластице

У неким земљама, компаније поседују органе који су по својој функцији веома слични одбору директора, али имају другачији назив. Из тог разлога, државе уговорнице су слободне да у текст билатералног уговора о избегавању двоструког опорезивања, после позивања на одбор директора унесу и позивање на: „или други слични орган”, што је решење које Република Србија има у уговорима о избегавању двоструког опорезивања са неким државама.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Будући да је пракса показала да је у неким случајевима тешко утврдити где су услуге учињене, решење садржано у одредби члана 16. полази од претпоставке да су услуге учињене у држави чији је односна компанија резидент.

Сходно Закону о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 24/01... и 112/15 – у даљем тексту: Закон) примања чланова органа управе правног лица, сматрају се другим приходима чије је опорезивање регулисано одредбама члана 85. ст. 1. тач. 5) Закона. Опорезиви приход, на основу члана 85. ст. 4. Закона, чини бруто приход (износ накнаде која се исплаћује члану управног или надзорног одбора, као и износ свих других издатака на које се обавезао исплатилац, а који су у вези са вршењем њиховог посла, као што су накнада трошкова службеног путовања, односно дневнице, смештај, и др. – прим. Д. Д.) умањен за нормиране трошкове у висини од 20%. У складу са чланом 86. ст. 1. Закона, стопа пореза на остале приходе износи 20%. 4

Посебно напомињемо, да одредбе члана 16. (Накнаде директора) право њиховог (накнада – прим. Д. Д.) опорезивања (али, не на бази искључивости – што значи да држава резидентности члана одбора директора или другог сличног органа мора да примени метод за отклањање двоструког опорезивања) дају држави уговорници чији је резидент компанија у којој директор (резидент друге државе уговорнице) остварује накнаду, а која држава то своје право врши у складу са решењима садржаним у домаћем пореском законодавству. Уколико, међутим, домаће законодавство (пореско или, нпр. Закон о раду) државе извора (државе чији је резидент компанија у којој физичко лице – резидент друге државе – врши функцију директора) наведена примања директора третира као зараду и, сходно томе, опорезује као зараду, не постоји сметња да надлежни порески органи земље извора тако и поступе. С тим у вези, према одредби члана 48. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05... 75/14 – у даљем тексту: Закон) директор може да буде радно ангажован на два начина, и то: – да заснује радни однос на одређено или неодређено време закључењем уговора о раду (члан 48. ст. 1. Закона) или – да закључи уговор са послодавцем којим се уређују права и обавезе, али чијим закључењем се не заснива радни однос (члан 48. став 4. Закона) – у даљем тексту: уговор о међусобним правима и обавезама. У првом случају, накнада за рад има карактер зараде, на коју се примењују одредбе Закона о порезу на доходак грађана којим је уређен радни однос, односно на зараду директора обрачунавају се порез (по стопи од 10%) и доприноси за обавезно социјално осигурање, као и на зараде осталих запослених, док у другом случају, односно у случају закључења уговора о правима и обавезама, накнада за рад има карактер другог прихода у смислу члана 85. Закона о порезу на доходак грађана, који се опорезује по стопи од 20% по умањењу нормираних трошкова од 20% (поред обавезе плаћања пореза на други приход по овом основу постоји и обавеза плаћања доприноса). Истовремено, у случају када је лице, које је ангажовано као директор по уговору којим се не заснива радни однос, односно по уговору из члана 48. став 4. Закона о раду, запослено код другог послодавца, и то са пуним радним временом (или није засновало радни однос, нити је закључило уговор о међусобним правима и обавезама, и које врши функцију директора) тај уговор може имати само форму уговора о допунском раду.

по основу чланства у неком клубу и др.). Насупрот овоме, евентуалне накнаде које се остваре по основу обављања за компанију неке друге делатности (консултације, давање савета, радни однос) не спадају у поље примене члана 16., већ су регулисане осталим одговарајућим члановима уговора о избегавању двоструког опорезивања.

Питања и одговори5

Ад 1. Ако је нерезидентно физичко лице са резидентним правним лицем (у којем врши функцију директора) засновало радни однос, његова примања (накнада директора) односно зарада у конкретном случају, опорезују се пореском стопом од 10% (чл. 13–16. Закона о порезу на доходак грађана); На накнаду за рад директора који може имати форму „допунског рада”, обрачунава се и плаћа порез на доходак грађана по стопи од 20% на основицу коју чини бруто приход (износ накнаде која се исплаћује члану управног или надзорног одбора, као и износ свих других издатака на које се обавезао исплатилац, а који су у вези са вршењем њиховог посла, као што су накнада трошкова службеног путовања, односно дневнице, смештај, и др. – прим. Д. Д.) умањен за нормиране трошкове у висини од 20%.(Закон о порезу на доходак грађана, члан 85. ст. 1. тач. 3) и став 4.). Суштина напред наведеног, јесте да држава уговорница чији је резидент компанија у којој неко физичко лице (резидент друге државе уговорнице) врши функцију директора, своје право опорезивања не може вршити на основу и, под условима из члана 15. уговора о избегавању двоструког опорезивања (који регулише опорезивање зарада из радног односа) већ на основу одредаба члана 16. уговора о избегавању двоструког опорезивања (који регулише опорезивање накнада директора). Ово без обзира, да ли домаће законодавство земље извора поменуту накнаду третира као зараду или као остали приход. 5

Сва питања и одговори односе се на накнаде директора које остварује физичко лице – резидент државе са којом Република Србија има закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања.

Под одбором директора или (у неким уговорима о избегавању двоструког опорезивања другим сличним органом резидентног (домаћег) правног лица, подразумевају се сви органи (без обзира на њихов назив) који су, као такви

27 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Одговори:6

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Одговори на питања о пореском третману прихода нерезидентног физичког лица које у резидентном правном лицу врши функцију директора – у следећих 6 различитих ситуација: 1. Нерезидентно физичко лице (запослено код нерезидентног послодавца) члан је одбора директора резидентног (домаћег) правног лица у којем врши функцију директора (и по том основу физички присутно у Србији) за коју му резидентно правно лице исплаћује накнаду; 2. Нерезидентно физичко лице (запослено код нерезидентног послодавца) члан је одбора директора у резидентном (домаћем) правном лицу, у којем врши функцију директора (и по том основу физички присутно у Србији) за коју му нерезидентно правно лице исплаћује накнаду (резидентно правно лице не исплаћује никакву накнаду); 3. Нерезидентно физичко лице (запослено код нерезидентног послодавца) члан је одбора директора у резидентном (домаћем) правном лицу у којем врши функцију директора (и по том основу физички присутно у Србији) за коју му нерезидентно правно лице исплаћује накнаду коју затим резидентно правно лице надокнађује нерезидентном правном лицу; 4. Нерезидентно физичко лице (запослено код нерезидентног послодавца) члан је одбора директора резидентног (домаћег) правног лица у којем врши функцију директора (и по том основу није физички присутно у Србији) за коју му резидентно правно лице исплаћује накнаду; 5. Нерезидентно физичко лице (запослено код нерезидентног послодавца) члан је одбора директора у резидентном (домаћем) правном лицу, у којем врши функцију директора (и по том основу није физички присутно у Србији) за коју му нерезидентно правно лице исплаћује накнаду (резидентно правно лице не исплаћује никакву накнаду); 6. Нерезидентно физичко лице (запослено код нерезидентног послодавца) члан је одбора директора у резидентном (домаћем) правном лицу, у којем врши функцију директора (и по том основу није физички присутно у Србији) за коју му нерезидентно правно лице исплаћује накнаду коју затим резидентно правно лице надокнађује нерезидентном правном лицу;

Ако нерезидентно физичко лице са резидентним правним лицем (у којем врши функцију директора) није засновало радни однос, већ је потписало уговор о међусобним правима и обавезама или није потписало уговор о међусобним правима и обавезама, његова примања по основу обављања функције директора имају карактер осталих прихода из члана 85. ст. 1. тач. 5) Закона о порезу на доходак грађана, која се сходно члану 85. ст. 3. и члану 86. ст. 1. Закона о порезу на доходак грађана, опорезују пореском стопом од 20% на пореску основицу коју чини бруто приход умањен за нормиране трошкове од 20%; Ад 2. Уколико нерезидентно физичко лице (поред тога, што му резидентно физичко лице не исплаћује никакву накнаду за обављање функције директора) у Србији, физички, не борави дуже од 183 дана, нити терет исплате његове накнаде директора (у конкретном случају, зараде коју му исплаћује његов нерезидентни послодавац) сноси стална пословна јединица његовог нерезидентног послодавца у Србији, Србија (сходно члану 15. (Радни однос) ст. 2. Уговора о избегавању двоструког опорезивања) НЕМА право опорезивања наведене зараде. Уколико нерезидентно физичко лице не испуњава сва три напред наведена услова (боравак у Србији краћи од 183 дана, зараду исплаћује нерезидентни послодавац, терет исплате зараде не сноси стална пословна јединица нерезидентног послодавца у Србији) Србија (сходно члану 15. (Радни однос) ст. 2. Уговора о избегавању двоструког опорезивања) ИМА право опорезивања наведене зараде – у свему у складу са одговарајућим одредбама Закона о порезу на доходак грађана;

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Ад 3. Ако је нерезидентно физичко лице, са резидентним правним лицем (у којем врши функцију директора) засновало радни однос, његова примања (накнада директора) односно зарада – у конкретном случају, опорезују се пореском стопом од 10% (чл. 13–16. Закона о порезу на доходак грађана). Ако нерезидентно физичко лице са резидентним правним лицем (у којем врши функцију директора) није засновало радни однос, већ је потписало уговор о међусобним правима и обавезама или није потписало уговор о међусобним правима и обавезама, његова примања по основу обављања функције директора имају карактер осталих прихода из члана 85. ст. 1. тач. 5) Закона о порезу на доходак грађана, која се сходно члану 85. ст. 3. и члану 86. ст. 1. Закона о порезу на доходак грађана, опорезују пореском стопом од 20% на пореску основицу коју чини бруто приход умањен за нормиране трошкове од 20%. Ово из разлога што резидентно правно лице тиме што нерезидентном правном лицу надокнађује трошкове накнаде нерезидентном физичком лицу које у резидентном правном лицу врши функцију директора, У СТВАРИ (и суштински) дотичном физичком лицу исплаћује накнаду за вршење функције директора; Ад 4. Ако је нерезидентно физичко лице са резидентним правним лицем (у којем врши функцију директора) засновало радни однос, његова примања (накнада директора) односно зарада у конкретном случају, опорезују се пореском стопом од 10% (чл. 13–16. Закона о порезу на доходак грађана). Ако нерезидентно физичко лице са резидентним правним лицем (у којем врши функцију директора) није засновало радни однос, већ је потписало уговор о међусобним правима и обавезама или наведени у одговарајућим члановима Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/11... 5/15) укључујући и директора (као јединог запосленог) у једнодомним привредним друштвима. Услов да Србија (сходно одговорима који следе у наставку – део одговора под 2. и део одговора под 5) нема право опорезивања прихода о којима је, у конкретним случајевима реч јесте, да нерезидентно физичко лице поседује валидну потврду о резидентности своје матичне државе резидентности. У супротоном, примениће се (у свему) одредбе Закон о порезу на доходак грађана (ово, без обзира на решења садржана у уговорима о избегавању двоструког опорезивања).

није потписало уговор о међусобним правима и обавезама, његова примања по основу обављања функције директора имају карактер осталих прихода из члана 85. ст. 1. тач. 5) Закона о порезу на доходак грађана, која се сходно члану 85. ст. 3. и члану 86. ст. 1. Закона о порезу на доходак грађана опорезују пореском стопом од 20% на пореску основицу коју чини бруто приход умањен за нормиране трошкове од 20%;

Табеларни приказ права опорезивања накнада директора и уговори о избегавању двоструког опорезивања НАКНАДУ ОСТВАРУЈЕ РЕЗИДЕНТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ (функција директора врши се у компанији која је резидент друге државе уговорнице) РЕПУБЛИКА СРБИЈА ИМА НЕОГРАНИЧЕНО, (у складу са одредбама домаћег пореског законодавства – унутрашња ствар Републике Србије) АЛИ НЕ И ИСКЉУЧИВО ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА

ДРУГА ДРЖАВА УГОВОРНИЦА ИМА НЕОГРАНИЧЕНО, (у складу са одредбама домаћег пореског законодавства – унутрашња ствар друге државе уговорнице) АЛИ НЕ И ИСКЉУЧИВО ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА

29 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Ад 6. Ако је нерезидентно физичко лице са резидентним правним лицем (у којем врши функцију директора) засновало радни однос, његова примања (накнада директора) односно зарада у конкретном случају, опорезују се пореском стопом од 10% (чл. 13–16. Закона о порезу на доходак грађана). Ако нерезидентно физичко лице са резидентним правним лицем (у којем врши функцију директора) није засновало радни однос, већ је потписало уговор о међусобним правима и обавезама или није потписало уговор о међусобним правима и обавезама, његова примања по основу обављања функције директора имају карактер осталих прихода из члана 85. ст. 1. тач. 5) Закона о порезу на доходак грађана, која се сходно члану 85. ст. 3. и члану 86. ст. 1. Закона о порезу на доходак грађана, опорезују пореском стопом од 20% на пореску основицу коју чини бруто приход умањен за нормиране трошкове од 20%.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Ад 5. Уколико нерезидентно физичко лице (поред тога, што му резидентно физичко лице не исплаћује никакву накнаду за обављање функције директора) у Србији, физички, не борави дуже од 183 дана нити терет исплате његове накнаде директора (у конкретном случају, зараде коју му исплаћује његов нерезидентни послодавац) сноси стална пословна јединица његовог нерезидентног послодавца у Србији, Србија (сходно члану 15. (Радни однос) ст. 2. Уговора о избегавању двоструког опорезивања) НЕМА право опорезивања наведене зараде. Уколико нерезидентно физичко лице не испуњава сва три напред наведена услова (боравак у Србији краћи од 183 дана, зараду исплаћује нерезидентни послодавац, терет исплате зараде не сноси стална пословна јединица нерезидентног послодавца у Србији) Србија (сходно члану 15. (Радни однос) ст. 2. Уговора о избегавању двоструког опорезивања) ИМА право опорезивања наведене зараде – у свему, у складу са одговарајућим одредбама Закона о порезу на доходак грађана;

НАКНАДУ ОСТВАРУЈЕ РЕЗИДЕНТ ДРУГЕ ДРЖАВЕ УГОВОРНИЦЕ (функција директора врши се у компанији која је резидент Републике Србије) РЕПУБЛИКА СРБИЈА ИМА НЕОГРАНИЧЕНО, (у складу са одредбама домаћег пореског законодавства – унутрашња ствар Републике Србије) АЛИ НЕ И ИСКЉУЧИВО ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА

Аутор: мр Дејан Дабетић

СТАТУСНА ПРОМЕНА ПРИПАЈАЊЕ ЗАВИСНОГ

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

***

ДРУШТВА МАТИЧНОМ – правни, рачуноводствени и порески аспект –

татусне промене су промене у којима долази до реорганизације друштва, тако што се спроводи поступак преноса имовине и обавеза са једног друштва на друго друштво или више других друштава. Статусне промене захтевају добро дефинисање циља статусне промене, временског оквира почетка и завршетка статусне промене ради поштовања законских рокова, као и разматрање правних, рачуноводствених и пореских последица. Предмет овог чланка je статусна промена припајања и то статусна промена припајања зависног (подређеног) друштва матичном, односно контролном друштву.

ПРАВНИ АСПЕКТ ПРИПАЈАЊА ЗАВИСНОГ ДРУШТВА МАТИЧНОМ У Републици Србији, институт статусних промена уређен је Законом о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/11, 99/11, 83/14 – др. закони 5/15 – у даљем тексту: Закон). Статусне промене у складу са Законом могу бити: 1) припајање; 2) спајање; 3) подела; 3) издвајање. У складу са Законом, под припајањем се подразумева статусна промена код које се једно или више друштава припаја другом друштву, преношењем на то друштво целокупне имовине и обавеза, чиме друштво које се припаја престаје да постоји без спровођења поступка ликвидације.

Основни циљ који друштва настоје да остваре кроз спровођење статусне промене припајања јесте уобичајено синергетски ефекат, кроз рационализацију пословања, оптимизацију трошкова и синхронизацију пословних активности. Статусна промена припајања може се реализовати у: – редовном поступку спровођења у складу са чланом 490–500. Закона; – у поједностављеном поступку у складу са чланом 501. Закона.

Ко (не) може бити субјект статусне промене? Субјект статусне промене може бити једно или више друштава исте или различите правне форме. Са друге стране, у статусној промени не може учествовати друштво које је у ликвидацији или у стечају, осим ако се статусна промена спроводи као мера реорганизације у складу са законом којим се уређује стечај.

Регистрација статусне промене припајања подређеног друштва Статусна промена припајања се региструје код Агенције за привредне регистре у складу са Законом о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре („Сл. гласник РС”, бр. 99/11, 83/14 – даље: Закон о регистрацији) и Правилником о садржини регистра привредних субјеката и документацији потребној за регистрацију („Сл. гласник РС“, бр. 42/16 у даљем тексту Правилник.).

Напомена аутора 1 Регистрација се спроводи истовремено код друштва стицаоца и друштва преносиоца. Наиме, друштво стицалац подноси регистрациону пријаву статусне промене, а истовремено друштво које престаје да постоји као резултат статусне промене припајања, подноси регистрациону пријави брисања из регистра АПР- а. Детаљније информације о документима која се подносе уз регистрациону пријаву корисници могу прочитати у Правилнику.

31 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

У случају припајања зависног друштва његовом матичном, односно контролном друштву, може да се примени тзв. поједностављени поступак. У складу са чланом 501. Закона, када је друштво стицалац контролно друштво са најмање 90% удела у основном капиталу друштва преносиоца, односно са најмање 90% акција са правом гласа у друштву преносиоцу, статусна промена припајања спроводи се без одлуке о статусној промени скупштине друштва стицаоца ако су испуњени следећи услови: 1) ако је друштво стицалац извршило објаву нацрта уговора о припајању најкасније месец дана пре дана одржавања седнице скупштине друштва преносиоца на којој се доноси одлука о статусној промени; 2) ако је друштво стицалац обезбедило увид у акте и документа током периода од месец дана који претходи дану одржавања седнице скупштине друштва преносиоца на којој се доноси одлука о статусној промени; 3) ако један или више акционара друштва стицаоца који поседују акције (уделе) које представљају најмање 5% његовог основног капитала не захтевају да се сазове скупштина друштва стицаоца ради доношења одлуке о припајању, у року од месец дана пре одржавања седнице скупштине. Код припајања потпуно подређеног друштва не долази до повећања основног капитала друштва стицаоца, односно, друштво стицалац не може повећати свој основни капитал као резултат статусне промене. Наведена одредба има за циљ избегавање стварања привидног капитала у друштву стицаоцу.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Поједностављени поступак спровођења статусне промене

Правне последице статусне промене припајања зависног друштва контролном Правне последице статусне промене припајања наступају даном регистрације статусне промене и то: 1) имовина и обавезе друштва преносиоца прелазе на друштво стицаоца, у складу са уговором о статусној промени; 2) чланови друштва преносиоца постају чланови друштва стицаоца, тако што се њихови удели, односно акције замењују уделима, односно акцијама у друштву стицаоцу; 3) удели, односно акције друштва преносиоца, који су замењени уделима, односно акцијама у друштву стицаоцу, поништавају се; 4) права трећих лица, која представљају терете на уделима, односно акцијама друштва преносиоца које се замењују за уделе, односно акције друштва стицаоца прелазе на уделе, односно акције које члан друштва преносиоца стиче у друштву стицаоцу, као и на потраживање новчане накнаде на коју има право поред или уместо замене за те акције, односно уделе у складу са овим законом; 5) запослени у друштву преносиоцу који су уговором о статусној промени распоређени у друштво стицаоца настављају да раде у том друштву у складу са прописима о раду; 6) друштво преносилац престаје да постоји без спровођења поступка ликвидације; 7) узајамна потраживања између друштва преносиоца и друштва стицаоца гасе се; 8) обавезе друштва преносиоца прелазе на друштво стицаоца у складу са уговором о статусној промени, и друштво стицалац постаје нови дужник у погледу тих обавеза; 9) дозволе, концесије, друге повластице и ослобођења дата или призната друштву преносиоцу прелазе на друштво стицаоца; 10) директорима, и члановима надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно, и заступницима друштва преносиоца престају дужности и овлашћења, као и пуномоћја за гласање у скупштини друштва преносиоца. LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

РАЧУНОВОДСТВЕНИ АСПЕКТ СТАТУСНЕ ПРОМЕНЕ ПРИПАЈАЊА Рачуноводствени аспект статусне промене припајања подразумева: – обавезу састављања и достављања ванредних финансијских извештаја друштава која учествују у статусној промени и – рачуноводствено евидентирање припојене имовине и обавеза у пословним књигама стицаоца.

Састављање и достављање ванредног финансијског извештаја приликом статусне променe У случајевима статусне промене, а према Закону о рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 62/13) саставља се ванредни финансијски извештај који обухвата: 1. Биланс стања и 2. Биланс успеха. Овај ванредни финансијски извештај саставља се са стањем на дан који претходи дану уписа статусне промене, а рок за доставу истих АПР-у је 60 дана од дана кадa су ти извештаји састављени. Приликом попуњавања образаца ванредних финансијских извештаја услед статусне промене, не попуњава се колона „претходна година”.

Напомена аутора 2 Састављање ванредних финансијских извештаја са стањем на дан који претходи дану уписа статусне промене, значи да ће друштво преносилац књиговодствене промене и трансакције евидентирати у његовим књигама све до момента уписа статусне промене односно његовог брисања из регистра привредних субјеката.

Ко саставља ванредне финансијске извештаје?

Напомена аутора 3

Напомена аутора 4 Из наведених одредаба Закона, произлази да друштва не морају да сачињавају ванредни финансијски извештај за потребу спровођења статусне промене, уколико могу да искористе годишњи или полугодишњи финансијски извештај или ако се сви чланови друштва која учествују у статусној промени сагласе са тим да се извештаји не припремају. У овом случају се сходно члану 49. ст. 4. тач. 5) Правилникa, подноси изјава заступника друштва да су чланови сагласни да се финансијски извештаји не сачињавају.

Рачуноводствено евидентирање имовине и обавеза у пословним књигама стицаоца Приликом рачуноводственог обухватања пословних комбинација у пословним књигама стицаоца примењују се захтеви и принципи прописани Међународним стандардом финансијског извештавања - МСФИ 3 Пословне комбинације („Сл. гласник РС”, бр. 35/14 – у даљем тексту : МСФИ 3), и Одељком 19. Пословне комбинације и гудвил, Међународног стандарда финансијског извештавања за мале и средње ентитете – у даљем тексту: Одељак 19., МСФИ за МСП). Такође, МСФИ 3 и Одељак 19. МСФИ за МСП, прописују да се исти, између осталог, не примењују на пословне комбинације друштва или пословања под заједничком контролом. Пословна комбинација у којој учествују друштва или пословања под заједничком контролом

33 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Корисници треба да имају у виду да је сходно члану 49. ст. 4. тач. 5) Правилникa, прописано да се приликом регистрације статусне промене припајања уз регистрациону пријаву достављају између осталог и финансијски извештаји свих привредних друштава која учествују у статусној промени. Дакле на основу наведеног Правилника произлази да и стицалац и преносилац састављају ванредне финансијске извештаје и достављају их АПР-у. Такође, поступања у пракси АПР -а, јесу да се захтева да финансијске извештаје достави и друштво стицалац и друштво подносилац, независно од Мишљења министарства финансија. Такође, треба имати у виду да, у складу са Законом, друштво може као ванредне финансијске извештаје користити: 1) последње годишње финансијске извештаје, са мишљењем ревизора, ако од завршетка пословне године до дана доношења одлуке скупштине о статусној промени није прошло више од шест месеци или 2) полугодишње финансијске извештаје, са мишљењем ревизора, ако је од завршетка пословне године до дана доношења одлуке скупштине о статусној промени прошло више од шест месеци. Такође, Закон предвиђа да изузетно, финансијски извештаји нису потребни ако су се сви чланови друштва које учествује у статусној промени, сагласили да се ти извештаји не припремају.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Закон о рачуноводству прописује обавезу састављања ванредних финансијских извештаја приликом статусне промене али не и ко их саставља. Министарство финансија је у вези са истим изнело мишљење, бр. 011-00-592/2015-16 од 11. 6. 2015. године, чији извод дајемо у наставку: „Имајући у виду наведено, а са аспекта примене Закона, мишљења смо да привредно друштво „А” доо (стицалац – правни субјект који наставља да постоји), нема обавезу да састави ванредне финансијске извештаје и да их, ради јавног објављивања, достави Агенцији за привредне регистре, већ ову обавезу има искључиво привредно друштво „Б” доо, које је припајањем привредном друштву „А” доо (стицалац), престало да постоји као правни субјект. ” На основу изнетог мишљења произлази да само друштво које престаје да постоји саставља ванредни финансијски извештај.

јесте пословна комбинација у којој сва друштва или пословања која се комбинују, у крајњој инстанци контролише иста страна или стране пре и после пословне комбинације. На основу изнетог произлази да када долази до статусне промене припајања зависног друштва матичном друштву не примењују се захтеви из МСФИ 3 и Одељка 19., али се примењују на остале статусне промене.

Пример рачуноводственог евидентирања имовине и обавеза приликом статусне промене припајања зависног друштва матичном У претпостављеном примеру, матично друштво је 100% оснивач зависног друштва. 1) На дан припајања између матичног и зависног друштва постојала су неизмирена потраживања и обавезе, које се приликом припајања гасе, односно рачуноводствено елиминишу. Ради се о следећим узајамним потраживањима: – зависно друштво има неизмирено потраживање од матичног друштва по основу закупа непокретности у износу од 5.000.000 динара; – матично друштво дало је краткорочни зајам зависном друштву 4.000.000 динара. Неизмирени салдо на дан припајања износи 3.000.000 динара. 2) Матично друштво изнајмљивало је некретнину зависном друштву. На дан припајања матично друштво као друштво стицалац, рекласификовало је наведену некретнину са позиције инвестиционе некретнине на позицију некретнине коју користи власник. Књиговодствена вредност некретнине на дан припајања је 10.000.000 динара.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

3) Матично друштво је у својим књигама имало евидентирано учешће у капиталу зависног друштва у износу од 2.000.000 динара, а зависно друштво капитал у истом износу. Извршено је пребијање, односно елиминација. У складу са Законом у поступку припајања зависног друштва матичном друштву, основни капитал друштва стицаоца се не повећава. 4) Друштво је донело одлуку да исплати дивиденду матичном друштву у износу од 5.428.000 динара. Остатак на текућем рачуну у износу од 1.000.000 динара, у тренутку гашења рачуна зависног друштва, пренет је налогом за пренос на текући рачун матичног стицаоца. 5) Остала имовина и обавезе су преузети у књиге стицаоца на следећи начин: а) објекти и опрема у висини књиговодствене вредности која је једнака фер вредности; б) потраживања и обавеза у висини исказане номиналне вредности; ц) пласмани у висини књиговодствене вредности која не одступа од фер вредности. 6) Ревалоризационе резерве у зависном друштву, а које се односе на фер вредност објеката и опреме зависног друштва пренете су аналитички по припадности, по непокретностима и опреми, које су пренете. 7) По спроведеном попису имовине и обавеза на дан статусне промене не постоје разлике за евидентирање. Преглед спроведених корекција је следећи:

Конто

Износ

Р. бр.

ОПИС потражујe

дугујe

потражујe

431

Добављачи – матична и зависна правна лица у земљи

5.000.000

420

Краткорочни кредити и зајмови од матичних и зависних правних лица

3.000.000

200

Купци у земљи – матична и зависна правна лица

5.000.000

230

Краткорочни кредити и пласмани – матична и зависна правна лица

3.000.000

елиминисање међусобних односа 2)

022

024

Грађевински објекти Инвестиционе некретнине

10.000.000

рекласификација инвестиционих некретнина 3)

301

040

Удели друштава са ограниченом одговорношћу Учешћа у капиталу зависних правних лица

2.000.000

340

Нераспоређени добитак ранијих година

461

Обавезе за дивиденде

461

Обавезе за дивиденде

241

Текући (пословни) рачуни

5.428.000 5.428.000

исплата дивиденде 5)

2419

Прелазни рачун

241

Текући (пословни) рачуни

241

Текући (пословни) рачуни

2419

Прелазни рачун

1.000.000 1.000.000

пренос са текућег рачуна зависног на текући рачун стицаоца

У случају да на дан припајања књиговодствена вредност није једнака фер вредности, па друштво стицалац унесе имовину и обавезе по фер вредности, за разлику између књиговодствене и фер вредности исказаће се гудвил у појединачним финансијским извештајима друштва стицаоца. Наиме, у складу са чланом 5. ст. 11. Правилника о контном оквиру и садржини рачуна у контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/14) у случају пословне комбинације када једно правно лице купује нето имовину другог правног лица (средства умањена за преузете обавезе), укључујући и гудвил тог правног лица и предузетника, која доводи до статусне промене спајања или припајања, гудвил се признаје у појединачном билансу стања правног лица стицаоца.

LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

елиминација учешћа и капитала 4)

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

дугујe

ПОРЕСКИ АСПЕКТ СТАТУСНЕ ПРОМЕНЕ ПРИПАЈАЊА

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Са аспекта Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/04... и 83/15 – у даљем тексту: Закон о ПДВ) одредбом члана 6. ст. 1. тач. 1) прописано је да промет добара и услуга није извршен код преноса целокупне или дела имовине, са или без накнаде, или као улог, ако је стицалац порески обвезник или тим преносом постане порески обвезник и ако продужи да обавља исту делатност. Ради спречавања евентуалних злоупотреба у примени наведене одредбе Закона, Законом о изменама и допунама који је почео да се примењује 15. октобра 2015. године, члан 6. Закона је допуњен ставом 5. којим је прописано да ако у року од три године од дана извршеног преноса имовине или дела имовине престану услови под којима се код предметног преноса сматрало да промет није извршен, стицалац имовине или дела имовине дужан је да обрачуна ПДВ за добра и услуге које је стекао тим преносом, а која на дан престанка услова чине његову имовину, на начин на који би преносилац имовине или дела имовине имао обавезу обрачунавања ПДВ да при преносу имовине или дела имовине нису били испуњени услови за примену члана 6. ст. 1. тач. 1) Закона о ПДВ-у. Са аспекта Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/01... и 112/15 у даљем тексту: Закон о порезу на добит) у случају статусне промене која има за последицу престанак друштва, прописано је да се пореска пријава и порески биланс подноси у року од 60 дана од дана статусне промене. У случају статусних промена, пореска обавеза по основу капиталних добитака настаће у тренутку кад правно лице стицалац које је имовину стекло статусном променом, прода наведену имовину. Право на одлагање плаћања пореза на добит правних лица за капиталне добитке стиче се ако је власник правног лица које је извршило пренос имовине приликом статусне промене добио накнаду у облику акција или удела у правном лицу на које је пренос имовине извршен, као и евентуалну готовинску накнаду, чији износ не прелази 10% номиналне вредности добијених акција, односно удела. Ако готовинска накнада прелази 10% номиналне вредности добијених акција, односно удела, пореска обавеза по основу капиталног добитка настаје у моменту статусне промене, а капитални добитак се обрачунава као разлика између цене по којој би се имовина могла продати на тржишту и набавне цене из члана 29. Закона о порезу на добит. У случају статусне промене, друштво стицалац такође наставља са коришћењем пореских погодности које се тичу тога да се порески губици утврђени у пореском билансу, изузев капиталних добитака и губитака, могу пренети на рачун добити утврђене у пореском билансу из будућих обрачунских периода, али не дуже од пет година. Аутор: Милица Бјелић

***

УНОШЕЊЕ УЛОГА НОВОГ ЧЛАНА У ОСНОВНИ КАПИТАЛ ДРУШТВА – Рачуноводствени аспект

Пример 1. – Приступање новог члана уношењем новчаног улога 1) ДОО има једног члана – оснивача, чији је уплаћени новчани улог 100.000 динара. Донета је одлука о повећању капитала приступањем новог члана, који има обавезу уплате, односно уноса новчаног улога у износу од 100.000 динара, при чему је ново учешће чланова у основном капиталу 50:50. 2) Нови члан ДОО уплатио је улог у укупном износу од 100.000 динара. Одлука о повећању капитала је регистрована код Агенције. Књижење: Конто дугује

потражује

001

ОПИС

Износ дугује

потражује

Неуплаћени уписани удели

100.000

311

Неуплаћени уписани удели

100.000

– уписани улог новог члана ДОО 2)

241

Текући (пословни) рачуни

100.000

001

Неуплаћени уписани удели

100.000

– уплата улога новог члана ДОО 2а)

311

Неуплаћени уписани удели

100.000

301

Удели друштва с ограниченом одговорношћу

100.000

– по решењу Агенције о регистрацији основног капитала новог члана који приступа друштву

Пример 2. – Приступање новог члана уношењем неновчаног улога Пре конкретног примера, напоменимо да, сходно члану 45. Закона, улози који се уносе у друштво могу бити, осим новчаних, и неновчани, који се изражавају у динарима. Неновчани улози могу бити: 1) у стварима (непокретности, опрема, материјал, роба, готови производи и друге материјалне ствари), и 2) правима (нематеријална имовина – право коришћења, know-how, лиценце, удели и акције у другим друштвима).

37 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Р. бр.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

сновни капитал друштва сa ограниченом одговорношћу (у даљем тексту: ДОО) представља новчану вредност уписаних улога чланова друштва у друштво, која је регистрована у складу са законом о регистрацији. Сходно члану 146. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС“, бр. 36/11, 99/11, 83/14 – др. закон и 5/15, у даљем тексту: Закон), повећање основног капитала ДОО може да се врши и новим улозима трећих лица. Правни основ за ово повећања капитала ДОО је одлука скупштине, која се доноси већином од две трећине од укупног броја гласова свих чланова друштва или другом већином ако је то предвиђено оснивачким актом, с тим да та већина не може бити мања од обичне већине укупног броја гласова чланова друштва. Ако се уноси нови улог у основни капитал, потребно је спровести поступак повећања основног капитала и повећање уписати у регистар код Агенције за привредне регистре (у даљем тексту: Агенција). Повећање основног капитала региструје се у регистру привредних субјеката и та регистрација има конститутивно дејство, наиме, тек од момента доношења решења о регистрацији повећања основног капитала друштва, сматраће се да је основни капитал друштва повећан.

Сходно члану 50. Закона, вредност неновчаног улога утврђује се: 1) споразумно од стране свих чланова друштва; 2) путем процене, коју могу да врше овлашћени судски вештак, ревизор или друго стручно лице, које је од стране надлежног државног органа Републике Србије овлашћено да врши процене вредности одређених ствари или права, уз услов да та процена не може бити старија од годину дана од дана уноса неновчаног улога. Процена вредности неновчаног улога врши се само једном, и то приликом уношења улога у друштво. На основу ње се одређује колика је вредност улога, а за ту вредност се повећава основни капитал друштва, што се уписује у регистар привредних субјеката.

Пример: ДОО донело је Одлуку о повећању основног капитала уношењем неновчаног улога у виду грађевинског објекта, од стране новог члана који приступа друштву. Постојећи чланови и нови члан друштва су се споразумно договорили да вредност улога износи 100.000 динара. Након уношења неновчаног улога од стране новог члана, исти је стекао учешће од 25% у капиталу друштва. На основу Одлуке, извршен је упис повећања основног капитала код Агенције и упис новог члана друштва.

Књижење: Р. бр.

Конто дугује

потражује

001 311

ОПИС

Износ дугује

потражује

Уписани, а неуплаћени удели и улози

100.000

Уписани, а неуплаћени удели и улози

100.000

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

38 – За уписани улог на основу одлуке о повећању капитала 1а)

311

Уписани, а неуплаћени удели и улози 001

100.000

Уписани, а неуплаћени удели и улози

100.000

– За упис Одлуке о повећању капитала у регистар Агенције 1б)

022

Грађевински објекти 301

Удели друштва с ограниченом одговорношћу

100.000 100.000

– За стицање удела новог члана ДОО

Пример 3. – Приступање новог члана уношењем опреме 1) ДОО донело је одлуку о повећању капитала приступањем новог члана, а према договору са њим, улог ће бити у опреми, чија тржишна вредност по овлашћеном процењивачу износи 100.000 динара. На овај износ додаје се ПДВ по стопи од 20%, тј. 10.000 динара. Нови члан – улагач је при набавци те опреме користио претходни ПДВ. 2) Укупан нови износ основног капитала друштва, после уноса новог удела, износи 550.000 динара, а нови члан ДОО својим улагањем у капитал стиче власништво од 20% основног капитала, колико сада, после уношења новог удела, имају једнако и постојећи чланови ДОО. 3) На основу извештаја о извршеној процени опреме у укупном износу од 110.000 динара, поднет је захтев за регистрацију измене оснивачког акта и за упис повећања капитала у Агенцију. 4) Примљено је решење Агенције о извршеном упису повећања капитала у регистар.

Књижење: Р. бр.

Конто дугује

потражује

ОПИС

Износ потражује

027

Некретнине, постројења, опрема и биолошка средства у припреми

100.000

270

Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи (осим примљених аванса)

10.000

410

Обавезе које се могу конвертовати у капитал

110.000

– По извештају о процени неновчаног улога у ДОО 2)

410

Обавезе које се могу конвертовати у капитал 301

110.000

Удели друштва с ограниченом одговорношћу

110.000

– По решењу о упису повећања основног капитала ДОО у регистар 3)

023

Постројења и објекти 027

100.000

Некретнине, постројења, опрема и биолошка средства у припреми

100.000

– стављање унетих средстава у употребу

Пример 4. – Уношење неновчаног улога од стране страног лица

Пример: 1) Страни улагач је унео опрему као улог у своје зависно друштво у Републици Србији у укупној вредности од ЕУР 10.000, без плаћања увозних дажбина (курс по којој је вредност опреме унета у пословне књиге је 1 ЕУР = 124 динара). ПДВ је плаћен при увозу на пореску основицу (тржишна вредност је једнака вредности коју је утврдио царински орган односно добављач) и износио је 248.000 динара. Зависни трошкови набавке опреме износили су 50.000 динара (трошкови монтаже). Друштво је регистровало повећање опреме као улог код Агенције. 2) Опрема је активирана.

39 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Када страно правно лице уноси нови улог у домаће привредно друштво, треба имати у виду одредбе Царинског закона („Сл. гласник РС“, бр. 18/10, 111/12, и 29/15) ради сазнања о потреби урачунавања увозних дажбина. Подсећамо да је, на пример, одредбом члана 218. ст. 1. тач. 1) овог закона, прописано да се увозне дажбине не плаћају на нову опрему која се не производи у земљи, која се увози за нову или проширење постојеће производње, модернизацију производње, увођење нове, односно осавремењавање постојеће технологије, осим путничких моторних возила и апарата за игре на срећу. За наше излагање такође је значајна одредба члана 14. Закона о улагањима („Сл. гласник РС“, бр. 89/15) у којој се каже да увоз опреме који представља улог страног улагача, у смислу овог закона, слободан је и ослобођен од плаћања царине и других увозних дажбина, осим путничких моторних возила и аутомата за забаву и игре на срећу, под условом да је опрема коју улагач увози у складу са прописима којима се уређују здравље и безбедност грађана и заштита животне средине. Такође, треба имати у виду да се у складу са Законом о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/04... и 83/15), на увоз опреме коју обвезник ПДВ-a увози у циљу улагања у друго привредно друштво као неновчани улог, ПДВ обрачунава и плаћа, с обзиром на то да за увоз добара у овом случају није предвиђено пореско ослобођење. У складу са чланом 17. овог закона, код промета добара или услуга, које чине улог у привредно друштво, основицом се сматра тржишна вредност тих добара и услуга на дан њихове испоруке у коју није укључен ПДВ.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

дугује

Књижење уношења опреме приликом набавке је евидентирано на следећи начин: Конто

Износ

Р. бр.

ОПИС дугује

потражује

0270

Некретнине постројења и опрема у припреми

1.240.000

0270

Некретнине постројења и опрема у припреми

50.000

274

ПДВ плаћен при увозу добара по општој стопи

248.000

270

ПДВ у примљеним фактурама по општој стопи

10.000

дугује

потражује

301

Удели друштва с ограниченом одговорношћу

1.240.000

433

Добављачи у земљи (монтажа)

60.000

4820

Обавезе за порезе, царине и друге дажбине (ПДВ)

248.000

– За увоз опреме и уношење као улога у друштво

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

023

Опрема 0270

Некретнине постројења и опрема у припреми

1.290.000 1.290.00

– Активирање опреме

Напомињемо да повећање основног капитала резидентног привредног друштва извршено улагањем новчаних средстава (а не уносом имовине као неновчаног улога) од стране нерезидентног друштва, које на тај начин стиче удео у резидентном привредном друштву сразмерно вредности његовог улога у укупном основном капиталу тог друштва (а сагласно прописима који уређују привредна друштва), није предмет опорезивања у складу са Законом о порезу на добит правних лица, Законом о порезима на имовину и Законом о порезу на додату вредност.

Уговор о приступању члана и повећању основног капитала новим улогом У наставку текста дајемо пример Уговора који потписује овлашћено лице ДОО и нови члан који приступа друштву, а којим се регулише приступањe новог члана друштва по основи уношења новог улога у друштво.

На основу члана 146. став 1. тачка 1) Закона о привредним друштвима, директор друштва са ограниченом одговорношћу „Јединство“ ДОО Београд (у даљем тексту: Друштво), и Петар Петровић, из Београда, адреса Авалска 50, ЈМБГ 2708951710067 закључили су дана 1. 11. 2016. године, следећи:

УГОВОР О ПРИСТУПАЊУ ЧЛАНА И ПОВЕЋАЊУ ОСНОВНОГ КАПИТАЛА НОВИМ УЛОГОМ

Стицалац: _____________________ (име, презиме и потпис)

41 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Преносилац: __________________ (име, презиме и потпис)

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Члан 1. Уговарачи сагласно констатују: – да је Друштво уписано у Регистар привредних друштава код Агенције за привредне регистре Републике Србије са матичним бројем: 2032; – да основни капитал друштва на дан закључења овог уговора износи: 120.000 динара. – да су два регистрована члана Друштва власници удела у Друштву у висини од по 50% основног капитала Друштва. Члан 2. Даном закључења овог уговора као члан друштва приступа Петар Петровић, из Београда, адреса Авалска 50, ЈМБГ 2708951710067, тако што у Друштво уноси нови улог, чиме се у складу са одредбом члана 146. став 1. тачка 1) Закона о привредним друштвима, повећава основни капитал друштва, те по основу уноса улога стиче удео у привредном друштву. Нови улог члана је новчани, у износу од 40.000 динара. Члан 3. Члан који приступа Друштву, даном приступања, односно закључења овог уговора прихвата оснивачка права и обавезе која му припадају по основу закључења овог уговора, а која су у складу с оснивачким актом Друштва. Члан 4. На основу овог уговора у Регистру привредних субјеката извршиће се упис приступања новог члана Друштва, а констатује се да је по основу унетог улога од стране члана који приступа власничка структура у друштву је следећа: Чланови Друштва су: 1. Марко Марковић, ЈМБГ 2005955520057, са пребивалиштем у Београду, Улица Церска бр. 50, са уписаним новчаним улогом који износи: 60.000 динара (словима: шездесет хиљада динара), са уплаћеним новчаним улогом који износи: 60.000 динара (словима: шездесет хиљада динара), а што износи 37,50% удела у укупном капиталу друштва. 2. Јанко Јанковић, ЈМБГ 1510956220057, са пребивалиштем у Београду, Улица Церска бр. 60, са уписаним новчаним улогом који износи: 60.000 динара (словима: шездесет хиљада динара), са уплаћеним новчаним улогом који износи: 60.000 динара (словима: шездесет хиљада динара), а што износи 37,50% удела у укупном капиталу друштва. 3. Петар Петровић, ЈМБГ 2708951710067, са пребивалиштем у Београду, улица Авалска 50, са уписаним новчаним улогом који износи: 40.000 динара (словима: четрдесет хиљада динара), са уплаћеним новчаним улогом који износи: 40.000 динара (словима: четрдесет хиљада динара), а што износи 25,00% удела у укупном капиталу друштва. Члан 5. Овај уговор међу уговорним странама производи правно дејство од дана закључења, односно овере, а према трећим лицима од дана уписа промене у Регистар. Члан 6. Овај уговор је сачињен у 4 (четири) истоветна примерка, од којих свака уговорна страна задржава по 1 (један), а остали примерци намењени су надлежним органима.

Одлуку о повећању основног капитала доноси скупштина друштва, и то двотрећинском већином од укупног броја гласова у скупштини друштва. Због повећања основног капитала мења се и оснивачки акт друштва. Оснивачки акт мења се одлуком скупштине друштва обичном већином. Наведене већине за доношење одлуке о повећању основног капитала и измене оснивачког акта важе само ако оснивачким актом друштва није предвиђена нека друга већина. Сâму одлуку о изменама оснивачког акта потписују сви чланови друштва који су гласали за доношење одлуке. Потписи на одлуци не морају бити оверени, осим ако је оснивачким актом предвиђена обавезна овера потписа применом правила из закона којим се уређује овера потписа. Законски заступник друштва дужан је да изради пречишћени текст оснивачког акта. Потребно је да друштво поднесе пријаву Агенцији за привредне регистре ради уписа повећања основног капитала. Уз пријаву, друштво је дужно да поднесе и одлуку скупштине из које се види да је скупштина донела одлуку о повећању основног капитала, као и на који начин се основни капитал повећава. Ако је реч о повећању основног капитала новим улозима, било постојећих чланова, било нових, подноси се и потврда банке о уплаћеним средствима на име улога у основни капитал. Уз пријаву треба поднети и доказ о уплати накнаде за упис промене основног капитала, у складу са тарифом Агенције за привредне регистре. ***

РАЧУНОВОДСТВЕНО-ПОРЕСКИ АСПЕКТ ТРОШКОВА РЕКЛАМЕ И ПРОПАГАНДЕ

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

равна лица за потребе рекламе и пропаганде издвајају значајна средства, очекујући будућу економску корист по основу поспешивања пласмана производа или услуга. Таква давања имају свој рачуноводствени аспект и значајан порески третман са становишта пореских прописа.

Појмовно дефинисање и разликовање трошкова рекламе и пропаганда од трошкова репрезентације У пракси се често јављају недоумице око разликовања и разграничења трошкова рекламе и пропаганде, са једне стране, и трошкова репрезентације, са друге стране. Позитивним прописима, укључујући и пореске прописе, нису ближе разграничени ови издаци. Пошто нису прецизно дефинисани, они треба да буду уређени општим актом предузећа. Уобичајено правна лица доносе Правилник о трошковима рекламе, пропаганде и репрезентације. Разликовање ове две врсте трошкова битно је како због књижења на различитим рачунима трошкова, тако и због различитог пореског аспекта. Реклама представља директну промоцију, односно информацију везану за одређени производ који садржи конкретне податке о производу (цена, врста, начин и услови продаје) и пружа непосредну подршку продаји тог производа. Може се спроводити огласима у дневној штампи и на ТВ-у, спотовима, билбордима и слично. Пропаганда представља трошак „инвестиционог карактера” који има за циљ истицање општих информација о пословању и опште унапређење послова, односно промоцију путем масовног комуницирања. Може се обављати путем пропагандно-информативног материјала (календари, проспекти, каталози), аудио-визуелно (филм, видео касете), наступом на сајамским манифестацијама, прес-конференцијама, организовањем студијских путовања и семинара и другим активностима односа са јавношћу. Спонзорство које се врши у пропагандне сврхе представља индиректну промоцију. Најједноставнији начин за утврђивање шта се сматра рекламом и пропагандом, а шта репрезентацијом, заснива се на правилу да су добра намењена реклами и пропаганди, под истим условима намењена већем броју непознатих лица, за разлику од добара и услуга учињених за репрезентацију, који су намењени одређеним, познатим лицима (пословним партнерима).

Трошкови рекламе и пропаганде са аспекта Закона о ПДВ

Рачуноводствено обухватање трошкова рекламе и пропаганде Рачуноводствено обухватање пословних промена у вези са трошковима рекламе и пропаганде врши се на рачуну 535 – трошкови рекламе и пропаганде у складу са одредбама Правилника о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/14). Уколико порески обвезник на трошкове рекламе и пропаганде има право на одбитак претходног пореза на терет рачуна 535 – Трошкови рекламе и пропаганде исказује се нето накнада, а ПДВ исказан у рачуну добављача на терет рачуна 270 – Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса).

43 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Ради разумевања рачуноводственог аспекта и књижења трошкова рекламе и економске пропаганде неопходно је да направимо порески осврт са становишта Закона о ПДВ. Услугама које се опорезују према месту седишта, односно пребивалишта примаоца услуге, између осталих наведених у члану 12. ст. 3. Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/04... и 83/15 – у даљем тексту: Закон о ПДВ) сматрају се и услуге из области економске пропаганде. Услуге економске пропаганде могу бити пружене у Републици Србији или у иностранству, али у зависности од тога где је седиште примаоца услуге, зависи да ли се те услуге опорезују ПДВ-ом. У случају када страно лице пружа услуге економске пропаганде изван територије Републике или на територији Републике Србије, а за потребе домаћег лица из Републике, домаће лице се независно да ли је или није обвезник ПДВ-а, појављује као порески дужник. У складу са чланом 10. ст. 1. тач. 3) Закона о ПДВ домаће лице – прималац услуге економске пропаганде је порески дужник, у случају када страно лице (које нема седиште нити сталну пословну јединицу на територији Србије) пружа услуге економске пропаганде, а није одредило свог пореског пуномоћника. Битно је нагласити да су услуге економске пропаганде пружене у Републици Србији од стране домаћег лица – другом домаћем лицу, увек опорезиве, односно пружалац услуге домаће лице – обвезник ПДВ-а, дужно је да обрачуна и плати ПДВ. Прималац услуге има право на одбитак претходног пореза исказаног у рачуну добављача за пружене услуге рекламе и пропаганде под условом да су испуњени општи услови за одбитак претходног пореза прописани чланом 28. Законa ПДВ.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Наведени став изнело је Министарство финансија мишљењем бр. 430-00-379/2014-08 од 30. 3. 2015. године. Карактеристични примери трошкова рекламе и пропаганде су: – трошкови оглашавања у новинама и часописима, на радију, телевизији и у биоскопима; – трошкови за проспекте, календаре, каталоге, плакате, афише и летке; – истицања рекламних порука на јавном месту; – публикације које се дају бесплатно; – трошкови снимања филмова и видео-касета са рекламно-пропагандним порукама; – дати сопствени производ и робе за рекламу и пропагандy; – наступи на сајмовима, прес конференцијама, и друго; – спонзорство ако се врши у пропагандне сврхе; – добра и услуге који се деле као награде у наградној игри у роби и услугама итд. Трошкови репрезентације најчешће се појављују у односима са пословним партнерима приликом закључивања послова, уговора, обележавања јубилеја, пуштања у рад нових капацитета, и другим сличним случајевима, трошкови угоститељских услуга, трошкови који се поклањају у облику сопствених производа, роба и услуга итд. Са аспекта ПДВ-а, важно је напоменути да се ПДВ из рачуна који се третирају као трошкови репрезентације не може користити као одбитни.

Уколико порески обвезник нема право на одбитак претходног пореза за трошкове рекламе и пропаганде на терет рачуна 535 – Трошкови рекламе и пропаганде исказује се укупна бруто накнада са ПДВ-ом исказана у рачуну добављача.

Пример 1: На ТВ станици рекламирани су производи друштва „А“ током октобра 2016. године. Од ТВ куће примљен је рачун на износ од 500.000 динара, на који је обрачунат ПДВ у износу од 100.000 динара. Конто

Износ

Р. бр.

ОПИС дугује

потражује

535

Трошкови рекламе и пропаганде

500.000

270

Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи (осим

100.000

600.000

дугује

потражује

плаћених аванса)

435

Добављачи у земљи

за извршене услуге рекламе

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Пример 2: Правно лице обвезник ПДВ-а добило је рачун од добављача за постављање билборда на коме су рекламирани производи обвезника у укупној вредности од 480.000 динара. Обрачунати ПДВ износи 80.000 динара. Конто

Износ

Р. бр.

ОПИС дугује

потражује

535

Трошкови рекламе и пропаганде

270

Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса)

435

Добављачи у земљи

дугује

потражује

400.000

80.000

480.000

за извршене услуге рекламе путем постављања билборда

Пример 3: Правно лице је закључило спонзорски уговор са кошаркашким клубом у коме се правно лице обавезује да на име спонзорства клубу уплати износ од 1.200.000 динара, а заузврат ће клуб у својој хали истакнути рекламе предузећа. Од кошаркашког клуба добијена је фактура на укупан износ од 1.200.000 динара, где је укључен ПДВ у износу од 200.000 динара.

Р. бр.

Конто

ОПИС

потражује

535

Трошкови рекламе и пропаганде

270

Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса)

435

дугује

потражује

1.000.000

200.000

1.200.000

Добављачи у земљи

за спонзорство кошаркашког клуба ради противчинидбе у виду рекламе

Објашњење: У наведеном примеру извршено је спонзорство клуба ради промоције пословања правног лица.

Пример 4 Страно лице, које нема седиште, ни сталну пословну јединицу у Србији, из Македоније, врши услугу промоције производа на тржишту Македоније за домаће правно лице ради продаје на том тржишту и испоставља фактуру на ЕУР 10.000. Како предузеће из Македоније није одредило пореског пуномоћника, прималац услуге, односно домаће правно лице, дужно је да обрачуна ПДВ на износ од 1.230.000 динара (динарска противвредност из фактуре обрачуната по средњем курсу на дан промоције од 123 динара). Обрачунати ПДВ износи 246.000 динара. Прималац услуге има право на одбитак претходног пореза јер примљене услуге користи за промет добара и услуга који је опорезив ПДВ и на вредност примљених услуга од страног лица је обрачунао ПДВ.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

дугује

Износ

45 Конто дугује

потражује

535

ОПИС 4 Трошкови рекламе и пропаганде

436

Износ дугује

потражује

1.230.000

Порез на додату вредност обрачунат на услуге иностраних лица

246.000

Обавезе за порез на додату вредност по издатим фактурама по општој стопи (осим примљених аванса)

246.000

Добављачи у иностранству

по фактури ино добављача за промоцију производа 4а)

276

470

за обрачунат ПДВ на услуге страног лица по интерном рачуну

Пример 5: Правно лице у оквиру предвиђеног финансијског плана за 2017. годину, платило је маркетиншкој агенцији спровођење рекламне кампање својих производа. Плаћање је спроведено у октобру месецу, а рекламна кампања се спроводи мањим делом у текућој години (октобар, новембар и децембар), а део кампање у наредној години. Укупна плаћања износе 2.000.000 динара плус ПДВ у износу од 400.000 динара. Процена руководства је да се очекује да ће се ефекат рекламе одразити већим делом на продају у току наредне године, па је донета одлука да се трошкови рекламе временски разграниче између два обрачунска периода у односу 30%:70%.

LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Р. бр.

Књижење у 2016. години Р. бр.

Конто дугује

потражује

535

ОПИС 4

Трошкови рекламе и пропаганде

280

Унапред плаћени трошкови

270

Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса)

435

Износ дугује

потражује

600.000

1.400.000

400.000

Добављачи у земљи

2.400.000

по фактури добављача и одлуци руководства о разграничењу трошкова рекламе

Објашњење промене: Када издатак за рекламу настаје у једном периоду, али се ефекти очекују, односно остварени су у текућем и наредном периоду, део насталих издатака признаје се као трошак текуће године, а део издатака на основу кога се очекују ефекти у наредном периоду разграничава се. Ово се нарочито односи када се рекламна кампања спроводи крајем године, а ефекти рекламе ће настати и у наредном периоду. Колики део рекламе треба разграничити између два обрачунска периода ствар је процене руководства.

Књижење у 2017. години LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Током 2017. године, разграничени трошкови рекламе признају се као расход. Конто Р. бр.

дугује

Износ

потражује

5а)

535

280

ОПИС 4 Трошкови рекламе и пропаганде Унапред плаћени трошкови

дугује

потражује

1.400.000

пренос разграничених трошкова рекламе на трошкове

Порески третман трошкова рекламе у пореском билансу Са аспекта признавања у пореском билансу у складу сa Законом о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/01... и 112/15 – у даљем тексту: Закон о порезу на добит), издаци за рекламу и пропаганду признају се као расход у износу до 10% од укупног прихода. Такође, треба имати у виду да се према одредби члана 40. ст. 1. тач. 5) Закона о порезу на добит, који се примењује од 1. марта 2016. године, уколико међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања (у даљем тексту: УИДО) није другачије уређено, обрачунава и плаћа порез по одбитку по стопи од 20% на приходе које оствари нерезидентно правно лице од резидентног правног лица по основу накнада од услуга које се пружају или користе, односно које ће бити пружене или коришћене на територији Републике. Порез по одбитку на приход од услуга плаћа се на бруто приход нерезидентног правног лица. Ако је накнада за услугу уговорена у нето износу, прерачун са нето на бруто врши се применом коефицијента 1,25 (1,3333 ако се порез по одбитку плаћа по стопи од 25%, тј. када је прималац прихода резидент јурисдикције са преференцијалним пореским системом).

За потребе утврђивања пореза по одбитку, прерачун прихода у страној валути врши се по средњем курсу на дан настанка пореске обавезе, тј. на дан исплате прихода.

Из мишљења Министарства финансија бр. 011-00-209/2016-04 од 10. 3. 2016. године: „... С тим у вези, приход који нерезидентно правно лице оствари од резидентног правног лица по основу накнада од услуга (као што су нпр. услуге истраживања тржишта, маркетиншке услуге, услуге посредовања и заступања, консултантске услуге, услуге пореског саветовања, услуге рекламе и пропаганде), при чему је коришћење конкретне услуге у вези са пословним активностима које резидентно правно лице обавља на територији Републике, предмет је опорезивања порезом по одбитку у складу са одредбом члана 40. став 1. тачка 5) Закона.”

Пример 6:

Обрачун ПДВ-а Р. бр.

Опис

Нето износ накнаде у ЕУР

Средњи курс на дан промета услуге

Основица за обрачун ПДВ-а (р. бр. 1x р. бр. 2)

Пореска стопа ПДВ-а

Износ ПДВ-а (р. бр. 3x р. бр. 4)

Износ 10.000 123 1.230.000 20% 246.000

47 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Нерезидентно правно лице – резидент Италије по уговору са резидентним правним лицем, обвезником ПДВ-а, пружа услугу израде дела рекламне кампање резидентном правном лицу коју ће користити на територији Републике Србије. Уговорена накнада је 10.000 ЕУР у нето износу (тај износ резидентно правно лице исплаћује нерезидентном правном лицу по основу пружања услуге). С обзиром на то да се ради о услузи која се према Закону о ПДВ, сматра пруженом према месту у којем прималац услуге обавља делатност , тј. у Републици Србији, као и да нерезидентно правно лице није одредило пуномоћника за ПДВ у Републици Србији, прималац услуге је као порески дужник из члана 10. ст. 1. тач. 3) Закона о ПДВ, дужан да обрачуна ПДВ за промет услуге. Поред тога имајући у виду да се услуга користи на територији Републике Србије, као и да Република Србија са Италијом има закључен УИДО, али да није обезбеђена потврда о резидентности у тренутку исплате, постоји и обавеза плаћања пореза по одбитку на приходе нерезидентног правног лица од те услуге, по стопи од 20%, од стране пореског обвезника из Србије.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Дакле, приходи нерезидентног правног лица од услуга су предмет опорезивања порезом по одбитку само ако Уговором о избегавању двоструког опорезивања није другачије предвиђено. То значи да резидентни исплатилац прихода (правно лице или предузетник који води књиге) не обрачунава и не плаћа порез по одбитку на приход од услуга нерезидентног правног лица, ако поседује доказ – потврду о резидентности примаоца прихода и доказ да је то лице стварни власник накнаде од услуга. Треба имати у виду да чак и када се порез по одбитку не плаћа у складу са Уговором о избегавању двоструког опорезивања, исплатилац прихода има обавезу да поднесе пореску пријаву и доказе да се у конкретном случају може применити Уговор о избегавању двоструког опорезивања. Министарство финансија дало је мишљење у вези са овим услугама, чији извод цитирамо у наставку:

Обрачун пореза по одбитку Р. бр.

Опис

Износ

Нето износ накнаде у ЕУР

10.000

Бруто износ накнаде у ЕУР (р. бр. 1 x 1,25)

12.500

Средњи курс на дан промета услуге

Основица за обрачун пореза по одбитку (р. бр. 2x р. бр. 3)

Пореска стопа пореза по одбитку

Порез по одбитку (р. бр. 4 x р. бр. 5)

Р. бр.

Конто дугује

потражује

535

123

20% 307.500

ОПИС 4 Трошкови рекламе и пропаганде

436

1.537.500

Добављачи у иностранству

Износ дугује

потражује

1.230.000

246.000

307.500

по фактури ино добављача за рекламну кампању 6а)

276

Порез на додату вредност обрачунат на услуге иностраних лица 470

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Обавезе за порез на додату вредност по издатим фактурама по општој стопи (осим примљених аванса)

за обрачунат ПДВ-а на услуге страног лица по интерном рачуну 6b)

550

Трошкови непроизводних услуга 241

Текући (пословни) рачун

за порез по одбитку Аутор: мр Милица Бјелић

***

МАГИЈА РЕЧИ ПОПУСТ УВОД

Набавна вредност робе (100 кom)

20.000,00

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Разлика у цени

10.000,00

Продајна цена

30.000,00

LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Одувек се у трговини ценила могућност продавца да купцу, за извршену куповину, одобри одређени попуст. Са развојем пословних процеса, ширењем тржишта, јачањем компанија, конкуренције, али и увећањем профита, развили су се бројни попусти. Неки од њих oдносе се на количину, други за плаћање, трећи за промет у одређеном периоду итд. Међутим, у пословању се често срећемо са погрешним називом за попуст који се одобрава. То повлачи и следећу грешку: погрешно евидентирање у пословним књигама. Инсистирајући на тачном дефинисању термина за попусте који се одобравају морамо да нагласимо да у овом тексту говоримо о попустима као општем термину за рабат, бонус итд., у велепродаји. Ово наглашавамо из разлога што се сам појам „попуст” употребљава у малопродаји.

ВРСТЕ ПОПУСТА У ВЕЛЕПРОДАЈИ – Рабат је умањење продајне цене неког производа приликом куповине робе и исказује се на фактури, што значи да је одмах познат. Рабат се на фактури обрачунава након формирања продајне цене, а пре обрачуна ПДВ-а. Пример: РСД

Рабат 15% Продајна цена ПДВ 20% Продајна цена II са ПДВ

4.500,00 25.500,00 5.100,00 30.600,00

РАБАТ НА ФАКТУРИ – нема посебна књижења, књижи се фактура са свим приказаним елементима.

НАКНАДНО ОДОБРЕН РАБАТ У пословним књигама накнадно одобрен рабат евидентира се на следећи начин: – У пословним књигама добављача: смањује се потраживање од купца, а повећавају се расходи. – У пословним књигама купца: смањује се обавеза према добављачу, а повећавају се приходи. Узећемо пример да је купац испунио услове за добијање накнадног рабата тако што је од добављача купио потребну количину робе у кварталу (5000 ком.) и да је на тај начин стекао могућност да добије накнадни рабат у висини од 3%.

Књижење: Р. бр.

Kонто дугује

потражује

OПИС 4

Износ дугује

потражује

У пословним књигама добављача 1)

204

Kупци у земљи 470

579

-54.000,00

Oбавезе за ПДВ у издатим рачунима Oстали непоменути расходи

-9.000,00 45.000,00

У пословним књигама купца 2)

435

270

Добављачи у земљи ПДВ у примљеним рачунима

679

Oстали непоменути приходи

-54.000,00 -9.000,00 45.000,00

– Бонус је новчана награда за резултате пословања у одређеном периоду, што значи да се не исказује на фактури и да није одмах познат. Пошто представља резултат оствареног промета у одређеном периоду он се одобрава по истеку периода (најчешће по истеку квартала). Добављач је упознао купца са могућношћу добијања бонуса писаним путем или је то наведено у уговору који су потписали. Узећемо пример да је купац испунио услове за добијање бонуса тако што је од добављача купио потребну количину робе у кварталу (10.000 ком.) и да је на тај начин стекао могућност да добије бонус у висини од 3%. LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

50 Промет у периоду 01. 4.–30. 6. 2016.(10.000 ком. ПДВ

1.275.000,00 255.000,00 1.530.000,00

Oстварен бонус 3% ПДВ

38.250,00 7.650,00 45.900,00

У пословним књигама одобрен бонус евидентира се на следећи начин: – У пословним књигама добављача: смањује се потраживање од купца, а повећавају се расходи. – У пословним књигама купца: смањује се обавеза према добављачу, а повећавају се приходи. Књижење наведеног примера када је купац испунио услове за добијање бонуса тако што је од добављача купио потребну количину робе у кварталу (10.000 ком.) и на тај начин стекао могућност да добије бонус у висини од 3%.

Књижење: Р. бр.

Kонто дугује

потражује

OПИС 4

Износ дугује

потражује

У пословним књигама добављача 1)

204 470

-45.900,00

Oбавезе за ПДВ у издатим рачунима

579

Oстали непоменути расходи

-7.650,00 38.250,00

У пословним књигама купца 2)

435

Добављачи у земљи

270

-45.900,00

ПДВ у примљеним рачунима 679

-7.650,00

Oстали непоменути приходи

38.250,00

– Каса сконто је попуст на цену купљене робе који се одобравају купцима који редовно плаћају своје обавезе. Књижи се само ако купац искористи ову могућност и изврши плаћање до наведеног рока. У пословним књигама одобрен каса сконто евидентира се на следећи начин: – У пословним књигама добављача: смањује се потраживање од купца, а повећавају се расходи. – У пословним књигама купца: смањује се обавеза према добављачу, а повећавају се приходи. Узећемо пример да је купац испунио услове за добијање каса сконта тако што је добављачу, у наведеном року, платио робу у вредности од 45.900,00 РСД и остварио каса сконто од 2%, тј. у висини од 918,00 РСД.

Kонто

Износ

Р. бр. 1

OПИС дугује

потражује

дугује

потражује

У пословним књигама добављача 1)

241

Текући рачун 204

204

45.900,00

Купци у земљи Купци и земљи

45.900,00 -918,00

604

Приходи од продаје

-765,00

470

Oбавезе за ПДВ у издатим рачунима

-153,00

У пословним књигама купца 1)

435

Добављачи у земљи 241

Текући рачун

435

Добављачи у земљи

270

ПДВ у примљеним авансима 669

Остали финансијски приходи

45.900,00 45.900,00 -918,00 -153,00 765,00

51 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Књижење:

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Kупци у земљи

– Бонификација је накнада која се одобрава због мањкавости на испорученој роби након извршене испоруке. С обзиром на то да није одмах познат, накнадно се одобрава. Мањкавост на роби евидентира се заједничким прегледом робе од стране купца и добављача и сачињавањем записника о томе. На основу тога купац улаже рекламацију добављачу. Писмо о бонификацији пише добављач који на тај начин одговара на рекламацију купца и издаје књижно одобрење. У пословним књигама одобрена бонификација евидентира се на следећи начин: – У пословним књигама добављача: смањује се потраживање од купца, а повећавају се расходи. – У пословним књигама купца: смањује се обавеза према добављачу, а повећавају се приходи. Пример: утврђена је мањкавост на роби чија је вредност 30.600,00 РСД. Добављач у наведеном износу, издаје купцу књижно одобрење. Књижење: Конто

Износ

Р. бр. 1

OПИС дугује

потражује

дугује

потражује

У пословним књигама добављача 1)

204

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Купци у земљи 470

579

-30.600,00

Oбавeзе за ПДВ у издатим рачунима Oстали непоменути расходи

-5.100,00 25.500,00

У пословним књигама купца 2)

435 270

Добављачи у земљи ПДВ у примљеним рачунима

679

Oстали непоменути приходи

-30.600,00 -5.100,00 25.500,00

ЗАКЉУЧАК Без обзира на то који од попуста продавац изабере, појединачно или у комбинацији, може да очекује повећан ниво своје продаје. Наравно, постоје предуслови који се тичу самог квалитета производа и сл., али у пословној пракси „попуст” је магична реч која даје резултате. Аутор: Милена Филиповић Плећић

***

ПОПУСТИ И БОНИФИКАЦИЈЕ КОД КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА И ЊИХОВ РАЧУНОВОДСТВЕНИ ТРЕТМАН Уводне напомене

Рекли смо да произвођачи или трговци својим купцима одобравају рабат који се регулише одредбама купопродајног уговора или се исказује на бази таквих уговора у рачуну продавца. Наведени попусти (рабат и бонификације) одобравају се у виду процента, а обрачунавају од продајне вредности продатих производа, извршених услуга или реализоване робе. Продавац за одобрени попуст врши смањење осталих прихода и истовремено смањује потраживање од купаца. Уколико су попусти одобрени накнадно (након датума састављања финансијских извештаја), евидентирају се као остали непоменути расходи. Овакав вид приказивања попуста заснован је на примени прописа и међународних рачуноводствених стандарда за привредна друштва. С обзиром на то да таква решења не постоје у примени контног плана за буџетско рачуноводство, као што постоје за привредна друштва, мишљења смо да се за наведену ситуацију треба руководити таквом праксом и приликом евидентирања попуста код корисника буџетских средстава и корисника средстава организација обавезног социјалног осигурања.

53 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

1. Рачуноводствена документација на којој се исказују одобрени попусти и бонификације

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Корисници буџетских средстава и корисници средстава организација обавезног социјалног осигурања у обављању својих редовних пословних активности, ступају у пословне контакте, по правилу, са производним и трговачким привредним друштвима ради набавке одређених производа и роба. Као један од незаобилазних инструмената купопродајне и финансијске политике приликом склапања пословних аранжмана, јесу попусти, односно бонификације (повластице) које су произвођачи и трговци спремни да одобре купцима, као дугогодишњим партнерима код набавке производа и одређених роба. Када говоримо о попустима, онда у првом реду имамо на уму трговачке, односно комерцијалне попусте. Ови попусти дају се, по правилу, купцима уколико купују већу количину производа или робе у одређеном временском периоду (обично једном годишње) или ако се купују производи и робе ван сезоне. Ако се купује већа количина робе онда је продавцу у интересу да одобри попуст или рабат који се даје због куповине веће количине робе, па га називамо тзв. количински рабат. Уколико се рабат даје за куповину вансезонске робе онда говоримо о тзв. вансезонском рабату. Поред трговачког рабата постоји и финансијски рабат или тзв. каса сконто, који се одобрава накнадно и користи као инструмент за побољшање ликвидности производних или трговачких привредних друштава. То подразумева да се каса сконто одобрава у оним случајевима, уколико уследи плаћање купљене робе и производа пре уговореног рока плаћања, под условом да је таква могућност предвиђена купопродајним уговором. У пракси се сусрећемо и са још другом врстом рабата, као на пример, супер-рабат, посебан рабат и сл. Поменуте врсте рабата одобравају се такође накнадно, у правилу, за знатно већу куповину производа и роба од уобичајене. Што се тиче бонификација, оне представљају повластице (концесије) које се одобравају купцима у случајевима продаје производа или робе која је слабијег квалитета или је реч о оштећеним производима или роби. Поставља се питање када се и како наведени попусти одобравају купцима. Уобичајено је у пословној пракси да се попусти одобравају код склапања купопродајног уговора или испостављања рачуна. У овом напису покушаћемо да дотакнемо одређена питања у вези са рачуноводственом документацијом на којој се исказују наведени попусти, како се евидентирају попусти и како се третирају са аспекта пореских прописа.

Попуст се исказује на рачуну продавца као посебна ставка у процентуалном и апсолутном износу за који се умањује вредност фактурисане робе. Тако умањена вредност за наведени попуст представља основицу за обрачун пореза на додату вредност. То значи да ће купац платити укупни износ фактуре са фактурним износом умањеним за рабат и на ту основицу износ обрачунатог пореза на додату вредност. Ово је најчистији облик приказивања попуста на сваком рачуну продавца према купцу. Поменута ситуација односи се на трговачки (комерцијални) рабат који продавац одобрава купцу. Уколико се рабат одобрава накнадно, онда нам се намеће закључак да такав облик рабата није могуће приказати на свакој појединачно испостављеној фактури, већ га треба исказати у посебној рачуноводственој исправи. Такав документ, има више назива, као што су: књижна нота, добропис, књижно одобрење и сл. Овакав случај имамо, код одобравања каса сконта, као облик попуста у случају превременог плаћања у односу на датум доспелости плаћања. Да би књижно одобрење било рачуноводствени документ, мора да поседује све битне елементе који веродостојно одражавају пословну (економску) промену на имовини и обавезама. Пример једног књижног одобрења приказаћемо у каснијем излагању.

2. Рачуноводствени приказ одобрених попуста у складу са одредбама из купопродајног уговора

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Када је одобрен рабат или бонификација на основу купопродајног уговора, поставља се питање рачуноводствене евиденције ове пословне промене. Ту постоје комбиновани случајеви у пракси када се пословне трансакције одвијају само између корисника буџетских средстава и корисника средстава организација обавезног социјалног осигурања, затим пословне трансакције између привредних друштава која обављају производну и трговачку делатност и корисника буџетских средстава и корисника средстава организација обавезног социјалног осигурања. Затим, треба имати у виду о којој врсти рабата је реч. Ако је реч о трговачком или комерцијалном рабату, онда продавац за износ одобреног рабата умањује остале приходе и врши смањење потраживања. Ако посматрамо каса сконто, као финансијски попуст онда ће продавац, по нашем мишљењу, смањити потраживања на терет осталих расхода. Ово из разлога, што је каса сконто, у суштини, накнада за коришћење средстава купца које продавац добија пре уговореног рока за плаћање нето износа рачуна, увећана за премију за ризик наплате. 2.1. Евидентирање одобрених попуста продаваца – производних и трговачких привредних друштава, према корисницима буџетских средстава и корисницима средстава организација обавезног социјалног осигурања Претходно смо поменули да се трговачки или комерцијални попусти (рабат) исказују на рачуну. Уколико се попусти накнадно одобравају, онда се такви попусти не могу исказати на рачуну већ на посебном документу који називамо најчешће књижно одобрење. У наставку ћемо приказати и један и други облик попуста (трговачки и финансијски), како се евидентирају код продаваца – производних и трговачких привредних друштава и купаца – корисника буџетских средстава и корисника средстава организација обавезног социјалног осигурања. Пример: Предузеће за издавачку делатност одобрило је Градској библиотеци количински рабат од 10% на вредност купљених књига за библиотеку у износу од 750.000,00 динара. Вредност рабата од 75.000,00 динара, приказана је на рачуну као одбитна ставка, тако да купац плаћа продавцу 810.000,00 (умањена вредност за рабат износи 675.000,00 динара, и обрачунати порез на додату вредност по општој стопи од 20% односно 135.000,00 динара). Треба извршити раздужење залиха готових производа за продате производе по стварној цени коштања у износу од 650.000,00 динара.

Књижење рачуна са исказаним попустом у Градској библиотеци –индиректном кориснику буџетских средстава примљеним од предузећа за издавачку делатност (Контни план за буџетски систем*):

Р. бр.

Конто потражује

515121

4 Књиге у библиотеци

252111

Износ дугује

потражује

810.000,00

Добављачи у земљи

810.000,00

– одобрење добављача према рачуну за набављене књиге 2)

016121

Књижевна и уметничка дела 311161

810.000,00

Нематеријална имовина

810.000,00

– за примљене књиге у библиотеку и њихово стављање у функцију *Правилник о стандардном класификационом оквиру и Контном плану за буџетски систем („Сл. гласник РС”, бр. 16/16 и 49/16)

Коментар књижења:

2. 2. Евидентирање накнадних попуста (каса сконта, супер-рабата) које одобравају производна и трговачка привредна друштва корисницима буџетских средстава и корисницима средстава организација обавезног социјалног осигурања Када је купопродајним уговором предвиђено, да ће продавац одобравати каса сконто (финансијски попуст) купцу због превременог плаћања у односу на уговорени рок плаћања, онда

55 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

1) Иако је у рачуну добављача исказан порез на додату вредност у износу од 135.000,00 динара, њега не можемо приказати као претходни ПДВ на конту 123961 – Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса). Разлог томе, јесте то што у складу са чланом 25. Закона о ПДВ, није предвиђена могућност одбитка претходног пореза код промета добара и услуга (тач. 14. и 15.) које су из области културе и науке и са њима непосредно повезаног промета добара и услуга, од стране лица чија делатност није усмерена ка остваривању добити, а која су регистрована за ту делатност. Због тога је порез на додату вредност укључен у набавну вредност набављених књига. Ова пословна промена евидентирана је тако да смо задужили субаналитички конто 515121 – Књиге у библиотеци за износ од 810.000,00 динара, а за исти износ одобрили смо субаналитички конто 252111 – Добављачи у земљи. 2) Код одређивања конта на којем треба водити набавку књига били смо у дилеми, да ли је исправније приказати ту набавку у класи 000000 – Нефинансијска имовина на конту 016121 – Књижевна и уметничка дела, или пак на конту 011263 – Опрема за културу. Ми смо се определили за решење да је ипак логичније овај приказ извршити на конту 016121 – Књижевна и уметничка дела. Без обзира на то, на којем конту је исправније приказивати набавку књига, битно је водити рачуна о билансној равнотежи одговарајућих конта класе 000000 – Нефинансијска имовина и одговарајућих конта класе 300000 – Извори капитала, утврђивање резултата пословања и ванбилансна евиденција. 3) Будући да у класи 300000 – Извори капитала, утврђивање резултата пословања и ванбилансна евиденција нема адекватног конта који би чинио равнотежу субаналитичком конту 016121 – Књижевна и уметничка дела, мишљења смо да је најадекватнији субаналитички конто на потражној страни 311161 – Нематеријална имовина. Сматрамо да је тај конто најлогичније решење ради равнотеже конта класе „0” и класе „3” за сва конта унутар синтетичког конта 016100 – Нематеријална имовина.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

дугује

ОПИС

је реч о накнадном одобравању попуста. Као што смо већ рекли, ова врста попуста не може се приказати на рачуну, јер је одобрење накнадног попуста условљено извршењем претходних радњи, а то је да су рачуни плаћени пре уговореног рока. Други је случај код одобравања супер-рабата, попуста који се накнадно одобрава за набављене количине производа и роба, које су знатно веће од уобичајених. То је такође накнадно одобрени попуст. Пример једног попуста у вези са одобреним каса сконтом илустроваћемо у наставку овог текста:

Ад 1) На основу члана__ купопродајног уговора бр.___ од _____, закљученог између „Хемофарма“ Вршац (у даљем тексту: Продавац) и Клиничког болничког Центра Нови Сад (у даљем тексту: Купац), у вези са испоруком лекова према приложеној спецификацији као саставном делу купопродајног уговора, Продавац испоставља Купцу Књижно одобрење за уговорени каса сконто од 10% у износу од 55.000,00 динара

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

због превременог плаћања од 15 дана пре рока доспелости према следећим фактурама:  Фактура бр._______ у износу од 120.000,00,  Фактура бр._______ у износу од 180.000,00,  Фактура бр._______ у износу од 160.000,00,  Фактура бр._______ у износу од 90.000,00, УКУПНО: 550.000,00. Руководилац Сектора продаје: __________________________ У Вршцу, 15. децембра 2015.

Ад 2) 1) Обрачунати порез на додату вредност садржан је у претходим рачунима у укупном износу од 91.666,85 динара (550.000,00 x 16,6667%). 2) Након датог одобрења попуста, измењена основица за обрачун пореза на додату вредност износи 495.000,00 (550.000,00 – 55.000,00), тако да обрачунати порез на кориговану основицу износи 82.500,16 динара (495.000,00 x16,6667%). 3) Треба прокњижити књижно одобрење дато купцима за накнадно одобрени попуст 55.000,00 динара и да се изврши сторно прихода у износу од 45.833,30 динара и сторно обавезе за ПДВ у износу од 9.166,70 динара. Евидентирање књижног одобрења за накнадни попуст код корисника буџетских средстава и корисника средстава организација обавезног социјалног осигурања (контни план за буџетски систем): Продавац може, по нашем мишљењу, дати књижно одобрење, које се може реализовати на два начина: уплатом новчаних средстава и давањем робе или услуга без накнаде у висини датог књижног одобрења, што илуструјемо у наставку:

Р. бр. 1

Конто дугује

потражује

ОПИС

Износ дугује

потражује

I Књижно одобрење које ће се реализовати уплатом на текући рачун купца 1)

Добављачи у земљи

291191

Разграничени остали приходи и примања

/55.000,00/ 55.000,00

– за одобрени каса сконто од добављача због превременог плаћања 2)

121112

Текући рачуни 311519

55.000,00

Остали извори новчаних средстава

55.000,00

– за успостављање књиговодствене равнотеже између финансијске имовине и извора новчаних средстава 3)

291191

Разграничени остали приходи и примања 745161-1

55.000,00 55.000,00

Мешовити и неодређени приходи у корист Републичког фонда за здравствено осигурање – корисника средстава РФЗО

– за признавање прихода након уплате новчаних средстава по књижном одобрењу II Књижно одобрење које ће се реализовати давањем робе и услуга без накнаде 1)

Добављачи у земљи

131212

Обрачунати неплаћени издаци

/59.400,00/ 59.400,00

– за примљено књижно одобрење 2)

022237

Залихе медицинског и лабораторијског материјала 311261

59.400,00

Залихе потрошног материјала

59.400,00

– за примљени медицински и лабораторијски материјал по књижном одобрењу

Коментар књижења под I из Табеле за књижење: 1) Када ће се усаглашавати потраживања и обавезе на крају обрачунског периода, тада ће се записнички моћи констатовати да је код добављача, потраживање од купца смањено за 55.000,00 динара. С друге стране, код купца ће се моћи констатовати да му је обавеза према добављачу смањена за 55.000,00 динара, због књижног одобрења. Мишљења смо да је овакав начин евиденције исправан у примени вођења рачуноводства на готовинској основи. 2) Када добављач уплати купцу књижно одобрење, то ће се евидентирати тако да дугује субаналитички конто 121112 – Текући рачуни износ од 55.000,00 динара, а исти износ ће потраживати субаналитички конто 311519 – Остали извори новчаних средстава. Овом уплатом успоставља се књиговодствена равнотежа између финансијске имовине и извора новчаних средстава. У контексту овог питања напомињемо да се међусобна потраживања и обавезе могу затварати на основу уговора о компензацији што је у складу са одредбама Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 108/13, 142/14, 68/15 и 103/15). У складу са последњим ставом члана 54. Закона о буџетском систему преузете обавезе и све финансијске обавезе из ст. 1. - 10. овог члана морају бити извршене искључиво на принципу готовинске основе са консолидованог рачуна трезора, осим ако је законом, односно актом Владе предвиђен другачији метод. Дакле, ако је законом, односно актом Владе предвиђен другачији метод измиривања

57 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

252111

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

252111

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

финансијских обавеза онда се те обавезе, по нашем мишљењу, могу измиривати и на принципу обрачунске основе вођења рачуноводства. Законски основ за спровођење измиривања новчаних обавеза путем компензације, био је садржан у одредбама члана 46. Закона о платном промету („Сл. лист СРЈ”, бр. 3/02 и 5/03 и „Сл. гласник РС”, бр. 43/04, 62/06, 11/09, 31/11 и 139/14) али је престала да важи доношењем Закона о платним услугама („Сл. гласник РС”, бр. 139/14). Према члану 231. Закона о платним услугама, даном почетка примене овог закона престају да важе одредбе Закона о платном промету („Сл. лист СРЈ”, бр. 3/02 и 5/03 и „Сл. гласник РС”, бр. 43/04, 62/06, 111/09 - др. закон и 31/11), осим одредаба члана 2, 47. до 49, члана 50. ст. 1. тач. 6) и ст. 2. и 3, члана 51. ст. 1. тач. 18) и 19) и ст. 2. и члана 57. ст. 3. тог закона. Међутим, треба имати у виду подзаконски акт Закона о платном промету који је на снази. То је Одлука о облику и садржини коришћења јединствених инструмената платног промета („Сл. гласник РС”, бр. 57/04, 82/04, 98/13 и 104/14). Том Одлуком коју је донео гувернер Народне банке Србије у тачки 5. прописано је да се Налог за пренос користи када дужник налаже банци да на терет његовог рачуна пренесе средства у корист рачуна повериоца, за пренос средстава између два рачуна истог клијента, као и за евидентирање истог износа средстава на терет и у корист истог рачуна по основу измиривања међусобних новчаних обавеза (компензација, асигнација, цесија, пренос хартија од вредности и др.). То значи, да се по нашем мишљењу, обавезе између корисника јавних средстава и других лица из приватног сектора, могу измиривати и путем компензације. Такође, у прилог претходне констатације,треба имати у виду и одредбе Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, број 29/78, 39/85, 57/89, „Сл. лист СРЈ” бр. 31/93 и „Сл. лист СЦГ” бр. 1/03) у којима су садржане одредбе о пребијању (компензацији) од члана 336. до 343. тог Закона. 3) Под трећим ставом евидентирано је признавање прихода након уплате новчаних средстава од стране добављача по књижном одобрењу у корист купца тако да субаналитички конто 291191 – Разграничени остали приходи и примања дугује износ од 55.000,00 динара а исти износ потражује субсубаналитички конто 745161-1 – Мешовити и неодређени приходи у корист Републичког фонда за здравствено осигурање – корисника средстава РФЗО. Морамо напоменути да за конто прихода нисмо у Контом плану за буџетски систем пронашли адекватнији субаналитички конто који би био примерен здравственим установама као индиректном кориснику средстава организација обавезног социјалног осигурања, па смо се определили за субсубаналички конто како је претходно наведено. Сматрамо да се овим не чини суштински никаква материјална грешка у погледу исказивања висине осталих прихода. Треба имати у виду да овај конто спада у конта успешности који се на крају обрачунског периода затвара када се утврђује резултат пословања и у крајњој линији ирелевантно је који је то конто у оквиру конта мешовитих и неодређених прихода.

Коментар књижења под II из Табеле за књижење: 1) Пошто је добављач дао књижно одобрење да се реализује у роби, извршен је сторно добављача на потражној страни у износу од 59.400,00 динара, у чему је укључен и претходни порез од 4.400,00 динара, а као противставка потражује субаналитички конто 131212 – Обрачунати неплаћени издаци износ од 59.400,00 динара. Овде треба имати у виду следеће: – Полазећи од чињенице да добављач књижно одобрење реализује у роби, онда је он обвезник ПДВ-а у складу са чланом 4. ст. 4. тач. 2. Закона о ПДВ, јер је реч о промету роба и услуга без накнаде. Он на том књижном одобрењу мора исказати код себе обавезу за ПДВ у износу од 4.400,00 динара, а у књигама купца - корисника средстава организација обавезног социјалног осигурања не треба се исказати претходни порез на конту 123962 у износу од 4.400,00 динара, пошто здравствене установе у складу са чланом 25. ст. 2. тач. 7. Закона о ПДВ, имају пореско ослобођење за промет добара и услуга без права на одбитак претходног пореза; – Као противставка овом књижном одобрењу, одобрава се субаналитички конто 131212 – Обрачунати неплаћени издаци. Када се прими коначна фактура од добављача, тада имамо став за књижење да дугује субаналитички конто 131212 – Обрачунати неплаћени издаци, затим дугује одговарајући субаналитички конто у оквиру аналитичког конта 123960 – Порез на додату

3. Књиговодствени приказ попуста и бонификација у случајевима када су продавци корисници буџетских средстава и корисници средстава организација обавезног социјалног осигурања

Пример: 1) Индиректни корисник средстава организација обавезног социјалног осигурања продао је робу трговинском предузећу за промет робе на велико у вредности од 250.000,00 динара, увећаној за порез на додату вредност. Купцу је у складу са купопродајним уговором одобрен „количински рабат” од 10% . Табела 1: Обрачун пореза на додату вредност Р. бр.

Опис

Износ

Вредност робе

250.000,00

Рабат (ред. бр. 1 x 10%)

Основица за ПДВ (ред. бр. 1 - ред. бр. 2)

225.000,00

ПДВ по општој стопи (ред. бр. 3 x 20%)

45.000,00

Износ који купац треба платити (ред. бр. 3 + ред. бр. 4)

25.000,00

270.000,00

Накнадно је (у истом обрачунском периоду) одобрен супер рабат у проценту 4% од продајне вредности робе, што износи 10.800,00 динара (270.000,00 x 4%). Поменути супер рабат одобрен је због куповине додатне количине робе изнад уговором предвиђене.

59 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Корисници буџетских средстава и корисници средстава организација обавезног социјалног осигурања у обављању својих редовних и допунских активности испостављају купцима рачуне за испоручена добра и извршене услуге. Поменута правна лица у улози продавца могу одобравати својим купцима такође попусте и бонификације, ако то проистиче из међусобних пословних аранжмана и ако су такве пословне трансакције од обостраног интереса. У наставку ћемо обрадити пример књиговодственог евидентирања попуста (количинског рабата) који се исказује на рачуну као одбитна ставка и евидентирања супер рабата као накнадног попуста који се исказује на посебном документу, тј. књижном одобрењу. Овај коментар односи се на кориснике буџетских средстава и кориснике средстава организација обавезног социјалног осигурања који поменуте попусте одобравају својим купцима у вези са фактурисањем добара и услуга.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

вредност ако је садржан у фактури и ако је КБС , односно корисник средстава ООСО-а обвезник ПДВ-а, а потражује субаналитички конто 252111 – Добављачи у земљи; 2) Под другим ставом евидентиран је пријем робе у складиште по основу књижног одобрења тако да субаналитички конто 022237 – Залихе медицинског и лабораторијског материјала дугује износ од 59.400,00 динара а исти износ потражује субаналитички конто 311261 – Залихе потрошног материјала. Вредност запримљеног материјала је такође већа за 4.400,00 динара него што износи књижно одобрење. Разлог томе је што је добављач књижно одобрење морао увећати за износ ПДВ-а од 4.400,00 динара, зато што је извршио промет добара без накнаде што такође подлеже опорезивању. С друге стране, купац пошто није обвезник ПДВ-а, ослобођен је плаћања ПДВ-а, али нема право на одбитак претходног пореза на додату вредност. Управо због те чињенице, вредност за примљени материјал утврђена је у висини 59.400,00 динара, а не 55.000,00 динара, јер је вредност исказаног ПДВ-а укључена у вредност за примљени материјал по основу књижног одобрења (55.000,00 + 4.400,00).

Табела 2: Обрачун супер рабата Р. бр.

Опис

Износ

Продајна вредност робе

270.000,00

Супер рабат (ред. бр. 1 x 4%)

Свега за уплату купца (ред. бр. 1. – ред. бр. 2)

ПДВ по стопи од 20% (ред. бр. 3 x 16,667%)

Основица за ПДВ (ред. бр. 3 – ред. бр. 4)

Разлика ПДВ-a по одобреном супер рабату (45.000,00 - 43.200,00)

10.800,00 259.200,00 43.200,00 216.000,00 1.800,00

На основу књижног одобрења, купац је послао изјаву да је извршио исправку претходног пореза за износ од 1.800,00 динара. Продавац (корисник средстава организација обавезног социјалног осигурања), на основу изјаве купца извршио је исправку обрачунатог ПДВ-а за тај износ. Књижење датог попуста код корисника средстава организација обавезног социјалног осигурања Конто

Износ

Р. бр.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ОПИС Дугује

Потражује

122111

4 Потраживања од купаца

291312

Обрачуната ненаплаћена примања из продаје нефинансијске имовине

245241

Обавезе за порез на додату вредност по издатим фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса)

Дугује

Потражује

270.000,00 226.800,00 43.200,00

– за продату робу по умањењу за одобрени рабат 2)

291312

Обрачуната ненаплаћена примања из продаје нефинансијске имовине

/9.000,00/

245241

Обавезе за порез на додату вредност по издатим фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса)

/1.800,00/

122111

Потраживања од купаца

10.800,00

– за одобрени рабат купцу и измену пореске основице

Коментар књижења: 1) Под првим ставом књижења евидентирано је фактурисање купцу тако да субаналитички конто 122111 – Потраживања од купаца дугује износ од 270.000,00 динара, а потражују субаналитичка конта: а) 291312 – Обрачуната ненаплаћена примања из продаје нефинансијске имовине износ од 259.200,00 динара, б) 245241 – Обавезе за порез на додату вредност по издатим фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса) износ од 10.800,00 динара.

Закључне напомене

Аутор: мр Јован Чанак

***

ЕВИДЕНЦИЈА СТАНОВА СОЛИДАРНОСТИ, ОДОБРАВАЊЕ И ОТПЛАТА КРЕДИТА У ВЕЗИ СА ЊИХОВИМ ОТКУПОМ, ПРЕМА КОНТНОМ ПЛАНУ ЗА БУЏЕТСКИ СИСТЕМ Уводни део

оком 1993. године, у Републици Србији на основу тадашњих одредаба Закона о становању, почела су се издвајати средства од 1,3% на износ исплаћених зарада, односно плата, за решавање стамбених потреба запослених у предузећима, установама и државним органима, који за ову намену нису располагали довољним средствима. Обавеза издвајања ових средстава укинута је доношењем Закона о измени закона о становању од 1. 6. 2001. године („Сл. гласник РС“, бр. 26/01). Након тога

61 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Попусти и бонификације су инструмент пословне политике сваког ентитета, без обзира на то да ли је то ентитет који се бави привредном или ванпривредном делатношћу. Поред изнетог уз коментаре књижења укратко би се могле изнети и још неке констатације: 1) Попусте и бонификације који су предвиђени у купопродајним уговорима, треба крајње професионално схватити приликом евидентирања и не дозволити било каква манипулисања, као што смо имали прилику видети у пракси. На пример, продавац када даје попуст он то даје као стечено право на већу куповину у будућем периоду, што је погрешно. Када је добављач већ дао попуст, он то мора новчано платити или дати у робама које се не плаћају. Ово је веома битно када се врши усаглашавање потраживања и обавеза на крају пословне године. Када је дато књижно одобрење оно мора бити предмет усаглашавања, те да се у изводу отворених ставки искаже износ преостале обавезе према добављачу. 2) Сваки попуст или бонификација код обвезника ПДВ-а, доводе до измене пореске основице у пореском периоду када је та измена настала. Порески обвезник који је изменио пореску основицу због датог попуста, не може умањити своју пореску обавезу док купац исто то не прихвати кроз измену претходног ПДВ-а и писмено обавести продавца, као обвезника ПДВ-а који је испоставио фактуру. 3) Сви попусти и бонификације могу се одобравати на основу документованости, било да су попусти наведени на рачунима, било да је реч о накнадним попустима на посебном документукњижном одобрењу.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Из табеларног обрачуна је видљиво да је у ову рачуницу укључен рабат у Табели 1 у износу од 25.000,00 динара, и супер рабат из Табеле 2 у износу од 10.800,00 динара. Пошто се супер рабат накнадно обрачунава, добављач је у обавези да измени пореску основицу у пореском периоду када се то догодило, што је раније коментарисано. 2) Под другим ставом евидентирано је смањење потраживања од купаца због накнадно одобреног рабата или супер рабата тако да субаналитички конто 291312 – Обрачуната ненаплаћена примања из продаје нефинансијске имовине се сторнира на потражној страни за износ од 9.000,00 динара и врши се сторно на потражној страни субаналитичког конта 245241 – Обавезе за порез на додату вредност по издатим фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса) у износу од 1.800,00 динара, а субаналитички конто 122111 – Потраживања од купаца потражује за 10.800,00 динара.

у 2001. години, донет је Закон о порезу на фонд зарада („Сл. гласник РС“, бр. 27/01) на основу којег је према члану 4. уведен порез на фонд зарада који се плаћао по стопи која није могла бити већа од 3,5%. На основу одлуке скупштине општине, односно града, утврђивала се пореска стопа у складу са законском, с тим што су се средства остварена по стопи од 0,3% – 1% пореза на фонд зарада од наведених 3,5%, усмеравала за солидарну стамбену изградњу. Одредбе овог закона престале су да важе од априла 2004. године, доношењем Закона о обиму средстава и учешћу општина и градова и града Београда у порезу на зараде и порезу на промет производа у 2004. години („Сл. гласник РС“, бр. 33/04). Претходно истичемо као кратко подсећање од почетка издвајања тих средстава, формирања фондова солидарности на нивоу градова и општина и изградње станова из средстава солидарности о начину расподеле тих станова у складу са тада установљеним критеријумима. С обзиром на чињеницу да још увек није завршен процес враћања кредита од стране лица којима су додељени станови неопходно је имати у виду кратки пресек о евидентирању пословних догађаја после 1990. године, у оним предузећима, државним органима и установама када је престала обавеза вођења евиденције о тим становима у фондовима солидарности, па су следствено томе ту евиденцију о становима солидарности преузела предузећа, установе и државни органи, на основу извршене расподеле тих станова, правоваљаних одлука и важећих критеријума. Наиме, запослени којима су додељени станови из средстава фонда солидарности, склопили су са предузећима, установама и државним органима где раде, уговоре о кредиту на рок од 40 година, односно касније на 25 и 20 година, током 1995. и 1996. године. У складу са тако склопљеним уговорима, отплату кредита запослени су вршили у корист жиро рачуна предузећа, установа и државних органа који су им одобрили кредите. Дакле, у наставку ћемо приказати евидентирање пословних догађаја када су додељени станови прешли или боље речено пренети у власништво предузећа, установа и државних органа. Након тога, приказаћемо, одобравање кредита запосленима и напокон отплату кредита у корист правних лица која су им кредите одобрила. LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

1. Евиденција пословних догађаја у вези са преузимањем станова солидарности, откупом станова на кредит и његова отплата Пример: 1) Фонд солидарности града Београда на основу извршене расподеле станова солидарности темељем јавног конкурса, пренео је изграђене станове у корист Центра за социјални рад града Београда у износу од 1.500.000,00 динара, 2) Центар за социјални рад града Београда, након извршене расподеле станова солидарности запосленима који су испуњавали услове из јавног конкурса, склопио је 30. 6. 1996. године, Уговор о откупу станова из средстава фонда солидарности чија вредност износи 1.500.000,00 динара, са роком отплате од 25 година и месечном отплатом 5.000,00 динара, кроз 300 месеци и годишњом каматом од 2%, односно каматом на месечном нивоу 2.500,00 динара. Укупно задужење запослених за откуп станова износи за посматрани период 2.250.000,00 динара (отплатне рате 1.500.000,00 + камате 750.000,00 динара), 3) Запослени су од 1997. године, до 31. 12. 2015. године, отплатили 18 рата кредита у износу од 1.620.000,00 динара (7.500,00 х 18) од чега су отплатне рате 1.080.000,00 динара (5.000,00 х 18) и камате 540.000,00 динара (2.500,00 х 18), Напомена: Од ставова за књижење у вези са овим пословним догађајем који се сукцесивно одвијао кроз посматрани период, приказаћемо само први став, а то је смањење потраживања од физичких лица која су до краја 31. 12. 2015. године, отплатила део кредита, па је сходно томе остало потраживање отворено за преосталих седам година у складу са склопљеним уговором о откупу станова. Остали ставови за књижење су овде изостављени, јер ћемо њихову аналогију видети из следећег пословног догађаја који смо евидентирали у току 2016. године.

4) Запослени су у току 2016. године, отплатили девет рата кредита у износу од 67.500,00 динара (отплатне рате 45.000,00 и камате 22.500,00). Књижење: Конто

Износ

Р. бр.

ОПИС потражује

011112

4 Стамбене зграде за социјалне групе

311111

дугује

потражује

1.500.000,00

Зграде и грађевински објекти

1.500.000,00

– За преузимање станова солидарности у евиденцију Центра за социјални рад од Фонда солидарности, након извршене расподеле станова солидарности 2.

122146

Потраживања за откупљене станове 291919

2.250.000,00

Остала пасивна временска разграничења

2.250.000,00

– За задужење запослених који су склопили уговор о откупу додељених станова солидарности (рата + камате) 3.

311111

Зграде и грађевински објекти 011112

1.500.000,00

Стамбене зграде за социјалне групе

1.500.000,00

– За искњижавање додељених станова солидарности након склопљеног уговора о откупу станова солидарности 4.

121112

Текући рачуни 122146

1.620.000,00

Потраживања за откупљене станове

1.620.000,00

– За наплаћено потраживање за откупљене станове у периоду од 1. 1. 1997. до 31. 12. 2015. године 5.

121112

Текући рачуни 122146

67.500,00

Потраживања за откупљене станове

67.500,00

291919

Остала пасивна временска разграничења

67.500,00

821122-1

Примања од откупа станова додељених из фонда солидарности

45.000,00

741122-1

Приходи од камата по основу отплате кредита у вези са склопљеним уговором о откупу станова солидарности

22.500,00

– Евидентирање примања од откупа станова и прихода од камата по основу отплате кредита за откупљене станове солидарности за првих девет месеци 2016. године 7.

Контра књижење – примања од задуживања и продаје финансијске имовине

999999

921641-1

45.000,00

Примања од отплате кредита датих физичким лицима у вези са откупом станова из фонда солидарности

45.000,00

– за евидентирање отплате кредита у класи 900000 – примања од задуживања и продаје финансијске имовине за период првих девет месеци 2016. године 8.

321121

Вишак прихода и примања - суфицит 311713

Пренета неутрошена средства за стамбену изградњу

67.500,00 67.500,00

– издвајање средстава за решавање стамбених потреба у 2017. години, у висини средстава отплаћених кредита у 2016. години, за станове солидарности Напомена: Ово књижење спроводи се на крају пословне године када се врши расподела оствареног вишка прихода и примања – суфицита

63 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

–за прилив средстава по основу отплате кредита (рата и камата) за период од девет месеци у току 2016. године

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

дугује

2. Да ли је издвајање средстава за стамбену изградњу из кредита по основу откупа станова солидарности у колизији са одредбама Закона о буџету Републике Србије?

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Приказани начин евиденције пословних догађаја заснован је на ранијим одредбама Закона о становању. Напомињемо да је овај закон још увек важећи, иако је поодавно припремљен нови предлог Закона о становању који чека расправу у Народној скупштини. Наше образложење полази од тумачења примене члана 27. поменутог закона, којим се регулише да се средства од станова продатих путем откупа по том закону, ако њиме није другачије одређено, могу користити само за давање зајмова за стамбену изградњу за лица која куповином стана, односно изградњом породичне стамбене зграде решавају своју и стамбену потребу свог породичног домаћинства, као и за побољшање услова становања. Према члану 27. став 2. Закона о становању, изузетно од претходног става, носилац права располагања може део средстава остварених продајом станова путем откупа да користи за сопствени развој. Дакле, на носиоцу права располагања средствима од продаје станова, јесте да годишњим планом предвиди који износ средстава је потребно издвојити за сопствени развој. С обзиром на чињеницу да су на основу већ поменутог закона изграђивани станови солидарности из средстава прикупљених за ту намену, да су склопљени уговори о откупу станова са роком отплате кредита на рок од 20 и више година, сматрамо да су одредбе у склопљеним уговорима о откупу станова важеће све до испуњења свих уговорних одредаба из тих уговора. Оно што нам је познато из праксе, средства која потичу од отплате кредита за станове солидарности од лица којима су ти станови додељени, та средства се уплаћују на наменски рачун који је отворен код Управе за трезор. Важно је имати у виду, да се кредити за откуп станова још увек отплаћују и да је због тога потребно подсетити како се ови пословни догађаји требају рачуноводствено евидентирати. Посматрајући изнету проблематику са аспекта примене Закона о буџету Републике Србије за 2016. годину, као и за претходне године, може се констатовати да не постоје законске одредбе у Закону о буџету које би дерогирале одредбе Закона о становању, што подразумева да не постоји колизија одредаба Закона о буџету према одредбама Закона о становању на којима је дефинисана солидарна стамбена изградња. Аутор: мр Јован Чанак

***

УСЛОВИ ПОД КОЈИМА РЕЗИДЕНТИ МОГУ ДРЖАТИ ДЕВИЗЕ НА РАЧУНУ КОД БАНКЕ У ИНОСТРАНСТВУ Према члану 27. Закона о девизном пословању („Сл. гласник РС”, бр. 62/06, 31/11, 119/12 и 139/14), банка без ограничења држи девизе и на рачунима код банака у иностранству, док резиденти могу држати девизе на рачуну код банке у иностранству под условима и на начин који пропише Народна банка Србије. На основу овог законског овлашћења, Извршни одбор Народне банке Србије донео је Одлуку о условима под којима и начину на који резиденти могу држати девизе на рачуну код банке у иностранству („Сл. гласник РС”, бр. 31/12, 31/12, 71/13, 98/13, 125/14 и 102/15, у даљем тексту: Одлука), којом се прописујe начин и услови под којима резиденти Србије могу држати девизе на рачуну код банке у иностранству.

Резидентни субјекти који могу држати девизе код банке у иностранству – без одобрења НБС

Тачком 3. Одлуке, прецизирани су резиденти Србије који могу држати девизе на рачуну код банке у иностранству, али под условом да су за то добили одобрење Народне банке Србије. Ови резиденти могу држати девизе у ино банци у следећим случајевима:

65 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Резидентни субјекти који могу држати девизе код банке у иностранству – уз одобрење НБС

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Тачком 2. Одлуке, наведени су резиденти који могу држати девизе на рачуну банке у иностранству, а који могу то чинити без претходног прибављања одобрења Народне банке Србије (у даљем тексту: НБС), али су прописани износи тих депозита и прописано је да се они могу држати до испуњења прописаних услова. Конкретно, девизе на рачуну код банке у иностранству могу држати следећи резиденти и под следећим условима: 1) дипломатска, конзуларна и друга представништва Републике Србије у иностранству која се финансирају из буџета Републике Србије – до износа неопходног за финансирање тих представништава наведеног у решењу министарства надлежног за спољне послове, односно другог надлежног органа; 2) домаћи држављани запослени у дипломатским, конзуларним и другим представништвима Републике Србије у иностранству – до укупног износа зарада остварених од момента упућивања у та представништва; 3) лица која се упућују на рад у мисију Републике Србије у иностранству на основу одлуке надлежног органа, као и представници државног органа који у иностранству бораве на основу одлуке Владе Републике Србије – до износа наведених у тим одлукама; 4) лица која се на стручно усавршавање у иностранству упућују на основу решења – у висини трошкова из тог решења, као и лица којима се могу преносити средства плаћања по основу издржавања породице – до износа утврђеног прописом којим се уређују лични и физички преноси средстава плаћања у иностранству и из иностранства (да подсетимо, лица којима се могу преносити средства плаћања по основу издржавања породице могу држати девизе до износа утврђеног прописом којим се уређују лични и физички преноси средстава плаћања у иностранству и из иностранства, односно до износа од 10.000 евра); 5) лица која се исељавају из Републике Србије, уз доказ о исељењу – до износа који је пренет, односно изнет из Републике Србије утврђеног прописом којим се уређују лични и физички преноси средстава плаћања у иностранству и из иностранства; 6) страни држављани који на основу дозволе за боравак, односно радне визе бораве у Републици Србији дуже од једне године (јер се ова лица, сходно члану 2. Закона о девизном пословању сматрају резидентима у смислу овог закона); 7) власници непокретности у иностранству за продају ове непокретности – до износа вредности непокретности наведене у уговору о купопродаји; 8) лица која имају држављанство Републике Србије и пребивалиште у Републици Србији, а имају и држављанство друге државе, затим лица са пребивалиштем у Републици Србији која имају држављанство само Републике Србије и чији боравак у иностранству није дужи од годину дана – и то на основу радне визе, посебне категорије виза, боравишне дозволе или другог документа којим се доказује, односно омогућава овај боравак, као и лица која су остварила страну пензију у земљама са којима није закључен међудржавни споразум - ради уплате пензија. За све ове резидентне субјекте заједничко је да њихово обављање депозитних послова у иностранству није условљено претходним прибављањем одобрења НБС. Међутим, у тачки 2. ст. 2. Одлуке, прописано је да ови субјекти после престанка разлога због којих им је омогућено да држи девизе на рачуну код банке у иностранству, по основу сваког од наведених разлога за то држање, дужни су да у року од наредних 30 дана унесу у Републику Србију преостала средства и угасе тај рачун.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

1)за финансирање извођења инвестиционих радова у иностранству – на основу уговора са инвеститором, односно страним кредитором и предрачуна планираних месечних трошкова, а у износу: – примљеног аванса од страног инвеститора, – примљеног страног кредита за финансирање радова ако је страни кредитор одобравање кредита условио држањем средстава тог кредита на рачуну код стране банке, – планираних просечних месечних трошкова у вези са извођењем ових радова, те снабдевањем и одржавањем градилишта у иностранству; 2) за добит у локалној валути остварену извођењем инвестиционих радова у иностранству, и то за износ добијен конверзијом те валуте у валуту којом се тргује на девизном тржишту у Републици Србији, а ради уноса ове добити у Републику Србију после завршетка тих радова; 3) за истраживачке радове у иностранству – на основу копије уговора о концесији за те радове; 3а) за измирење пореских и других јавноправних обавеза према страној држави – даваоцу концесије по основу прихода од предмета концесије, ако је прописом те државе уређено да се ове обавезе могу измиривати искључиво преко рачуна код банке у тој држави – на основу извода из прописа те државе и решења надлежног органа; 3б) за наплате по основу повраћаја пореза оствареног у страној држави, ако је прописом ове државе уређено да се повраћај овог пореза врши искључиво преко рачуна код банке у тој држави – на основу извода из прописа те државе и документа којим се доказује право на повраћај пореза; 4) за плаћање текућих трошкова обављања делатности представништава или огранака правних лица у иностранству, осим представништава која се финансирају из Буџета Републике Србије, као и за плаћање услуга у међународном робном и путничком промету – до висине планираних месечних трошкова – на основу спецификације ових трошкова и на основу документа страног органа којим се доказује да је правно лице основало представништво или огранак у иностранству; 1) за полагање гарантног депозита ради учествовања на лицитацији, тендеру, односно ради упућивања понуде за преузимање акција ако страни сауговарач то условљава или пропис односне земље на то обавезује – на основу копије уговора, извода из расписане лицитације или тендерске документације, односно извода из прописа односне земље; 5а) за полагање гарантног депозита по основу гаранције коју страна банка издаје резиденту који изводи инвестиционе радове у иностранству, и то до износа из захтева ове банке за полагање гарантног депозита, односно уговора о гаранцији – на основу копије тог захтева, односно тог уговора, као и уговора о извођењу инвестиционих радова у иностранству; 6) за коришћење страног финансијског кредита који је намењен за плаћања у иностранству ако је коришћење таквог кредита условљено држањем средстава код стране банке – на основу копије уговора о кредиту и пријаве кредитног задужења евидентираног код Народне банке Србије; 7) за плаћање ради куповине хартија од вредности у иностранству у складу са чланом 13. Закона о девизном пословању (плаћање ради куповине у иностранству власничких хартија од вредности које нису директне инвестиције) – на основу копије уговора закљученог са овлашћеним учесником на организованом тржишту хартија од вредности у иностранству и извода прописа односне земље на основу ког је држање девиза на рачуну код банке у иностранству услов за плаћање тих хартија; 7а) за наплате по основу продаје хартија од вредности у иностранству и по основу прихода од хартија од вредности купљених у иностранству у складу са чланом 13. Закона о девизном пословању (плаћање ради куповине у иностранству власничких хартија од вредности које нису директне инвестиције) – на основу извода из прописа односне земље на основу ког је држање девиза на рачуну код банке у иностранству услов за ову наплату; 8) за депоновање и улагање средстава друштава за осигурање у иностранству – на основу претходне сагласности Народне банке Србије која се издаје на основу закона којим се уређује осигурање; 9) за прикупљање донација и новчаних прилога из иностранства у научне, културне и хуманитарне сврхе – на основу копије уговора о донацији или друге документације у којима је држање девиза на рачуну код банке у иностранству услов за добијање ових донација, односно прилога, а до износа из тог уговора, односно те документације; 10) за наплате по судском решењу у иностранству ако је тим решењем условљено да се наплата врши преко рачуна код стране банке – на основу копије судског решења;

Међутим, и после доношења позитивног решења, резидентни субјекти који могу држати девизе код банке у иностранству – уз одобрење НБС, имају још две обавезе. Односно, након добијања одобрења НБС и отварања рачуна код банке у иностранству сходно условима из Одлуке, резидент је дужан: 1) да НБС достави податке о броју девизног рачуна који је, на основу одобрења Народне банке Србије, отворио код банке у иностранству – у року од 30 дана од дана отварања тог рачуна, и 2) да НБС извештава о стању средстава на том рачуну, у складу сa прописом којим се уређује обавеза извештавања НБС о пословању са иностранством. У вези са овом последњом обавезом, подсећамо да је обавеза извештавања о стању средстава на рачуну код банке у иностранству уређено Одлуком о обавези извештавања у пословању са иностранством („Сл. гласник РС”, бр. 87/09 и 40/15) и Упутством за спровођење Одлуке о обавези извештавања у пословању са иностранством („Сл. гласник РС”, бр. 87/09 и 40/15). Напомињемо да су обвезници извештавања искључиво резиденти Србије који имају решење о одобрењу држања девиза у иностранству које је издала НБС, док резиденти којима је држање девиза на рачуну код банке у иностранству дозвољено само на основу испуњености услова прописаних Одлуком, немају обавезу извештавања НБС. ***

67 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Додатне обавезе резидената према НБС

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

11) за плаћање трошкова лечења у иностранству, као и трошкова боравка који су повезани с тим лечењем – на основу одговарајуће документације коју је издала надлежна здравствена институција у Републици Србији или иностранству и других достављених доказа. Рачуном се, у смислу наведених одредаба, сматра и рачун који огранак резидента – правног лица у иностранству, као издвојени организациони део тог правног лица, отвара код банке у иностранству. Дакле, сви наведени резиденти Србије у тач. 1) до 11), ако желе да држе девизе у страним банкама за наведене намене, подносе НБС писмени захтев за издавање одобрења за држање девиза на рачуну код банке у иностранству, који нарочито садржи: – назив подносиоца захтева, његово седиште, адресу и телефон, – предмет пословања – делатност, – матични број, – основ за држање девиза у иностранству, – износ који се одобрава и рок за који се тражи ово одобрење, – назив земље и стране банке у тој земљи код које ће се отворити овај рачун. Уз наведени захтев прилаже се документација прописана Одлуком, при чему НБС, ако оцени да је то потребно, може тражити и другу документацију. НБС ће одбити захтев подносица ако нису испуњени услови прописани Одлуком. У случају позитивно одобреног захтева резидента, НБС доноси решење које том резиденту одобрава држање девиза на рачуну код банке у иностранству. Решење се издаје на период до годину дана, али сходно тачки 5. ст. 2. и 3. Одлуке, може се издати и на дужи рок – док траје обавеза утврђена уговорима из ове одлуке. Конкретно, решење ће се издати на дужи рок за инвестиционе радове у иностранству, односно: – до рока до ког резидент треба да наплати ове радове, и то до износа ненаплаћених радова - на основу документа којим се овај рок доказује; – до рока до ког резидент треба да измири пореске обавезе према земљи у којој изводи ове радове – на основу извода прописа те земље којим се доказује ова обавеза. Сходно наведеном, решење се доноси на основу приложеног документа којим се доказује рок до ког резидент треба да наплати своје радове, односно на основу извода из релевантног прописа стране државе у којој резидент изводи радове, а којим се доказује постојање пореске обавезе резидента према тој држави. У свим наведеним случајевима, издато решење НБС је коначно.

ПЛАЋАЊЕ И ПОРЕСКИ ТРЕТМАН КОЛЕКТИВНОГ ОСИГУРАЊА ЗАПОСЛЕНИХ

рај календарске године означава и период када се припремају уговори о осигурању запослених, између послодаваца и друштава за осигурање. Избор осигурања које нуде осигуравајућа друштва је широк, а у наставку ћемо указати на нека обавезна и добровољна осигурања која плаћају послодавци, као и на њихов порески третман.

Законом утврђени облици осигурања запослених Према Закону о раду

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Према члану 119. ст. 5. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14), послодавац може запосленима уплаћивати: – колективно осигурање од последица незгода, и – колективно осигурање за случај тежих болести и хируршких интервенција, а у циљу спровођења квалитетне додатне социјалне заштите. Плаћање овог осигурања за послодавце је факултативно, односно може се обављати ако је овакво осигурање прописано општим актом, односно уговором о раду код послодавца. То значи да можемо рећи да зависи од тока преговора синдиката и послодавца да ли ће у колективни уговор бити унете и исплате наведених колективних осигурања. Треба подсетити да је у складу са чланом 119. ст. 1. тач. 3) Закона о раду, обавеза послодавца да исплати, у складу са општим актом, запосленом накнаду штете због повреде на раду или професионалног обољења. Пошто се овде ради о обавезној исплати за послодавца, треба имати у виду да послодавци могу да уговоре и осигурање за случај професионалног обољења, које осим заштите запослених, обезбеђује и смањење обавезе послодавца када се ради о професионалном обољењу његових запослених. Професионалне болести су у осигурању дефинисане као одређене болести настале у току осигурања, проузроковане дужим непосредним утицајем процеса и услова рада на радним местима, односно пословима које је осигураник обављао. Осигурање покрива колективно осигурање запослених за случај професионалних обољења и то: – дијагнозу професионалног обољења, и – телесно и/или органско оштећење услед професионалног обољења. Према томе, ако послодавци већ имају обавезу накнаде штете запосленима по наведеним основама, могу размотрити могућност да уговорe осигурањe које ће „покрити” ове случајеве.

Према Закону о безбедности и здрављу на раду Сходно члану 53. Закона о безбедности и здрављу на раду („Сл. гласник РС”, бр. 101/05 и 91/15) послодавац је дужан да запослене осигура од повреда на раду, професионалних обољења и обољења у вези са радом, ради обезбеђивања накнаде штете. Финансијска средства за ова осигурања падају на терет послодавца, а одређују се у зависности од нивоа ризика од повређивања, професионалног обољења или обољења у вези са радом на радном месту и радној околини. Ова одредба односи се на идентичне случајеве које помиње и Закон о раду – повреде на раду и професионална обољења, с тим што Закон о раду обавезује послодавце да по тим основама накнаде штету запосленом, а Закон о безбедности и здрављу на раду прецизира обавезу послодавца да по овим основама изврши и конкретно осигурање запослених код осигуравајућих друштава. Другим речима, применом ових прописа, послодавац је обавезан да уговори осигурање за повреде на раду и професионалне болести, па ће послодавац плаћати премије осигурања, а штету ће исплаћивати осигуравајуће друштво.

Пошто се по овим случајевима осигурања, успоставља однос послодавца и осигуравајућег друштва, послодавци ће свакако морати добро да проуче услове исплате штете, при чему треба да имају у виду да се професионалним обољењем сматра болест која је дијагностикована од стране Института за медицину рада и радиолошку заштиту Србије „Др Драгомир Карајовић”, Завода за здравствену заштиту радника Нови Сад и Института за заштиту здравља Ниш у току трајања уго-

Одредбе Закона о осигурању Одредбом члана 8. тач. 1) подтач. (2) Закона о осигурању („Сл. гласник РС”, бр. 139/14) прописано је да је врста животног осигурања – осигурање живота за случај смрти. Одредбама члана 9. тач. 1) Закона о осигурању, прописано је да је врста неживотног осигурања – осигурање од последица незгоде, укључујући и осигурање од повреда на раду и професионалних обољења, које покрива уговорену новчану накнаду за случај незгоде, накнаду уговорених трошкова за случај незгоде, комбинацију исплата по основу претходно наведених накнада и исплату због последица повреде или оштећења здравља.

Порески третман премија осигурања за случај смрти запосленог услед болести, које послодавац плаћа за све запослене (колективно осигурање запослених)

69 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Порески третман уплата које послодавац врши на име осигурања запослених на раду регулисан је са више одредaбa Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 24/01... и 112/15, у даљем тексту: Закон). Наиме, будући да постоје разне врсте обавезних и необавезујућих осигурања које послодавци могу да плаћају за своје запослене, одредбама Закона прави се разлика које исплате за осигурање запослених су чињења и корист за њих, а која су неопходност рада на радном месту и законска обавеза. Одредбом члана 14. ст. 1. Закона, прописано је да се зарадом, у смислу овог закона, сматрају и примања у облику бонова, хартија од вредности, осим акција стечених у поступку својинске трансформације, новчаних потврда, робе, као и примања остварена чињењем или пружањем погодности, опраштањем дуга, као и покривањем расхода обвезника новчаном надокнадом или непосредним плаћањем. Такође, зарадом се, у смислу овог закона, сматрају и премије свих видова добровољног осигурања, као и пензијски допринос у добровољни пензијски фонд, које послодавац плаћа за запослене − осигуранике укључене у добровољно осигурање, односно за запослене − чланове добровољног пензијског фонда, у складу са законом који уређује добровољно осигурање, односно добровољне пензијске фондове и пензијске планове (члан 14б ст. 1. Закона). Изузетно, зарадом се не сматра премија коју послодавац плаћа за све запослене код колективног осигурања од последица незгоде, укључујући осигурање од повреда на раду и професионалних обољења и колективног осигурања за случај тежих болести и хируршких интервенција (члан 14б ст. 2. тач. 1) Закона). Према томе: 1) премије за колективно осигурање од последица незгода и колективно осигурање за случај тежих болести и хируршких интервенција, које послодавац плаћа сагласно одредби члана 119. ст. 5. Закона о раду, и 2) премије за осигурање запослених од повреда на раду, професионалних обољења и обољења у вези са радом, ради обезбеђивања накнаде штете, које послодавци обавезно плаћају

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

вора о осигурању, а која је проузрокована дужим непосредним утицајем процеса и услова рада на радним местима, односно пословима које је осигураник обављао. Осигурани случај успостављања дијагнозе професионалног обољења представља постављена дијагноза професионалног обољења, која је први пут настала у току уговореног периода осигурања, чија дефиниција одговара дефиницији професионалних обољења наведеној у „листи професионалних обољења” која је саставни део Услова колективног осигурања запослених за случај професионалних обољења друштава за осигурање.

сагласно одредби члана 53. ст. 1. Закона о безбедности и здрављу на раду, немају карактер зараде. Ово је и логично решење будући да се овде не ради ни o каквим исплатама у корист запослених, нити погодностима за њих. Ове премије су везане за осигурање њиховог живота и здравља на радном месту, дакле на пословима којe они обављају у складу са обавезама из уговора о раду. Зато премије за осигурање од последица повреда и професионалних болести, које послодавци обавезно уплаћују, немају карактер зараде, већ су у функцији спровођења квалитетне додатне социјалне заштите тих запослених.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Међутим, премије којег осигурања имају карактер зараде? Подсећамо, сходно Закону о осигурању: – да је врста животног осигурања – осигурање живота за случај смрти, и – да је врста неживотног осигурања – осигурање од повреда на раду и професионалних обољења запослених. Имајући у виду ове одредбе Закона о осигурању, и претходне одредбе Закона, премија коју послодавац плаћа за све запослене (колективно осигурање запослених) по основу животног осигурања за случај смрти запосленог услед болести, а које се сагласно Закону о осигурању не сврставају у осигурање од последица незгоде, има порески карактер зараде. Наиме, премија за ово колективно животно осигурање запослених, није предмет пореског ослобођења из члана 14б ст. 2. тач. 1) Закона (које се односи само на колективно осигурање од последица незгоде, укључујући и осигурање од повреда на раду и професионалних обољења и колективно осигурање за случај тежих болести и хируршких интервенција). Према томе, ако послодавац запосленом плаћа животно осигурање за случај смрти запосленог услед болести, запослени по том основу остварује примање по основу чињења или покрића трошкова, које се у смислу члана 14. Закона, сматра зарадом, на које се плаћају порез и доприноси на зараде и које улази у пензијски основ. Месечна премија тог животног осигурања третира се као „нето” зарада коју због потребе обрачуна пореза и доприноса треба прерачунати у бруто износ, а затим је додати на остали део зараде тог запосленог ради јединственог обрачуна пореских обавеза. На тај начин зараду по основу премије животног осигурања послодавац треба да „веже” са редовним обрачуном зарада за конкретни месец, јер примања по овом основу заједно са другим примањима која се сматрају зарадом чине укупну месечну зараду запосленог. Обрачун редовне зараде увећане за премију осигурања дат је у наставку: Р. бр.

Опис

Износ

Нето зарада запосленог

54.000,00

Бруто зарада ((нето – 1.160,40) : 0,701)

75.377,46

Месечна премија по основу животног осигурања за случај смрти запосленог услед болести, коју плаћа послодавац за запосленог

5.000,00

Нето примање по основу премије животног осигурања

5.000,00

Бруто примање по основу премије осигурања (р. бр. 4 : 0,701)

7.132,67

Укупна бруто зарада запосленог (р. бр. 2 + р. бр. 5)

82.510,13

Умањење пореске основице

11.604,00

Основица за обрачун пореза (р. бр. 6 – р. бр. 7)

70.906,13

Порез (10% на р. бр. 8)

Доприноси на терет запосленог (19,90% на р. бр. 6)

16.419,52

Доприноси на терет послодавца (17,90% на р. бр. 6)

14.769,31

Остварена нето зарада (р. бр. 6 – р. бр. 9 – р. бр. 10 – р. бр. 4) = р. бр. 1

54.000,00

7.090,61

У примеру, износ премије плаћа послодавац, па се цео износ премије од 5.000 динара, исказује као нето зарада запосленог, која се после превођења у бруто износ додаје на редовну зараду тог запосленог, ради јединственог обрачуна пореских обавеза.

Одредбом члана 14б ст. 1. Закона о порезу на доходак грађана (у даљем тексту: Закон) прописано је да се зарадом, у смислу чл. 13. и 14. овог закона, сматрају и премије свих видова добровољног осигурања, као и пензијски допринос у добровољни пензијски фонд, које послодавац плаћа за запослене − осигуранике укључене у добровољно осигурање, односно за запослене − чланове добровољног пензијског фонда, у складу са законом који уређује добровољно осигурање, односно добровољне пензијске фондове и пензијске планове. Изузетно од става 1. овог члана, зарадом у смислу чл. 13. и 14. Закона, не сматра се премија добровољног здравственог осигурања, односно пензијски допринос у добровољни пензијски фонд, које послодавац плаћа за запослене − осигуранике, односно чланове добровољног пензијског фонда, у складу са посебним прописима који уређују наведене области, до износа који је ослобођен од плаћања доприноса сагласно закону који уређује доприносе за обавезно социјално осигурање (члан 14б ст. 2. тач. 2) Закона). Стога, у случају када послодавац, сагласно уговору о осигурању, у целости и одједном, за период од 12 месеци, плати премију добровољног здравственог осигурања за запослене, има право да по том основу користи неопорезиви износ за сваког запосленог до висине од 5.501 динара, на месечном нивоу (неопорезиви износ од 5.501 динара месечно − важи од 1. фебруара 2016. године, и примењује се до 31. јануара 2017. године).

71 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

***

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Остваривање права на неопорезиви месечни износ у случају када послодавац, сагласно уговору о осигурању, за запослене плаћа премију добровољног здравственог осигурања, тако што премију плаћа у целости и одједном, за период од 12 месеци

ПОРЕЗ НА НАСЛЕЂЕ И ПОКЛОН КАО ДЕО ПОРЕЗА НА ИМОВИНУ Уводне напомене

дредбама чл. 14–22. Закона о порезима на имовину („Сл. гласник РС”, бр. 26/01... и 68/14 – др. закон, у даљем тексту: Закон) ближе се регулише опорезивање наслеђа и поклона. Међутим, како ћемо видети у наредном тексту, ове одредбе далеко су ширег значаја од самих решења о наслеђивању и уговора поклону. Овде мислимо на низ правних основа којe имају порескоправни третман наслеђа и поклона као што су донације, уступање или расподела имовине за живота, поделе имовине стечене у браку, судска и вансудска поравнања, пресуде и судска решења као и решења и одлуке органа управе и привредних друштава, уступање удела у привредним друштвима или другим облицима привредне организованости итд. Једном речју, ова област обухвата порески третман највећег броја бестеретних правних послова који имају за последицу промену права титулара на некој имовини. Циљ овог чланка јесте да када је реч о опорезивању наслеђа и поклона: – ближе објаснимо пореско правну праксу, – пружимо смернице за правилно поступање у појединачним случајевима, – покушамо да дамо допринос у појашњењу неких дилема из праксе које се често јављају у поступцима који се воде пред пореском управом. 1. Месна надлежност (члан 35. став 5. Закона)

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

С обзиром на то да у пракси има „лутања”, од стране обвезника пореза на наслеђе и поклон у погледу надлежности за вођење поступка у овој порескоправној ствари, мишљења смо да ово треба мало појаснити . Члан 35. став 5. Закона гласи: „Ако обвезник наслеђује или прима на поклон истовремено непокретност и покретне ствари, односно права из члана 14. овог закона, пореску пријаву подноси пореском органу из става 3, односно става 4. овог члана.” То практично значи да ће порески обвезник који је наследио или на поклон добио непокретност и покретну ствар пореску пријаву поднети оном органу који се налази на општини на којем има пријављено пребивалиште – боравиште, односно седиште уколико се ради о правном лицу. Исти је случај уколико порески обвезник наследи или на поклон прими само покретну ствар. Друга је ситуација уколико порески обвезник наследи или на поклон прими само непокретност – тада ће месно надлежни орган Пореске управе бити онај који се налази на општини на којој се налази непокретност. Законодавац је овим одредбама хтео да пружи одређени комфор пореским обвезницима како би у случајевима где наслеђују или на поклон примају различите типове добара, све своје обавезујуће радње обавили у пореском органу који се налази у њиховој општини, дакле њима најближем пореском органу. Ипак, у пракси често долази до случајева који компликују ову процедуру. Пример 1 Уколико наследним решењем за наследнике буде оглашено 4 наследника са пребивалиштима у различитим градовима, а оставиоц је иза себе оставио једну кућу која се налази у граду у коме ниједан од наследника нема пребивалиште – боравиште, по слову Закона, требало би да свако од наследника поднесе пореску пријаву на општини на којој имају пријављена пребивалишта –боравишта. Пракса је показала да је то прилично компликован поступак, јер би практично сваки порески инспектор задужен за тај предмет био дужан да у поступку канцеларијске контроле тзв. замолницом, упути допис надлежној филијали Пореске управе која се налази на територији где се налази непокретност за проценом тржишне вредности непокретности, па тек по добијању одговора да настави са

поступком. У нашем примеру то би се радило беспотребно 4 пута. Пракса је такође показала да би сасвим коректно, законски дозвољено и у складу са одредбама члана 35. ст. 5. било да један орган заприми пореску пријаву и донесе сва 4 решења, што би било и комфорно када су у питању порески обвезници и рационално када су у питању ресурси Пореске управе, посебно из разлога што је пореска управа данас повезана савременим информационим системом на целој територији Србије.

Пример 2

МЕСНА НАДЛЕЖНОСТ ЗА ПОДНОШЕЊЕ ПОРЕСКИХ ПРИЈАВА НА НАСЛЕЂЕ И ПОКЛОН Предмет наслеђа /поклона

Порески орган

Непокретност у Републици Србији

На чијој територији се налази непокретност

Покретне ствари

Физичко лице – на чијој територији се има пребивалиште /боравиште правно лице – на чијој територији има седиште

Истовремено покретна и непокретна имовина

73 На чијој територији се налази предмет наслеђа/поклона физичко лице – према пребивалишту/боравишту правно лице – на чијој територији има седиште

2. Пореска пријава – више обвезника –један правни основ Обвезник пореза на наслеђе и поклон, дужан је да поднесе пореску пријаву са одговарајућом документацијом потребном за утврђивање пореза у року од 30 дана од дана настанка пореске обавезе, у смислу члана 17. ст. 1–4. Закона. Пореска пријава по основу пореза на наслеђе и поклон подноси се на прописаном обрасцу који носи ознаку ППИ-3 и која се може одштампати са странице Пореске управе Србије на адреси: (http://www.purs.gov.rs/preduzetnici/poreske-prijave-i-obrasci.html). По правилу, порески обвезник, јесте обвезник који наследи или на поклон прими имовину у ширем смислу или ближе, права или предмете опорезивања описане у члану 14. Закона. Пракса у пореским управама у Србији је да приме пореске пријаве по једном правном основу, па тако, на пример – у решењу о наслеђивању по којем је за наследнике иза оставиоца правноснажно оглашено 3 наследника, на првој страни се дају попуњени подаци само првооглашеног наследника. Поставља се питање – да ли су своју законску обавезу за подношење пореске пријаве по основу пореза на наслеђе и поклон овим подношењем пореске пријаве првооглашеног наследника испунила и преостала два наследника по аутоматизму? ОДГОВОР – не нису, јер је подношење пореске пријаве појединачна обавеза сваког од обвезника. Међутим, Пореска управа водећи рачуна о општеприхваћеном начелу рационалности у раду органа Управе Републике Србије доноси пореска Решења за све наследнике, јер је то моменат сазнања

LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Ако физичко лице нема пребивалиште или правно лице нема седиште у Републици Србији

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Посебан случај је када порески обвезник нема пребивалиште/боравиште, односно правно лице нема седиште у Републици Србији. У таквом случају, пореска пријава подноси се пореском органу у општини на чијој се територији налази предмет наслеђа, односно поклона, или пореском органу у општини у којој је оставилац, односно поклонодавац имао или има пребивалиште, односно седиште. Физичким лицима која немају јединствени број грађана и странцима који могу наследити и на поклон примити покретне ствари, односно права из члана 14. Закона, на њихов захтев, али и по службеној дужности додељује се ПИБ.

Пореске управе о промени титулара на правима и предмету опорезивања. По неком строго формалном мишљењу би требало да се Решење за првооглашеног наследника донесе по основу пореске пријаве, а у конкретном примеру, остала два по службеној дужности. Оваква пракса Пореске управе је стога сасвим у реду и у складу са основним циљем Закона.

3. Пореска основица – члан 16. Закона Према члану 16. Закона: – Основица пореза на наслеђе је тржишна вредност наслеђене имовине, умањена за износ дугова, трошкова и других терета које је обвезник дужан да исплати или на други начин измири из наслеђене имовине, на дан настанка пореске обавезе; – Основица пореза на поклон је тржишна вредност на поклон примљене имовине, на дан настанка пореске обавезе, коју утврђује надлежна организациона јединица Пореске управе. У вези са наведеним одредбама, треба напоменути да Пореска управа неће водити по службеној дужности рачуна о износима дугова, трошкова и других терета које је обвезник дужан да исплати или на други начин да измири из наслеђене имовине, нити она најчешће из правних основа може имати сазнања о томе. Порески обвезници су ти који приликом подношења пореске пријаве, уз документацију која је обавезна уз пореску пријаву, треба да доставе и доказе о томе и у рубрици 4.1. пореске пријаве да наведу врсте оптерећења и динарски износ обавезе која прати наслеђену имовину. У пракси се показало да порески обвезници (превасходно се мисли на физичка лица ) услед недовољног познавања прописа и неинформисаности готово у 90% случајева не знају за ову могућност смањења пореза у складу са чланом 16. ст. 1. Закона, те тако је из истих разлога и пропуштају. Пропуштање овакве прилике резултира беспотребно вишом пореском основицом и самим тим вишим износом пореза који порески обвезник треба да плати. LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

4. Када наследници из првог наследног реда плаћају порез на наслеђе и поклон Посебно желимо да истакнемо да се у пракси приметило да поред пореских обвезника који су неуки, у праву постоји и изненађујући број правника и адвоката којима није јасна „одлука” Пореске управе да су наследници који су у првом наследном реду уствари порески обвезници, јер према њиховим очекивањима они би требало да буду ослобођени плаћања пореза. Они то заправо и јесу, али само до висине вредности наследства које им припада по закону као оглашеним законским наследницима првог наследног реда, а то ћемо покушати да појаснимо кроз следећи пример. Пример: Оставилац је од наследника по законском реду наслеђивања, иза себе оставио супругу са којом је живео у истом породичном домаћинству те једног сина и једну кћерку који су живели одвојено од родитеља са својим породицама. Од имовине иза себе оставилац је оставио: 1. један стан тржишне вредности 6.000.000 динара, 2. један аутомобил тржишне вредности 300.000 динара, 3. земљиште тржишне вредности 600.000 динара Укупна вредност наслеђене имовине 6.900.000 динара ___________________________________________________________________ На рочишту на коме је расправљана заоставштина, наследници су се прихватили припадајућих им наследних делова по законском реду наслеђивања и на истом рочишту сачинили споразум о деоби наслеђених делова тако да је мајка наследила у целости имовину под редним бројем 1 тј. стан, кћерка аутомобил тј. имовину под редним бројем 2, а син земљиште под редним бројем 3 у целости.

Наследници су дали следеће наследничке изјаве сачинивши споразум о подели – деоби: Син – „Прихватам се наследства које ми по закону припада, уступљених ми делова, а свој део стана уступам мајци, а аутомобила сестри.” Кћерка – „Прихватам се наследства које ми по закону припада, уступљених ми делова, а свој део стана уступам мајци, а земљишта брату.” и

5. Уступање наследног дела (ни)је поклон Оставински поступци воде се готово увек под јаким емоционалним набојем за наследнике и у таквим моментима, чак и ако се међу наследницима налазе и познаваоци прописа, они нису у стању приликом давања својих наследничких изјава да буду у оптималној концентрацији. Примарни циљ је задовољити „коначно и ту форму”, а како су наследничке изјаве изразито личноправног карактера без права судије да сугерише њихов правац, пракса је показала да се заправо крајње стварне жеље наследника, због напред реченог, практично не спроводе или се спроводе уз беспотребно додатно финансијско оптерећење у потоњем пореском поступку . Већ смо видели да се стицање имовине у пријемом уступљеног наследног дела сматра поклоном (члан 21. Закона). Поставља се питање – какав је порескоправни третман када се сви законски наследници прихвате својих наследних делова, сви се налазе у истом – првом наследном реду (супруга, син и кћерка), па се, на пример, син и кћерка након прихватања наслеђа изјасне у оставинском поступку да своје наследне делове уступају мајци? Они практично од почетка желе да све остане мајци, тако се и изјашњавају, али лаички и без размишљања дајући одговор на питање судије да ли се прихватају наслеђа које им по закону припада, одговором „ДА”, аутоматски тог момента постају власници припадајућег наследног дела. Даље располагање тим наследним делом је – располагање власника својом имовином, па је за Закон то практично поклањање! Они не знају за ово уколико немају стручну помоћ (адвокат, саветник и сл.), а такође не знају ни за чињеницу да се (у овом примеру) мајка могла ослободити у целости или делимично плаћања

75 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Пореска управа је издала Решење којим је мајку обавезала да плати износ од 55.000,00 динара. У конкретном примеру, сваком од наследника припада по једна идеална трећина наследства која изражена преко тржишне вредности по налазу канцеларијске контроле надлежне пореске управе износи 2.300.000 динара, колико у ствари износи висина основице која се не опорезује. Како се након споразумне деобе или споразума међу наследницима променио удео у наслеђеној имовини изражен у њеној вредности, тако да вредност имовине коју сада има мајка /супруга износи 3.700.000 више, него што је њен неопорезиви законски удео, тај део даље постаје предмет контроле и анализе Пореске управе. Да би се донела исправна и законска одлука, Пореска управа прати порекло тог „вишка” који се појављује код супруге /мајке. Мајка је практично од деце добила на поклон ту вредност изражену кроз 2/3 стана. Па пошто се мајка у односу на децу налази у другом наследном реду (члан 12. Закона о наслеђивању), а уступање у оставинском поступку сматра се учињеним поклоном (последњи став члана 21. Закона), Пореска управа правилно је поступила у конкретном примеру (члан 19. ст. 1. Закона). Наиме, члан 19. Закона гласи: „Обвезници који се, у односу на оставиоца, односно поклонодавца, налазе у другом наследном реду по законском реду наслеђивања, порез на наслеђе и поклон плаћају по стопи од 1,5%. Обвезници који се, у односу на оставиоца односно поклонодавца, налазе у трећем и даљем наследном реду, односно обвезници који са оставиоцем, односно поклонодавцем нису у сродству, порез на наслеђе и поклон плаћају по стопи од 2,5%.” Истовремено, према члану 21. Закона, стицање имовине у оставинском поступку пријемом уступљеног наследног дела, сматра се поклоном у смислу овог закона, о чему дајемо више детаља у наставку.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Супруга/Мајка – „Прихватам се наследства које ми по закону припада и уступљених ми делова, а свој део земљишта уступам сину, а аутомобил кћерци.”

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

пореза да су дали изјаву да се не прихватају наслеђа које им по закону припада (наравно ако немају пунолетних потомака који би се прихватили наслеђа). Међутим, да не би долазило до оваквих проблема и непотребних пореских трошкова, у члан 21. Закона, уведена је тачка 4. Најпре да подсетимо: – Стицање имовине у оставинском поступку пријемом уступљеног наследног дела, сматра се поклоном у смислу Закона (члан 21. Закона); – Према одредби члана 21. ст. 1. тач. 1) Закона, порез на наслеђе и поклон не плаћа наследник првог наследног реда, супружник и родитељ оставиоца, односно поклонопримац првог наследног реда и супружник поклонодавца. У односу на ове законске одредбе, чланом 21. ст. 1. тач. 4) Закона, прописано је да порез на наслеђе и поклон не плаћа поклонопримац – на имовину која му је уступљена у оставинском поступку, коју би наследио да се наследник – поклонодавац одрекао наслеђа. Дакле, када оставилац иза себе није оставио тестамент, на наслеђе које у припадајућем законском делу оствари сваки од оставиочевих наследника првог наследног реда (у конкретном случају, супруга, син и кћерка, свако у по 1/3 наследног дела) порез на наслеђе се не плаћа. Међутим, порез на поклон се плаћа на имовину која је стечена у оставинском поступку осим на онај део имовине који би поклонопримац наследио од оставиоца да се поклонодавац одрекао наслеђа. У конкретном случају, порез на поклон не плаћа мајка/супруга оставиоца као поклонопримац, на имовину коју су јој деца уступила у оставинском поступку, јер би мајка /супруга оставиоца наследила од оставиоца исто да су се њена деца одрекла наслеђа. Ово је један од одличних примера правне фикције коју је законодавац употребио у сврху заштите интереса наследника. У конкретном примеру, иза оставиоца остали су његова супруга, син и ћерка као наследници првог наследног реда, који су се прихватили наслеђа и наследили свако по 1/3 заоставштине, па су син и ћерка оставиоца своје наслеђе уступили оставиочевој супрузи – својој мајци. Оставиочева супруга – поклонопримац, након пријема наследног дела од деце стиче укупно 3/3 оставиочеве заоставштине (1/3 по основу наслеђа од оставиоца, а по 1/3 по основу поклона од своје деце). Да су се деца оставиоца одрекла наслеђа, а под претпоставком да она немају потомке који могу и хоће да их наследе, односно да имају малолетну децу у чије име су се такође одрекли наслеђа уз сагласност надлежног органа старатељства, супруга оставиоца би стекла у целости заоставштину коју је иза себе оставио оставилац, односно њен супруг. Све чињенице које могу бити или су од утицаја на постојање и висину пореске обавезе у сваком појединачном или конкретном случају, цени надлежни порески орган. Аутор: Синиша Јаковљевић

КАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ И ДРУГИХ ОБАВЕЗА Новембар 2016. године

РОК ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОБАВЕЗЕ

ОБРАЧУНСКИ ПЕРИОД

Послодавци Пореској управи достављају извештај о извршењу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом у складу са законом - Образац ИОСИ

5. 11. 2016.

1. 10.–31. 10. 2016

Боравишна такса

5. 11. 2016. 20. 11. 2016.

16. 10.–30. 10. 2016. 1. 11.–15. 11. 2016.

Закон о туризму

Подношење пореске пријаве за ПДВ од пореских дужника који нису обвезници ПДВ

10. 11. 2016.

1. 10.–31. 10. 2016.

Закон о порезу на додату вредност

ОПИС ОБАВЕЗЕ

ОСНОВ

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом

77 15. 11. 2016.

1.10.– 31. 10. 2016.

Закон о порезу на додату вредност

Месечна аконтација пореза на добит правних лица

15. 11. 2016.

1. 10.–31. 10. 2016

Закон о порезу на добит

Порез на паушални приход од самосталне делатности, и порез на приход од самосталне делатности предузетника који води пословне књиге

15. 11. 2016.

1. 10.–31. 10. 2016

Закон о порезу на доходак грађана

Обавеза брокерскодилерског друштва да Комисији за хартије од вредности достави извештај о своме пословању

15. 11. 2016.

1. 10.–31. 10. 2016

Закон о тржишту капитала

LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Подношење пореске пријаве за обвезника ПДВ који обрачунава и плаћа ПДВ месечно

РОК ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОБАВЕЗЕ

ОБРАЧУНСКИ ПЕРИОД

ОСНОВ

Годишњи порез на имовину по решењу органа јединице локалне самоуправе

15. 11. 2016.

октобар – децембар 2016.

Закон о порезима на имовину

Крајњи рок за исплату зарада за претходни месец, односно обрачун и уплата доприноса за обавезно социјално осигурање на најнижу основицу ако послодавац нема средства за исплату зарада

30. 11. 2016.

1. 10.–31. 10. 2016

Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање

Подношење захтева за паушално опорезивање предузетника у наредној години, односно за 2017. годину

30. 11. 2016.

2016.

ОПИС ОБАВЕЗЕ

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Закон о порезу на доходак грађана

Подаци од значаја за рад пословних субјеката ВРСТА ИСПЛАТЕ 1. Накнада трошкова погребних услуга запосленом у случају смрти брачног друга и деце, члановима уже породице у случају смрти запосленог Солидарна помоћ породици у случају смрти пензионисаног радника

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН 3. За запосленог и члана његове породице не опорезује се до 64.162 дин.

Исплаћује се у складу са општим актом и уговором о раду

Неопорезиво до 64.162 дин.

Отпремнина код одласка у пензију

Према Закону о раду, исплаћује се најмање у висини 2 просечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику (тренутно, 64.150 x 2 = 128.300)

Не опорезује се до износа двоструке месечне зараде по запосленом у Републици према последњем податку (2 x 64.150 = 128.300 дин.)

Јубиларна награда

До висине утврђене општим актом послодавца До висине цене превозне карте у јавном саобраћају

Неопорезиво до 18.331 дин. годишње Не опорезује се до висине превозне карте, односно до висине стварних трошкова превоза,а највише до 3.666 дин. Не опорезује се до износа прописаног Уредбом о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл.гласник РС” 86/07, 84/2014 и 84/2015) а највише до 15 евра, а за субјекте ван јавног сектора је неопорезиво до 50 евра

Накнада трошкова превоза до посла и повратка са посла

Дневница за службено путовање у иностранство

У висини утврђеној општим актом послодавца (члан 118. тачка 3. Закона о раду)

79 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

ПО ЗАКОНУ О РАДУ 2. Према члану 119. тач. 2) Закона о раду, послодавац је обавезан на ове исплате до висине трошкова погребних услуга, а према приложеним рачунима

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Износ личних примања запослених према Закону о раду и њихов порески третман – на основу просечне зараде у Републици у месецу септембру 2016. године од 64.150 динара

ВРСТА ИСПЛАТЕ ПО ЗАКОНУ О РАДУ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН 1. 2. 3. Дневница за службено До висине прописане општим актом, Неопорезиво до 2.201 путовање у земљи односно уговором о раду код послодавца дин. по дневници (члан 118. тач. 2. Закона о раду) Накнада трошкова смештаја на службеном путу

До висине прописане општим актом, Неопорезиво до износа односно уговором о раду код послодавца приложеног рачуна (према Закону о раду)

Накнада трошкова Признају се у целини према приложеним Неопорезиво до висине превоза на службеном рачунима приложених рачуна путовању превозника у јавном саобраћају

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Накнада трошкова смештаја и исхране за рад на терену (ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде) (члан 118. Тач. 4) Закона о раду)

У висини трошкова смештаја и исхране у складу са општим актом и уговором о раду

Не плаћају се пореске обавезе

Солидарна помоћ за дужу или тежу болест, рехабилитацију или тежу инвалидност запосленог или члана његове породице

До висине утврђене општим актом послодавца

Неопорезиво до 36.665 дин. по случају

Остале солидарне помоћи (чл. 120. Тач. 1. Закона о раду)

До висине утврђене општим актом послодавца

Опорезује се цео износ само порезом по стопи од 10%

Накнада трошкова превоза сопственим путничким моторним возилом у службене сврхе

Према члану 118. тач. 2) и 3) Закона о раду, Не опорезује се до утврђује се општим актом или уговором о 30% цене 1 л. бензина раду код послодавца помноженог са бројем потрошених литара, а највише до 6.417 дин. Месечно

Стипендије и кредити На начин утврђен општим актом ученика и студената послодавца – ученицима средњих школа и студентима виших школа и факултета

Неопорезиво до 11.000 дин. месечно

Стипендије и кредити На начин утврђен општим актом ученика основних послодавца школа – када су родитељи запослени код послодавца

Исплата има карактер зараде, на цео износ плаћају се доприноси за социјално од 19,9% + 17,9% и порез по стопи од 10%

ВРСТА ИСПЛАТЕ 1.

ПО ЗАКОНУ О РАДУ 2.

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН 3. Неопорезиво до најнижих износа исплате по годинама рада из претходне колоне (члан 9. став 1. тачка 18. Закона о порезу на доходак грађана)

Једнократна новчана накнада запосленима за чијим је радом престала потреба по Програму за решавање вишка запослених у поступку приватизације за 2016. годину („Службени гласник РС” бр. 9/2015, 84/2015 и 109/2016)

Запосленом који је утврђен као вишак у 2016. години престаје радни однос када се добровољно определи за једну од опција, која је за њега најповољнија, и то за: 1) отпремнину у висини динарске противвредности 200 евра по години стажа осигурања, по средњем курсу, на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности; 2) отпремнину обрачунату на начин утврђен Законом о раду с тим да укупна висина отпремнина не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности, а висина средстава по години стажа осигурања код последњег послодавца не може бити већа од 500 евра у динарској противвредности, по средњем курсу, на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца; 3) отпремнину у износу од шест (6) просечних зарада по запосленом у Републици Србији, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – за запослене који имају више од 15 година стажа осигурања (тренутно:6 x 64.150 = 384.900 динара).

Не опорезује се до износа из претходне колоне – члан 9. став 1. тачка 20) Закона о порезу на доходак грађана, а на износ преко тога, према члану 85. Закона о порезу на доходак грађана – плаћа се порез по стопи од 20% по умањењу за 20% нормираних трошкова. За лица старија од 50 година живота – неопорезиво у потпуности без обзира на износ.

81 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Исплаћује се у висини утврђеној општим актом или уговором о раду, а не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада код послодавца код кога се остварује право на отпремнину. Зарадом се сматра просечна месечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина Зарадом се сматра просечна месечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Отпремнина при отказу уговора о раду вишку запослених због технолошких, економских или организационих промена (по члану 158. и 159. Закона о раду)

ВРСТА ИСПЛАТЕ 1.

ПО ЗАКОНУ О РАДУ 2.

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН 3.

Хранарине и стипендије које спортистима исплаћују аматерски спортски клубови

Према прописима који уређују спорт

Неопорезиво до 9.166 дин. месечно

Регрес за коришћење годишњег одмора

Исплата по овом основу је обавезна, у Плаћају се све пореске висини утврђеној општим актом, односно обавезе као на зараду уговором о раду код послодавца (члан 118. тачка 6. Закона о раду)

Накнада за исхрану у току рада

Исплата по овом основу је обавезна, у Плаћају се све пореске висини утврђеној општим актом, односно обавезе као на зараду уговором о раду код послодавца (члан 118. тачка 5. Закона о раду)

Зајам који послодавац Исплаћује се у висини и према условима Не опорезује се исплаћује запосленима утврђеним општим актом или уговором о раду код послодавца Додатак за одвојени живот

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

Исплаћује се у складу са општим актом Стимулативне или уговором о раду отпремнине при споразумном престанку радног односа (члан 177. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

Теренски додатак (дневна накнада за повећане трошкове рада на терену)

Према Закону о раду, ако се предвиди општим актом, односно уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

Поклон деци запослених до 15 година старости поводом Нове године и Божића

На основу члана 119. став 2. Закона о раду, Неопорезиво до у складу са општим актом послодавца. 9.166,00 дин. по једном детету, исплата преко тог износа, као и исплата детету старијем од 15 година, има карактер зараде.

УКРАТКО.....

Ако исплаћујете бонусе – подсећамо да је одредбом члана 9. став 1. Закона о порезу на добит правних лица прописано да се трошкови зарада, односно плата, признају у износу обрачунатом на терет пословних расхода. Истовремено, према Закону о раду, зарада запосленог се састоји од зараде за обављени рад и време проведено на раду, зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде, бонуси и сл.) и других примања по основу радног односа. Сагласно наведеном, расходи које послодавац искаже у својим пословним књигама (према прописима о рачуноводству и МРС 19 − Примања запослених) на име бонуса, обрачунатих по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца, укључујући и припадајући порез и доприносе за обавезно социјално осигурање, признају се као такви у пореском билансу обвезника.

У случају штрајка – подсећамо да је штрајкачки одбор дужан да послодавцу најави штрајк достављањем одлуке о ступању у штрајк и то најкасније пет дана пре дана одређеног за почетак штрајка, односно 24 часа пре почетка штрајка упозорења, који према Закону о штрајку може да траје сат времена. Штрајкачки одбор и запослени који учествују у штрајку дужни су да штрајк организују и воде на начин којим се не угрожава безбедност лица и имовине и здравље људи, онемогућава наношење непосредне материјалне штете и омогућава наставак рада по окончању штрајка. Поводом актуелних штрајкова и оних који су у најави Агенција за мирно решавање радних спорова апелује на запослене да незадовољство према послодавцу најпре покушају да реше мирним путем, уз бесплатно посредовање Агенције, а не да у старту прибегавају штрајку. Новина у нашој пракси – Народна банка Србије дала је прву дозволу за издавање електронског новца. Реч је о првој институцији електронског новца која може да обавља послове у домаћем платном промету. НБС подсећа да електронски новац представља потпуно равноправну електронску замену за новчанице и ковани новац, а обично се користи за плаћања путем интернета, апликација на мобилним телефонима, НФЦ чипа. Слично као и код платних картица, њиме се може извршити плаћање на свим продајним местима која прихватају овај начин плаћања, и то како на интернету, тако и непосредно на продајном месту. Дозвола је дата привредном друштву иПаy Сее д.о.о. Београд, чиме је ово друштво постало прва домаћа институција електронског новца а српско тржиште платних услуга постало богатије за нову врсту пружалаца платних услуга.

83 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2016.

Имајте у виду – у складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији, уколико сте се, као порески обвезник, определи за повраћај или прекњижавање више или погрешно уплаћених јавних прихода, порески орган има обавезу да по вашем захтеву донесе решење без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од дана пријема захтева. У оваквом случају, поступак је следећи: порески обвезник се захтевом за повраћај или прекњижавање више уплаћених средстава обраћа надлежном одељењу Управе јавних прихода, у коме јасно наводи да ли жели да му се више уплаћени порез врати на текући рачун или жели да се више уплаћени порез прекњижи за намирење других доспелих обавеза –у супротном, више уплаћена средства стоје на рачуну пореског обвезника и служе за намирење обавеза које доспевају у наредном периоду, на том рачуну.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Ако сте у дилеми – када као обвезник ПДВ поседујете рачун претходног учесника у промету, који не садржи потпис и печат издаваоца рачуна – да ли имате право на одбитак претходног пореза, ево решења. Наиме, у складу са Законом о ПДВ и Правилником о одређивању случајева у којима нема обавезе издавања рачуна и о рачунима код којих се могу изоставити поједини подаци, потпис и печат издаваоца рачуна нису обавезни елементи рачуна.То значи да рачун може, али не мора да садржи потпис и печат, па обвезник ПДВ који поседује рачун претходног учесника у промету, који не садржи потпис и печат издаваоца рачуна, али садржи све елементе прописане Законом о ПДВ, односно поменутим Правилником, на основу тог рачуна има право на одбитак претходног пореза.

Увек актуелно питање су боловања - а послодавци све чешће проверавају да ли су њихови запослени заиста на боловању. За податке о томе од чега болују, колико дана ће одсуствовати, да ли иду на неку терапију, обраћају се домовима здравља, не знајући или заборављајући да је реч о заштићеним подацима. Управе здравствених установа то пребацују на изабране лекаре, који морају да се “дописују” са послодавцима и објашњавају им законске прописе. Зато подсећамо да у случају боловања, запослени је дужан да у року од три дана послодавцу достави лекарску потврду на којој не мора да стоји дијагноза, јер су подаци о болести посебно осетљиви подаци о личности. Уколико сумња у оправданост одсуства послодавац може да тражи да се раднику поново утврди здравствена способност. Ако сумња у оцену изабраног лекара, тражиће мишљење првостепене лекарске комисије, а ако сумња у њу, може се обратити другостепеној комисији. Да појаснимо у једној реченици - примање физичког лица (у конкретном случају по основу разлике између остварене и мање исплаћене зараде за период од 2006. до 2008. године), у вези са којим то лице остварује затезну камату, која по својој суштини представља накнаду штете запосленом коју је трпео због мање исплаћане зараде у наведеном периоду, не представља приход физичког лица који подлеже плаћању пореза на доходак грађана и доприноса за обавезно социјално осигурање.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Скрећемо пажњу - Министарство финансија указује на постојање поступка извоза робе мањег значаја која се извози у поштанском саобраћају. Овај поступак уведен је ради рационализације поступања са одређеним поштанским пошиљкама и смањења трошкова пословања предузетника и привредних друштва која извозе робу у поштанском саобраћају. То је у складу са чл. 255. Царинског закона и чл. 179. став 1. тачка 4) Уредбе о царински дозвољеном поступању с робом, који омогућавају предузетницима и привредним друштвима са седиштем у Републици Србији да усмено декларишу за извоз поштанске пошиљке које садрже робу мањег економског значаја. То значи да у свакој јединици поштанске мреже на територији РС могу се предати наведене поштанске пошиљке ЈП ПТТ саобраћаја „Србија“ без обавезе подношења царинске декларације ЈЦИ. Овај поступак се односи искључиво на поштанске пошиљке (писмосне и пакете) које се отпремају од стране предузетника и привредних друштава ради извоза и које прати фактура чија вредност не прелази износ од 1.000 ЕУР. Наведеним поступком не могу бити обухваћене поштанске пошиљке за чији извоз је потребна претходна сагласност, као и роба чији је извоз забрањен.

Кроз јединствен и оригиналан концепт, на више од 500 страна А4 формата, читаоцима разјашњава најважније институте из области зарада, плата и других примања, а поред тумачења прописа садржи и многобројне примере обрачуна. Саветник је намењен правним и рачуноводственим службама у привредним друштвима, јавном сектору и образовним институцијама, предузетницима, рачуноводственим агенцијама, удружењима послодаваца, синдикатима, привредним коморама, адвокатима итд.

НОВО ШТАМПА НО ИЗДАЊЕ

У првом делу Саветника обрађена је исплата зарада и других примања у привредним делатностима. У другом делу дате су карактеристике и специфичности исплата плата и других примања која остварују државни службеници, намештеници и запослени у јавним службама, односно запослени чије се плате финансирају из средстава буџета Републике Србије, буџета аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе као и из средстава обавезног социјалног осигурања.

За наручивање, као и за све детаљне информације, можете нас контактирати путем телефона: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822 или путем мејла: office@ingpro.rs

ЦЕНА: 5.000,00 динара (+ 10% ПДВ-а). Тираж је ограничен.

ǸǧǩǬǹǴǯǱ Ǯǧ ǵǨǷǧǾǺǴ, ǵǶǵǷǬǮǯǩǧǢǬ ǯ ǯǸǶǲǧǹǺ ǮǧǷǧǫǧ Ƕǲǧǹǧ ǯ ǫǷǺǪǯǼ ǶǷǯǳǧǢǧ А У Т О Р

мр Жељко Албанезе

Унакрсни поглед

Радни односи и социјално осигурање

Грађанско право и судски поступци

Привредно право и судски поступци

Кривично право и судски поступци

Буџети и јавне набавке

Практикум за финансије и рачуноводство о