051 lege artis decembar 2016 by V. M.

НЕПРАВИЛНОСТИ У РАДУ КОМИСИЈЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ

Број 51 ● децембар 2016. ● www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

: А Т Н Е Р О ПРВИ Д

Закон о запосленима у АП и ЈЛС Дисциплинска одговорност службеника и намештеника у органима и службама у АП И ЈЛС Заштита права на суђење у разумном року Извршење на финансијским инструментима и уделима у привредном друштву Спречавање службеног лица у вршењу службене радње и напад на службено лице у вршењу службене дужности Планирање вишегодишњих капиталних инвестиција у одлукама о буџету локалне власти

ПРАКТИКУМ ЗА ФИНАНСИЈЕ И РАЧУНОВОДСТВО Годишњи попис имовине и обавеза за 2016. годину ● Обрачун накнаде штете за неискоришћени годишњи одмор ● Пренос неутрошених буџетских средстава на рачун извршења буџета Републике Србије ● ИОС – усаглашавање обавеза и потраживања ● Процена фер вредности имовине ● Застарелост обавеза и опрост дуга ● Сразмерни порески одбитак у последњем пореском периоду календарске 2016. године ● Промена пореског периода за обрачун ПДВ-а ● Брисање обвезника из евиденције ПДВ-а ● Поклони за Нову годину и Божић и њихов порески третман ● Одсуство и исплате запосленима поводом новогодишњих и божићних празника ● План јавних набавки за 2017. годину ● Пословне платне картице ● Уговори о избегавању двоструког опорезивања код сталних пословних јединица

Међу ауторима у овом броју...

Законом о буџетском систему уређена је обавеза да општи део буџета треба да садржи преглед планираних капиталних издатака буџетских корисника за текућу и наредне две године. Дејан Обренић, дипл. правник, помоћник извршитеља с вишегодишњим искуством у извршном поступку

Бисерка Живановић, судија Врховног касационог суда

Према одредби члана 149. Закона, у односу на службеника на положају искључено је право на жалбу на решење о удаљењу с рада. Он нема право жалбе, али може да покрене управни спор. Зорица Ловрић, дипл. ек. с вишегодишњим радним искуством у државној управи, банкарству и привреди

Највећа новина коју доноси ЗЗАПЈЛС односи се на планирање потребних кадрова са динамиком њиховог запошљавања у складу са расположивим буџетским средствима.

Треба подвући разлику између досуђивања издржавања које је различито од досуђивања накнаде штете због изгубљеног издржавања.

Смиљка Стојановић, заменик јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду

Кад је у питању принуђивање службеног лица на вршење службене радње, такође је неопходно да се ово лице принуђава на извршење неке конкретне радње, на чије предузимање је овлашћено.

Бранислава Горавица, члан Високог савета судства

Уставна жалба из члана 170. Устава постаје супсидијарно правно средство у односу на заштиту права на суђење у разумном року у судским поступцима који још увек трају.

Јасмина Миленковић, члан Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки

Пожељно је да наручиоци у поступцима јавне набавке у којима очекују понуде страних понуђача прецизирају какве треба да буду садржине изјаве које достављају страни понуђачи.

1 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Већ на крају прве фазе спровођења извршења на финансијским инструментима извршног дужника, извршни поверилац стиче одређене процесне бенефите.

Весна Филиповић, судија Првог основног суда у Београду и руководилац Одељења судске праксе у грађанској материји

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Алжбета Марко, начелник за финансије у општини Ковачица

СУДСКА ПРАКСА И СЛУЖБЕНА МИШЉЕЊА Kaлендар важењаправних правних аката Kaлендар важења аката

● Правилник о измени и допуни Правилника о реглоскопима, у „Сл. – одредбе члана 16. ст. 6.објављен и члана 20.гласнику овог закона РС”, бр. 49/15 од 5. 6. 2015. године, а ступиопримењиваће је на снагу 13. 6. 2015. се године од 1. јуна 2016. године

● Правилник о измени и допуни Правилника о реглоскопима, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 49/15 од 5.о6.енергетици, 2015. године, а ступио је на снагу 13.145/14 6. 2015. године ● Закон објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. од 29. 12. 2014. године, а – одредба члана 2. овог правилника важи – одредбе члана 98. ст. 1. тач. 1)1. дојуна 3), члана 99.године и до 2016.

између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС – – од одредбе Међународни уговори”, бр. 2/16 8. 2. 2016. члана године 98. ст. 1. тач. 1) до 3), члана 99. и

225. ступа ст. 1. на тач. 1) до 3) и2016. члана 225. ст. 4. –члана Конвенција снагу 16. јуна године

овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године ● Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни Закон о потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи уговори”, бр. 4/16 од 26. 2. 2016. године

● између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС – – Амандмани ступају на снагу 19. јуна 2016. године Међународни уговори”, бр. 2/16 од 8. 2. 2016. године

Недостојност за наслеђивање Члан 4. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/15)

Недостојност за наслеђивање

Члан 4. Не може наследити на основу закона или завештања, нити стећи какву корист из завештања Члан 4. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/15)

(недостојан је): 1) онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао; Члан 4. 2) онај ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове заили неку његову га је уили томезавештања, спречио; Невештање може наследити на одредбу, основу или закона нити стећи какву корист из завештања 3) онај ко је ује): намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово (недостојан завештање, или га је фалсификовао; 1)4)онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао; онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оставиоца, или му је ускратио 2)нужну онај помоћ; ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове за-

вештање или неку његову одредбу, или га је у томе спречио; на недостојност пази по службеној дужности. 3)Суд онај ко је у намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово завештање, или га је фалсификовао; 4) онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оца је примао пензију својеоставиоца, мајке, а пок.или А. М.му је ускратио О нужну недостојности издржавање није ни било потребно. Не може се помоћ; за наслеђивање суд води рачуна по службеној говорити ни о ускраћивању помоћи оставиоцу, дужности, али је терет чињеничне јер то не произилази из изведених доказа. Суд наинедостојност пази по службеној дужности. тврдње доказа да ова недостојност Код овако утврђеног чињеничног стања, нипостоји, на странци која то тврди. жестепени судови правилно закључују да нема

Из образложења:

основа за примену члана 4. Закона о наслеђивању који регулише појам недостојности наслеђиоца је примао пензијузасвоје мајке,

стране није изостала његовом кривицом. Није се

обавезу издржавања, или ускратио нужну по-

а пок. А. М.

ревизије о погрешној примени матевање. Према ставу 1. тач. 1) овог члана, не може О„Разлози недостојности за наслеђивање издржавање није ни било потребно. Не може се ријалног права нису основани. Према утврђеном се наследити на основу закона или завештања суд води рачуна по службеној говорити ни оизускраћивању помоћи оставиоцу, чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син нити стећи какву корист завештања (недосдужности, али је терет чињеничне јер ко тојенеумишљајно произилази из изведених доказа. пок. А. М. Свог оца је упознао када је имао 10 тојан је), онај усмртио оставиотврдње доказа да ова недостојност година. Дои1992. године имао је ретке контакте са ца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, Код овако утврђеног чињеничног стања, ниоцем, а од те године никако. Брига оцу тврди. са његове недостојан је онај ко се теже огрешио о законску постоји, на странци којао то жестепени судови правилно закључују да нема

основа заовог примену члана 4. Закона о наслеђивању теже огрешио о обавезе издржавања, нити му је моћ. Према ставу 2. члана, суд на недостојИзускратио образложења: регулише појамУ конкретном недостојности за наслеђинужну помоћ. Нису постојали ни друност пазикоји по службеној дужности. ги разлози који би указивали на недостојност за матеслучају, истакнути разлози за недостојност ту- члана, не може „Разлози ревизије о погрешној примени вање. Према ставу 1. тач. 1) овог наслеђивање оца. Тужилац није умишљајно усжиоца да се наследи свог оца,на садаоснову пок. А. М., нису или завештања ријалног права нису основани. Према утврђеном наследити закона мртио свога оца, нити је то покушао. Између њих испуњени. У току поступка у прилог ових својих чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син тужиља нити стећи каквуодговарајуће корист из дозавештања (недосје било само свађе. Није се теже огрешио о затврдњи није пружила пок. А. М. Свогиздржавања оца је упознао кадаПреко је имаоказе. 10 Затотојан онај ко (непостојању) је умишљајно конске обавезе према њему. је суд је), о постојању тихусмртио оставио● Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну година. До 1992. године имао је ретке контакте са ца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, оцем, а од те године никако. Брига о оцу са његове недостојан је онај ко се теже огрешио о законску средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни (6) Трошкови продатих производа износе 1.250.000,00 динара.Укалкулисана разлика у цени је 25%стране није изостала његовом кривицом. Није се обавезу издржавања, или ускратио нужну поуговори”, бр.коштања, 4/16 од 26.што 2. 2016. године на цену износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општојтеже огрешио о обавезе издржавања, нити му је моћ. Према ставу 2. овог члана, суд на недостојстопи износи 312.500,00 динара, од чега на цену коштања 240.000,00 250.000,00 (1.250.000,00 × 20%)ускратио нужну помоћ. Нису постојали ни дру– Амандмани ступају на снагу 19. јуна 2016. године ност пази по службеној дужности. У конкретном и ПДВ(6)на разликупродатих у ценипроизвода 62.500,00износе (312.500,00 × 20%). Трошкови 1.250.000,00 динара.Укалкулисана разлика у цени је 25% ги разлози који би указивали на недостојност за случају, истакнути разлози за недостојност туна цену коштања, што износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општој наслеђивање оца. Тужилац није умишљајно усжиоца да наследи свог оца, сада пок. А. М., нису стопису износи 312.500,00 динара, од чегадресови на цену коштања 240.000,00 250.000,00 × 20%) (7) Купцу фактурисани спортски са обрачунатим ПДВ-ом(1.250.000,00 у износу од 1.875.000,00 дин.мртио свога оца, нити је то покушао. Између њих испуњени. У току поступка у прилог ових својих и ПДВ на разлику у цени 62.500,00 (312.500,00 × 20%). је било само свађе. Није се теже огрешио о затврдњи тужиља није пружила одговарајуће до(8) Купац је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1.875.000,00 динара.дин. (7) Купцу су фактурисани спортски дресови са обрачунатим ПДВ-ом у износу од 1.875.000,00 конске обавезе издржавања према њему. Преко казе. Зато је суд о постојању (непостојању) тих

ПОСТАВИТЕ ПИТАЊЕ НАШЕМ АУТОРУ, НАСТОЈАЋЕМО ДА ОДГОВОРИМО НА СВАКО ОД ЊИХ

(9) Треба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун трошкова и учинака.

Негативне референце у систему јавних набавки Негативне референце у

(10) Треба саставити Извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода.

Последње измене и допуне Закона о јавним набавкама из августа

(8) Купац је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1.875.000,00 динара. и учинака. (9) Треба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун трошкова

(10) Треба саставити Извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода.

систему јавних набавки

(11) Треба прокњижити свођење почетног стања залиха производње на коначно стање залиха про2015. године донеле су собом неколико измена када је реч о (11) Треба прокњижити свођење почетногна стања залиха производње на коначно стање залиха про- производње изводње на крају обрачунског периода бази података из Извештаја о стању залиха Последње измене и допуне Закона о јавним набавкама из августа изводње на крају обрачунског периода на бази података из Извештаја о стању залиха производње негативним о којимаизмена ћемокада говорити на крају обрачунског 2015. годинереференцама донеле су собом неколико је реч о у овом тексту на крају обрачунскогпериода. периода. Напомена: Трошковипродатих продатих производа од 1.250.000,00 динара израчунати су на бази цене Напомена: Трошкови производа од 1.250.000,00 динара израчунати су на бази цене коштања комада×× 1.832,80 1.832,80 динара по комаду), док је док продајна цена спортских од дресова од коштања (682(682 комада динара по комаду), је продајна цена дресова спортских 1.875.000,00 динара по комаду израчуната у износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00). 1.875.000,00 динара по комаду израчуната у износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00).

негативним референцама о којима ћемо говорити у овом тексту

о јавним набавкама из 2008. године. Сходно

АУТОРСКИ ТЕКСТОВИ СА ОБИЉЕМ КОРИСНИХ ПРИМЕРА И СТРУЧНИХ ТУМАЧЕЊА

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Милош Јовић

КК

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

о јавнимтада набавкама из 2008. године. Сходно важећим прописима, наручиоци су имали тада важећим прописима, су имали Милош Јовић могућност да наручиоци одбију понуду уколико поседују могућност да одбију понуду уколико поседују саветник у Управи за јавне набавке саветник у Управи за јавне набавке којидапотврђује понуђач није испуњавао Књижење: доказ којидоказ потврђује понуђач ниједа испуњавао budzeti@legeartis.rs budzeti@legeartis.rs своје по раније закљученим уговорима Књижење: своје обавезе пообавезе раније закљученим уговорима Конто Износ Р. ОПИС 12 питању јавне набавке, појампојам ре оре јавним набавкама су се односили ададсусууу питању јавне набавке, о јавним који набавкама који на суисти се односили на исти бр. дугује потражује дугује потражује Конто Износ Р. ференце има двоструки појавни облик.облик. предмет набавке, за набавке, период од претходних пет ференце има двоструки појавни предмет за период од претходних пет ОПИС 3 4 5 6 бр. 1дугује2 потражује У случају кад одређује додатне услове за година за радове, односно три године за добра дугује потражује У случају кад јавне одређује додатне условеи за 1. 910 Сировине и материјал – спортски дресови 200.000,00 учешће у поступку набавке, наручилац услуге. година за радове, односно три године за добра 1 2 3 4 материјала 5 6 учешће у поступку јавне набавке, наручилацЗакон ио услуге. 9000 Рачун за преузимање залиха 200.000,00 као услов пословног капацитета може захтева јавним набавкама из 2012. године 1. За отварање 910 Сировине и залихе материјал – спортски дресови одређено искуство понуђача које семоже огледазахтева у („Сл. гласникЗакон РС”, бр. о 124/12) значајно је проши из 2012. године почетног стања 1. 1. 2016. за материјала – спортски дресови 200.000,00 каотиуслов пословног капацитета јавним набавкама реализацији уговора истог или сличног предме рио обухват негативних установи 1а 9500 Материјали за израду – спортски дресови 500.000,00 („Сл. гласникреференци, РС”, бр. 124/12) значајно је проши 9000 Рачун за преузимање залиха материјала 200.000,00 ти одређено искуство понуђача које се огледа у та набавке, односно да је у претходном периоду вши их као обавезу за наручиоце, проширујући 9600 Готови производи – спортски дресови 120.000,00 уговора истог или сличног предме рио обухват негативних референци, установи За отварање почетног стања 1. 1. 2016. за залихе материјала – спортски дресови 54реализацији испоручивао добра, извршавао услуге или изво њихово дејство и на сâм поступак јавне набавке Рачун за преузимање залиха недовршене та набавке, да је уконкретне претходном периоду их каотеобавезу за наручиоце, проширујући дио радовеодносно који су предмет јавне на (не само вши на уговоре), установивши својевр 9001 1а 9500 Материјали производње за израду – спортски дресови 500.000,00 500.000,00 бавке. Тада једобра, реч о пословним референцама, сну „црнуњихово листу” понуђача негативних 54 испоручивао извршавао услуге или изво дејство– списак и на сâм поступак јавне набавке Рачун запроизводи преузимање– залиха готових 9600 Готови спортски дресови 120.000,00 које би се условно речено могле назвати позиреференци. 9003 дио радове који су предмет конкретне јавне на (не само на уговоре), те установивши својевр производа 120.000,00 тивним референцама. И док је у том случају Последње измене и допуне Закона о јавним Рачун за преузимање залиха недовршене бавке. Тада је реч о пословним референцама, сну „црну листу” понуђача – списак негативних За отварање почетног 9001 стања залиха недовршене производње и готових производа 1. 1. 2016. године на реч о референцама које понуђача квалификују набавкама из августа 2015. године („Сл. гласник производње 500.000,00 основу података из почетног стања тих залиха из финансијског књиговодства којезаби се условно могле назвати референци. добијање уговораречено о јавној набавци, негативне позиРС”, бр. 68/15) донеле су собом неколико изме2. 9100 Сировине – спортскизалиха дресови готових 1.000.000,00 Рачун изаматеријал преузимање референце су оне које га могу на када је реч о негативним референцама: тивним референцама. Идисквалификова док је у том случају Последње измене и допуне Закона о јавним 9003 производа 120.000,00 Рачун за преузимање набавке материјала ти из „трке” за добијање уговора. ● негативна референца каоавгуста могућност, не игодине оба реч о референцама које понуђача квалификују набавкама из 2015. („Сл. гласник 9010 и робе 1.000.000,00 Институт негативне референце установ веза за наручиоце; За отварање почетног стања залиха недовршене производње и готових производа 1. 1. 2016. године наза добијање уговора о јавној набавци, негативне РС”, бр. 68/15) донеле су собом неколико измељен је ради обезбеђивања поузданијег и солид ● невезивање других, таксативно законом За примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресова основу података из почетног стања тих залиха из финансијског књиговодства референце су онепартнера које га наручиоца, могу дисквалификова на када реч о негативним нијег уговорног а што је ненаведених доказајенегативне референце за референцама: 3а 9500 Материјал за израду – спортски дресови 680.000,00 2. 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 1.000.000,00 претпоставка и рационалнијег одређеност у конкурснојреференца документацији; ти из „трке” за целисходнијег добијање уговора. ● негативна као могућност, не и оба 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 680.000,00 трошења јавних средстава. На тај начин, санк ● прецизирање претходног периода који је Институт негативне референце установ веза за наручиоце; Рачун за преузимање набавке материјала За извршено улагање материјала у производњу у току године 9010 ционишу се понуђачи који не извршавају своје обухваћен негативном референцом; иТрошкови робе зарада, накнада зарада и остали 1.000.000,00 љенобавазе је ради обезбеђивања поузданијег и солид ● невезивање других, таксативно законом у поступку јавне набавке или уговорне ● укидање списка негативних референци. 3б 9502 лични расходи 408.000,00 нијег уговорног партнерананаручиоца, ненаведених доказа негативне референце за обавезе или их не извршавају уговорен начинаишто је За примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресова Трошкови амортизације основних под уговоренимцелисходнијег условима. С друге стране, будући Можда иодређеност најзначајнија измена јестедокументацији; та да претпоставка и рационалнијег у конкурсној 3а 95009503 Материјал за израду – спортски дресови средстава основне делатности 136.000,00680.000,00 да санкција никада није сама себи сврха, управо наручилац више није у обавези, већ има периода који је трошења јавних средстава. На тај начин, санк ● сада прецизирање претходног 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 680.000,00 би свест о могућности да се нађе „на црној листи” могућност да примени негативну референцу ционишу се понуђачи који не извршавају своје обухваћен негативном референцом; код одређеног наручиоца, требало да понуђача према понуђачу. Како су ове законске измене За извршено улагање материјала у производњу у току године обавазе поступкунајавне набавке или уговорне ● укидање списка негативних додатноу мотивише озбиљнији, професионал биле још један корак ближе директивама Европ референци. Трошкови зарада, накнада зарада и остали нији и пословнији приступ извршавању сопстве ске уније из области јавних набавки, и у овом обавезе или их не извршавају на уговорен начин и 3б 9502 лични расходи 408.000,00 обавеза какоусловима. у поступку јавне набавке, тако ибудући сегментуМожда извршено и је усклађивање са „кровним подних уговореним С друге стране, најзначајнија измена јесте та да у реализацији уговора о јавној набавци. прописима” који примену негативне референ Трошкови амортизације основних да санкција никада није сама себи сврха, управо наручилац сада више није у обавези, већ има 9503 У систем јавних набавки у Републици Ср це предвиђају управо као могућност, а не и као средстава основне делатности 136.000,00 би свест о могућности да сесунађе „наЗаконом црној листи” могућност да примени референцу бији, негативне референце уведене обавезу на страни наручиоца. Наиме, негативну опште

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

КАЛЕНДАРИ... ● ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ВАЖЕЊА АКАТА –● Конвенција ступа на ПРАВНИХ снагу 16. јуна 2016. године ● ДОГАЂАЈА

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Закон о енергетици, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 145/14 од 29. 12. 2014. године, а Закон о30. потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи ступио је на●снагу 12. 2014. године

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ИЗ ПРВЕ РУКЕ

члана 225. ст. 1. тач. 1) до 3) и члана 225. ст. 4. овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године

У склопу новог формата којикарактеристичне од овог броја можете пратити усасвим нашем часопису доносимо неке случајеве судскечасопису праксе, а који се овом приликом односе на пратити у из нашем доносимо неке карактеристичне недостојност наслеђивање случајеве из за судске праксе, а који се овом приликом односе на недостојност за наслеђивање

103

lege artis ● maj 2016.

ступио је на снагу 30. 12. 2014. године

103 lege artis ● maj 2016.

– одредба члана 2. овог правилника важи до 1. јуна 2016. године

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

– одредбе члана 16. ст. 6. и члана 20. овог закона

● Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, објављен у „Сл. гласнику примењиваће се од 1. јуна 2016. године РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио је на снагу 21. 2. 2015. године

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

– примењује се објављен од 13. маја године ● Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, у „Сл.2016. гласнику РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио је на снагу 21. 2. 2015. године

У склопу сасвим новог формата који од овог броја можете

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● службеног пасоша, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио – примењује се од 13. маја 2016. године је на снагу 13. 2. 2016. године

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Правилник о измени Правилника о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и службеног пасоша, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио Правилник о измени Правилника о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и је на снагу 13. 2. 2016. године

Недостојност за за наслеђивање Недостојност наслеђивање www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

или се одложено примењују у целости или у делу:

Про П ра кси ПроПиси П и си ууП ра к си

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају да важе (у целости или у делу), односно који одложено ступају на снагу и/ да важе (у илипримењују у делу), уодносно који одложено ступају на снагу и/ илицелости се одложено целости или у делу:

код одређеног наручиоца, требало да понуђача додатно мотивише на озбиљнији, професионал

према понуђачу. Како су ове законске измене биле још један корак ближе директивама Европ

w w w . l e g e a r t i s . r s

ISSN 2406-1085

Владан Мирковић, главни и одговорни уредник vladan.mirkovic@ingpro.rs

Година V, број 51 ДЕЦЕМБАР 2016.

За оснивача и издавача:

Горан Грцић и Владимир Здјелар

Главни и одговорни уредник:

Владан Мирковић

Сарадници:

Уредник Практикума за финансије и рачуноводство:

мр Жељко Албанезе, zeljko.albaneze@ingpro.rs

Уредник рубрике Kaлендар важења правних аката:

Ана Фулетин

Међу осталим темама у овом броју, говорићемо о заштити права на суђење у разумном року (уз навођење карактеристичне судске праксе), извршењу на финансијским инструментима и уделима у привредном друштву, неправилностима у раду комисије за јавну набавку, планирању вишегодишњих капиталних инвестиција у одлукама о буџету локалне власти, као и о другим актуелним темама. У оквиру Практикума за финансије и рачуноводство, у децембарском издању пишемо о годишњем попису имовине и обавеза за 2016. годину, попису имовине и обавеза за 2016. годину код корисника буџетских средстава, специфичностима пописа имовине и обавеза у установама образовања за 2016. годину. Говорићемо и о обрачуну накнаде штете за неискоришћени годишњи одмор по новом мишљењу Министарства финансија, обавези преноса неутрошених буџетских средстава на рачун извршења буџета Републике Србије до краја буџетске 2016. године, карактеристикама у изради плана јавних набавки за 2017. годину, рачуноводственом евидентирању процене фер вредности имовине и бројним другим финансијско-рачуноводственим темама.

Oрганизатор издања:

Наше текстове потражите и на сајту часописа

Графичка припрема:

http://www.legeartis.rs/ http://www.propisiupraksi.rs/

Оливера Бошковић

Мирослав Арамбашић

Штампа:

Digital art, Београд Редакција:

Веле Нигринове 16а, 11000 Београд тел: +381 11 2836 820 факс: +381 11 2836 474 е-пошта: redakcija@legeartis.rs Часопис излази једанпут месечно (10 бројева и 1 двоброј у оквиру годишње претплате). Текстови достављени за објављивање се не враћају. Сви текстови који се објављују у Часопису подлежу редакцијско-техничкој обради, у складу са одговарајућим стандардима Часописа.

Будимо на вези Часопис Lege Artis отворен је за сва ваша питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и покуде. Можете их упутити ауторима текстова или на е-адресу редакције часописа redakcija@legeartis.rs Пратите нас: ● www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs ● www.propisi.net ● www.facebook.com/IngProLegeArtis

3 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

мр Дејан Дабетић мр Јован Чанак мр Милица Бјелић Алжбета Марко Бисерка Живановић Бранислава Горавица Весна Филиповић Владимир Скенџић Дејан Обренић Драгана Марчетић Драгана Станковић-Николић Зорица Ловрић Јасмина Миленковић Милена Филиповић Плећић Мирослава Минић Смиљка Стојановић

Свакако један од најзначајнијих прописа чија примена почиње у овом периоду јесте Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, па овом закону посвећујемо два текста у овом броју, један који ће се позабавити најважнијим законским решењима и новинама, а други посвећен дисциплинској одговорности службеника и намештеника у органима и службама у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а

У овом броју... РАДНИ ОДНОСИ И СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ 6 Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе 18

Дисциплинска одговорност службеника и намештеника у органима и службама у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе

26 Прописи у пракси: Одабрана мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања УНАКРСНИ ПОГЛЕД

САДРЖАЈ

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Заштита права на суђење у разумном року

ПРИВРЕДНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ 38

Прописи у пракси: Заштита права на суђење у разумном року

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ 42 Неправилности у раду комисије за јавну набавку 48 Планирање вишегодишњих капиталних инвестиција у одлукама о буџету локалне власти КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ 54

Спречавање службеног лица у вршењу службене радње и напад на службено лице у вршењу службене дужности

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ 64

Рента (први део)

Извршење на финансијским инструментима и уделима у привредном друштвуПРИВРЕДНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА 84

Имате питање? Имамо одговор!

КОРИСНИ ПРАВНИ АКТИ 87 Образац коначног описа радног места 88 Потврда о оствареној заради за утврђивање основа за обрачун накнаде зараде 89

Потврда о кретању (порасту–смањењу) зарада код послодавца за прво усклађивање основа за накнаду зараде

Потврда о кретању (порасту–смањењу) зарада код послодавца за наредна усклађивања основа за накнаду зараде

Списак обрачунатих – исплаћених накнада зарада

Захтев за рефундацију трошкова пружених здравствених услуга

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

86 Образац претходног описа радног места

Међу ауторима у овом броју...

Из прве руке

Уводна реч

Календар важења правних аката

Календар догађаја

Преглед прописа ... донетих између два броја

ПРАКТИКУМ ЗА ФИНАНСИЈЕ И РАЧУНОВОДСТВО

LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

РУБРИКЕ

РАДНИ ОДНОСИ И СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ

Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе У тексту који је пред вама дајемо детаљан преглед службеничког система који се од 1. децембра ове године уводи у администрацију аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, по угледу на органе државне управе Зорица Ловрић дипл. ек. с вишегодишњим радним искуством у државној управи, банкарству и привреди, ангажована и на пројектима Светске банке и Канцеларије за међународни развој Владе Велике Британије

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

radni.odnosi@legeartis.rs

купштина Републике Србије усвојила је 3. марта 2016. године Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС”, бр. 21/16, у даљем тексту: ЗЗАПЈЛС). Новим Законом предвиђа се увођење службеничког система у администрацију аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе по угледу на органе државне управе, који на државном нивоу функционише од 2006. године. Законом о државним службеницима из 2005. године нису била обухваћена лица која нису државни службеници, али који евидентно чине државну администрацију (народни посланици, судије, чланови Владе, јавни тужиоци...), али ни запослени у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе. У недостатку бољег решења, примењивала се комбинација режима радних односа у државним органима са општим режимом радних односа. Наведени начин функционисања показао се као неуспешан и неефикасан и стога се јавила потреба за новим системским решењем.

ЗЗАПЈЛС је ступио на снагу осмог дана од дана објављивања, а примењиваће се од 1. децембра 2016. године, осим чланова који се односе на стручно усавршавање, жалбену комисију и питања у вези са људским ресурсима, а који се примењују наредног дана од дана ступања на снагу. Од 1. октобра 2016. године примењују се одредбе члана 190. ст. 4. ЗЗАПЈЛС-а којима се установљава кадровска евиденција у циљу управљања кадровима. Важно је напоменути да су до 1. децембра 2016. године, кад ЗЗАПЈЛС почиње да се примењује, јединице локалне самоуправе биле дужне да изврше све организационе и техничке припреме за његову имплементацију. То, пре свега, подразумева усвајање нове Одлуке о организацији управе, Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних места (усклађен са Уредбом о разврставању радних места) и Кадровског плана за 2017. годину. ЗЗАПЈЛС уређује права и дужности из радног односа запослених у јединицама локалне самоуправе. Одредбе овог закона сходно се примењују на запослене у органима градских општина, као и службама и организацијама које оснива надлежни орган јединице локалне самоуправе и градске општине, према посебном закону. У смислу овог закона, запосленима се сматрају функционери који на основу законом утврђене обавезе или овлашћења заснивају

7 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

на раду, право на жалбу и право службеника на синдикално и професионално удруживање. Напредовање у служби је право службеника да сходно својим резултатима рада напредује у служби. Напредовање у служби се остварује каријерним напредовањем кроз структуру звања, тако да службеник напредује у више звање, односно у виши платни разред. Стручно усавршавање је право службеника да стиче знања и вештине за извршавање послова радног места. Ово право је уједно и дужност службеника. Безбедност и здравље на раду као право из радног односа обезбеђује службенику да ради у условима у којима обављањем послова радног места неће бити угрожени његов живот и здравље. Ово право се односи и на заштиту службеника од претњи, напада и свих врста угрожавања његове безбедности. Усмеравање и контрола рада службеника је право службеника да од стране непосредног руководиоца буде благовремено обавештен о планираним радним задацима и утврђеним циљевима. Такође, службеник има право да од непосредног руководиоца добија смернице и упутства у току рада који ће му помоћи у благовременом и квалитетном обављању послова радног места на коме је распоређен. Заштита од злостављања на раду је право службеника да у току рада и у вези са радом буде заштићен од активног или пасивног понашања које за циљ има или представља повреду достојанства, угледа, личног и професионалног интегритета, здравља, положаја службеника, а које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење. Такође, ово право штити службеника од подстицања или навођење других на понашање које се у смислу одредаба посебног закона сматра злостављањем на раду. Право на жалбу је право службеника да о његовим правима и дужностима из радног односа у другом степену одлучује другостепени орган који није одлучивао у првом степену. Службеник има право жалбе на сва решења којима се одлучује о његовим правима и дужностима, под условом да жалба овим законом није изричито искључена. Правом запослених на синдикално и професионално удруживање омогућено је

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

радни однос ради вршења дужности, службеници и намештеници. Функционер је изабрано, именовано, односно постављено лице (осим службеника на положају) у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно у органима градске општине, као и у службама и организацијама које они оснивају према посебном пропису. Овим законом, уређена су питања која одређују положај функционера у погледу избора, именовања, постављења и разрешења, као и одређена ограничења у вршењу функције, питања заснивања и престанка радног односа, као и права по престанку функције. Решењем надлежног органа аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе утврђују се права и дужности функционера, као и плата, накнаде и остала примања функционера. Децидно је утврђено да функционери немају право на увећање плате за прековремени рад. Избор, именовање, постављење и разрешење функционера врши се у складу са посебним прописима и овим законом, статутом аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе и одлукама органа аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе. Функционеру коме је престала функција због истека времена на које је изабран, именован или постављен; због подношења оставке тј. на лични захтев; или због разрешења, као и због других случајева, престаје и радни однос, али има право на накнаду плате у трајању од три месеца у висини плате коју је примао док је био на функцији. Службеник је запослено лице које професионално обавља послове из надлежности аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе или са њима повезаних општих правних послова, информатичких, материјално-финансијских, рачуноводствених и административних послова. Службеник је запослено лице на извршилачком радном месту и на радном месту службеника на положају. Права службеника уређена су чл. 20–29. овог закона. Уређена су права службеника на напредовање у служби, стручно усавршавање, безбедност и здравље на раду, Осим тога, уводе се и права службеника на усмеравање и контролу њиховог рада, заштиту од злостављања

РАДНИ ОДНОСИ И СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

право службеника да буде члан синдиката и професионалног удружења и њихових органа управљања. Плате, накнаде и друга примања службеника биће уређени посебним законом. Одредбама овог закона прописује се право службеника на одморе и одсуства према општим прописима о раду и колективном уговору. Законом је утврђено да годишњи одмор траје најмање 20, а највише 30 радних дана, зависно од мерила која се одреде колективним уговором. Додатна права предмет су уређења колективног уговора код послодавца. То значи да се овим уговорима могу утврдити права која нису утврђена овим законом на начин који је у складу са овим законом и општим прописима о раду. Дужности службеника уређене су члановима 30–39. овог Закона, а обухватају: 1) професионално поступање – дужност службеника да у оквиру послова свог радног места предузме све мере и радње за које је овлашћен; 2) извршење налога – службеник је дужан да поступа по усменом налогу непосредног руководиоца, изузев ако је налог супротан прописима, правилима струке или ако његово извршење може да проузрокује штету; дужност службеника је да саопшти руководиоцу да сматра да је налог супротан прописима, правилима струке или да његово извршење може да проузрокује штету, с тим што је службеник дужан да изврши и такав налог уколико га непосредни руководилац понови у писменом облику и о томе писмено обавести руководиоца органа који врши надзор над радом руководиоца који је издао налог у писменом облику; међутим, службеник је дужан да одбије извршење усменог или писменог налога ако би оно представљало кажњиво дело и да о томе писмено обавести руководиоца органа који врши надзор над радом руководиоца који је издао налог у писменом облику; ако је налог издао руководилац покрајинског органа или начелник управе или руководилац који руководи службом или организацијом које су основане за обављање послова управе, службеник је дужан да одбије извршење таквог усменог или писменог налога и о томе писмено обавести извршни орган аутономне покрајине или градско, односно општинско веће;

3) премештај – због потреба рада, послодавац може службеника трајно или привремено преместити на друго радно место; службеник је дужан да прихвати радно место на које је према одредбама овог закона трајно или привремено премештен; 4) привремени рад на пословима који нису у опису радног места – непосредни руководилац може, због привремено повећаног обима посла, замене одсутног службеника или у случају да на одређено радно место није распоређен ниједан службеник, писменим налогом наложити службенику да ради и послове који нису у опису његовог радног места ако за њих испуњава услове, а најдуже на 30 радних дана; врсту и трајање послова одређује непосредни руководилац писменим налогом, а службеник је дужан да по писменом налогу ради на наведеним пословима; 5) привремени рад на нижем радном месту – службеник је дужан да у случају елементарних непогода, више силе или других непредвидивих околности, а по писменом налогу непосредног руководиоца, ради на радном месту нижем од свог, док трају те околности, с тим што за то време задржава права која произлазе из његовог радног места; 6) обавезу чувања тајних података – дужност службеника да чува податке који према посебним прописима представљају тајну; одређивање и чување тајне, као и мере заштите тајне, уређују се посебним прописима; 7) поштовање радног времена – службеник је дужан да поштује утврђено радно време код послодавца; о привременој спречености за рад и разлозима, службеник је дужан да обавести непосредног руководиоца у року од 24 сата од настанка разлога; 8) дужност обавештавања о сумњи постојања корупције – уколико службеник, у вези са обављањем послова радног места, дође до сазнања да је извршена радња корупције у органу у коме ради, дужан је да о томе писмено обавести непосредног руководиоца; од дана подношења писменог обавештења службеник ужива заштиту у складу са законом; 9) рад у радној групи – прописана је дужност службеника да поступи по писменом налогу којим га непосредни руководилац одређује за рад у радној групи.

До 1. децембра 2016. године, јединице локалне самоуправе биле су дужне да изврше све организационе и техничке припреме за имплементацију Закона.

9 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

секретаријату. У јединицама локалне самоуправе, положаји су радна места начелника градске, односно општинске управе, односно управе градске општине, које су образоване као јединствен орган, односно управе за поједине области у граду или општини, као и радна места њихових заменика. Важно је истаћи да начелници управа који су постављени по претходном закону имају право да раде на радном месту начелника до истека мандата, односно ЈЛС не мора одмах расписивати конкурс у складу са новим Законом. Члан 198. ЗЗАПЈЛС-а прописује да лица која су постављена на основу спроведеног јавног конкурса, а чије радно место постаје положај, могу да наставе са радом на том радном месту до протека времена на које су постављени. Такође, поменута лица, чије радно место постаје положај, задржавају право на мировање радног односа! Поред утврђивања услова које кандидат за радно место на положају мора да испуњава (висока стручна спрема, положен државни испит и најмање 5 година радног искуства у струци) једнако су важни и услови за престанак рада на положају, односно разлози за разрешење и последице престанка рада на положају. Одредбама члана 51. наводе се разлози за престанак рада службеника на положају. Последице престанка рада на положају уређене су двојако. У зависности од разлога престанка рада на положају, службеник коме је рад на положају престао услед протека времена на које је постављен, који је поднео оставку на положају или коме је положај укинут услед укидања јединице локалне самоуправе, градске општине, односно органа управе, може бити премештен на друго радно место за које испуњава услове ако оно постоји. Уколико адекватно радно место не постоји, службеник има право на накнаду плате у трајању од три месеца, у висини коју је имао у време престанка рада на положају.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Одредбе о спречавању сукоба интереса у контексту уређивања права и дужности службеника спречавају све видове злоупотребе службеног положаја, односно овлашћења у вези са вршењем послова радног места, у циљу стицања личне користи за службеника или са њим повезаног лица. Како до сукоба интереса може доћи у различитим околностима и појавним облицима, то одредбе овог закона уређују: забрану примања поклона, додатни рад, забрану оснивања привредних друштава и јавних служби, ограничење чланства у органима правног лица, као и пријављивање интереса у вези са одлуком органа. Одредбе овакве садржине имају за циљ јачање поверења грађана у савесно и одговорно вршење послова из делокруга послова јединице локалне самоуправе. Као што је познато, радна места службеника деле се на: положаје и извршилачка радна места, у зависности од сложености послова, овлашћења и одговорности. Увођењем принципа стручности и професионализма, спречавањем утицаја политике на радноправни статус службеника остварује се основни циљ ефикасне управе, а то је делотворност рада. Влада ће, подзаконским актом – Уредбом, ближе уредити критеријуме за разврставање радних места и мерила за опис радних места службеника. У делу овог закона, у чл. 48–56. дефинисан је појам положаја, постављење на положај, услови за постављење, услови за престанак рада на положају, односно разлози за разрешење и последице престанка рада на положају. Тако је у смислу одредаба овог закона положај дефинисан као радно место на коме службеник има овлашћења и одговорности везане за вођење и усклађивање рада органа, службе или организације аутономне покрајине, односно градске, односно општинске управе. У аутономној покрајини положаји су радна места подсекретара и помоћника секретара у покрајинском

РАДНИ ОДНОСИ И СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Уколико начелник управе није постављен или није у могућности да обавља дужност дуже од 30 дана, а у случају када заменик начелника није постављен, Веће може поставити вршиоца дужности – службеника који испуњава утврђене услове за радно место службеника на положају, и који ће обављати послове начелника управе, најдуже три месеца, без спровођења конкурса. На исти начин је уређен и поступак до постављења на положај у аутономној покрајини уз овлашћење надлежног покрајинског органа. Уколико службеник није постављен, јавни конкурс за попуњавање положаја се оглашава у року од 15 дана од постављања вршиоца дужности, а уколико се јавни конкурс не оконча постављењем на положај, статус вршиоца дужности може се продужити најдуже за још три месеца. По истеку рока, постављени службеник се распоређује на радно место на коме је био распоређен до постављења. Извршилачка радна места дефинисана су као радна места која нису положаји, укључујући и радна места руководилаца унутрашњих организационих јединица. Извршилачка радна места и звања уређују се Правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места. Такође, Правилником се утврђује и опис радних места, звања у којима су радна места разврстана, потребан број запослених за свако радно место, врста и степен, радно искуство и други услови за рад на сваком радном месту. Како се разврставање радних места по звањима заснива на сложености и одговорности послова, потребних знања и способности и услова за рад, извршилачка радна места разврставају се у саветничка, сарадничка и референтска звања. По правилу, радни однос у у аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе се заснива на неодређено време. Одредбама члана

70. Закона прописани су случајеви када се радни однос може засновати на одређено време. Због специфичности разлога за заснивање радног односа на одређено време, прописано је у којим случајевима се радни однос заснива без јавног конкурса. Најчешће се радни однос на одређено време заснива на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине, као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету). Дакле, лица која су засновала радни однос у кабинету градоначелника / председника општине / председника градске општине могу да раде најдуже док траје дужност градоначелника, председника општине или председника градске општине. Радни однос на одређено време, у овим случајевима, заснива се без јавног конкурса и не може да прерасте у радни однос на неодређено време. Осим радног односа на одређено време, у изузетним случајевима када су у питању послови чије обављање не захтева пуно радно време, може се засновати радни однос са временом краћим од пуног радног времена. Да би се засновао радни однос са непуним радним временом, потребно је да обим послова не захтева ангажовање запосленог у току пуног радног времена и да укупно радно ангажовање лица не прелази пуно радно време утврђено општим прописима о раду. Институт пробног рада уређен је одредбама чланова 71–75. овог закона. Наведеним одредбама прописано је ко подлеже пробном раду, његова дужина, обавеза непосредног руководиоца да прати пробни рад службеника и да о резултату пробног рада писмено обавести послодавца, последице незадовољавања на пробном раду, као и обавеза полагања државног

Ради спровођења интерног конкурса службеник на положају који руководи органом аутономне покрајине, односно начелник управе именује комисију.

11 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Правилником и Кадровским планом за текућу годину. Начин попуњавања радног места зависи од тога да ли се попуњава извршилачко радно место или положај. Положај се попуњава постављењем. Извршилачко радно место се најпре попуњава трајним премештајем службеника, са напредовањем или без њега. Ако послодавац одлучи да радно место не попуни премештајем спроводи се интерни конкурс, а ако интерни конкурс није успео, радно место може да се попуни преузимањем службеника. Ако се радно место не попуни ни преузимањем службеника обавезно се спроводи јавни конкурс, а ако ни јавни конкурс није успео, радно место се не попуњава, али послодавац може одлучити да се спроведе нови јавни конкурс. Интерни конкурс је један од начина попуњавања слободног радног места. Оглас о интерном конкурсу оглашава послодавац на огласној табли. На интерном конкурсу могу да учествују само службеници запослени на неодређено време код послодавца који оглашава интерни конкурс. Ако је радно место које се попуњава интерним конкурсом разврстано у непосредно више звање, право учешћа имају само службеници који испуњавају услове за напредовање. Ради спровођења интерног конкурса службеник на положају који руководи органом аутономне покрајине, односно начелник управе именује конкурсну комисију. Конкурсну комисију од три члана обавезно чине непосредни руководилац организационе јединице у којој се попуњава радно место и службеник који обавља послове из области управљања људским ресурсима. У погледу процедуре спровођења интерног конкурса прописује се да се на интерни конкурс примењују одредбе овог закона о јавном конкурсу. У случају успеха интерног конкурса службеник на положају који руководи органом аутономне покрајине, односно

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

стручног испита и последице када службеник не положи државни стручни испит до окончања пробног рада. Важно је истаћи да запослени на службеничким радним местима који немају положен државни стручни испит у тренутку почетка примене Закона могу да наставе са радом на том радном месту најдуже шест месеци од почетка примене овог закона, сходно одредбама члана 201. Закона. Уколико службеник не положи државни стручни испит у наведеном року престаје му радни однос. Највећа новина коју доноси ЗЗАПЈЛС односи се на планирање потребних кадрова са динамиком њиховог запошљавања у складу са расположивим буџетским средствима. Кадровски план се састоји од приказа броја запослених према радним местима и звањима, броја запослених са радним односом на неодређено време који су потребни у години за коју се Кадровски план доноси, броја приправника чији се пријем планира и броја запослених чији се пријем у радни однос на одређено време планира у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине, као и у кабинету градоначелника, председника општине, односно председника градске општине или због повећаног обима посла. На основу Кадровског плана доноси се Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места, односно његове измене и допуне. Кадровски план припрема се у складу са буџетским календаром, истовремено са нацртом буџета аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе и усваја га надлежни орган истовремено са одлуком о буџету. У случају измене одлуке о буџету, увођења нових надлежности, поверавања нових послова државне управе, односно аутономне покрајине и приликом оснивања или укидања јединице локалне самоуправе, врше се и измене Кадровског плана. Послодавац може попунити слободно радно место само уколико је радно место предвиђено

РАДНИ ОДНОСИ И СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

начелник управе доноси решење о премештају службеника и доставља га свим кандидатима, с тим што сви кандидати који су учествовали у изборном поступку имају право жалбе на решење о премештају. Интерни конкурс није успео ако није било пријава, ако ниједан кандидат није испунио услове интерног конкурса, ако конкурсна комисија утврди да ниједан кандидат није учествовао у изборном поступку. О неуспелом интерном конкурсу послодавац доноси решење које доставља кандидатима наведеним у овом члану. На решење о неуспеху интерног конкурса наведени кандидати имају право жалбе под истим условима и у истом року као у поступку јавног конкурса. Ако интерни конкурс није успео, послодавац може одлучити да радно место попуни преузимањем службеника. Преузимање је један од начина попуњавања радних места, без спровођења процедуре јавног конкурса. Службеник може бити преузет на основу споразума о преузимању, уз услов да је службеник сагласан са преузимањем. Службеник може бити преузет на радно место које је разврстано у исто, непосредно ниже или непосредно више звање, с тим да уколико се преузима на радно место које је разврстано у непосредно више звање мора имати испуњене услове за напредовање. Уколико радно место није попуњено ни преузимањем службеника, прописује се спровођење јавног конкурса. Јавни конкурс се спроводи ради попуњавања положаја, радних места службеника и намештеника. Јавни конкурс се спроводи и ради пријема приправника. Ради попуњавања положаја, покрајински орган надлежан за постављење на положај, односно Веће, пре оглашавања јавног конкурса, образује конкурсну комисију од три члана, од којих најмање један члан мора имати стечено високо образовање другог степена у области правних наука, која има задатак да спроведе изборни поступак и да по окончаном изборном

поступку састави листу од највише три кандидата који су са најбољим резултатом испунили мерила прописана за избор. Конкурсна комисија доставља листу кандидата органу аутономне покрајине надлежном за постављење на положај, односно Већу, које није обавезно да изврши избор кандидата са листе, али је дужно да о разлозима за то обавести све учеснике конкурса. Уколико конкурсна комисија утврди да ниједан кандидат није испунио мерила прописана за избор, органу аутономне покрајине надлежном за постављење, односно Већу не може бити предложен кандидат за постављење на положај. Такође, нови јавни конкурс спроводи се и у случају када органу аутономне покрајине који је надлежан за постављење на положај, односно Већу не буде предложен кандидат за постављење на положај или ако орган аутономне покрајине надлежан за постављење на положај, односно Веће не постави предложеног кандидата. Против решења о постављењу на положај жалба није допуштена, али може да се покрене управни спор. Службеник ступа на положај даном доношења решења о постављењу на положај. Јавни конкурс за попуну извршилачких радних места и за пријем приправника спроводи конкурсна комисија коју, пре расписивања огласа о јавном конкурсу, решењем образује службеник на положају који руководи органом аутономне покрајине, односно начелник управе. Конкурсну комисију обавезно чине непосредни руководилац организационе јединице у којој се попуњава радно место и службеник који обавља послове из области управљања људским ресурсима. Конкурсна комисија је у обавези да пре расписивања конкурса, у сваком појединачном случају, утврди које ће се стручне оспособљености, знања и вештине проверавати у изборном поступку и начин њихове провере. Влада ће уредбом ближе уредити поступак спровођења интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места, као и какве се стручне

Јавни конкурс се спроводи ради попуњавања положаја, радних места службеника и намештеника, али и ради пријема приправника.

Привремени премештај траје најдуже једну годину, после чега службеник има право да се врати на радно место на коме је радио пре премештаја.

13 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

избор са записницима о предузетим радњама у току изборног поступка доставља службенику на положају који руководи органом аутономне покрајине, односно начелнику управе. Овим законом је предвиђена обавеза службеника на положају који руководи органом аутономне покрајине, односно начелника управе да изабере кандидата са листе за избор, као и да донесе решење о пријему у радни однос кандидата кога је изабрао са листе. Овакво решење обезбедиће да се у радни однос примају кандидати који су у изборном поступку показали најбоље резултате. Законом је утврђен рок од 15 дана од дана коначности решења о пријему у коме је изабрани кандидат дужан да ступи на рад, изузев ако послодавац, због постојања оправданих разлога не одлучи другачије. Ако изабрани кандидат не ступи на рад у року који му је одређен, сматра се да решење о пријему у радни однос није донето, а службенику на положају који руководи органом аутономне покрајине, односно начелнику управе се оставља могућност да изабере другог кандидата са листе за избор. Решење о пријему у радни однос изабраног кандидата доставља се свим кандидатима који су учествовали у изборном поступку. Сви кандидати који су учествовали у изборном поступку имају право да у року од осам дана по пријему решења изјаве жалбу жалбеној комисији, која је дужна да о њој одлучи у року који не може бити дужи од 15 дана. Против одлуке жалбене комисије може се покренути управни спор. Одредбама члана 110. Закона прописано је када се сматра да јавни конкурс није успео. О неуспелом јавном конкурсу послодавац доноси решење које доставља кандидатима који су уредно позвани, а нису учествовали у изборном поступку, као и кандидатима који су учествовали у изборном поступку, али нису испунили мерила прописана за избор. Због потребе рада службеник може бити привремено или трајно премештен на друго

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

оспособљености, знања и вештине вреднују у изборном поступку, начин њихове провере и мерила за избор на радна места. Оглас о јавном конкурсу садржи податке о радном месту преузете из Правилника о условима за запослење на радном месту, као и стручној оспособљености, знањима и вештинама које се оцењују у изборном поступку и начину њихове провере. У циљу обезбеђења потпуне доступности радних места и правовременог обавештавања потенцијално заинтересованих кандидата за радно место које се попуњава, послодавац је у обавези да оглас о јавном конкурсу обавезно објави у најмање једним дневним новинама које се дистрибуирају за целу територију Републике Србије и интернет презентацији аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе. Осим тога, уколико оглас објављује јединица локалне самоуправе у којој је у службеној употреби и језик националне мањине, оглас се објављује и у једним локалним или међуопштинским новинама које излазе на том језику. Рок за подношење пријава не може бити краћи од 15 дана од дана оглашавања обавештења о јавном конкурсу. Неблаговремене, недопуштене, неразумљиве или непотпуне пријаве и пријаве уз које нису приложени сви потребни докази, конкурсна комисија одбацује закључком против кога се може изјавити жалба жалбеној комисији у року од 8 дана од дана пријема закључка. Жалба на закључак не задржава извршење закључка. У изборном поступку се, оцењивањем стручних способности, знања и потребних вештина, утврђује који од кандидата испуњавају прописана мерила за избор. Сâм изборни поступак може да се спроводи у више делова, писменом провером, усменим разговором или на други одговарајући начин, али је разговор са кандидатом увек обавезан. По завршетку изборног поступка, конкурсна комисија саставља листу за избор од највише три кандидата који су са најбољим резултатом испунили мерила прописана за избор и листу за

РАДНИ ОДНОСИ И СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

одговарајуће радно место. Имајући у виду да се премештај доводи у везу са потребама процеса рада, не тражи се претходна сагласност службеника. Одговарајуће радно место јесте оно радно место чији се послови раде у истом звању као послови радног места са кога се службеник премешта и за које службеник испуњава све услове. Привремени премештај траје најдуже једну годину, после чега службеник има право да се врати на радно место на коме је радио пре премештаја. Стручно усавршавање и оспособљавање су истовремено право и дужност запосленог, сходно потребама послодавца. Законом је утврђено да листу општих програма стручног усавршавања утврђује министар надлежан за локалну самоуправу на основу предлога надлежног органа државне управе и мишљења Савета за стручно усавршавање, који прописује обавезне елементе програма стручног усавршавања уз предлог Савета за стручно усавршавање, док посебне програме стручног усавршавања доноси начелник управе за сваку календарску годину уз прибављено мишљење Савета. Средства за опште програме стручног усавршавања обезбеђују се у буџету Републике Србије. Средства за стручно усавршавање службеника, по посебним програмима стручног усавршавања, обезбеђују се у буџету аутономне покрајине или једнице локалне самоуправе. Послодавац може да омогући службенику који је изабран на интерном конкурсу додатно образовање, под условом да је оно значајно за рад код послодавца. Трошкове додатног образовања сноси послодавац. Уговором између послодавца и службеника уређују се права и обавезе поводом додатног образовања. За време додатног образовања службеник има право на мировање радног односа, ако оно захтева

привремено одсуство с рада. По завршеном образовању, службеник се премешта на радно место разврстано у најниже звање за степен образовања који је стекао, с тим што је дужан да у року од шест месеци положи државни стручни испит. Овим законом је прописана и обавеза службеника да после додатног образовања остане на раду код послодавца најмање двоструко дуже од трајања додатног образовања, иначе је дужан да једнократно врати све трошкове додатног образовања. Приправници су лица која послодавац прима у радни однос на одређено време ради оспособљавања за самосталан рад у струци, односно самостално обављање посла. Да би лице имало третман приправника, потребно је да лице није било у радном односу или је провело на раду време краће од времена утврђеног за приправнички стаж с тим степеном школске спреме, при чему се у приправнички стаж не рачуна време проведено у радном односу код другог послодавца уколико послови које је то лице обављало не одговарају степену и врсти стручне спреме за који се приправнички стаж спроводи. Радни однос са приправником се увек заснива на одређено време после спроведеног јавног конкурса. Дужина трајања приправничког стажа зависи од степена стручне спреме. За време трајања приправничког стажа приправник остварује права, обавезе и одговорности из радног односа у складу са законом. Стручна обука приправника за време приправничког стажа изводи се по програму који утврђује послодавац, на начин да се приправник путем практичног рада и учења упознаје са пословима радног места на које се, након полагања државног стручног испита, распоређује уколико су за то испуњени услови. Службеник је дужан да положи државни стручни испит у року од 6 месеци од окончања

Оцењивање запослених у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе врши се у складу са важећим Законом о радним односима у државним органима.

Службеник је дужан да положи државни стручни испит у року од 6 месеци од окончања приправничког стажа, у супротном престаје му радни однос.

15 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

до краја фебруара текуће за претходну годину и то на основу резултата кварталног вредновања током календарске године. Изузеци од оцењивања се примењују на службеника који је у календарској години радио мање од шест месеци без обзира на разлог, као и на службеника који је засновао радни однос на одређено време. Оцене: „не задовољава”, „задовољава”, „добар”, „истиче се” и „нарочито се истиче”, које су идентичне за запослене у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе и државне службенике, одређују се решењем градоначелника, односно председника општине или председника градске општине, а службенику на положају у покрајинском органу, организацији или служби одређује се оцена решењем функционера који руководи органом, службом или организацијом. Законом је уређена и одговорност за штету проузроковану послодавцу, трећем лицу, као и службенику. Послодавац или лице које он за то писмено овласти утврђује постојање штете, њену висину и околности под којима је штета проузрокована, с тим да се висина штете може одредити у паушалном износу, уколико би утврђивање њене висине проузроковало несразмерне трошкове. Законом је дата и могућност да послодавац и службеник закључе писмени споразум којим одређују висину и начин накнаде штете, који има снагу извршне исправе. Службеник је одговоран за штету коју на раду или у вези с радом намерно или из крајње непажње проузрокује послодавцу. Престанак радног односа службенику настаје: 1) протеком времена на које је заснован; 2) споразумом; 3) отказом; 4) по сили закона; 5) на други начин одређен овим или посебним законом.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

приправничког стажа, у супротном престаје му радни однос. По положеном испиту, службеник може наставити да ради на неодређено време. Положен државни стручни испит дужни су да имају службеници који су у радном односу на неодређено време, с тим што се као услов за заснивање радног односа уз државни стручни испит може предвидети и полагање посебног стручног испита, односно другог одговарајућег испита у складу са законом. Посебан стручни испит, осим правосудног испита, не замењује државни стручни испит. Програм и начин полагања државног стручног испита и рокови полагања прописани су актом Владе. Оцењивање запослених у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе врши се у складу са важећим Законом о радним односима у државним органима. Новина коју доноси ЗЗАПЈЛС је да се прописује и оцењивање начелника управе, као и заменика начелника управе. Службеника оцењује руководилац покрајинског органа, начелник управе, односно руководиоц организације или службе, на основу предлога непосредног руководиоца. Службеника на положају у покрајинском органу оцењује функционер који руководи покрајинским органом, организацијом или службом, а начелника управе и заменика начелника управе оцењује градоначелник, односно председник општине или председник градске општине. Примењујући одредбе Закона о радним односима у државним органима при оцењивању вреднују се резултати постигнути у извршавању послова радног места и циљева постављених за то радно место, самосталност, стваралачка способност, предузимљивост, прецизност, савесност, сарадња са другим службеницима и осталим запосленима, стручно усавршавање у складу са потребама радног места и остале способности које радно место захтева. Службеник се редовно оцењује једном у календарској години, најкасније

РАДНИ ОДНОСИ И СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Разлози за отказ који службенику даје послодавац, као и разлози за престанак радног односа по сили закона таксативно су одређени законом. У случају отказа који службенику даје послодавац, службенику радни однос престаје кад решење о отказу постане коначно. У случају престанка радног односа по сили закона, послодавац доноси решење којим утврђује разлог због којег је радни однос престао и дан кад је радни однос престао. Против тог решења жалба није допуштена, али може да се покрене управни спор. У случају укидања органа аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, промене надлежности аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, промене послова који се обављају у органу управе или измене Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних места, службеник у радном односу на неодређено време стиче статус запосленог за чијим је радом престала потреба. Ако јединица локалне самоуправе буде укинута, а њене послове преузме друга јединица локалне самоуправе, она решењем преузима и службенике из јединице локалне самоуправе која је укинута. До доношења новог Правилника, који је послодавац дужан да донесе у року од 30 дана од дана преузимања послова укинуте јединице локалне самоуправе, преузети службеници настављају да раде послове које су радили, а права на плату остварују према дотадашњим решењима. По доношењу новог Правилника, преузети службеници распоређују се на радна места која одговарају њиховој стручној спреми и радним способностима. Положај нераспоређених службеника посебно је уређен овим законом тако што је прописано да службеник, док је нераспоређен, има право на накнаду плате према закону којим се уређују плате у аутономној покрајини и јединицама локалне самоуправе и да за то време

остварује сва права из радног односа код послодавца који је донео решење да је нераспоређен. Нераспоређеном службенику престаје радни однос протеком рока од два месеца од коначности решења којим је утврђено да је службеник нераспоређен и он има право на отпремнину према прописима којима се уређују плате, накнаде и друга примања запослених у јединицама локалне самоуправе. Заштита права службеника остварују се у двостепеном поступку. О правима, обавезама и одговорностима службеника из радног односа одлучује послодавац решењем, сагласно закону којим се уређује општи управни поступак, које има карактер управног акта. Ако овим законом није друкчије одређено Жалбена комисија је другостепени орган за одлучивање о жалбама службеника на решења којима се у управном поступку одлучује о њиховим правима и дужностима, и о жалбама учесника интерног и јавног конкурса. Жалбена комисија је дужна да одлучи о жалби у року од 15 дана од дана њеног пријема ако овим законом није друкчије одређено, а против одлуке жалбене комисије може да се покрене управни спор. Законом је, такође, прописано да жалбена комисија ради у већу од три члана и да има свој печат. Председник и чланови жалбене комисије именују се на пет година и могу да буду поново именовани и имају право на накнаду за рад, чију висину одређује Веће. Службеник се ради заштите својих права може обратити органу државне управе надлежном за послове управне инспекције. Управни инспектор дужан је да поступи по свакој представци из своје надлежности и да подносиоца представке обавести о исходу свог поступања, као и да уколико утврди незаконитост или неправилност у спровођењу закона, других прописа и општих аката, предузима мере на које је овлашћен законом којим се уређује управна инспекција.

Врло важна новина коју доноси овај закон јесте организација послова управљања људским ресурсима, који се обављају за све организационе јединице.

17 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

достави персонални досије службеника новом послодавцу. Неопходно је нагласити да Аутономна Покрајина Војводина у складу са овим законом и Статутом ближе уређује: начела за унутрашњу организацију и систематизацију радних места; додатне критеријуме за вредновање стручне оспособљености, знања и вештина у изборном поступку, начин њихове провере и мерила за избор на радно место; стручно усавршавање и оспособљавање службеника; оснивање, организацију и начин рада жалбене комисије и управљање људским ресурсима. Надзор над применом овог закона врши орган државне управе надлежан за локалну самоуправу. Инспекцијски надзор врши орган државне управе надлежан за послове управне инспекције – преко управних инспектора. У прелазним и завршним одредбама прописани су рокови за доношење Уредби (90 дана) у складу са овим законом, а исти рок је и за доношење покрајинских . Такође, законом су прописани рокови за доношење кодекса понашања, као и да ће се распоређивање службеника према правилницима о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места извршити до почетка примене овог закона и да ће уговори о раду са намештеницима, којима се наставља њихов радни однос, бити закључени до почетка примене овог закона. У казненим одредбама наведени су основи за изрицање новчаних казни у прекршајном поступку у распону од 50.000 до 150.000 динара и то, углавном, за прекршајну одговорност службеника на положају. Даном почетка примене овог закона, на функционере, службенике и намештенике у јединицама локалне самоуправе престаје да се примењује Закон о радним односима у државним органима („Сл. гласник РС”, бр. 48/91, 66/91, 44/98 – др. закон, 49/99 – др. закон, 34/01 – др. закон, 39/02, 49/05 – УС, 79/05 – др. закон, 23/13 – одлука УС). Одредбама ст. 2. овог члана прописује се да даном почетка примене овог закона престају да важе одредбе члана 54. ст. 2. и члана 55. ст. 2. Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС”‚ бр. 129/07) којима су прописани услови за постављење начелника и заменика начелника управе, односно начелника и заменика начелника управе за поједине области.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Намештеник је лице које заснива радни однос ради обављања пратећих, помоћно-техничких послова у аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе. Намештеник заснива радни однос уговором о раду. И за пријем у радни однос намештеника потребно је да је радно место предвиђено Правилником и да се његово попуњавање уклапа у донесени Кадровски план. Намештеник има право на плату, накнаде и друга примања према прописима којима се уређују плате у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе. Одредбе овог закона о премештају и распоређивању службеника сходно се примењују на намештенике, с тим што у случају премештаја или распоређивања намештеника, решење о премештају, односно распоређивању по сили закона замењује одговарајуће одредбе уговора о раду. Намештенику се отказује уговор о раду ако одбије премештај, односно распоређивање, и када услед промене унутрашњег уређења код послодавца више не постоји ниједно радно место на које може бити премештен, односно распоређен у складу са његовом стручном спремом. Последња и врло важна новина коју доноси овај закон јесте организација послова управљања људским ресурсима, који се обављају за све организационе јединице. Законом је таксативно набројано који су послови управљања људским ресурсима (стручни послови у поступку запошљавања и избора кандидата; припрема предлога Кадровског плана; организација стручног усавршавања службеника; процена ефеката спроведених обука; анализа потреба за обуком и додатним образовањем сваког службеника; припрема предлога годишњег Програма стручног усавршавања службеника и предлога финансијског плана за извршавање годишњег Програма стручног усавршавања; анализа резултата и праћење ефеката оцењивања службеника; вођење кадровске евиденције запослених; остале послове од значаја за каријерни развој службеника). Код послодавца се води кадровска евиденција која служи управљању кадровима и другим потребама у области радних односа. Послодавац је дужан да за све запослене води персонални досије који садржи податке везане за њихов рад. Приликом преузимања службеника, претходни послодавац је дужан да

РАДНИ ОДНОСИ И СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Дисциплинска одговорност службеника и намештеника у органима и службама у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе уређује се радноправни режим запослених у органима и службама ових нивоа власти. У овом тексту посебно се бавимо његовим одредбама које се односе на дисциплинску одговорност службеника, дисциплински поступак и врсте дисциплинских мера Бисерка Живановић судија Врховног касационог суда radni.odnosi@legeartis.rs

рема одредби члана 189. Закона о државним службеницима из 2005. године, уређење радних односа, а тиме и дисциплинске одговорности запослених у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе било је поверено Закону о радним односима у државним органима до доношења посебног закона. Тиме је ограничена примена Закона о радним односима у државним органима с тим што његове одредбе не садрже посебности радноправног режима, те и дисциплинске одговорности у аутомомним покрајинама и јединицама локалне самоуправе. Сада је то превазиђено доношењем посебног Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС”, бр. 21/16, у даљем тексту: Закон).

Овим законом уређује се радноправни режим запослених у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе. У глави 11 овог Закона садржане су одредбе о дисциплинској одговорности службеника и поступак с тим у вези, уз услов да нису уређени посебним законом. Одредбе чл. 135–151. ове главе Закона прописују: појам дисциплинске одговорности, врсте повреда дужности из радног односа и дисциплински поступак и врсте дисциплинских мера. Ова правила се односе на службенике у значењу запосленог лица које: професионално обавља стручне послове из надлежности аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе или са њима повезане опште правне послове, информатичке материјално-финансијске рачуноводствене и административне послове и ради на извршилачком радном месту, као и на радном месту службеника на положају (члан 3. ст. 3. Закона). Ове одредбе о дисциплинској одговорности сходно се примењују и на намештенике према члану 151. овог закона. Сходна примена је

Појам

Врсте повреда радне дужности Повреде дужности из радног односа су противправне радње учињене на раду или у вези са радом службеника у органима аутономних покрајина и јединицама локалне самоуправе. То важи и у односу на запослене у органима градских општина, као и службама и организацијама које оснива надлежни орган аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и градске општине, према одредби члана 1. Закона. Закон задржава поделу повреда радних дужности из Закона о радним односима у државним органима. Дакле, задржана је подела на лакше и теже повреде радних дужности, али је означење радњи извршења конкретније. Примењен је принцип енумерације (набрајања), а то је учињено таксативним набрајањем повреда дужности. Сагласно члану 137. овог закона, лакше повреде радних дужности из радног односа јесу: 1) кашњење на посао три или више пута, у периоду од два узастопна месеца или шест дана у периоду од дванаест узастопних месеци, односно неоправдано одсуствовање у току радног

19 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Појам дисциплинске одговорности у теорији се обично користи у значењу „сносити последице за своје поступке (чињења или нечињења)”. Правилно се запажа непотпуност у значењу овог појма као „подложности санкцији једне норме”, па се у том смислу и наводи: „Ова дефиниција одговорности није тачна али ни потпуна”. Односи се на правну одговорност која настаје поводом одређене правне норме (кривичне, прекршајне, преступне и др.), односно којом се нарушавају одређени друштвени односи. Ту је реч о одговорности за несавесно, неусклађено понашање. Дакле, о одговорности неодговорних. То је широк појам, који не индивидуализује радноправну одговорност као одговорност за понашање супротно радним дужностима које су прописане законом, општим актом, уговором о раду, а у односу на службенике само Законом. Код дисциплинске одговорности службеника то би значило да он одговара за поступке у обављању службе. То је одговорност за повреде дужности која је утврђена од стране овлашћеног органа (eх lege) у прописаном поступку и за које се изриче одговарајућа дисциплинска мера.

О дисциплинској одговорности се говори и у случају када се службеник у обављању своје службене дужности не придржава закона, кодекса и других прописа донетих на основу закона. Дакле, када службеник не испуњава законом или другим прописом предвиђене дужности, што доводи до његове дисциплинске одговорности за повреду одређене дужности. На то упућује и одредба члана 135. Закона. Овом одредбом Закона прописано је да кривична и прекршајна одговорност не искључују дисциплинску одговорност ако та радња представља повреду дужности из радног односа. На тај начин се не повређује правило ne bis in idem, јер је самостално право послодавца, које је независно од права државе на поступак за одговорност лица и с тим у вези деловање одлуке у прекршајном поступку на кривичну одговорност за исти чињенични опис радње. Томе у прилог и то што је код дисциплинске одговорности реч о повреди радних дужности. Различито је и дисциплински одговорно лице јер је то у режиму радних односа запослених, који се налази у радно-функционалној вези са послодавцем.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

одговарајућа примена и то када се ради о повредама радних дужности, на пример, повреде из одредбе члана 137. ст. 1. тач. 1, 3. и 4. и члана 138. ст. 1. тач. 1, 4, 5, 6, 7, 8, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20. овог закона. Овде, у тачки 13. члана 138. овог закона, прописано је да кад се ради о повреди дужности – незаконито располагање средствима, као и повреди – несавестан однос према средствима којима службеник, односно намештеник рукује, што указује на примену одредаба Закона и на намештенике са истим циљем. Оне су меродавне и за њихову дисциплинску одговорност. Исто важи и у односу на одредбе члана 145. ст. 1. и 2. тач. 1) и 5) и члана 146. Закона, а која прописује врсте и садржај дисциплинских мера. С обзиром на то да је глава 11 Закона насловљена: „Дисциплинска одговорност”, а да се одредбе из њеног садржаја односе и на дисциплински поступак, нема сметњи да се одредбе чл. 139–144. Закона примене и на поступак утврђивања дисциплинске одговорности намештеника.

РАДНИ ОДНОСИ И СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

времена или ранији одлазак са посла у истим временским оквирима; 2) несавесно чување службених списа или података супротно прописима који регулишу ову област; 3) неоправдан изостанак с рада један радни дан; 4) неоправдано необавештавање непосредно претпостављеног о разлозима спречености за долазак на рад у року од 24 сата од настанка разлога; 5) повреда кодекса понашања службеника која није обухваћена неком од повреда дужности из радног односа предвиђених овим или посебним законом.

Новину представљају:

• конкретизација меродавног кашњења на

посао: три или више пута, у периоду од два узастопна месеца или шест дана у периоду од дванаест узастопних месеци, односно неблаговремено напуштање посла у истом временском оквиру; неоправдано необавештавање непосредно претпостављеног о разлозима спречености за долазак на рад у року од 24 сата од настанка разлога на који начин је примењено истоврсно решење из одредбе члана 103. ЗОР-а. повреда кодекса понашања службеника која није обухваћена неком од повреда дужности из радног односа предвиђених овим или посебним законом. Сагласно члану 138. овог закона, теже повреде дужности из радног односа јесу: 1) неизвршавање или несавесно, неблаговремено или непотпуно извршавање послова или налога претпостављеног; 2) незаконит рад, односно незаконита израда службене документације, нетачна или на други начин неправилна обрада исте или пропуштање радњи за које је службеник овлашћен, чиме је дошло до одговорности послодавца или настанка штете; 3) злоупотреба права из радног односа – неистинито приказивање личних својстава или околности које представљају основ за коришћење права из радног односа; 4) повреда начела непристрасности или политичке неутралности или изражавање и заступање политичких уверења на раду;

• •

5) одавање података који према посебним прописима представљају тајне податке; 6) злоупотреба обавештавања о сумњи у постојање корупције; 7) примање поклона у вези са вршењем послова супротно одредбама овог закона, примање услуге или користи за себе или друго лице или коришћење рада ради утицања на остваривање сопствених права или права лица повезаних са службеником или намештеником; 8) додатни рад који није у складу са условима одређеним овим законом; 9) преузимање дужности директора, заменика или помоћника директора у правном лицу или повреда ограничења чланства у органима правног лица одређеног овим законом; 10) оснивање привредног друштва, јавне службе и бављење предузетништвом; 11) непреношење управљачких права у привредном субјекту на друго лице, недостављање података руководиоцу о лицу на које су пренета управљачка права или недостављање руководиоцу доказа о преносу управљачких права; 12) непријављивање интереса који службеник или с њиме повезано лице може имати у вези са одлуком органа у чијем доношењу учествује; 13) незаконито располагање средствима, као и несавестан однос према средствима којима службеник, односно намештеник рукује; 14) повреда права других службеника и намештеника; 15) недолично, насилничко или увредљиво понашање према странкама или сарадницима; 16) долазак на рад у алкохолисаном стању или под утицајем других опојних средстава, односно уживање алкохола или других опојних средстава у току радног времена; 17) ометање странака у остваривању права и интереса; 18) неоправдан изостанак са рада најмање два узастопна радна дана; 19) одбијање прописаног лекарског прегледа; 20) два пута поновљена лакша повреда дужности утврђена коначним решењем којим је изречена дисциплинска мера у периоду од две године. Овде такође важи више изражена идивидуализација у опису радњи теже повреде радних дужности. Новине су и:

• злоупотреба обавештавања о сумњи у постојање корупције; • непријављивање интереса који службеник •

Дисциплински поступак

Вођење дисциплинског поступка Према одредби члана 141. ст. 1. Закона, ова фаза дисциплинског поступка поверена је

Застарелост Овај поступак се може водити ex lege у одређеном року. То прописује одредба члана 142. Закона која гласи: „Покретање дисциплинског поступка за лакше повреде дужности застарева протеком једне године од извршене повреде, а за теже повреде протеком две године од извршене повреде”. Вођење дисциплинског поступка за лакше повреде дужности застарева протеком једне године од покретања дисциплинског поступка, а за теже повреде дужности протеком две године од покретања дисциплинског поступка. Застарелост не тече док дисциплински поступак није могуће покренути или водити због одсуства службеника, за време поступка контроле законитости управног акта којим је

21 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Дисциплински поступак у органу спроводи се по одређеним правилима овог поступка. Покреће се еx officio – послодавац на сопствену иницијативу или на предлог лица које је непосредни руководилац службенику. То се чини у форми писменог закључка. Иако, садржина закључка није прописана законом, он, свакако, мора да садржи: податке о службенику, чињенични опис повреде дужности из радног односа која се службенику ставља на терет, њену правну квалификацију, начин, место извршења повреде, доказе који упућују на постојање радње извршења повреде и др. Закључак се доставља службенику, а на њега жалба није допуштена (члан 139. Закона). Од тога постоји изузетак кад је реч о покретању дисциплинског поступка против службеника на положају. Тада дисциплински поступак покреће и води орган надлежан за његово постављење (члан 140. Закона). Из овога следи и закључак да од дисциплинске одговорности није изузет ни службеник на положају. Међутим, у односу на њега је искључена интерна заштита против решења о дисциплинској одговорности и мери. Он има искључиво право на покретање управног спора (ст. 2. члана 140. Закона). Од права на подношење закључка, Закон разликује и право на иницијативу, коју има сваки службеник који сазна за учињену повреду дужности из радног односа. Он може послодавцу да поднесе иницијативу за покретање дисциплинског поступка (члан 139. Закона).

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

или с њиме повезано лице може имати у вези са одлуком органа у чијем доношењу учествује; преузимање дужности директора, заменика или помоћника директора у правном лицу или повреда ограничења чланства у органима правног лица одређеног овим законом.

послодавцу који води, одлучује о дисциплинској одговорности и изриче дисциплинску меру. За разлику од покретања, вођење дисциплинског поступка, осим назначеног изузетка који важи у односу на службеника на положају из одредбе члана 140. Закона, спроводи послодавац, који може, а то значи и не мора, када се ради о поступку због лакше повреде радне дужности из радног односа, да образује дисциплинску комисију од три члана (ст. 2. члана 141. Закона). Она у његово име води дисциплински поступак и одлучује о дисциплинској одговорности. Супротно, послодавац је дужан да образује дисциплинску комисију да у његово име води дисциплински поступак у случајевима теже повреде дужности из радног односа. Одредба ст. 3. члана 141. Закона води рачуна и о саставу дисциплинске комисије. Према њеном садржају: један члан дисциплинске комисије мора да има стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, а један члан комисије је овлашћени представник репрезентативног синдиката.

РАДНИ ОДНОСИ И СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

одлучено о дисциплинској мери или из других оправданих разлога. У складу са овом одредбом прописани су различити рокови у зависности од тога да ли се ради о покретању, односно вођењу дисциплинског поступка и од врсте повреде дужности. Покретање поступка застарева: за лакше повреде дужности: протеком једне године од извршене повреде; за теже повреде дужности: протеком две године од извршене повреде; Вођење дисциплинског поступка застарева: за лакше повреде дужности: протеком једне године од покретања дисциплинског поступка; за теже повреде дужности: протеком две године од покретања дисциплинског поступка. Дисциплински поступак је покренут кад је донет писмени закључак на ту тему. На то упућује одредба члана 139. ст. 2. Закона, која гласи: „Дисциплински поступак покреће се писменим закључком, који се доставља службенику и на који жалба није допуштена”.

• •

Усмена расправа Овај поступак се води по правилима управног поступка. На то указује одредба ст. 4. члана 143. Закона која гласи: „На остала питања вођења дисциплинског поступка примењују се одредбе закона којим се уређује општи управни поступак”. То значи да се примењују посебна правила прописана одредбом члана 143. ст. 1–3. Закона. Према њиховом садржају мора се поштовати дисциплинска расправа која је усмена, на којој службеник има право да изложи своје право на одбрану. Одбрана се остварује лично, што значи да се службеник може бранити сâм или преко заступника. Правило је да службеник своју одбрану износи усмено. Постоји могућност да службеник може право на одбрану остварити и тако што ће доставити писмену одбрану. Одсуство службеника није сметања да се расправа одржи и без његовог присуства, ако за то постоје оправдани разлози, а службеник је на расправу уредно позван. Усмена расправа у дисцилинском поступку представља несумњиво најважнију фазу поступка у одговарајућем органу. Разлог за то је што се у овој фази поступка разјашњавају

околности које су од одлучујућег значаја за утврђивање одговорности службеника. Расправа се води пред надлежним органима из одредбе члана 141. Закона. Расправу заказује, отвара и њоме руководи дисциплински орган. Расправа је усмена, а то значи да се све чињенице утврђују на основу усменог расправљања и с тим у вези на основу резултата оцене изведених доказа. Претходно, дисциплински орган који води конкретан дисциплински поступак позива учеснике: службеника, сведоке, вештаке и др. Овај поступак је хитан. Расправа започиње излагањем захтева за покретањем дисциплинског поступка. После тога службеник даје одбрану, па се онда приступа извођењу доказа (саслушање сведока, вештачење, увиђај). На тај начин се разјашњавају спорне околности и утврђују правно важне чињенице за постојање дисциплинске одговорности и услова за изрицање дисциплинске мере. По закљученој дисциплинској расправи, надлежни орган који је водио расправу доноси одлуку – решење о дисцилинској одговорности и дисциплинској мери ако за то постоје услови. Одлука о дисциплинској одговорности мора бити образложена и снабдевена правном поуком.

Дисциплинске мере Дисциплинска мера је санкција која се службенику изриче за учињену повреду дужности из радног односа у органу. Може бити изречена уколико је прописана законом. Зависно од врсте повреде дужности из радног односа, Законом су прописане и различите врсте дисциплинских мера и то одредбом члана 145. Према тој одредби закона: 1) за лакше повреде дужности из радног односа из члана 137. Закона, може се изрећи новчана казна до 20% основне плате, исплаћене за месец у коме је новчана казна изречена; 2) за теже повреде дужности из радног односа из члана 138. Закона, може се изрећи: (а) новчана казна од 20% до 30% основне плате, исплаћене за месец у коме је новчана казна изречена, у трајању до шест месеци; (б) одређивање непосредно нижег платног разреда;

Одредба члана 144. Закона прописује избор и одмеравање дисциплинске мере. Избор упућује на врсту мере, а одмеравање је у функцији утврђивања њеног обима и трајања, као, на пример, код дисциплинских мера новчане казне и забране напредовања. Према назначеној норми, при избору и одмеравању дисциплинске мере води се рачуна о: степену одговорности службеника; тежини последица повреде дужности; субјективним и објективним околностима под којима је повреда дужности извршена; раније већ изреченој дисциплинској мери ако она није још избрисана из кадровског листа.

• • • •

Удаљење с рада Удаљење је превентивна мера која послодавцу стоји на располагању да се службеник онемогући у вршењу повреде дужности, односно да се спрече негативне последице те повреде на понашање запослених у органу или на сâм дисциплински поступак. О томе би било речи, на пример, када би постојала сумња да би службеник утицао на запослене као сведоке или на прикривање исправа меродавних као доказ у том поступку. Она не представља радноправну меру којом се коначно утиче на радноправни статус службеника, па у том смислу за време њеног трајања важи претпоставка његове невиности. Материјална претпоставка за удаљење службеника јесте да је против њега покренут: кривични поступак – због кривичног дела учињеног на раду или у вези с радом, или дисциплински поступак – због теже повреде дужности. То је нужан, али још недовољан услов за удаљење. Потребно је да се кумулативно оствари и допунски услов – да би његово присуство на раду штетило интересу послодавца или ометало вођење дисциплинског поступка. Реч је о факултативном удаљењу, а на то указује одредба члана 147. ст. 1. Закона која гласи: „може бити удаљен са рада до окончања кривичног, односно дисциплинског поступка”.

• •

23 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

• • •

Избор и одмеравање дисциплинске мере

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

(в) забрана напредовања до четири године; (г) премештај на радно место у непосредно ниже звање уз задржавање платног разреда чији је редни број истоветан редном броју платног разреда у коме се налази радно место с кога је премештен; (д) престанак радног односа. Новчана казна је најблажа дисциплинска мера. Она се изриче и за лакшу и за тежу повреду радних дужности с тим што се за лакшу повреду радне дужности изриче у висини до 20% плате, а за тежу од 20–30% у трајању до шест месеци. На тај начин одређена је горња граница за лакшу повреду радне дужности, а за тежу повреду радне дужности постављени су и горња и доња граница. У зависности од сваког појединачног случаја, износ новчане казне утврђује овлашћени дисциплински орган. Новчана казна може бити једнократна, када се наплаћује одједном, и вишекратна – када се наплаћује у оброцима (месечно по правилу у истом новчаном износу). Новчана казна се извршава административним путем. Овакав начин извршења новчане казне прописује Закон, тако да се она увек мора извршавати административним путем (члан 145. ст. 2. Закона). Одређивање нижег платног разреда изриче се за тежу повреду радне дужности и ова мера погађа службеника, јер му смањује утврђени платни разред, а истовремено му се тако умањује и плата. У појам забране напредовања убраја се: заустављање у напредовању у више звање; заустављање у напредовању у вишу плату; враћање на непосредно ниже звање или на непосредно нижу плату или у нижи платни разред, за одређено време и сл. Забрана напредовања до четири године – теже погађа службеника јер му онемогућава напредовање у одређеном периоду и тиме се он спречава да оствари право на већу плату, све док траје забрана његовог напредовања. Престанак радног односа је најтежа дисциплинска мера. Изриче се само за теже повреде радних дужности. Службенику коме се изриче ова мера, радни однос престаје даном коначности решења. Ова мера се изриче факултативно, јер дисцилински орган оцењује да ли ће за тежу повреду дужности изрећи ову меру.

РАДНИ ОДНОСИ И СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Надлежност за доношење решења о удаљењу зависи од тога који запослени се удаљава. Решење о удаљењу с рада доноси послодавац или дисциплинска комисија, у зависности од тога ко води дисциплински поступак, а решење о удаљењу са рада службеника на положају доноси орган надлежан за његово постављење. Ово решење се опозива по службеној дужности ако престану разлози за удаљење. На решење о удаљењу дозвољена је жалба која нема суспензивно дејство. То је последица разлога примене овог института. Према ст. 3. члана 148. Закона, жалбена комисија дужна је да о жалби одлучи у року од пет дана од дана њеног пријема. Према одредби члана 149. Закона, у односу на службеника на положају искључено је право на жалбу на решење о удаљењу с рада. Он нема право жалбе, али може да покрене управни спор.

Упис дисциплинске казне у кадровску евиденцију и њено брисање Одредбом члана 150. Закона прописан је правни режим уписа у кадровску евиденцију изречених дисциплинских мера и њихово брисање. Основ за тај упис је коначно решење којим је изречена дисциплинска мера. То решење се доставља службенику који обавља послове из области управљања људским ресурсима. Он врши упис дисциплинске мере у кадровску евиденцију, а сâм упис има дејство у погледу радних карактеристика службеника на кога се односи. Према одредби члана 150. ст. 3. Закона дисциплинска казна брише се из кадровске евиденције ако службенику не буде изречена нова дисциплинска казна у наредне две године од изречене дисциплинске казне за лакшу повреду, или у наредне четири године од изречене дисциплинске казне за тежу повреду. Тиме је прописано и дејство трајања дисциплинске мере које је одређено према критеријуму – врсте мере. На то упућује став 3. наведеног члана Закона, који гласи: „ако службенику не буде изречена нова дисциплинска казна у наредне две године од изречене дисциплинске казне за лакшу повреду, или у наредне четири године од изречене дисциплинске казне за тежу повреду. То је и време

у коме дисциплинска мера мора бити извршена јер његовим протеком губи правно дејство”.

Уместо закључка Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је усвојен и биће у примени од 1. децембра 2016 године. Његов квалитет показаће примена његових норми које треба да искажу посебност радноправног режима у овим радним срединама. Већ сада је очигледно да је Закон пратио садржај одредаба Закона о државним службеницима, а друго је питање да ли је у целости успео да искаже посебност радноправних односа у овим радним срединама (аутономним покрајинама, јединицама локалне самоуправе, градским општинама, службама и организацијама које оснива надлежни орган аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и градске општине).

СУДСКА ПРАКСА О постојању повреде тада радне обавезе у виду корупције у државној служби говори ова и сада актуелна судска одлука. „Нижестепени судови су несумњиво утврдили да је тужилац у својству инспектора, после обављене службене радње примио 200 ДЕМ (две новчанице од по 100 ДЕМ) од супруге власника радње у којој је обавио инспекцијску контролу, због које му је старешина органа изрекао дисциплинску меру престанка радног односа. Иако су нашли да дисциплинска одговорност тужиоца за ову повреду радне обавезе постоји, поништили су дисциплинску меру и одредили враћање тужиоца на рад, сматрајући да нису испуњени комутативни услови за њено изрицање. Према члану 59. ст. 2. Закона о радним односима у државним органима, тежа повреда радне обавезе се обавезно изриче уколико је наступила штета за државни орган, ако је повреда учињена умишљајем или из свесног нехата и ако не постоје олакшавајуће околности за учиниоца повреде радне

(Пресуда Врховног суда Србије, Рев. 1453/01 од 28. 6. 2001)

„Закључком од 15. 12. 2008. године управник завода је покренуо дисциплински поступак против тужиоца због основане сумње да је починио тежу повреду дужности из радног односа, из члана 109. ст. 1. тач. 1) Закона о државним службеницима. Решењем првостепеног органа, од 7. 4. 2009. године, тужилац је оглашен одговорним зато што није адекватно организовао рад у Одсеку притвора, није водио и контролисао вођење евиденција у погледу решетки, а све то у претходних шест месеци, па је, услед тих пропуста, осуђено лице неопажено извршило бекство из собе са горњег спрата, чије бекство је утврђено дана 8. 12. 2008. године после 10.00 часова, као и зато што, дана 9. 12. 2008. године, није извршио наређења и организовао претрес објекта ради проналажења предмета којим је исечена решетка у соби 1 на другом спрату, нити је то урадио 10. 12. 2008. године. Диспозитивом првостепеног решења тужиоцу је изречена новчана казна у висини од 20

(Пресуда Управног суда, 10 У. 18881/2010(2009) од 25. 11. 2010)

25 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

СУДСКА ПРАКСА

одсто од месечне плате запосленог за месец у коме је мера изречена, у трајању од три месеца, али диспозитив решења не садржи означење повређене норме из радног односа коју је тужилац извршио, а коју повреду тужени орган, одлучујући о жалби тужиоца, није отклонио. Првостепени, а ни тужени орган, у образложењима решења нису дали разлоге о одлучним чињеницама за доношење решења као у диспозитиву. Тужени орган, при томе, није оценио наводе жалбе, изјављене на решење првостепеног органа, због чега су решења захваћена битном повредом одредбе члана 199. ст. 2, а оспорено решење и одредбе члана 235. ст. 2. Закона о општем управном поступку. У току поступка пред првостепеним органом тужилац је, наиме, приложио бројне доказе – белешке и поднеске, на које се првостепени, а и тужени орган, позивају, као на доказе које су извели у току поступка, али ове доказе не цене, сваки појединачно и све заједно. Првостепени, а ни тужени орган, при томе, не дају разлоге о одлучним чињеницама, а посебно зашто сматрају да тужилац није адекватно организовао рад, тј. у чему се састоји његово пропуштање, коју евиденцију о контроли решетака је требало да води и на основу ког прописа, а није, те да ли је 9. и 10. 12. 2008. године могао да изврши претрес објекта, што није учинио, а имајући у виду наводе тужиоца изнесене у његовој одбрани. Како су из изнетих разлога оспорено, а и првостепено решење, донета уз битне повреде правила поступка на које је указано овом пресудом, тужени орган ће у поновном поступку отклонити те повреде, дати разлоге о одлучним чињеницама за постојање повреде дужности из радног односа чињењем, односно нечињењем, а затим, правилном применом прописа, донети на закону засновано решење.”

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

обавезе. Штета за државни орган огледа се у компромитовању инспекцијског надзора корупцијом. Умишљај постоји јер је тужилац био свестан да је супруга власника радње ставила у његов џеп 200 марака, па је на то пристао. Олакшавајуће околности не постоје, јер лице које се бави инспекцијским надзором мора бити отпорно на корупцију и друге недоличне и неприличне поступке, како би сачувало ауторитет инспекцијског органа и дигнитет функције коју врши. Звање тржишног инспектора мора у свакој прилици бити изван и изнад метежа друштвене патологије. С обзиром на то, нижестепени судови су погрешили што су, упркос постојању одговорности за учињену повреду радне обавезе, поништили изречену дисциплинску меру престанка радног односа и вратили тужиоца на рад.”

РАДНИ ОДНОСИ И СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ

П Р ОП И СИ У П Р АК С И

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Одабрана мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања У склопу формата Прописи у пракси који већ неко време можете пратити у нашем часопису доносимо нека карактеристична мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања МОГУЋНОСТИ ДА СЕ ПРАВИЛНИКОМ О РАДУ ОГРАНИЧИ ПРАВО ЗАПОСЛЕНОГ НА ТРОШКОВЕ ПРЕВОЗА, ТЕРИТОРИЈАЛНО И МАКСИМАЛНО У ВИСИНИ НЕОПОРЕЗИВОГ ИЗНОСА Члан 118. став 1. тачка 1) Закона о раду („Сл. гласник РС” бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) Чланом 118. став. 1. тачка 1) Закона о раду, утврђено је да запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим актом и уговором о раду, за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз. Промена места становања запосленог након закључења уговора о раду, не може да утиче на увећање трошкова превоза које је послодавац дужан да накнади запосленом у тренутку закључења уговора о раду, без сагласности послодавца (став 3. истог члана). Општим актом или уговором о раду, потребно је утврдити критеријуме и мерила за исплату трошкова за долазак и одлазак са посла, односно под којим условима и на који начин се запосленима обезбеђује накнада ових трошкова. Запослени имају право на накнаду трошкова превоза за долазак и одлазак са рада, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз, само уколико су такве трошкове имали, а висина истих се утврђује на начин и у износу одређеним општим актом (колективним уговором или

правилником о раду) и уговором о раду. Ако је прописано општим актом или уговором о раду, послодавац може од запосленог да тражи достављање и других одговарајућих доказа о томе да ли је заиста дошло до остваривања ових трошкова (аутобуске карте, доказ о куповини месечне претплатне карте, рачуни за гориво и сл.). Промена места становања запосленог, након закључења уговора о раду (уговори закључени почев од 29. 7. 2014. године), не утиче на увећање трошкова превоза које је послодавац дужан да накнади запосленом у тренутку закључења уговора о раду, без сагласности послодавца. Имајући у виду наведено, мишљења смо да се не може ограничити висина накнаде трошкова превоза, с обзиром на то да у складу са Законом, сви запослени имају право на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада и то најмање у висини пуне цене месечне претплатне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-185/2016-02 од 1. 4. 2016)

ДА ЛИ ПРЕДСЕДНИК РЕПРЕЗЕНТАТИВНОГ СИНДИКАТА КОД ПОСЛОДАВЦА МОЖЕ ДА ОБАВЉА ПОСЛОВЕ РУКОВОДИОЦА ПОСЛОВНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ КОД ПОСЛОДАВЦА Председник репрезентативног синдиката представља, односно заступа синдикат према

ПРИМЕНА КОНВЕНЦИЈЕ О СОЦИЈАЛНОМ ОСИГУРАЊУ ИЗМЕЂУ ФЕДЕРАТИВНЕ НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ ИТАЛИЈЕ („СЛ. ЛИСТ ФНРЈ МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ”, БР. 1/59) Члан 12. Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Сл. гласник РС”, бр. 34/03, 64/04 – УС, 84/04 – др. закон, 85/05, 101/05 – др. закон, 63/06 – УС, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14 и 142/14) и чл. 4. и 18. Конвенције о социјалном осигурању између Федеративне Народне Републике Југославије и Републике Италије (,,Сл. лист ФНРЈ Међународни уговори”, бр. 1/59) У делу дописа у којем се постављају питања у вези са обавезом плаћања доприноса за

27 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-378/2016-02 од 23. 5. 2016)

обавезно пензијско и инвалидско осигурање за држављанина Републике Италије који је у Италији осигуран на основу уговора о вршењу функције директора без заснивања радног односа, а са српским привредним друштвом је закључио уговор о правима и обавезама директора, сматрамо да за то лице не постоји могућност изузимања од примене прописа Републике Србије којима је регулисано обавезно социјално осигурање. Наиме, у складу са чланом 12. став 1. тачка 3) Закона о пензијском и инвалидском осигурању, („Сл. гласник РС”, бр. 34/03 , 64/04 – УС, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14 и 142/14), осигураницима самосталних делатности сматрају се, између осталих, лица која обављају послове по основу уговора код којих за извршен посао остварују накнаду. У складу са прописима о раду, међусобна права, обавезе и одговорности директора који није засновао радни однос уређују се уговором. Лице, које обавља послове директора на основу уговора о правима и обавезама директора, без заснивања радног односа, остварује уговорену накнаду (која од јула 2014. године више нема карактер зараде) као и друга права, обавезе и одговорности у складу са уговором. Према томе, у конкретној ситуацији српски послодавац је дужан да плаћа доприносе за обавезно пензијско и инвалидско осигурање на уговорену накнаду која се наведеном лицу исплаћује у Републици Србији. Лице које остварује уговорену накнаду стиче својство осигураника самосталних делатности по основу обављања уговорених послова, а послодавац са којим је то лице закључило уговор о правима и обавезама директора у Републици Србији дужан је да изврши обрачун и уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, на основицу која представља опорезив приход. Такође, послодавац је у обавези да достави пријаву на осигурање у року од три дана од дана закључења уговора, почетка обављања посла, или делатности, као и пријаву о уплати доприноса по основу уговорене накнаде образац М-УН у року од три дана од дана уплате доприноса. При овоме напомињемо да је одредбом члана 18. став 1. Конвенције прописано да се у сврху

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

послодавцу и има друга овлашћења у складу са статутом и другим општим актима синдиката чији је председник, као и друга овлашћења утврђена колективним уговором који се примењује код послодавца. Са становишта примене Закона о раду, нема сметњи да председник синдиката обавља послове руководиоца пословне организације код послодавца ако испуњава услове за рад прописане правилником о организацији и систематизацији послова код послодавца, осим ако у том својству не обавља послове који могу довести до сукоба интереса, с обзиром на функцију председника синдиката коју обавља. Стога, по нашем мишљењу, председник репрезентативног синдиката код послодавца не би истовремено могао да обавља послове код послодавца који обухватају одлучивање о појединачним правима, обавезама и одговорности запослених и чланова синдиката, нити да учествује у преговорима за закључивање колективног уговора на страни послодавца или да представља послодавца у индивидуалним и колективним споровима са синдикатом чији је председник, јер би у тим случајевима могло да дође до сукоба интереса у заступању, односно представљању две стране са супротним интересима (репрезентативног синдиката са једне стране и послодавца са друге стране).

РАДНИ ОДНОСИ И СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ

П Р ОП И СИ У П Р АК С И

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

стицања, одржања и поновног успостављања права на давања, кад је осигураник био узастопно или наизменично подвргнут законодавству обеју држава уговорница, сабирају периоди oсигурања и изједначени периоди навршени на основу законодавства сваке државе уговорнице, уколико се не поклапају. С обзиром на наведено, ово лице ће имати статус осигураника самосталних делатности у обе државе, па ће доћи до преклапања стажа осигурања. Приликом утврђивања права на пензију надлежни носиоци осигурања две државе ће, у међусобној комуникацији, одредити који стаж ће узети у обзир. Такође не постоји могућност изузећа од примене српских правних прописа којима је регулисано обавезно социјално осигурање ни за лице које је у Републици Италији корисник пензије. У конкретној ситуацији, српски послодавац је у обавези да плаћа доприносе за обавезно пензијско и инвалидско осигурање на уговорену накнаду, која се овом лицу исплаћује у Републици Србији. И ово лице стиче својство осигураника самосталних делатности по основу обављања уговорених послова, а послодавац са којим је то лице закључило уговор о правима и обавезама директора у Републици Србији, биће у обавези да изврши обрачун и уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, на основицу која представља опорезив приход. Такође напомињемо, да је потребно проверити да ли је у складу са националним законодавством Републике Италије дозвољено поновно улажење корисника пензије у осигурање, односно, да ли повлачи ризик евентуалне обуставе исплате пензије за период поновног осигурања. Што се тиче лица које је у Италији обавезно осигурано на пензијско и инвалидско осигурање као осигураник запослени, а са српским привредним друштвом има закључен уговор о правима и обавезама директора без заснивања радног односа, оно није обавезно осигурано у Републици Србији, уколико за то поднесе одговарајући доказ. Под одговарајућим доказом сматра се пријава на обавезно пензијско и инвалидско осигурање код надлежног носиоца обавезног социјалног осигурања Републике Италије која се доставља Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање.

У делу захтева, у коме се поставља питање у вези са обавезом плаћања доприноса за обавезно пензијско и инвалидско осигурање по основу уговора о трговинском заступању који би српска фирма закључила са предузетником (физичким лицем), који је у Италији регистрован за обављање самосталне делатности агента у трговини, указујемо на следеће: Члановима 10, 11, 12. и 13. Закона о пензијском и инвалидском осигурању, утврђен је круг обавезно осигураних лица. Полазећи од принципа територијалног важење Закона, а имајући у виду чињеницу да наведени Закон не предвиђа различит третман домаћих и страних држављана у погледу обавезног пензијског и инвалидског осигурања произлази да нерезиденти који обављају уговорене послове на територији Републике Србије уз одговарајућу накнаду, у смислу члана 12. став 1. тачка 3) Закона јесу обавезно осигурани на пензијско и инвалидско осигурање по основу обављања тих послова, ако нису осигурани по другом основу у држави из које долазе, у ком случају се плаћа допринос за пензијско и инвалидско осигурање на уговорену накнаду. Права из пензијског и инвалидског осигурања то лице остварује у складу са Законом о пензијском и инвалидском осигурању, када испуни прописане услове за стицање права (на пр. старосна, инвалидска пензија и др.). У прилог томе је и члан 4. став 2. Конвенције, којим је предвиђено да лица која редовно обављају самосталну делатност на територији једне државе уговорнице и која оду на територију друге државе да би тамо за ограничено време обављала такву делатност, остају осигурана по законодавству прве државе, ако њихов боравак у другој држави не пређе 12 месеци, што у конкретном случају значи да би могућност изузећа постојала уколико би то лице регистровало исту делатност у Републици Србији, као и у Републици Италији. У делу дописа у коме се поставља питање у вези са упућивањем италијанских радника из Републике Италије у Републику Србију (деташирани радници) напомињемо, да је чланом 4. став 1. Конвенције, предвиђено да радници предузећа са седиштем у једној од држава уговорница, који се шаљу у другу државу за одређено време, остају и даље у надлежности законодавства државе у којој је седиште предузећа, ако

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, број 011-00-459/2016-07, од 11. 7. 2016)

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Управа за безбедност и здравље на раду, број 011-00-00007/2016-01, одговори на питања бр. 1. и 2. од 11. 4. 2016)

Члан 50. и 69. Закона о безбедности и здрављу на раду (,,Сл. гласник РС”, бр. 101/05 и 91/15) У члану 50. став 1. Закона о безбедности и здрављу на раду (,,Сл. гласник РС”, бр. 101/05 и 91/15), прописано је да је послодавац дужан да одмах, а најкасније у року од 24 часа од настанка, усмено и у писменој форми пријави надлежној инспекцији рада и надлежном органу за унутрашње послове сваку смртну, колективну или тешку повреду на раду, повреду на раду због које запослени није способан за рад више од три узастопна радна дана, као и опасну појаву која

Напомена редакције: Мишљења у овом тексту преузета су из Билтена службених мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (03/2016), који у сарадњи са Министарством издаје компанија Инг-Про.

29 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

ДА ЛИ ЈЕ ПОСЛОДАВАЦ ПРИЛИКОМ ПРИЈАВЉИВАЊА ПОВРЕДЕ НА РАДУ ДУЖАН ДА НАВЕДЕ И ТЕЖИНУ ПОВРЕДЕ И ДА ЛИ ЈЕ ПОСЛОДАВАЦ У ОБАВЕЗИ ДА ПО САЗНАЊУ ТЕЖИНЕ ПОВРЕДЕ НА РАДУ (КОЈУ У ОСТАВЉЕНОМ РОКУ ЗА ПРИЈАВЉИВАЊЕ ПОВРЕДЕ НА РАДУ НИЈЕ МОГАО ДА САЗНА), НАКНАДНО ДОПУНИ ВЕЋ ДОСТАВЉЕНО ОБАВЕШТЕЊЕ О ПОВРЕДИ НА РАДУ И ИСТО ДОСТАВИ НАДЛЕЖНОЈ ИНСПЕКЦИЈИ РАДА?

би могла да угрози безбедност и здравље запослених. Сходно претходно наведеном, послодавац је увек дужан да у потпуности поступи како је наведено у члану 50. став 1. Закона о безбедности и здрављу на раду, тј. у противном прекршајно је одговоран сходно члану 69. став 1. тачка 30) Закона. Имајући у виду постављено питање послодавац је дужан да наведе тежину повреде приликом пријављивања повреде на раду уколико има сазнање од лекара који је први прегледао запосленог. Међутим, уколико се лекар који је први прегледао запосленог није изјаснио о тежини повреде на раду, послодавац је у обавези да када инспектору рада пријављује повреду на раду опише повреду и наведе битне чињенице у вези са повредом (на пр. како се десила, узрок повреде, извор повреде, који део тела је повређен итд.), а накнадно, по сазнању тежине повреде допуни пријаву и исту доставити инспектору рада.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

њихов боравак у другој држави не траје дуже од 12 месеци. Такође, овај период од 12 месеци се може продужити уз сагласност надлежног органа државе уговорнице. Да би се на деташиране раднике примењивало законодавство земље седишта предузећа које их је упутило на рад у периоду који је прописан Конвенцијом, неопходно је да се о томе прибави потврда коју издају надлежне организације обавезног социјалног осигурања државе чији су држављани, односно осигураници, и да исту доставе надлежној организацији обавезног социјалног осигурања Републике Србије. У Републици Србији за област пензијског и инвалидског осигурања за пријем наведених потврда надлежан је Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање (филијала фонда код које је упућени радник пријављен на осигурање).

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

Заштита права на суђење у разумном року

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Иако је од 1. јануара 2016. године ступио на снагу Закон о заштити права на суђење у разумном року, који је на другачији начин уредио процедуру заштите овог права, сматрамо да су одређени правни ставови, који су усвојени у периоду пре ступања на снагу наведеног закона, веома значајни, јер су примењиви приликом процене да ли је наведене повреде било или не Бранислава Горавица члан Високог савета судства unakrsni.pogled@legeartis.rs

раво на суђење у разумном року део је једног од основних људских права прокламованих Уставом Републике Србије, а то је право на правично суђење. Право на правично суђење прокламовано је још Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода, која је сачињена 4. 11. 1950. године у Риму, измењена сагласно Протоколу број 11, а ратификована од стране надлежног органа Државне заједнице Србије и Црне Горе 26. 12. 2003. године, те у односу на нашу земљу ступила на снагу 3. 8. 2004. године. Овом конвенцијом у члану 6. ст. 1. предвиђено је да свако, током одлучивања о његовим грађанским правима и обавезама или о кривичној оптужби против њега, има право на правичну јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним судом, образованим на основу закона. Наведено конвенцијско право прокламовано је Уставом Републике Србије („Сл. гласник Републике Србије”, бр. 98/06) тако што је чланом 32. ст. 1. Устава предвиђено да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и оптужбама против њега. Према члану 18. Устава, људска и мањинска права зајамчена Уставом непосредно се примењују, а Уставом се јемче и непосредно примењују и људска и мањинска права зајамчена општеприхваћеним правилима међународног права, потврђена међународним уговорима и законима. Одредбе о људским и мањинским правима тумаче се у корист унапређења вредности демократског друштва сагласно важећим стандардима људских и мањинских права, као и пракси међународних институција које надзиру њихово спровођење. Одлуке које је по представкама ради заштите права на суђење у разумном року донео Европски суд за људска права, чије је седиште у Стразбуру, представљају управо међународни стандард у остваривању овог права. До доношења Закона о изменама и допунама Закона о уређењу судова („Сл. гласник Републике Србије”, бр. 101/13) грађани Републике Србије су заштиту права на суђење у разумном року остваривали пред Уставним судом, а на основу члана 170. Устава Републике Србије и члана 82. ст. 2. Закона о Уставном суду. У смислу члана 170. Устава, Уставни суд, као самосталан и назависан државни орган који штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе, одлучује

Одредбама чланова 8а, 8б и 8в Закона о уређењу судова установљено је ново правно средство – захтев за заштиту права на суђење у разумном року. Члан 8а – странка у судском поступку која сматра да јој је повређено право на суђење у разумном року, може непосредно вишем суду поднети захтев за заштиту права на суђење у разумном року. Захтевом из ст. 1. овог члана може се тражити и накнада за повреду права на суђење у разумном року. Ако се захтев односи на поступак који је у току пред Привредним апелационим судом, Прекршајним апелационим судом или Управним судом, о захтеву одлучује Врховни касациони суд. Поступак одлучивања о захтеву из ст. 1. овог члана је хитан. Члан 8б – ако непосредно виши суд утврди да је захтев подносиоца основан, може одредити примерену накнаду за повреду права на суђење у разумном року и одредити рок у коме ће нижи суд окончати поступак у коме је учињена повреда права на суђење у разумном року. Накнада из ст. 1. овог члана исплатиће се из буџетских средстава Републике Србије опредељених за рад судова у року од три месеца од дана доношења захтева странке. Против решења о захтеву за заштиту права на суђење у разумном року може се поднети жалба Врховном касационом суду у року од 15 дана.

После усвајања Закона о изменама и допунама Закона о уређењу судова и ступањем на снагу одредаба чланова 8а, 8б и 8в, Уставни суд је нерешене уставне жалбе за заштиту права на суђење у разумном року примљене у периоду од 2010. до 2014. године, проследио редовним судовима на надележност. Образложење за такво поступање било је да је поменутим законом у правни систем Републике Србије уведено ново правно средство којим се обезбеђује заштита права на суђење у разумном року, услед чега почетком његове примене уставна жалба из члана 170. Устава постаје супсидијарно правно средство у односу на заштиту права на суђење у разумном року у судским поступцима који још увек трају. У одсуству процесног закона који би уредио примену таквог новоуведеног правног средства, а због неадекватности примене Закона о ванпарничном поступку у целини на наведени поступак, Врховни касациони суд је усвојио бројне правне ставове којима се руководио приликом одлучивања у овим предметима до доношења посебног закона. Горе наведене норме престале су да важе 31. 12. 2015. године, јер је од 1. 1. 2016. године, почела примена Закона о заштити права на суђење у разумном року („Сл. гласник Републике Србије”, бр. 40/15 од 7. 5. 2015. године).

Зашто је дошло до законског регулисања питања о заштити права на суђење у разумном року? Ратификацијом Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода 2003. године она је постала саставни део нашег правног поретка, те се и непосредно примењује на основу члана 16. ст. 2. и члана 18. ст. 1. Устава Републике Србије. Зато су пракса Европског суда за људска права и

31 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Члан 8в – на поступак за заштиту права на суђење у разумном року и накнаде за повреду права на суђење у разумном року сходно се примењују одредбе закона којима се уређује ванпарнични поступак.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

о уставним жалбама које се могу изјавити против појединачних аката и радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајамчени Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Одредбом члана 82. ст. 2. Закона о Уставном суду предвиђено је да уставна жалба може да се изјави и ако нису исцрпљена правна средства, у случају кад је подносиоцу жалбе повређено право на суђење у разумном року.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

препоруке Комитета министара Савета Европе (препорука ЦМ/РЕЦ(2010) 3 Комитета министара земаља чланица о делотворним правним лековима за прекомерну дужину поступка и Препорука РЕЦ(2006) 2 Комитета министара земаља чланица о Европским затворским правилима) неопходан правни оквир за савладавање ове правне материје. До 2000. године када је Европски суд пресудио у предмету КУДЛА против Пољске (одлука број 30210/96 из октобра 2000. године) за оцену дужине трајања судског поступка разматран је само члан 6. тач. 1) Европске конвенције. У наведеном предмету установљена је веза између овог члана и члана 13. Европске конвенције, односно успостављен је стандард да се члан 6. мора тумачити у вези са чланом 13, због његове делотворности, да би се гарантовали правни лекови за заштиту права на суђење у разумном року. Овај став је понављан у бројним одлукама Европског суда за људска права, па тако, на пример, и у предмету ЛУКЕНДА против Словеније (одлука број 23032 од 6. 10. 2005. године). На основу наведеног, земље чланице Савета Европе имале су обавезу да донесу законе и предузму друге мере како би се горе наведени циљ остварио, те је стога у Србији уведено ново правно средство – захтев за заштиту права на суђење у разумном року и то прво уношењем чланова 8а, 8б и 8в у Закон о уређењу судова, а потом и доношењем Закона о заштити права на суђење у разумном року.

Шта је разумни рок? Разумни рок је онај временски период који је оптимално потребан да се отклони правна неизвесност о постојању неког права или да се отклони сумња о основаности оптужбе против неког лица. Дужина тог временског периода није иста у свим случајевима, јер постоји више критеријума који су установљени у дугогодишњој пракси Европског суда за људска права за оцену да ли је дужина одређеног конкретног поступка разумна. Наведено значи да је појам суђења у разумном року аутономни појам који се тумачи према околностима сваког конкретног случаја. Критеријуми за оцену дужине трајања поступка у својству горе наведеног института јесу: 1) сложеност предмета, 2) понашање подносиоца представке, 3) понашање надлежних органа, и 4) значај спора за подносиоца представке.

Сложеност случаја

Сложеност случаја може бити чињенична или правна. Чињенична сложеност постоји када постоји већи број лица на страни тужиоца или туженог, потреба за саслушањем већег броја сведока, њиховог проналажења и уручења позива, потреба за вештачењем ради утврђивања правно релевантних чињеница, или потреба за више вештачења, коришћење судских тумача, превођење докумената, одсуство сведока у кривичном предмету, проширење истраге, вештачење пословања међусобно повезаних привредних друштава ради отклањања незаконитости у њиховом раду и сл. Правна сложеност предмета настаје најчешће код промене закона, повезаности судског и управног поступка, прекида грађанског поступка до окончања кривичног поступка, присуства више оптужених и томе слично, док су неки поступци по својој природи сложени.

Понашање подносиоца представке

Да би се утврдило кршење разумног рока потребно је да постоји неактивност или спорост државног органа или суда. Ако је дужини поступка искључиво допринео сâм подносилац захтева за заштиту права на суђење у разумном року, односно уколико је његово понашање било суштински узрок кашњења у поступку, тада ће се сматрати да није било кршења разумног рока. Међутим, наведено је осетљиво питање јер је често допринос обостран. Очигледни примери неадекватног понашања подносиоца захтева за заштиту права на суђење у разумном року јесу његово одуговлачење поступка подношењем неуредне тужбе или других поднесака, недостављањем тачне адресе туженог или

Понашање надлежних органа

Значај спора за подносиоца представке

Овај критеријум јесте онај који је најразличитији од случаја до случаја, дакле, процењује се у сваком конкретном случају. Пракса Европског суда за људска права искристалисала је неке врсте приоритетних спорова као што су радни спорови, спорови за накнаду штете жртвама несрећних случајева, притворски предмети, предмети полицијског насиља, али је, такође, искристалисала одређене специфичности везано за особине, односно стање самог подносиоца захтева, као што су његово здравствено стање или старосно доба. Од државних органа се захтева посебна експедитивност када је подносилац представке оболео од тешке и неизлечиве болести и када се његово здравствено стање убрзано погоршава (то је случај ГЕОРГИ против Румуније одлука од 15. 6. 2007. године). Док је одлуком ПАНТАЛЕОН против Грчке од 10. 5. 2007. године успостављен стандард о томе да животно доба подносиоца оправдава вођење поступка експедитивно нарочито ако се ради о праву на пензију, коју је затражило лице које има већ 80 година. Такође су значајно приоритетни предмети везани за очување породичних веза, одлучивања о старању о детету и другим видовима вршења родитељског права, досуђивања алиментације и сл.

Како се рок рачуна? У кривичним стварима рок почиње да тече од првог службеног саопштења лицу – подносиоцу представке, од стране надлежног органа о учињеном кривичном делу, тј. од првог саслушања подносиоца представке у својству осумњиченог. У грађанским стварима рок почиње да тече од датума подношења тужбе надлежном суду или иницијалног акта другом органу, уколико се ради о поступку

33 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Европска конвенција налаже државама уговорницама да своје судове организују тако да они могу да одговоре захтевима члана 6. ст. 1. Конвенције, при чему буџетско ограничење не може државу ослободити одговорности за неразумну дужину трајања поступка (овакав став изражен је у одлуци БУРДОВ против Русије од 15. 1. 2009. године). Држава, међутим, не може бити одговорна за пролазну преоптерећеност судова, ако благовремено предузима мере за превазилажење такве ситуације, док хронична преоптерећеност судова државу уговорницу не ослобађа одговорности јер је иста дужна да уреди свој правосудни систем тако да он одговори захтеву разумног рока (одлука ДУМОНТ против Белгије од 28. 4. 2005. године). Према пракси Европског суда за људска права, чак и кад је неки грађански поступак заснован на начелу диспозиције странака, где у спору странке имају иницијативу у предлагању извођења доказа, на држави је да свој правосудни систем организује тако да захтев за суђење у разумном року буде поштован, тако што ће судија обезбедити поштовање захтева из члана 6. Европске конвенције и одредаба сопствених процесних закона (као што је, на пример, члан 10. Закона о парничном поступку, члан 14. Законика о кривичном поступку, члан 7. Закона о општем управном поступку, члан 204. Породичног закона, члан 195. ст. 3. Закона о раду и члан 6. Закона о извршењу и обезбеђењу). Судија стога увек мора да користи сва овлашћења која му закон даје за издавање наредби и предузимање других активности да би обезбедио суђење темпом који налаже природа случаја и положај странке, а како би се остварило суђење у разумном року. Периоди неактивности било због хроничне преоптерећености суда и судија или због очигледно недовољног броја правосудног особља, државу не ослобађају од одговорности за дужину трајања поступка.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

сведока, вишеструко предлагање неоправданог одлагања рочишта, вишеструко подношење захтева за изузеће судија поступајућег суда, подношење непрецизних захтева, изостајање са рочишта без оправданог разлога и сл. Према пресуди Европског суда WIESINGER vs. AUTRICHE oд 30. 10. 1991. године „понашање подносиоца представке представља објективан елемент, који се не може приписати туженој држави и који се узима у обзир да би се утврдило да ли је било или није било прекорачења разумног рока”.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

који претходи судском поступку и везан је са њим. У управној материји разумни рок почиње да тече и пре подношења тужбе Управном суду, уколико томе претходи обавезно обраћање одговарајућој инстанци ван суда, без обзира на то о ком органу се ради, односно да ли је то неко министарство, комисија, управни орган и сл. Према пракси Европског суда за људска права, у кривичним стварима крај разумног рока одговара датуму када је донета правноснажна ослобађајућа или осуђујућа пресуда или одлука јавног тужилаштва да обуставља гоњење. У грађанским стварима правноснажна и извршна пресуда не мора да значи и завршетак тока разумног рока, јер наведени рок обухвата и фазу извршења, односно остварења права досуђеног наведеном пресудом. У поступцима у којима је комбинована правосудна и управна надлежност, као што је, на пример, поступак експропријације, поступак се посматра у целини почев од поступка који се водио пред управним органом до окончања судског поступка одлучивања о накнади (пресуда ГУЈИЛЕМИН против Француске од 21. 2. 1997. године).

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Судска пракса која је формирана у периоду примене чланова 8а, 8б и 8в Закона о уређењу судова Чим је изменама и допунама Закона о уређењу судова („Сл. гласник Републике Србије”, бр. 116/08 као основни закон и измене објављене у броју 101/13) у правни систем Републике Србије уведено ново правно средство којим се штити право грађана на правну заштиту у разумном року, Врховни касациони суд је усвајањем одређених правних ставова Грађанског и Кривичног одељења, а потом и Одељења за заштиту права на суђење у разумном року покушао да одговори на бројна отворена питања у примени новог института, док се доцнија судска пракса формирала и кроз појединачне одлуке које су доношене у овој области и из којих су сентенце објављивање у Билтенима Врховног касационог суда. Иако је од 1. јануара 2016. године ступио на снагу Закон о заштити права на суђење у разумном року, који је на другачији начин уредио процедуру заштите овог права (о ком ће Закону бити речи у даљем делу овог текста), аутор сматра да су одређени правни ставови, који су усвојени у периоду пре ступања на снагу наведеног закона, веома значајни, јер су примењиви приликом процене да ли је наведене повреде било или не. Стога ће овде укратко бити препричане неке од основних поставки ставова заузетих у наведеном периоду. Најбитнији резултат претходног периода примене Закона о уређењу судова у погледу заштите права на суђење у разумном року јесте створена свест о томе да је убрзање поступка легитиман захтев странке, те да свака странка у поступку има право и правни интерес да од суда захтева ефикасно поступање, односно суђење у разумном року. Када суд прими захтев за заштиту права на суђење у разумном року, он проверава његову допуштеност и уредност, а потом оцењује и сопствену надлежност, па уколико су сви ти предуслови испуњени, у периоду примене Закона о уређењу судова било је предвиђено да суд захтева да му се на увид доставе списи на које се захтев односи, што према новом Закону не мора увек бити тако. У сваком случају, о извршеном увиду суд је сачињавао службену белешку у којој се посебно трудио да наведе да ли је суд поступао у складу са законом прописаним роковима приликом предузимања одређених процесних радњи, затим како се понашала сама странка као подносилац захтева, да ли је својим поступцима злоупотребљавала процесна права или на други начин утицала на дужину трајања поступка, као и да ли су постојале неке друге објективне околности у понашању, на пример, вештака и сл., које су могле допринети трајању поступка. Одлука о захтеву доношена је у облику решења којим се захтев усваја или одбија, а то решење је морало бити образложено у односу на сваки од критеријума за постојање или непостојање повреде наведеног права. Суд је био дужан да олучи како о главном захтеву за утврђење повреде права на суђење у разумном року, тако и о осталим постављеним захтевима (уколико је усвојен захтев за утврђивање

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs 35 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

повреде права), као што су захтев за убрзање поступка и захтев за примерену накнаду. У погледу досуђивања новчане накнаде искристалисан је став да овај захтев мора бити јасно наведен и опредељен, док је право на досуђивање накнаде цењено у сваком конкретном случају, такође, везано за примену свих критеријума, а посебно проценат доприноса самог подносиоца дужини трајања поступка. Од осталих значајних ставова у погледу овог питања, свакако, морамо споменути да се ради о поступку који је једностраначки, који је хитан, у коме се рочиште не одржава, у коме је у грађанском поступку легитимисана странка у поступку, док је у кривичном поступку активно легитимисан приватни тужилац, наравно сâм окривљени, док оштећени може бити активно легитимисан само уколико је истакао имовинско-правни захтев. Један од важних ставова из наведеног периода је правни став да адвокату који је био пуномоћник странке у поступку у односу на који се тражи утврђивање повреде права на суђење у разумном року није потребно посебно пуномоћје у предмету по захтеву за заштиту права на суђење у разумном року. Од ставова који су изражени кроз појединачне одлуке посебно треба издвојити став да неактивност суда у периоду правноснажно одређеног прекида поступка, не може се узети и у период неразумне дужине трајања поступка, као и став да не постоји повреда права на суђење у разумном року, иако у дужем временском периоду стечајни поступак није окончан, уколико се неокончавање истог не може сматрати пропустима у активном поступању суда. С друге стране, може се утврдити повреда права на суђење у разумном року уколико је до дугог трајања судског поступка дошло услед непредузимања потребних мера за обезбеђивање присуства окривљеног у кривичном поступку, односно несанкционисања процесне недисциплине окривљеног и његовог браниоца, а што је довело до тога да суђење неразумно дуго траје. Захтев за заштиту права на суђење у разумном року третиран је првенствено као притужбена мера којом странка захтева убрзање и окончање судског поступка. Примерена накнада за повреду права на суђење у разумном року, досуђивана је само ако је утврђено да се трајање поступка, с обзиром на све околности, не може сматрати разумним, те ако је због дужине трајања поступка, код предлагача настала неизвесност у погледу решавања његових права и обавеза (из Решења Врховног касационог суда Ржг 359/2015 од 29. 4. 2015). Правна природа примерене накнаде из члана 8б ст. 1. Закона о уређењу судова у судској пракси дефинисана је као вид sui generis накнаде, која није ни материјална ни нематеријална у ужем смислу. Накнада материјалне штете, која одговара висини потраживања из правноснажне пресуде која није извршена, није досуђивана у овом поступку. Захтеви су у овом делу одбацивани, као недозвољени. Висина примерене накнаде, која је одређивана на терет буџетских средстава РС опредељених за рад судова, била је знатно нижа од износа које одређује Европски суд за људска права, као и оних које је одређивао Уставни суд Србије. Уставни суд је, углавном, у поступку по уставним жалбама, одређивао примерену накнаду од 100 евра у динарској противредности по средњем курсу НБС на дан плаћања, по години неоправданог трајања поступка, док су судови висину накнаде из члана 8б ст. 1. Закона о уређењу судова одређивали сумарно, понекад и у износу од само 10.000,00 динара по предмету. Образложење о висини накнаде суштински се састојало у томе да се без обзира на дужину трајања поступка, мора имати у виду животни стандард у Републици Србији, као и обим буџетских средстава опредељених у ове сврхе. Међутим, иако је и Европски суд за људска права на становишту да питање „да ли се досуђени износ може сматрати разумним укључује не само трајање поступка, већ и однос досуђеног износа у светлу животног стандарда”, ипак је одлуком у предмету „САВИЋ И ДРУГИ ПРОТИВ СРБИЈЕ” знатно повећао износе накнада у односу на висину коју је одредио Уставни суд Србије. Реч је о предмету у којем је Европски суд испитивао висину накнаде због повреде права на суђење у разумном року, па је наложио Србији да тужиоцима (реч је о осам грађана Републике Србије) исплати износе од 1.500 до 2.800 евра, умањене за евентуално већ наплаћене износе по одлуци Уставног суда, који је накнаду одредио у распону од 300 до 600 евра.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

Закон о заштити права на суђење у разумном року

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Као што је већ речено, Закон о заштити права на суђење у разумном року ступио је на снагу 1. јануара 2016. године и одређена решења садржана у Закону изменила су до тада успостављену праксу у погледу начина, надлежених органа и видова заштите овог права. Оно што се није променило јесте чињеница да право на суђење у разумном року има свака странка у судском поступку, што укључује и извршни поступак, да оштећени у кривичном поступку, приватни тужилац и оштећени, као тужилац, имају наведено право само уколико су истакли имовинско-правни захтев. Новоуведено је право сваког учесника у поступку којим се уређује ванпарнични поступак на заштиту наведеног права, као и искључивање права јавног тужиоца на заштиту овог права (члан 2. Закона). Иста су остала и мерила за оцену разумности трајања судског поступка, као што су сложеност чињеничних и правних питања, укупно трајање поступка, природа и врста предмета суђења или истраге, значај предмета по странку и њено понашање у поступку, а новодефинисана мерила су поштовање редоследа решавања предмета и поштовање законских рокова приликом заказивања рочишта и главног претреса и рокова за израду одлука (члан 4. Закона). Ова врста предмета дефинисана је као хитна и странке су ослобођене плаћања судске таксе, а правна средства која им стоје на располагању су приговор ради убрзања поступка, жалба и захтев за правично задовољење, при чему прва два могу да се поднесу само док се поступак не оконча. Поступак у коме се штити право на суђење у разумном року почиње подношењем приговора, који обавезно мора садржати елементе побројане у члану 6. Закона, који се подноси суду који води, односно пред којим се води поступак о коме је реч. Поступак по приговору води и о приговору одлучује председник тог суда, при чему он годишњим распоредом послова може одредити једног или више судија да поред њега воде наведени поступак и одлучују о приговорима. У наведеном поступку се расправа не одржава, а предвиђена је сходна примена правила Закона о ванпарничном поступку. Приговор ће се одбацити услед одсуства неког од обавезних елемената, ако је поднет од неовлашћеног лица или ако је преурањен, а против овог решења није допуштена жалба. Приговор се може одбити без испитног поступка ако је с обзиром на трајање поступка очигледно неоснован. Испитни поступак започиње тиме што председник суда захтева од поступајућег судије или јавног тужиоца да достави извештај у року од 15 дана, односно да у року од 15 дана достави извештај о развоју поступка са предлогом рока у коме се исти може окончати. Поред извештаја, председник суда може захтевати и достављање списа на увид. После спроведеног испитног поступка решењем се приговор одбија или усваја, а у случају усвајања утврђује се повреда права на суђење у разумном року. Против овог решења судија и јавни тужилац немају право на жалбу. У решењу којим се приговор усваја указује се поступајућем судији или јавном тужиоцу на разлоге због којих је право странке повређено и налаже им се предузимање одређених процесних радњи ради делотворног убрзања поступка, одређује се рок у коме је судија дужан да предузме одређене процесне радње, који не може бити краћи од 15 дана нити дужи од 4 месеца, као и примерени рок у коме је исти дужан да председника суда извести о предузетим мерама. Странка чији је приговор одбијен, а

Правни ставови који су усвојени у периоду пре ступања на снагу овог закона веома су значајни јер су примењиви приликом процене да ли је наведене повреде било или не.

1) право на исплату новчаног обештећења за неимовинску штету која је странци изазвана повредом права на суђење у разумном року; 2) право на објављивање писмене изјаве Државног правобранилаштва којом се утврђује да је странци било повређено право на суђење у разумном року;

Свака странка којој је претходно утврђено постојање повреде права на суђење у разумном року може, али не мора, покушати да са правобранилаштвом постигне поравнање у року од 6 месеци од дана када је стекла право на правично задовољење. Странка, наравно, има право да поднесе тужбу против Републике Србије за новчано обештећење, у року од једне године од дана када је стекла право на правично задовољење. У наведеном поступку одговорност Републике Србије је објективна, док су правобранилаштво и суд везани решењем председника суда којим је утврђена повреда права на суђење у разумном року. На поступак по наведеној тужби, независно од висине захтева, примењују се правила поступка за спорове мале вредности, а за одлучивање по овој тужби месно је надлежан основни суд на чијем подручју тужилац има пребивалиште, боравиште или седиште. Новчано обештећење не може бити ниже од 300 нити више од 3000 евра у динарској противредности по средњем курсу НБС на дан исплате, по предмету. При одређивању наведене висине цене се раније набројана мерила за оцену трајања дужине судског поступка и значаја предмета за странку. Средства за исплату новчаног обештећења и накнаде имовинске штете коју странка оствари обезбеђују се из буџета Републике Србије, а непосредно се исплаћује од стране суда или јавног тужилаштва које је повредило право на суђење у разумном року. Значајно је напоменути и то да грађани Републике Србије који су Европском суду за људска права поднели представку због евентуалне повреде права на суђење у разумном року могу, у року од 6 месеци од дана ступања на снагу Закона о заштити права на суђење у разумном року, правобранилаштву поднети предлог за поравнање о новчаном обештећењу, а ово поравнање уколико се закључи представља извршну исправу. Како од почетка примене овог Закона још није прошло ни годину дана, аутору овог рада нису познати статистички подаци о томе колико се грађани користе предвиђеним правним средствима. Наведено, као и новоустановљена судска пракса, биће тема неког будућег текста.

37 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

3) право на објављивање пресуде којом се утврђује да је странци било повређено право на суђење у разумном року.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

која није поднела жалбу, може поднети нови приговор по истеку рока од 4 месеца од дана пријема решења о претходном приговору, а у ситуацији када је изјављивала жалбу, у року од 4 месеца од дана пријема решења о одбијању жалбе, док странка чији је приговор био усвојен, нови приговор може поднети по истеку 5 месеци од пријема решења о усвајању претходног приговора. Право на жалбу има странка чији је приговор одбијен, као и странка о чијем приговору председник суда није одлучио у року од 2 месеца од дана пријема приговора. Рок за жалбу износи 8 дана, а почиње да тече од различитих датума одређених чланом 15. наведеног Закона, док је за одлучивање о жалби надлежан председник непосредно вишег суда, с тим што се жалба подноси преко првостепеног суда. Када се жалба односи на поступак који се води пред Врховним касационим судом, о истој одлучује веће од три судије Врховног касационог суда. Председник непосредно вишег суда одбацује или одбија жалбу без испитног поступка или води испитни поступак, у зависности од околности случаја наведених у меродавним одредбама Закона, при чему се у жалбеном поступку жалба не доставља на одговор, а расправа не одржава док се на све остало сходно примењују одредбе Закона о ванпарничном поступку. О жалби се мора одлучити у року од 30 дана од њеног пријема. Странка чији је приговор усвојен стиче активну легитимацију да захтева правично задовољење, а врсте правичног задовољења су:

П РО П И СИ У ПР АК С И

ПРИВРЕДНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

Заштита права на суђење у разумном року

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

У склопу формата Прописи у пракси који већ неко време можете пратити у нашем часопису доносимо неке карактеристичне случајеве из судске праксе, а који се овом приликом односе на заштиту права на суђење у разумном року

Без испитног рочишта, суд одлучује онда када приговор о заштити права на суђење у разумном року одбацује или када га одбија.

трајање поступка не произлази, то је испитни поступак и морао бити спроведен.” (Решење Привредног суда у Пожаревцу Р4П. 2/16 од 28. 7. 2016. преиначено Решењем Привредног апелационог суда у Београду Рж. 8/16 од 22. 9. 2016)

Из образложења: „Сагласно одредби члана 8. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Сл. гласник РС”, бр. 40/15), без испитног поступка суд одлучује онда када приговор одбацује или када га одбија ако је с обзиром на трајање поступка које је наведени у самом приговору, очигледно неоснован. Испитни поступак започиње захтевањем извештаја о развоју поступка у времену и предлогу рока у коме може да оконча, који извештај сачињава поступајући судија у поступку на који се приговор односи. Наведени извештај се односи на целокупно трајање поступка, а не само на период поступања судије који поступа у предмету у моменту подношења самог приговора. По потреби, председник суда може у испитном поступку извршити увид у списе предмета на који се приговор односи. У конкретној правној ствари председник суда је затражио извештај од поступајућег судије, а након што је добио извештај, извршио је и увид у списе предмета, одакле произлази да је супротно наводу образложења, а затим и наводима жалбе, одлука донета по спроведеном испитном поступку. Како је приговор уредан, те како „очигледна неоснованост”, с обзиром на

При одлучивању по правним средствима којима се штити право на суђење у разумном року уважавају се све околности предмета суђења.

Из образложења: „Одредбом члана 6. ст. 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Сл. гласник РС”, бр. 40/15), прописано је да поступак у коме се штити право на суђење у разумном року почиње подношењем приговора и да приговор, поред других обавезних елемената наведених у ставу 2. истог члана (тач. 1–8), садржи и време трајања поступка и податке о предмету суђења који указује на то да суд непотребно касни са одлучивањем. Према одредби члана 14. став 3. истог Закона, жалба садржи исте обавезне елементе као приговор. Мерила за оцену трајања суђења у разумном року су прописана чланом 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року, па

Из образложења: „Одредбом Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/11, 49/13 – Одлука УС) који је био на снази у време подношења тужбе у овој правној ствари било је прописано да странка има право да суд одлучи о њеним захтевима и предлозима у разумном року и да је суд дужан да поступак проведе без одуговлачења, у складу са претходно одређеним временским оквиром за предузимање парничних радњи и са што мање трошкова, како је то прописано одредбом члана 10. став 1. и 2. цитираног Закона. Оцењујући период трајања парничног поступка у односу на који се испитује повреда права на суђење у разумном року, у смислу члана 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Сл. гласник РС”, бр. 40/15), другостепени суд је утврдио да ова парница до сада траје око три и по године и да је окончана доношењем првостепене пресуде, што само по себи не указује на чињеницу да поступак није окончан у оквиру разумног рока. Имајући у виду да је појам разумне дужине трајања једног судског поступка релативна категорија која зависи од низа чинилаца – сложености чињеничних и правних питања у конкретном случају, понашање предлагача као странке у поступку, поступања надлежних судова који воде поступак и природа захтева, односно значаја права о коме се у поступку расправља за предлагача, произлази и да је наведено трајање ове парнице у коме је парнични суд одлучио о основаности тужбеног захтева предлагача, оправдано претходно наведеним чиниоцима. Наиме, у овом предмету су постојала сложена чињенична и правна питања о којима се парнични суд морао изјашњавати, а претходно ради тога спровести и одговарајућа вештачења. Поступајући суд је у том смислу предузео све мере и радње на које је по Закону о парничном поступку био обавезан, како би се поступак спровео у разумном року. Поступајући судија је активно и у континуитету предузимао све радње, нарочито при одређивању рокова и рочишта и поступак је спровео без одуговлачења.

39 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

(Решење Привредног суда у Пожаревцу Р4П. 2/16 од 28. 7. 2016. преиначено Решењем Привредног апелационог суда у Београду Рж. 8/16 од 22. 9. 2016)

Странка има право да суд одлучи о њеним захтевима и предлозима у разумном року.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

је прописано да при одлучивању по правним средствима којима се штити право на суђење у разумном року уважавају се све околности предмета суђења, пре свега сложеност чињеничних и правних питања, целокупно трајање поступка и поступање суда, јавног тужилаштва или другог државног органа, природа и врста предмета суђења или истраге, значај предмета суђења или истраге по странку, понашање странака током поступка, посебно поштовање процесних права и обавеза, затим поштовање редоследа решавања предмета и законски рокови за заказивање рочишта и главног претреса и израду одлука. Одредбом члана 11. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року, прописано је да се решењем којим се приговор усваја и утврђује повреда права на суђење у разумном року одређује рок у коме судија дужан да предузме наложене процесне радње и који не може бити краћи од 15 дана, нити дужи од четири месеца и примерен рок у коме судија председника суда извештава о предузетим радњама. Привредни апеалациони суд констатује да, имајући у виду цитиране одредбе Закона и чињенично стање, применом критеријума из одредбе члана 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року, ценећи понашање предлагача који јесте допринео дужини трајања поступка, али и значају права које остварује, сложености чињеничних и правних питања и поступање суда, да је предлагачу у парничном поступку који траје преко 9 година јесте повређено право на суђење у разумном року. Међутим, како је у међувремену поступак окончан доношењем првостепене пресуде која је достављена на поступак по жалби благовремено, то није било основа да се овом одлуком налаже првостепеном суду предузимање конкретних процесних радњи нити приоритетног одлучивања у смислу члана 14. Закона о заштити права на суђење у разумном року, јер је првостепени суд одлуку донео, већ у зависности од исхода жалбеног поступка евентуалне мере наложити председник првостепеног суда на темељу ове одлуке којом је преиначена првостепена одлука.”

ПРИВРЕДНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

П РО П И СИ У ПР АК С И Ценећи држање и понашање предлагача који има својство тужиоца у предметном парничном поступку чије се убрзање тражи, првостепени суд је правилно закључио да не постоји ни један пропуст у понашању на страни тужиоца као парничне странке, којим би он евентуално допринео одуговлачењу поступка, јер је тужилац у складу са процесним овлашћењима користио правна средства, али да суд не може сносити одговорност због трајања поступка чија је дужина условљена и коришћењем тих средстава од стране тужиоца.” (Решење Привредног суда у Пожаревцу, Р4П. 1/16 од 25. 4. 2016, потврђено Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Рж. 4/16 од 16. 5. 2016)

Не постоји повреда права на суђење у разумном року уколико трајање парничног поступка није последица пропуста суда.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Из образложења: „Правилно је првостепени суд, применом мерила прописаних одредбом члана 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Сл. гласник РС”, бр. 40/15), нашао да није повређено право предлагача, јер трајање парничног поступка није последица пропуста суда, па је на основу члана 10. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року приговор ради убрзања поступка правилно одбијен као неоснован. Одредбом члана 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року прописано је да при одлучивању о правним средствима којима се штити право на суђење у разумном року уважавају се све околности предмета суђења, пре свега сложеност чињеничних и правних питања, целокупно трајање поступка и поступање суда, јавног тужилаштва или другог државног органа, природа и врста предмета суђења или истраге, значај предмета суђења или истраге по странку, понашање странака током поступка, посебно поштовање процесних права и обавеза, затим поштовање редоследа решавања

предмета и законски рокови за заказивање рочишта и главног претреса и израду одлука.” (Решење Привредног суда у Пожаревцу, Р4П. 1/16 од 25. 4. 2016, потврђено Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Рж. 4/16 од 16. 5. 2016)

Приговор и жалба по Закону о заштити права на суђење у разумном року, могу се поднети док се поступак не оконча.

Из образложења: „Према одредби члана 5. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Сл. гласник РС”, бр. 40/15), приговор и жалба могу да се поднесу док се поступак не оконча. Чланом 6. став 1. истог Закона је прописано да поступак у коме се штити право на суђење у разумном року почиње подношењем приговора и да приговор, поред других обавезних елемената наведених у ставу 2. истог члана (тач. 1–8), садржи и време трајања поступка и податке о предмету суђења који указује на то да суд непотребно касни са уручивањем. Према одредби члана 14. став 3. истог Закона, жалба садржи исте обавезне елементе као приговор. Мерила за оцену трајања суђења у разумном року су прописана одредбом члана 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року. При одлучивању о правним средствима којима се штити право на суђење у разумном року уважавају се све околности предмета суђења, пре свега сложеност чињеничних и правних питања, целокупно трајање поступка и поступање суда, јавног тужилаштва или другог државног органа, природа и врста предмета суђења или истраге, значај предмета суђења или истраге по странку, понашање странака током поступка, посебно поштовање процесних права и обавеза, затим поштовање редоследа решавање предмета и законски рокови за заказивање рочишта и главног претреса и израда одлука.” (Решење Привредног суда у Пожаревцу, Р4П. 1/16 од 25. 4. 2016, потврђено Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Рж. 4/16 од 16. 5. 2016)

Кроз јединствен и оригиналан концепт, на више од 500 страна А4 формата, читаоцима разјашњава најважније институте из области зарада, плата и других примања, а поред тумачења прописа садржи и многобројне примере обрачуна.

НОВО ШТАМПА НО ИЗДАЊЕ

У првом делу Саветника обрађена је исплата зарада и других примања у привредним делатностима. У другом делу дате су карактеристике и специфичности исплата плата и других примања која остварују државни службеници, намештеници и запослени у јавним службама, односно запослени чије се плате финансирају из средстава буџета Републике Србије, буџета аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе као и из средстава обавезног социјалног осигурања.

ЦЕНА: 5.000,00 динара (+ 10% ПДВ-а). Тираж је ограничен.

А У Т О Р

мр Жељко Албанезе

41 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

За наручивање, као и за све детаљне информације, можете нас контактирати путем телефона: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822 или путем мејла: office@ingpro.rs

САВЕТНИК ЗА ОБРАЧУН, ОПОРЕЗИВАЊЕ И ИСПЛАТУ ЗАРАДА, ПЛАТА И ДРУГИХ ПРИМАЊА

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Саветник је намењен правним и рачуноводственим службама у привредним друштвима, јавном сектору и образовним институцијама, предузетницима, рачуноводственим агенцијама, удружењима послодаваца, синдикатима, привредним коморама, адвокатима итд.

Неправилности у раду комисије за јавну набавку

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

У тексту који је пред вама наводимо неке од неправилности у раду комисије за јавну набавку са којима се сусретала Републичка комисија за заштиту права одлучујући поводом поднетих захтева за заштиту права

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Јасмина Миленковић члан Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки budzeti@legeartis.rs

ачин формирања и надлежности комисије за јавну набавку регулисани су одредбама члана 54. Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС” бр. 124/12, 14/15 и 68/15, у даљем тексту: ЗЈН). У вези са одредбом члана 54. ст. 10. ЗЈН-а која прописује да након доношења решења чланови комисије потписују изјаву којом потврђују да у предметној јавној набавци нису у сукобу интереса, треба обратити пажњу да ова изјава мора бити сачињена и потписана одмах након доношења решења о образовању ове комисије, предвиђеног одредбом члана 54. ст. 2. ЗЈН-а. У том смислу, врло је важно да ова изјава буде датирана практично истог дана кад је донета одлука о њеном формирању, као и да, иако је реч о интерној одлуци наручиоца, иста одлука мора бити прописно заведена у евиденцијама наручиоца. Такође, ова изјава мора бити потписана од стране свих чланова комисије, односно од именованих заменика чланова. У том смислу треба водити рачуна да, иако је одлука о формирању чланова комисије интерна одлука наручиоца, понуђачи када врше увид у документацију поступка, сходно одредби члана 110. ЗЈН-а, у склопу увида у документацију о спроведеном поступку јавне набавке, могу извршити увид и у овај акт, те оспоравати правилност изјаве о сукобу интереса из наведених разлога.

Иако овакви пропусти при сачињавању изјаве о сукобу интереса можда делују као ненамерна и формална грешка при изради овог акта, уколико се захтевом за заштиту права укаже на овакве неправилности, будући да је реч о радњи која се не може исправити накнадним радњама наручиоца, Републичка комисија је доносила одлуке којима су такви поступци поништавани у целини (Решење Републичке комисије број 4-00-1528/2014 и број 4-00-1557/2014). Иако у одредби члана 54. ст. 12. ЗЈН-а којом су прописане надлежности комисије за јавну набавку није експлицитно прописано да све накнадне провере које врши наручилац у фази стручне оцене понуда, односно контролу и увид код понуђача, у смислу одредбе члана 93. ст. 1. ЗЈН-а, обавља поменута комисија за јавну набавку, Републичка комисија је у више својих одлука, у којима је оспоравана околност ко је и на који начин вршио накнадне провере техничког капацитета, изнела став да ова фаза поступка јавне набавке мора бити испраћена од стране комисије за јавну набавку. Ово стога што иста спроводи поступак јавне набавке, сходно одредби члана 54. ст. 1. ЗЈН-а, те што је иста одговорна за законито спровођење поступка, које пак одредбе намећу закључак да је све радње на накнадној провери техничког капацитета дужна управо она да испрати, а не нека лица неовисно од ње. Наиме, реч је о органу који спроводи и прати поступак јавне набавке од почетка до краја, који припрема конкурсну документацију по којој се реализује поступак јавне набавке, даје сва додатна појашњења и информације, односно врши измене конкурсне документације, потом отвара, прегледа,

је реч о петочланом телу, од стране три члана или њихових заменика), односно да за правилно поступање овог органа није неопходно да буду присутни и све радње својим потписом потврде сви чланови комисије за јавну набавку. Такође, иако је одредбом члана 54. ст. 12. тач. 6) ЗЈН-а, прописано да комисија одлучује поводом поднетог захтева за заштиту права, у пракси одговоре на захтев за заштиту права, у смислу одредбе члана 153. ст. ЗЈН-а, као и решења којим се усваја захтев за заштиту права и поступак поништава у целини или делимично, најчешће потписују одговорна лица наручиоца, то јест директори, што није правилно поступање, те и о овој околности треба водити рачуна. Потом, из одредбе члана 108. ст. 1. ЗЈН-а, којом је прописано да на основу извештаја о стручној оцени понуда наручилац доноси одлуку о додели уговора, произилази да одлука о додели треба да буде сагласна оном што је предлог комисије за јавну набавку садржан у извештају о стручној оцени понуда (Решење Републичке комисије бр. 4-00-425/2016).

Откако је заживео Регистар понуђача који води Агенција за привредне регистре, поступак доказивања обавезних услова прилично је олакшан, имајући у виду какве су биле одредбе претходних Закона о јавним набавкама које су прво предвиђале доказе у форми оригинала, потом у форми оверених копија, а касније и обичних копија. Поготово откако је последњим изменама ЗЈН-а („Сл. гласник РС”, бр. 68/16) одредбама члана 77. ст. 4. предвиђено да наручилац у свим поступцима може да одреди у конкурсној документацији да се испуњеност свих или појединих услова, осим услова који је предвиђен одредбом члана 75. ст. 1. тач. 5) ЗЈН-а (који се односи на дозволу надлежног органа), може доказати достављањем изјаве којом понуђач под пуном материјалном и кривичном одговорношћу потврђује да испуњава услове, доказивање обавезних услова је учињено максимално „флексибилним”. Ову законску могућност и користи највећи број наручилаца, те је у највећем броју

43 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Проблеми везани за доказивање обавезних услова за учешће у поступцима јавних набавки

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

оцењује и рангира понуде, води преговарачки поступак, сачињава писмени извештај о стручној оцени понуда, припрема предлог одлуке о додели уговора, те је једино оправдано да она врши накнадне провере код понуђача. При том, у пракси се наручиоци опредељују да накнадне провере, најчешће техничког капацитета понуђача (опреме, механизације, машина, складишта) изврше обиласком назначене локације на којој се исти налазе, ком приликом се утврђују како околности да ли понуђач заиста располаже назначеном опремом и простором, те каквих су техничких карактеристика, а такође се опредељују да накнадне провере техничких спецификација понуђене опреме врше тако што се од понуђача тражи да назначи локацију на којој се налази понуђена опрема (било да је на лагеру код самог понуђача, било да је испоручио неком другом кориснику). Но, у сваком случају, реч је о радњи која представља фазу стручне оцене понуда, и овакву радњу могу и морају да изврше чланови комисије за јавну набавку, и при том је битно обезбедити одређену транспарентност овако утврђених чињеница, тако што ће се водити записник којим ће се констатовати утврђено чињенично стање, те што ће се омогућити представницима понуђача да изнесу своје примедбе и ставове на чињенице које се уносе у исти. Одређени број наручилаца је овакву стручну оцену понуда спроводио тако што на назначену локацију пошаље лица која нису чланови комисије за јавну набавку (најчешће стручна лица, инжењере), а како је потом оспоравана околност од којих је лица извршена провера као и тачност утврђених констатација ових лица, Републичка комисија је као основане оцењивала наводе којима је овакво поступање оспоравано, када дакле ова фаза поступка није спроведена од стране чланова комисије за јавну набавку, односно када није била обезбеђена јавност оваквог начина провере (Одлука Републичке комисије 4-00-1473/2014). Комисија за јавне набавке, сходно одредби члана 54. ст. 5. ЗЈН-а, има најмање три члана, а у случају већег броја чланова (четири, пет или више чланова) треба водити рачуна да све радње које су прописане као надлежност овог органа, одредбом става 12. поменутог члана ЗЈН-а, морају бити испраћене од стране већине овог колегијалног органа (што значи, уколико

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

поступака јавне набавке управо предвиђено да се испуњеност обавезних услова (осим дозволе надлежног органа), доказује достављањем поменуте изјаве под пуном материјалном и кривичном одговорношћу. Поред обавезних услова, немали број наручилаца предвиђа поменуту изјаву и за доказивање додатних услова за учешће, предвиђених одредбом члана 76. ЗЈН-а, а након што је извршена стручна оцена понуда, наручиоци сходно одредби члана 79. ст. 2. ЗЈН-а, позивају пре доношења одлуке о додели уговора, понуђача чија је понуда оцењена као најповољнија да достави на увид копију, оргинал или оверену копију свих или појединих доказа, с тим да се исто може тражити и од осталих понуђача. Понуђачи који су у регистру понуђача ће у том случају након у понуди достављене изјаве под кривичном и материјалном одговорношћу да ове услове испуњавају доставити или решење о упису у регистар понуђача, или ће само навести да су у регистру понуђача, што је наручилац дужан да и сâм проверава, о чему је Републичка комисија изнела своје мишљење у начелном ставу о примени члана 78. ЗЈН-а. Међутим, иако новине у области доказивања обавезних услова иду у прилог једноставног, брзог и економски исплативог решења за понуђаче, којима је на овај начин поједностављена припрема понуде, у пракси нису престали да се појављују спорни случајеви везани за испуњеност обавезних услова. Пре свега, за понуђаче који нису у регистру понуђача, као спорна међу обавезним условима најчешће се појављује потврда о измиреним доспелим порезима, доприносима и другим јавним дажбинама, у смислу услова из члана 75. ст. 1. тач. 4) ЗЈН-а, односно доказ предвиђен одредбом члана 77. ст. 1. тач. 4) ЗЈН-а. Испуњеност овог услова може бити оспоравана чак и код понуђача који су у регистру понуђача, као

и испуњеност других обавезних услова који су покривени регистром понуђача. Пре свега, околност што понуђачи имају пореских дуговања која су обухваћена репрограмом за друштво у реорганизацији не треба да резултира неприхватљивошћу понуде, и о томе се Републичка комисија изјашњавала у више донетих одлука у поступцима заштите права (Решење бр. 4-00844/2015 од 29. 9. 2016). Затим, понуђачи који имају регистроване огранке, а притом нису у регистру понуђача, морају доставити посебне пореске потврде о измирености доспелих пореза и других јавних дажбина које администрира јединица локалне самоуправе (Решење Републичке комисије бр. 4-00-426/2016), а поводом овог питања и Управа за јавне набавке је објавила мишљење које се може наћи на сајту ове институције. Такође, у неким случајевима се испоставило да поједине јединице локалне самоуправе не администрирају јединствено измиреност локалних јавних прихода, будући да исто зависи од аката јединица локалне самоуправе, што је врло незгодна околност, јер ни наручилац не може унапред знати и предвидети ову околност (будући да унапред не може да зна са територија којих општина и градова ће се јавити понуђачи и како се на тим територијама регулише материја измирења и доказивања локалних пореза и доприноса), а питање је колико су и сами понуђачи упућени у ову проблематику. Тако се, примера ради, у предмету у ком је Републичка комисија одлучила Решењем бр. 4-00-419/2016 испоставило да у општини Аранђеловац у погледу измирености изворних локалних јавних прихода Одељење за пореске послове ове општине администрира поједине локалне изворне приходе, односно порез на имовину физичких лица, порез на имовину правних лица, посебну накнаду за заштиту и унапређење животне средине, комуналну таксу за истицање фирме

За понуђаче који нису у регистру понуђача, као спорна међу обавезним условима најчешће се појављује потврда о измиреним доспелим порезима, доприносима и другим јавним дажбинама.

45 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

пореских дуговања (Решење Републичке комисије бр. 4-00-844/2015). Све описане околности указују на то да упис у регистар понуђача нема апсолутну доказну снагу, те да и поред чињенице активног статуса у њему, треба накнадно проверити измиреност обавезних услова на које се односи регистар понуђача, када се исте околности појаве као спорне, а то су најчешће ситуације када конкуренти изабраног понуђача (понуђачи који нису успели да буду прворангирани у предметном поступку јавне набавке) дођу до одређених материјалних доказа, те учине спорним испуњеност обавезних услова од стране изабраног понуђача. Републичка комисија је у једном предмету морала да се изјасни о оспореној прихватљивости изабраног страног понуђача који је своју прихватљивост доказивао изјавом под кривичном и материјалном одговорношћу. Наиме, одредбом члана 79. ст. 10. ЗЈН-а прописано је да ако се у држави у којој понуђач има седиште не издају докази из члана 77. ЗЈН-а, понуђач може уместо доказа приложити своју писану изјаву, дату под кривичном и материјалном одговорношћу, оверену пред судским или управним органом, јавним бележником или другим надлежним органом те државе. Из ове законске формулације јасно је да изјава коју прилаже страни понуђач мора бити оверена пред поменутим органима, као и да мора садржати одредбу да је изјава дата под кривичном и материјалном одговорношћу, али није најјасније каква треба да буде њена садржина, то јест шта истом изјавом треба потврдити. Немали број понуђача, када прочита поменуту одредбу у конкурсној документацији, коју наручиоци преписују из цитиране законске норме, исту интерпретирају на начин да текстом изјаве потврђују да се у њиховој земљи не издају докази које предвиђа наш ЗЈН у одредби члана 77. Међутим, како домаћи понуђачи достављају изјаву предвиђену одредбом члана 77. ст. 4. ЗЈН-а, којом потврђују испуњеност услова, и страни понуђачи, такође, треба да у самој понуди доставе изјаву којом потврђују испуњеност услова за учешће, а тек уколико их наручилац позива на доставу доказа сходно одредби члана 79. ст. 2. ЗЈН-а, и притом се у њиховој земљи не издају докази којима се потврђује испуњеност услова из члана 77. ЗЈН‑а, могу да доставе изјаву којом ће потврдити чињеницу

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

на пословном простору и накнаду за коришћење грађевинског земљишта, али да је посебном општинском одлуком о накнади за уређење грађевинског земљишта (које је изворни приход) предвиђено да је администрира Јавно предузеће за планирање и изградњу. Како је измиреност обавезних услова императив за прихватљивост поднете понуде, достављање неадекватних доказа о измиреним пореским обавезама понуђача као пореских обвезника, мора резултирати неприхватиљивошћу понуде, сходно одредби члана 3. ст. 1. тач. 33) ЗЈН-а, односно исти немају могућности да уколико у понуди нису приложили све потребне доказе, њих накнадно достављају, у смислу члана 93. ст. 1. ЗЈН-а. Међутим, поред поменутих проблема који се јављају, пре свега, за понуђаче који нису у регистру понуђача везано за доказивање измирености пореза и јавних дажбина, и понуђачи који су у регистру понуђача, нису ослобођени обавезе накнадне провере када се одређене околности везано за измиреност обавезних услова појаве као спорне. Тако се, на пример, Републичка комисија сусретала са ситуацијама када поједини понуђачи иако су уписани у регистар понуђача, односно имају активан статус у истом, имају у самом регистру одређену забележбу која ствара сумње да ли је реч о прихватљивој понуди, као што је био случај са понуђачем који је имао забележбу да је извршена промена законског заступника која је нотирана у статусном регистру, али да иста промена није евидентирана у регистру понуђача. Испоставило се да је понуђач у регистру привредних субјеката извршио промену законског заступника, али да исту није пријавио и у регистру понуђача, услед чега је регистратор направио забележбу, али му при том није одузео активни статус у истом (Решење Републичке комисије број 4-00-310/2016). Такође, поједини понуђачи, покушавајући да оспоре изабраног понуђача, успевали су да од јединица локалне самоуправе прибаве изјашњење о постојању одређених пореских дуговања на територији на којој је изабрани понуђач имао одређену непокретност у власништву, што је створило потребу да се и поред околности што је изабрани понуђач био у регистру понуђача, прибаве накнадни докази на име околности измирења пореских обавеза, односно о постојању

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

неиздавања потврда о испуњености услова са садржином какву прописује наш ЗЈН. У решењу бр. 4-00-624/2016 Републичка комисија је утврдила да понуду страног понуђача који је на име доказа предвиђеног одредбом члана 79. ст. 10. ЗЈН-а, доставио изјаву чијом је садржином потврдио не измиреност услова, већ околност да се у његовој матичној земљи не издају докази о испуњености услова из члана 77. ЗЈН-а, треба оценити као неприхватљиву. Услед изложеног, пожељно је да наручиоци у поступцима јавне набавке у којима очекују понуде страних понуђача прецизирају какве треба да буду садржине изјаве које достављају страни понуђачи у смислу члана 79. ст. 10. ЗЈН-а. У сваком случају, кад год се као спорна јављала околност да ли се у одређеној страној земљи, ипак, издају потврде из члана 77. ЗЈН-а, треба се обратити амбасади матичне земље понуђача, за разјашњење спорне околности, мада је тешко претпоставити да постоји држава у којој не постоје пореске евиденције, то јест у којој се не издају потврде о измиреним пореским обавезама. Такође, као пример успешног оспоравања приложене изјаве понуђача која је дата у смислу одредбе члана 77. ст. 4. ЗЈН-а, у случају кад је наручилац тражио да се у форми овог доказа потврди околност да је понуђач овлашћени сервисер, појавио се случај када је подносилац захтева успео да од произвођача прибави писмено изјашњење да изабрани понуђач који је приложио поменуту изјаву није његов овлашћени сервисер, те да је самим тим реч о лажној изјави, што је резултирало утврђивањем неприхватљивости овакве понуде (Решење Републичке комисије бр. 4-00-563/15). Затим, везано за поступање у смислу члана 79. ст. 2. ЗЈН-а, када се од изабраног или осталих понуђача тражи достављање оригинала или оверених копија или копија свих или појединих доказа о испуњености услова, појавила се недоумица како третирати датум издавања доказа који се прилажу у овој фази поступка, будући да понуђачи који нису у регистру понуђача, достављају доказе чији је датум издавања након истека рока за подношење понуда. Републичка комисија у одредбама чланова ЗЈН-а који регулишу ову материју, није пронашла препреку да датум издавања ових доказа који се прилажу пре доношења одлуке о додели уговора (а који су у

склопу своје понуде доставили изјаву из члана 77. ст. 4. ЗЈН-а) буде након истека рока за подношење понуда. Наиме, смисао ових изјава јесте да се омогући понуђачима олакшано припремање понуда, а прилагати изјаву под кривичном и материјалном одговорношћу о испуњености услова у случају када понуђач већ код себе поседује доказе на које се ови услови односе, обесмишљава постојање саме изјаве (Решење Републичке комисије бр. 4-00-556/2016). Посебан и велики проблем појављује се везано за обавезан услов предвиђен чланом 75. ст. 5. ЗЈН-а којом се тражи да понуђач има важећу дозволу надлежног органа за обављање делатности која је предмет јавне набавке, ако је таква дозвола предвиђена посебним прописом. Како се ресорни прописи који регулишу постојање посебних дозвола релативно често мењају, и како велики број наручилаца креће у реализацију поступка јавне набавке, а да претходно од стране надлежног министарства не испита правилно околност да ли је с обзиром на предмет јавне набавке потребно да понуђачи прибаве посебну дозволу, и не наведу тачно о којој је дозволи реч и ко исту издаје, то се у стручној оцени понуда појављују проблеми који воде пролонгирању поступка. Примера ради, средства за дезинфекцију и одржавање хигијене могу представљати добра у општој употреби (у ком случају их прати Извештај о испитивању исправности предмета од опште употребе чије издавање регулише Закон о здравственој исправности предмета опште употребе и пратећи подзаконски акти), или хемикалију у ком случају се на име дозволе доставља безбедносни лист (сходно одредбама Закона о хемикалијама) или пак представљају дезинфицијенце регулисане Законом о биоцидним производима и Правилником о врстама биоцидних производа (у ком случају морају бити уписани у Привремену листу за достављање техничког досијеа које води Министарство пољопривреде и заштите животне средине) (Решење Републичке комисије бр. 4-00-847/2015). Такође, на име достављаних дозвола за трговину храном, као спорна се појављивала околност што су понуђачи у понуди достављали одговарајућу документацију којом је одобрен објекат или регистрован објекат у Централном регистру објеката, или пак решења Министарства пољопривреде, трговине,

47 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Потом, у вези са поменутим обавезним условом поседовања дозволе од стране надлежног органа, у поступцима заштите права као спорне су појављивале ситуације у којима су наручиоци оцењивали као неприхватљиве понуде услед околоности што је у њима приложена дозвола која истиче пре предвиђеног периода реализације предметног уговора. Наиме, како је понуда испуњавала услов поседовања важеће дозволе у моменту подношења понуде, те како је пропис који регулише издавање Лиценце за обављање енергетске делатности трговине нафтом и нафтним дериватима предвиђао поступак и рокове у којима се покреће обнављање ове дозволе, околност што је иста истицала пре очекиваног периода реализације није могла представљати разлог за неприхватљивост понуде (Решење Републичке комисије бр. 4-00-326/16). Затим, код конзорцијске понуде дозвола мора бити издата оном члану конзорцијума за кога је конзорцијским уговором прецизирано да ће радити део посла за који треба прибавити дозволу. Тако је у једном поступку заштите права утврђена неприхватљивост понуде јер је утврђено да је конзорцијским уговором наведено да ће један од учесника конзорцијума обављати послове сервисирања, док је у понуди достављена дозвола за сервисирање опреме за дојаву пожара на име другог учесника конзорцијума за кога није прецизирано да ће радити ове послове (Решење Републичке комисије број 4-00-2718/15). У поступцима заштите права поседовање дозволе посебног органа релативно често се оспорава указивањем да се дозвола за обављање одређене делатности предвиђена посебним прописом у конкретном случају односи на мали, миноран по вредности део предмета јавне набавке, те да исту поседује узак (некада и само један) понуђач, односно да би издвајањем овог дела предмета јавне набавке у засебну партију наручилац, знатно проширио конкуренцију у том поступку. Околности конкретног случаја морају бити посебно образложене и поткрепљене одговарајућим доказима, како би се утврдило да ли овако обликован предмет јавне набавке за чији је део потребно поседовање посебне дозволе, у смислу члана 77. ст. 1. тач. 5) ЗЈН-а, представља ограничење конкуренције у предметном поступку јавне набавке.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

шумарства и водопривреде о испуњености ветеринарско-санитарних услова за објекат из делатности коју понуђач обавља, те је Републичка комисија дилеме шта су по Закону о безбедности у хране адекватне дозволе, отклањала обраћањем Министарству пољопривреде које их издаје (Решење Републичке комисије бр. 4-002330/2015). Релативно честе недоумице у овој материји су проблеми везани за материју отпада, кога пре свега треба правилно разврстати (с обзиром на предмет јавне набавке као опасан или неопасан отпад), затим му одредити категоризацију, односно испитати да ли је, с обзиром на предмет јавне набавке, неопходно да понуђачи поседују и дозволу за сакупљање, складиштење, третман, транспорт, само неку од њих, или пак интегралну дозволу која у себи обухвата 5 дозвола (Решење Републичке комисије бр. 4-00-485/2016). Исто тако, у више поступака заштите као спорно се појављивало да ли код јавних набавки услуга здравствених прегледа за систематске прегледе жена – гинеколошке прегледе (колпоскопија, РАРА, VS, палпаторни преглед дојки) понуђачи треба да прибаве посебну дозволу или је пак иста обухваћена Решењем Министарства здравља о испуњености услова прописаних законом о обављању здравствене делатности (Решење Републичке комисије бр. 4-00-215/2016). У сваком случају, наручиоци треба да воде рачуна да је у њиховом интересу да пре покретања поступка јавне набавке, од надлежног министарства прибаве информацију да ли за конкретан предмет јавне набавке јесте неопходно прибавити дозволу надлежног органа, и каква тачно треба да буде њена садржина, као и који је орган надлежан за њено издавање. Осим тога, треба водити рачуна да се увидом у јавно доступне регистре надлежних органа може утврдити да ли одређене дозволе поседују потенцијални понуђачи, као што је, на пример, случај са Лиценцом за обављање енергетске делатности коју издаје Агенција за енергетику, те је беспотребно захтевати од понуђача да је посебно доставе у понуди, већ би исто наручиоци требало да унапред наведу у конкурсној документацији, у смислу одредбе члана 79. ст. 5. ЗЈН-а, како би испоштовали одредбу поменутог члана, а и олакшали понуђачима припрему понуда.

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Планирање вишегодишњих капиталних инвестиција у одлукама о буџету локалне власти

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Обрађујући ову тему, настојаћемо да одговоримо на дилему која се често појављује у јединицама локалне самоуправе у вези са капиталним инвестицијама (класе 5) и вишегодишњим уговарањем ових издатака Алжбета Марко дипл. ек. с дугогодишњим радним искуством на пословима буџетског пословања, начелник за финансије у општини Ковачица budzeti@legeartis.rs

уџетски корисници често постављају питање ко утврђује шта ће бити капитални издатак према члану 54. ст. 2. Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – испр., 108/13, 142/14, 68/15 – др. закон и 103/15), односно за које издатке могу директни и индиректни буџетски корисници и организације за обавезно социјално осигурање преузети обавезе по уговору који захтева плаћање у више година у складу са овим чланом и на који начин то треба урадити, с обзиром на то да Уредба о критеријумима за утврђивање природе расхода и условима и начину прибављања сагласности за закључивање одређених уговора, који због природе расхода, захтевају плаћање у више година („Сл. гласник РС”, бр. 21/14) прописује само начин и критеријуме за добијање сагласности надлежних органа на вишегодишње уговарање за контуну групу 42 – Коришћење роба и услуга. Сматрамо да је, најпре, неопходно да се осврнемо на појам инвестиција у јавном сектору, а тај појам је дефинисан у најширем смислу као употреба једног дела домаћег или боље рећи расположивог производа за замену и повећавање

основних фондова у привреди и ванпривредним делатностима и за увећање залиха сировина, недовршене производње и готових производа у привреди. Дакле, појам „инвестиције” обухвата широк спектар улагања, док је у јавном сектору Закон о буџетском систему инвестиције дефинисао као капиталне пројекте. С тим у вези треба истаћи да је чланом 2. тач. 21а) Законa о буџетском систему дефинисано да капитални пројекти јесу пројекти изградње и капиталног одржавања зграда и грађевинских објеката инфрастуктуре од интереса за Републику Србију, односно локалну власт, укључујући услуге пројектног планирања које су саставни део пројекта, обезбеђивање земљишта за изградњу, као и пројекти који подразумевају улагања у опрему, машине и другу нефинансијску имовину, а у функцији су јавног интереса. Из напред наведеног произилази да капитални пројекти јесу пројекти чија реализација (извођење) траје дуже од годину дана и чији је век трајања, односно коришћења, дужи од пет годинa. Они захтевају вишегодишње финансирање и релативно велике издатке у садашњости, за које се очекује да ће генерисати корист, односно добит у годинама након реализације. Капитални пројекти могу се односити на: изградњу (куповину) зграда и грађевинских објеката и објеката инфраструктуре од интереса за локалну самоуправу; унапређење, односно капитално одржавање постојећих зграда и грађевинских објеката и објеката инфраструктуре

Планирање капиталних пројеката у актима о буџету

Начини вишегодишњег планирања капиталних пројеката Приликом вишегодишњег планирања капиталних пројеката, директни и индиректни буџетски корисници могу да планирају ове инвестиције на више начина и то полазећи од раније планираних капиталних пројеката у претходним годинама, као и од потребе за планирањем нових пројеката у години за коју састављају предлог плана инвестиција. Ти начини могу се сврстати у следеће: буџетски корисници могу планирати издатке за нове капиталне пројете у 2017. години и наредним годинама у оквиру одобрених лимита средстава за наредну годину; буџетски корисници сагледавају већ планиране капиталне пројекте који су исказани у акту о буџету за текућу годину само за обавезе које су преузели по уговорима које се односе на капиталне издатке и захтевају плаћања у више година, а за које је добијена сагласност Владе, односно надлежног извршног органа локалне власти; за ове пројекте треба да се у финансијски план укључе само обавезе у години у којој обавеза доспева за плаћање и то у оквиру лимита датог за тај раздео или главу преко кога расходе и издатке реализује тај буџетски корисник; уколико су капитални пројекти већ исказани у општем делу акта о буџету за текућу годину, а нису преузете вишегодишње обавезе, онда корисници буџетских средстава треба да поново анализирају финансијску реализацију тих пројеката и на основу тога могу одустати од пројекта уколико је реализација тог пројекта неоправдана.

• •

•

Поступак за прибављање сагласности за вишегодишње уговарање капиталних пројеката Према члану 54. ст. 2. Закона о буџетском систему дата је могућност да се уговор закључи на више година ако се он односи на уговарање

49 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Законом о буџетском систему, тачније чланом 54а овог закона, уређује се начин планирања капиталних пројеката по коме су буџетски корисници, као и корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање, у обавези да у складу са буџетским календаром достављају предлоге капиталних пројеката надлежним органима нивоа власти који треба да финансира те капиталне пројекте. Тако, буџетски корисници на републичком нивоу власти достављају предлоге капиталних пројеката у поступку предлагања средњорочних приоритета јавних инвестиција Министарству финансија, док буџетски корисници локалног нивоа власти достављају предлоге капиталних пројеката локалном органу управе надлежном за финансије, у поступку припреме буџета локалне власти. Чланом 28. Закона о буџетском систему уређен је садржај општег дела буџета, где је прописано да општи део буџета треба да садржи, поред осталог, и преглед планираних капиталних издатака буџетских корисника за текућу и наредне две буџетске године. Овим чланом уређена је обавеза трогодишњег, односно вишегодишњег планирања капиталних пројеката како у Закону о буџету Републике Србије, тако и у Одлукама о буџету јединице локалне самоуправе, односно у општинама и градовима. У складу са претходно наведним, капитални издаци треба да се исказују за три године у општем делу буџета (тренутно је то у 2017. години

за коју се доноси акт о буџету, као и за 2018. и 2019. годину), без обзира на то да ли се капитални пројекти уговарају фазно по годинама или буџетски корисник преузима обавезе по уговору који захтева плаћање у више година. www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

од интереса за локалну самоуправу; обезбеђивање земљишта; пројектно планирање; набавку опреме и машина чији је век трајања, односно коришћења дужи од пет година. Капиталним пројектима увећава се имовина Републике Србије путем изградње и капиталног одржавања грађевинских објеката инфраструктуре и улагања у опрему, машине и другу нефинансијску имовину. Мишљења смо да у овом тексту треба појаснити и појам инвеститора, а то је лице за чије се потребе гради објекат и на чије име гласи грађевинска дозвола.

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

капиталних издатака и захтева плаћање у више година, што може да се уради, према одредбама Закона о буџетском систему, уз прибављену сагласност Владе (ако је реч о кориснику средстава буџета Републике), односно прибављену сагласност надлежног извршног органа локалне власти, уколико је реч о кориснику средстава буџета локалне власти, или прибављену сагласност управног одбора организације за обавезно социјално осигурање ако се капитални издатак финансира преко средстава организације за обавезно социјално осигурање. У складу са напред наведеним, у поступку предлагања средњорочних приоритета јавних инвестиција, односно у поступку припреме буџета локалне власти, буџетски корисници су обавезни да, у роковима предвиђеним буџетским каландаром, Министарству финансија, односно локалном органу управе надлежном за финансије, доставе капиталне пројекте и то након спроведене оцене капиталних пројеката, а које оцењивање је извршено у оквиру Министарства, односно надлежног другог органа, у зависности од тога из којих средстава се финансира инвестициони пројекат. Имајући у виду члан 32. Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС”, бр. 129/07 и 83/14 – др. закон) и то да скупштина општине као највиши орган локалне власти доноси буџет, она и утврђује капиталне пројекте који ће се финансирати из буџета. На основу свеобухватне процене потреба, неопходно је рангирати капиталне пројекте по приоритетима, у складу са усвојеним стратешким документима, водећи рачуна да приоритет у финансирању имају већ започети пројекти, чија је даља реализација оправдана. С обзиром на то да је Законом о буџетском систему прописано да корисници могу преузети обавезе по уговору који се односи на капиталне издатке и захтева плаћање у више година на основу предлога органа надлежног за послове финансија, уз сагласност извршног органа локалне власти, у поступку припреме буџета за нову буџетску годину потребно је такву обавезу (већ насталу и/или планирану) укључити у буџет капиталног пројекта само у износу у коме обавеза доспева у тој години. У случају да се за реализацију капиталног пројекта захтева плаћање у више година,

корисници могу преузети обавезу по уговору за капиталне пројекте у складу са предвиђеним средствима из прегледа планираних капиталних издатака буџетског корисника за текућу и наредне две године, који се приказује у општем делу буџета за текућу годину, а како то дефинише члан 28. Закона о буџетском систему. Из свега напред наведеног може се закључити да је Законом о буџетском систему уређена обавеза вишегодишњег (најмање трогодишњег) планирања капиталних пројеката, као и обавеза да општи део буџета треба да садржи преглед планираних капиталних издатака буџетских корисника за текућу и наредне две године. У прегледу планираних капиталних издатака буџетских корисника приказују се издаци за текућу буџетску годину и наредне две године, укључујући и потребна средста до завршетка капиталног пројекта, ако је то дуже од три фискалне године.

Планирање издатака и планирање затварања финансијске конструкције капиталног пројекта Када се планира висина издатака за капитални пројект треба узети у обзир следеће издатке који треба да се планирају по контима, у складу са Правилником о стандардном класификационом оквиру и контним планом за буџетски систем („Сл. гласник РС”, бр. 16/16 и 49/16) на трећем – евентуално четвртом нивоу, и то на следећи начин: уколико није израђена пројектно-техничка документација издатке за ову израду треба планирати на конту 5114 – Пројектно планирање; издаци за извођење радова на изграњи, односно извођење радова на капиталном одржавању планирају се на контима 5112 – Изградња зграда и објеката и 5113 – Капитално одржавање зграда и објеката; уколико издаци за антажовање стручног надзора нису планирани од стране инвеститора у понуди за извођење инвестиције, ове издатке треба планирати на конту 5114 – Пројектно планирање. Како би се у акту о буџету што реалније планирао поједини расход за капиталне инвестиције, неопходно је да корисници буџетских средстава који желе да реализују одређени

• • •

Преузимање обавеза везаних за реализацију капиталних пројеката Као што је напред речено, Закон о буџетском систему омогућује вишегодишње планирање капиталних пројеката, те је овим законом уређен и начин преузимања обавеза за те пројекте. Законом је прописано да приликом преузимања обавеза корисници буџетских средстава треба да воде рачуна о томе да преузете обавезе одговарају апропријацији која им је одобрена за ту намену у тој буџетској години, али је код капиталних пројеката направљен изузетак. Тај изузетак се односи на могућност да за капиталне издатке корисници буџетских средстава могу преузети обавезе по уговорима који захтевају плаћање у више година, а то под условом да се ради о капиталним пројектима који су у складу са предвиђеним и планираним средствима из прегледа планираних капиталних издатака буџетских корисника за текућу и наредне две буџетске године, који се приказује у општем

51 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама („Сл. гласник РС”, бр. 119/12). Капиталне пројекте у плану потребно је рангирати по приоритетима у складу са усвојеним стратешким документима, при чему треба водити рачуна да приоритет у финансирању имају већ започети пројекти. Предност у планирању нових капиталних пројеката на извођењу радова великих инфраструктурних пројеката имају инвестициони пројекти који већ имају пројектно-техничку документацију, односно грађевинску дозволу, као и документацију неопходну за спровођење поступка јавне набавке. Из напаред наведеног јасно је да корисници средстава буџета могу да преузму обавезе по уговорима који захтевају плаћање у више година за капиталне издатке, под условом да се ради о таквим капиталним пројектима који су исказани у општем делу буџета за текућу годину и који су у складу са предвиђеним средствима из прегледа планираних капиталних издатака буџетских корисника за текућу и наредне две године, а који је саставни део Општег дела акта о буџету (у локалним самоуправама саставни су део Одлуке о буџету општине или града за текућу годину).

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

капитални пројект образложе фазу, односно тренутни статус дозвола и прибављања потребних сагласности (на пример, да ли су решени имовинскоправни односи, да ли су добијени локацијски услови, да ли је издата грађевинска дозвола или да ли су добијене одређене сагласности јавних предузећа, попут електродистрибуције за прикључак на мрежу и сл.). Јасно је да уколико ове сагласности и остале предрадње које претходе инвестирању нису реализоване, онда и ове издатке треба планирати на одговарајућим контима. Приликом планирања буџета капиталних пројеката чија изградња траје три године потребно је поред средстава из буџета локалне самоуправе, укључити и остала средства из којих ће се пројекат финансирати, а то се односи и на средства пројектних зајмова (на пример, донације, средства буџета Републике Србије итд.) која су намењена за њихову реализацију, али само у износу за који се процењује да ће бити реализован у тој години, имајући у виду статус пројектног зајма, уговором дефинисане рокове, услове и динамику повлачења средстава итд. Дакле, корисници средстава буџета јединице локалне самоурпаве, под условом да су капитални пројекти приказани у општем делу одлуке о буџету, могу да преузму обавезу по уговору који захтева плаћање у више година, односно надлежни орган за послове финансија треба да упути предлог органу извршне власти у општини, у смислу Закона о локалној самоуправи, да донесе одлуку или други акт којим даје сагласност да корисник буџетских средстава преузме обавезе по уговору који се односи на капиталне пројекте и захтева вишегодишње плаћање. У овом акту треба да буде предвиђена и динамика плаћања преузетих обавеза, исказана за текућу и за наредне две године. Чланом 52. Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр. 124/12), који се примењује од 1. априла 2013. године, предвиђена је могућност закључивања вишегодишњих уговора, под условом да обавезе које ће доспевати у наредним годинама буду уговорене у складу са законом којим се уређује буџетски систем, односно наручилац, у смислу Закона о јавним набавкама, треба да у уговору дефинише рокове плаћања обавеза у складу са Законом о роковима

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

делу буџета за текућу годину, укључујући и потребна средства до завршетка капиталног пројекта, односно након три фискалне године. Законом о буџетском систему, такође, је прописано да уколико су обавезе преузете у складу са одобреним апропријацијама у буџету, а нису извршене у току године, оне се ради реализације преносе у наредну фискалну годину и имају статус преузетих обавеза, и у наредној буџетској години извршавају се на терет одобрених апропријација за ту буџетску годину. Према овој одредби закона, буџетски корисници су у обавези да код планирања капиталних пројеката, све преузете, а неизвршене обавезе у претходној буџетској години укључе у свој финансијски план за идућу годину. На крају текста, на наредној страни, дајемо пример Прегледа планираних капиталних издатака који је саставни део Одлуке о буџету општине (тачније у Општем делу Одлуке) и који приказује панирање капиталних инвестиција за наредну и две године, односно за обавезан трогодишњи период.

Сврсисходност и спровођење јавних набавки за капиталне инвестиције Имајући у виду да се капитални пројекти, односно издаци у јавном сектору финансирају превасходно новцем пореских обавезника, самим тим је већа одговорност корисника јавних средстава, у овом случају инвеститора, при располагању новцем пореских обвезника и његовог инвестирања. Зато код улагања у капиталне инвестиције које се финансирају јавним средствима, средствима из буџета, они имају обавезу да потребне радове на инвестицији набављају путем система набавки, односно јавних набавки. Тај систем треба да обезбеди да се средства одговорно и сврсисходно троше. Под сврсисходношћу јавних набавки подразумева се такво спровођење набавки које треба да служи јавним интересима, односно сврсисходна је она јавна набавка којом је институција друштва добила тачно оно што јој треба, на време и уз што мање трошкова, односно треба видети да ли је набавка у складу са начелом економичности, ефикасности и ефективности, као и у складу са планираним циљевима.

Економично спроведена набавка јесте она у којој су прибављена добра, услуге или радови одговарајућег квалитета по најповољнијој цени. Ефикасно спроведена набавка јесте она која је благовремено и рационално планирана, спроведена и извршена са најмање могуће трошкова по наручиоца, уз адекватно одабрану врсту поступка, без захтева за заштиту права понуђача и одлагања рокова, док је ефективно спроведена набавка она којом су постигнути постављени циљеви набавке, као и она која има позитиван однос између предвиђених и остварених ефеката набавке. Без спровођења набавки потребних добара, услуга и радова не могу бити остварени зацртани циљеви, а не може бити остварен ни задатак државних институција. Несврсисходним набавкама ствара се јавни трошак без правог резултата, са штетом по јавни интерес. Ово указује да би веза између јавног интереса, мисије институције, циља и конкретне набавке требало да буде нераскидива. Да би се остварила пуна сврсисходност набавки потребно је да се службе, поред позитивних прописа, руководе и подзаконским актима који по себи представљају путоказ ка дефинисању сврсисходности јавних набавки. Из свега наведеног може се извести дефиниција сврсисходности јавних набавке, а то је да: „Сврсисходна јавна набавка је она којом су уз благовремено и рационално планирање и спровођење поступка, прибављена добра, услуге или радови одговарајућег квалитета по најповољнијој цени и којом се остварују циљеви наручиоца у складу са утврђеним државним политикама и програмима”. Разматрајући тематику спровођења јавних набавки, као предуслов реализацији капиталних пројеката, треба нагласити да је чланом 54. Закона о буџетском систему прописано да корисник буџетских средстава пре покретања поступка јавне набавке за преузимање обавеза по уговору за капиталне пројекте који захтева плаћање у више година, треба да обезбеди сагласност надлежног органа. Сагласност се обезбеђује од Владе Републике Србије за пројекте који се финансирају из буџета РС, односно од надлежног извршног органа локалне власти, за пројекте који се финансирају из буџета локалне власти, као и од Управног одбора организације

• •

непосредно или посредно финансирају од стране наручиоца у износу који прелази 50% вредности набавке. За примену наведених одредаба овог закона одговоран је наручилац који финансира извођење радова. Мишљења смо да је на крају сврсисходно напоменути и то да се у грађевинарству примењују и одредбе члана 10. ст. 2. тач. 3) Закона о ПДВ-у, према којима се прималац добара и услуга из области грађевинарства сматра пореским дужником за тај промет, уколико су испуњени услови прописани овим одредбама. На крају треба напоменути и то да је у члану 54а ст. 3. Закона о буџетском систему регулисано да ће Влада, на предлог Министарства, ближе уредити садржину, начин припреме и оцене капиталних пројеката, међутим, до сада није донет подзаконски акт који би ближе регулисао ово питање.

ПЛАН КАПИТАЛНИХ ИЗДАТАКА У 2017. ГОДИНИ Ек. кл.

Инвестиције – Општи део Одлуке о буџету

Опис

2017.

2018.

2019.

Капиталне инвестиције – Општинска управа Пројектно планирање

511

Јавна расвета Р 110

511

Асфалтирање улица у насељеним местима (у 2017. години)

10.750.000,00

511

Балон хала у насељеном месту

20.800.000,00

511

Станица за филтрирање воде

511

Водовод у једном насељеном месту

511

Поплочавање центра (насељено место)

511

Уређење и поплочавање центра општине

511

Месна заједница – уређење објекта

511

Дом културе – прикључак на канализацију Укупно инвестиције преко Општинске управе:

511

Дом културе – реконструкција

511

Дом културе – реконструкција (друго насељено место)

511

Дом културе – реконструкција (треће насељено место) Реконструкција музеја Михајла Пупина – копројект – инострано учешће у пројекту – укупна вредност 24.000.000,00 динара

511

Укупно инвестиције преко Општинске управе:

1.148.400,00

6.500.000,00

3.000.000,00

15.000.000,00

10.000.000,00

30.715.000,00

25.000.000,00

15.000.000,00

12.300.000,00

10.000.000,00

115.521.884,00

21.500.000,00

13.000.000,00

30.000.000,00

15.000.000,00

10.000.000,00

1.586.376,00

6.000.000,00 31.250.000,00 576.108,00 396.000,00

3.000.000,00 3.600.000,00 149.121.884,00

21.500.000,00

13.000.000,00

Машине и опрема 512

Набавка административне опреме Свега машине и опрема

463

3.212.340,00

3.000.000,00

3.212.340,00

3.000.000,00

Капитални трансфери осталим нивоима власти Дом за лица са посебним потребама 511 инвестиције ИПА пројект учешће у пројекту вредном 173.000 евра

3.000.000,00

Опрема за дом

1.000.000,00

Гимназија – реконструкција крова и фискултурне сале Енергетска ефикасност (топлотне пумпе) – 5.566.000 динара Свега: УКУПНО

6.000.000,00 5.566.000,00 9.566.000,00

6.000.000,00

161.900.224,00

43.500.000,00

26.000.000,00

53 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

511

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

за обавезно социјално осигурање, за обавезе које се финансирају из средстава обавезног социјалног осигурања. Дакле, на набавку услуга и радова у области капиталних инвестиција (капиталних пројеката) у свему се примењују одредбе Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр. 124/12, 14/15 и 68/15). Овим законом је уређено и то да је предмет уговора о јавној набавци радова у грађевинарству: извођење радова или пројектовање и извођење радова описаних у Уредби о класификацији делатности као, и извођење радова на изградњи грађевинског објекта узетог као целина који испуњава све економске и техничке захтеве наручиоца. Предмет јавне набавке радова и извођење радова описаних у Уредби о класификацији делатности, Сектор Ф – Грађевинарство, који се

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

Спречавање службеног лица у вршењу службене радње и напад на службено лице у вршењу службене дужности Кроз бројне судске одлуке анализирамо бића ова два кривична дела, уз напомену да нови Закон о јавном реду и миру уноси додатне недоумице увођењем кривичног дела ометања службеног лица у вршењу службене дужности на начин који много не олакшава примену ове инкриминације у пракси и њено разграничење од кривичних дела спречавања и напада на службено лице Смиљка Стојановић заменик јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

sudski.postupci@legeartis.rs

ривичнa делa спречавање службеног лица у вршењу службене радње (члан 322. Кривичног законика, у даљем тексту: КЗ) и напад на службено лице у вршењу службене дужности (члан 323. КЗ-а) припадају групи кривичних дела против државних органа, којима су инкриминисане најразличитије радње које ометају нормално функционисање државног апарата. Оба кривична дела имају основни, и по три квалификована облика, и код оба је пасивни субјект службено лице. Појам службеног лица дефинисан је одредбом члана 112. ст. 3. КЗ‑а, који прописује да се службеним лицем сматра лице које у државном органу врши службене дужности, изабрано, именовано или постављено лице у државном органу, органу локалне самоуправе или лице које стално или повремено врши службене дужности или службене функције у тим органима, јавни бележник, извршитељ и арбитар, као и лице у установи, предузећу или другом субјекту, којем је поверено вршење јавних овлашћења, које одлучује о правима, обавезама или интересима физичких

или правних лица или о јавном интересу, лице којем је фактички поверено вршење појединих службених дужности или послова, и коначно, војно лице. Суд је дужан да у сваком конкретном случају испита да ли оштећени има статус службеног лица (Решење Вишег суда у Ваљеву Кж. бр. 113/2014 од дана 23. 4. 2014). Тако је Апелациони суд нашао да ово својство имају радници електродистрибуције, приликом обављања радње искључења електричне енергије код корисника, јер се ради о лицима запосленим у предузећу коме су поверена јавна овлашћења, односно којима је фактички поверено вршење службених дужности, односно послова (Решење Апелационог суда у Београду Кж. бр. 895/2013 од дана 19. 3. 2013). Истом логиком се Апелациони суд водио и када је нашао да радници паркинг сервиса приликом вршења контроле паркирања, односно исправности коришћења јавних паркиралишта, такође имају својство службених лица, јер им је фактички поверено вршење службених дужности и послова, у складу са Одлуком о jавним паркиралиштима Града Београда (Пресуда Апелационог суда у Београду Кж. бр. 4353/2010 од дана 22. 2. 2011). Из ових образложења могло би се закључити да је Апелациони суд на становишту да ова лица испуњавају услов из члана112. ст. 3. тач. 4) КЗ-а.

Треба узети да кривично дело постоји само када се службено лице спречава у извршавању појединих, конкретних службених радњи, а не када се генерално омета у вршењу своје службене дужности.

55 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Није нужно да се сила примени према самом службеном лицу, већ кривично дело постоји и када се сила примени према другом лицу (најчешће колеги службеног лица који је спречава у предузимању радње), па чак и према стварима (примера ради, ломљењем или паљењем службеног возила). Кад је реч о претњи, неопходно је да се прети непосредном употребом силе, што значи да учинилац прети да ће силу применити одмах, с тим што је, као и увек код претње, неопходно да је она озбиљна, и да оштећени оправдано у њу верује, али долазе у обзир и претње празним или лажним пиштољем, течношћу за коју се каже да је киселина и сл. У обзир свакако долазе и конклудентне претње, примера ради, показивањем пиштоља или симболичним прелажењем прстом преко врата. Треба узети да дело постоји само када се службено лице спречава у извршавању појединих, конкретних службених радњи, а не када се генерално омета у вршењу своје службене дужности. Неопходно је рећи и да у обзир долазе само радње које спадају у круг овлашћења тог службеног лица, што се мора утврдити у сваком конкретном случају. Коначно, кривично дело постоји само ако се сила и претња примењују непосредно пре предузимања службене радње, и током њеног предузимања, јер је њихов циљ да извршење те радње спрече, а нема овог кривичног дела уколико се оне примене према службеном лицу након предузимања службене радње. Да кривично дело постоји и када се спречавање предузима непосредно пре предузимања или настављања вршења службене радње сматра и Врховни суд, који је нашао да су испуњени законски елементи овог кривичног дела када је окривљени својим возилом дошао до улазних врата полицијске станице, скинуо кошуљу и ушао у ходник станице, где је започео са

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Нешто другачији је најновији став Врховног суда, који такође не спори да је контролор наплате паркинга службено лице, али на основу члана 112. ст. 3. тач. 3) КЗ-а, јер, као лице запослено у јавном предузећу, врши овлашћења (контролу наплате паркинга) из оквира делатности тог јавног предузећа, којима се остварује законом утврђени јавни интерес (Пресуда Врховног касационог суда Кзз. бр. 246/2016 од дана 24. 3. 2016). Може се приметити да је круг службених лица релативно широко постављен, али да и поред тога постоји сталан притисак јавности да се овај круг још више шири, како би обухватио и друга лица која обављају друштвено важне делатности, а због природе свог посла често долазе у ризичне ситуације. Тако су увек присутни предлози да се под службена лица подведу и лекари, наставно особље, новинари, контролори у саобраћају, међутим, за сада наши судови одолевају том притиску. Основни облик кривичног дела спречавања службеног лица у вршењу службене радње чини онај ко силом или претњом да ће непосредно употребити силу спречи службено лице у вршењу службене радње коју предузима у оквиру својих овлашћења, или га на исти начин принуди на вршење службене радње. Према томе, у питању су два модалитета радње извршења – спречавање службеног лица у вршењу службене радње – тзв. противстајање, и принуђивање службеног лица да изврши неку радњу. Спречавање, односно принуђивање се може извршити силом или квалификованом претњом. Под силом треба узети не само физичку силу, већ и примену хипнозе или омамљујућих средстава, с циљем да се неко против своје воље доведе у несвесно стање или онеспособи за отпор (члан 112. ст. 12. КЗ-а).

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

вређањем и претњама оштећеним полицијским службеницима, који су се у том тренутку управо спремали да крену у један локал, да доврше започету службену радњу (Пресуда Врховног касационог суда Кзз. бр. 197/2016 од дана 31. 3. 2016). Коначно, за постојање кривичног дела није битно да ли се службена радња предузима према самом учиниоцу дела или према неком трећем. Тако је Врховни суд нашао да кривично дело постоји и у ситуацији када окривљени примени силу према оштећеном који је покушао да достави писмено његовом сину, јер је за постојање дела довољно да се окривљени супротставио оштећеном у извршењу службене радње предузете у оквиру службених овлашћења, а без значаја је чињеница на кога је писмено адресирано (Пресуда Врховног касационог суда Кзз. бр. 737/2015 од дана 8. 9. 2015). С друге стране, нема кривичног дела уколико се учинилац поставља пасивно, одбија да поступи по налозима службених лица (одбија да преда личну карту, да отвори врата возила или откључа просторије и сл.). Исто важи и за непристојно понашање или вређање службеног лица, као и фотографисање и снимање службених лица док врше своје дужности. Тако је и Апелациони суд нашао да речи које је окривљени упутио службеним лицима – туристичким инспекторима, приликом вршења контроле у његовом предузећу, „следећи пут ћемо другачије, ви сте безобразни, видећете, ја сам тек почео”, не представљају претњу у смислу овог кривичног дела, већ се могу окарактерисати као некултурно и неваспитано понашање, те се у тим радњама окривљеног не стичу законски

елементи овог кривичног дела (Пресуда Апелационог суда у Београду Кж. бр. 1630/2010 од дана 4. 3. 2010). Дело је свршено када је службено лице у потпуности или делимично спречено у вршењу службене радње. Уколико је учинилац применио силу и претњу, али није спречио извршење службене радње, постојаће покушај, који је кажњив, у смислу одредбе члана 322. ст. 5. КЗ-а. Окружни суд је тако нашао да је у питању покушај овог кривичног дела када окривљени, у тренутку када му полицијски службеник прилази са намером да га доведе до службеног возила, истог одгурне, говорећи да га неће нигде водити, након чега полицијски службеници успевају да га савладају, вежу лисицама и сместе у службено возило (Пресуда Окружног суда у Суботици Кж. бр. 22/2008 од дана 1. 2. 2008). Врховни суд је нашао да покушај постоји само ако је радња изведена континуирано, упркос примењеној сили и претњи, док, уколико је услед силе и претње било прекида у извршењу радње, и даље постоји свршено кривично дело (став седнице Кривичног одељења Врховног суда Србије од дана 20. 12. 1972). У том смислу је и пресуда Окружног суда којом се окривљени оглашава кривим за свршено кривично дело када је потегао пиштољ на саобраћајног полицајца, и уз ту претњу се удаљио са лица места, спречивши полицајца да га легитимише, без обзира на то што је касније заустављен и легитимисан (Пресуда Окружног суда у Београду Кж. бр. 1820/2002 од дана 6. 3. 2003). Кад је у питању принуђивање службеног лица на вршење службене радње, такође је неопходно да се ово лице принуђава на

Дело напада на службено лице у вршењу службене дужности свршено је самим предузимањем радње – силе и претње, без обзира на то да ли се то и како одразило на вршење службене дужности нападнутог службеног лица.

57 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

је рекао да ће сачекати да из тужилаштва изађу радници писарнице, а потом бацити бомбе у просторије тужилаштва, представља радњу извршења кривичног дела напада на службено лице у вршењу службене дужности, без обзира на то што је претња учињена након што је поступајући тужилац одбацио кривичну пријаву коју је окривљени поднео, односно завршио са предузимањем службене радње у конкретном случају. Код овог кривичног дела, криминална зона је шира, и обухвата не само претњу у вршењу тужилачке дужности него и било коју претњу која је у вези са вршењем те дужности, па и након што је извршена одређена дужност у оквиру јавнотужилачке функције (Пресуде Основног суда у Чачку К. бр. 164/2010 од дана 31. 3. 2010. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж. бр. 4427/2010 од дана 7. 9. 2010). Међутим, независно од тога што окривљени напада оштећеног без мотива да га спречи у обављању својих послова, он, ипак, мора бити свестан да напада службено лице на дужности, односно то својство оштећеног мора бити обухваћено умишљајем. Напад на полицајца у цивилу чије својство службеног лица није познато окривљеном, не може бити ово кривично дело. У том смислу је и пресуда Окружног суда, који је нашао да постоји кривично дело напада на службено лице, јер је оштећени показао окривљеном службену легитимацију, након чега га је окривљени, свестан његовог статуса службеног лица, одгурнуо. Слично је резоновао и Апелациони суд када је нашао да је битна чињеница за постојање кривичног дела околност да су контролори паркинг сервиса имали службене легитимације и носили службене униформе (Пресуда Апелационог суда у Београду Кж. бр. 4353/2010 од дана 22. 2. 2011). На том становишту је и Виши суд када закључује да је окривљени, пре него што је напао оштећеног, знао да је он службено лице електродистрибуције, јер се оштећени представио и рекао окривљеном да ће му због дуга бити привремено искључена струја (Пресуда Вишег суда у Ужицу Кж. бр. 273/2014 од дана 30. 7. 2014). Врховни суд је нашао да постоји кривично дело јер је окривљеном неспорно била позната чињеница да је оштећени службено лице, имајући у виду да, када је оштећени пришао возилу окривљеног, место је било осветљено, фарови на

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

извршење неке конкретне радње (или више њих), на чије предузимање је овлашћено. Није од значаја да ли су испуњени услови за предузимање те радње у конкретном случају, или нису, те кривично дело постоји и када се службено лице принуђава да предузме радњу коју је по закону дужно да предузме, као и кад се принуђава да изврши незакониту радњу. И овде ће дело бити свршено ако службено лице предузме радњу на коју је принуђено, а у супротном се ради о кажњивом покушају. Основни облик кривичног дела напада на службено лице у вршењу службене дужности чини онај ко нападне или прети да ће напасти службено лице у вршењу службене дужности. Напад представља сваку примену силе, а код овог кривичног дела долази у обзир само примена силе према самом службеном лицу, не и према трећим лицима, при чему исто важи и за квалификовану претњу. Циљ учиниоца код овог кривичног дела није да спречи службено лице да изврши неку службену радњу, нити га принуди на њено вршење, тако да кривично дело постоји ако је напад предузет док је службено лице на дужности, без обзира на то да ли у том тренутку предузима неку конкретну радњу. Управо у томе је и најкрупнија разлика између овог кривичног дела и кривичног дела спречавања службеног лица у вршењу службене радње. Тако је и Виши суд нашао да је у питању кривично дело напада на службено лице, а не спречавања службеног лица, када је окривљени применио силу према полицијској службеници, у ситуацији када су се налазили у просторији на којој су врата била отворена, а он није био везан, те је могао просторију да напусти и без примене силе према њој, из чега произилази да напад није био усмерен ка спречавању оштећене у вршењу службене радње (Пресуда Вишег суда у Чачку Кж. бр. 77/2014 од дана 5. 4. 2014). Како ово дело није последично, то је дело свршено самим предузимањем радње – силе и претње, без обзира на то да ли се то и како одразило на вршење службене дужности нападнутог службеног лица. Ово кривично дело постоји и кад је службено лице нападнуто након предузимања службене радње, па тако претња окривљеног да ће напасти тужиоце запослене у Општинском јавном тужилаштву, тако што

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

возилу упаљени, оштећени је у руци држао полицијску значку, и кроз отворен прозор рекао „стој полиција” (Пресуда Врховног суда Србије Кж. бр. 693/2005 од дана 16. 2. 2006). Тежи облици код оба кривична дела су готово исти. Тако, први тежи облик спречавања службеног лица у вршењу службене радње постоји ако учинилац приликом извршења кривичног дела увреди или злостави службено лице, или му нанесе лаку телесну повреду или прети употребом оружја. Код кривичног дела напада на службено лице у вршењу службене дужности, први тежи облик постоји када учинилац приликом извршења кривичног дела нанесе службеном лицу лаку телесну повреду или прети употребом оружја. Други тежи облик код спречавања службеног лица у вршењу службене радње постоји ако се дело чини према службеном лицу у вршењу послова јавне или државне безбедности, или дужности чувања јавног реда и мира, спречавања или откривања кривичног дела, хватања учиниоца кривичног дела или чувања лица лишеног слободе. Код кривичног дела напада на службено лице у вршењу службене дужности, овај тежи облик постоји само уколико се дело чини према службеном лицу у вршењу послова јавне или државне безбедности. Апелациони суд у Београду је указао на чињеницу да послови одржавања јавног реда и мира нису послови јавне или државне безбедности, те да чињеница да су оштећени полицајци у тренутку напада чували јавни ред и мир, није довољна за постојање квалификованог облика кривичног дела напада на службено лице у

вршењу службене дужности (Решење Апелационог суда у Крагујевцу Кж. бр. 4717/2013 од дана 18. 12. 2013). КЗ прописује и један факултативни основ ослобађања од казне код основних, и до сад описаних тежих облика оба кривична дела, а то је ситуација у којој је учинилац био изазван незаконитим или грубим поступањем службеног лица. Законитост радњи које предузимају службена лица суд ће ценити у свакој конкретној ситуацији, с обзиром на овлашћења службеног лица, начин и време вршења радње и сл. (Пресуда Врховног суда Србије Кзз. бр. 44/80). Неки аутори, као што је професор Лазаревић, инсистирају на разликовању ситуација у којима је сама радња коју службено лице предузима незаконита, од оних у којима је радња сама по себи законита, али при њеном извршењу службено лице поступа незаконито. У првом случају, по том мишљењу, уопште нема кривичног дела спречавања службеног лица, јер незаконита радња није службена радња у смислу тог кривичног дела, нити је спречавање службеног лица у предузимању незаконите радње кажњиво, док у другом случају кривично дело постоји, али постоји и основ за ослобођење од казне (а самим тим и за максимално ублажавање казне). Као пример наводи се службена радња претресања стана, која, уколико је незаконита, искључује постојање кривичног дела, а уколико је сâм претрес законит (предузима се по налогу суда итд.), али службено лице током претреса поступа незаконито, тако што уништава ствари, понаша се грубо и бахато према укућанима, прети им и сл., постоји основ за ослобођење од казне.

КЗ прописује и један факултативни основ ослобађања од казне код основних, и неких од описаних тежих облика оба кривична дела, а то је ситуација у којој је учинилац био изазван незаконитим или грубим поступањем службеног лица.

поступали законито и у оквиру својих овлашћења приликом предузимања радње потере, те уз претходно упозорење, позив на предају и испаљивање хитаца увис предузели лишавање слободе окривљених (Пресуда Вишег суда у Чачку К. бр. 45/2010 од дана 18. 4. 2011). Коначно, најтежи облик код оба кривична дела постоји када је приликом извршења основног или тежих облика службеном лицу нанета тешка телесна повреда. Чак и када је

КОМЕНТАР АУТОРА: у запрећеној санкцији, јер ЗОЈРМ предвиђа казну од 6 месеци до 2 године, а Кривични законик од 3 месеца до 3 године. Даљим извођењем ове логике долазимо до тога да ће нападачу на радника електродистрибуције или паркинг сервиса претити већа казна него нападачу на полицајца (на ког би се могао применити ЗОЈРМ било као lex specialis, било као блажи закон). Ово сигурно није била жеља законодавца, али оваква инкриминација дела у ЗОЈРМ води управо томе. Ствар се додатно компликује са тежим облицима кривичног дела, јер се такође у извесној мери поклапају са тежим облицима кривичних дела спречавања и напада на службено лице (квалификаторне околности су наношење лаке, односно тешке телесне повреде службеном лицу, претња употребом оружја и сама употреба оружја), где ће у неким ситуацијама један, а у неким други закон, бити повољнији за учиниоца. Ако се већ осећала потреба за некаквом инкриминацијом, чини се да је боље решење било да се ЗОЈРМ, и кривично дело које прописује, ограничио на ометања службених лица у обављању послова чувања јавног реда и мира (а не у вршењу службене дужности у целини), и то на она ометања која нису обухваћена постојећим инкриминацијама из Кривичног законика. Како је ЗОЈРМ релативно скоро ступио на снагу, остаје да се види каква ће решења овог проблема наћи наша судска пракса.

59 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Треба напоменути да је фебруара 2016. године ступио на снагу нови Закон о јавном реду и миру, којим је уведено кривично дело ометања службеног лица у вршењу службене дужности (члан 23. Закона о јавном реду и миру). Раније кривично дело из члана 23. старог Закона о јавном реду и миру практично је сасвим реформисано, али, како се чини, не на начин који ће олакшати примену ове инкриминације у пракси, и њено разграничење од кривичних дела спречавања и напада на службено лице. За почетак би се могло констатовати да се кривично дело из Закона о јавном реду и миру односи на ужи круг службених лица него што је то случај са делима из Кривичног законика, јер се под службеним лицима сматрају само службеници Министарства унутрашњих послова, комунална полиција, инспекцијски органи и други надлежни органи у складу са законом утврђеним делокругом. Међутим, поставља се питање када је оштећени неко од тих категорија службених лица, на које се односе оба закона, а што и јесте најчешћи случај у пракси, које ће кривично дело доћи у обзир. Наиме, ако се погледа радња извршења кривичног дела из члана 23. ЗОЈРМ-а, основни облик чини, између осталог, и ко нападне или прети да ће напасти службено лице у вршењу службене дужности. Ово је идентично радњи извршења основног облика кривичног дела напада на службено лице. Једина је разлика

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Уколико се службена лица крећу у оквиру својих законских овлашћења, учиниоци се не би могли позвати на институт нужне одбране, наводећи да су силу применили према службеним лицима како би себе одбранили од истовременог напада, јер тај напад није противправан. Тако је Виши суд навео да се не може прихватити одбрана окривљеног да је пуцао на полицајце и бацио бомбу у нужној одбрани, да би се заштитио и одбранио, јер су полицајци

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

учинилац овог облика кривичних дела био изазван грубим или незаконитим понашањем службеног лица, не може се ослободити од казне, али би та околност несумњиво имала утицаја као олакшавајућа околност приликом њеног одмеравања. Занимљиви су и ставови наше судске праксе по питању односа ових кривичних дела и прекршаја. Прекршајни апелациони суд је нашао да кривично дело напада на службено лице учињено према саобраћајцима не конзумира саобраћајне прекршаје због којих су они у конкретном случају реаговали – управљање нерегистрованим трактором, чињеницу да је возило било неосветљено, нити непоступање по наредби службеног лица да се возило заустави. Није од значаја што су те радње описане у диспозитиву кривичне пресуде, те тако ушле у чињенични опис кривичног дела за које су окривљени оглашени кривим, јер не представљају елементе бића кривичног дела, већ опис околности под којима је оно учињено, те се не може применити институт ne bis in idem. Како то овај суд констатује, кривично дело, које се састоји у ударању оштећених металном штанглом, би постојало и да је трактор био осветљен и регистрован (Пресуда Прекршајног апелационог суда Прж. бр. 16293/2014 од дана 25. 8. 2014). Сличан томе је став Апелационог и Врховног суда, који су нашли да правноснажно решење у поступку за прекршај против јавног реда и мира, у ком је окривљеном стављено на терет ремећење спокојства грађана – станара зграде, пуштањем прегласне музике, не искључује кривично гоњење за кривично дело напада на службено лице који је окривљени учинио према полицајцима који су критичном приликом изашли на лице места да интервенишу (Пресуде Апелационог суда у Београду Кж. бр. 4752/2013 од дана 18. 9. 2013. године и Врховног касационог суда Кзз. бр. 219/2013 од дана 15. 1. 2014). Најдаље је у том смислу отишао Апелациони суд у Нишу, када је нашао да није прекршено начело ne bis in idem чак ни у ситуацији када је окривљени оглашен кривим за прекршај из члана 6. Закона о јавном реду и миру, јер је руком ударио оштећеног у лице, наневши му повреде, а затим због истог догађаја оглашен кривим и у кривичном поступку, због кривичног дела напада на службено лице, јер је оштећени био

службено лице на дужности. Образложење суда лежи у чињеници да је окривљеном у прекршајном поступку изречена опомена, а не казна, па није било могуће урачунати је у казну изречену у кривичном поступку, иначе би урачунавањем било онемогућено двоструко кажњавање (Пресуда Апелационог суда у Нишу Кж. бр. 2567/2010 од дана 12. 10. 2010). Поступајући по уставној жалби у истом предмету, Уставни суд је нашао да права окривљеног нису повређена доношењем ове две пресуде, али са другачијом аргументацијом, нашавши да у питању нису иста дела, јер се прекршајима штите сви грађани од физичких насртаја, без обзира на статус који имају у друштву, а кривичним делом се од напада штите службена лица у вршењу службене дужности, па стога кривично дело не може бити конзумирано прекршајем (Одлука Уставног суда Србије Уж. бр. 1207/2011 од дана 11. 7. 2014). Ипак, овај став да је за оцену идентитета оптужби релевантно само својство оштећеног, односно заштитни објекат конкретних инкриминација, није јединствен, па је тако Апелациони суд у Београду одбио оптужбу према окривљеном за кривично дело напада на службено лице, јер је за исту радњу (хватање оштећеног за врат и стезање) већ правноснажно оглашен кривим по приватној тужби оштећеног за кривично дело лаке телесне повреде. Тај став је по захтеву за заштиту законитости заузео и Врховни суд, нашавши да се ради о пресуђеној ствари, јер је у питању исти чињенични основ (Пресуде Апелационог суда у Београду Кж. бр. 4011/2011 од дана 19. 3. 2012. године и Врховног касационог суда Кзз. бр. 106/2012 од дана 13. 12. 2012). Иако су овде у питању два кривична дела, а не кривично дело и прекршај, ипак се може рећи да је Врховни суд битно другачије решио сличну ситуацију од Уставног суда – у оба случаја је дошло до примене силе према оштећеном, који је у једном поступку третиран као грађанин, а у другом као службено лице. Закоником је изричито прописано да је покушај кажњив за основне облике оба кривична дела, јер по општим правилима не би био, имајући у виду запрећене казне. За све облике кривичних дела, изузев за најтежи, гоњење се предузима у скраћеном поступку.

Kaлендар важења правних аката

● Правилник о садржају пореског биланса и другим питањима од значаја за начин утврђивања пореза на добит правних лица, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 99/10, 8/11, 13/12, 8/13. – члан 10. престаје да важи 31. децембра 2016. године ● Правилник о садржају пореског биланса и другим питањима од значаја за начин утврђивања пореза на доходак грађана на приходе од самосталне делатности, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 8/11, 13/12 и 12/13. – члан 8. престаје да важи 31. децембра 2016. године ● Уредба о измени и допуни Уредбе о поступку јавне набавке у области одбране и безбедности, објављена у „Сл. гласнику РС”, бр. 41/15 од 8. 5. 2015. године, а ступила је на снагу 16. 5. 2015. године – примењује се до 31. децембра 2016. године

– престао да важи, осим одредаба чл. 16, 17, 17а и 17б и 92, које важе до 31. децембра 2016. године ● Одлука о изменама Одлуке о одређивању пољопривредних и прехрамбених производа за које се плаћа посебна дажбина при увозу и утврђивању износа посебне дажбине, објављена у „Сл. гласнику РС”, бр. 60/16 од 30. 6. 2016. године, а ступила је на снагу 1. 7. 2016. године – примењује се од 1. јула 2016. до 31. децембра 2016. године ● Правилник о стандардима за категоризацију угоститељских објеката за смештај, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 83/16 од 10. 10. 2016. године, а ступио је на снагу 18. 10. 2016. године – примењује се од 15. децембра 2016. године ● Статут Привредне коморе Србије, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 39/16 од 15. 4. 2016. године – ступио је на снагу 23. априла 2016, осим одредаба чл. 10. и 73. који се примењују од 1. јануара 2017. године ● Правилник о управи у Државном правобранилаштву, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 71/16 од 19. 8. 2016. године, а ступио је на снагу 27. 8. 2016. године – одредбе чл. 81. до 104. примењују се од 1. јануара 2017. године

61 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

● Статут Привредне коморе Србије, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 45/02, 107/03, 44/05, 29/09, 35/11, 46/11, 103/11, 3/13, 32/13, 2/14 и 2/14-I

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају да важе (у целости или у делу), односно који одложено ступају на снагу и/ или се одложено примењују у целости или у делу:

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

● Правилник о контроли система за климатизацију, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 82/16 од 7. 10. 2016. године, а ступио је на снагу 15. 10. 2016. године – примењује се од 1. јануара 2017. године

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Одлука Управног одбора Агенције за осигурање депозита (О. број ОД-138/16), објављена у „Сл. гласнику РС”, бр. 82/16 од 7. 10. 2016. године, а ступила је на снагу 30. 9. 2016. године – примењује се од 1. јануара 2017. године ● Правилник о начину и поступку достављања података Пореској управи од стране јединице локалне самоуправе, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 80/16 од 30. 9. 2016. године, а ступио је на снагу 8. 10. 2016. године – примењује се од 1. јануара 2017. године ● Правилник о документацији која се доставља овлашћеној контролној организацији ради издавања потврде, као и о условима и начину продаје органских производа, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 88/16 од 28. 10. 2016. године, а ступио је на снагу 5. 11. 2016. године – примењује се од 1. јануара 2017. године ● Закон о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 83/15 од 3. 10. 2015. године, а ступио је на снагу 4. 10. 2015. године – примењује се од 15. октобра 2015, осим одредаба члана 29. овог закона које ће се примењивати од 1. јануара 2016. и одредаба члана 25, члана 27. ст. 1. и члана 30. овог закона које ће се примењивати од 1. јануара 2017. године ● Закон о евиденцијама у области здравства, објављен у „Сл. листу СРЈ”, бр. 12/98 и 37/02 – престаје да важи 1. јануара 2017. године ● Закон о евиденцијама у области здравствене заштите, објављен у „Сл. гласнику СРС”, бр. 14/81 и „Сл. гласнику РС”, бр. 44/91 – престаје да важи 1. јануара 2017. године ● Закон о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства, објављен у „Сл гласнику РС”, бр. 123/14 и 106/15 – Закон са изменом се примењује од 1. јануара 2017. године ● Закон о привредним коморама, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 65/01 и 36/09 – дана 7. јануара 2016. године престао да важи, осим одредаба чл. 8, 9. и 21, које важе до 1. јануара 2017. године ● Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 112/15 од 30. 12. 2015. године – ступио је на снагу 1. јануара 2016, осим одредаба чл. 1, 16, 27, 32. и 33. у делу који се односи на опорезивање прихода од непокретности, као и чл. 17, 18. и 20. које ће се примењивати од 1. јануара 2017. године

● Закон о изменама и допунама Закона о заштити животне средине, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 14/16 од 22. 2. 2016. године – ступио је на снагу 1. марта 2016, осим одредаба чл. 22. и 23. овог закона, које се примењују од 1. јануара 2017. године

● Уредба о оцењивању професионалних војних лица, објављена у „Сл. гласнику РС”, бр. 17/16 од 29. 2. 2016. године, а ступила је на снагу 8. 3. 2016. године – примењује се од 1. јануара 2017. године ● Правилник о обрасцима дозвола за управљање вучним возилом и за регулисање железничког саобраћаја, објављен у „Сл. листу СРЈ”, бр. 71/99 и 27/01 – престаје да важи 1. јануара 2017. године ● Правилник о обрасцу дозволе за управљање вучним возилом, обрасцу додатног овлашћења и обрасцу дозволе за регулисање железничког саобраћаја, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 22/16 од 4. 3. 2016. године, а ступио је на снагу 12. 3. 2016. године – примењује се од 1. јануара 2017. године

– примењује се од 1. јануара 2017. године ● Одлука о утврђивању висине накнаде за испитивање и за додатно испитивање сорте пољопривредног биља, објављена у „Сл. гласнику РС”, бр. 95/2015 од 20. 11. 2015. године, ступила је на снагу 28. 11. 2015, а примењује се од 1. 1. 2016. године – Одлука престаје да важи 1. јануара 2017. године ● Одлука о утврђивању висине накнаде за испитивање и за додатно испитивање сорте пољопривредног биља, објављена у „Сл. гласнику РС”, бр. 88/16 од 28. 10. 2016. године, а ступила је на снагу 5. 11. 2016. године – примењује се од 1. јануара 2017. године ● Правилник о утврђивању Плана издавања пригодних поштанских марака и вредносница и мотива редовних издања поштанских марака и вредносница, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 91/16 од 10. 11. 2016. године, а ступио је на снагу 18. 11. 2016. године – примењује се од 1. јануара 2017. године ● Одлука о изменама и допуни Одлуке о случајевима и условима плаћања, наплаћивања, уплата и исплата у ефективном страном новцу, објављена у „Сл. гласнику РС”, бр. 91/16 од 10. 11. 2016. године, а ступила је на снагу 18. 11. 2016. године – примењује се од 1. јануара 2017. године

63 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

● Закон о изменама Закона о финансирању локалне самоуправе, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 83/16 од 10. 10. 2016. године, а ступио је на снагу 18. 10. 2016. године

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

● Уредба о оцењивању професионалних војних лица, објављена у „Сл. гласнику РС”, бр. 87/10 од 19. 11. 2010. године – престаје да важи 1. јануара 2017. године

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

Рента (први део)

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Имајући у виду различите ситуације у којима је могуће потраживати накнаду штете у облику ренте и различито одлучивање по таквим захтевима, у овом тексту ћемо покушати да отклонимо одређене дилеме и дамо допринос класификацији постојеће судске праксе у овој области Драгана Марчетић судија Првог основног суда која поступа у парничним предметима, заменик руководиоца судске праксе у грађанској материји Весна Филиповић судија Првог основног суда у Београду и руководилац Одељења судске праксе у грађанској материји sudski.postupci@legeartis.rs

овчана рента је облик накнаде материјалне штете који се остварује у случају смрти, телесне повреде или оштећења здравља. Накнаду штете у облику ренте познају готово сви правни системи у свету. Код нас је прописана Законом о облигационим односима (у даљем тексту: ЗОО) и то члановима 188–197. У домаћој судској пракси овај институт је мање заступљен јер се много ређе потражује накнада материјалне штете у облику ренте у односу на број захтева за накнаду материјалне штете уопште. Изузетно, дозвољено је утврђивати и досуђивати накнаду нематеријалне штете у облику ренте, због умањења опште животне активности и њених трајних облика, ако то према околностима случаја представља одговарајућу сатисфакцију, а ово је и став Врховног суда и врховних судова република и аутономних покрајина од 7. маја 1981. године од када се у пракси и примењује.

Правна природа ренте Накнада штете у виду новчане ренте може се досудити само за штету која постоји у моменту доношења судске одлуке, па убудуће,

а не и за раније претрпљену штету, која се досуђује у једнократном новчаном износу. Утврђен износ до пресуђења сматра се доспелом накнадом материјалне штете у јединственом новчаном износу, а не рентом која се досуђује убудуће. Из наведеног се може закључити да је рента врста накнаде материјалне штете специфична по томе што се досуђује унапред, односно убудуће. Она се исплаћује унапред ради обезбеђења материјалне сигурности лица које је претрпело штету. Рента је, дакле, будућа штета, а не накнада већ настале штете. Због овакве њене правне природе, у време подношења захтева – тужбе и у време доношења судске одлуке није познато колико ће коначно бити исплаћено на име ренте. Није познато ни колико ће трајати исплата ренте јер је тај тренутак неизвестан и налази се у будућности. По овоме се рента битно разликује од накнаде других врста накнаде штете, где је унапред познат износ који дужник из облигационог односа треба да плати повериоцу. Осим тога, код ренте је могуће у будућности исходовати измену износа ренте, било смањењем било повећањем, било изменом временског обавезивања и доспелости. У зависности од основа за досуђивање ренте, она се може досудити тужиоцу доживотно или за одређен утврђен период живота, односно времена. Поред тога, за разлику од досуђивања накнаде материјалне штете, која се увек досуђује у једном новчаном износу, рента се досуђује за исплату периодично, најчешће месечно у одређеним оброцима који су опредељени и то за период унапред. У пракси се у складу са чланом 196. ЗОО-а рента, по правилу, досуђује за убудуће месечно уназад или месечно унапред, али је могуће, с обзиром на све околности конкретног

Основ

Постоје четири врсте штете које се надокнађују у облику ренте. У зависности од тога о којој врсти штете је реч, зависи и основ потраживања, а самим тим и уредност постављеног захтева, зависе доказна средства за утврђивање основа и висине ренте и зависи које све параметре који су релевантни странка мора да предложи, а суд узме у обзир да би се на правилан начин утврдила основаност захтева и утврдила висина ренте. У пракси се дешава да се највећи број одлука које се тичу ренте укида управо због неадекватног утврђивања висине потраживања по основу ренте јер нису узети у обзир релевантни параметри када се одлучује о основу и висини ренте. Постоје четири врсте материјалне штете које се накнађује у облику ренте и које су прописане законом и присутне су у пракси, а то су: 1) изгубљено издржавање (некад помагање) због смрти даваоца издржавања (члан 194. ЗОО-а); 2) изгубљена зарада због потпуне или делимичне неспособности за рад (члан 195. ст. 1. ЗОО-а); 3) трајно повећање потреба (члан 195. ст. 2. ЗОО-а), и 4) уништење или смањење даљег развијања и напредовања у случају потпуне или делимичне неспособности за рад (члан 195. ст. 2. ЗОО-а). У наредном делу текста биће више речи о врстама штете које се надокнађују у облику ренте, као и о појединим питањима која се тичу доказног поступка и чињеница које суд мора да утврди како би донео правилну и закониту одлуку по захтеву за ренту.

Накнада штете због изгубљеног издржавања При овом виду накнаде штете треба подвући разлику између досуђивања издржавања које је различито од досуђивања накнаде штете због изгубљеног издржавања. Стога, између ова два вида потраживања никако не може стајати знак једнакости, што судови треба да имају у виду приликом одлучивања о накнади штете у виду ренте због изгубљеног издржавања.

65 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

За постојање услова за накнаду штете у облику ренте, потребно је утврђење одговорности штетника за причињену штету оштећеном (тужиоцу), било по субјективној било по објективној одговорности. У пракси је чест случај да тужени истиче приговор подељене одговорности, односно доприноса оштећеног настанку штете који се цени у складу с утврђеним чињеничним стањем. Уколико суд нађе да постоји допринос оштећеног штети, тада оштећени има право на сразмеран део накнаде штете која се не може приписати у његову кривицу. Но, ако суд нађе да је штета настала искључивом кривицом оштећеног, тада оштећени нема право на ренту и суд ће одбити тужбени захтев за накнаду штете у облику ренте. На пример, чланови уже породице возача моторног возила, који је искључиво скривио саобраћајну незгоду, немају право на накнаду нематеријалне штете у облику ренте због смрти блиског лица од осигуравача. У члану 188, ЗОО прописује 3 случаја досуђивања накнаде штете у облику ренте, а то су: 1) узроковање смрти; 2) наношење телесне повреде, и 3) оштећење здравља.

Врсте ренте

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

случаја, ренту досудити и у другачијем интервалу исплате (тромесечно, шестомесечно, годишње и сл.). Накнада материјалне штете у облику ренте специфичан је вид накнаде материјалне штете и у пракси се поставило питање да ли у случају смрти тужиоца (лица које потражује ренту) његови законски наследници могу наследити ово право. По том питању рента је ближа накнади нематеријалне штете јер је накнада штете у облику ренте строго лично право. Па тако, она није наследива за убудуће нити се може пренети по било ком основу на неко друго лице. То не важи за доспеле ануитете већ досуђене или утврђене ренте, јер се ти износи могу наслеђивати или прећи на треће лице по било ком ваљаном правном основу, и у том погледу рента (када су у питању доспели ануитети ренте) има обележја накнаде материјалне штете.

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Висина ренте због изгубљеног издржавања се досуђује с циљем да се оштећеникова материјална ситуација доведе у оно стање у коме би била да није било штетног догађаја, односно да због штетеног догађаја није изостало издржавање које је оштећени примао. Рента се одмерава према околностима сваког конкретног случаја, посебно према фактичким потребама оштећеног и материјалним приликама погинулог од кога је издржавање изостало. Но, висина ренте не може бити већа од оног износа који би оштећени добијао од погинулог да је исти остао у животу. Висина ренте може бити само једнака или мања од износа до тада приманог издржавања. Стога, право на ренту зависи од самог права на издржавање, односно помагање. Ако оштећени није имао право на издржавање или га погинули није помагао, тада оштећени нема право на ренту од штетника, сем у случају утврђивања да је на такво издржавање имао право по редовном току ствари (на пример, уколико у време штетног догађаја није примано издржавање јер се оштећени није родио, али је био рођен у време подношења тужбе). Лице које је погинули издржавао, односно лице које је имало право на издржавање од погинулог, има право да од одговорног лица тражи накнаду штете коју трпи губитком издржавања. У таквом случају, суд мора да утврди износе издржавања које би погинули био дужан и могао обезбедити издржаваном лицу у складу са одредбама Породичног закона да је у животу. Лице које би по закону имало право да захтева издржавање од погинулог, мора да испуњава услове предвиђене одредбом члана 156. Породичног закона и одредбе члана 194. ЗОО-а. Приликом одлучивања о висини ренте због изгубљеног издржавања, узима се у обзир првенствено узраст издржаваног лица као оштећеног. Ако се ради о детету, узима се у обзир узраст детета и његове уобичајене потребе

примерене за тај узраст, као и висина издржавања коју је до тада примао и која је изостала због штетног догађаја. Ако се ради о одраслом лицу, узимају се у обзир његова примања, могућност остваривања зараде. Па тако, ако је оштећени остварио зараду, породичну пензију или дечији додатак, исти се одбија од износа који би добијао од погинулог лица да је остао у животу. На крају, када се све ове околности узму у обзир, суд ће затим ценити како висину свих примања коју је остваривао погинули тако и његове сопствене потребе и друге новчане обавезе које је погинули имао према трећим лицима. Висина износа новчане ренте за изгубљено издржавање због смрти даваоца издржавања одмерава се према околностима случаја, посебно према фактичким потребама оштећеног примаоца издржавања и материјалним приликама погинулог даваоца издржавања, с тим да овако одмерена накнада не буде већа од оног износа који би оштећени и даље примао од погинулог даваоца да је овај остао жив. Када се штета накнађује детету због узроковане смрти једног родитеља, а други родитељ је жив, потребно је узети у обзир и колико је погинули родитељ са своје стране фактички сâм доприносио издржавању детета, затим колико је по закону он био дужан доприносити за то издржавање, у каквим је имовинским и животним приликама живео непосредно пре своје смрти, у каквим имовинским и животним приликама живи други родитељ који је такође дужан да доприноси издржавању детета. Приликом утврђивања висине изгубљеног издржавања мора се узети у обзир и дечији додатак ако га оштећени остварује, као и то да ли је лице које тражи накнаду штете због изгубљеног издржавања покушало да оствари право на породичну пензију, те ако није, да ли би да је поднело захтев то право остварило, с обзиром на то да се због губитка издржавања оштећеном може досудити

Из наведеног се може закључити да је рента врста накнаде материјалне штете специфична по томе што се досуђује унапред, односно убудуће.

67 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

као и по основу пензије и породичне инвалиднине обезбедио сопствено издржавање. Стога, у оваквим случајевима није основан захтев за накнаду штете по основу ренте због изгубљеног издржавања. Но, ако је у тренутку смрти детета већ постојала његова обавеза издржавања родитеља, тада је основан захтев за накнаду штете у облику ренте родитеља према штетнику. Кад је у питању рента због изгубљеног издржавања супружника, супружник има право на накнаду штете у облику ренте само у случају да је погинули брачни друг, да је жив, био дужан да га издржава. Приликом одлучивања о овој врсти ренте, посебно је потребно узети у обзир колико је погинули супружник са своје стране фактички доприносио издржавању супруге/ га, колико је по закону био дужан доприносити за то издржавање, у каквим је имовинским и животним приликама живео непосредно пре своје смрти и у каквим имовинским и животним приликама живи супружник као оштећени прималац издржавања. Приликом утврђивања висине изгубљеног издржавања морају се узети у обзир и сви приходи које је оштећени прималац издржавања, како у моменту смрти даваоца издржавања, тако и након тога, остваривао, а све због тога што се због губитка издржавања, оштећеном примаоцу издржавања може досудити рента само у висини разлике између онога што би добијао на име издржавања (фактичког или законског) и примања која оштећени остварује поводом смрти даваоца издржавања, или би могао остваривати. Код захтева за накнаду штете у виду изгубљеног помагања, суд узима у обзир вредност помагања и учесталост помагања које је претходило штетном догађају. Приликом одлучивања, суд узима у обзир и околности у време пресуђења које се тичу могућности и финансијске ситуације лица које је погинуло и од кога је изостало помагање, па ако би према околностима случаја то помагање у време пресуђења било веће од помагања које је било учестало пре штетног догађаја, оштећеном припада изгубљено помагање у складу с могућностима погинулог у време пресуђења у обиму – учесталости који је претходио штетном догађају. При томе суд узима у обзир све конкретне околности ако је помагање било неуједначено (учесталост).

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

рента само у висини разлике између онога што би добијао на име издржавања (фактичког или законског) и примања која оштећени остварује поводом смрти даваоца издржавања или би их могао остваривати. Суд даље треба да утврди фактичке потребе тужиоца као оштећеног и то од тренутка смрти родитеља до дана утврђивања висине, имајући у виду да би сада покојни родитељ тужиоца да је жив, био у обавези да доприноси његовом издржавању сразмерно својим могућностима, а у границама потреба тужиоца, које потребе не могу бити исте када је тужилац имао само неколико година и када тужилац има 18–19 година и када се налази на редовном школовању. Суд треба да утврди ко је и у којој мери тужиоца издржавао од момента смрти оца, па до дана подношења тужбе. Код захтева у обрнутој улози – захтева родитеља за ренту због смрти детета, тужилац треба да докаже да нема довољно средстава за живот и да није способан за рад. У ситуацији када се утврди да су износи које прима и приходи које остварује оштећени као тужилац (отац) довољни за његово издржавање, онда није основан захтев за ренту у виду изгубљеног издржавања од штетника по основу објективне одговорности због погибије сина. То је ситуација када суд утврди да је тужилац пре штетног догађаја, а и након тога био у радном односу и да се издржавао од сопствене зараде. Износи које оштећени прима по основу старосне пензије и по основу инвалиднине због смрти сина могу бити, у конкретном случају, оцењени као довољни за издржавање. Да би родитељ остварио право на накнаду штете због изгубљеног издржавања услед смрти детета морају бити испуњени услови из одредбе члана 156. Породичног закона који се тичу услова под којима би имао право да захтева издржавање од пунолетства детета. Ако тужилац у смислу наведене законске одредбе не би могао да оствари право на издржавање од пунолетног детета, то у смислу наведене законске одредбе, као и одредбе члана 194. ЗОО-а, ово лице не би имало право на накнаду штете у виду новчане ренте на име изгубљеног издржавања. Поред наведених околности, мора се ценити и чињеница да би син тужиоца по редовном току ствари засновао сопствену породицу и да не би могао да учествује у издржавању тужиоца који би примањима по основу зараде,

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

Изгубљена зарада због потпуне или делимичне неспособности за рад

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Према одлуци Врховног суда Рев. 880/05 рента је накнада будуће материјалне штете чији укупан износ није познат у време одлучивања о тужбеном захтеву, а плаћа се периодично у унапред утврђеним износима. За штету која је већ наступила у време доношења судске одлуке исплата нема карактер ренте, већ накнаде штете због изгубљене зараде услед неспособности за рад. При том се узима у обзир реална зарада коју би оштећени могао остваривати. Ова зарада не мора бити једнака у свим месецима за које с обрачунава. Оштећени који у време повређивања још није привређивао, стиче право на накнаду штете, односно ренту, од дана када би према личним и другим околностима случаја почео стицати зараду. Материјална штета због изгубљене зараде и рента нису исте категорије. Новчана рента се досуђује као накнада будуће трајне штете која ће се остваривати после доношења пресуде. Рента се досуђује у случају телесне повреде или нарушености здравља услед које је код оштећеног настала потупна или делимична неспособност за рад. Ова накнада досуђује се због изгубљене зараде чије је остварење онемогућено због потпуне или делимичне неспособности за рад. Рента се не досуђује зато што је смањена радна способност оштећеног, већ због зараде коју оштећени не може да остварује због смањене радне способности, односно због зараде која је из тог разлога изостала. Штета због губитка зараде услед трајне неспособности за рад јесте будућа штета повређеног. Стога се она надокнађује, по правилу, периодично, у виду месечне ренте, која се исплаћује унапред, у смислу члана 188. ст. 2. ЗОО-а. Основ за остваривање права на накнаду овог облика материјалне штете

постоји само ако се утврди да повређени услед претрпљених повреда и нарушења здравља не може да остварује зараду коју је остваривао до повреде, односно зараду коју би остваривао да је здрав и да му није смањена радна способност. Рента се у овом случају остварује само ако се утврди да оштећени због смањене радне способности не може да остварује приход за који је могао основано очекивати да ће остварити да је здрав и да му није умањена радна способност. Стога, рента се не досуђује зато што је оштећеном умањен степен радне способности, већ зато што му је зарада изостала, односно смањена због потпуног изостанка, односно смањења радне способности. Ову разлику је битно напоменути јер је у пракси уочен одређен број одлука у којима је исказан став да тужилац као оштећени има право на ренту (која је и досуђена) због губитка радне способности и то у висини процента губитка радне способности, а не због (и у висини) губитка, односно смањења зараде због губитка радне способности. Стога, да би оштећени као тужилац успео у спору, он мора доказати две ствари: да је због умањења радне способности (у одређеном проценту) претрпео штету у виду изгубљене зараде у висини разлике између зараде коју је остварио и коју би остваривао да није било штетног догађаја; даље, оштећени, на коме је терет доказивања, мора да докаже колико износи та разлика до пресуђења и да ли и у којој висини постоји у време пресуђења за убудуће да би могла имати карактер ренте. Као што је већ наглашено, штета која је наступила од њеног настанка па до доношења одлуке нема карактер ренте, већ накнаде доспеле штете због изгубљене зараде. Да би се поуздано утврдио губитак повређеног у заради, треба упоредити његову зараду у периоду пре повређивања са зарадом других радника у истом периоду и на истим пословима, при чему треба оценити и да ли је повређени

Супружник има право на накнаду штете у облику ренте само у случају да је погинули брачни друг, да је жив, био дужан да га издржава.

Начин обрачуна ренте због изгубљеног издржавања и изгубљене зараде Обрачун висине ренте, по правилу, се врши преко стручног лица, вештака одговарајуће струке (економско-финансијске струке, некад актуара) с обзиром на то да суд нема стручно знање из ове области, а ради утврђивања висине ренте узимајући у обзир све релевантне околности. Код накнаде штете у облику ренте због изгубљене зараде оштећени има право на штету и ренту од тренутка када би по редовном току ствари почео остваривати зараду. У том случају као параметар не узима се минимална зарада у РС, већ би требало узети у обзир просечну гранску зараду за посао за који је оштећени

69 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

је приписана главном дугу, као и на камату на укупан износ. Приликом одлучивања о овој врсти штете у облику ренте, суд је морао имати у виду и временску ограниченост судске одлуке за убудуће. Наиме, када су у питању професионални припадници Војске, тада суд приликом одлучивања о будућој ренти мора да узме у обзир када би тужиоцу по сили закона престала војна служба. Ово је у складу с чланом 195. ст. 2. ЗОО-а, јер суд досуђује ренту док за то постоје законски услови. Тужиоцу би по сили закона престао радни однос одређеног датума у будућности што је потпуно утврдива чињеница, од ког тренутка би тужиоцу престало право на зараду, па самим тим од тог тренутка не постоји ни штета у висини разлике између зараде која би му се исплаћивала и инвалидске пензију коју прима. У тим случајевима се рента досуђује до одређеног датума у будућности. Такође, захтев за накнаду штете у облику ренте због потпуне или делимичне неспособности за рад у виду зараде која је изостала се поставља према лицу које је према правилима о субјективној или објективној одговорности одговорно за штету коју је претрпео оштећени. Сходно томе, ако је оштећени повређен или му је нарушено здравље услед аката предузетих од стране лица које је припадник правног претходника или Војске Србије, то постоји пасивна легитимација РС – МО да тужиоцу накнади ову врсту штете.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

остваривао исте резултате рада, од којих зависи зарада. Уколико је пре повређивања остваривао приближно исте резултате рада, може се претпоставити да би такве резултате остваривао и убудуће, па би се кретање зарада других радника у каснијем периоду могло узети као мерило за зараду коју би тужилац остваривао. Од тако утврђене висине изгубљене зараде треба одбити сва примања која оштећени добија по основу повређивања, као и зараду коју евентуално остварује на другим пословима, а која је мања од зараде коју би остваривао на пословима које је обављао пре повређивања. Чест случај у пракси Првог основног суда у Београду јесу захтеви за накнаду штете у облику ренте због потпуне или делимичне неспособности за рад у којима је тужена Република Србија – Министарство одбране и то од стране лица која су била припадници бивше ЈНА, односно ВЈ, а која су рањена или им је здравље нарушено у ратним сукобима 1991–1992. године и 1999. године. И у тим случајевима тужилац као оштећени има право на накнаду штете у виду новчане ренте за штету која постоји у моменту доношења одлуке суда па убудуће, а раније претрпљена штета се досуђује у једнократном износу и утврђује вештачењем према ценама у време доношења судске одлуке са каматом од дана вештачења. У тим предметима би тужиоци имали право на разлику између износа које примају по основу пензије и износа које би примали да нису отишли у инвалидску пензију само уколико је болест, обољење због којих им је престала служба у Војсци последица вршења војне службе. У таквим предметима суд је обавезивао тужену да тужиоцу накнади претрпљену штету и то за период од дана подношења тужбе суду, па до дана давања налаза и мишљења судског вештака, са каматом по Закону о висини стопе затезне камате, почев од дана вештачења, до исплате, сходно одредби члана 279. ст. 3. ЗОО-а, а у вези са одредбом члана 186. истог Закона, као и ренту у будућем месечном износу од дана вештачења па на даље, са каматом на будуће износе ренте од дана доспелости, сходно одредби члана 277. ЗОО-а. У таквим случајевима тужилац нема право на обрачунату законску затезну камату на сваки појединачни месечни износ од дана доспелости до пресуђења (вештачења) која

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

квалификован. Мерило висине штете коју тужилац трпи код новчане ренте, не може бити нето зарада у Републици Србији за тражени период, већ просечна месечна зарада за струку тужиоца и то за сваки месец посебно за период за који се накнада изгубљене зараде потражује, у месту пребивалишта, односно боравишта тужиоца. Приход од допунског рада је релевантан за досуђивање ренте уколико се утврди да би оштећени исти обављао и након штетног догађаја по редовном току ствари. У том случају није релевантно да ли је оштећени на допунски рад у претходном периоду плаћао порез или не. Према основном начелу одштетног права, накнада штете не може бити већа од износа штете, што захтева да се све исплате у вези са штетним догађајем урачунају у накнаду. Урачунавање се врши тако што се све исплате у вези са штетним догађајем урачунавају у накнаду за одговарајући облик штете, према свом карактеру. Потребно је да се у сваком конкретном случају утврди да ли постоји разлика између пензије коју тужилац остварује и зараде коју би остваривао, с обзиром на све околности, да није постао неспособан за рад, при чему се под зарадом која није остварена подразумевају сви облици зараде које би лице извесно остварило и при чему се у зараду коју оштећени – тужилац остварује у време доношења одлуке не урачунава инвалиднина. Суд при том треба да има у виду да је један од видова материјалне штете предвиђених у члану 195. ст. 2. ЗОО-а губитак зараде и да се као губитак зараде појављује: прво – изгубљена зарада од момента окончања лечења па до момента доношења судске одлуке о накнади штете, и друго – изгубљена зарада у моменту доношења судске одлуке о накнади штете па убудуће. Разликовање ове две врсте зараде потребно је због тога што се накнада штете у виду новчане ренте може досудити само

за штету која постоји у мометну доношења судске одлуке, па убудуће, дакле, за период од дана подношења тужбе па убудуће, а не и за раније претрпљену штету. У случају када је оштећеном након штетног догађаја престао радни однос и када је остварио право на инвалидску пензију, пракса је стала на становиште да се има путем економско-финансијског вештачења утврдити да ли би се могло очекивати да би у одсуству штетног догађаја тужилац остваривао најмање износ од колико процената (на пример, 40%) од просечне нето зараде исплаћене у привреди Србије узимајући у обзир висину инвалидске пензије коју прима. Затим је потребно утврдити да ли се појављује разлика између просечене нето зараде исплаћене у привреди Србије и висине инвалидске пензије коју тужилац прима и то у висини од нађеног процента (на пример, 40%) од просечне нето зараде исплаћене у привреди Србије. У овој врсти спора је реално очекивати да ће се таква разлика појављивати и у будућности на штету тужиоца. У таквој ситуацији суд досуђује месечну ренту у висини од 40% од просечне зараде у привреди Србије (без пореза и доприноса) према објављеном податку Републичког завода за статистику за месец који претходи месецу на који се месечна рента односи и то са датумом доспећа до последњег дана у месецу за који се врши исплата месечне ренте убудуће. Све ово је у складу с чланом 195. ст. 2. у вези са чланом 190. ЗОО-а. Приликом обрачуна висине ренте по овом основу не може се узети у обзир само последња висина примања коју је остварио тужилац пре штетног догађаја, ако се фактичка ситуација тужиоца променила у каснијем периоду. Па тако, на пример, када је тужилац био запослен у Хрватској која је у време пресуђења друга држава, параметри који се тичу висине зараде коју је тужилац могао да оствари у Републици Хрватској

Приход од допунског рада је релевантан за досуђивање ренте уколико се утврди да би оштећени исти обављао и након штетног догађаја по редовном току ствари.

Доспели износи накнаде штете и будућа рента (разлике у обрачунавању и времену доспелости) У пракси су ретки случајеви да се тужбеним захтевом потражује само исплата ренте, што значи у будућим месечним износима од пресуђења па убудуће. Најчешће се тужбеним захтевом потражује исплата доспелих износа ренте и будућа рента. Ради се о трајном облигационоправном односу који је у једном делу доспео, па се досуђује кроз институт материјалне штете, а у другом делу (будућа рента) се одлуком суда обавезује тужени да у одређеним временским

71 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

остварује. Најчешће је то породична пензија на коју је тужилац као оштећени стекао право након штетног догађаја. У том случају се износ примљен на основу породичне пензије има урачунати у висину изгубљеног издржавања, па тужилац има право на разлику између издржавања које је изостало услед штетног догађаја и висине породичне пензије коју је остварио. У случају да тужилац није поднео захтев за породичну пензију, а по принудноправним прописима на њу има право, суд ће у доказном поступку разјаснити да ли је тужилац поднео захтев за породичну пензију, ако није да ли намерава да поднесе захтев или исти захтев неће поднети. У случају да је тужилац поднео захтев или намерава да га поднесе, суд ће прекинути поступак до одлуке надлежног управног органа о захтеву тужиоца за признавање права на породичну пензију (и одлуке о њеној висини). У случају да тужилац наведе да неће подносити захтев за признавање права на породичну пензију, суд ће као претходно питање у оквиру утврђивања висине тужбеног захтева преко вештака економско-финансијске струке утврдити висину исте и тако добијен износ одбити од нађеног износа ренте који тужиоцу припада за убудуће. Тако треба поступити и са свим осталим примањима која се према околностима случаја имају урачунати у висину ренте. Уколико тужилац прима дечији додатак, исти износи се имају обрачунати приликом утврђивања висине ренте. Имовина коју је оштећени наследио од погинулог лица се обрачунава приликом утврђивања накнаде за изгубљено издржавање у облику ренте.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

од тренутка када се тужилац преселио и живи у Републици Србији нису од утицаја на одређивање висине претрпљене штете. Ово стога што једно лице не може захтевати од државе накнаду штете која се утврђује по критеријумима и стандардима постојећим у некој другој држави. Наиме, правилна примена материјалног права захтева адекватан метод обрачуна висине накнаде претрпљене штете утврђивањем висине зараде три радника упоредника исте стручне спреме, квалификација и истих или сличних година стажа, према стандардима о висини примања у Републици Србији, с обзиром на то да тужилац у посматраном периоду живи у Републици Србији. Оштећено лице треба да предузме све радње да би смањило насталу штету, па је ради правилне примене материјалног права потребно утврдити и чињенице везане за ту околност, то јест да ли је тужилац обављао одређене послове у посматраном периоду, у складу са својом преосталом радном способношћу и колико је на тај начин зарађивао. Обрачун висине изгубљене зараде не може се вршити револаризацијом износа накнаде. Новчано потраживање настало после 24. 1. 1994. године, односно после увођења тзв. новог динара који је и сада у оптицају као средставо плаћања, не може се потраживати као ревалоризовани износ, јер такав захтев нема утемељење ни у једном важећем пропису. Тужилац може остваривати новчано потраживање само ако је новчани износ исказан у оном броју новчаних јединица у коме је обавеза и настала (главни дуг) са законском затезном каматом (споредно потраживање), а у случају да штету због доцње не покрива затезна камата, тужилац може тражити разлику до потпуне накнаде, али мора и доказати у чему се штета састоји. Ако је потраживање настало након увођења „новог динара” погрешно је применити методологију извршењем ревалоризације износа накнаде за период после 24. 1. 1994. године, јер тужиоцу као оштећеном, правилном методологијом обрачуна за тај период, на правилно утврђен износ накнаде припада законска затезна камата, од дана доспећа исплате накнаде, а на валоризовани износ по стопи раста цена на мало. Приликом одлучивања о висини ренте код изгубљеног издржавања имају се урачунати и остали приходи које тужилац као оштећени

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

интервалима плаћа номинални износ ренте од пресуђења па убудуће. У том случају суд за доспеле износе треба или да утврди њихов укупан износ или да тужиоцу за сваки месец (почев од месеца када је настало само право, па до момента подношења тужбе) утврди номиналне месечне износе материјалне штете за период за који није застарео. С обзиром на то да рента представља врсту повременог потраживања, на доспеле износе ренте тече законска затезна камата од момента подношења тужбе суду па до исплате у складу са одредбом члана 278. ст. 3. ЗОО-а. За ренте које доспевају након подношења тужбе правило је да се утврђује номинални износ за сваки месец до закључења главне расправе, а да се законска затезна камата досуђује од момента доспелости сваког од појединачних износа. У односу на будућу обавезу плаћања ренте одређује се један номинални износ који је дужник дужан да плаћа месечно унапред. Практично, за доспеле износе од момента настанка самог права суд треба да утврди њихову висину, било кроз појединачно исказане номиналне износе за сваки месец или збирно, и да законску затезну камату досуди од момента подношења тужбе. За доспеле износе ренте након подношења тужбе, треба да се утврди за сваки месец номинални износ на који тужилац као оштећени има право и на законску затезну камату од момента доспелости тих износа до исплате, док за будућу обавезу плаћања ренте суд треба да утврди један номинални месечни износ и да обавеже туженог на плаћање месечног износа без досуђивања законске затезне камате јер се унапред не може знати да ли ће тужени на време испуњавати ту обавезу. У одређеном броју судских одлука заузет је став да се на будуће износе ренте досуђује камата у формулацији „са законском затезном каматом од 15. у наредном месецу за претходни месец”, што је по мишљењу аутора овога текста правилније јер се поставља питање доцње или

неисплате у будућности доспелих износа ренте, те би без одлуке о камати иста ситуација водила новим поступцима и већим трошковима. О питању камате на досуђене износе ренте биће више речи у другом делу овог текста који ћемо објавити у неком од наредних бројева Часописа.

Накнада штете у облику новчане ренте и инвалиднина Поставља се питање да ли је захтев за накнаду штете у облику ренте основан уколико суд нађе да тужилац поред инвалидске пензије прима и инвалиднину која је већа од разлике између плате, коју би тужилац примао по редовном току ствари да није било штетног догађаја, и пензије коју прима. Сходно члану 188. ЗОО-а, првостепени судови су у одређеним случајевима одбијали тужбени захтев за накнаду материјалне штете – ренте, из разлога што тужиоцу право на ренту припада само до пуног износа плате коју би остваривао, а у ситуацији када примања која тужилац остварује по свим основама, узимајући у обзир и висину инвалидске пензије и висину инвалиднине, превазилазе износ који би му припадао на име плате коју би по редовном току ствари остваривао да није дошло до његовог повређивања, тужилац нема право на ренту. У овом случају треба применити одредбу члана 188. ЗОО-а која представља начелну и општу одредбу о ренти, као и одредбу члана 195. ст. 2. ЗОО-а, која представља посебну одредбу о ренти. Накнада за телесно оштећење (инвалиднина) може се узети у обзир према околностима случаја, само при одређивању висине правичне новчане накнаде за претрпљене душевне болове због умањења ОЖА, а ако лице, потпуно или делимично неспособно за рад, прима инвалиднину, онда се инвалиднина не урачунава и не одбија од износа новчане ренте на коју то лице

У одређеним ситуацијама могуће је утврдити право на ренту када је извесно да ће лице – оштећени због штетног догађаја имати повећање потреба.

инвалиди се разврставају у групе војног инвалидитета према степену оштећења организма израженом у проценту, а за одређивање процента војног инвалидитета узимају се у обзир, поред осталог, и оштећења организма настала услед употребе стандардних лекова, операција и других терапеутских подухвата ради лечења од рана, повреда, озледа и болести задобијених под околностима предвиђеним овим Законом (члан 24. Закона). Лична инвалиднина се одређује према групи војног инвалидитета (члан 29), а ако војни инвалид за исто оштећење организма има право на новчану накнаду за телесно оштећење по прописима о пензијском и инвалидском осигурању, може по сопственом избору користити то право или право на личну инвалиднину по овом Закону (члан 66. Закона). Оваквом карактеру инвалиднине једино одговара накнада штете за претрпљене душевне болове због умањења животне активности и утиче поред осталих околности на висину новчане накнаде за овај вид нематеријалне штете у конкретном случају. Стога се лична инвалиднина не урачунава у висину ренте.

У одређеним ситуацијама могуће је утврдити право на ренту када је извесно да ће лице – оштећени због штетног догађаја имати повећање потреба и то у висини издатака за исте. Тако се накнада штете у облику ренте може досудити у висини посебних издатака за негу од стране другог лица, у висини повећаних потреба за одређеним лековима, у висини издатака за посебну врсту исхране која је потребна због настале повреде или насталог обољења, односно нарушења здравља и др. Приликом одлучивања о висини ренте због трајно повећаних потреба, суд треба да узме у обзир да ли оштећени има право на исплату ових издатака по принудноправним прописима. Уколико оштећени има право на туђу негу и помоћ и исто право је остварио код надлежног управног органа, износи примљени на име туђе неге и помоћи ће се одбити од пуног износа за туђу негу и помоћ који је потребан тужиоцу, те тужиоцу припада разлика између ова два износа. Ако је износ

73 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Изгубљена зарада због потпуне или делимичне неспособности за рад и трајно повећање потреба

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

има право, јер инвалиднина представља накнаду досуђену на име претрпљене неимовинске штете, па оштећено лице има право тражити разлику до пуног износа те штете, а досуђена новчана рента представља накнаду претрпљене материјалне штете. Накнада штете у облику новчане ренте представља посебан начин накнаде материјалне штете која је проузрокована штетним поступком (одредбе члана 188. и члана 195. ст. 2. ЗОО-а). Инвалиднина, међутим, представља накнаду досуђену на име претрпљене неимовинске штете. При утврђивању висине правичне новчане накнаде за претрпљене душевне болове због умањења животне активности, узима се у обзир (цени заједно са другим околностима) и накнада (инвалиднина), за телесно оштећење коју оштећени прима по прописима о инвалидском осигурању, али не у капитализираном износу и не простим одузимањем од припадајућег износа правичне новчане накнаде, већ суд на основу свих околности случаја, по слободној оцени (члан 224. ЗПП-а) утврђује у којој мери инвалиднина утиче на висину новчане накнаде за овај вид нематеријалне штете. Инвалиднина је категорија код које се висина материјалне накнаде одређује лицу чије је здравље нарушено, у зависности од обима телесних и физичких последица, те се у накнаду штете због изгубљене или смањене радне способности не урачунава инвалиднина, јер она представља категорију инвалидског осигурања у складу са Законом о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца, а може само утицати на висину накнаде нематеријалне штете због умањене ОЖА. Као што је већ поменуто, најчешћи случај потраживања исплате ренте по основу изгубљене зараде је захтев припадника ВС према РС – МО у случају рањавања, односно губитка здравља вршењем војне службе, те тужиоци потражују разлику између инвалидске пензије и плате коју би примали да није било штетног догађаја. Законом о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца утврђена су основна права бораца, војних инвалида, породица палих бораца и чланова породица војних инвалида. Једно од основних права војног инвалида је и лична инвалиднина (члан 21. Закона), а ради остваривања права по овом закону војни

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

који тужилац прима као накнаду за туђу негу и помоћ већи или исти као износ за који суд нађе да тужиоцу припада за трајно повећане потребе по овом основу, захтев тужиоца није основан. Ако тужилац има право, али није тражио и нема намеру да тражи признавање права на туђу негу и помоћ, суд ће исту чињеницу и висину утврђивати кроз претходно питање и поступити на исти начин као када је у питању породична пензија. У случају нанете телесне повреде или нарушења здравља, у складу са чланом 195. ст. 2. ЗОО-а, оштећеном припада право на накнаду стварно претрпљене штете, а не и претпостављене и неизвесне штете. На пример, ако тужилац свој захтев за накнаду изгубљене зараде и ренте базира на чињеници да се активно бавио спортом и по том основу остваривао зараду, коју због повређивања више не може да остварује јер не може више да се бави тим спортом, у том случају се не би могла одмерити висина ренте узимајући за основ зараду коју је тужилац остваривао по основу закљученог уговора на одређени временски период са спортским клубом пре повређивања. Тај уговор је временски ограничен на рок од једне (више) година и обавезује тужиоца да наступа за клуб на свим такмичењима које клуб организује. Суд у том случају треба да цени да ли би у конкретној ситуацији такав уговор уопште био обновљен и да није дошло до повређивања тужиоца. Суд треба да узме у обзир чињеницу да је радни век спортисте нужно ограничен, годину рођења тужиоца, односно године старости тужиоца, као и то да се накнада штете у висини новчане ренте може досудити само за штету која постоји у моменту доношења судске одлуке па за убудуће, те је потребно утврдити до када по редовном току ствари траје радни век спортисте за ту врсту спорта, те до када би тужилац објективно био способан, да до повреде није дошло, да се бави тренирањем, односно да ли би могао да се активно бави тим спортом и учествује на такмичењима. Неспособност тужиоца за бављење професионалним спортом, која настаје као последица телесне повреде, није штета сама по себи, већ се накнада штете због умањења радне способности односи на губитак зараде коју би извесно, по редовном току ствари, тужилац остваривао да није дошло до повређивања, као

и то да се свака зарада остварена радом након повређивања мора имати у виду и утврдити њен износ за који се мора умањити висина накнаде изгубљене зараде, у вези са чим треба испитати да ли је тужилац остваривао зараду и у ком износу.

Уништене или смањене могућности даљег напредовања и развијања За разлику од претходног вида накнаде штете у виду ренте (због изгубљене или смањене зараде) која се досуђује једино у случају да суд утврди да постоји разлика између примања која тужилац прима и примања која би остварио да није било штетног догађаја, накнада штете у виду ренте због смањених могућности даљег развијања и напредовања повређеног може се досудити и кад оштећени после повреде зарађује исто као и пре повреде. За овај вид тражене накнаде штете потребно је да суд утврди да је изостало повећање зараде до којег је требало да дође на основу осујећеног напредовања. Потребно је да суд утврди у доказном поступку да је напредовање већ изостало, да би по редовном току ствари и околностима случаја оно наступило до доношења пресуде, односно да ће евентуално изостати напредовање до ког треба да дође (губитак повишице, очекиваног унапређења или немогућности бављења одређеним послом). Право на изгубљену зараду због немогућности даљег школовања припада оштећеном ако би се, с обзиром на показане резултате успеха у школи пре повређивања, са сигурношћу могло очекивати да би оштећени наставио школовање и са успехом завршио даље школовање.

НАПОМЕНА: У другом делу овог текста, који ће бити објављен у једном од наредних бројева Часописа, говорићемо о капитализацији ренте, измени и престанку ренте, застарелости и камати, уз закључно разматрање овог института.

Календар догађаја... 5. ДЕЦЕМБАР 2016.

12. ДЕЦЕМБАР 2016.

● Једнодневно саветовање Новине и 100 спорних правних питања Закона о извршењу и обезбеђењу у пракси Ниш, Регионални центар за професионални развој запослених у образовању, Париске комуне бб ИНГ-ПРО д.о.о, www.propisi.net

12. ДЕЦЕМБАР 2016.

● Једнодневни семинар Правни механизми заштите података Привредна комора Београда

14. ДЕЦЕМБАР 2016.

● Једнодневни семинар Корпоративно управљање и корпоративне финансије Привредна комора Србије

21. ДЕЦЕМБАР 2016.

● Једнодневно саветовање Реформе управног поступка и запошљавања у АП и локалној самоуправи (Нови Закон о општем управном поступку и Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе) Београд, Хотел „Палас”, Топличин венац 23 ИНГ-ПРО д.о.о, www.propisi.net

75 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

● Једнодневно саветовање План набавки са освртом на централизоване јавне набавке и друга питања из праксе Београд, Хотел „Палас”, Топличин венац 23 ИНГ-ПРО д.о.о, www.propisi.net

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

6. ДЕЦЕМБАР 2016.

● Једнодневни семинар Рачуноводствено евидентирање залиха, обрачун производње и утврђивање цене коштања у различитим облицима производње Привредна комора Србије

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Извршење на финансијским инструментима и уделима у привредном друштву Спровођење извршења на финансијским инструментима и уделима у привредним друштвима може представљати веома ефикасно средство извршења, мада, свакако, не код широког круга извршних дужника. О томе говоримо у овом тексту Дејан Обренић дипл. правник, помоћник извршитеља с вишегодишњим искуством у извршном поступку sudski.postupci@legeartis.rs

аконом о извршењу и обезбеђењу регулисан је извршни поступак као поступак у коме судови и јавни извршитељи принудно намирују потраживања извршних поверилаца заснована на извршним и веродостојним исправама, а у том поступку се користе средствима и предметима извршења. Под средствима извршења подразумевају се радње којима се намирује потраживање извршног повериоца, док се предметима извршења сматрају ствари и права извршног дужника на којима се спроводи извршење. Које све ствари и права извршног дужника могу бити предмети извршења Закон одређује путем негативне енумерације, наводећи да предмет извршења не могу бити ствари изван промета, објекти, оружје и опрема који су намењени одбрани и безбедности Републике Србије, нити ствари које су овим или другим законом изузете од извршења. Дакле, већи део онога што може бити имовина извршног дужника и што се налази у промету, може представљати и предмет извршног поступка чијом ће се пленидбом и продајом намирити извршни поверилац. Како поред ствари извршног дужника, у предмете извршења Закон убраја и његова права, то је сасвим оправдано да предмет извршења

буду и чланска права извршног дужника у привредним друштвима или његова права која извиру из права својине на финансијским инструментима или хартијама од вредности, а која често могу бити знатно вреднија од покретних ствари извршног дужника или чак од његових непокретности. У том смислу, вредност коју могу имати удели извршног дужника у друштву с ограниченом одговорношћу које успешно послује, свакако представља већи потенцијал за наплату од потенцијала који пружа попис покретних ствари или пленидба дела дужникове зараде; такође, претња пленидбом и продајом акција извршног дужника који је велики акционар акционарског друштва чије се акције високо котирају на берзи, пре ће га натерати да измири дуговање према извршном повериоцу од претње коју му представља пленидба и пренос новчаног потраживања према неком његовом дужнику. Из наведеног се јасно види да спровођење извршења на финансијским инструментима (на пример, акцијама или обвезницама) и уделима у привредним друштвима, може представљати веома ефикасно средство извршења, мада, свакако, не код широког круга извршних дужника.

Извршење новчаног потраживања на финансијским инструментима Донедавно важећи Закон о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС”, бр. 31/11, 99/11 – др. закон, 109/13 – одлука УС, 55/14 и 139/14)

77 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

изведених финансијских инструмената, имајући у виду, измећу осталог, да ли се клиринг и салдирање врше у признатим клириншким кућама или да ли подлежу редовним позивима за доплату; (8) изведени финансијски инструменти за пренос кредитног ризика; (9) финансијски уговори за разлике; (10) опције, фјучерси, свопови, каматни форварди и други изведени финансијски инструменти који се односе на климатске варијабле, трошкове превоза, стопе инфлације, квоте емитовања или друге службене, економске и статистичке податке, а који се намирују у новцу или се могу намирити у новцу по избору једне од уговорних страна из разлога који нису у вези са неизвршењем обавеза или раскидом уговора, као и други изведени финансијски инструменти који се односе на имовину, права, обавезе, индексе и мере који нису наведени у овој тачки, а који имају одлике других изведених финансијских инструмената, имајући у виду, између осталог, да ли се њима тргује на регулисаном тржишту или МТП, да ли се клиринг и салдирање врше у признатим клириншким кућама и да ли подлежу редовним позивима за доплату. Везујући се за термин финансијских инструмената, јасно је да ЗИО знатно проширује круг предмета извршења у односу на претходно важећи, истоимени закон, који је говорио само о акцијама, као предмету извршења. Спровођење извршења на финансијским инструментима отпочиње тако што у решењу о извршењу суд налаже Централном регистру хартија од вредности да упише забрану располагања финансијским инструментима који су предмет извршења и заложно право извршног повериоца на њима, и одређује њихову продају. Решење о извршењу обавезно садржи и пословно име инвестиционог друштва које води рачун финансијских инструмената извршног дужника и податке о наменском новчаном рачуну извршног повериоца на који се уплаћују новчана средства добијена продајом. Следствено овим одредбама, изричито је прописано и да се решење о извршењу, осим извршном повериоцу и извршном дужнику, доставља и Централном регистру хартија од вредности и инвестиционом друштву које води рачун финансијских инструмената извршног дужника.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

познавао је извршење на акцијама, уделима и хартијама од вредности, чиме је донекле ограничавао могућност намирења извршног повериоца када су у питању други финансијски инструменти и чиме је овај закон био у заостатку за тржиштем капитала. Овај недостатак је исправљен садашњим Законом о извршењу и обезбеђењу који, уместо спровођења само на акцијама, говори о извршењу на финансијским инструментима, као предмету извршења. Закон не говори децидно који су то финансијски инструменти, али изричито прописује улогу Централног регистра хартија од вредности у поступку спровођења извршења на финансијским инструментима, чиме је ЗИО правилно препустио одређивање појма финансијских инструмената закону којим се уређује тржиште капитала и надлежност Централног регистра, само се надовезујући на његове одредбе. На овом месту само ћемо констатовати да Закон о тржишту капитала прописује да финансијски инструменти јесу: (1) преносиве хартије од вредности; (2) инструменти тржишта новца; (3) јединице институција колективног инвестирања; (4) опције, фјучерси, свопови, каматни форварди и остали изведени финансијски инструменти који се односе на хартије од вредности, валуте, каматне стопе, принос, као и други изведени финансијски инструменти, финансијски индекси или финансијске мере које је могуће намирити физички или у новцу; (5) опције, фјучерси, свопови, каматни форварди и остали изведени финансијски инструменти који се односе на робу и који: морају бити намирени у новцу, могу бити намирени у новцу по избору једне од уговорних страна, а из разлога који нису у вези са неизвршењем обавеза или раскидом уговора; (6) опције, фјучерси, свопови и остали изведени финансијски инструменти који се односе на робу и могу намирити физички, под условом да се њима тргује на регулисаном тржишту, односно МТП; (7) опције, фјучерси, свопови, форварди и остали изведени финансијски инструменти који се односе на робу и могу намирити физички, а нису обухваћени подтачком 6. ове тачке и: немају комерцијалну намену; имају карактеристике

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

У циљу појашњења ових не баш општепознатих термина, није на одмет навести да је Централни регистар хартија од вредности (чији је пуни назив Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности) правно лице које се организује и послује као акционарско друштво и које обавља следеће послове: ● вођење регистра финансијских инструмената; ● вођење евиденције о финансијским инструментима на рачунима издавалаца; ● вођење и евиденција рачуна чланова Централног регистра и њихових клијената; ● упис права трећих лица на финансијским инструментима; ● чување електронске евиденције о финансијским инструментима и чување материјализованих хартија од вредности; ● вођење новчаних рачуна чланова Централног регистра, укључујући послове у вези са плаћањем и другим приносима на финансијске инструменте; ● укњижавање власништва над материјализованим хартијама од вредности у дематеријализованој форми; ● клиринг и салдирање на основу закључених трансакција са финансијским инструментима и утврђивање стања обавеза и потраживања чланова Централног регистра и њихових клијената након измирења међусобних обавеза и потраживања; ● пренос финансијских инструмената на рачуне чланова Централног регистра; ● утврђивање и додела једнообразног идентификационог броја финансијских инструмената; ● вођење шифрарника врста финансијских инструмената; ● послове у вези са корпоративним радњама издавалаца финансијских инструмената; ● послове депоновања акција у вези са преузимањем акционарских друштава; ● обрачунавање пореза на пренос финансијских инструмената, у складу са законом; ● учествовање у међународним организацијама које се баве пословима регистрације, клиринга и салдирања, као и сарадња са тим организацијама; ● друге послове у вези са финансијским инструментима, укључујући активности чије је обављање неопходно ради вршења послова из његове делатности.

Други битан термин код овог средства извршења јесте инвестиционо друштво. Закон о тржишту капитала га дефинише као лице у чије редовне активности или пословање спада пружање једне или више инвестиционих услуга трећим лицима, односно професионално обављање једне или више инвестиционих активности. Инвестициона друштва могу бити брокерско-дилерско друштва, овлашћене банке, маркет мејкери, покровитељи, агенти и др. Из обавезне садржине решења о извршењу (или закључка јавног извршитеља о спровођењу извршења на финансијским инструментима) јасно је да би извршни поверилац требало да наведе на којим финансијским инструментима предлаже извршење, њихове ознаке и број, затим назив инвестиционог друштва које води рачун финансијских инструмената извршног дужника и податке о наменском новчаном рачуну извршног повериоца. Све ово, дакако, представља скуп података који нису јавно доступни и до којих извршни поверилац може доћи на писмени захтев пре покретања извршног поступка, у складу са чланом 31. ЗИО-а. Уколико нема наведене податке, извршни поверилац ће у току самог поступка предложити да јавни извршитељ прибави све наведене податке од Централног регистра, Београдске берзе или других органа и организација, с обзиром на то да су сви наведени подаци неопходни за спровођење извршења на финансијским инструментима извршног дужника. Након добијања тражених података, могуће је наставити спровођење извршења и прва фаза спровођења на финансијским инструментима извршног дужника је упис забране располагања финансијским инструментима који су предмет извршења. Ову забрану уписује Централни регистар и то тако што из решења о извршењу уписује: 1) назив суда који је донео решење о извршењу; 2) пословни број решења о извршењу; 3) датум доношења решења о извршењу; 4) матични број и назив издаваоца финансијског инструмента; 5) ЦФИ и ИСИН број финансијског инструмента; 6) бројност финансијских инструмената; 7) матични број, пословно име или име и презиме извршног дужника;

Везујући се за термин финансијских инструмената, ЗИО знатно проширује круг предмета извршења у односу на претходно важећи, истоимени закон, који је говорио само о акцијама, као предмету извршења.

79 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

финансијских инструмената који су предмет извршења након што га Централни регистар хартија од вредности обавести да је уписао забрану располагања и заложно право. Закон прописује правило да финансијске инструменте продаје инвестиционо друштво које води рачун финансијских инструмената извршног дужника, као и да се они продају на регулисаном тржишту или на мултилатералној трговачкој платформи, а на ОТЦ тржишту само ако се претходно процени њихова вредност и ако продаја на регулисаном тржишту или на мултилатералној трговачкој платформи остане без успеха. Уколико се финансијским инструментима не тргује на регулисаном тржишту или на мултилатералној трговачкој платформи, они се продају искључиво на ОТЦ тржишту, пошто се претходно процени њихова вредност. Кад је реч о процени вредности финансијских инструмената, она се врши зависно од тога да ли се финансијски инструменти котирају на берзи или не. Вредност финансијских инструмената који се котирају на берзи јесте њихова просечна цена на берзи у последњих 30 дана пре процене, утврђена на основу берзанског извештаја, док у осталим случајевима јавни извршитељ поверава процену вредности финансијских инструмената овлашћеним лицима. На сâм поступак продаје и намирења извршног повериоца из цене добијене продајом финансијских инструмената сходно се примењују одредбе о извршењу ради намирења новчаног потраживања на покретној ствари. Битан изузетак од овог правила представљају одредбе које прописују да намирење извршног повериоца преносом права својине на финансијском инструменту није дозвољено.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

8) матични број, пословно име или име и презиме извршног повериоца; 9) висину потраживања. Поред ових података, Централни регистар уписује забрану располагања финансијским инструментима који су предмет извршења и заложно право извршног повериоца на њима. Дакле, већ на крају прве фазе спровођења извршења на финансијским инструментима извршног дужника, извршни поверилац стиче одређене процесне бенефите тиме што је извршни дужник добио забрану располагања предметним финансијским инструментима, па је самим тим онемогућен да их отуђи и тако ускрати повериоцу могућност наплате из ових инструмената. Стављање забране располагања има смисла с обзиром на то да се ради о предмету извршења који, уколико се ради о финансијским инструментима који се котирају на берзи, јако брзо може бити отуђен, чиме би извршни дужник избегао измирење обавезе према извршном повериоцу. Други бенефит извршног повериоца у овој фази спровођења извршења огледа се у томе што Централни регистар уписује заложно право на предметним финансијским инструментима, на име извршног повериоца, чиме овај несумњиво заузима приоритетно место у поступку наплате, за случај да се након њега појаве нови повериоци са захтевом за наплату на истим финансијским инструментима. И поред стицања ових процесних погодности, извршни поверилац у овој фази поступка још увек није намирио своје потраживање, па је зато неопходно спровести следећу фазу, а то је продаја заплењених финансијских инструмената. Овој фази се приступа тако што јавни извршитељ доноси закључак о продаји

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

Извршење на уделима у привредном друштву

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Како Закон о привредним друштвима прописује, имовину друштва чине ствари и права у власништву друштва, као и друга права друштва; основни капитал друштва је новчана вредност уписаних улога чланова друштва у друштво која је регистрована у складу са законом о регистрацији; улози у друштво могу да буду новчани и неновчани и изражавају се у динарима. Сагласно одредби члана 47. ст. 1. Закона о привредним друштвима, удео у друштву се стиче по основу преузете обавезе лица која су се оснивачким актом или на други начин обавезала на уплату, односно уношење у друштво одређеног улога. Преузимањем обавезе уплате одређеног новчаног износа, односно уноса ствари или права, то лице стиче удео у друштву, независно од тога да ли је обавеза уплате, односно уношења улога од стране тог лица извршена или не. С друге стране, улози који су уплаћени, односно унети у друштво постају имовина друштва и овде је, дакле, битан тренутак уплате, односно уноса улога, јер се за тај моменат везује прелазак својине на улозима са уплатиоца на само привредно друштво. Удели у привредном друштву представљају улоге чланова друштва који се јављају код неких форми привредних друштава (ортачко друштво, командитно друштво, друштво с ограниченом одговорношћу), представљају имовину чланова друштва и дају члановима друштва одређена чланска права, сразмерно учешћу удела тог члана у основном капиталу друштва. Удели нису хартије од вредности и не могу се стицати, нити се њима може располагати упућивањем јавне понуде. Члан друштва стиче удео у друштву сразмерно вредности његовог улога у укупном основном капиталу друштва и може

имати само један удео у друштву, а ако члан друштва стекне више удела, ти удели се спајају и заједно чине један удео. Дакле, удели представљају саставни део имовине извршног дужника и то онај део имовине који може бити предмет извршног поступка, па самим тим и потенцијално средство за наплату потраживања извршног повериоца. Извршење новчаног потраживања на уделу у привредном друштву спроводи се пленидбом удела, уписом заложног права на уделу, проценом вредности удела и продајом удела ради намирења извршног повериоца. Следствено томе, решење о извршењу се, осим странкама, доставља и Агенцији за привредне регистре, као органу надлежном за вођење Регистра залоге, као и Регистра привредних друштава. Слично као код спровођења извршења на финансијским инструментима извршног дужника, поступак спровођења извршења на уделима извршног дужника отпочиње тако што надлежни орган (у овом случају Агенција за привредне регистре) уписује заложно право на предметним уделима извршног дужника, у корист извршног повериоца. Упис заложног права се спроводи у Регистру залоге. Поред уписа залоге на уделима, Агенција уписује и пленидбу удела и забележбу покретања извршног поступка ради продаје удела, а овај упис се врши у Регистру привредних друштава. Уписи извршени у Регистар залоге и Регистар привредних субјеката су јавно доступни на интернет страници Агенције за привредне регистре. Уписима залоге, пленидбе и забележбе извршног поступка у наведеним регистрима, извршни поверилац је обезбедио право приоритета у поступку наплате на предметним уделима. Као и код спровођења извршења на финансијским инструментима извршног дужника, и овде је наредни и суштински корак

Процена вредности финансијских инструмената врши се у зависности од тога да ли се финансијски инструменти котирају на берзи или не.

КОМЕНТАР АУТОРА:

81 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

И поред законских прописа везаних за продају финансијских инструмената, у пракси се дешава да се финансијски инструменти извршног дужника не налазе на за то предвиђеном наменском рачуну, као и да их не води ниједно инвестиционо друштво. Ово је случај нарочито код акција неких привредних друштава чије су акције емитоване и продате у поступку приватизације друштвених предузећа, па из одређених разлога никада нису пренете на одговарајуће наменске рачуне, већ се налазе на привременим рачунима које не воде инвестициона друштва. Иако ове акције могу имати велику вредност, постоје знатне тешкоће у вези са поступком њихове продаје, с обзиром на то да се најчешће не котирају на берзи, па је тешко проценити њихову вредност и спровести поступак њихове продаје.

њеном утврђивању најчешће консултује са ангажованим проценитељем. Неретко се дешава да је процена вредности удела компликована и скупа радња, нарочито онда када се ради о уделима у средњим и великим привредним друштвима, јер се при одређивању вредности удела морају узети у обзир бројни фактори и биланси пословања друштва, а с друге стране, опет, не треба заборавити да је циљ процене утврђивање тржишне вредности удела, а не књиговодственог стања предметног привредног друштва. Поступак процене додатно отежава и чињеница да тржиште капитала у Србији још увек није достигло адекватан ниво зрелости, како би се вредност удела могла утврдити увидом у тржишна кретања. У пракси се поставило питање да ли је, у случајевима када се ради о неновчаним уделима у друштву, нарочито онима у виду непокретности, извршење могуће спроводити на непокретностима које представљу унети неновчани капитал. Овде се заправо ради о питању права својине на самим непокретностима, односно о томе да ли оне и даље представљају својину члана друштва, као извршног дужника, у ком случају би могле бити предмет извршења или је, пак, својина на овим непокретностима прешла на привредно друштво, у ком случају непокретности не би могле бити предмет извршења, с обзиром на то да привредно друштво није извршни дужник, већ представља трећу страну. Одговор на ово питање заправо је већ дат у претходном делу текста, па је речено да улози постају имовина друштва тек када су уплаћени, односно унети у друштво, од стране оснивача, према члану 47. ст. 2. Закона о привредним друштвима. Како је за стицање права својине на непокретностима неопходно кумулативно постојање правног основа (iustus titulus) и уписа у катастар непокретности, као начина стицања (modus acquirendi) права својине на непокретностима, то је у нашем случају јасно да је за утврђивање могућности спровођења извршења на непокретности унетој као неновчани улог у привредно друштво, потребно утврдити да ли је у катастру непокретности извршен упис права својине на име члана друштва (извршног дужника) или на име привредног друштва и зависно од тога одредити да ли је извршење на тој непокретности могуће.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

у спровођењу извршења, продаја заплењених удела. На поступак продаје се и овде сходно примењују законске одредбе о извршењу ради намирења новчаног потраживања на покретним стварима. Дакле, потребно је, пре свега, да поступајући јавни извршитељ изврши процену тржишне вредности заплењених удела, затим да одреди начин продаје (јавно надметање или непосредна погодба), као и да спроведе сâм поступак продаје, а све у циљу што ефикаснијег спровођења извршења и пазећи да се предметни удео прода по највећој могућој цени. Такође, јавни извршитељ је дужан да пази на постојање законског права прече куповине осталих чланова друштва, уколико их има, и у том случају се сходно примењују законске одредбе о праву прече куповине код намирења новчаног потраживања на непокретности. Процењену вредност заплењених удела јавни извршитељ утврђује закључком, али се при

Преглед прописа... „Сл. гласник РС”, бр. 88/2016, објављен 28. 10. 2016. године

„Сл. гласник РС”, бр. 89/2016, објављен 2. 11. 2016. године

• Уредба о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места намештеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе

• Уредба о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене Националног парка Копаоник

• Уредба о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе • Одлука о утврђивању висине накнаде за испитивање и за додатно испитивање сорте пољопривредног биља • Одлука о образовању Радне групе за обезбеђивање услова за преузимање Регистра запослених, изабраних, именованих, постављених и ангажованих лица код корисника јавних средстава од стране Централног регистра обавезног социјалног осигурања • Правилник о документацији која се доставља овлашћеној контролној организацији ради издавања потврде, као и о условима и начину продаје органских производа • Правилник о програму и начину спровођења испита за инспектора

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

• Правилник о усклађеним износима оствареног укупног месечног прихода домаћинства, као услова за стицање статуса енергетски угроженог купца • Правилник о допуни Правилника о избору програма од јавног интереса у области развоја информационог друштва које реализују удружења • Правилник о изменама Правилника о обуци у руковању ватреним оружјем, условима за бављење поправљањем и преправљањем оружја и прометом оружја и муниције • Правилник о изменама и допунама Правилника о систему извршења буџета Републике Србије • Правилник о изменама Правилника о испитивању возила • Правилник о изменама Правилника о службеној легитимацији и службеној значки у Управи за извршење кривичних санкција • Допуна листе Одлука о сврставању робе које је донео Комитет за Хармонизовани систем на свом 56. заседању (септембар 2015. година) • Списак овлашћених контролних организација за обављање послова контроле и сертификације у органској производњи за 2016. годину • Решење о номиналним износима новчане социјалне помоћи • Износ најниже месечне основице доприноса за обавезно социјално осигурање • Правилник о изменама Правилника о катастарском премеру и катастру непокретности

• Правилник о начину укрштања железничке пруге и пута, пешачке или бициклистичке стазе, месту на којем се може извести укрштање и мерама за осигурање безбедног саобраћаја • Правилник о утврђивању висине трошкова за издавање дозволе и висине годишње накнаде за обављање поштанских услуга • Правилник о допуни Правилника о елементима годишњег извештаја о безбедности управљача железничке инфраструктуре и железничког превозника и годишњег извештаја Дирекције за железнице • Правилник о изменама Правилника о заједничким показатељима безбедности у железничком саобраћају • Правилник о измени и допунама Правилника о техничким условима за сигнално-сигурносне уређаје • Правилник о измени Правилника о обрасцу дозволе за управљање вучним возилом, обрасцу додатног овлашћења и обрасцу дозволе за регулисање железничког саобраћаја • Правилник о изменама и допунама Правилника о Листи лекова који се прописују и издају на терет средстава обавезног здравственог осигурања • Решење о одређивању основице осигурања на коју се обрачунава и плаћа допринос за пензијско и инвалидско осигурање за лица укључена у обавезно осигурање • Подаци о просечним зарадама и просечним зарадама без пореза и доприноса по запосленом исплаћеним у септембру 2016. године • Податак о висини просечне зараде по запосленом исплаћене у трећем кварталу 2016. године

„Сл. гласник РС”, бр. 90/2016, објављен 4. 11. 2016. године • Уредба о поступању лица која обављају послове привременог заступника капитала у субјектима приватизације • Уредба о означавању пољопривредних и прехрамбених производа националном ознаком вишег квалитета „српски квалитет” • Уредба о утврђивању лучког подручја луке у Смедереву • Правилник о садржини, начину издавања и вођењу путних налога и начину вођења евиденције о издатим путним налозима • Правилник о изгледу и садржини обрасца и начину вођења евиденције полазака и долазака аутобуса • Правилник о ближим условима и начину спровођења мера карантина и условима које морају испуњавати објекти за ту намену

блоку између улица Кнеза Милоша, Дринске, Сарајевске и Дурмиторске у Београду

• Одлука о учешћу припадника Војске Србије у мултинационалним операцијама у 2016. години

• Закључак о усвајању Акционог плана за спровођење иницијативе Партнерство за отворену управу у Републици Србији за 2016. и 2017. годину

• Одлука о усвајању Годишњег плана употребе Војске Србије и других снага одбране у мултинационалним операцијама у 2016. години • Уредба о изменама Уредбе о поступку и начину на који законити ималац акција Акционарског фонда даје налог брокеру за прву продају акција • Одлука о оснивању Зеленог фонда Републике Србије • Закључак о усвајању Програма доделе бесповратне помоћи привредним субјектима на поплављеном подручју у марту 2016. године • Усклађени највиши износи локалне комуналне таксе за држање моторних друмских и прикључних возила, осим пољопривредних возила и машина • Правилник о ближим условима и начину уплате средстава од продатог туристичког путовања, начину уређивања међусобних односа организатора путовања и посредника, као и однос организатора путовања и посредника према путнику • Правилник о утврђивању Плана издавања пригодних поштанских марака и вредносница и мотива редовних издања поштанских марака и вредносница

• Правилник о облику и садржини шумског жига, обрасцу пропратнице, односно отпремнице, условима и начину жигосања посеченог дрвета, начину вођења евиденције и начину жигосања, односно обележавања четинарских стабала намењених за новогодишње и друге празнике • Списак српских стандарда из области безбедности пловила за рекреацију и пловила на водомлазни погон • Индекси потрошачких цена за октобар 2016. године • Одлука о припајању Регионалне привредне коморе Суботица Привредној комори Србије

„Сл. гласник РС”, бр. 94/2016, објављен 24. 11. 2016. године • Закон о спречавању насиља у породици • Закон о изменама и допунама Кривичног законика • Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције • Закон о изменама и допунама Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела

• Одлука о допуни Одлуке о условима и начину рада девизног тржишта

• Уредба о ближем садржају акта о безбедности информационо-комуникационих система од посебног значаја, начину провере и садржају извештаја о провери безбедности информационо-комуникационих система од посебног значаја

• Одлука о изменама и допуни Одлуке о случајевима и условима плаћања, наплаћивања, уплата и исплата у ефективном страном новцу • Одлука о изменама Одлуке о класификацији билансне активе и ванбилансних ставки банке

„Сл. гласник РС”, бр. 92/2016, објављен 14. 11. 2016. године • Закон о изменама и допунама Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама • Закључак о утврђивању Националног акционог плана запошљавања за 2017. годину

„Сл. гласник РС”, бр. 93/2016, објављен 18. 11. 2016. године • Уредба о изменама Уредбе о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2016. години

• Уредба о ближем уређењу мера заштите информационо-комуникационих система од посебног значаја • Уредба о утврђивању Листе послова у областима у којима се обављају делатности од општег интереса и у којима се користе информационо-комуникациони системи од посебног значаја • Уредба о поступку достављања података, листи, врстама и значају инцидената и поступку обавештавања о инцидентима у информационо-комуникационим системима од посебног значаја • Листе активних супстанци у биоцидном производу • Правилник о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата за судију који се први пут бира

• Уредба о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене за инфраструктурни коридор високонапонског далековода 110 kv број 113/x од ТС Ниш 1 до Врле III

• Правилник о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности за избор судије на сталној судијској функцији у други или виши суд и о критеријумима за предлагање кандидата за председника суда

• Одлука о допуни Одлуке о оснивању Координационог тела за реализацију пројекта изградње високог објекта у

• Одлука о допуни Одлуке о висини трошкова за издавање здравствене картице

... донетих између два броја

83 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

• Одлука о допуни Пословника о раду Високог савета судства

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

„Сл. гласник РС”, бр. 91/2016, објављен 10. 11. 2016. године

Имате питање? Имамо одговор!

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

У овој рубрици доносимо одговоре на нека од питања која сте упутили нашем часопису. Подсећамо да право на постављање питања и добијање одговора на њих имају искључиво претплатници на наш часопис

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

БУЏЕТИ

ЈАВНЕ НАБАВКЕ

П: Молимо да нам помогнете у тумачењу одредбе члана 4. ст. 2. Уредбе о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава. Наиме, у складу са овом одредбом ЈКП „Водовод и канализација” Обреновац, чији је оснивач Градска општина Обреновац, планирало је да прими у радни однос на неодређено време без сагласности Комисије у складу са Уредбом, запосленог на неодређено време код другог корисника јавних средстава – Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу, чији је оснивач Република Србија, након закључења споразума о престанку радног односа на неодређено време између запосленог и школе. У споразуму је, по наведеној Уредби, неопходно да стоји да ће запослени засновати радни однос код ЈКП „Водовод и канализација” Обреновац као корисника јавних средстава. Да ли је могуће да на овај начин престане радни однос професору запосленом на неодређено време у поменутој школи и да заснује радни однос на неодређено време код нас, све без сагласности Комисије у смислу Уредбе?

П: У складу са чланом 68. ЗЈН-а, кад је предмет јавне набавке обликован по партијама, наручилац одређује процењену вредност сваке партије. Процењена вредност јавне набавке обликоване по партијама укључује процењену вредност свих партија, за период за који се закључује уговор. Имамо случај да је јавна набавка подељена по партијама и да су вредности партија по 800.000 динара. Уговор за једну партију је, међутим, закључен на износ од 350.000 динара, а набавка за другу партију је поништена, јер су све понуде биле скупље од процењене вредности партије. Да ли можемо, приликом поновног расписивања јавне набавке за партију која је била поништена, вредност те партије да сада увећамо за износ који је остао од партије за коју је закључен уговор. С обзиром на то да овај износ треба да се потроши на оно што је предмет те јавне набавке и да у финансијском плану имамо само предвиђен укупан износ за јавну набавку, а не и износе по партијама, можемо ли износ преостале партије да увећамо за 450.000 хиљада које су вишак по претходној партији?

О: Члан 4. ст. 2. Уредбе могу да примене они корисници јавних средстава који примењују исти пропис (закон) везано за рад и радне осносе. Будући да ЈКП „Водовод и канализација” из Обреновца и Пољопривредно-хемијска школа из Обреновца примењују различите прописе везане за рад и радне односе, такав прелазак без сагласности Комисије за ново запошљавање и додатно радно ангажовање није могућ. У наведеном „преласку” неопходно је да ЈКП прибави сагласност за ново запошљавање од Комисије (тела Владе) и путем конкурса попуни упражњено радно место.

О: ЗЈН то не забрањује, али то треба образложити у новој Одлуци о покретању поступка, те посебну пажњу посветити сврсисходности и оправданости потребе за увећавањем вредности одређених партија. КОМПАНИЈСКО ПРАВО П: Да ли је реч о располагању великом вредношћу у случају изградње новог производног објекта чију изградњу финансира друго лице (финансијер), те А.Д. као инвеститор нема задужења, осим накнаде за финансирање која се састоји у давању на коришћење финансијеру новоизграђеног објекта

Интенција реорганизације дирекција не иде у правцу да се оне оспособе за непосредно извођење радова или пружање услуга.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ П: Законом о буџетском систему прописано је да почев од 1. децембра ове године дирекције тј. јавна предузећа више не могу бити индиректни корисници буџетских средстава. Уколико се ЈЛС одлучи за реорганизацију оваквог свог предузећа и промену делатности истог, те под претпоставком да има техничке и кадровске ресурсе,

О: Дирекције за изградњу су од почетка овог века осниване са циљем да се уређење и управљање грађевинским земљиштем, те друге специфичне области које су у надлежности локалних самоуправа, као што су одржавање јавне расвете, одржавање путева, изградња инфраструктурних објеката и сл. изместе из општинских управа, у циљу рационалнијег, целисходнијег и професионалнијег управљања овим пословима. Дакле, циљ оснивања дирекција за изградњу није непосредно обављања послова одржавања путева, одржавања радова, већ управљање тим пословима, а непосредни извршиоци бирају се у поступцима јавних набавки које спроводи дирекција. Интенција реорганизације, односно реструктурирања дирекција такође не иде у правцу да се оне оспособе за непосредно извођење радова или пружање услуга. Хипотетички посматрајући постављено питање, уколико би реструктуриране дирекције за изградњу располагале техничким и кадровским ресурсима за извођење радова на одржавању локалних путева, одржавању јавне расвете, одржавању јавних и зелених површина, оне би и кроз своје годишње буџете располагале средствима за обављање тих радова, те би по том основу те делатности као поверене и обављале, а примена члана 7а била би ирелевантна. Другим речима, како би предметни послови искључиво били у надлежности тих предузећа, ниједан други наручилац не би имао у свом финансијском плану неку од тих ставки, те не би ни имао потребу да набавља радове/услуге у вези са предметним делатностима.

85 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

О: Претпоставка је да је земљиште на коме се гради објекат у власништву инвеститора. По нашем мишљењу, овде би се радило о некој врсти размене, где инвеститор практично уступа земљиште финансијеру ради градње објекта. Уколико је набавна и/или продајна и/или тржишна вредност земљишта на коме се гради објекат у моменту доношења одлуке о уступању земљишта финансијеру за градњу пословног објекта представљала 30% или више од књиговодствене вредности укупне имовине инвеститора исказане у последњем годишњем билансу стања инвеститора, овде би се начелно, по нашем мишљењу, радило о располагању имовином велике вредности инвеститора. Што се тиче пословног објекта који се гради, он би се до тренутка предаје у својину инвеститору водио као ванбилансна ставка у књигама инвеститора, а тек након стицања својине инвеститора над пословним објектом могло би се говорити о стицању имовине велике вредности, под условима да је набавна и/или продајна и/ или тржишна вредност објекта у моменту стицања права својине представљала 30% или више од књиговодствене вредности укупне имовине инвеститора исказане у последњем годишњем билансу стања инвеститора. Одговор је дат само на основу основних података које сте дали и под постављеним претпоставкама, те би сходно томе он могао бити и другачији након увида у целокупну документацију.

повери му одржавање локалних путева, одржавање јавне расвете, одржавање јавних и зелених површина, поставља се питање да ли постоји обавеза спровођења поступка јавних набавки или се уговор са ЈП за ове услуге може закључити без поступка јавне набавке у складу са чланом 7а Закона о јавним набавкама?

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

на одређени период у складу са Уговором о финансирању изградње објекта?

Корисни правни акти Прилог 1. ОБРАЗАЦ ПРЕТХОДНОГ ОПИСА РАДНОГ МЕСТА

КОРИСНИ ПРАВНИ АКТИ

Назив радног места: ________________________________________________________

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Назив непосредно надређеног радног места: ___________________________________ Назив непосредно подређеног радног места

Звање

Број службеника

______________________________________ _______________ ______________ ______________________________________ _______________ ______________ ______________________________________ _______________ ______________ Сврха радног места: ________________________________________________________ __________________________________________________________________________ Послови радног места: време које се проведе у вршењу сваког посла

Компетентност: __________________________________________________________________________ Предлог звања у које се радно место разврстава: ________________________________ Датум састављања претходног описа радног места: ______________________________ Потпис службеника који је припремио претходни описа радног места: ______________________________________________

Прилог 2. ОБРАЗАЦ КОНАЧНОГ ОПИСА РАДНОГ МЕСТА

Назив непосредно надређеног радног места: ___________________________________ Назив непосредно подређеног радног места

Звање

Број службеника

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Назив радног места: ________________________________________________________

__________________________________________________________________________ Предлог звања у које се радно место разврстава: ________________________________ Звање у које се радно место разврстава: _______________________________________ Датум састављања претходног описа радног места: _____________________________ Потпис руководиоца Службе за управљање људским ресурсима: _______________________________________

LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Компетентност:

КОРИСНИ ПРАВНИ АКТИ

Образац ОЗ - 7

Назив и седиште послодавца: _________________________________________

Регистарски број: _________________________________________

Посебан текући рачун: _________________________________________

Телефон: _________________________________________

П О Т В РД А О ОСТВАРЕНОЈ ЗАРАДИ ЗА УТВРЂИВАЊЕ ОСНОВА ЗА ОБРАЧУН НАКНАДЕ ЗАРАДЕ I. Запослени ___________________________________, број здравствене књижице __________, ЈМБГ

ЛБО

Остварио је зараде* у три месеца која претходе месецу у којем је наступила привремена спреченост за рад и то: 1. МЕСЕЦ/ГОДИНА

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

2. УКУПАН БРОЈ ЕФЕКТИВНИХ ЧАСОВА ЗА КОЈЕ ЈЕ ЗАПОСЛЕНИ ОСТВАРИО ЗАРАДУ

3. ИЗНОС ОСТВАРЕНЕ ЗАРАДЕ ЗА ЕФЕКТИВНЕ ЧАСОВЕ

Укупно: _____________

Просек: _____________

Просечан износ остварене зараде по часу = укупно ред. бр. 3 : укупно ред. бр. 2 __________ *под оствареном зарадом подразумева се основна зарада запосленог увећана за минули рад. У зараду не улази: – увећана зарада запосленог из члана 108. тачка 1, 2. и 3. Закона о раду, – накнада трошкова из члана 118. Закона о раду, – друга примања из члана 119. и 120. Закона о раду, – накнада зараде по прописима о пензијско-инвалидском осигурању. II. Запослени има – нема претходни стаж здравственог осигурања у трајању од најмање три месеца непрекидно или шест месеци са прекидима у последњих осамнаест месеци пре почетка коришћења права из обавезног здравственог осигурања.

У __________________

М.П.

Дана _______________

ПОТПИС ОВЛАШЋЕНОГ ЛИЦА КОД ПОСЛОДАВЦА

____________________________

Образац ОЗ - 8 Назив и седиште послодавца: _________________________________________

Регистарски број: _________________________________________

Посебан текући рачун: _________________________________________

Телефон: _________________________________________

П О Т В РД А О КРЕТАЊУ (ПОРАСТУ-СМАЊЕЊУ) ЗАРАДА КОД ПОСЛОДАВЦА ЗА ПРВО УСКЛАЂИВАЊЕ ОСНОВА ЗА НАКНАДУ ЗАРАДЕ ПРВО УСКЛАЂИВАЊЕ Месеци _________________________ 20 ___

Месеци _________________________ 20 ___

КОЛОНА 1

КОЛОНА 1 Ред.бр. 1: укупна зарада за ефективне сате на нивоу послодавца за календарски месец који претходи месецу за који се врши усклађивање

____________________________ Ред.бр. 2: укупан број ефективних сати рада за

____________________________ Ред.бр. 3: остварена зарада по сату

____________________________ Ред.бр. 4: просечни месечни могући број сати

____________________________ Ред.бр. 4: могући месечни фонд сати по раднику

које је исплаћена зарада под редним бројем 1

(редни број 1 подељен редним бројем 2)

по раднику

које је исплаћена зарада под редним бројем 1

(редни број 1 подељен редним бројем 2)

(збир могућег фонда сати подељен са 3)

____________________________ Ред.бр. 5: просечна месечна зарада

____________________________

(редни број 3 x редни број 4)

Коефицијент кретања просечне зараде код послодавца: _______________________________ (редни број 5 колоне 2 подељен са редним бројем 5 колоне 1)

У __________________

М.П.

Дана _______________

ПОТПИС ОВЛАШЋЕНОГ ЛИЦА КОД ПОСЛОДАВЦА

____________________________

89 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Ред.бр. 1: укупна зарада за ефективне сате на нивоу послодавца за три календарска месеца која претходе месецу у коме је наступила привремена спреченост за рад запосленог

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

КОРИСНИ ПРАВНИ АКТИ

Образац ОЗ -9

Назив и седиште послодавца: _________________________________________

Регистарски број: _________________________________________

Посебан текући рачун: _________________________________________

Телефон: _________________________________________

П О Т В РД А О КРЕТАЊУ (ПОРАСТУ-СМАЊЕЊУ) ЗАРАДА КОД ПОСЛОДАВЦА ЗА НАРЕДНА УСКЛАЂИВАЊА ОСНОВА ЗА НАКНАДУ ЗАРАДЕ НАРЕДНА УСКЛАЂИВАЊА: Усклађивање накнаде зараде за запосленог на боловању после спроведеног првог усклађивања врши се према кретању просечне месечне зараде код послодавца, и то: у колону 2 уносе се подаци на нивоу послодавца за месец који претходи месецу за који се врши усклађивање, а у колону 1 уносе се подаци на нивоу послодавца за месец који претходи месецу исказаном у колони 2.

НАРЕДНА УСКЛАЂИВАЊА Месеци _________________________ 20 ___

Месеци _________________________ 20 ___

КОЛОНА 1

Ред.бр. 1: укупна зарада за ефективне сате на ниРед.бр. 1: укукупна зарада за ефективне сате на нивоу послодавца за месец који воу послодавца за календарски месец претходи месецу исказаном у колони 2 који претходи месецу за који се врши усклађивање

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

____________________________ Ред.бр. 2: укупан број ефективних сати рада за

____________________________ Ред.бр. 3: остварена зарада по сату

____________________________ Ред.бр. 4: могући месечни фонд сати по

_ ___________________________ Ред.бр. 5: просечна месечна зарада

____________________________ Ред.бр. 5: просечна месечна зарада

____________________________

које је исплаћена зарада под редним бројем 1

(редни број 1 подељен редним бројем 2)

запосленом

(редни број 3 x редни број 4)

које је исплаћена зарада под редним бројем 1

(редни број 1 подељен редним бројем 2)

запосленом

(редни број 3 x редни број 4)

Коефицијент пораста или смањења просечне зараде код послодавца: _____________________ (редни број 5 колоне 2 подељен са редним бројем 5 колоне 1)

У __________________

М.П.

Дана _______________

ПОТПИС ОВЛАШЋЕНОГ ЛИЦА КОД ПОСЛОДАВЦА

____________________________

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

92 КОРИСНИ ПРАВНИ АКТИ

ПРАКТИКУМ ЗА ФИНАНСИЈЕ И РАЧУНОВОДСТВО

■ Извод отворених ставки – усаглашавање обавеза и потраживања

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

■ Основни економски показатељи Србије за период 2016 – 2019. године

■ Рачуноводствено евидентирање процене фер вредности имовине

LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

– ДЕЦЕМБАР 2016. ГОДИНЕ –

САДРЖАЈ ■ Годишњи попис имовине и обавеза за 2016. годину ■ Попис имовине и обавеза за 2016. годину код корисника буџетских средстава ■ Специфичности пописа имовине и обавеза у установама образовања за 2016. годину ■ Обрачун накнаде штете за неискоришћени годишњи одмор по новом мишљењу Министарства финансија

■ Обавеза преноса неутрошених буџетских средстава на рачун извршења буџета Републике Србије до краја буџетске 2016. године

■ Застарелост обавеза и опрост дуга од стране повериоца ■ Утврђивање сразмерног пореског одбитка и његове исправке у последњем пореском периоду календарске 2016. године

■ Промена пореског периода за обрачун пореза на додату вредност ■ Брисање обвезника из евиденције ПДВ-а ■ Поклони за Нову годину и Божић и њихов порески третман ■ Одсуство и исплате запосленима поводом новогодишњих и божићних празника ■ Обавезе у коришћењу годишњег одмора за 2016. годину до 31. децембра 2016. године ■ Меморандум Народне банке Србије о циљаним стопама инфлације до 2018. године ■ Карактеристике у изради плана јавних набавки за 2017. годину ■ Усклађени највиши износи локалне комуналне таксе за држање моторних друмских и прикључних возила, осим пољопривредних возила и машина ■ Пословне платне картице ■ Уговори о избегавању двоструког опорезивања код сталних пословних јединица

ГОДИШЊИ ПОПИС ИМОВИНЕ И ОБАВЕЗА ЗА 2016. ГОДИНУ

опис или инвентар је поступак утврђивања стварног стања укупне имовине и обавеза правног лица на одређени дан.

1. ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА У ВЕЗИ СА ОБАВЕЗОМ ВРШЕЊА ПОПИСА

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Обавеза вршења пописа прописана је чланом 16. Закона о рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 62/13 – даље: Закон). Сва правна лица и предузетници који воде књиге дужни су да попишу имовину и обавезе на крају пословне године и да ускладе стање у књигама са стварним стањем добијеним пописом, као припрему за израду финансијских извештаја. Правна лица, као обвезници примене Закона и вршења пописа, обухватају: привредна друштва, Народну банку Србије, банке и друге финансијске институције, друштва за осигурање, даваоце финансијског лизинга, пензијске фондове и друштва за управљање добровољним пензијским фондовима, инвестиционе фондове и друштва за управљање инвестиционим фондовима, берзе и брокерско-дилерска друштва, факторинг друштва, задруге, установе које обављају делатност ради стицања добити и друга правна лица. Другим правним лицима сматрају се правна лица чије се пословање делом финансира из јавних прихода или других наменских извора, а делом или у целини по основу учлањења и која се не оснивају ради стицања добити, као што су политичке организације, синдикалне организације са својством правног лица, фондације и задужбине, удружења, коморе, цркве и верске заједнице, у делу обављања привредне или друге делатности у складу са прописима којима је уређено обављање тих делатности, као и друге организације организоване по основу учлањења. Обавеза вршења пописа, према Закону, постоји и за предузетнике који своје пословне књиге воде по систему двојног књиговодства. Сам начин и рокови вршења пописа прописани су Правилником о начину и роковима вршења пописа и усклађивања књиговодственог стања са стварним стањем („Сл. гласник РС”, бр. 118/13 и 137/14 – у даљем тексту: Правилник о попису). Приликом поступка пописа неопходно је имати у виду и следеће прописе: – Закон о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 – испр., 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – др. закон, 142/14) – Закон о акцизама („Сл. гласник РС”, бр. 22/01, 73/01, 80/02, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04, 135/04, 46/05, 101/05 - др. закон, 61/07, 5/09, 31/09, 101/10, 43/11, 101/11, 43/12 – одлука, 76/12 – одлука, 93/12, 119/12, 47/13, 68/14 – др. закон, 142/14, 55/15, 103/15) – Уредбу о количини расхода (кало, растур, квар и лом) на који се не плаћа порез на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 124/04) и – Уредбу о количини расхода (кало, растур, квар и лом) на који се не плаћа акциза („Сл. гласник РС”, бр. 137/04, 109/09 и 96/12). Поред наведене законске регулативе, сва правна лица и предузетници су дужни да својим општим актом ближе уреде начин и рокове вршења пописа. Наиме, према члану 7. Закона, обвезници његове примене уређују организацију рачуноводства на начин који омогућава свеобухватно евидентирање, као и спречавање и откривање погрешно евидентираних пословних промена и уређују интерне рачуноводствене контролне поступке, међу којима посебну пажњу заслужује попис као основни контролни инструмент.

1.1. Имовина и обавезе које су предмет годишњег пописа Предмет годишњег пописа правних лица и предузетника је укупна имовина и обавезе са стањем на дан 31.12. године за коју се врши попис. Имовина која је предмет пописа обухвата: – нематеријалну имовину, – некретнине, постројења и опрему, – инвестиционе некретнине,

Обавезе које су предмет пописа обухватају све дугорочне и краткорочне обавезе. 1.2. Време спровођења годишњег пописа

1.3. Припремне радње за вршење годишњег пописа Пре спровођења годишњег пописа потребно је предузети следеће припремне радње и кораке: 1) Усклађивање промета и стања главне књиге са дневником и помоћних књига са главном књигом; 2) Сравњење документације са правним лицима код којих се налази имовина, чувању, обради, доради, под закупом; 3) Усаглашавање међусобних потраживања и обавеза што се доказује одговарајућом исправом. У пракси се најчешће у те сврхе користи образац ИОС (Извод отворених ставки), мада се може користити и Записник о сравњењу међусобних односа или друга исправа. Свако правно лице, односно предузетник својим интерним актом треба ближе да уреди начин и рокове усаглашавања имовине и обавеза. Усаглашавање међусобних потраживања и обавеза треба да иницира поверилац тако што пре састављања финансијских извештаја доставља дужнику списак неплаћених рачуна. Уколико поверилац не испуни ову обавезу, мишљења смо да је потребно да то учини дужник. У случају да поверилац не испуни своју обавезу и не достави дужнику стање неплаћених рачуна,

95 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Према члану 2. Правилника о попису, правно лице, односно предузетник врши годишњи попис имовине и обавеза са стањем на дан 31. децембра године за коју се врши попис. Према члану 9. Правилника о попису, правно лице, односно предузетник који води сталну количинску и вредносну евиденцију о улазу и излазу имовине, као стање по попису на дан 31. децембра може уписати њено књиговодствено стање на тај дан, под условом да је у току године извршен попис имовине и да су вишкови и мањкови утврђени тим пописом прокњижени на основу одлуке надлежног органа правног лица, односно предузетника. Како је у пракси тешко изводљиво обавити попис за један дан, уобичајено је да се попис спроводи у одређеном временском интервалу пре или после 31. 12. године за коју се врши попис. У таквим случајевима, постоји обавеза усклађивања износа исказаних у пописним листама са променама на имовини и обавезама које су се одиграле од дана пописа до дана биланса. Уколико је попис извршен пре дана биланса, свођење на стање на дан биланса се врши тако што се на стање утврђено пописом додају све набавке и одузимају сва отуђења, док је обрнута ситуација у случају да се попис врши након дана биланса. Наведене промене на имовини и обавезама се уносе у пописне листе на основу веродостојне документације, као што су пријемнице, требовања, отпремнице, фактуре и слично. Законским прописима је предвиђана могућност одређивања дужих временских размака између пописа књига, филмова, архивске грађе и слично. Учесталост вршења пописа мора бити дефинисана интерним актом правног лица, односно предузетника, водећи рачуна о томе да ти периоди не могу бити дужи од 5 година.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

– биолошка средства, – залихе материјала, недовршене производње, готових производа и робе, – стална средства намењена продаји и средства пословања које се обуставља, – финансијске пласмане и потраживања и – готовинске еквиваленте и готовину. Предмет пописа је укупна имовина која се налази у власништву правног лица, односно предузетника, без обзира на њену физичку локацију. У складу са тим, правна лица и предузетници попуњавају посебне пописне листе у које уносе имовину у власништву других правних лица и предузетника која се налази у њиховим складиштима, магацинима и сл., а потом те пописне листе достављају тим правним лицима, односно предузетницима. Међутим, уколико се до дана завршетка пописа не приме пописне листе од правног лица, односно предузетника код кога се имовина налази, имовина на путу или у иностранству, имовина дата на послугу, зајам, чување, поправку и сл., уноси се у посебне пописне листе на основу веродостојне документације, у складу са чланом 10. Правилника о попису.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Законом је предвиђена новчана казна од 100.000 до 3.000.000 динара за правно лице, од 20.000 до 150.000 динара за одговорно лице у правном лицу, односно од 100.000 до 500.000 за предузетника. Правна лица која састављају Напомене уз финансијске извештаје дужна су да у том извештају обелодане неусаглашена потраживања и обавезе у укупном износу. У супротном, биће обавезни да плате новчане казне једнаке казнама предвиђеним за неиспуњавање обавезе иницирања усаглашавања стања од стране повериоца; 4) Пре спровођења пописа потребно је донети Одлуку или Решење о попису и Решење о именовању чланова пописне комисије којима се образује потребан број сталних или повремених комисија за попис имовине и обавеза, одређују период у коме ће комисије вршити попис, време за попис и рокове достављања Извештаја о извршеном попису надлежном органу правног лица, односно предузетника. Правним лицима је дата слобода да сами, у складу са својим потребама, одреде број комисија који ће бити ангажован на пословима пописа. У случају образовања већег броја пописних комисија углавном се формира централна пописна комисија која координира и прати рад појединих пописних комисија. Свака пописна комисија се састоји од председника и одређеног броја чланова (у пракси најчешће 2), при чему је битно водити рачуна да лица која су запослена у правом лицу на пословима руковања имовином која је предмет пописа не могу бити ангажовани на пословима пописа те имовине у својству члана или председника пописне комисије, како би се обезбедила непристрасност и објективност извршеног пописа; 5) Припрема магацина за пописе. Лица која су одговорна за објекте где се врши попис, неопходно је да се пре почетка пописа уреде складишта, стоваришта, магацини и остале просторије где се имовина налази, истовремено је групишући према врстама и инвентарним бројевима како би олакшали члановима пописних комисија спровођење пописа и допринели њиховом благовременом и квалитетном извршењу. Посебно је битно да лица која су задужена за руковање имовином одвоје имовину која има одређени степен оштећења, с обзиром на то да се ова имовина уноси у посебне пописне листе, према степену тог оштећења, као и туђу имовину уколико се налази на истој локацији заједно са имовином правног лица, односно предузетника. Туђа имовина која се у тренутку пописа налази код правног лица, односно предузетника, такође се уноси у посебне пописне листе, које се после завршетка пописа, шаљу правним лицима, односно предузетницима у чијем су власништву. Комисије за попис могу ангажовати вештака за процену квалитета и вредности појединих облика имовине и обавеза. Ова лица нису чланови пописне комисије, већ имају улогу стручног проценитеља који треба да реши дилеме и недоумице чланова пописне комисије приликом процене вредности имовине, њиховог квалитета, степена оштећења и слично. Микро правна лица и предузетници спроводе попис на исти начин и у истим роковима као и остали обвезници, уз једну специфичност да код ових обвезника не постоји обавеза формирања пописних комисија, већ попис може обавити једно лице. 6) Доношење плана рада од пописних комисија и достављање надлежном органу правног лица. План рада пописне комисије треба да садржи датум почетка рада пописне комисије и редослед свих појединачних радњи које ће бити спроведене уз навођење рокова за спровођење сваке од њих. 7) Доношење и достављање Решења о именовању чланова пописне комисије и Плана рада пописних комисија интерном ревизору, надзорном одбору или одбору ревизора, уколико га има, и друштву за ревизију са којим је правно лице закључило уговор о обављању екстерне ревизије редовних финансијских извештаја за годину за коју се спроводи попис, наравно, уколико је правно лице обвезник ревизије; 8) Непосредно пре почетка пописа пописним комисијама се доставља пописни материјал, који се састоји од техничког упутства за спровођење пописа и пописних листи, као и опрема за обављање пописа, као што су на пример, бар-код читачи или неки други алат, у зависности од конкретног начина спровођења пописа. Пописне листе се формирају према групама средстава и обавеза, односно аналитичким контима из књиговодствене евиденције, а садрже њихове инвентарне бројеве, називе, врсту средстава и обавеза, јединицу мере и углавном две празне колоне, при чему у прву чланови пописне комисије уносе стварно стање утврђено пописом, а у другу евентуалне напомене у вези са пописаним средством или обавезом. Књиговодствени подаци се уносе у пописне

1.4. Спровођење годишњег пописа

За организацију и правилност пописа одговоран је законски заступник правног лица, односно предузетник. Уколико правно лице, односно предузетник не испуни обавезу спровођења годишњег пописа имовине и обавеза, новчаном казном од 100.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ правно лице и од 20.000 до 150.000 динара одговорно лице у правном лицу. За исте радње казном од 100.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај предузетник.

97 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Чланови пописне комисије приликом обављања пописа предузимају следеће радње: – утврђују стварно стање имовине мерењем, бројањем, проценом и сличним поступцима и уносе податке у натуралном облику у пописне листе, – утврђују промене на пописаној имовини које су настале између датума пописа и дана биланса стања и своде на стање на дан 31.12. године за коју се врши попис, на основу веродостојне рачуноводствене документације, – уносе књиговодствене податке у пописне листе, – утврђују разлике између стања утврђеног пописом и стања по пословним књигама, – уносе цене на основу којих утврђују вредност пописане имовине, – испитују узроке евентуалних одступања између стварног и књиговодственог стања и – састављају извештај о извршеном попису. Утврђивање разлика и вредносно обрачунавање после натуралног пописа могу се вршити и на рачунару, уз штампање пописних листа које потписују чланови комисија за попис, односно лице задужено за попис код микро правних лица и предузетника. Код имовине која није предмет робног евидентирања, односно не може бити предмет физичког инвентарисања, као што су потраживања и обавезе, попис се врши на основу извода отворених ставки или неког другог валидног документа о усаглашености у књиговодству, с тим што комисија за попис треба да провери, утврди и процени узроке тих отворених ставки, њихову реалност и др. Посебну пажњу приликом спровођења пописа треба обратити на обавезу присуствовања ревизора попису залиха код правних лица, односно предузетника чији су финансијски извештаји предмет обавезне ревизије. Према Међународном стандарду ревизије 501 Ревизорски доказ – додатна разматрања за специфичне позиције, ревизор има обавезу присуствовања попису залиха само уколико су оне материјално значајне за финансијске извештаје. Дакле, ревизор није обавезан да присуствује попису укупне имовине, већ само залиха и то уколико су оне материјално значајна позиција у финансијским извештајима правног лица, односно предузетника. Приликом присуствовања попису залиха, ревизор посматра извођење поступка бројања залиха, спроводи тест бројања, проверава исправност одређивања некурентних залиха, застарелих или оштећених залиха и уверава се у постојање одговарајуће организације у погледу кретања залиха, њихове отпреме и пријема залиха пре и након датума биланса.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

листе тек након уношења стварног стања и потписивања пописних листи од стране чланова пописне комисије, како би се обезбедили истинити подаци, односно избегло усклађивање са књиговодственим подацима. Поред пописних листи формираних према групама и врстама имовине, састављају се још три посебне пописне листе и то: – пописна листа имовине чија је вредност умањена услед оштећења, неисправности, застарелости и сличних разлога, – пописна листа туђе имовине која се налази код правног лица, а која ће бити достављена власнику имовине након завршетка пописа и – пописна листа имовине у власништву правног лица, односно предузетника, која се налази код других правних лица или на путу, на основу веродостојне документације, ако до дана завршетка пописа нису примљене пописне листе од правног лица, односно предузетника код кога се та имовина налази. Све припремне радње за спровођење пописа морају бити успешно реализоване до дана који је Одлуком или Решењем о попису дефинисан као датум почетка пописа.

1.5. Израда и усвајање Извештаја о попису

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Након попуњавања пописних листи, утврђивања мањкова и вишкова, као и залиха слабијег квалитета, оштећених и неупотребљивих залиха, испитивања и изналажења узрока њиховог настанка, комисија за попис приступа изради Извештаја о спроведеном попису. Извештај о попису мора минимално да садржи следеће податке: – стварно и књиговодствено стање имовине и обавеза, – разлике између стварног стања утврђеног пописом и књиговодственог стања, – узроке неслагања између стања утврђеног пописом и књиговодственог стања, – предлоге за ликвидацију утврђених разлика (пребијање мањкова и вишкова насталих по основу замена, начин накнађивања мањкова и приходовања вишкова, отписивања застарелих потраживања, приходовања застарелих обавеза и др.), – начин књижења, – примедбе и објашњења лица која рукују, односно која су задужена материјалним и новчаним вредностима о утврђеним разликама, као и друге примедбе и предлоге комисије за попис. За тачност пописа и Извештаја о попису одговорни су чланови пописне комисије, односно лице које је код микро правних лица и предузетника именовано за обављање пописа. Комисија за попис, односно лице задужено за спровођење пописа код предузетника и микро правних лица, доставља Извештај о попису надлежном органу правног лица, интерном ревизору, надзорном одбору или одбору ревизора, ако га има, а ако је правно лице по Закону о ревизији обвезник ревизије финансијских извештаја и друштву за ревизију са којим је закључило уговор о ревизији. Извештај о попису мора бити достављен горе наведеним лицима најкасније 30 дана пре истека рока за достављање података за статистичке и друге потребе, односно најкасније 30 дана по извршеном попису у току године. Према члану 35. Закона, правна лица и предузетници дужни су да, за статистичке и друге потребе, доставе Агенцији за привредне регистре, до краја фебруара наредне године: Биланс стања, Биланс успеха и Статистички извештај за пословну годину која је једнака календарској. Крајњи рок за предају извештаја о редовном попису за 2016. годину на усвајање је 28. јануар 2017. код правних лица којима је субота радни дан, односно 27. јануар 2017. године код правних лица која имају петодневну радну недељу, с обзиром на то да је 29. јануар 2017. године недеља. Надлежни орган правног лица, односно предузетник, разматра достављени Извештај о попису у присуству председника комисије за попис, односно лица задуженог за спровођења пописа код микро правних лица и предузетника, интерног ревизора, надзорног одбора или одбора ревизора, ако га има, као и лица коме је правно лице, односно предузетник поверио вођење пословних књига и састављање финансијских извештаја и одлучује о предлозима пописне комисије, односно лице које је обавило попис код предузетника и микро правних лица. Након тога, орган управљања правног лица, односно предузетник доноси Одлуку о усвајању Извештаја о извршеном попису, најкасније у року од 30 дана пре истека рока за достављање података за статистичке и друге потребе, односно најкасније 30 дана по извршеном попису у току године. Крајњи рок за доношење Одлуке о усвајању Извештаја о извршеном редовном попису за 2016. годину је 28. јануар 2017. код правних лица којима је субота радни дан, односно 27. јануар 2017. године код правних лица која имају петодневну радну недељу, с обзиром на то да је 29. јануар 2017. године недеља. Дакле, крајњи рок за достављање Извештаја о попису на усвајање надлежном органу правног лица и рок за доношење одлука о усвајању тог извештаја је исти. Због тога је битно да свако правно лице, односно предузетник својим интерним актом ближе уреди рок за достављање Извештаја о попису како би надлежни орган правног лица, односно предузетник имао довољно времена за његово разматрање и доношење Одлуке о усвајању. Извештај о извршеном попису, заједно са пописним листама и одлукама надлежног органа правног лица, односно предузетника доставља се на књижење надлежним службама. На основу ове документације, књиговодство ће прокњижити све разлике које су утврђене. Оне се могу јавити у

форми мањка робе, смањења вредности материјала услед оштећења, застарелости потраживања које треба отписати, као и евентуалних пропуштених или погрешних књижења. Након спроведених књижења, књиговодствено стање треба реално да осликава стање имовине и обавеза фирме, па се може приступити изради финансијских извештаја. Милица Бјелић

***

1. Усклађивање евиденција и стања главне књиге са дневником, као и помоћних књига и евиденција са главном књигом Уредбом о буџетском рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 125/2003 и 12/2006, у даљем тексту: Уредба) у првом ставу члана 18. прописано је да се пре вршења пописа и пре припреме финансијских извештаја врши усклађивање евиденција и стања главне књиге са дневником и помоћних књига и евиденција са главном књигом. У члану 4. Правилника о попису за јавни сектор је такође утврђено да се пре започињања пописа врши усклађивање евиденција и стања главне књиге са дневником и помоћних књига са главном књигом.

99 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

опис имовине и обавеза код корисника јавних средстава је једна од најважнијих припремних активности које претходе састављању финансијских извештаја код корисника буџетских средстава и корисника средстава организација обавезног социјалног осигурања. Посао у вези са наведеним пописом имовине и обавеза за поменута правна лица уређен је Правилником о начину и роковима вршења пописа имовине и обавеза корисника буџетских средстава Републике Србије и усклађивања књиговодственог стања са стварним стањем („Сл. гласник РС”, бр. 33/2015, у даљем тексту: Правилник о попису за јавни сектор). Правилник о попису за јавни сектор, ступио је на снагу 17. 4. 2015. године, а с обзиром на то да у међувремену није било никаквих измена и допуна овог Правилника, попис имовине и обавеза за 2016. годину код корисника буџетских средстава на свим нивоима (општинском, градском, покрајинском и републичком) и код корисника средстава организација обавезног социјалног осигурања, вршиће се на исти начин као што је то било и код састављања финансијских извештаја за 2015. годину. Из одредби Правилника о попису за јавни сектор видљиво је да попису имовине и обавеза претходе одређене активности (члан 4. Правилника), као и активности које следе након пописа (члан 12. Правилника), те се целокупни посао у вези са пописом може поделити у четири фазе, и то: – Прва фаза односи се на посао који претходи попису имовине и обавеза и припреми састављања финансијских извештаја, а у вези је са усклађивањем евиденције и стања главне књиге са дневником, као и помоћних књига и евиденција са главном књигом; – Друга фаза односи се на усаглашавање финансијских пласмана, потраживања и обавеза на дан састављања финансијског извештаја; – Трећа фаза односи се на попис имовине и обавеза у складу са актом о образовању пописних комисија, планом рада комисија и роком завршетка пописа, односно роком састављања извештаја о попису и прописаним садржајем тог извештаја у складу са чланом 11. Правилника о попису за јавни сектор; – Четврта фаза, односи се на састављање извештаја о извршеном попису и доношењу акта о усвајању извештаја и његово достављање на књижење, ради усаглашавања књиговодственог стања са стварним стањем.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Попис имовине и обавеза за 2016. годину код корисника јавних средстава који своје пословне књиге воде према Контном плану за буџетски систем

Директни и индиректни корисници буџетских средстава и корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање (даље: вршиоци пописа) дужни су да попис и усклађивање врше са стањем на дан 31. децембра године за коју се врши попис, што у нашем случају значи на дан 31. децембар 2016. године Вршиоци пописа дужни су да усаглашавање финансијске имовине и обавеза врше са стањем на дан 31. децембра године за коју се врши попис, што у нашем случају такође значи на дан 31. децембар 2016. године

2. Усаглашавање финансијских пласмана, потраживања и обавеза на дан састављања финансијског извештаја Имајући у виду да се попис имовине и обавеза заснива на два подзаконска акта (Уредби и Правилнику о попису за јавни сектор), у наставку се даје термински план активности о попису имовине и обавеза за 2016. годину: Опис послова

2016.

2017.

Акт о образовању пописне комисије

Решење или одлуку доноси директор или управни одбор

Најкасније до 1. децембра

План рада за редован годишњи попис

Саставља пописна комисија за коју се обавља попис и доставља га овлашћеном лицу вршиоца пописа

Најкасније до 10. децембра

Попис ненаплаћених потраживања

Поверилац је дужан да достави попис ненаплаћених потраживања свом дужнику

Најкасније 25 дана од дана састављања финансијског извештаја, што значи да је крајњи рок за доставу пописа 25. јануар 2017. године

Извештај о извршеном попису нефинансијске имовине за претходну годину

Пописна комисија доставља Централној пописној комисији (уколико је иста образована). Ако није образована Централна пописна комисија, председник пописне комисије о извршеном попису са предлогом решења доставља овлашћеном лицу вршиоца пописа и интерној ревизији у истом року као и код Централне пописне комисије

Најкасније до 25. јануара 2017. године

Извештај о извршеном попису финансијске имовине и обавеза за претходну годину

Најкасније до 15. фебруара 2017. године

Коначни Извештај о извршеном попису

Централна пописна комисија сачињава коначан Извештај о извршеном попису са предлогом решења и доставља овлашћеном лицу, ради усвајања и одлучивања по утврђеним одступањима као и интерној ревизији

Најкасније до 15. фебруара наредне године, тј. до 15. фебруара 2017. године

100 LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Термински план

3. Попис имовине и обавеза

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs 101 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Према другом ставу члана 18. Уредбе усклађивање стања имовине и обавеза у књиговодственој евиденцији корисника буџетских средстава и организација обавезног социјалног осигурања, као и корисника Републичког фонда за здравствено осигурање, са стварним стањем које се уређује пописом, врши се на крају пословне буџетске године, са стањем на дан 31. децембра текуће године, што у нашем случају значи са стањем на дан 31. децембра 2016. године. Сходно члану 18. ст. 3. Уредбе, изузетно од ст. 2. члана 18. Уредбе, интерним општим актом може се предвидети и дужи период за обављање пописа књига, филмова, фотоса, архивске грађе и друго, али не дужи од пет година. Сагласно члану 3. Правилника о попису за јавни сектор, попис обухвата: – нефинансијску имовину (у сталним средствима и у залихама), – финансијску имовину и обавезе у складу са правилником који прописује класификациони оквир и контни план за буџетски систем, као и – усклађивање књиговодственог са стварним стањем које је утврђено пописом. Према члану 4. Правилника о попису за јавни сектор, вршиоци пописа дужни су: – да попис и усклађивање стања нефинансијске имовине врше са стањем на дан 31. децембра године за коју се врши попис, тј. са стањем на дан 31. децембра 2016. године; – да усаглашавање финансијске имовине и обавеза врше са стањем на дан 31. децембра године за коју се врши попис, тј. са стањем на дан 31. децембра 2016. године; Имовина других правних субјеката који се у тренутку пописа, у складу са валидном документацијом, налази на коришћењу код вршиоца пописа евидентира се на посебним пописним листама, које се достављају том правном субјекту. Чини нам се, да је ову одредбу у вези са пописом имовине других правних субјеката требало допунити у смислу да је власник туђе имовине која се налази на попису код вршиоца пописа, дужан да потврди ту листу или да је оспори ако се на том списку не налази сва имовина код вршиоца пописа. Према члану 5. Правилника о попису за јавни сектор, попис имовине и обавеза може бити редован и ванредан. Редован попис имовине и обавеза врши се на крају пословне године, са стањем на дан 31. децембра године за коју се врши попис. Ванредан попис имовине и обавеза у току пословне године врши се у случају примопредаје дужности лица које је овлашћено да управља материјалним и новчаним средствима (рачунополагач), приликом настанка статусне промене, приликом прибављања средстава и у другим случајевима када то одлучи овлашћено лице вршиоца пописа. У складу са чланом 6. Правилника о попису за јавни сектор, за редован попис имовине и обавеза овлашћено лице вршиоца пописа образује посебним актом (одлуком, решењем) потребан број пописних комисија. Актом о образовању пописне комисије одређује се председник, заменик председника, чланови и заменици чланова пописне комисије који се бирају из редова запослених, утврђује се предмет пописа и рок за достављање извештаја о извршеном попису од стране сваке комисије појединачно. За редован годишњи попис имовине и обавеза, акт о образовању пописне комисије доноси се најкасније до 1. децембра текуће године, што у нашем случају значи најкасније до 1. децембра 2016. године Акт о образовању пописне комисије (решење или одлука) доставља се свим члановима пописне комисије. У случају образовања више пописних комисија, ради координације рада свих комисија може се образовати Централна пописна комисија, која у току пописа обавља следеће послове: 1. координира рад свих пописних комисија; 2. утврђује да ли су пописне комисије благовремено донеле план рада, сходно члану 8. овог Правилника; 3. утврђује да ли су пописне комисије на време започеле и завршиле попис и прати њихов рад у току пописа;

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

102

4. утврђује да ли су извршене припреме за попис од стране свих учесника у обављању послова пописа (пописне комисије, лица која су задужена за руковање имовином, књиговодства и рачунополагача), 5. предузима радње неопходне за вршење пописа имовине и обавеза у складу са прописима. За тачност вршења пописа одговорна је пописна комисија. Сходно члану 7. Правилника о попису за јавни сектор, председник и чланови пописне комисије и њихови заменици не могу бити лица која су одговорна за руковање имовином која се пописује и њихови непосредни руководиоци, као ни лица која воде аналитичку евиденцију те имовине. На основу члана 8. став 1. Правилника о попису за јавни сектор, пописна комисија је дужна да састави план рада по којем ће се вршити попис, који обавезно садржи све радње које ће се вршити пре и приликом пописа. За сваку радњу одређује се рок до којег треба да буде завршена. Рокови се планирају тако да се пописом обухвати период пописа са стањем на дан 31. децембра године за коју се врши попис. Поменута одредба, по нашем мишљењу, даје могућност да рок почетка и завршетка редовног пописа имовине и обавеза, ако је то целисходно и оправдано, за вршиоца пописа може да буде завршен и пре и после истека текуће године за коју се врши попис. На пример ако је попис обављен са стањем на дан 25. децембра текуће године, тј. 2016. године тада пописна комисија мора утврдити изведено стање имовине на дан 31. децембра године за коју се врши попис, односно 2016. године. То значи да вршилац пописа мора да обухвати све промене на имовини и обавезама која је предмет пописа које су настале у интервалу од 25. 12. до 31. 12. године за коју се врши попис, тј. у току 2016. године. Истом логиком би поступили када би рок за попис имовине и обавеза био утврђен после 31. 12. године за коју се врши попис. На пример, ако би пописна комисија утврдила рок за попис имовине и обавеза 10. јануар наредне године, тј. 10. јануар 2017. године, изузели бисмо све промене које су настале од 31. 12. текуће године, тј. 2016. године до 10. јануара наредне године, тј. 2017. године када је извршен попис. Наша је препорука, да се рокови за попис имовине и обавеза утврђују према прописаним роковима, тј. да су извештаји о попису имовине и обавеза састављени на дан 31. 12. године, за коју се врши попис, односно да се избегава, ако то није неопходно, да се попис имовине и обавеза врши на неки од датума који су ранији од завршетка пословне године или да се рок завршетка пописа имовине и обавеза утврђује после 31. 12. године за коју се врши попис. Планови рада свих пописних комисија усклађују се са спровођењем пописа, и то у погледу рокова, радног времена и начина спровођења пописа. План рада за редован годишњи попис доноси се најкасније до 10. децембра текуће године за коју се обавља попис и доставља се овлашћеном лицу вршиоца пописа, тј. до 10. децембра 2016. године. Један примерак плана рада сваке пописне комисије доставља се Централној пописној комисији, уколико је иста образована. План рада и акт о образовању пописне комисије доставља се и интерној ревизији. Према члану 9. Правилника о попису за јавни сектор, пописној комисији, пре почетка пописа, доставља се пописна листа са уписаним подацима (номенклатурни број, назив и врста, јединица мере и евентуално неки други подаци, осим података о количини и вредности). У складу са чланом 10. Правилника о попису у јавној својини, рад пописне комисије обухвата: 1) утврђивање стварних количина имовине која се пописује, и то: бројањем, мерењем, проценом и сличним поступцима, ближим описивањем пописане имовине и уношењем тих података у пописне листе; 2) утврђивање стварног стања на основу пописних листа на пописним местима и том приликом се сачињавају два примерка пописних листа имовине од којих се један примерак потписан од стране пописне комисије и лица које задужује имовину у датом простору оставља на пописном месту као задужење за сталну имовину која се користи, а други примерак представља саставни део извештаја о попису; 3) евидентирање у пописне листе натуралних промена са стањем на дан 31. децембра године за коју се врши попис; 4) евидентирање о оштећењу имовине са уоченим примедбама;

4. Разматрање извештаја о извршеном попису и доношење акта о усвајању извештаја о извршеном попису

Јован Чанак

***

103 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Сходно члану 12. Правилника о попису за јавни сектор прописано је до ког рока се морају доставити пописи о нефинансијској имовини, финансијској имовини и обавезама, као и рок за израду коначног извештаја о попису имовине и обавеза. Извештај о извршеном попису нефинансијске имовине за претходну годину, пописна комисија доставља Централној пописној комисији (уколико је иста образована) најкасније до 25. јануара наредне године, тј. до 25. јануара 2017. године Извештај о извршеном попису финансијске имовине и обавеза за претходну годину, пописна комисија доставља Централној пописној комисији (уколико је иста образована), најкасније до 15. фебруара наредне године, тј. до 15. фебруара 2017. године. Уколико није образована Централна пописна комисија, председник пописне комисије, извештај о извршеном попису са предлогом решења доставља овлашћеном лицу вршиоца пописа и интерној ревизији за нефинансијску имовину најкасније до 25. јануара наредне године, тј. до 25. јануара 2017 године, односно извештај о извршеном попису финансијске имовине и обавеза најкасније до 15. фебруара наредне године. тј. до 15. фебруара 2017. године. Коначан Извештај о извршеном попису са предлогом решења Централна пописна комисија доставља најкасније до 25. фебруара наредне године, тј. до 25. фебруара 2016. године овлашћеном лицу, ради усвајања и одлучивања по утврђеним одступањима, као и интерној ревизији. У складу са чланом 13. Правилника о попису за јавни сектор, овлашћено лице вршиоца пописа (орган – директор или управни одбор) разматра извештај о извршеном попису и доноси акт о усвајању извештаја. Уколико извештај о извршеном попису садржи пропусте и неправилности, исти се враћа Централној пописној комисији, односно пописној комисији на дораду и одређује примерени рок за достављање новог извештаја. Извештај о извршеном попису и акт о усвајању извештаја доставља се на књижење, ради усаглашавања књиговодственог стања са стварним стањем.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

5) достављање посебних пописних листа за имовину која се налази код других правних субјеката, на основу веродостојне документације; 6) попис готовинских еквивалената и готовине у благајни, хартије од вредности и сталних средстава плаћања који се врши бројањем према апоенима и уписивањем утврђених износа у посебне пописне листе; готовина и хартије од вредности које се налазе на рачунима и депо-рачунима пописују се на основу извода са стањем тих средстава на дан 31. децембра године за коју се врши попис; 7) попис финансијске имовине и обавеза који се врши према стању у пословним књигама; 8) састављање извештаја о извршеном попису. На основу члана 11. Правилника о попису за јавни сектор, пописна комисија у сарадњи са одговарајућим стручним службама испитује и анализира утврђене вишкове и мањкове и узроке њиховог настајања, а по потреби узима и изјаве одговорних лица. Након извршеног пописа, пописна комисија сачињава извештај о извршеном попису који обавезно садржи: – стварно и књиговодствено стање имовине и обавеза, – разлике између стварног стања утврђеног пописом и књиговодственог стања; – предлог начина решавања утврђених разлика (мањкова и вишкова, начин надокнађивања мањкова и евидентирање вишкова, као и начин за решавање питања имовине која није више за употребу); – примедбе и објашњења радника који рукују имовином, односно који су задужени материјалним и новчаним средствима (о утврђеним разликама); и – друге примедбе и предлоге пописне комисије у вези са пописом, уз који се прилаже пописна листа и документација која је служила за састављање пописне листе.

СПЕЦИФИЧНОСТИ ПОПИСА ИМОВИНЕ И ОБАВЕЗА У УСТАНОВАМА ОБРАЗОВАЊА ЗА 2016. ГОДИНУ

ачин обављања пописа, усклађивања и усаглашавања стања као и извештавање и одлучивање о извршеним пословима пописа уређено је Уредбом и Правилником о начину и роковима вршења пописа имовине и обавеза корисника буџетских средстава Републике Србије и усклађивања књиговодственог стања са стварним стањем („Сл. гласник РС”, бр. 33/2015 – у даљем тексту: Правилник). Образовање је организовано по различитим нивоима образовања, а укључује основно, средње, високо и универзитетско образовање, као и ученички и студентски стандард. Сви наведени нивои образовања су у обавези да воде пословне књиге у складу са Уредбом о буџетском рачуноводству („Службени гласник РС”, бр. 125/2003 и 12/2006 – у даљем тексту: Уредба), да у својим књиговодственим евиденцијама прате приходе и примања, расходе и издатке у складу са изворима финансирања, као и да врше редован годишњи попис имовине и обавеза, при чему су предмет пописа целокупна имовина и обавезе на дан 31. децембра текуће године. У даљем излагању биће обрађени само поједини сегменти редовног годишњег пописа на дан 31. децембар код корисника буџетских средстава у образовању које карактеришу одређене специфичности.

1. Попис нефинансијске имовине у сталним средствима која се евидентира у категорији 011000 – Некретнине и опрема

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

104

У образовним институцијама врши се финансирање и набавка нефинансијске имовине у сталним средствима по Програму модернизација инфраструктуре основних и средњих школа из средстава ЕИБ – Европска инвестициона банка, извор финансирања 11– Примања од иностраних задуживања (у даљем тексту: Програм). Спровођење књижења врши се у складу са Правилником о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем („Службени гласник РС”, бр. 16/2016 и 49/2016 – у даљем тексту: Правилник о контном плану). Из наведених средстава врши се финансирање: – изградња зграда и објеката (објекти у припреми и објекти у функцији); – набавка опреме (у припреми и у функцији). Документација (фактура – привремена, окончана ситуација), која се односи на изградњу доградњу и набавку опреме, исказана је у страној валути у складу са потписаним уговором од стране Министарства просвете и Европске инвестиционе банке. У складу са наведеним, посебно треба нагласити да индиректни корисници у основном и средњем образовању се суочавају са проблемом када је извршена набавка опреме из средстава Европске инвестиционе банке, која је исказана у страној валути (на којој су садржани опрема, ситан инвентар и потрошни материјал и које треба накнадно класификовати и одредити којој економској класификацији припадају у зависности од прерачунатих износа преведених у динарске противвредности), што захтева додатно ангажовање запослених у основном и средњем образовању. Наведене додатне књиговодствене поступке треба урадити како би се средства уврстила у пословне књиге, извршио обрачун амортизације и исказало стање средстава на дан 31. децембра текуће године. Пописом треба обухватити целокупну имовину која је финансирана из свих извора финансирања. У вези напред наведеног, постоје проблеми од стране носиоца реализације Програма, који се односе на неблаговремено и непотпуно достављање података запосленима који раде на књиговодственим пословима. Ради превазилажења проблема потребно је да особе које раде на наведеном Програму благовремено доставе податке ради укњижења опреме, и то: – фактуру у којој су исказане количине које су изражене у јединицама мере и са ценама које су исказане у страној валути;

2. Попис нефинансијске имовине у залихама

2.1. Попис материјала, недовршене производње и готових производа у установама образовања на дан 31. децембра текуће године Установе образовања које поред редовне делатности обављају одређену производњу као споредну делатност могу имати залихе производње које се евидентирају на синтетичком конту 021200 – Залихе производње, а у оквиру наведеног врши се евидентирање на субаналитичким контима и то: – залихе материјала, које се исказују на субаналитичком конту 021211 – Материјал,

105 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

У установама образовања, а у складу са разноликим потребама које се одвијају у складу са наставним плановима и програмима, нефинансијска имовина у залихама мора се водити у помоћним књигама залиха како би се обезбедили детаљни подаци о свим насталим променама у току буџетске године. Залихе су најчешће заступљене у образовним установама које поред своје редовне делатности обављају и одређену производњу као споредну делатност, које се у складу са Правилником о контном плану прате у посебним помоћним књигама а преносе и исказују на крају године према следећем: 021000 – Група - Залихе садржи синтетички конто 021200 – Залихе производње у оквиру кога се на аналитичким контима књиже: 021221 – Материјали 021221 – Недовршена производња 021231 – Готови производи 022000 Група – Залихе ситног инвентара и потрошног материјала садржи синтетичка конта на којима се књиже: 022100 – Залихе ситног инвентара (који је разврстан на аналитичка и субаналитичка конта) 022200 – Залихе потрошног материјала (који је разврстан на аналитичка и субаналитичка конта). За сваку врсту наведених залиха води се посебна евиденција у помоћним књигама која обезбеђује следеће податке: назив добављача, назив робе, број и датум фактуре, јединица мере, количина, цена, набавна вредност, датум књижења, и стање након књижења сваке промене по количини и вредности. У складу са наведеним, залихе робе се исказују по набавној вредности – односно фактурној вредности, а залихе готових производа исказују се по цени коштања.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

– посебно треба доставити износ стране валуте која је изражена у динарима на дан извршене набавке, како би се извршило евидентирање имовине у пословним књигама и исказало стање на дан 31. децембра 2016. године. Након пријема наведених података потребно је да особе које раде на пословима рачуноводства изврше прерачун вредности имовине у динарима и изврше правилно разврставање на опрему, потрошни материјал и ситан инвентар и искажу на одговарајућим економским класификацијама. Из наведеног Програма врши се изградња нових школа које често нису завршене у току једне године и које треба књиговодствено посебно пратити. На дан 31. децембра у основном и средњем образовању треба исказати у пописним листама и извршити књижење пописа према следећем: – зграде и грађевински објекти у припреми – на економској класификација 015111 – Зграде и грађевински објекти у припреми – извршити задужење и одобрење на економској класификацији 311151 – Нефинансијска имовина у припреми; – зграде и грађевински објекти у функцији – на економској класификација 011100 – Зграде и грађевински објекти – извршити задужење и одобрење на економској класификацији 311111 – Зграде и грађевински објекти. За исказано стање опреме у припреми на економској класификацији 015122 – Административна опрема у припреми, извршити задужење и одобрење на економској класификацији 311151– Нефинансијска имовина у припреми. За исказано стање опреме на економској класификацији 011200 – Опрема, извршити задужење и одобрење на економској класификацији 311112 – Опрема.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

106

– недовршена производња, која се исказује на субаналитичком конту 0211221 – Недовршена производња, и – готови производи, који се исказују на субаналитичком конту 021231 – Готови производи. Установе образовања у току буџетске године воде евиденцију залиха материјала, недовршене производње и готових производа, односно врше обрачун трошкова производње и учинака које евидентирају у посебним помоћним књигама, које према својим потребама самостално формирају. Материјал који се набавља за производњу нема карактер текућих расхода, већ припада издацима за набавку нефинансијске имовине. На крају обрачунског периода на бази устројене евиденције потребно је сачинити посебан извештај где се могу добити подаци о стању залиха материјала, недовршене производње и готових производа, који је исказан у цени коштања. Повећање или смањење залиха на крају обрачунског периода у односу на почетно стање евидентираће се у књиговодству, тако да настала разлика између стања наведених залиха на крају периода у односу на почетно стање треба књижити задужењем за повећање залиха или одобрењем за смањење залиха на одговарајућим субаналитичким контима синтетичког конта 021200 – Залихе производње, уз задужење или одобрење субаналитичког конта 311221 – Залихе материјала за производњу, 311231 – Залихе недовршене производње и 311241 – Залихе готових производа. Материјали су разврстани по магацинима ради правилног праћења стања на крају године (магацин електро материјала, магацин потрошног материјала, магацин хемије, магацин хране и друго), за чије праћење су задужена одговорна лица – рачунополагачи у зависности од врсте материјала. Значи, магацини се и књиговодствено прате одвојено по врстама и називима материјала. Попис се одвија у складу са устројеном књиговодственом евиденцијом у којој се у пописне листе уносе подаци који се воде у материјалном књиговодству узимајући ознаку номенклатурног броја, који мора да је уписан на картици у документацији у магацину. Попис материјала који је у току године био у употреби врши се бројањем, мерењем, а у случајевима када се материјал налази у оригиналном нераспакованом стању попис извршити на основу пратеће документације, фактуре, отпремнице и друго. Материјал који се налази код другог правног лица (материјал на доради, обради, материјал у туђем складишту, пописује се на основу пописних листа које доставило то правно лице, које се мора упоредити са документацијом на основу које је извршена отпрема. Уколико се у магацину материјала на дан пописа налази туђи материјал, исти се пописује у посебне листе од којих се један примерак доставља власнику материјала. Материјал код кога је дошло до смањења вредности због оштећења или протока времена трајања, комисија пописује у посебне листе са предлогом за смањење вредности. Материјал који је из неког разлога неупотребљив, комисија пописује у посебне пописне листе а у извештају о попису даје предлог за расходовање.

2.2. Попис залиха ситног инвентара и потрошног материјала 2.2.1. Залихе ситног инвентара У оквиру синтетичког конта 022100 – Залихе ситног инвентара, садржана су аналитичка конта на којима у зависности од потреба корисника књиже се залихе ситног инвентара и ситан инвентар у употреби који се у целини отписује у моменту давања на коришћење. У књиговодственом програму у установама образовања потребно је пратити алат и инвентар који се у целини отписује, и посебно материјал који се користи у дужем периоду. За алат и инвентар који се не троши једнократно, треба водити посебну евиденцију а приликом издавања алата и инвентара у употребу, потребно је спровести књижења задужењем субаналитичког конта 311271 – Залихе ситног инвентара, а одобрењем одговарајућег субаналитичког конта у оквиру синтетичког конта 022100 – Залихе ситног инвентара. При томе треба обратити пажњу на исправно спровођење књижења код алата и инвентара, односно на употребу адекватних економских класификација, јер су стања на исказаним субаналитичким контима предмет пописа.

2.2.2. Залихе потрошног материјала

Мишљења смо да основне школе треба и даље да прате набавку уџбеника на економској класификацији 022236 – Залихе материјала за образовање, науку, културу и спорт и 311261 – Залихе потрошног материјала, све до момента када се изврши исправка у целости, односно када коришћење бесплатних уџбеника због дотрајалости није могуће преносити ученицима у наредну школску годину. 2.2.2.2. Залихе материјала за домаћинство и угоститељство Залихе материјала за домаћинство и угоститељство заступљене су код свих нивоа образовања али се најчешће појављују у установама ученичког и студентског стандарда и исказују се на економској класификацији 022238 – Залихе материјала за домаћинство и угоститељство. У установама ученичког и студентског стандарда у складу са Правилником о смештају и исхрани ученика и студената („Службени гласник РС”, бр. 36/2010 и 55/2012) организован је целодневни боравак који пружа комплетне услуге смештаја и исхране ученика и студената, односно омогућен је комплетан целодневни живот што представља посебну специфичност у образовном систему. Највећи расход у овим установама се односи на снабдевање домова храном, које се одвија у складу са Законом о јавним набавкама. С обзиром на то да постоји више врста намирница, потребно је у магацину за чување и складиштење обезбедити адекватне услове, како би исте биле за употребу. Поред тога, потребно је у магацину обезбедити праћење улаза намирница по врсти количини и вредности. За стање робе у магацину одговоран је магационер, који на основу фактуре и отпремнице која је достављена од стране добављача формира улаз робе у магацин. Књижење материјала у финансијском књиговодству врши се на основу фактуре/пријемнице, задужењем субаналитичког конта 022238 – Залихе материјала за домаћинство и угоститељство и одобрењем субаналитичког конта 311261 – Залихе потрошног материјала.

107 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

2.2.2.1. Залихе материјала за образовање, науку, културу и спорт На конту 022236 евидентира се набавка бесплатних уџбеника у основном образовању због непостојања посебног конта за ту намену. У складу са Препоруком Министарства просвете, науке и технолошког развоја, у основним школама се врши праћење коришћења бесплатних уџбеника. То се чини тако што се изврши евиденција примљених уџбеника на почетку школске године заједно са радним листићима, а након завршетка школске године, када су ученици у обавези да пренесу односно предају уџбенике који ће се користити у наредној школској години, осим радних листића који се не преносе, изврши поново упоређење примљених и враћених уџбеника и констатује да ли су враћени уџбеници неоштећени. За износ радних листића извршиће се исправка набављених уџбеника и исказати стање уџбеника који се преносе у наредну школску годину. Организацију праћења стања бесплатних уџбеника потребно је да свака основна школа уреди својим актом и одреди одговорна лица за њихово праћење и исказивање стања. У складу са наведеним, може се закључити да су основне школе у обавези да књиговодствено прате и исказују стање уџбеника на крају буџетске године, и податке искажу у пописним листама са стањем на дан 31. 12. 2016. године. Посебно треба нагласити да установе образовања треба до краја буџетске године да провере своје књиговодствене евиденције које се односе на праћење и исказивање стварног стања исправних уџбеника у употреби, и да у пописним листама искажу стање на дан 31. 12. 2016. године.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Синтетички конто 022200 – Залихе потрошног материјала садржи аналитичка конта на којима се књиже: 022210 – Залихе материјала за сталне трошкове 022220 – Залихе материјала за поправке и одржавање 022230 – Залихе материјала у делатности 022290 – Исправка вредности залиха потрошног материјала Погледајмо детаљније конта у оквиру аналитичког конта 022230 – Залихе материјала у делатности.

Специфичност је у исказивању вредности јеловника који мора вредносно бити једнак са вредношћу свих појединачних излаза робе из магацина. Књижења се спроводе задужењем субаналитичког конта 311261 – Залихе потрошног материјала и одобрењем субаналитичког конта 022238 – Залихе материјала за домаћинство и угоститељство, што упућује на закључак да се исправно праћење кретања робе за припремање хране одражава на стање залиха робе које мора да одговара стању у магацину, стању у материјалном и финансијском књиговодству и са стањем извршеног пописа на дан 31. децембра. Годишњи попис на дан 31. 12. се одвија кроз рад пописних комисија које су формиране од запослених. Пописне комисије добијају бланко пописне листе које садрже само номенклатурне бројеве и називе артикала, без количина и вредности. Комисије врше попис, уносе затечено стање у пописне листе и сравњује са материјалним и финансијским књиговодством. У установама образовања попис усваја орган управљања у складу са статутом образовних институција и то: – у основном и средњем образовању Извештај о попису усваја Школски одбор; – у високом и универзитетском образовању Извештај о попису усваја Савет факултета; – у ученичком и студентском стандарду Извештај о попису усваја Управни одбор. Мирослава Минић

***

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

108

ОБРАЧУН НАКНАДЕ ШТЕТЕ ЗА НЕИСКОРИШЋЕНИ ГОДИШЊИ ОДМОР ПО НОВОМ МИШЉЕЊУ МИНИСТАРСТВА ФИНАНСИЈА

инистарство финансија је под бр. 413-00-274/2014-04 од 17. 10. 2016. године донело ново мишљење везано за порески карактер накнаде штете за неискоришћени годишњи одмор у случају престанка радног односа. Наиме, до сада су се примењивала тумачења више надлежних државних органа, према којима накнада штете за неискоришћени годишњи одмор није имала карактер зараде, у смислу Закона о раду, већ се тај приход опорезивао као други приход, у смислу члана 85. Закона о порезу на доходак грађана, по стопи од 20% на основицу умањену за 20% нормираних трошкова, без обрачуна доприноса. Ново тумачење Министарства финансија, међутим, даје нови порески третман овој исплати, јер се овом тумачењу дефинише следеће: „Новчана накнада коју послодавац исплаћује запосленом који у току трајања радног односа није искористио (у целости или делимично) годишњи одмор, представља примање запосленог које има карактер зараде. На предметно примање запосленог, сагласно одредбама Закона о порезу на доходак грађана и Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, обрачунава се и плаћа порез на доходак грађана и доприноси за обавезно социјално осигурање по основу зараде, на основицу коју чини износ новчане накнаде опредељене у складу са чланом 76. Закона о раду, као бруто категорије која у себи садржи порез и доприносе који се плаћају из зараде.” Очигледан значај овог тумачења јесте да накнада штете за неискоришћени годишњи одмор добија карактер зараде, дакле исплате на коју се обрачунава порез и доприноси као и на редовну зараду. При томе, треба имати у виду да наведено мишљење носи датум 17. 10. 2016. године, од када се и примењује, а сматрамо да оно не би требало да има ретроактивну примену. Међутим, напомињемо и следеће: 1) Сходно чл. 11. ст. 3. и 4. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, ово мишљење је обавезујуће за поступање Пореске управе у току пореске контроле; 2) Ово мишљење не обавезује судове.

Шта је „накнаде штете за неискоришћени годишњи одмор”

Како се обрачунава накнада штете за неискоришћени годишњи одмор Погледајмо у наставку два примера израчунавања висине накнаде штете.

Порески третман накнаде штете Према наведеном мишљењу Министарства финансија, накнада за неискоришћени годишњи одмор има карактер зараде. Према нашем мишљењу, обрачун накнаде штете у складу са наведеним мишљењем треба извршити на начин који наводимо у наставку.

109 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

У првом примеру, запослени у складу са критеријумима утврђеним опшитм актом код послодавца има право на 25 дана годишњег одмора у 2016. години. Запосленом је престао радни однос 30. новембра 2016. године, а до престанка радног односа искористио је 10 дана годишњег одмора. Сразмерни део годишњег одмора за 11 месеци рада у 2016. години за овог запосленог је 23 дана (25 дана /12 x 11 месеци). С обзиром на то да је запослени искористио 10 дана годишњег одмора припада му право на новчану накнаду за 13 дана неискоришћеног годишњег одмора (23 – 10 дана). Ако за овог запосленог просечна зарада у претходних 12 месеци по сату рада износи 300,00 динара, накнада штете ће му се исплатити у износу од (300 дин. x 8 часова x 13 дана) 31.200 динара. У другом примеру, запослени има 15 година рада код послодавца а прекида радни однос 31. децембра 2016. године. Према критеријумима утврђеним опшитм актом код послодавца, запослени има право на пун годишњи одмор од 28 радних дана у 2016. години. У оваквом случају: – ако запослени није искористио ниједан дан годишњег одмора пре престанка радног односа, припада му право на накнаду штете за цео неискоришћени годишњи одмор, пошто је запослени провео свих 12 месеци у 2016. години на раду; – ако је запослени у току године искористио 15 радних дана на име годишњег одмора, припада му право на накнаду штете за неискоришћених 13 дана (28 – 15) годишњег одмора. Накнада штете се и у овим случајевима израчунава множењем просечне дневне зараде овог запосленог у претходних 12 месеци бројем дана неискоришћеног годишњег одмора. Према томе, када запосленом престаје радни однос код послодавца: 1) У току године – има право на накнаду штете за сразмерни број неискоришћених дана годишњег одмора за сваки месец рада у календарској години; 2) На крају године (31. 12.) – има право на накнаду штете за све неискоришћене дане годишњег одмора (без утврђивања сразмере) јер има 12 месеци рада у години.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Право на накнаду штете за неискоришћени годишњи одмор регулисано је чланом 76. Закона о раду. Према тим одредбама, у случају престанка радног односа, послодавац је дужан да запосленом који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, исплати новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора, у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора. Ова накнада има карактер накнаде штете. Треба приметити да се ова накнада помиње једино у случају престанка радног односа, дакле када запослени више није у ситуацији да искористи годишњи одмор код послодавца. Накнада штете за неискоришћени годишњи одмор израчунава се на бази два елемента: – броја дана неискоришћеног годишњег одмора, и – просечне зараде запосленог у претходних 12 месеци. Дакле, увек када се израчунава ова накнада штете, треба прерачунати просечну зараду дотичног запосленог за претходних 12 месеци, било по дану било по часу. Значи, ако запосленом престаје радни однос у месецу новембру 2016. године, треба узети у обрачун сва његова примања са карактером зараде за период новембар 2015. – октобар 2016. године и поделити их са ефективним часовима рада (часовима на раду) за исти период. Овако утврђен износ просечне зараде запосленог представља бруто зараду, тзв. „први бруто” која у себи садржи нето износ увећан за порез и доприносе који се плаћају из зараде запосленог. Ово произлази из члана 105. став 2. Закона, где је прописано да се под зарадом у смислу овог закона сматра зарада која садржи порез и доприносе који се плаћају из зараде.

У првом примеру, накнада штете са карактером зараде исплаћује се заједно са редовном зарадом запосленог. Конкретно: – Запосленом се исплаћује накнаде штете за 10 дана неискоришћеног годишњег одмора. Ако за овог запосленог просечна зарада у претходних 12 месеци по сату износи 300,00 динара, накнада штете ће му се исплатити у (бруто) износу од (300 дин. x 8 часова x 10 дана) 24.000 динара; – У месецу у коме је закључио радни однос, запослени је остварио укупну (бруто) зараду у износу од 50.000 динара. Обрачун и порески третман ових примања запосленог је следећи: Р. б.

ИЗНОС

Износ накнаде штете за неискоришћени годишњи одмор

24.000,00

Коефицијент за утврђивање бруто износа накнаде штете

0,701

Бруто накнада штете (24.000 : 0,701)

34.236,68

Редовна месечна зарада запосленог по свим основама (бруто)

50.000,00

Укупна бруто зарада (р. бр. 3 + ред. бр. 4)

84.236,68

Пореска олакшица

11.604,00

Износ пореза (84.236,68 – 11.604) x 10%

Доприноси на терет запосленог (ред. бр. 5 x 19,9%)

16.763,10

Укупна нето зарада (са накнадом штете): р. бр. 5 – р. бр. 7 – р. бр. 8

60.210,31

од тога: – нето накнада за неискоришћени годишњи одмор – нето зарада (60.210,31 – 24.000)

24.000,00 36.210,31

Доприноси на терет послодавца (ред. бр. 5 x 17,9%)

14.909,89

110 LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ОПИС

10.

7.263,27

Приликом исплате укупног износа наведене зараде, заједно са накнадом штете, послодавац је дужан да надлежној организационој јединици Пореске управе преда Образац ППП-ПД, који је за овај пример попуњен на следећи начин: 1.2

Обрачунски период

11. 2016.

3.6

Шифра врсте прихода

3.7

Број дана

3.8

Број сати

176

3.8а

Фонд сати

176

3.9

Бруто приход

84.236,68

3.10

Основица за порез

72.632,68

3.11

Порез

3.12

Основица доприноса

84.236,68

3.13

Допринос за ПИО

21.901,54

3.14

Допринос за здравство

8.676,38

3.15

Допринос за незапосленост

1.263,55

3.16

Додатни допринос за ПИО

1 01 101 00 0

7.263,27

Циљ овог обрачуна је да запослени прими, уз своју редовну зараду, и своје обрачунато право на накнаду штете од 24.000 динара, а да се држави плате прописане пореске обавезе.

У другом примеру, накнада штете са карактером зараде исплаћује се као самостална исплата, дакле после исплате зараде за конкретан месец. Конкретно: – Запосленом се исплаћује накнаде штете за 10 дана неискоришћеног годишњег одмора. Ако за овог запосленог просечна зарада у претходних 12 месеци по сату износи 300,00 динара, накнада штете ће му се исплатити у (бруто) износу од (300 дин. x 8 часова x 10 дана) 24.000 динара; – Накнада штете се исплаћује као засебна исплата. Обрачун и порески третман накнаде штете у овом случају је следећи: ОПИС

ИЗНОС

Износ накнаде штете за неискоришћени годишњи одмор

24.000,00

Коефицијент за утврђивање бруто износа накнаде штете

0,701

Бруто накнада штете (24.000 : 0,701)

Пореска олакшица

Износ пореза (34.236,68 x 10%)

Основица за обрачун доприноса

Доприноси на терет запосленог (ред. бр. 6 x 19,9%)

6.813,10

Накнада штете за исплату (р. бр. 3 – р.бр. 5 – р.бр. 7)

24.000,00

Доприноси на терет послодавца (ред. бр. 6 x 17,9%)

6.128,37

34.236,68 0 3.423,67 34.236,68

1.2

Обрачунски период

11. 2016.

3.6

Шифра врсте прихода

3.7

Број дана

3.8

Број сати

3.8а

Фонд сати

3.9

Бруто приход

34.236,68

3.10

Основица за порез

34.236,68

3.11

Порез

3.12

Основица доприноса

3.13

Допринос за ПИО

8.901,54

3.14

Допринос за здравство

3.526,38

3.15

Допринос за незапосленост

3.16

Додатни допринос за ПИО

1 01 101 00 0

3.423,67 34.236,68

513,55 0

Циљ овог обрачуна је да запослени прими своје обрачунато право на накнаду штете од 24.000 динара, а да се држави плате прописане пореске обавезе. ***

111 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Приликом исплате накнаде штете, као засебне исплате, послодавац је дужан да за ту исплату надлежној организационој јединици Пореске управе преда Образац ППП-ПД, који је за овај пример попуњен на следећи начин:

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Р. б.

ОБАВЕЗА ПРЕНОСА НЕУТРОШЕНИХ БУЏЕТСКИХ СРЕДСТАВА НА РАЧУН ИЗВРШЕЊА БУЏЕТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДО КРАЈА БУЏЕТСКЕ 2016. ГОДИНЕ

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

112

складу са Правилником о начину и поступку преноса неутрошених буџетских средстава Републике Србије на рачун извршења буџета Републике Србије („Службени гласник РС”, број 120/2012 – у даљем тексту: Правилник), ближе се уређује начин и поступак враћања неутрошених буџетских средстава која су у складу са законом о буџету Републике Србије за 2016. годину пренета директним и индиректним корисницима буџетских средстава, а која нису утрошена до краја фискалне године. Правилник је донет на основу члана 59. Закона о буџетском систему („Службени гласник РС”, бр. 54/2009... и 103/2015 – у даљем тексту: Закон). Директни и индиректни корисници буџетских средстава Републике Србије дужни су да средства која су им у складу са законом којим се уређује буџет Републике Србије пренета, а нису утрошена за финансирање расхода и издатака у 2016. години, уплате на рачун – Извршење буџета Републике Србије, број 840-1620-21. Предмет враћања су средства на рачуну редовног пословања индиректних корисника буџетских средстава Републике Србије, која су тим корисницима пренета административним трансфером од стране директних корисника буџетских средстава Републике Србије у складу са Законом о буџету Републике Србије за 2016. годину („Службени гласник РС”, бр. 103/2015). Рок за повраћај средстава је до 31. децембра 2016. године. Износ неутрошених средстава исказује се на Обрасцу СВС – Спецификација враћених буџетских средстава, који је прописан Правилником и може се преузети електронским путем. Индиректни корисници буџетских средстава достављају директним корисницима спецификације враћених буџетских средстава, која су им пренета на подрачун за редовну делатност на разделима, односно главама, односно функцијама, односно главним програмима, на Обрасцу СВС – Спецификација враћених буџетских средстава, најкасније до 10. јануара наредне фискалне године. Уколико су средства индиректним корисницима буџетских средстава пренета са опредељених апропријација два или више директних корисника буџетских средстава у обавези су да доставе Обрасце СВС – Спецификација враћених буџетских средстава за сваког директног корисника по јединственом броју буџетског корисника. Корисници буџетских средстава Републике Србије одговорни су за утврђивање износа неутрошених средстава за повраћај, као и за истинитост и тачност података исказаних у Обрасцу СВС. Повраћај неутрошених средстава се врши директном кориснику буџетских средстава који је административним трансфером пренео средства. Обавеза индиректног корисника буџетских средстава је да састави образац СВС и припреми налоге за пренос средстава на рачун – Извршење буџета Републике Србије, број 840-1620-21, са правилним уношењем структуре елемента „позив на број одобрења” по моделу 97. Код повраћаја средстава потребно је да индиректни корисници буџетских средстава правилно попуне све позиције по моделу 97. Структура елемента „позив на број одобрења” по моделу 97 за извор 01, попуњава се на следећи начин: 97 КК ХХХХХ0100СССХХХХХХ, при чему је: KK – контролни број који се израчунава, ХХХХХ – Организациона класификација директног буџетског корисника који је извршио административни трансфер индиректном кориснику, 0100 – ознака извора средстaва, ССС – функционална класификација, ХХХХХХ – економска класификација на којој су остала неутрошена средства – Средства се преносе на рачун Извршења буџета Републике Србије, број 840-1620-21.

Рокови за достављање образаца СВС-су: – индиректни корисници буџетских средстава Републике Србије у обавези су да доставе директном кориснику средстава Републике Србије који им је извршио пренос средстава, спецификацију враћених средстава до 10. јануара 2017. године. – најкасније до 20. јануара 2017. године директни корисници средстава буџета Републике Србије врше корекцију расхода и издатака у систему извршења буџета.

113 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

У наставку излагања потребно је појаснити токове кретања повраћаја неутрошених буџетских средстава која су исказана у СВС обрасцу, и када је попуњен налог за пренос средстава по моделу 97. Индиректни корисник је у својој књиговодственој евиденцији сторнирао приход буџета економска класификација 791111, за износ неутрошених средстава, и извршио пренос средстава на буџетски рачун. Налог за повраћај средстава је реализован у филијали Управе за трезор. Управа за трезор је примила и обрадила налог, али средства је вратила на рачун извршења буџета 840-1620-21 Републике Србије (заједнички рачун за све директне кориснике, за сва министарства). Враћена средства су евидентирана у Управи за трезор у непрепознатим ставкама. Особа која обавља послове у платном промету у Управи за трезор приступа решавању пристиглих уплата, тако што врши препознавање преко организационе класификације и електронским путем одмах доставља директном кориснику на решавање. Директни корисник врши корекцију расхода само уколико има достављен потписан и оверен СВС образац од индиректног корисника, на коме је исказана економска класификација са које се враћају средства. У директном кориснику се врши обрада свих непрепознатих ставки по посебном написаном упутству што се електронским путем одмах рефлектује на смањење расхода по економским класификацијама у Главниј књизи трезора. Након достављеног извода електронским путем од Управе за трезор, врши се књижење у књиговодству директног корисника. Након свих спроведених повраћаја средстава стање расхода у Главној књизи трезора и књиговодству директног корисника мора бити до детаља усаглашена на дан 31. децембар. Уколико се догоде грешке код индиректних корисника у попуњавању контролног броја по моделу 97, настају велики проблеми и застоји у спровођењу корекције расхода, што је и крајњи циљ повраћаја неутрошених средстава на дан 31. децмбара 2016. године.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У позиву на број одобрења по моделу 97 потребно је уписати јединствени број директног буџетског корисника Републике Србије који је индиректном кориснику, у складу са Законом о буџету Републике Србије за 2016. годину, административним трансфером пренео средства. Ако се средства враћају са више економских класификација потребно је унети једну из СВС обрасца, а директни корисник буџетских средстава ће извршити корекцију расхода и издатака на основу достављеног обрасца. Позив на број задужења, попуњава се на уобичајен начин, уз употребу економске класификације 254111 – Обавезе према буџету. Уколико су средства индиректним корисницима буџетских средстава пренета са опредељених апропријација два или више директних корисника буџетских средстава у обавези су да доставе Обрасце СВС – Спецификација враћених буџетских средстава за сваког директног корисника по јединственом броју буџетског корисника. Корисници буџетских средстава Републике Србије одговорни су за утврђивање износа неутрошених средстава за повраћај, као и за истинитост и тачност података исказаних у Обрасцу СВС. Повраћај неутрошених средстава се врши директном кориснику буџетских средстава који је административним трансфером пренео средства. Обавеза индиректног корисника буџетских средстава је да састави образац СВС и припреми налоге за пренос средстава на рачун – Извршење буџета Републике Србије, број 840-1620-21, са правилним уношењем структуре елемента „позив на број одобрења” по моделу 97.

Пример: Друга економска школа у Београду је административним трансфером добила средства од директног корисника буџетских средстава Републике Србије Министарства просвете, науке и технолошког развоја и утврдила средства за повраћај у износу од 20.000,00 динара. Практично попуњавање контролног броја по моделу 97 је следеће: Средње образовање Организациона идентификација – 13702, функција 920, економска класификација 495113 (уноси се шифра економске класификације на четвртом нивоу – значи економска класификација 5113, будући да је 49 ознака трансфера која указује на потребу за елиминацијом у Обрасцу СВС, а у процесу сравњивања и израчунавања контролног броја иста се подразумева); На примеру Друге економске школе у Београду уплата за пренос утврђеног износа за враћање, извршила би се са налогом за пренос, и то по модулу 97 и „позивом на број одобрења”: – за средства пренета са ЈББК – 13702: 97 КК 137020100920495113. По наведеном повраћају средстава, спроводи се књижење према следећем: Ред. број 1 1

Конто Опис Дугује Потражује 2 3 4 791111 Приходи из буџета – сторно потражује 254111

Износ Дугује Потражује 5 6 20.000,00

Обавезе према буџету

20.000,00

– За неутрошена средства буџета

254111

Обавезе према буџету 121111

Текући рачун

20.000,00 20.000,00

– По изводу Управе за трезор за уплату у буџет

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

114

Мирослава Минић

***

Извод отворених ставки – усаглашавање обавеза и потраживања

рајем сваке календарске године почињу припреме за затварање ставки у пословним књигама. Овај процес је значајан из више разлога, али је свакако најважнији због исправне евиденције пословних промена и тачности завршног рачуна, који се предаје надлежним институцијама. Извод отворених ставки (ИОС), као што и у самом наслову стоји, није ништа друго до усклађивање међусобних обавеза и потраживања. Ова обавеза je прописана чланом 18. Закона о рачуноводству и има изузетан значај. Правна лица најчешће ИОС шаљу са стањем на један од следећих датума: 31. 10., 30. 11. или 31. 12. Усаглашавање потраживања и обавеза Члан 18. Правна лица и предузетници дужни су да пре састављања финансијских извештаја усагласе међусобна потраживања и обавезе, што се доказује одговарајућом исправом. Поверилац је дужан да, пре састављања финансијских извештаја, достави дужнику списак неплаћених обавеза. Лица из става 1. овог члана, дужна су да одговоре на захтев овлашћеног ревизора за независну потврду стања потраживања и обавеза. Правна лица која састављају Напомене уз финансијске извештаје дужна су да у том извештају обелодане неусаглашена потраживања и обавезе у укупном износу. ИОС који се шаље купцима садржи све податке о фактурама које нису наплаћене, до датума са којим се издаје. Овај извештај аналитички представља датум издавања сваке фактуре, доспеће, број фактуре, као и збирни износ свих ненаплаћених фактура.

ИЗВОД ОТВОРЕНИХ СТАВКИ – на дан __. 2016. године Према стању исказаном у нашим пословним књигама стање ваших обавеза је: Р. бр.

Број фактуре

Датум фактуре

Износ

Салдо

УКУПНО :

За повериоца – …. ______________________

Сагласни са исказаним салдом – потврђујемо сагласност отворених ставки: Оспоравамо исказано стање у целини – делимично за износ од динара __________ из следећих разлога: ________________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________ Као што је наведено, усклађивање ставки има вишеструк значај за пословање. На пример, два пута књижен рачун увећава расходе, непрокњижен рачун добављача доводи до тога да исти не може бити ни плаћен што даље може изазвати прекид сарадње итд. Ипак, различита евиденција, у пословним књигама два пословна партнера, може имати, са аспекта Закона, далеко веће последице. Из тог разлога неопходно je дa шеф књиговодства, у циљу заштите интереса фирме, ову обавезу правовремено изврши. Милена Филиповић Плећић * * *

115 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Уколико сте сагласни са стањем из наших пословних књига, молимо да вашу сагласност писмено потврдите потписом вашег овлашћеног лица на овом ИОС обрасцу, оверите вашим печатом и тако оверен ИОС образац вратите у року од 5 дана, а уколико га не оверите и на нашу адресу не вратите сматраћемо да наше стање није оспорено.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У наставку се тражи сагласност купца како би се утврдило да су наведене фактуре евидентиране и у његовим пословним књигама, као и да нису плаћене. Уколико постоје разлике, купац наводи број фактуре/а за које се не слаже у смислу да их није примио и тражи њихов препис или наводи да су неке од наведених фактура делимично или у целини плаћене (достављајући копију извода којим документује измирење обавезе). Купац може дати и други коментар. ИОС који се шаље добављачима садржи све исте елементе, као и даље процесе у циљу усаглашавања стања (препис фактуре/а, извод о извршеном плаћању), у зависности од врсте неслагања. Важно је да нагласимо да се препис фактура књижи са даном пријема, тј. у обрачунском периоду када су фактуре примљене. Ово наглашавамо због ПДВ-а који ће бити исказан у месецу када је препис фактуре примљен и када је таква фактура прокњижена. ИОС најчешће оверава шеф рачуноводства својим потписом и печатом, мада то може да буде и друга особа из сектора. Штампа се и оверава у два примерка и шаље се препорученом или брзом поштом. Након овере од стране другог правног лица ИОС се враћа у правно лице које је исти послало.

ОСНОВНИ ЕКОНОМСКИ ПОКАЗАТЕЉИ СРБИЈЕ ЗА ПЕРИОД 2016–2019. ГОДИНЕ – према предлогу буџета за 2017. годину – (исказано у процентима осим ако није другачије назначено)

Показатељ

2016

2017

2018

2019

2,7

3,0

3,5

4.203

4.397

4.678

4.987

Стопа реалног раста БДП БДП у текућим тржишним ценама (у млрд. РСД)

Извори раста: процентне промене у константним ценама Лична потрошња

0,6

1,4

2,2

2,9

Државна потрошња

3,9

1,6

2,6

2,3

Инвестиције у фиксни капитал

6,4

5,7

4,9

Извоз роба и услуга

9,2

7,7

7,6

Увоз роба и услуга

6,2

5,3

5,8

6,3

Допринос расту БДП, п.п.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

116

Домаћа тражња

2,0

2,5

3,2

3,5

Инвестициона потрошња

0,8

1,2

1,0

Лична потрошња

0,5

1,0

1,6

2,1

Државна потрошња

0,7

0,3

0,5

0,4

Спољно-трговински биланс роба и услуга

0,6

0,5

0,3

0,0

Потрошачке цене (годишњи просек)

1,1

2,4

3,0

Потрошачке цене (крај периода)

1,5

2,8

3,0

Дефлатор БДП

1,3

1,6

2,8

3,0

Кретање цена

Кретања у спољном сектору (%БДП) Спољнотрговински биланс роба и услуга

-10,6

-10,7

-10,3

-9,9

Салдо текућег рачуна

-4,2

-3,9

Директне инвестиције – нето

5,2

4,8

4,3

4,2

2,1

1,7

1,3

1,0

Јавне финансије Дефицит опште државе (% БДП)

***

РАЧУНОВОДСТВЕНО ЕВИДЕНТИРАЊЕ ПРОЦЕНЕ ФЕР ВРЕДНОСТИ ИМОВИНЕ

С обзиром на то да је за саму процену вредности неопходно одређено време, нарочито ако се ангажују овлашћени процењивачи за одређену врсту имовине, неопходно је обавити одређену припрему у вези са предстојећом проценом. Припрема подразумева следеће фазе: – спровођење свих неопходних књижења на конкретним позицијама имовине ради поседовања тачних података о књиговодственим вредностима; – припрема бројних екстерних докумената у зависности од имовине: изводи из катастра непокретности, уговори о куповини, лиценце, софтвери, изводи из централног регистра, извештаји са берзе итд. – именовање проценитеља у зависности од имовине која се процењује или стручне комисије, службе или стручног појединца који ће обавити процену.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

равна лица која су обавезна да примењују Међународне рачуноводствене стандарде, односно Међународне стандарде финансијског извештавања (МРС/ МСФИ), својим рачуноводственим политикама прописују да ли ће одређену врсту имовине након почетног признавања вредновати по набавној вредности, односно цени коштања (модел набавне вредности), или по фер вредности (модел ревалоризације). Изабрани модел треба да доследно примењују дуже – у периоду од неколико година. Предмет овог коментара је рачуноводствено евидентирање, односно књижење, следећих облика имовине: некретнине, постројења и опрема, нематеријална имовина, инвестиционе некретнине и хартије од вредности.

Методе процене фер вредности

117

Припрема за процену фер вредности имовине

МСФИ 13 предвиђа примену једне од три методе за процену фер вредности и то: • тржишна метода – користе се купопродајне цене и остале релевантне информације на бази тржишних трансакција са идентичним или упоредивим (сличним) средствима, обавезама или групама средстава и обавеза; • трошковна метода или метод набавне вредности – користе се износи који би се захтевали за замену одређеног средства – текући трошкови замене. Ова метода, која се може назвати и методом садашњих трошкова замене, заснива се на цени која би била плаћена за стицање или изградњу замене имовине упоредиве користи, коригована за застарелост. Разлог томе је то што тржишни учесник – купац не би платио више за имовину од износа којим би могао да замени сервисни капацитет те имовине. Застарелост обухвата физичко погоршање, функционалну (технолошку) застарелост и економску (екстерну) застарелост и шири је појам од амортизације за сврхе финансијског извештавања. У многим случајевима метода садашњег трошка замене се користи за одмеравање фер вредности материјалне имовине која се употребљава у комбинацији са другом имовином или са другом имовином и обавезама. Ова метода се може користити и код опреме код које не постоје

LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Међународни стандард финансијског извештавања – МСФИ 13 Одмеравање фер вредности („Сл. гласник РС”, бр. 35/2014 – даље: МСФИ 13) меродаван је за правна лица која примењују пуне МРС/ МСФИ. Фер вредност се дефинише као цена која би била добијена за продају имовине у редовној трансакцији између учесника на тржишту по тренутним тржишним условима на датум одмеравања, што је обично датум биланса стања. Питања о врсти имовине која се може процењивати по фер вредностима су уређена појединачним МРС/МСФИ, а не МСФИ 13. Такође, ефекти евидентирања процене вредности и начин рачуноводственог обухватања није обухваћен МСФИ 13, већ појединачним МРС/МСФИ који уређују питања признавања и вредновања појединих облика имовине. Дакле, МСФИ 13 примењује се када други МРС/МСФИ захтева или дозвољава вредновање имовине по фер вредности.

тржишно упоредиве цене, па је трошак текуће замене, који би био плаћен за прибављање „супститута машине”, био најбољи доказ фер вредности; • приносна метода – заснива се на конвертовању будућих износа (нпр. нето новчани ток или приходи и расходи) у садашњу вредност помоћу дисконтовања. Фер вредност код ове методе утврђује се на бази текућих тржишних очекивања и претпоставки о одређеним будућим износима. Ова метода се користи код оне врсте имовине која генерише свој појединачни приход који се може утврдити, а на основу којег се могу проценити будући токови готовине (на пример, код процене инвестиционе некретнине). Саму процену није обавезно да раде независни (екстерни) проценитељи, већ то може да буде и стручно оспособљени процењивач из реда запослених који има квалификације да изврши процену фер вредности одређене групе имовине. Међутим, имајући у виду строге и компликоване захтеве и правила која прописује МСФИ 13 у вези са проценом фер вредности имовине и обелодањивањем, сматрамо да је, барем за специфичне облике имовине, потребно ангажовати независног проценитеља да би извештај о процени био валидан документ за књижење у рачуноводству.

Књижење ефеката процене фер вредности некретнина, постројења и опреме (НПО)

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

118

Смернице за вредновање НПО по фер вредности прописане су релевантним одредбама Међународног рачуноводственог стандарда – МРС 16 Некретнине, постројења и опрема („Сл. гласник РС”, бр. 35/2014 – у даљем тесту МРС 16). Правна лица у свом интерном Правилнику о рачуноводству и рачуноводственим политикама прописују да ли ће за вредновање на дан биланса користити: 1. модел набавне вредности – вредновање НПО по набавној вредности, односно цени коштања, или 2. модел ревалоризације – вредновање по поштеној, односно фер вредности. Уколико се правно лице определи да НПО вреднује по моделу ревалоризације, ове ставке се на дан биланса исказују по фер вредности, умањеној за исправку вредности по основу амортизације и исправку вредности по основу обезвређења. Основне смернице за вредновање НПО по фер вредности су: – Фер вредност НПО се утврђује проценом. – Процену може обавити квалификовани процењивач или процена може бити обављена интерно. Приликом састављања напомена, уз финансијске извештаје, потребно је обелоданити ко је обавио процену. – Учесталост процене зависи од промена фер вредности НПО које се процењују. Процена се не мора радити сваке године, већ само једном у три или пет година. – Ако се врши процена одређене НПО, ревалоризује се целокупна група НПО којој то средство припада. Група некретнина, постројења и опреме представља груписање средстава према сличној природи и употреби у пословању друштва. У случају када се са модела вредновања НПО по набавној вредности, односно цени коштања, пређе на модел фер вредности, и на тај начин изврши промена рачуноводствене политике, није потребно нову рачуноводствену политику примењивати ретроактивно, односно за претходне обрачунске периоде, али се у Напоменама уз финансијске извештаје обелодањује да је промењена рачуноводствена политика за накнадно вредновање НПО. Могућност невршења ретроактивне примене нове рачуноводствене политике важи само у случају када се прелази са модела набавне вредности на модел фер вредности, али не и када се прелази с модела фер вредности на модел набавне вредности (у овом случају је обавезна ретроактивна примена). Ретроактивна примена подразумева кориговање резултата ранијег периода. Постоје две могућности за књижење ефеката процене НПО по фер вредности на рачунима набавне и исправке вредности, а правно лице својим рачуноводственим политикама утврђује коју ће варијанту примењивати:

Позитивни ефекти процене фер вредности се књиже у корист рачуна 330 – Ревалоризационе резерве по основу ревалоризације нематеријалне имовине, некретнина, постројења и опреме. Неопходно је да се у оквиру рачуна 330 обезбеди аналитика ревалоризационих резерви по конкретним НПО која се процењују. Негативан ефекат процене се књижи на терет рачуна 582 – Обезвређење некретнина, постројења и опреме или на терет рачуна 330, уколико за конкретну некретнину, постројење или опрему постоји претходно формирана ревалоризациона резерва. Међутим, уколико негативан ефекат процене превазилази вредност књижену по основу претходних процена на рачуну 330 за конкретно средство, тада се вишак негативног ефекта изнад вредности исказане на рачуну 330 евидентира на терет расхода на рачуну 582.

Пример 1:

Вредност пре процене

Опис

Вредност после процене

Разлика за књижење

Набавна вредност

20.000.000

3.000.000

- 17.000.000

Исправка вредности

15.000.000

- 15.000.000

Садашња вредност

5.000.000

3.000.000

2.000.000

Приликом процене фер вредности објекта у ранијим годинама, повећање фер вредности овог објекта евидентирано је на рачуну 330 у износу од 1.400.000 динара. Конто

Р. бр.

дугује

потражује

0221

ОПИС 4 Грађевински објекти

0229

Износ дугује

потражује

(17.000.000)

Исправка вредности грађевинских објеката

(15.000.000)

330

Ревалоризационе резерве

1.400.000

582

Обезвређење некретнина, постројења и опреме

600.000

Ревалоризационе рeзерве

210.000

за процену фер вредности 1а)

330 498

Одложене пореске обавезе

за обрачун одложеног пореза

210.000

119 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Привредно друштво на позицији грађевинских објеката евидентира објекат који се вреднује по фер вредности. Екстерни независни проценитељ је извршио процену фер вредности на дан биланса са следећим елементима:

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

1) преправља се сразмерно промени бруто књиговодствене вредности средства (на рачуну набавне и исправке вредности), тако да је књиговодствена вредност после ревалоризације једнака фер вредности НПО. У овом случају, амортизација у наредним периодима се обрачунава на кориговану набавну вредност, по стопи амортизације која се добија на основу укупног корисног века трајања. Овај метод се често користи када се средство ревалоризује применом методе амортизованог трошка замене; или 2) елиминише се из бруто књиговодствене вредности (елиминише се исправка вредности), а садашња вредност после елиминације се усклађује са фер вредношћу. У овом случају, амортизација у наредним периодима се обрачунава на набавну вредност (која је једнака фер вредности), по стопи амортизације добијене на основу преосталог корисног века трајања. Овај метод се често користи приликом ревалоризације објеката.

Књижење одложених пореских обавеза се врши у складу са Међународним рачуноводственим стандардом – МРС 12 Порези на добитак („Сл. гласник РС”, бр. 35/2014), а обрачунава се на висину формираних ревалоризационих резерви применом важеће стопе пореза на добит (15%).

Књижење ефеката процене фер вредности нематеријалне имовине У складу са одредбама Међународног рачуноводственог стандарда – МРС 38 Нематеријална имовина („Сл. гласник РС”, бр. 35/2014), за вредновање нематеријалних улагања након почетног признавања дате су две могућности, односно два модела вредновања: 1. модел набавне вредности, или 2. модел ревалоризације. Модел ревалоризације (фер вредности) подразумева исказивање нематеријалног улагања након почетног признавања по фер вредности, утврђеној проценом и умањеној за укупну амортизацију и укупне губитке настале услед обезвређења. Предуслов за вредновање нематеријалних улагања по фер вредности је постојање активног тржишта. Активно тржиште је тржиште на коме постоје сви следећи услови: – ставке којима се тргује у оквиру тржишта су хомогене; – купци и продавци са израженом слободном вољом се обично могу наћи у сваком тренутку; и – цене су доступне јавности. Нематеријална улагања која су намењена продаји која се евидентира на рачуну 140 – Нематеријална имовина намењена продаји на дан биланса се не процењује по фер вредности, осим у случају ако је њихова нето продајна вредност нижа од књиговодствене.

Пример 2:

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

120

Друштво у својим пословним књигама има евидентиран екстерно стечен жиг, који се вреднује по моделу фер вредности. Књиговодствена вредност је 20.000.000 динара. Фер вредност утврђена на основу процене екстерног проценитеља је 21.000.000 динара. Конто

Р. бр.

дугује

потражује

011

ОПИС 4 Концесије, патенти, лиценце, робне и услужне марке

3301

Износ дугује

потражује

1.000.000

Ревалоризационе резерве

1.000.000

за процену фер вредности жига 2а)

3301

Ревалоризационе рeзерве 498

150.000

Одложене пореске обавезе

150.000

за обрачун одложеног пореза

Kњижење ефеката процене фер вредности инвестиционе некретнине Према Међународном рачуноводственом стандарду – МРС 40 Инвестиционе некретнине („Сл. гласник РС”, бр. 35/2014 – у даљем тексту: МРС 40), инвестициона некретнина је земљиште или објекат, као и део објекта, или оба (и земљиште и објекат), коју држи власник или корисник лизинга у оквиру финансијског лизинга, у циљу остваривања прихода од закупнине или пораста вредности капитала или и једног и другог, а не за: – коришћење у производњи или набавци добара или услуга или у административне сврхе; или – продају у редовном току пословања. МРС 40 даје могућност избора накнадног вредновања инвестиционих некретнина по моделу: 1. набавне вредности или 2. фер вредности

Модел фер вредности подразумева да се инвестиционе некретнине исказују у билансу стања по поштеној фер вредности утврђеној проценом, осим у изузетним случајевима, односно када није могуће утврдити поштену фер вредност. У случају накнадног вредновања инвестиционих некретнина по фер вредности, не врши се обрачун рачуноводствене амортизације нити обрачун обезвређења, док се пореска амортизација обрачунава.

Добитак, односно позитивни ефекти процене фер вредности инвестиционих некретнина, евидентирају се на рачуну 682 – Приходи од усклађивања вредности некретнина, постројења и опреме, док се губитак, односно негативан ефекат процене, евидентира на рачуну 582 – Обезвређење некретнина, постројења и опреме.

Пример 3.

Књиговодствена вредност на дан биланса

Р. бр.

Опис

Пословни простор 1

4.000.000

Пословни простор 2

3.000.000

Конто

Р. бр.

дугује

потражује

0241

Фер вредност на дан биланса

Позитивни ефекти процене

Негативни ефекти процене

4.500.000

500.000

2.800.000

200.000

ОПИС 4 Инвестиционе некретнине

682 582

за процену фер вредности

дугује

потражује

500.000

Приходи од усклађивања вредности некретнина, постројења и опреме Обезвређење некретнина, постројења и опреме

0242

Износ

Инвестиционе некретнине

500.000 200.000 200.000

121 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Привредно друштво има две инвестиционе некретнине које накнадно вреднују према моделу фер вредности. Привредно друштво је ангажовало независног проценитеља који је на дан биланса извршио процену фер вредности инвестиционих некретнина датих у закуп. Независни проценитељ је доставио елаборат на основу којег је друштво урадило следећи обрачун за потребе књижења:

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Инвестиционе некретнине намењене продаји, које су евидентиране на рачуну 143, не укључују се у процену по фер вредности. Скрећемо пажњу да, и када правно лице изабере модел набавне вредности за вредновање, за потребе обелодањивања се захтева утврђивање фер вредности, што значи да се мора урадити процена. Процену фер вредности инвестиционих некретнина је потребно вршити на сваки датум биланса стања. Инвестиционе некретнине се књиже на рачуну 024 – Инвестиционе некретнине.

Књижење ефеката процене фер вредности хартија од вредности У складу са Међународним рачуноводственим стандардом – МРС 39 Финансијски инструменти: признавање и одмеравање („Сл. гласник РС”, бр. 35/2014 – даље: МРС 39), процени по фер вредности подлежу две категорије хартија од вредности, и то: 1. хартије од вредности које се исказују по фер вредности кроз биланс успеха, и 2. хартије од вредности расположиве за продају. Ове хартије од вредности обухватају се на следећим рачунима: – на рачуну 236 – финансијска средства која се вреднују по фер вредности кроз Биланс успеха, у оквиру којег се исказују финансијска средства прибављена или настала првенствено у сврхе остваривања профита из краткорочних флуктуација цена или марже дилера. – на рачуну 042 – учешћа у капиталу осталих правних лица и друге хартије од вредности расположиве за продају. Уколико су хартије од вредности (акције) котиране на берзи, њихова фер вредност једнака је вредности по којој се акцијама тргује на берзи, односно по којој су стечене. Практично, друштво које у свом портфељу на дан биланса стања има хартије од вредности расположиве за продају, њихову тржишну вредност утврђује тако што број акција помножи са тржишном вредношћу акције на дан биланса, која се јавно објављује на вебсајту Београдске берзе (www.belex.rs) уколико су акције домаћих правних лица, или на некој иностраној берзи уколико у портфељу има акције страних правних лица.

Пример 4:

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

122

Привредно друштво у свом портфељу има 100 акција Банке А које је приликом почетног признавања класификовало као хартије од вредности расположиве за продају. Књиговодствена вредност ових акција пре процене је 100.000 динара. На дан биланса стања вредност акција је, према подацима са берзе, сведена на њихову тржишну фер вредност која износи 1.500 динара по акцији, па је укупна фер вредност акција на дан биланса 150.000 динара. Конто

Р. бр.

дугује

потражује

042

ОПИС 4 Учешћа у капиталу осталих правних лица и друге хартије од вредности расположиве за продају

337

Износ дугује

потражује

50.000

Добици или губици по основу хартија од вредности расположивих за продају

50.000

за процену фер вредности 4а)

337

Ревалоризационе резерве 498

Добици или губици по основу хартија од вредности расположивих за продају

за обрачун одложеног пореза Милица Бјелић

***

7.500 7.500

ЗАСТАРЕЛОСТ ОБАВЕЗА И ОПРОСТ ДУГА ОД СТРАНЕ ПОВЕРИОЦА – ПРАВНИ, ПОРЕСКИ И РАЧУНОВОДСТВЕНИ АСПЕКТ

1. Правни аспект престанка (гашења) обавезе Закон о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 45/89 – одлука УСЈ и 57/89, „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93 и „Сл. лист СЦГ”, бр. 1/2003 – Уставна повеља, у даљем тексту: ЗОО) регулише рокове застарелости у дужничко-поверилачким односима као и питање опраштања дуга.

1.1. Појам застарелости и прекид застарелости

1.2. Застарелост обавеза из промета роба и услуга У складу са чланом 371. ЗОО, општи рок застарелости је 10 година. Овај рок ће се примењивати у свим ситуацијама за које није (законом) прописан посебни рок. ЗОО издваја одређена потраживања за која прописује краћи рок застарелости. Повремена потраживања, односно потраживања повремених давања која доспевају годишње или у краћим одређеним размацима времена, застаревају за три године од доспелости сваког појединог давања. Овде припадају и камате као и сва друга споредна потраживања. Само право из кога проистичу повремена потраживања застарева за пет година, рачунајући од доспелости најстаријег неиспуњеног потраживања после кога дужник није вршио давања. Међусобна потраживања правних лица из Уговора о промету робе и услуга (као и потраживања накнаде за издатке учињене у вези с тим уговорима) застаревају за три године.

1.3. Застарелост обавеза које проистичу из међународних уговора о купопродаји робе Потраживања из међународних уговора о купопродаји робе застаревају у складу са одредбама Закона о ратификацији Конвенције о застарелости потраживања у области међународне купопродаје робе („Сл. лист СФРЈ – Међународни уговори”, бр. 5/78 – даље: Конвенција). Конвенција се примењује само у случајевима ако се уговорене стране налазе на територијама држава уговорница које су приступиле Конвенцији. У складу са Конвенцијом, потраживања из међународних уговора застаревају за четири године. Време застарелости, у складу са Конвенцијом, престаје да тече када поверилац предузме било коју радњу која се, по закону суда код кога је покренут поступак, сматра отварањем судског поступка

123 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

У складу са ЗOO, застарелост се дефинише као престанак права повериоца да захтева испуњење обавезе. Застарелост наступа кад протекне законом одређено време у коме је поверилац могао захтевати испуњење обавезе, а почиње да тече првог дана после дана када је поверилац имао право да захтева испуњење обавезе. Застаревање се прекида када дужник призна дуг. Сматра се да је дужник признао дуг ако: – да писану изјаву повериоцу, – почне са плаћањем дуга или камате, – да обезбеђењe, – подигне тужбу, и – свака друга повериочева радња предузета против дужника пред судом или другим надлежним органом, у циљу утврђивања обезбеђења или остварења потраживања. У свим наведеним случајевима настаје прекид рока застарелoсти.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

оред уобичајеног начина измиривања обавеза плаћањем, обавеза се може измирити, односно затворити преносом друге имовине, пружањем услуга, заменом те обавезе за другу обавезу, конверзијом обавезе у капитал, застарелошћу обавезе и одрицањем самог повериоца на своје право. Ради потпунијег сагледавања и разграничења појма престанка обавезе услед застарелости и опроста дуга, потребно је размотрити њихов правни, порески и на крају рачуноводствени аспект.

против дужника, или истицањем потраживања од стране повериоца у неком раније покренутом поступку против дужника, у циљу удовољења или признања његовог потраживања. Време застарелости, такође, престаје да тече у сваком другом поступку када поверилац истакне своје потраживање да би добио његово признање или извршење, под резервом одредаба закона који се примењује на тај поступак.

1.4. Преглед основних рокова застарелости из ЗОО Опште и посебне рокове застарелости из ЗОО за поједине врсте потраживања представљамо сумарно у следећем табеларном приказу: Потраживање Општи рок застарелости

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

10 (десет) година

Повремена потраживања Право из ког проистичу

3 (три) године 5 (пет) година

Међусобна потраживања из Уговора о промету робе и услуга

3 (три) године

Потраживања закупнине

3 (три) године

Потраживања за накнаду штете Апсолутна застарелост

3 (три) године 5 (пет) година

Комуналне услуге кад је испорука односно услуга извршена за потребе домаћинства (или физичког лица)

124

Време потребно за застарелост

годину дана

Потраживања утврђена пред судом или другим надлежним органима (и она за која закон иначе предвиђа краћи рок застарелости)

10 (десет) година

Застарелост права на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања Апсолутна застарелост

5 (пет) година 10 (десет) година

Потраживања поверилаца по окончању ликвидације

3 (три) године

Сва новчана потраживања из радног односа

3 (три) године

Потраживања у области међународне купопродаје робе

4 (четири) године

1.5. Правни аспект Отпуштања дуга Према члану 344. ЗОО, у случају отпуштања дуга обавеза престаје кад поверилац изјави дужнику да неће тражити њено испуњење и дужник се са тим сагласи. За пуноважност овог споразума није потребно да буде закључен у форми у којој је закључен посао из кога је обавеза настала. На основу изнетих одредби произлази да нема никаквих законских сметњи да се нпр. добављач или други поверилац одрекне свог потраживања, односно опрости дуг, или да се оснивач привредног друштва одрекне права на повраћај позајмице (зајма) друштву. Када се ради о отпуштању дуга дужнику који је био обезбеђен од стране јемца, у складу са ЗОО, отпуштање дуга јемцу не ослобађа главног дужника, а отпуштање дуга главном дужнику ослобађа јемца.

1.6. Отпуст дуга и застарелост у поступку стечаја У складу са чланом 157. Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/2009, 99/2011 – др. закон, 71/2012 – одлука УС и 83/2014), једна од мера за реализацију плана реорганизације је и отпуст дуга. Такође, пријављивањем потраживања прекида се застарелост потраживања које постоји према стечајном дужнику, а застарелост потраживања стечајног дужника према његовим дужницима застаје даном покретања стечајног поступка и не тече годину дана од дана отварања стечајног поступка.

1.7. Отпис дуга у поступку приватизације

Одлука о отпису дуга и конверзији потраживања може се донети када се: – субјект приватизује продајом капитала или стратешким партнерством кроз докапитализацију, или – као мера у оквиру плана реорганизације, у складу са законом којим се уређује стечај.

2. Порески аспект престанка обавезе опростом дуга и услед застарелости У складу са одредбама члана 14. Закона о порезима на имовину („Сл. гласник РС”, бр. 26/2001... и 68/2014 – др. Закон), порез на наслеђе и поклон плаћа се на право својине и друга права на непокретности које наследници наследе, односно поклонопримци приме на поклон, као и на наслеђени, односно на поклон примљени: – готов новац; – штедне улоге; – депозите у банкама; – новчана потраживања; – права интелектуалне својине; – право својине на возилу, пловилу, односно ваздухоплову и другим покретним стварима.

Дакле, имајући у виду горе изнете одредбе, можемо закључити следеће: 1. Евидентирањем директног отписа обавеза према повериоцу у корист прихода, било због отписа дуга или застарелости, повећава се основица за обрачун пореза на добит правних лица, у пореском периоду у којем је оприходовање извршено, услед чега се врши опорезивање порезом на добит. 2. Опрост дуга од стране повериоца који је евидентиран у корист прихода, сходно Закону о порезима на имовину, не сматра се поклоном, већ је, евидентирањем у приходе, укључен у основицу за опорезивање порезом на добит правних лица.

125 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Такође, сходно члану 14. став 4. тачка 3) Закона о порезу на имовину, поклоном се не сматра приход правног лица који се укључује у обрачун основице за опорезивање порезом на добит правних лица, у складу са законом којим се уређује опорезивање добити правних лица. За изузимање из предмета опорезивања порезом на поклон, који је укључен у основицу за опорезивање порезом на добит правних лица, није од утицаја: – ко је поклонодавац – да ли је то обвезник ПДВ-а или лице које није обвезник ПДВ-а, да ли је то правно или физичко лице или је оснивач поклонопримца; – врста поклона – уз претпоставку да је реч о поклону који је предмет опорезивања порезом на поклон у смислу члана 14. ст. 1. до 3. Закона о порезима на имовину; – вредност поклона – под условом да је његова вредност која је у једној календарској години примљена од једног истог лица преко 100.000 динара.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Сходно одредбама члана 11. Закона о приватизацији („Сл. гласник РС”, бр. 83/2014, 46/2015, 112/2015 и 20/2016 – аутентично тумачење), предвиђене су одређене мере за припрему и растерећење обавеза субјекта приватизације које могу бити: – условни отпис дуга; – претварање дуга субјекта приватизације у трајни улог (конверзија). Влада може да донесе одлуку да државни повериоци субјекта приватизације отпишу дуг, узимајући у обзир и стање на дан 31. децембар последње пословне године, према субјекту приватизације који послује у целини или већинским друштвеним или јавним капиталом.

3. Рачуноводствени аспект гашења обавезе услед застарелости и опроста дуга С рачуноводственог аспекта, када се обавеза гаси услед одрицања повериоца или застарелошћу права на наплату, укидање обавезе подразумева признавање прихода од смањења обавеза на рачуну 677 – Приходи од смањења обавеза, у складу са Правилником о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014). На рачуну 677 исказује се смањење обавеза по основу закона, ванпарничног поравнања, директним отписивањем и сл. Правна лица треба да, у постпуку спровођења пописа обавеза и усаглашења међусобних потраживања и обавеза, обавезно сагледају да ли су се стекли услови за отпис одређених обавеза по основу застарелости. С обзиром да усаглашења међусобних обавеза већина правних лица спроводи у новембру или децембру, неопходно је сагледати и да ли су се стекли законски услови за отпис одређене обавезе.

Примери рачуноводственог евидентирања гашења обавеза услед опроста дуга и застарелости: 1) Споразумом између друштва А и друштва Б договорено је да се део дуга, који је доспео још у ранијим годинама а није измирен због тешке финансијске ситуације друштва А, отпише у износу од 141.200 динара. Р. бр.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

126

Конто дугујe

потражујe

435

ОПИС

дугујe

потражујe

4 Добављачи у земљи

677

Износ

141.200

Приходи од смањења обавеза

141.200

опрост дуга на основу Споразума

2) Анексом уговора између правног лица А и правног лица Б извршено је сравњење међусобних потраживања и обавеза и договорен нови промет робе за 2017. годину. Правно лице А је донело Одлуку да опрости део свог старог потраживања од правног лица Б, који потиче из 2015. године у износу од 35.000 динара. Р. бр.

Конто дугујe

потражујe

435

ОПИС 4 Добављачи у земљи

677

Приходи од смањења обавеза

Износ дугујe

потражујe

35.000 35.000

опрост дуга у складу са Анексом уговора

3) Споразумом између купца и добављача договорено је да се дуг који је доспео отпише у износу од 200.000 динара. Дуг је био обезбеђен јемством од стране повезаног друштва које се у књигама евидентирало у ванбилансној евиденцији. Када дужник измири своју обавезу и не дође до активирања датог јемства и гаранције, или када као у нашем случају поверилац опрости потраживање дужнику, у пословним књигама јемца врши се искњижавање датог јемства или дате гаранције са рачуна ванбилансне евиденције, с обзиром на то да престанком главне обавезе престаје и јемство.

Књижење у књигама дужника Р. бр.

Конто дугујe

потражујe

435

Износ

ОПИС

дугујe

потражујe

4 Добављачи у земљи

677

200.000

Приходи од смањења обавеза

200.000

Књижење у књигама јемца Конто

Р. бр.

дугујe

потражујe

894

Износ

ОПИС

дугујe

потражујe

4 Обавезе за дата јемства, гаранције и друга права

884

200.000

Дата јемства, гаранције и друга права

200.000

укидање потенцијалне обавезе

4) У поступку усаглашавања са повериоцима, враћени су ИОС-и од 2 добављача, због непознате адресе. Накнадном провером је утврђено да су добављачи брисани из регистра АПР услед ликвидације и да је обавеза застарела. Укупан износ обавеза износи 6.000 динара. Конто дугујe

потражујe

435

ОПИС

дугујe

потражујe

4 Добављачи у земљи

677

127

Износ

6.000

Приходи од смањења обавеза

6.000

отпис обавезе услед брисања повериоца и застарелости

5) У пословним књигама друштва је исказана обавеза према оснивачу по основу позајмице према уговору о зајму из 2013. године у износу од 25.000 динара. Оснивач физичко лице је донело одлуку да наведени износ не потражује од друштва и да се изврши отпис обавезе према њему. Р. бр.

Конто дугујe

потражујe

429 677

ОПИС

Износ дугујe

потражујe

Остале краткорочне финансијске обавезе,

25.000

Приходи од смањења обавеза

отпис обавезе по основу одлуке оснивача Милица Бјелић

***

25.000

LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Р. бр.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

отпис обавезе на основу Споразума

УТВРЂИВАЊЕ СРАЗМЕРНОГ ПОРЕСКОГ ОДБИТКА И ЊЕГОВЕ ИСПРАВКЕ У ПОСЛЕДЊЕМ ПОРЕСКОМ ПЕРИОДУ КАЛЕНДАРСКЕ 2016. ГОДИНЕ

а основу одредбе члана 30. став 2. Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004...и 5/2016 – у даљем тексту: Закон о ПДВ) прописано је да, ако обвезник ПДВ-а за поједина испоручена или увезена добра или примљене услуге не може да изврши поделу претходног пореза према економској припадности, а које користи за потребе своје делатности, да би извршио промет добара и услуга за који постоји право на одбитак претходног пореза и за промет добара и услуга за који не постоји право на одбитак претходног пореза, може да одбије сразмерни део претходног пореза који одговара учешћу промета добара и услуга са правом на одбитак претходног пореза у који није укључен ПДВ, у укупном промету у који није укључен ПДВ (даље: сразмерни порески одбитак). Непосредна примена ове одредбе регулисана је Правилником о начину утврђивања и исправке сразмерног пореског одбитка („Сл. гласник РС”, бр. 122/2012, у даљем тексту: Правилник). Сходно члану 2. Правилника уређује се начин утврђивања сразмерног пореског одбитка, тако да се сразмерни порески одбитак утврђује применом процента сразмерног пореског одбитка на износ ПДВ-а, који чини збир износа ПДВ-а обрачунатог за промет добара и услуга који је извршио претходни учесник у промету, укључујући и ПДВ обрачунат по основу авансних средстава, ПДВ надокнаде плаћене пољопривреднику и ПДВ плаћеног при увозу добара у пореском периоду, умањен за износ који обвезник нема право да одбије као претходни порез у смислу члана 29. став 1. Закона о ПДВ-у и износ који је утврђен у складу са чланом 30. став 1. Закона о ПДВ-у у том пореском периоду.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

128

Да би обвезник ПДВ-а утврдио сразмерни порески одбитак, најпре треба да утврди проценат сразмерног пореског одбитка. Проценат сразмерног пореског одбитка утврђује се по следећој формули: Проценат сразмерног пореског одбитка

Износ накнаде за промет са правом на одбитак претходног пореза извршеног од 1. јануара текуће године до истека пореског периода за који се подноси пореска пријава Износ накнаде за укупан промет извршен од 1. јануара текуће године до истека пореског периода за који се подноси пореска пријава

x 100

Износ накнаде за промет са правом на одбитак претходног пореза представља укупан износ накнаде за промет добара и услуга из члана 28. став 1. Закона о ПДВ-у, у коју није укључен ПДВ. Дакле, то је збир износа накнада који се односи на: 1. промет добара и услуга који је опорезив ПДВ-ом, 2. промет добара и услуга који је ослобођен ПДВ-а са правом на одбитак претходног пореза, и 3. промет добара и услуга за који се сматра да је извршен у иностранству, ако обвезник ПДВ-а по основу тог промета има право на одбитак претходног пореза. Износ накнаде за укупан промет чини укупан износ накнаде за промет добара и услуга са и без права на одбитак претходног пореза, извршен на територији Републике Србије и у иностранству, у коју није укључен ПДВ. Поред накнада за промет са правом на одбитак претходног пореза, то су још и накнаде за: 1. промет добара и услуга који је ослобођен ПДВ-а без права на одбитак претходног пореза, 2. промет добара и услуга за који се сматра да је извршен у иностранству, ако обвезник ПДВ-а по основу тог промета нема право на одбитак претходног пореза. У износ накнаде за промет са правом на одбитак претходног пореза и износ укупног промета не урачунава се промет добара и услуга из члана 6. Закона о ПДВ-у.

Обвезник ПДВ-а који примењује систем наплате утврђује износ накнаде за промет са правом на одбитак претходног пореза и износ укупног промета, независно од тога када за тај промет настаје обавеза по основу ПДВ-а, тј. независно од тога да ли је наплатио потраживање по основу тог промета и када. То значи да се и за обвезнике ПДВ-а који примењују систем наплате, за потребе утврђивања процента сразмерног одбитка, укупан промет одређује према извршеном промету а не према наплаћеном потраживању.

Одредбама члана 4. Правилника прописан је начин утврђивања исправке сразмерног пореског одбитка, који се врши у последњем пореском периоду календарске године. Исправка сразмерног пореског одбитка врши се применом процента сразмерног пореског одбитка, утврђеног у последњем пореском периоду календарске године, на укупан износ претходног ПДВ-а у свим пореским периодима календарске године, умањен за износ који обвезник нема право да одбије као претходни порез, у смислу члана 29. став 1. Закона о ПДВ-у, и износ који је утврђен у складу са чланом 30. став 1. Закона о ПДВ-у у тим пореским периодима. На исти начин износ исправке сразмерног пореског одбитка утврђује и обвезник ПДВ-а који престаје са обављањем ПДВ активности, с тим што исправку утврђује у пореском периоду у којем је престао са обављањем ПДВ активности, и то применом процента сразмерног пореског одбитка, утврђеног у последњем пореском периоду у којем обавља ПДВ активност.

1. Поступак утврђивања исправке сразмерног пореског одбитка Да бисмо спровели поступак утврђивања исправке сразмерног пореског одбитка, послужићемо се подацима наведеним у следећем примеру.

Пример 1: Табела 1 – Преглед излазних рачуна – садржи податке о укупном промету, тј. о израчунавању процента сразмерног пореског одбитка, израчунатог на основу односа накнаде за промет добара и услуга са правом на одбитак претходног пореза, без ПДВ-а, од 1. јануара текуће године до истека пореског периода за који се подноси пореска пријава и износа накнаде за укупан промет добара и услуга, са правом и без права на одбитак претходног пореза, без ПДВ-а, од 1. јануара текуће године до истека пореског периода за који се подноси пореска пријава. У нашем случају, последњи порески период је календарско тромесечје на бази података свих календарских тромесечја, тј. кумулативног промета од 1. 1. до 31.12.2016. године. Табела 2 – Преглед улазних рачуна – садржи податке о претходном порезу који је садржан у улазним рачунима. Из тог прегледа је видљиво колико износи претходни порез у пореским периодима, колико се тај порез умањује деобом према економској припадности (чл. 30. ст. 1. Закона), колики је део тог пореза којим се не може умањити обавеза ПДВ-а (чл. 30. ст. 1. и чл. 29. ст. 1. Закона) и колики је преостали део претходног пореза по пореским периодима, након умањења за износе опредељене из чл. 30. и 29. Закона.

129 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Исправку сразмерног пореског одбитка врше они обвезници ПДВ-а који су у неком пореском периоду календарске године користили право на сразмерни порески одбитак.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Након што обвезник ПДВ-а утврди проценат сразмерног пореског одбитка, утврђује сразмерни порески одбитак, и то применом процента сразмерног пореског одбитка на износ претходно обрачунатог ПДВ-а који се утврђује у складу са одредбама члана 2. Правилника. Обвезник ПДВ-а, који је у текућој години отпочео ПДВ активност, утврђује проценат сразмерног пореског одбитка узимајући у обзир износ накнаде за промет са правом на одбитак претходног пореза и износ накнаде за укупан промет, од дана почетка обављања ПДВ активности у текућој години (уместо од 1. јануара) до истека пореског периода за који се подноси пореска пријава.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

130

пром. без права на одбитак претх. пореза

пром. са пра вом на одбит. претх. пореза

пром. без права на одбит. претх. пореза

11 (9+10)

промет са ПДВ-ом и без ПДВ-а за 2016.

пром. са правом на одбит. претх. пореза

пром. без права на одбит претх. пореза

I–XII

промет са правом на одбит. претх. пореза

Назив купца

I–IX

промет без права на одбит. претх. пореза

Р. бр.

I–VI

промет са правом на одбит. претх. пореза

I–III

ПДВ 20% од износау кол. 9

Календарска тромесечја промета (без ПДВ)

промет са правом и без права на одбит. претх. пореза

Табела 1 – Преглед излазних рачуна

13 (11+12)

А.А.

700

– 1.500

– 2.400

– 3.051

–

3.051

610

3.661

Б. Б.

500

– 1.150

– 1.600

– 2.034

–

2.034

407

2.441

М.М.

– 1.500

– 3.100

– 4.200

–

6.800

–

6.800

Н.Н.

– 1.000

– 2.100

– 3.300

–

4.800

–

4.800

П.П.

– 3.305

–

3.305

661

3.966

800

– 1.700

– 2.300

УКУПНО: 2.000 2.500 4.350 5.200 6.300 7.500 8.390 11.600 19.990

1.678 21.668

Напомена: Износи промета у пореским периодима су кумулирани због тога што се проценат сразмерног пореског одбитка за сваки порески период утврђује на основу промета добара и услуга од 1. јануара текуће године до краја конкретног пореског периода.

Табела 2 – Преглед улазних рачуна Назив повериоца Ред. бр.

Опис

„Ветфарм” ПДВ 10%

„Медопрема” ПДВ 20%

„Галеника” ПДВ 10%

„Водовод” ПДВ 10%

Укупно

8 (4 до 7)

Износ без ПДВ-а

ПДВ

Укупно (1+2)

Право на одбитак (чл. 30. ст. 1. Закона)

од 1. 01. до 31. 03. 2016.

5. 6.

II од 1. 04. до 30. 06. 2016.

16.364

33.333

181.818

22.727

254.242

196.364

233.333

2.181.818

272.727

2.884.242

16.364

–

181.818

–

198.182

Без права на одбитак (чл.30. ст.1. и чл. 29. ст. 1. Закона)

–

Износ претходног ПДВ-а за који није извршена подела ред. бр. 2 – (р.бр. 4 + р.бр. 5)

–

33.333

–

22.727

56.060

220.000

300.000

2.200.000

300.000

3.020.000

20.000

50.000

200.000

27.273

297.273

240.000

350.000

2.400.000

327.273

3.317.273

20.000

–

200.000

–

220.000

Без права на одбитак (чл. 30. ст. 1. и чл. 29. ст. 1. Закона)

–

Износ претходног ПДВ-а за који није извршена подела ред. бр. 2 – (р.бр. 4 + р.бр. 5)

–

50.000

–

27.273

77.273

602.000

250.000

2.100.000

250.000

3.202.000

54.727

41.668

190.909

22.727

310.031

656.727

291.668

2.290.909

272.727

3.512.031

54.727

–

190.909

–

245.636

Без права на одбитак (чл. 30. ст. 1. и чл. 29. ст. 1. Закона)

–

Износ претходног ПДВ-а за који није извршена подела р. бр. 2 – (р.бр. 4 + р.бр. 5)

–

41.668

–

22.727

64.395

343.000

233.000

1.800.000

280.000

2.656.000

31.182

38.833

163.636

25.455

259.106

374.182

271.833

1.963.636

305.455

2.915.106

31.182

–

163.636

–

194.818

Без права на одбитак (чл. 30. ст. 1. и чл. 29. ст. 1. Зак.)

–

Износ претходног ПДВ-а за који није извршена подела ред. бр. 2 – (р.бр. 4 + р.бр. 5)

–

38.833

–

25.455

64.288

Укупно (1+2)

Право на одбитак (чл. 30. ст. 1. Закона)

Износ без ПДВ-а

ПДВ

Укупно (1+2)

Право на одбитак (чл.30. ст. 1. Закона)

Износ без ПДВ-а

ПДВ

Укупно (1+2)

Право на одбитак (чл. 30. ст. 1. Закона)

5. 6.

131 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

2.630.000

ПДВ

од 1. 10. до 31. 12. 2016.

250.000

2.000.000

Износ без ПДВ-а

од 1. 07. до 30. 09. 2016.

200.000

III

180.000

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Порески период

Поступак утврђивања исправке сразмерног пореског одбитка може се, у принципу, одвијати према следећем редоследу: 1. утврђивање процента сразмерног пореског одбитка из последњег пореског периода на бази кумулативног промета (од 1. јануара до 31. децембра 2016); 2. утврђивање укупног претходног пореза у 2016. години на који је примењиван проценат сразмерног пореског одбитка; 3. утврђивање исправке сразмерног пореског одбитка из свих пореских периода у календарској години (2016); 4. књижење износа исправке сразмерног пореског одбитка утврђеног у последњем периоду календарске године (2016).

1.1. Утврђивање процента сразмерног пореског одбитка за последњи порески период у 2016. години На основу података из Табеле 1 утврдићемо проценат сразмерног пореског одбитка на следећи начин: Проценат сразмерног пореског одбитка из последњег обрачунског периода

8.390 (кол. 9. из реда 6 ) 19.990 (кол.11 из реда 6)

x 100 = 41,97%

Проценат сразмерног пореског одбитка, за остала календарска тромесечја у 2016. години, из Табеле 1, изгледао би овако:

Прво тромесечје

x 100 = 44,44%

4.500 (кол. 3. и кол. 4 из реда 6)

132 LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

2.000 (кол. 3 из реда 6)

Друго тромесечје

4.350 (кол. 5 из реда 6)

x 100 = 45,55%

9.550 (кол. 5 и кол. 6 из реда 6)

Треће тромесечје

6.300 (кол. 7 из реда 6)

x 100 = 45,65%

13.800 (кол. 7 и кол. 8 из реда 6)

Проценти сразмерног пореског одбитка за претходна три тромесечја примењивани су на сразмерни порески одбитак по тим тромесечјима, што је утицало на висину претходног пореза у тим периодима. Пошто је проценат сразмерног пореског одбитка у последњем пореском периоду 41,97% (мањи је од сва три процента који су примењивани у прва три пореска периода), доћи ће сигурно до исправке сразмерног пореског одбитка у претходна три календарска тромесечја за 2016. годину. Подаци о висини сразмерног пореског одбитка по појединим тромесечјима дати су у Табели 2, о чему ће бити дат накнадни коментар под тачком 1.3. Утврђивање исправке сразмерног пореског одбитка из свих пореских периода у календарској години (2016).

1.2. Утврђивање укупног претходног пореза у 2016. години на који је примењиван проценат сразмерног пореског одбитка Укупан претходни порез у календарској години утврдићемо на основу података из Табеле 2, која је састављена на бази претпостављених података. Из табеларног прегледа је видљиво да укупан претходни порез у последњем пореском периоду за 2016. износи 259.106 динара. Међутим, од тог износа треба одузети износ за који је извршена подела

1.3. Утврђивање исправке сразмерног пореског одбитка из свих пореских периода у календарској години

Табела 3 – Поступак утврђивања исправке сразмерног пореског одбитка

Ред. бр.

Порески период

Износ претходног пореза по основу којег је утврђиван сразмерни порески одбитак по пореским периодима

Проценат сразм. пор. одбитка који је примењиван у току године

Износ сразм. пореског одбитка који је утврђиван по пореским периодима

Проценат сразм. пореског одбитка из последњег пореског периода

Износ Исправљени исправке сразмерни порески (повећање одбитак или умањење)

(кол. 3 х 41,97%)

(7 – 5)

Први

56.060

44,44%

24.913,-

41,97%

23.528.-

– 1.385.-

Други

77.273

45,55%

35.198.-

41,97%

32.431.-

– 2.767,-

Трећи

64.395

45,65%

29.396,-

41,97%

27.027.-

– 2.369,-

Четврти

64.288

41,97%

26.982,-

41,97%

26.982.-

262.016

–

116.489,-

–

109.968.-

– 6.521,-

Укупно:

Пошто је износ исправљеног сразмерног пореског одбитка од 109.968,00 динара (колона 7 Табеле 3) мањи од збира износа сразмерног пореског одбитка утврђеног у току календарске године, који износи 116.489,00 динара (колона 5 Табеле 3), износ претходног пореза у последњем пореском периоду умањује се за износ разлике од 6.521,00 динар.

133 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Да бисмо израчунали износ сразмерног пореског одбитка из свих пореских периода у календарској години, треба поћи од чињенице да је у нашем хипотетичком примеру порески период календарско тромесечје, што значи да утврђени проценат сразмерног пореског одбитка из последњег календарског тромесечја, који износи 41,97%, треба применити на појединачне износе сразмерног пореског одбитка из прва три пореска периода. Напомињемо да исправка сразмерног пореског одбитка за последњи порески период не треба да се врши, јер је сразмерни порески одбитак у том пореском периоду утврђен на основу коначног процента сразмерног пореског одбитка од 41,97%. У том смислу, није могуће да се појави разлика за последњи порески период. Из Табеле 2 уочљиво је да је сразмерни порески одбитак у сва три претходна тромесечја износио: прво тромесечје .............. 56.060 динара друго тромесечје ............. 77.273 динара треће тромесечје ............. 64.395 динара четврто тромесечје ......... 64.288 динара На сразмерни порески одбитак у тим тромесечјима примењивани су утврђени проценти сразмерног пореског одбитка: у првом тромесечју 44,44%, у другом тромесечју 45,55% и трећем тромесечју 45,65%. Начин утврђивања исправке сразмерног пореског одбитка приказан је у Табели 3.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

претходног пореза (колона 8 IV тромесечје, умањена за износе на основу чл. 30. ст. 1. Закона, што износи 194.818 динара). По одбитку наведеног износа, укупан претходни порез за који није извршена подела претходног пореза износи 64.288 динара, на који се примењује проценат сразмерног пореског одбитка од 41,97%, како је приказано у коментару тачке 1.1.) Утврђивање процента сразмерног пореског одбитка за последњи порески период у 2016. години. На основу тога, сразмерни порески одбитак за последњи порески период 2016. године износи 26.982,00 динара (64.288 х 41,97%), што значи да укупан претходни порез који може да се одбије од обавезе за ПДВ у последњем пореском периоду износи 221.800,00 (194.818,00 + 26.982,00) динара.

Дакле, износ претходног пореза из четвртог календарског тромесечја, као што је претходно приказано, износи 64.288,00 динара и треба га умањити за 6.521,00 динар, тако да кориговани претходни порез за порески период октобар – децембар 2016. године износи 57.767,00 динара. Наведено умањење претходног пореза за 6.521,00 динар треба да повећа набавну вредност код набавке опреме (фактура „Мед–опрема”) за 4.152,00 динара и да повећа износ текућих расхода (фактура Водовод) такође за 2.369,00 динара, а у корист конта 123961 – ПДВ у примљеним фактурама по општој стопи (осим примљених аванса) за 4.152,00 динара и конта 123962 – ПДВ у примљеним фактурама по посебној стопи (осим примљених аванса) за 2.369,00 динара. Овакав став за књижење проузроковаће потражни салдо на конту 123961 у износу од 4.152,00 динара и конту 123962 потражни салдо од 2.369,00 динара. Подразумева се да ова конта на крају пореског, па и обрачунског периода, не могу остати отворена, што значи да ћемо извршити њихово изравнање (затварање), а у корист субаналитичког конта 245249 – Обавеза за ПДВ по основу разлике обрачунатог пореза на додату вредност и претходног пореза. Напомињемо да се износ исправке сразмерног пореског одбитка врши након утврђивања претходног пореза у последњем пореском периоду, тј. у последњем календарском тромесечју 2016. године.

1.4. Књижење утврђеног износа сразмерног пореског у последњем периоду календарског тромесечја 2016. године

Р. бр.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

134

Конто

ОПИС

Износ

дугује

потражује

512511

Медицинска опрема

4.152,00

421311

Услуге водовода и канализације

2.369,00

123961 123962

дугује

потражује

ПДВ у примљеним фактурама по општој стопи (осим примљених аванса)

4.152,00

ПДВ у примљеним фактурама по посебној стопи (осим примљених аванса)

2.369,00

–за књижење исправке сразмерног пореског одбитка у последњем пореском периоду календарског тромесечја 2016. године 2)

123961

ПДВ у примљеним фактурама по општој стопи (осим примљених аванса)

123962

ПДВ у примљеним фактурама по посебној стопи (осим примљених аванса) 245249

4.152,00

2.369,00

Обавеза за ПДВ по основу разлике обрачунатог пореза на додату вредност и претходног пореза

6.521,00

– за повећање пореске обавезе због смањења сразмерног пореског одбитка у последњем пореском периоду – календарском тромесечју 2016. године 3)

245249

Обавеза за ПДВ по основу разлике обрачунатог пореза на додату вредност и претходног пореза 121112

6.521,00

Текући рачуни

–измирење пореске обавезе до 20. јануара 2017. по истеку последњег пореског периода (календарско тромесечје за 2016. годину)

6.521,00

1.5. Поступак када би износ исправљеног пореског одбитка био већи од збира износа сразмерног пореског одбитка утврђеног у току календарске године

Јован Чанак

***

ПРОМЕНА ПОРЕСКОГ ПЕРИОДА ЗА ОБРАЧУН ПОРЕЗА НА ДОДАТУ ВРЕДНОСТ

орески период је временски период за који се обрачунава пореска обавеза. Са аспекта опорезивања ПДВ-ом, постоје два пореска периода за које се обрачунава ПДВ, подноси пореска пријава и плаћа ПДВ. То су календарски месец и календарско тромесечје. За који ће порески период обвезник ПДВ-a подносити пореску пријаву, обрачунавати и плаћати ПДВ, зависи пре свега од износа укупног промета добара и услуга тог обвезника оствареног у претходних 12 месеци или процењеног за наредних 12 месеци. Поред тога, на одређивање пореског периода утиче и чињеница да ли је обвезник тек отпочео са обављањем ПДВ активности, да ли примењује систем наплате, а у одређеним случајевима и воља самог обвезника ПДВ-a.

1. Календарски месец као порески период за обрачунавање ПДВ-a Према одредбама члана 48. Законa о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 – испр., 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – др. закон, 142/14, 83/15 – у даљем тексту: Закон), календарски месец је порески период за обвезника ПДВ-a: – који је у претходних 12 месеци остварио укупан промет већи од 50.000.000 динара,

135 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Ако је износ исправљеног пореског одбитка мањи од збира износа сразмерног пореског одбитка утврђеног у току календарске године, износ претходног пореза у последњем пореском периоду умањује се за износ те разлике и утиче на повећање пореске обавезе за ПДВ у последњем пореском периоду. Износ претходног пореза у последњем пореском периоду (увећан или умањен за износ разлике), сходно одредбама Правилника о облику и садржини пријаве за евидентирање обвезника ПДВ-а, у поступку евидентирања и брисања из евиденције и о облику и садржини пореске пријаве („Сл. гласник РС”, бр. 123/2012, 115/2013, 66/2014, 86/2015 и 11/2016) исказује се у пољу 108. Обрасца ПП ПДВ за последњи порески период, који се подноси до 20. јануара следеће године, када обвезник ПДВ -а има последњи порески период – календарско тромесечје, односно до 15. јануара следеће године, када је месец последњи порески период.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Да је ситуација била обрнута у претходном коментару, тј. да је износ исправљеног пореског одбитка за календарску годину био већи од збира износа сразмерног пореског одбитка утврђеног у току календарске године, износ претходног пореза у последњем пореском периоду био би увећан за износ те разлике. Дакле, претходни порез у последњем пореском периоду био би већи за износ разлике, што би утицало на умањење обавезе за ПДВ у последњем пореском периоду. Закључно, још једном истичемо да разлика између исправљеног сразмерног пореског одбитка и износа сразмерног пореског одбитка, који је утврђиван по пореским периодима у току године, утиче на износ претходног пореза у последњем пореском периоду. Ако је износ исправљеног пореског одбитка већи од збира износа сразмерног пореског одбитка утврђеног у току календарске године, износ претходног пореза у последњем пореском периоду увећава се за износ те разлике и утиче на смањење пореске обавезе за ПДВ у последњем пореском периоду.

– који обрачунава и плаћа ПДВ по реализованом (наплаћеном) потраживању, – који је први пут започео обављање ПДВ активности у текућој календарској години, за текућу и наредну календарску годину, и – којем је одобрена промена пореског периода у календарски месец, на основу поднетог захтева. Укупним прометом, сматра се промет добара и услуга који је опорезив ПДВ и промет добара и услуга који је ослобођен ПДВ-a са правом на одбитак претходног пореза, осим промета опреме и објеката за вршење делатности. Укупан промет обвезника представља збир износа накнаде за извршени промет добара и услуга у одређеном периоду, у који се не урачунава ПДВ садржан у тим накнадама. Такође, авансна средства која обвезник прима за будући промет добара и услуга (без обзира да ли је по основу пријема тих новчаних средстава настала пореска обавеза), не урачунавају се у укупан промет тог обвезника.

2. Календарско тромесечје као порески период за обрачунавање ПДВ-a

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

136

Календарско тромесечје је порески период за све обвезнике ПДВ-a за које порески период није календарски месец. Односно, календарско тромесечје је порески период за обвезника ПДВ-a, ако су кумулативно испуњени следећи услови: – да је у претходних 12 месеци остварио укупан промет мањи од 50.000.000 динара или процењује да ће у наредних 12 месеци остварити укупан промет мањи од 50.000.000 динара, – да не обрачунава и не плаћа ПДВ по систему наплате, – да није први пут започео обављање ПДВ активности у текућој, односно претходној календарској години и – да није променио порески период у календарски месец, на основу поднетог захтева.

3. Промена пореског периода из календарског тромесечја у календарски месец На основу члана 51а ст. 1. Закона, и члана 7. ст. 3. Правилника о облику и садржини пријаве за евидентирање обвезника ПДВ-a, поступку евидентирања и брисања из евиденције и о облику и садржини пореске пријаве ПДВ-a („Сл. гласник РС”, бр. 123/12, 115/13, 66/14, 86/15 и 11/16), обвезник, доставља надлежном пореском органу обавештење о промени износа укупног промета који је од утицаја на промену пореског периода, у року од пет дана од настанка промене. У случају промене пореског периода, надлежни порески орган не доноси решење, већ обвезник ПДВ-а сам мења порески период за који обрачунава и плаћа ПДВ и подноси пореску пријаву. Сагласно одредби члана 48. ст. 3. Закона, за обвезника који у календарском тромесечју оствари укупан промет већи од 50.000.000 динара, порески период је календарски месец почев од месеца по истеку календарског тромесечја. Такође, одредбом члана 48. ст. 5. Закона, прописано је да обвезник ПДВ-а који обрачунава ПДВ, подноси пореске пријаве и плаћа ПДВ тромесечно, може на почетку календарске године, и то до 15. јануара, да поднесе захтев надлежном пореском органу за промену пореског периода у календарски месец. На основу изнетог произлази да у овом случају промена пореског периода зависи од воље самог обвезника ПДВ-а. Обвезник ПДВ-а ће поднети захтев за промену пореског периода у календарски месец, ако процени да има интереса и да му је целисходније да обрачунава ПДВ, подноси пореске пријаве и плаћа ПДВ месечно. Обвезник ПДВ-а којем је одобрена промена пореског периода из календарског тромесечја у календарски месец, обрачунава ПДВ, подноси пореске пријаве и плаћа ПДВ месечно у трајању од најмање 12 месеци (члан 48. ст. 6. Закона). Захтев за промену пореског периода, подноси се у писаној у слободној форми, са позивањем на одредбе члана 48. Закона.

Пример 1:

4. Промена пореског периода из календарског месеца у календарско тромесечје

Пример 2: Обвезник ПДВ-а који обрачунава ПДВ, подноси пореске пријаве и плаћа ПДВ месечно, утврдио је да му је 12. јула текуће године износ оствареног укупног промета у претходних 12 месеци пао испод 50.000.000 динара. То значи да му се порески период за који обрачунава и плаћа ПДВ мења по сили закона у календарско тромесечје. Међутим, овај обвезник ПДВ-а наставља да обрачунава и плаћа ПДВ месечно до истека текућег тромесечја (дакле за пореске периоде јул, август, септембар текуће године), а након тога ПДВ обрачунава и плаћа тромесечно (за порески период, октобар – децембар итд.). Милица Бјелић

***

137 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Обвезник ПДВ-а који обрачунава ПДВ, подноси пореске пријаве и плаћа ПДВ месечно, мења порески период у календарско тромесечје, ако престане разлог за месечно обрачунавање и плаћање ПДВ-а. То су следеће ситуације: – ако утврди да му је износ укупног промета у претходних 12 месеци мањи од 50.000.000 динара, – ако престане да примењује систем наплате из неког од прописаних разлога, осим из разлога што је у претходних 12 месеци остварио укупан промет већи од 50.000.000 динара, – протеком године која следи години у којој је први пут започео ПДВ активност, ако у претходних 12 месеци није остварио укупан промет већи од 50.000.000 динара и – ако се, протеком периода од 12 месеци у случају када му је одобрена промена пореског периода у календарски месец, определи да обрачунава и плаћа ПДВ тромесечно, а у претходних 12 месеци није остварио укупан промет већи од 50.000.000 динара. У случају да наступи неки услов због којег обвезник ПДВ-а мења порески период из календарског месеца у календарско тромесечје (односно престане разлог да обвезник ПДВ-а обрачунава и плаћа ПДВ месечно), обвезник ПДВ-а наставља да подноси месечне пореске пријаве до истека текућег тромесечја, а након тога подноси пореске пријаве тромесечно.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Обвезник ПДВ-а који подноси пореске пријаве, обрачунава и плаћа ПДВ тромесечно, установио је да је 16. јула текуће године остварио укупан промет добара и услуга у претходних 12 месеци већи од 50.000.000 динара. Периодичну пореску пријаву за текући порески период овај обвезник је дужан да поднесе до 20. августа текуће године, а након тога пореске пријаве подноси, обрачунава и плаћа ПДВ месечно (до 15. септембра, 15. октобра итд.). Поред тога, овај обвезник ПДВ-а је дужан да надлежном пореском органу достави обавештење о промени износа укупног промета и то у року од пет дана од наступања те промене, тј. најкасније до 21. јула.

БРИСАЊЕ ОБВЕЗНИКА ИЗ ЕВИДЕНЦИЈЕ ПДВ

бвезници ПДВ-a могу да поднесу захтев за брисање из евиденције ПДВ, сходно Закону о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 – испр., 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – др. закон, 142/14, 83/15) – у даљем тексту: Закон о ПДВ). До 1. јануара 2013. године, Пореска управа је по службеној дужности вршила брисање пореских обвезника, али је та могућност укинута, већ се искључиво брисање врши на захтев обвезника.

1. ПОДНОШЕЊЕ ЗАХТЕВА ЗА БРИСАЊЕ ОД СТРАНЕ ОБВЕЗНИКА ПДВ

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

138

Захтев за брисање из евиденције обвезника ПДВ-a може да поднесе: – обвезник који је у претходних 12 месеци остварио укупан промет мањи од 8.000.000 динара; – мали обвезник из члана 33. ст. 5. Закона о ПДВ који се определио за обавезу плаћања ПДВ-a, по истеку рока од најмање две године од подношења евиденционе пријаве прописане у складу са Законом о ПДВ надлежном пореском органу, уколико испуњава услове за престанак обавезе плаћања ПДВ-a; – пољопривредник из члана 34. ст. 8. Закона о ПДВ који се определио за обавезу плаћања ПДВ-a, по истеку рока од најмање две године од подношења евиденционе пријаве прописане у складу са Законом о ПДВ, уколико испуњава услове за престанак обавезе плаћања ПДВ-a и – обвезник ПДВ-a када престаје да обавља делатност. Укупним прометом се сходно Закону о ПДВ, сматра промет добара и услуга који је опорезив ПДВ и промет који је у складу са чланом 24. Закона о ПДВ ослобођен од плаћања ПДВ-a, осим промета опреме и објеката за вршење делатности (члан 33. ст. 6. Закона о ПДВ). Мали обвезник је лице које врши промет добара и услуга на територији Републике и/или у иностранству, а чији укупан промет добара и услуга у претходних 12 месеци није већи од 8.000.000 динара, односно које при отпочињању обављања делатности процењује да у наредних 12 месеци неће остварити укупан промет већи од 8.000.000 динара. Када је у питању подношење захтева за брисање из система ПДВ-a због престанка обављања делатности, тај случај се односи на престанак привредних друштава у поступку ликвидације и стечаја као и за престанак обављања делатности предузетника брисањем из одговарајућег регистра. Поред тога, наведене одредбе се могу применити и код престанка обављања делатности физичког лица које обавља делатност коју није регистровало или физичког лица - пољопривредника (дакле, код фактичког престанка обављања делатности). Обвезник ПДВ-a који престаје да обавља делатност дужан је да поднесе захтев за брисање надлежном пореском органу, најкасније у року од 15 дана пре подношења захтева за брисање из регистра привредних субјеката, односно другог регистра у складу са законом (члан 38а ст. 2. Закона о ПДВ). Захтев за брисање обвезника ПДВ-a из евиденције за ПДВ подноси се надлежном пореском органу на Обрасцу ЗБПДВ који је саставни део Правилника о облику и садржини пријаве за евидентирање обвезника ПДВ-а, поступку евидентирања и брисања из евиденције и о облику и садржини пореске пријаве ПДВ-а („Сл. гласник РС”, бр. 123/12, 115/13, 66/14, 86/15 и 11/16- у даљем тексту: Правилник). Надлежни порески орган је: 1) за правно лице и предузетника – организациона јединица на чијем подручју има седиште; 2) за пољопривредника и друго физичко лице – организациона јединица на чијем подручју има пребивалиште; 3) за правно лице које је сврстано у великог пореског обвезника – Центар за велике пореске обвезнике; 4) за сталну пословну јединицу страног лица (огранак и др.) – организациона јединица на чијем подручју има место пословања или седиште. Захтев се подноси надлежном пореском органу, непосредно на шалтеру или путем поште, закључно са последњим даном календарског месеца у којем је обвезник престао да обавља ПДВ активност.

На пример, ако обвезник престаје да обавља ПДВ активност 1. 1. 2017. године, захтев за брисање може да поднесе до 31. 1. 2017. године. Образац се попуњава на следећи начин: Образац ЗБПДВ АБЦ д.о.о., Београд (име и презиме, односно назив обвезника)

Мите Ружића 2 104423234 ификациони број) 31. јануар 2017. године (датум)

ПОРЕСКА УПРАВА ЗВЕЗДАРА (Надлежни порески орган)

Београд (место)

ЗАХТЕВ за брисање из евиденције обвезника ПДВ Молим да ми се изда потврда о брисању из евиденције обвезника ПДВ због: 1. престанка обавезе плаћања ПДВ (члан 38а став 1. Закона) 2. престанка обављања делатности (члан 38а став 2. Закона) (заокружити одговарајућу опцију)

Датум престанка ПДВ активности 31. јануар 2017. године. _______________________ (потпис одговорног лица)

Порески обвезник, почев од дана престанка обављања ПДВ активности (датум који је обвезник навео у захтеву за брисање) не издаје рачуне у којима исказује ПДВ, не обрачунава и не плаћа ПДВ, нема право на одбитак претходног пореза и није дужан да подноси пореске пријаве за ПДВ.

Сагласно Закону о ПДВ, брисање обвезника из евиденције за ПДВ врши надлежни порески орган искључиво на захтев обвезника ПДВ-а. Захтев за брисање из евиденције за ПДВ (за излазак из система ПДВ-а), подноси се у два случаја, и то: – када обвезник ПДВ-а који у претходних 12 месеци није остварио укупан промет већи од 8.000.000 динара, одлучи да изађе из система ПДВ-а (дакле вољом самог обвезника ПДВ-а) и – када обвезник ПДВ-а престаје да обавља делатност.

2. ОБАВЕЗЕ ОБВЕЗНИКА НА ДАН ПРЕСТАНКА ПДВ АКТИВНОСТИ Обвезник је дужан, сагласно члану 40. ст. 1. тач. 1) – 3) Закона о ПДВ, да на дан престанка ПДВ активности: 1) изврши попис добара, укључујући опрему, објекте за вршење делатности и улагања у објекте, као и датих аванса, по основу којих је имао право на одбитак претходног пореза у складу са Законом о ПДВ и да о томе сачини пописну листу;

139 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Напомена аутора:

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

(адреса обвезника)

2) изврши исправку одбитка претходног пореза за опрему, објекте и улагања у објекте у складу са Законом о ПДВ; 3) утврди износ претходног пореза за добра, осим за опрему, објекте и улагања у објекте у складу са Законом о ПДВ за које је извршио исправку пореза, и дате авансе.

2.1. Обавеза подношења пореске пријаве Поред обавеза прописаних одредбама члана 40. ст. 1. Закона, обвезник ПДВ-а који је поднео захтев за брисање из евиденције за ПДВ има обавезу да уз предметни захтев поднесе пореску пријаву ПДВ за период од дана почетка пореског периода у којем је поднет захтев за брисање до дана престанка ПДВ активности, као и да измири дуг по тој пореској пријави и све друге обавезе које има по основу ПДВ-а. На пример, уколико обвезник престаје са ПДВ активношћу 1. јануара 2017 године, подноси пореску пријаву за период од 1. јануара до 31. јануара 2017. године. Сагласно одредби члана 40. ст. 2. Закона, обвезник ПДВ-а у пореској пријави коју подноси за порески период у којем престаје да обавља ПДВ активност, као дугован порез исказује: – износ исправке одбитка претходног пореза за опрему и објекте за вршење делатности, укључујући и улагања у објекте која су извршена почев од 1. 1. 2013. године, а за која постоји обавеза исправке одбитка; – износ оствареног одбитка претходног пореза за добра која се не сматрају опремом и објектима за вршење делатности, а која обвезник ПДВ-а поседује на дан престанка обављања ПДВ активности; – износ оствареног одбитка претходног пореза за улагања у објекте за које би постојала обавеза исправке одбитка претходног пореза да су завршена до дана престанка обављања ПДВ активности; – износ оствареног одбитка претходног пореза за дате авансе.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

140

2.2. Обавеза подношења пописне листе Садржина пописне листе је уређена чланом 9. ст. 2. Правилника и садржи податке о: 1) опреми за вршење делатности коју обвезник поседује на дан престанка ПДВ активности, а за коју постоји обавеза исправке одбитка претходног пореза; 2) објектима за вршење делатности, које обвезник поседује на дан престанка ПДВ активности, а за које постоји обавеза исправке одбитка претходног пореза; 3) другим добрима које обвезник поседује на дан престанка ПДВ активности, а по основу којих је имао право на одбитак претходног пореза, односно по основу којих има обавезу обрачунавања ПДВ-а као порески дужник из члана 10. ст. 2. тач. 6) Закона; 4) улагањима у објекте за које постоји обавеза исправке одбитка претходног пореза на дан престанка ПДВ активности; 5) улагањима у објекте за која би постојала обавеза исправке одбитка претходног пореза да су завршена до дана престанка ПДВ активности; 6) датим авансним средствима по основу којих је имао право на одбитак претходног пореза. Подаци о опреми и објектима за вршење делатности које обвезник поседује на дан престанка ПДВ активности, а за које постоји обавеза исправке одбитка претходног пореза, су подаци о: – називу и опису опреме, односно врсти, опису и локацији објеката; – набавној цени, односно цени коштања опреме, односно објеката, без ПДВ-а; – износу ПДВ-а који је обвезник имао право да одбије по основу набавке, односно производње опреме, односно објеката; – моменту прве употребе опреме, односно објеката; – износу исправљеног одбитка претходног пореза за опрему, односно објекте. Подаци о другим добрима која обвезник поседује на дан престанка обављања ПДВ активности, по основу чије набавке је обвезник ПДВ-а имао право на одбитак претходног пореза, а који се исказују у пописној листи, су подаци о: – називу и врсти добара; – количини добара;

Надлежни порески орган спроводи поступак контроле по примљеном захтеву, у оквиру којег врши контролу података исказаних у пописној листи, као и исказаних података у пореској пријави. Такође, порески орган врши увид у своје службене евиденције, евиденције које обвезник води у складу са Законом о ПДВ, пословне књиге, као и друге доказе, који опредељују обавезу обрачунавања пореза. Порески обвезник у пореској пријави исказује износ исправљеног одбитка и износ претходног пореза, као дуговани ПДВ (члан 40. ст. 2. Закона о ПДВ). Сходно одредби члана 51. Закона о ПДВ, у случају брисања обвезника из евиденције ПДВ-а, ПДВ се плаћа: – у року од 15 дана од дана подношења пореске пријаве за обвезника ПДВ-а који је поднео захтев за брисање из ПДВ евиденције; – до дана подношења захтева за брисање из регистра за обвезника који престаје да обавља делатност.

Уколико обвезник који је поднео захтев за брисање из евиденције ПДВ, у својој нпр. пријави за неки претходни порески период исказао негативан износ на пољу 110 и определио се за порески кредит, а у пореској пријави коју подноси са захтевом за брисање искаже дуговани ПДВ, плаћа износ који одговара разлици исказане пореске обавезе у последњој пореској пријави и неискоришћеног пореског кредита. У сваком конкретном случају обвезник измирује своју обавезу у износу који одговара задужењима који има по овом основу на својој аналитичкој картици код Пореске управе. У случају када се у поступку контроле утврди да обвезник није правилно исказао износ ПДВ-а у својој пореској пријави (с тим у вези је утврђена већа обавеза од пријављене), доноси се решење којим се утврђује износ пореске обавезе и налаже се пореском обвезнику износ ПДВ-а за уплату.

141 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

3. ПОСТУПАЊЕ ПОРЕСКОГ ОРГАНА У ПОСТУПКУ БРИСАЊА ИЗ ЕВИДЕНЦИЈЕ ПДВ

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

– набавној цени, односно цени коштања добара, без ПДВ-а; – износу ПДВ-а који је обвезник имао право да одбије по основу набавке, односно производње добара, односно по основу којих има обавезу обрачунавања ПДВ-а као порески дужник из члана 10. ст. 2. тач. 6) Закона. Подаци о улагањима у објекте за које постоји обавеза исправке одбитка претходног пореза на дан престанка ПДВ активности, који се исказују у пописној листи, су подаци о: – врсти, опису и локацији објекта у који је извршено улагање; – вредности извршеног улагања у објекте, без ПДВ-а; – датуму завршетка улагања у објекте; – износу ПДВ-а који је обвезник имао право да одбије по основу улагања у објекте; – износу исправљеног одбитка претходног пореза за улагања у објекте. Подаци о улагањима у објекте за које би постојала обавеза исправке одбитка претходног пореза да су завршена до дана престанка обављања ПДВ активности, а који се исказују у пописној листи, су подаци о: – врсти, опису и локацији објекта у који је извршено улагање; – вредности извршеног улагања у објекте, без ПДВ-а; – износу ПДВ-а који је обвезник имао право да одбије као претходни порез по основу улагања у објекте. Подаци о датим авансима по основу којих је имао право на одбитак претходног пореза, а који се исказују у пописној листи, су подаци о: – износу авансне уплате, без ПДВ-а; – износу ПДВ-а обрачунатог по основу авансне уплате; – износу ПДВ-а који је обвезник имао право да одбије као претходни порез по основу авансне уплате.

4. ПОТВРДА О БРИСАЊУ Након спроведеног поступка контроле у којем је утврђено да су испуњени услови за брисање из евиденције обвезника ПДВ-а, као и да је обвезник измирио обавезе по основу ПДВ-а, издаје се потврда о брисању. Потврда о брисању издаје се на Обрасцу ПБПДВ – Потврда о брисању из евиденције обвезника ПДВ-а, и иста садржи следеће податке: 1) назив, односно име и презиме и адресу обвезника, ПИБ; 2) датум престанка ПДВ активности (датум који је обвезник навео на захтеву за брисање, а у обрасцу ПППДВ који је поднео уз захтев, наводи период од дана почетка пореског периода у којем је поднет захтев за брисање до дана престанка обављања ПДВ активности). 3) датум брисања из евиденције за ПДВ (датум када је порески орган извршио брисање из евиденције обвезника ПДВ-а); 4) место издавања потврде (седиште пореског органа који је издао потврду); 5) датум издавања потврде о брисању из евиденције ПДВ-а (датум када је порески орган издао потврду о брисању); ***

ПОКЛОНИ ЗА НОВУ ГОДИНУ И БОЖИЋ И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН 1. Основ за давање поклона LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

142

У члану 119. став 2. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 и 75/2014) утврђено је да послодавац може деци запосленог, старости до 15 година живота, да обезбеди поклон за Божић и Нову годину у вредности до неопорезивог износа који је предвиђен законом, којим се уређује порез на доходак грађана. Ова примања се, сходно члану 105. став 3. Закона о раду, не сматрају зарадом до износа који је утврђен законом. Наведеним одредбама Закона о раду је давање поклона (у новцу или у роби) за наведене празнике предвиђено као могућност а не обавеза послодавца, која се ради конкретне исплате мора регулисати општим актом (колективним уговором или правилником о раду) или уговором о раду. На основу одредби општег акта или уговора о раду послодавац доноси конкретну одлуку о давању поклона, којом се утврђује датум и висина исплате, односно датум уручивања поклона (пример одлуке директора дат је на крају чланка).

2. Пореско ослобођење по основу поклона за празник Сходно члану 18. тачка 6) Закона о порезу на доходак грађана, не плаћа се порез на поклон деци запослених, старости до 15 година, поводом Нове године и Божића – до 9.166 динара по једном детету. Неопорезиви износ од 9.166 динара примењује се до 31. 01. 2017. године. У складу са наведеним, можемо констатовати: 1) на износ поклона до 9.166 динара по једном детету, поводом Нове године и Божића, деци запослених до 15 година – не плаћају се никакве пореске обавезе; 2) на износ поклона преко 9.166 динара по једном детету, поводом Нове године и Божића, деци запослених до 15 година – плаћају се све пореске обавезе као на зараду. Такође и: 3) када се поклон додељује деци старијој од 15 година – карактер зараде има цео износ вредности поклона. У смислу наведених одредби треба разумети да се неопорезиви износ од 9.166 динара односи и на новчане поклоне и на робне поклоне.

3. Примери давања поклона деци запослених уз коришћење пореске олакшице Ако желе да поклон, на пример за Нову годину, предају деци запослених, послодавци ће пре свега гледати да вредност тог поклона, обично пакетића, не пређе 9.166 динара, у ком случају ће се подела ових пакетића обавити без икаквих додатних пореских плаћања.

На пример:

У случају да родитељи раде код истог послодавца и да послодавац плаћа сваком родитељу за исто дете, онда се пореска олакшица односи на оба родитеља тог детета. Ако послодавац исплати по 9.000 динара сваком родитељу истог детета, неће се сабирати ови износи по деци, већ ће се посматрати сваки родитељ посебно, тако да ни у овом случају нема плаћања пореских обавеза, пошто је по родитељу износ поклона до 9.166 динара.

4. Обрачун и плаћање пореских обавеза на поклоне за Нову годину и Божић

1) када та исплата прелази 9.166 динара – карактер зараде има исплата изнад 9.166 динара; 2) када се исплаћује деци старијој од 15 година – карактер зараде има цео износ исплате; 3) када се исплаћује деци до 15 година старости поводом других празника (који нису Божић и Нова година) – карактер зараде има цео износ исплате. У наведеним случајевима исплата поклона у роби или у новцу добија карактер другог примања које чини зараду, из члана 105. став 3. Закона о раду, на коју се плаћа порез по стопи од 10% и доприноси за обавезно социјално осигурање по збирној стопи од 19,9% на терет запосленог и по стопи од 17,9% на терет послодавца. На пример, исплата поклона врши се заједно са новембарском зарадом у децембру месецу, при чему: – вредност поклон пакетића детету запосленог до 15 година износи 15.000 динара, што значи да вредност поклона од 5.834 динара (15.000 – 9.166) има карактер зараде; – на име редовне зараде за новембар, запослени прима износ од 55.000 динара. Када се вредност поклон пакетића обрачунава и исплаћује заједно са исплатом зараде, треба урадити два посебна обрачуна, један за редовну зараду а други за исплату по основу поклон пакетића са карактером зараде, при чему се: – при исплати поклона деци запослених старости до 15 година, поводом Нове године и Божића, преко неопорезивог износа – користи ОВП 111 (код зараде је ОВП 101); – на опорезиви износ поклона обрачунавају порез и доприноси, без коришћења пореског ослобођења од 11.604 динара, а основица за обрачун пореских обавеза је бруто вредност опорезивог износа поклона, која се добије дељењем опорезивог износа коефицијентом 0,701.

143 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Исплата поклона (у роби или новцу) за Нову годину и Божић добија карактер зараде у следећим случајевима:

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

а) Послодавац је детету свог запосленог дао поклон у вредности од 8.000 динара. Тиме је испуњен услов да се додели поклон до висине неопорезованог износа. б) Ако мајка истог детета добије поклон код другог послодавца код кога ради, у висини од 9.000 динара, и њен поклон неће бити опорезован јер је износ до 9.166 динара. У овом случају ово дете је добило поклон у износу од 17.000 динара али, пошто је свако од родитеља добио поклон до неопорезованог износа, на ове поклоне не плаћају се пореске обавезе, односно, поклони које дете добије од једног родитеља до 9.166 динара и од другог родитеља до 9.166 динара, не потпадају под обавезу опорезивања, нити се подноси пореска пријава ППП-ПД.

Обрачун и порески третман ових примања запосленог је следећи: Р. б.

ОПИС

Износ поклона преко неопорезивог

Коефицијент за утврђивање бруто износа опорезивог поклона

Зарада за новембар

Износ поклона преко неопорезивог

5.834,00 0,701

Бруто зарада

55.000,00

8.322,40

Пореска олакшица

11.604,00

Пореска основица

43.396,00

8.322,40

Износ пореза (10% на р.бр. 5)

4.339,60

832,24

Основица за доприносе

55.000,00

8.322,40

Доприноси на терет запосленог (ред. бр. 7 x 19,9%)

10.945,00

1.656,16

Нето зарада (р.бр. 3 – р.бр. 6 – р.бр. 8)

39.715,40

5.834,00

10.

Доприноси на терет послодавца (ред. бр. 7 x 17,9%)

9.845,00

1.489,71

1 01 101 00 0

1 01 111 00 0

Шифра врсте прихода

Приликом исплате ова два наведена примања, послодавац је дужан да надлежној организационој јединици Пореске управе преда Образац ППП-ПД, у којем ће засебно попунити податке за сваку од наведене две исплате.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

144

У другом случају, ако се исплата по основу новогодишњег поклона врши пре исплате зарада у децембру месецу, а износ опорезивог поклона је нижи од важеће најниже основице доприноса, послодавац је дужан да приликом исплате поклона обрачуна и плати: 1) доприносе за социјално осигурање на најнижу законску основицу; 2) порез на бруто износ опорезивог дела поклона, који се добија по формули: Бруто = (Нето + 0,199 x НнО) : 0,90, где су: 0,199 – стопа збирних доприноса за социјално осигурање на терет запосленог; НнО – важећа најнижа основица доприноса; 0,90 – коефицијент утврђен на основу пореске стопе од 10% (100 – 10 = 90 : 100). Пошто тренутно (до 31. јануара 2017. године) најнижа основица доприноса износи 22.204,00 динара, а доприноси обрачунати по стопи од 19,90% на ту основицу износе 4.418,60 динара, ова формула има следећи исказ: Бруто = (Нето + 4.418,60) : 0,90.

5. Поклони лицима која нису у радном односу код послодавца У складу са својим општим актом, послодавац може да додели новогодишње поклоне и лицима која нису у радном односу код њега (деци бивших запослених или деци пословних партнера, пензионисаним радницима). Поклони (робни или новчани) овим лицима имају карактер других прихода, а опорезују се по стопи од 20% у складу са чланом 85. тачка 10) Закона о порезу на доходак грађана, којим је прописано да се приходима сматрају и награде и друга давања физичким лицима која нису запослена код исплатиоца, у износу преко 12.180 динара годишње. Стога, основица на коју се плаћа порез од 20% код ових давања добија се када се нето износ исплате у новцу или малопродајна цена (са ПДВ) поклона умањи за неопорезив износ од 12.180 динара, а тако добијена разлика преведе у бруто износ дељењем са коефицијентом 0,80.

На пример, послодавац исплаћује својим пензионисаним радницима поклон за Нову годину у износу од 16.000 динара. Обрачун ове исплате је следећи: Р. б.

ОПИС

Износ

Износ поклона (нето)

16.000

Неопорезиви износ

12.180

Опорезиви износ поклона (16.000 – 12.180)

3.820

Опорезиви износ поклона (3.820 : 0,80)

4.775

Износ пореза (4.775 x 20%)

955,00

Према томе, код исплате лицима која нису запослена код послодавца: 1) ако је износ исплате већи од 12.180 динара, на већи износ исплате плаћа се порез уз подношење пореске пријаве ППП-ПД, уз коришћење шифре врсте прихода 1 11 633 00 0. Рачун за уплату је 8404848-37, уз шифру плаћања 249 (за поклон у новцу) и 254 (за уплату пореза по одбитку); 2) ако је износ исплате мањи од 12.180 динара, на то давање не плаћа се порез и не подноси пореска пријава ППП-ПД.

6. Исплате за новогодишње поклоне из средстава синдикалне чланарине

7. Порески третман плаћања новогодишњих прослава У случају када послодавац за новогодишњу прославу ангажује појединца са статусом самосталног уметника, који то звање има у складу са Законом о култури („Службени гласник РС”, бр. 72/2009, 13/2016 и 30/2016-испр), исплата се врши на основу ауторског уговора са њим. На ову исплату се плаћа само порез по стопи од 20% по умањењу за нормиране трошкове од 43% или 34% (зависно од врсте ауторског дела). Ако је са самосталним уметником уговорена нето накнада, превођење у бруто износ се врши применом коефицијента 1,128668171 – ако је пореска олакшица 43%, односно коефицијента 1,152073732 – ако је пореска олакшица 34%. Ако послодавац ангажује лице које није самостални уметник, пореске обавезе које ће платити на уговор са њим зависе од тога да ли је то лице осигурано по другом основу. Конкретно: 1) Ако лице ангажовано за новогодишњу приредбу није осигурано по другом основу, на накнаду коју уговори са њим послодавац плаћа: – порез по стопи од 20% по умањењу нормираних трошкова; – допринос за пензијско и инвалидско осигурање по стопи од 26%; – допринос за здравствено осигурање по стопи од 10,30%. Уколико је са овим извођачем уговорена бруто накнада, после одбитка нормираних трошкова, на исту основицу ће се обрачунати све пореске обавезе и исплатити нето износ. Ако је са овим извођачем уговорена нето накнада, превођење у бруто износ се врши применом коефицијента 1,47255887 – ако је пореска олакшица 43%, односно коефицијента 1,59129245 – ако је пореска олакшица 34%. 2) Ако је лице ангажовано за новогодишњу приредбу осигурано по другом основу, на накнаду коју уговори са њим послодавац плаћа: – порез по стопи од 20% по умањењу нормираних трошкова; – допринос за пензијско и инвалидско осигурање по стопи од 26%.

145 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Када се за новогодишње пакетиће средства обезбеђују из средстава синдиката, прибављених путем синдикалне чланарине, такво давање поклона нема карактер личних примања и ослобођено је свих пореза и доприноса, без обзира на вредност поклона. Наиме, синдикална чланарина плаћа се из зарада на које су пореске обавезе већ обрачунате и плаћене (из нето зараде). Ово, наравно, под условом да се из документације синдикалне организације јасно и недвосмислено може утврдити да се ради о давањима искључиво из средстава синдикалне чланарине.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Уколико је са овим извођачем уговорена бруто накнада, после одбитка нормираних трошкова на исту основицу ће се обрачунати обе пореске обавезе и исплатити нето износ. Ако је са овим извођачем уговорена нето накнада, утврђени нето износ преводи се у бруто износ применом коефицијента 1,35538086 – ако је пореска олакшица 43%, односно коефицијента 1,43595635 – ако је пореска олакшица 34%. Уместо наведених издатака, послодавац може за децу својих запослених закупити термин једне представе или купити улазнице за новогодишњу представу, уз остале посетиоце. У оваквим случајевима сматрамо да послодавац, осим обавезе плаћања представе, односно улазница за представу, нема других фискалних издатака. Уколико послодавац организује прославу поводом празника (ручак, вечера за запослене, пензионере, пословне партнере), по мишљењу Министарства финансија и економије број 414-00118/2002-04 од 22. 04. 2002. године, трошкови учињени том приликом, по основу угоститељских услуга, имају карактер репрезентације и не подлежу плаћању пореза на доходак грађана.

8. Поклони запосленима код послодавца Послодавац може својим општим актом, односно уговором о раду, на основу члана 120. тачка 4. Закона о раду, да пропише давање поклона својим запосленима поводом Нове године или Божића, у новцу или у роби. Таква давања имају карактер зараде, у складу са чланом 105. став 3. истог закона, што значи да се ова исплата прикључује заради, уз обрачун пореза и доприноса и подношење обрасца ППП-ПД.

ПРИМЕР ОДЛУКЕ о додели новогодишњих поклон пакетића деци запослених На основу члана 119. став 2. Закона о раду и члана 52. Правилника о раду, доносим

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

146

Од лук у о додели новогодишњих поклон пакетића деци запослених 1. Обезбеђују се и додељују новогодишњи поклон пакетићи деци запослених, у појединачном износу од 5.000,00 динара. 2. Право на поклон пакетић из става 1. ове одлуке има дете и усвојеник запосленог до навршених 10 година живота, а према ажурираној кадровској евиденцији. 3. Поклон из тачке 1. ове одлуке уручује се дана 26. 12. 2016. године. У ____________ дана ________

_________________________________ потпис одговорног лица – директора

Прилог: Списак деце која имају право на поклон ***

ОДСУСТВО И ИСПЛАТЕ ЗАПОСЛЕНИМА ПОВОДОМ НОВОГОДИШЊИХ И БОЖИЋНИХ ПРАЗНИКА

наредном периоду очекују нас следећи дани празника, у складу са Законом о државним и другим празницима у Републици Србији („Сл. гласник РС” број 43/2001, 101/2007 и 92/2011, у даљем тексту: Закон): – 25. децембар – верски празник, први дан Божића за католике и припаднике других хришћанских заједница (који пада у недељу); – 1. и 2. јануар – дани државног празника Нова година (који падају у недељу и понедељак), а пошто један дан празника пада у недељу, не ради се и наредни радни дан – уторак, 3. јануар;

– 7. јануар – верски празник, први дан Божића за припаднике православне вероисповести (који пада у суботу), нерадан је за све запослене без обзира на верску припадност; – 27. јануар – Свети Сава – Дан духовности (празнује се радно); – први дан крсне славе, који празнују запослени православне вероисповести. Укратко ћемо дати објашњења у вези са правом на одсуство у дане празника, као и на накнаду зараде за одсуство, односно увећање зараде за рад на дан празника.

Право на одсуство са рада на дан празника www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs 147 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Право на одсуство са рада за дане државног празника Нове године (који падају у недељу и понедељак а продужавају се и у уторак, 3. јануара) остварује се у следећим варијантама: 1) Запослени који раде у петодневном распореду радног времена (понедељак – петак) у недељу, 1. јануара, имају дан недељног одмора без права на накнаду зараде, а у понедељак и уторак, 2. и 3. јануара, одсуствују са посла по основу дана празника (понедељак), односно померања празника (уторак), са правом на накнаду зараде; 2) Запослени који раде у шестодневном распореду радног времена (понедељак – субота) у недељу, 1. јануара, имају дан недељног одмора без права на накнаду зараде, у понедељак, 2. јануара, одсуствују са посла по основу дана празника са правом на накнаду зараде, а у уторак, 3. јануара, одсуствују са посла по основу померања празника са правом на накнаду зараде. 3) Запослени који ради у сменском распореду радног времена, па му је недеља, 1. јануар, радни дан, а понедељак, 2. јануар, дан недељног одмора, у недељу има право да одсуствује са рада уз накнаду зараде по основу празника, а у понедељак, 2. јануара, одсуствује са посла по основу недељног одмора, без права на накнаду зараде; 4) Запослени који ради у сменском распореду радног времена, па му је недеља, 1. јануар, дан недељног одмора, а понeдељак, 2. јануар, радни дан, у недељу не остварује накнаду зараде јер користи дан недељног одмора, а у понедељак има право да одсуствује са посла по основу празника, са правом на накнаду зараде; 5) Запослени који ради у сменском распореду радног времена, па су му недеља, 1. и понедељак, 2. јануар, дани недељног одмора, за оба дана не остварује ни зараду ни накнаду зараде, јер то нису његови радни дани; 6) Запослени који ради у сменском распореду радног времена, ако му је понедељак, 2. јануар, дан недељног одмора, а уторак, 3. јануар, радни дан, у понедељак не остварује накнаду зараде јер користи дан недељног одмора, а у уторак има право да одсуствује са посла по основу празника, са правом на накнаду зараде; 7) Запосленом, коме је распоредом радног времена утврђен рад у турнусу, право на накнаду зараде за дане државног празника утврђује се у зависности од тога да ли су дани државног празника радни или дани недељног одмора. Када су дани државног празника истовремено и дани недељног одмора, запослени не остварује право на накнаду зараде, јер су ови дани плаћени кроз 40-часовну радну недељу (Мишљење Министарства за рад, борачка и социјална питања, број 12002-75/97). Пошто православни Божић ове године пада у суботу, право на одсуство у тај дан и право на накнаду зараде имају запослени који раде у шестодневној радној недељи (понедељак–субота), односно којима је та субота редован радни дан. Према томе, опште правило код остваривања накнаде зараде за време дана празника је: Запослени има право на накнаду зараде само ако празник падне у дане који су по распореду радног времена код послодавца његови радни дани. Ово правило важи како за запослене који стално раде у првој смени, тако и за оне који раде у сменском раду или у турнусима. За запослене који раде у сменама, па им дан недељног одмора не пада у недељу, већ у неки други дан у току недеље (понедељак или уторак, на пример), треба напоменути да не важи померање дана празника на наредни радни дан. Наиме, према тумачењу Министарства за рад и запошљавање број 011-00-45/2002-04, од 30. 05. 2002, право на померање дана празновања утврђено је само ако празник падне у недељу према званичном календару, а не на дан недељног одмора према другачијем распореду радног времена код послодавца.

Накнада зараде за време одсуства у дане празника Према члану 114. Закона о раду, за одсуство у дане празника запослени има право на накнаду зараде у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, у складу са општим актом и уговором о раду. Просечна зарада као основ за обрачун накнаде зараде утврђује се тако што се сабере укупно исплаћен износ зарада за часове рада у претходних 12 месеци и добијени збир се подели збиром остварених ефективних сати рада у претходних 12 месеци. Накнада зараде за два дана одсуства на дане празника у јануару (1. и 2. јануар) утврђује се на основу просечне зараде запосленог за претходних 12 месеци, дакле за период јануар 2016 – децембар 2016. године. У просечну зараду за претходних 12 месеци, која служи као основ за обрачун накнаде зараде, рачунају се сва примања у складу са законом која чине зараду, а која су запосленом исплаћена у тих 12 месеци (основна зарада, радни учинак, бонуси и награде, топли оброк, регрес, минули рад и друга увећања која су запосленом исплаћена). У примеру, пошто запослени у јануару има (2 x 8) 16 часова одсуства са рада због празника, обрачун накнаде зараде је:

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

148

Број часова одсуства

16 час.

Основица за накнаду по часу рада из претходних 12 месеци

300,00 дин/часу

Укупна основица за накнаду зараде за часове одсуства (1 x 2)

4.800,00 дин.

Проценат за утврђивање износа накнаде зараде

Износ накнаде зараде (3 x 4)

100% 4.800,00 дин.

У посебном случају, ако запослени у претходних 12 месеци није имао зараду, било зато што је свих 12 претходних месеци провео на разним врстама одсуства са рада (боловање, породиљско) или није уопште радио у тих 12 месеци (што је случај са новозапосленим радницима, који одсуствују са рада у првом месецу рада), обрачун накнаде зараде се у текућем месецу обавља на основицу коју чини уговорена основна зарада, коју би запослени примио да је радио, увећана за минули рад. На пример, за запосленог који нема зараду у претходних 12 месеци, а почео је да ради 1. јануара 2017. и у том месецу остварио одсуство са рада од 16 часова за празнике, и има право на 10% минулог рада, обрачун накнаде зараде је следећи: 1)

Број часова плаћеног одсуства у јануару

16 час.

Основ за накнаду по часу рада из претходних 12 месеци

Основна зарада запосленог у месецу одсуства са рада – јануару

40.000,00 дин.

Минули рад (10% на р. б. 3)

4.000,00 дин.

Основна зарада увећана за минули рад

44.000,00 дин.

Број часова рада у месецу јануару

Основна зарада по часу рада (44.000 : 160)

Основица за накнаду зараде (16 час. x 275 дин)

Проценат за утврђивање износа накнаде зараде

10)

Износ накнаде зараде (8 x 9)

160 275,00 дин. 4.400,00 дин. 100% 4.400,00 дин.

Запослени у јавном сектору за одсуство на дане празника Нове године и Божића остварују право на накнаду плате према следећем: 1) Државни службеници и намештеници остварују накнаду плате у складу са Законом о платама државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС”, бр. 62/2006, 63/2006 – испр., 115/2006 – испр., 101/2007, 99/2010, 108/2013 и 99/2014), који у члану 32 прописује да државни службеник и намештеник који није радио на дан празника, који је по закону нерадан дан, има право на накнаду зараде у висини зараде као да је радио; 2) Запослени у органима и организацијама територијалне аутономије и локалне самоуправе остварују накнаду плате на дан празника у складу са Законом о радним односима у државним органима („Сл. гласник РС”, бр. 48/2091, 66/2091, 44/2098 – др. закон, 49/2099 – др. закон, 34/2001 – др. закон, 39/2002, 49/2005 – одлука УСРС, 79/2005 – др. закон, 81/2005 – испр. др. закона, 83/2005

– испр. др. закона и 23/2013 – одлука УС), који у члану 37. став 3. прописује да се плата прима и за дане празника за које је предвиђено да буду нерадни. То значи да запослени у овим органима и организацијама за време одсуствовања са рада у дане празника не примају накнаду плате, већ плату коју би остварили да раде у месецу у коме одсуствују са рада по овом основу; 3) Запослени у јавним службама (здравство, школство и сл.), агенцијама, установама и код других корисника јавних средстава остварују накнаду плате за одсуствовање на дан празника у складу са општим прописима о раду, дакле, у складу са чланом 114. Закона о раду.

Основна зарада запосленог (бруто)

Основна зарада по дану рада (за 21 дан у месецу)

Увећање зараде за рад на празник: – проценат за рад на празник – износ увећања (2.400 x 110%)

Укупно примање за рад на дан празника (р.б. 2 + р.б. 3):

50.400,00 дин. 2.400,00 дин/дану 110% 2.640,00 дин. 5.040,00 дин.

У примеру, радећи на дан празника, запослени остварује зараду према резултатима рада тог дана (у примеру зарада у висини основне зараде по дану рада) и увећања зараде по стопи од 110% за рад на празник, које је примењено на износ основне дневне зараде. Изузетно се запосленом, коме је распоредом радног времена утврђена радна недеља у трајању од пет радних дана, а морао је да ради на дан празника, на пример у недељу, 1. јануара, на дан свог недељног одмора, листа примања проширује. У оваквом случају, запослени прима зараду за рад на празник, према мерилима расподеле код послодавца и сопственом радном учинку на тај дан рада, увећање зараде за рад на дан празника и увећање зараде за прековремени рад. Наиме, у овом случају запослени је радио и у дан свог одмора, па ће на крају месеца имати додатне сате рада, односно прековремени рад, због чега му следи и исплата увећања зараде за прековремени

149 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Рад на празник и увећање зараде по том основу имаће запослени који раде у петодневном или шестодневном распореду радног времена, а морају да раде на дан неког празника – Нове године или Божића, због потреба посла. Конкретно, када запослени, коме је распоредом радног времена утврђена радна недеља у трајању од пет радних дана, мора да ради на дан празника, односно на дан који је по распореду радног времена његов радни дан (на пример, понедељак, 2. јануар, или уторак, 3. јануар), тада овај запослени остварује: – зараду за рад на празник, према мерилима расподеле код послодавца и сопственом радном учинку на тај дан рада, – увећање зараде за рад на дан празника, и – остала увећања зараде, ако их је послодавац прописао својим актом донетим на основу Закона о раду (минули рад, топли оброк, сменски рад итд). За обрачун увећања зараде за предстојеће празнике примењује се члан 108. тачка 1) новог Закона о раду, према којој запослени има право на увећану зараду у висини утврђеној општим актом и уговором о раду, и то: – за рад на дан празника који је нерадни дан – најмање 110% од основице; – за рад ноћу и рад у сменама, ако такав рад није вреднован при утврђивању основне зараде – најмање 26% од основице; – за прековремени рад – најмање 26% од основице. Уз ово треба имати у виду још две законске одредбе у вези са обрачуном увећане зараде: 1) Основицу за обрачун увећане зараде чини основна зарада утврђена за запосленог у складу са законом, општим актом или уговором о раду; 2) Ако су се истовремено стекли услови за више увећања зараде, проценат увећане зараде не може бити нижи од збира процената по сваком од основа увећања. Један обрачун увећања зараде за рад на празник за запосленог који је 3. јануара радио 8 часова, са процентом увећања за рад на празник од 110%, може бити следећи:

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Право на увећање зараде за рад на празник

рад. У овом случају, када се остварују у истим часовима рада увећања зараде по два основа – за рад на празник и за прековремени рад – треба водити рачуна да се може остварити збир процената увећања по оба основа увећања. Према томе, у конкретном случају: 1) Увећање зараде за рад на празник код послодавца износи 110%; 2) Увећање зараде за прековремени рад код послодавца износи 26%; 3) Укупно увећање за рад на празник прековремено износи (110 + 26) 136%. Сва увећања зараде за рад на празник обрачунавају се у примеру на сразмерну основну зараду за дан рада на празник, док се увећање за прековремени рад додаје само за часове прековременог рада. На пример, запослени је радио на празник у недељу, 1. јануара, што има карактер и рада на празник и прековременог рада за запосленог који ради у петодневном распореду рада (понедељак – петак). Пошто се овде поклапају са истим бројем часова и рад на празник и прековремени рад, на остварену зараду на дан празника примениће се збирни проценат од 136% и тако утврдити укупно увећање зараде за тај дан. Обрачун је следећи:

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

150

Број часова рада на празник

8 часова

Број часова прековременог рада

8 часова

Остварена зарада за рад на дан празника – у висини основне зараде по дану (учинак 100%)

2.400,00 дин/дану

Проценат укупног увећања зараде

136%

Износ увећања зараде (р.б. 3 x 136%)

3.264,00 дин.

Укупно примање на дан празника (3+5)

5.664,00 дин.

Као што се види, радећи 8 часова прековремено на дан празника, запослени остварује зараду према резултатима рада тог дана и увећање зараде по збирној стопи од 136%. За запослене, кориснике буџетских средстава, основна плата, која служи као основица за обрачун увећане плате (додатка на плату) по основу рада на дан празника, утврђује се множењем коефицијента утврђеног одговарајућом уредбом, која се односи на одређену категорију буџетског корисника, и основице за обрачун плате, коју утврђује Влада Републике Србије. ***

ОБАВЕЗЕ У КОРИШЋЕЊУ ГОДИШЊЕГ ОДМОРА ЗА 2016. ГОДИНУ ДО 31. ДЕЦЕМБРА 2016. ГОДИНЕ

рема члану 73. став 1. Закона раду („Службени гласник РС”, број 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 и 75/2014), годишњи одмор може да се користи једнократно или у два или више делова. Према ставу 2. истог члана, ако запослени користи годишњи одмор у деловима, први део годишњег одмора користи у трајању од најмање две радне недеље непрекидно у току календарске године, а остатак најкасније до 30. јуна наредне године. Полазећи од ових законских одредаба, желимо да укажемо на неке карактеристике коришћења годишњег одмора за 2016. годину до истека ове календарске године. Из наведених законских одредаба, можемо закључити да ако запослени не искористи први део годишњег одмора у трајању од две радне недеље до 31. децембра 2016. године, губи право на коришћење целог годишњег одмора за 2016. годину, а не само у деловима. Такође, запослени не може да се одрекне првог дела годишњег одмора да би други део користио до 30. јуна наредне године. То практично значи да до краја 2016. године треба искористити први део годишњег одмора од најмање две радне недеље непрекидно за 2016. годину, јер се тек тако може стећи право на коришћење другог дела тог годишњег одмора до 30. јуна 2017. године.

1) Запослени који започне да користи годишњи одмор крајем текуће године, нема могућности да користи годишњи одмор у деловима, јер није у току календарске године искористио најмање две радне недеље. Овај запослени годишњи одмор може да настави да користи без прекида у наредној години, у супротном губи право да користи преостали део; 2) Запослени који је прекинуо коришћење годишњег одмора због боловања, иако није у првом делу искористио две радне недеље, има право да део неискоришћеног годишњег одмора искористи до краја јуна наредне године; 3) Запослена жена на породиљском одсуству, одсуству ради неге и посебне неге детета – има право да тај одмор искористи до 30. јуна наредне године, без услова да је први део тог одмора искористила у 2016. години.

***

151 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Односно, према одредби у ставу 4. члана 73. Закона о раду, запослени који није у целини или делимично искористио годишњи одмор у календарској години због одсутности са рада ради коришћења породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета – има право да тај одмор искористи до 30. јуна наредне године. Према томе, запослени који нису до сада искористили први део годишњег одмора за 2016. годину, треба то да учине до краја ове године, да не би изгубили право на укупан годишњи одмор за 2016. годину. Све што смо овде рекли, односи се и на запослене који имају право на сразмеран годишњи одмор, а који износи више од две радне недеље (10 радних дана). Запослени коме је сразмеран годишњи одмор краћи од 10 радних дана (две радне недеље) може тај одмор да искористи само у току календарске године за коју остварује право на тај одмор. И овде је једини изузетак када се годишњи одмор у целини или делимично може пренети у наредну годину предвиђен у члану 73. став 4. Закона, дакле када запослени у целини или делимично није искористио годишњи одмор у календарској години због одсутности са рада ради коришћења породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета. И у случају остваривања сразмерног годишњег одмора, тај одмор може користити у наредној години, до 30. јуна.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Пошто Закон о раду обезбеђује минимум загарантованих права запослених, одредба члана 73. став 2. – да први део годишњег одмора се користи најмање две радне недеље – не искључује могућност да се, по вољи запосленог или на основу споразума послодавца и запосленог, први део годишњег одмора користи и краће од две радне недеље. Сматрамо да Закон о раду не искључује овакву могућност, па стога и овај моменат треба имати у виду. Треба обратити пажњу на следеће: ако је запослени започео коришћење годишњег одмора крајем 2016. године, а због истека године није искористио у 2016. години најмање две радне недеље (није стекао услов за коришћење годишњег одмора у два дела), а 31. децембра 2016. године, односно 1. јануара 2017. године прекинуо је коришћење годишњег одмора и радио је једно време у јануару (није наставио да користи у континуитету цео годишњи одмор), губи право да користи преостали део годишњег одмора за 2016. годину у 2017. години. Запослени не може у целости да пренесе коришћење годишњег одмора у наредну годину. Изузетно:

МЕМОРАНДУМ НАРОДНЕ БАНКЕ СРБИЈЕ О ЦИЉАНИМ СТОПАМА ИНФЛАЦИЈЕ ДО 2018. ГОДИНЕ (Пречишћени текст)

ади дефинисања оквира за одлучивање о монетарној политици на средњи рок и усидравања и стабилизације инфлационих очекивања, Извршни одбор Народне банке Србије овим меморандумом утврђује циљ за инфлацију у 2017. и 2018. години. У складу са Споразумом Народне банке Србије и Владе Републике Србије о циљању (таргетирању) инфлације и Меморандумом Народне банке Србије о монетарној стратегији, којима се Народна банка Србије обавезала да, у сарадњи с Владом, утврђује циљане стопе инфлације, Извршни одбор Народне банке Србије одредио је циљану стопу укупне инфлације (сa дозвољеним одступањем), меренe годишњом процентуалном променом индекса потрошачких цена, за период од јануара 2017. до децембра 2018. године, у висини од 3,0%, сa дозвољеним одступањем ± 1,5 п.п. Циљеви за инфлацију у 2015. и 2016. години који су утврђени раније нису мењани.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

152

Путања циљане инфлације одражава намеру да се постигне стабилност цена без изазивања макроекономских поремећаја. Циљана инфлација у 2017. и 2018. години и даље ће бити изнад нивоа квантитативне дефиниције ценовне стабилности и нивоа циљане инфлације у развијеним земљама (2,0% или 2,5%). Тако постављени циљ за инфлацију подржава номиналну, реалну и структурну конвергенцију према Европској унији. Треба имати у виду да је циљана инфлација средњорочни циљ, тј. да остварена инфлација може краткорочно одступати од циљане услед егзогених шокова. Народна банка Србије ће дозволити привремено одступање инфлације од утврђеног циља у случају када би враћање инфлације на циљ у кратком временском периоду захтевало такве промене у монетарној политици које би изазвале додатне макроекономске поремећаје. То се односи на случајеве наглих промена цена примарних производа или на одступања у планираном расту цена производа које су под директним или индиректним утицајем одлука Владе. Народна банка Србије, у сарадњи с Владом, може мењати утврђене циљеве за инфлацију. Такве измене биће предузимане само у изузетним околностима, а образлагаће их Народна банка Србије.

Напомена: Овај пречишћени текст сачињен је на основу текста Меморандума Народне банке Србије о циљаним стопама инфлације до 2018. године, усвојеног на 15. седници Извршног одбора Народне банке Србије 2015. године одржаној 13. августа 2015. године, и његових измена усвојених на 14. седници Извршног одбора Народне банке Србије 2016. године одржаној 10. новембра 2016. године. ***

КАРАКТЕРИСТИКЕ У ИЗРАДИ ПЛАНА ЈАВНИХ НАБАВКИ ЗА 2017. ГОДИНУ

153 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

акон усвајања Закона о буџету Републике Србије за 2017. годину, директним и индиректним корисницима буџетских средстава предстоји усклађивање, односно доношење финансијског плана са одобреним апропријацијама у буџету, а потом и доношење плана јавних набавки као обавезе за све наручиоце у смислу Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр. 124/2012, 14/2015 и 68/2015). Сагласно члану 51. овог закона, наручиоци су у обавези да донесу план јавних набавки, али тим законом није предвиђен рок до кога се то мора учинити. У том смислу наручиоци ће, у складу са својим потребама а по усвајању финансијског плана или програма пословања, донети свој план јавних набавки. Рокове у којима ће поступати у процедури доношења плана јавних набавки, сам начин планирања и одговорност за планирање наручиоци су морали дефинисати својим интерним актом, којим су ближе уредили поступке јавних набавки унутар наручиоца и који су донели и објавили на својој интернет страници, сагласно члану 22. Закона о јавним набавкама, а у вези са Правилником о садржини акта којим се ближе уређује поступак јавне набавке унутар наручиоца („Сл. гласник РС”, бр. 83/2015). Такође, дискреционо је право сваког наручиоца да ли ће и даље планирати набавке на које се Закон о јавним набавкама не примењује, јер таква обавеза више није законски прописана, али је таква могућност задржана у софтверу за планирање и квартално извештавање Управе за јавне набавке, тако да се овај софтвер може користити како за планирање јавних набавки, тако и за планирање набавки на које се Закон о јавним набавкама не примењује. Сагласно Закону о јавним набавкама, план јавних набавки мора садржати следеће податке: 1) редни број јавне набавке; 2) предмет јавне набавке; 3) процењену вредност јавне набавке; 4) врсту поступка јавне набавке; 5) оквирни датум покретања поступка; 6) оквирни датум закључења уговора; 7) оквирни рок трајања уговора. Анализом обавезних елемената плана јавних набавки долазимо до закључака о разлозима употребе обавезних елемената плана и њиховој основној сврси: Редни број јавне набавке – представља број јавне набавке који омогућава наручиоцу евиденцију податка о томе колико је јавних набавки планирано у току планске године. Када наручилац буде вршио измену плана јавних набавки, софтвер за планирање ће доделити први следећи редни број свакој новој јавној набавци у делу добара, услуга или радова где је јавна набавка планирана. Предмет јавне набавке – представља кратак опис предмета јавне набавке, односно кратак назив онога што се претежно набавља. Предмет јавне набавке се, сагласно Закону о јавним набавкама, може обликовати и по партијама, те се партије, као посебне целине које чине један предмет јавне набавке, могу навести и у самом плану јавних набавки. Ово је дискреционо право наручиоца које наручилац може искористити а не мора. Навођење партија у плану јавних набавки може бити од користи како наручиоцу тако и потенцијалним понуђачима. Приликом одлучивања о овом питању корисно би било узети у обзир позитивна и негативна искуства из претходног периода. Имајући у виду да се план јавних набавки објављује на Порталу Управе за јавне набавке, пракса је показала да је корисно потенцијалне понуђаче упознати са предметом јавне набавке на детаљан начин, тако што ће им се кроз поступак планирања пружити што је могуће више информација, ради њиховог учешћа у поступку јавне набавке и подстицања конкуренције. Исти је случај и са ознаком из Општег речника набавки који се скраћено обележава са „ОРН” у софтверу за планирање и квартално извештавање. Пожељно је и препорука је да се, поред предмета у плану јавних набавки, упише и ознака из Општег речника набавки да би се прецизније дефинисао предмет јавне набавке, што такође омогућује лакшу

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

претрагу актуелних јавних набавки. И ово је такође могућност, не и обавеза, за наручиоце приликом израде плана јавних набавки. Процењена вредност јавне набавке – обавезан је елемент плана јавних набавки који се исказује без пореза на додату вредност. Правила о одређивању процењене вредности јавне набавке јасно су прописана Законом о јавним набавкама. Сагласно законским одредбама чл. 64–69. овога закона, процењена вредност јавне набавке исказује се у динарима, без пореза на додату вредност, а обухвата укупни плативи износ понуђачу. Процењена вредност јавне набавке мора бити заснована на спроведеном испитивању, истраживању тржишта предмета јавне набавке, које укључује проверу цене, квалитета, периода гаранције, одржавања и сл, и мора бити валидна у време покретања поступка. То заправо значи да се приликом покретања поступка сваке јавне набавке поново преиспитује валидност процењене вредности, па тек онда, у складу са резултатима испитивања, доноси одлука о покретању поступка јавне набавке. Тржиште се може испитивати претрагом интернет презентација, увидом у каталоге, ценовнике, тражењем писмених информативних понуда као и на друге начине – од потенцијалних понуђача који продају предметне услуге, добра или радове. Наручилац не може одређивати процењену вредност јавне набавке нити може делити истоврсну јавну набавку на више набавки, с намером избегавања примене овог закона или правила oдређивања врсте поступка у односу на процењену вредност јавне набавке.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

154

Основица за израчунавање процењене вредности јавне набавке ДОБАРА одређује се на следећи начин: – У случају када је предмет уговора куповина, закуп или лизинг и када је рок на који се уговор закључује 12 месеци или краћи, узима се укупна процењена вредност уговора за све време његовог трајања, а када је рок дужи од 12 месеци, укупна процењена вредност уговора укључује процењену вредност за првих 12 месеци и процењену вредност за преостали период до истека рока. – У случају кад се уговор закључује на неодређени рок, као и у случају кад постоји неизвесност у погледу рока на који се уговор закључује, узима се месечна процењена вредност уговора помножена са 48. У случају периодичних уговора, као и уговора које је потребно обновити по истеку одређеног рока, процењена вредност јавне набавке одређује се: – на основу вредности сличних периодичних уговора, закључених током претходне буџетске године или током претходних 12 месеци, усклађено са очекиваним променама у погледу количине или вредности добара, чије је прибављање предмет уговора у току 12 месеци који почињу да теку од дана закључења првобитног уговора; – на основу укупне процењене вредности сличних периодичних уговора, током 12 месеци након прве испоруке, или током трајања уговора, уколико је трајање уговора дуже од 12 месеци. При израчунавању процењене вредности јавне набавке УСЛУГА наручилац мора у вредност услуге да урачуна и све трошкове у вези са услугама које ће имати понуђач. Код појединих услуга наручилац узима у обзир следеће износе: – за услуге осигурања – висину премије, као и друге врсте плаћања које терете услугу; – за банкарске и друге финансијске услуге – накнаде, провизије, камате као и друге врсте плаћања које терете услугу; – код дизајна, архитектонских услуга и сл – накнаду или провизију за ову врсту услуга. Процењена вредност јавне набавке РАДОВА одређује се тако што укупна вредност радова представља основицу за израчунавање вредности јавне набавке радова. При одређивању процењене вредности јавне набавке радова наручилац у вредност радова укључује и вредност свих добара и услуга који су неопходни за извршење уговора о јавној набавци радова. Кад је предмет јавне набавке обликован по партијама, наручилац одређује процењену вредност сваке партије посебно, при чему процењена вредност јавне набавке обликоване по партијама укључује процењену вредност свих партија.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs 155 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

У случају квалификационог поступка, оквирног споразума и система динамичне набавке, процењена вредност јавне набавке одређује се као вредност свих уговора предвиђених за време трајања листе кандидата, оквирног споразума, односно система динамичне набавке. Овде примећујемо да план јавних набавки не мора више да садржи податке о апропријацији у буџету, односно финансијском плану за плаћање, као и податак о износу планираних средстава за набавку, већ је довољно да садржи процењену вредност јавне набавке. Врста поступка јавне набавке – представља означавање назива поступка јавне набавке у складу са чланом 31. Закона о јавним набавкама. Примера ради, наручилац ће у план јавних набавки уписати назив поступка који планира да спроведе, и то: отворени, рестриктивни, квалификациони, поступак јавне набавке мале вредности или др. Међутим, поједини поступци јавних набавки се не могу унапред планирати. Практично се може десити да је наручилац планирао отворени поступак јавне набавке у коме је добио све неприхватљиве понуде. Након коначности одлуке о обустави овога поступка, стиче се законска могућност из члана 35. став 1. тачка 1. овога закона да се покрене преговарачки поступак са објављивањем позива за подношење понуда. Наручиоци у овом случају не морају мењати план јавних набавки због промене назива врсте поступка. Потребно је само да у одлуци о покретању поступка, тачније у њеном образложењу, појасне новонасталу ситуацију и правни основ за покретање нове врсте поступка без измене плана јавних набавки. На исти начин наручилац може покренути отворени поступак иако је планирао поступак јавне набавке мале вредности. То значи да промена врсте поступка не утиче на измену плана јавних набавки. Оквирни датум покретања поступка, закључења уговора и трајања уговора – оквирни су рокови који се у план јавних набавки уписују ради благовременог покретања поступака јавних набавки и благовремене реализације самих уговора, планирања трошења буџетских средстава, као и због сукцесивних испорука добара, услуга или радова. Због промене ових рокова, приликом нпр. покретања поступка јавне набавке касније или раније од онога што је планирано, не мора се мењати план јавних набавки. Такође, може се приметити да Закон о јавним набавкама не забрањује закључење вишегодишњих уговора. У том смислу и реализација вишегодишњих уговора се може протегнути на планску и на наредне две године, нпр. Међутим, код планирања оваквих набавки поједини наручиоци морају имати у виду и Уредбу о критеријумима за утврђивање природе расхода и условима и начину прибављања сагласности за закључење одређених уговора који, због природе расхода, захтевају плаћање у више година („Сл. гласник РС”, бр. 21/2014). Иста Уредба се односи на директне, односно индиректне кориснике буџетских средстава и кориснике средстава организација за обавезно социјално осигурање који могу преузимати обавезе по уговору, који се због природе расхода, закључује на период дужи од 12 месеци, односно чије обавезе доспевају на плаћање у три буџетске годинe, у оквиру групе 42 – Коришћење роба и услуга, имајући у виду буџетске циљеве и принципе утврђене законом којим се уређује буџетски систем, и то: макроекономску стабилност, ниску инфлацију, економски развој, смањење финансијског ризика, као и принцип ефикасности, економичности и ефективности. Захтев за преузимање обавеза по основу вишегодишњег уговора директни корисници средстава буџета Републике Србије подносе министарству надлежном за послове финансија, директни корисници средстава буџета јединица локалне власти подносе локалном органу управе надлежном за финансије, односно корисник средстава организација за обавезно социјално осигурање подноси управном одбору, на Обрасцу УПР који је саставни део ове уредбе. Овде је битно истаћи да се захтев мора поднети по усвајању акта о буџету а пре утврђивања финансијског плана директног корисника буџета, односно за кориснике средстава организација за обавезно социјално осигурање захтев се доставља пре усвајања финансијског плана тог корисника. Прибављању сагласности по одредбама ове уредбе не подлежу уговори који се закључују на 12 месеци и краће, а чије се плаћање реализује у две буџетске године, с тим што пре покретања поступка јавне набавке, односно уговарања набавке на које се не примењује закон којим се уређују јавне набавке, мора да буде обезбеђен део средстава за обавезе које доспевају у текућој буџетској години. С тим у вези управо је ово период у коме је потребно анализирати предлоге планова и благовремено прибавити потребне сагласности у складу са овом уредбом.

Наглашавамо и следеће елементе плана јавних набавки: 1) План јавних набавки наручилац објављује на Порталу јавних набавки у року од десет дана од дана доношења; 2) Ако поједини подаци из плана јавних набавки представљају пословну тајну, у смислу закона којим се уређује заштита пословне тајне, или представљају тајне податке, у смислу закона којим се уређује тајност података, ти подаци из плана се неће објавити, али наручиоци у том случају имају обавезу да план јавних набавки у изворном облику доставе Управи за јавне набавке и Државној ревизорској институцији на званичне адресе ових органа; 3) План јавних набавки у папирном облику након штампања потписује овлашћено лице наручиоца, сагласно члану 6. Правилника о форми плана јавних набавки и начину објављивања плана јавних набавки на Порталу јавних набавки („Сл. гласник РС”, бр. 83/2015). У складу са овим потребно је да наручилац у свом интерном акту одреди овлашћено лице за потписивање плана јавних набавки; 4) Основни законски услов за покретање поступка јавне набавке јесте да је набавка планирана у годишњем плану јавних набавки. Из свега наведеног произлази очигледан значај плана јавних набавки. Он не представља само попис поступака које је у планској години потребно спровести већ осликава стратегију годишњег а у неким случајевима и вишегодишњег програма пословања сваког наручиоца. Драгана Станковић Николић

***

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

156

УСКЛАЂЕНИ НАЈВИШИ ИЗНОСИ ЛОКАЛНЕ КОМУНАЛНЕ ТАКСЕ ЗА ДРЖАЊЕ МОТОРНИХ ДРУМСКИХ И ПРИКЉУЧНИХ ВОЗИЛА, ОСИМ ПОЉОПРИВРЕДНИХ ВОЗИЛА И МАШИНА

рема одредбама Закона о финансирању локалне самоуправе („Сл. гласник РС”, бр. 62/06, 47/11, 93/12, 99/13, 125/14, 95/15 и 83/16, у даљем тексту: Закон), локалне комуналне таксе су изворни приходи чију стопу, односно начин и мерила за утврђивање висине износа на својој територији, утврђују јединице локалне самоуправе, при чему се законом може утврдити највиши и најнижи износ таксе. Чланом 15. Закона, прописана је могућност увођења локалне комуналне таксе, између осталог, и за држање моторних друмских и прикључних возила, осим пољопривредних возила и машина, а према члану 15в Закона, највиши износи локалне комуналне таксе за ове намене усклађују се годишње, са годишњим индексом потрошачких цена. Приликом усклађивања највиших износа ове локалне комуналне таксе, основице за усклађивање су последњи објављени усклађени највиши износи локалне комуналне таксе. Влада, на предлог министарства надлежног за послове финансија, објављује усклађене највише износе локалне комуналне таксе за држање моторних друмских и прикључних возила, осим пољопривредних возила и машина, који се примењују од првог дана наредног месеца од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

На основу овог законског овлашћења, Влада је у „Службеном гласнику РС” бр. 91/2016 од 10. 11. 2016. године, објавила УСКЛАЂЕНЕ НАЈВИШЕ ИЗНОСЕ локалне комуналне таксе за држање моторних друмских и прикључних возила, осим пољопривредних возила и машина. Ови највиши износи усклађени су годишњим индексом потрошачких цена, који је објавио Републички завод за статистику, за период од 1. октобра 2015. године до 30. септембра 2016. године, тако да гласе:

УСКЛАЂЕНИ НАЈВИШИ ИЗНОСИ ЛОКАЛНЕ КОМУНАЛНЕ ТАКСЕ ЗА ДРЖАЊЕ МОТОРНИХ ДРУМСКИХ И ПРИКЉУЧНИХ ВОЗИЛА

Наведени усклађени највиши износи локалне комуналне таксе примењују се од првог дана наредног месеца од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, односно од 1. децембра 2016. године. У случају да јединица локалне самоуправе пропише више износе ове таксе од наведених прописаних износа, примењиваће се највиши износи прописани Законом. ***

157 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

усклађени износ у динарима до

1) за теретна возила – за камионе до 2 t носивости .............................................................................................. 1.640 – за камионе од 2 t до 5 t носивости ................................................................................... 2.180 – за камионе од 5 t до 12 t носивости ................................................................................. 3.820 – за камионе преко 12 t носивости ..................................................................................... 5.450 2) за теретне и радне приколице (за путничке аутомобиле) ............................................... 540 3) за путничка возила – до 1.150 cm ............................................................................................................................... 540 – преко 1.150 cm до 1.300 cm ............................................................................................... 1.090 – преко 1.300 cm до 1.600 cm ............................................................................................... 1.630 – преко 1.600 cm до 2.000 cm ............................................................................................... 2.180 – преко 2.000 cm до 3.000 cm ............................................................................................... 3.290 – преко 3.000 cm ...................................................................................................................... 5.450 4) за мотоцикле – до 125 cm .................................................................................................................................. 440 – преко 125 cm до 250 cm ........................................................................................................ 650 – преко 250 cm до 500 cm ..................................................................................................... 1.090 – преко 500 cm до 1.200 cm .................................................................................................. 1.320 – преко 1.200 cm ...................................................................................................................... 1.630 5) за аутобусе и комби бусеве по регистрованом седишту .................................................... 50 6) за прикључна возила: теретне приколице, полуприколице и специјалне теретне приколице за превоз одређених врста терета – 1 t носивости ........................................................................................................................... 440 – од 1 t до 5 t носивости ........................................................................................................... 760 – од 5 t до 10 t носивости ...................................................................................................... 1.030 – од 10 t до 12 t носивости .................................................................................................... 1.420 – носивости преко 12 t .......................................................................................................... 2.180 7) за вучна возила (тегљаче) – чија је снага мотора до 66 киловата ................................................................................ 1.630 – чија је снага мотора од 66 до 96 киловата ...................................................................... 2.180 – чија је снага мотора од 96 до 132 киловата .................................................................... 2.740 – чија је снага мотора од 132 до 177 киловата .................................................................. 3.290 – чија је снага мотора преко 177 киловата ....................................................................... 4.380 8) за радна возила, специјална адаптирана возила за превоз реквизита за путујуће забаве, радње и атестирана специјализована возила за превоз пчела ..... 1.090

ПОСЛОВНЕ ПЛАТНЕ КАРТИЦЕ

оришћење пословних платних картица унапређује квалитет пословних путовања, чини плаћање бржим, једноставнијим и сигурниjим, смањује потребу да се носи готов новац и обезбеђује лаку контролу пословних трошкова. Плаћање платном картицом могуће је 24 часа дневно и 7 дана у недељи широм земље и света. Правна лица закључују уговор са пословном банком о коришћењу пословне платне картице. Законом о банкама („Сл. гласник РС”, бр. 107/2015, 91/2010 и 14/2015) у члану 4. прописани су послови које банка може обављати, а под тачком 5. овог члана је издавање платних картица. Приступницу за издавање платне картице може поднети правно или лице које самостално обавља делатност са седиштем у Републици Србији и има отворен текући рачун код пословне банке. Правно лице (Корисник) које је склопило уговор са пословном банком одговара за коришћење картица свих лица која су добила право да их користе. Потписивањем приступнице Корисник потврђује да је упознат и сагласан са свим одредбама Правилника банке и да их у потпуности прихвата. Корисник је дужан да наведе овлашћена лица која могу користити картице у његово име и за његов рачун.

1. Плаћање пословном платном картицом у земљи

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

158

Правно лице може имати више платних картица по једном или више текућих рачуна и свака од тих картица гласи на правно лице и физичко лице које је правно лице овластило. Најчешћа платна картица која се користи у Србије је дебитна картица која носи ознаку Visa Electronic, а везана је за текући рачун правног лица на којем има средства. Постоје и кредитне картице које банке дају клијентима, а плаћања се обично врше месечно након обрачуна банке. Приликом плаћања платном картицом корисник платне картице обавезан је да од продаваца (добављача) затражи готовински рачун за продату робу или извршену услугу уз којег прилаже фискални рачун и слип којим се доказује да је роба преузета или услуга извршена и да је плаћено платном картицом. Оригинални рачун са фискалним рачуном и слипом предаје се руководиоцу који је одобрио плаћање и који својим потписом оверава да је роба испоручена или услуга извршена. Документација се предаје истог дана или следећи радни дан. Оригинални рачун се са прилозима након овере доставља рачуноводственој служби на књижење.

Пример књижења бр. 1: Запослени у правном лицу платио је платном картицом рачун у ресторану за угоститељску услугу у износу од 1.200,00 динара и добио готовински рачун и фискални исечак. Конто Р. бр.

Опис Дугује

Дугује

Потражује

435

Добављач у земљи 241

1.200,00

Тeкући рачун

1.200,00

Извод са текућег рачуна 2

551

Трошак репрезентације

551

Трошак репрезентације (ПДВ који се не може одбити) 435

Добављач у земљи Рачун за репрезентацију са фискалним исечком и слипом

1.000,00 200,00 1.200,00

Пример књижења бр. 2: Запослени у правном лицу платио је платном картицом рачун за трговачку робу коју планира да прода купцу у износу 2.400,00 динара и добио је готовински рачун и фискални исечак.

Р. бр. 1

Конто Дугује

Опис

Потражује

435

Добављач у земљи

Дугује

Потражује

2.400,00

Износ накнаде за набављена добра или услуге обвезник уноси у поље 008 пореске пријаве ПППДВ без обзира да ли обвезник ПДВ-а има право на одбитак претходног пореза по том основу. Рачун за набављену робу или примљену услугу за које је плаћање извршено пословном платном картицом, обвезник уноси у Књигу улазних рачуна за вођење евиденције о ПДВ („Сл. гласник РС”, бр. 120/2012).

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

2. Плаћање пословном платном картицом у иностранству

159

241

Тeкући рачун

2.400,00

Извод са текућег рачуна 2

132

Трговачка роба

270

Порез на додату вредност 435

2.000,00 400,00

Добављач у земљи

2.400,00

Рачун за трговачку робу са фискалним исечком и слипом

Коментар књижења:

Пример књижења: Са платном картицом плаћена је добављачу у Црној Гори угоститељска услуга у износу од 29,72 евра. На изводу банке 24. 8. 2016. године банка је задужила динарски рачун у износу од 3.678,78 динара и 55,72 динара за накнаду (по курсу 123,7813) или укупно 3.734,48 динара. Конто Р. бр.

Опис Дугује

Дугује

Потражује

436

Добављач у иностранству

553

Трошкови платног промета 241

3.678,78 55,70

Текући рачун (динарски)

3.734,48

Извод са текућег рачуна 2

551

Трошак репрезентације 436

Добављач у иностранству Рачун Ино добављача за услугу са фискалним исечком и слипом

3.678,78 3.678,78

LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

За ово плаћање правно лице користи дебитну Visa картицу са којом врши плаћање у земљи. Пословне платне картице често се користе за плаћање рачуна по основу службеног путовања у иностранству. Овим начином плаћања у иностранству смањује се ризик ношења ефективног страног новца, а плаћања су једноставнија и бржа од редовног плаћања са девизног рачуна.

3. Плаћање пословном платном картицом путем Интернета Visa Internet дебитна картица је међународна картица за плаћање робе и услуга на Интернету. Картица је везана за посебан текући динарски или наменски девизни рачун. Интернет картица омогућава да се на интернету купи брзо, лако и сигурно. Лимит потрошње одређен је висином расположивих средстава на рачуну. Целокупна плаћања задужују рачун за који је картица везана. Најпопуларнији начин плаћања путем интернета је кредитном Virtuon (припејд) картицом, којa je искључиво намењена плаћању на Интернету и као таква садржи механизме заштите и верификације сваке трансакције која се изврши овом картицом.

Пример: Од добављача из Кине имејлом je примљен предрачун за испоруку 2 колета штампаних кола (репроматеријал) у вредности 1.625,52 USD са трошком превоза до Београда. Правно лице је од банке откупило 1.625,52 USD, а банка је тај износ евидентирала на наменски девизни рачун за Интернет картицу. Интернет картицом плаћен је предрачун. Роба са оригиналним рачуном преузета је у Београду и након тога пословна банка платила је добављачу износ од 1.625,52 USD или 187.062,43 дин. Шпедитерска фирма DHL International д.о.о. Нови Бановци извршила је царињење робе 29. 8. 2016. године и обрачунала накнаду за услугу и остале трошкове. – обрачуната царина ....................................................................... 1.870,00 дин – ПДВ 20% 37.787,00 дин – укупно царински рачун ..............................................................39.657,00 дин – шпедитерска услуга са осталим трошковима .........................3.000,00 дин Добављач DHL – рачун шпедитера (свеукупно) ..................... 42.657,00 дин

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

160

Књижење: Р. бр. 1

Конто Дугује

Опис

Потражује

244-3

Девизни рачун – интернет 241-1

Дугује

Потражује

187.062,43

Текући рачун

187.062,43

Откуп 1.625,52 USD 2

436

Добављачи у иностранству 244-3

101

Девизни рачун – интернет Репроматеријал

436

187.062,43 187.062,43 187.062.43

Добављачи у иностранству

187.062,43

фактура Ино добављача 4

101

Шпедитерска услуга

274

Порез на додату вредност плаћен при увозу

101

Царина 435

Добављачи у земљи

3.000,00 37.787.00 1.870,00 42.657.00

Фактура добављача DHL

Напомена: ово је скраћени пример књижења у којем нису примењени средњи курсеви код откупа, плаћања и књижења рачуна, па нису приказане ни курсне разлике.

4. Подизање готовог новца пословном платном картицом Са пословном платном картицом новац се подиже на банкоматима, у банкама или поштама. Подизање готовог новца са платним картицама може се поделити у три основне групе:

1) Правна лица

Пример књижења: Директор (заступник) друштва подигао је готовину на банкомату у износу од 1.000,00 динара. Готовину је предао благајнику друштва. Конто Р. бр.

Опис Дугује

Дугује

Потражује

241-9

Прелазни текући рачун 241

1.000,00

Текући рачун

1.000,00

Извод са текућег рачуна 2

243

Благајна 241-9

1.000,00

Прелазни текући рачун

1.000,00

2) Предузетници који воде књиговодство Предузетници који воде просто или двојно књиговодство обавезни су да воде и благајничко пословање. Подизање готовог новца са платним картицама има исти третман као да је новац подигнут на благајни банке. Подигнути новац мора се евидентирати у благајнички дневник, а све исплате из благајне морају бити документоване.

Пример књижења у двојном књиговодству: Предузетник је подигао готовину на банкомату у износу од 2.000,00 динара. Готовину је предао у благајну радње. Конто Р. бр.

Опис Дугује

Дугује

Потражује

241-9

Прелазни текући рачун 241

2.000,00

Текући рачун

2.000,00

Извод са текућег рачуна 2

243

Благајна 241-9

Прелазни текући рачун Потврда о подизању новца са банкомата

2.000,00 2.000,00

161 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Потврда о подизању новца са банкомата

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Сва правна лица (друштва, удружења, државне институције и остала правна лица) подижу готов новац у пословној банци на основу налога за исплату. Подизање готовог новца путем платних картица има исти значај као и подизање готовог новца у банци на основу налога за исплату. Готов новац мора се евидентирати у благајну, односно благајнички дневник.

3) Предузетници паушалци Паушалац је предузетник који је опорезиван по члану 40. Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 24/2001... и 112/2015). Пореска управа утврђује решењем фиксни износ пореза и доприноса, који они плаћају без обзира како послују. Предузетник не мора да води пословне књиге нити саставља завршни рачун. Једина књига коју води је књига оствареног промета – КПО. У њу се уносе само издати рачуни за продату робу и услуге. Паушалци нису обавезни да воде евиденцију о трошковима, односно улазним рачунима од добављача. Све што заради предузетник и стигне на текући рачун може слободно да троши, јер је решењем Пореске управе цео његов приход опорезиван. Приликом подизања новца са текућег рачуна не плаћа никакав додатни порез. Предузетник паушалац може бити онај који има годишњи приход мањи од 6.000.000,00 динара. Предузетници који су регистровани као паушалци немају обавезу да воде благајну. Новац са текућег рачуна подижу без ограничења и без обавезе да за плаћање са тим новцем прилажу документацију.

5. Плаћање пословном платном картицом приватних рачуна Пословне платне картице служе искључиво за плаћање рачуна за пословне сврхе. Ималац платне картице треба да са тим буде упознат. У пракси се дешава да ималац платне картице правног лица са овом картицом плати и свој лични рачун (за разне намене), односно рачун који није везан за пословне сврхе. Уколико ималац пословне платне картице плати свој лични рачун за набавку добара или за извршену услугу и добије оригинални рачун са фискалним исечком и слипом који је издат на правно лице, такав рачун треба да одобри (овери и потпише) овлашћени руководилац. Ако овлашћени руководилац такав рачун не прихвати, односно не овери и не достави га рачуноводственој служби, значи да је ималац платне картице платио свој лични рачун и да је дужан да врати новац на текући рачун или у благајну.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

162

Пример књижења бр. 1: Запослени у друштву подигао је готовину на банкомату у износу од 3.000,00 динара и новац је задржао за властите потребе. Р. бр. 1

Конто Дугује

Опис

Потражује

221

Потраживање од запослених 241

Дугује

Потражује

3.000,00

Текући рачун

3.000,00

Извод са текућег рачуна

Пример књижења бр. 2: 2

241-9

Прелазни текући рачун 241

3.000,00

Текући рачун

3.000,00

Извод са текућег рачуна 3

243

Благајна 241-9

3.000,00

Прелазни текући рачун

3.000,00

Потврда о подизању новца са банкомата 4

221

Потраживање од запослених 243

Благајна Одлука директора (заступника) о задужењу имаоца пословне платне картице

3.000,00 3.000,00

Коментар књижења У овом примеру запослени (или други корисник платне картице) обавезан је да подигнуту готовину врати у благајну или на текући рачун. Подигнута готовина може се претворити у краткорочну позајмицу или краткорочни кредит запосленом за одређене намене. Одлуку о враћању незаконито подигнуте готовине доноси директор (заступник).

Владимир Скенџић

***

УГОВОРИ О ИЗБЕГАВАЊУ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА – Примена код сталних пословних јединица –

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Које су последице ако се подигнути новац не врати у благајну или на текући рачун? Ако инспектор Пореске управе изврши контролу благајничког пословања може да констатује: – Подизање готовог новца није извршено за потребе правног лица јер нема документације са којом се правда утрошак новца; – Новац није евидентиран у благајни правног лица; – Инспектор утврђује да је новац подигнут за личне потребе и представља лично примање на које се треба обрачунати порез и доприноси; – Ако би се наведени износ књижио на трошак пословања он није документован и неће бити признат у пореском билансу.

163

Српски Нацрт уговора (који делегацији Републике Србије служи као полазна основа за преговоре) као и, до сада закључени уговори о избегавању двоструког опорезивања (у даљем тексту: УОИДО) у члану 7. (Добит од пословања) прописују да се: „Добит предузећа1 државе уговорнице (под којим се, у складу са чланом 3. (Опште дефиниције) став 1. тачка 8) УОИДО, подразумева предузеће којим руководи резидент државе уговорнице – прим. Д. Д.) опорезује само у тој држави, осим ако предузеће обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице2 која се у њој налази. Ако предузеће обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице, добит предузећа може се опорезивати у тој другој држави, али само до износа који се приписује тој сталној пословној јединици”, а то је добит коју би наведена стална пословна јединица остварила да је пословала као посебно и одвојено предузеће, које обавља исте или сличне делатности, под истим или сличним условима, и то потпуно самостално са предузећем чија је стална пословна јединица (принцип приписивости добити).

1 Наведени израз (предузеће) треба тумачити у складу са чланом 26. Бечке конвенције о уговорном праву („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори и споразуми”, број 30/72) који указује на чињеницу, да је сваки уговор који је на снази обавезујући за уговорне стране и да га оне морају извршавати у доброј вери, односно у складу са њеним чланом 31. став 1. који гласи: „Уговор се мора добронамерно тумачити према уобичајеном смислу који се мора дати изразима у уговору у њиховом контексту и у светлости његовог предмета и његовог циља.” Отуда се, у уговорима о избегавању двоструког опорезивања, под изразом „предузеће Републике Србије” подразумевају привредна друштва и друга правна лица, укључујући и предузетнике 2 Стална пословна јединица нема посебан правни субјективитет – право на погодности из УОИДО не „вуче” самостално, већ преко лица (матичне компаније) чија је стална пословна јединица.

LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Увод

Пример:

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

164

Компанија која је резидент Аустрије, за потребе обављања конкретног посла (монтаже индустријске или комерцијалне опреме или изградњa објекта) намерава да у Републици Србији оснује огранак који има статус њене сталне пословне јединице. Од укупно планиране вредности посла, једна трећина средстава ће бити утрошена на израду пројектне документације (која ће се радити у Аустрији – у централи матичне компаније) док ће остале две трећине представљати вредност радова који ће се обавити у Републици Србији. Имајући у виду напред наведени „принцип приписивости добити”, у конкретном случају, Република Србија као држава извора прихода сталне пословне јединице, моћи ће да опорезује само две трећине средстава од укупног износа који ће бити исплаћен резиденту Аустрије – ово из разлога, јер је то износ који се може приписати сталној пословној јединици. Преостала једна трећина средстава не се може приписати добити сталне пословне јединице, јер је иста остварена у Аустрији (у централи или дирекцији матичног предузећа сталне пословне јединице) а не у Републици Србији, и сходно томе, опорезује се само у Аустрији. С тим у вези, у Протоколу (који чини саставни део УОИДО са Аустријом – „Службени лист РС – Међународни уговори”, број 8/10) уз члан 7. Уговора, прописано је: „У вези са чланом 7. ст. (1) и (2) овог уговора, ако предузеће државе уговорнице (у конкретном случају, Аустрије – прим. Д. Д.) продаје добра или робу или обавља пословање у другој држави (у конкретном случају, у Републици Србији – прим. Д. Д.) преко сталне јединице која се у њој налази, добит те сталне јединице не одређује се на основу укупног износа који је примило предузеће, већ се одређује само на основу дела укупно примљеног износа који се може приписати стварној делатности сталне јединице за ту продају или пословање. У случају уговора о надзору, испоруци или монтажи индустријске, комерцијалне или научне опреме, или о изградњи објеката, или у случају уговора о јавним радовима, када предузеће има сталну јединицу, подразумева се да се добит те сталне јединице не одређује на основу укупног износа из уговора, већ само на основу дела укупног износа који је примило предузеће, који се приписује делу уговора који је стварно извршила стална јединица у држави (у конкретном случају, у Републици Србији – прим. Д. Д.) у којој се та стална јединица налази. Добит која се односи на део уговора који је извршила дирекција предузећа, опорезује се само у држави (у конкретном случају, у Аустрији – прим. Д. Д.) чији је предузеће резидент.”3 Овакво решење заснива се на схватању, да се може сматрати да је предузеће једне државе уговорнице активни учесник у привредном животу друге државе уговорнице у мери да подлеже под пореску јурисдикцију те друге државе, само и тек онда када у њој има сталну пословну јединицу а, у међународној теорији и пракси је познато и опште прихваћено као „опорезивање на одстојању”. У складу са наведеним, добит која се приписује сталној пословној јединици биће добит која је остварена од стране односне сталне пословне јединице, као да је стална пословна јединица потпуно независна целина која послује са својом централом (матичним предузећем) и, као да је стална пословна јединица посебно и одвојено предузеће које послује и продаје под условима и по ценама које важе на слободном тржишту. С тим у вези, Коментар Модела уговора ОЕЦД указује да је тако приписива добит, она добит која је исказана у пословним књигама. Ипак, ово правило дозвољава органима земље у којој је лоцирана стална пословна јединица да изврше исправке рачуна предузећа, како би се адекватно одредила добит коју би стална пословна јединица остварила да је била независно предузеће које послује на одстојању од своје централе. Члан 7. (Добит од пословања) УОИДО, такође, предвиђа да се при одређивању добити сталне пословне јединице, признају као одбици трошкови који су учињени за потребе сталне пословне јединице, укључујући и извршне и опште административне трошкове тако учињене, било у држави у којој се налази стална пословна јединица или на другом месту. Напомињемо, да би стална пословна јединица, за потребе израде пореског биланса који чини основ за њено опорезивање у држави извора, морала да води посебне евиденције у којима би исказала, поред осталог, и трансакције са својом матичном компанијом. Међутим, будући да се пословни 3 Истоветно решење садржано је и у Протоколу УОИДО са Швајцарском („Службени гласник СЦГ – међународни уговори”, број 11/05).

Дефиниција сталне пословне јединице

Model tax Convention on Income and on Capital (Condensed Version) – OECD 2014.

165 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Израз „стална пословна јединица”, према члану 5. став 1. УОИДО, означава „стално место преко кога предузеће потпуно или делимично обавља пословање”. Полазећи од наведене дефиниције, приликом одређивања да ли стална пословна јединица постоји у пракси, указујемо да је Комитет за фискалне послове ОЕЦД заузео став да израз „место”, треба тумачити на основу природе односног пословања, тј. да овај израз, у географском смислу, треба тумачити тако да се односи на било коју локацију која је у економском смислу, као и географски, повезана са вршењем одређене делатности. Из наведеног произлази, да се било које географско подручје које у економском или комерцијалном смислу представља једну целину, може сматрати сталним местом пословања предузећа, чак иако се (због природе посла) пословна делатност предузећа обавља на више места унутар тог подручја. Имајући у виду наведено, „место пословања” обухвата све просторије, објекте или инсталације које предузеће користи за обављање пословања, независно од тога да ли се користе искључиво за те намене. Наиме, место пословања може, такође, да постоји и онда када никакве просторије нису на располагању, или једноставно нису неопходне за обављање пословања предузећа, већ предузеће на располагању има само одређени простор. Указујемо, да није од значаја чињеница да ли је предузеће власник места пословања или је закупио место пословања или је место пословања на било који други начин доступно предузећу (нпр. када предузеће стално користи одређени простор у царинском складишту – за складиштење царинских добара) чак и у случају да предузеће место пословања користи на законом недозвољен начин, односно да је нелегалан правни основ коришћења места пословања. Истовремено, место пословања постоји и у случају, када се налази у пословним просторијама другог предузећа – нпр. када предузеће из једне државе константно има на располагању одређене просторије (или неки њихов део) чији је власник предузеће из друге државе. Када је реч о тумачењу дела дефиниције сталне пословне јединице који се односи на „сталност” места преко којег се обавља пословање, Фискални комитет ОЕЦД је мишљења да стална пословна јединица треба да постоји само уколико место пословања има одређен степен трајности, тј. да није привременог карактера.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

односи између матичне компаније и њене сталне пословне јединице, у стварности формалноправно и не могу се догодити (ово из разлога, јер неко не може сам себи нешто наплатити или продати) поставља се питање, како књиговодствено евидентирати (исказати) нпр. трансакцију у којој матична компанија (уз наплату камате) својој сталној пословној јединици одобрава зајам (односно, да ли се сталној пословној јединици, као расход у пореском билансу, признају трошкови отплате камате по основу зајма узетог од матичне компаније). Уопштено говорећи, у таквим ситуацијама стална пословна јединица својим трансакцијама са матичном компанијом треба да искаже одређену тржишну вредност, у том смислу као да је пословање обављено по принципу „ван дохвата руке” (тј. постоји обавеза примене правила о трансферним ценама) односно као да је трансакција обављена између два сасвим самостална и неазависна (једно од другог) привредна друштва. Све ово, у циљу утврђивања добити у односу на коју стална пословна јединица треба да плати порез у држави извора. Имајући у виду наведено, указујемо да домаће пореско законодавство Републике Србије, односно Закон о порезу на добит правних лица (даље: ЗПДПЛ), у члану 20. Закона као и, посебно, Коментар ОЕЦД Модела уговора о избегавању двоструког опорезивања4, у погледу признавања расхода сталној пословној јединици, на суштински истоветан начин закључују, да се камата и припадајући трошкови по основу зајма који је сталној пословној јединици одобрила њена нерезидентна централа, не признају као расход у пореском билансу сталне пословне јединице (интерна камата се не признаје као расход, јер је уговор о зајму закључен између матичне компаније и њене сталне пословне јединице супротан чињеници да стална пословна јединица нема статус правног лица, тј. нема правну способност).

Већинско је мишљење да ће се сматрати да предузеће државе уговорнице има сталну пословну јединицу у другој држави уговорници, уколико у тој другој држави задржава место пословања у временском периоду дужем од шест месеци. Пошто од овог правила има и изузетака, поводом могућег (у пракси) различитог тумачења две државе уговорнице о томе да ли стална пословна јединица постоји или не постоји, дајемо следећи

Пример:

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

166

У пословном аранжману правног лица из Републике Србије и правног лица из Албаније, договорено је да нерезидентно предузеће из Албаније, у периоду од 10 месеци, у Републици Србији пружа услуге, укључујући консултантске услуге, преко својих запослених радника или другог особља ангажованог од стране тог нерезидентног предузећа за те потребе (Напомена: Албанско предузеће ће услуге консалтинга – у трајању од по месец дана, пружати у десет различитих градова Републике Србије). Имајући у виду одредбе УОИДО са Албанијом (и, посебно, ЗПДПЛ) поставља се питање, да ли ће се сматрати да предузеће из Албаније, у Републици Србији има сталну пословну јединицу и, уколико је одговор позитиван, да ли ће се тако остварена добит опорезовати у Републици Србији. У анализи наведене ситуације, у првом реду, треба поћи од одредаба УОИДО са Албанијом („Сужбени лист СЦГ – Међународни уговори”, број 11/05 – у даљем тексту: Уговор) који, у члану 5. (Стална пословна јединица) став 3. под 2), прописује да израз „стална пословна јединица” обухвата, и пружање услуга, укључујући консултантске услуге, од стране предузећа преко запослених или другог особља ангажованог од стране предузећа за те потребе, али само ако се делатности те врсте обављају у земљи у периоду или периодима који укупно трају дуже од девет месеци, у периоду од дванаест месеци који почиње или се завршава у односној пореској години”. С тим у вези, указујемо да је наведена формулација (која, у концепт постојања сталне пословне јединице, укључује пружање услуга уопште, рачунајући и консултантске услуге) преузета из УН Модела уговора5. Ово из разлога, јер се верује, да пружање нпр. менаџерских и консултанстких услуга (које, у земљама у развоју, врше компаније из индустријских развијених земаља) резултира значајним (изражено у новцу) профитима, што земљама у развоју даје легитимно право њиховог (профита) опорезивања (Напомена: за разлику од наведеног приступа, ОЕЦД Модел уговора, пружање услуга, укључујући и консултанстке услуге, само по себи, не сматра чињеницом која, одлучујуће, опредељује постојање сталне пословне јединице – Република Србија, у домаћем пореском законодавству, следи ОЕЦД концепт о чему ће, детаљније, бити говора у наставку). С обзиром на изнето, сматрамо да на основу наведене одредбе Уговора, у конкретном случају, предузеће из Албаније има сталну пословну јединицу у Републици Србији. Истовремено, на основу решења садржаног у домаћем пореском законодавству Републике Србије, односно у ЗПДПЛ (члан 4. ст. 1, 2. и 3.) закључујемо, да нерезидент у Републици Србији има сталну пословну јединицу, поред осталог, само, ако се под сталном пословном јединицом (као њеним основним обликом) подразумева „стално место пословања”, које би минимум требало да траје барем 6 месеци као и, да је то стално место пословања везано за одређену географску локацију (истоветна дефиниција сталне пословне јединице садржана је и у члану 5. став 1. УОИДО са Албанијом), затим, уколико је у питању „грађевинска стална пословна јединица”, односно извођење грађевинских радова (што је, такође, на известан начин, преузето из УОИДО) и, коначно, ако се ради о постојању тзв. „заступничке сталне пословне јединице” (када лице, осим заступника са самосталним статусом, у држави уговорници – у конкретном случају, у Републици Србији, ради у име предузећа друге државе уговорнице – у конкретном случају, предузећа из Албаније, сматра се да то предузеће – у конкретном случају, предузеће из Албаније, има сталну пословну јединицу у Републици Србији, у односу на делатности које то лице обавља за предузеће – у конкретном случају, за предузеће из Албаније, ако то лице има и, уобичајено, користи у Републици Србији, овлашћење да закључује уговоре у име предузећа из Албаније, ...) али не, и ако је, у конкретном случају, реч о пружању услуга, и то без обзира на временски рок у којем се услуге пружају (да, Република Србија има другачији приступ, United Nationsрешење – „Model садржано Double Taxation between Developed and Developing („Службени Countries” (United 5 Истоветно је и Convention у Протоколу УОИДО са Швајцарском гласник Nations, York 2011) уговориˮ, број 11/05). СЦГ – New међународни

Изузеци од постојања сталне пословне јединице У вези са напред наведним, напомињемо да је пословним људима од значаја и одредба члана 5. став 4. УОИДО, да се сталној пословној јединици стране фирме у држави уговорници неће приписивати (и, сходно томе, опорезивати) добит у неколико случајева, нпр.: ако стална пословна јединица само купује добра или робу за своје матично предузеће, ако само складишти, излаже или испоручује робу која припада страном предузећу, одржава залихе за будућу прераду или само прикупља информације, рекламира, обавља научно-истраживачки рад или сличну припремну или помоћну делатност за своју „централу” у држави резидентности. Општа карактеристика наведених делатности, је да имају припремни или помоћни карактер за пословање предузећа па је, стога, приликом евентуалног утврђивања добити настале од тих делатности веома тешко или готово немогуће утврдити износ добити настале од тих делатности који би требало опорезовати. Циљ наведене одредбе је, такође, да учврсти међународну трговину, путем ослобођења кретања добара и услуга између држава од опорезивања на извору дохотка (у држави извора) у погледу оних активности које нису

167 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Поред наведеног, под изразом „стална пословна јединица” се, сходно члану 5. став. 2. УОИДО подразумева нарочито: 1) седиште управе; 2) огранак; (Закон о привредним друштвима, „Сл. гласник РС”, бр. 36/11, ... 83/14 – др. закон и 5/15, у члану 567. ст. 1. и 2. Закона, прописује да је „огранак привредног друштва (у даљем тексту: огранак) издвојени организациони део привредног друштва преко кога друштво обавља делатносту складу са законом. Огранак нема својство правног лица, а у правном промету иступа у име и за рачун привредног друштва”– прим. Д. Д.). 3) пословница; 4) фабрика; 5) радионица; 6) рудник, извор нафте или гаса, каменолом или друго место искоришћавања природних богатстава.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

односно да, и услужну сталну пословну јединицу сматра сталном пословном јединицом, онда би то, као и у Моделу уговора УН односно, у УОИДО са Албанијом, у домаћем пореском законодавству, изричито, било прописано). Имајући у виду наведено, иако је у конкретном случају, на основу одредаба УОИДО, неспорно постојање сталне пословне јединице у Републици Србији (и, сходно томе, могуће опорезивање њене добити у Републици Србији) Република Србија то своје право, у пракси, не може да искористи јер, сходно напред наведеним одредбама домаћег пореског законодавства, пружање услуга (као такво) не узрокује постојање сталне пословне јединице. Стална пословна јединица би, сходно одредбама домаћег пореског законодавства – ЗПДПЛ (као и, у складу са Коментаром ОЕЦД Модела уговора) постојала само, ако би се пружање услуга могло подвести под појам „стално место пословања” (као основног облика сталне пословне јединице) под условом (како је то напред наведено) да стално место пословања траје минимум шест месеци, као и да је везано за одређену географску локацију што, у напред наведеном конкретном примеру, није случај (јер се, услуге пружају на десет различитих локација – градова). Суштина наведеног тумачења је да, иако су, на основу члана 16. Устава Републике Србије, опште прихваћена правила међународног права и потврђени међународни уговори саставни део правног поретка Републике Србије и непосредно се примењују (што потврђује опште познати принцип међународног права, према којем међународни уговори имају већу правну снагу од домаћег права) међународним уговорима (у конкретном случају, УОИДО са Албанијом) се не могу уводити нови порези (пореске обавезе) који не постоје у домаћем пореском законодавству при чему је, онда, у сваком конкретном случају, по обвезника повољнија примена домаћег пореског законодавства, а не међународног уговора, што се, обавезно у пракси мора испоштовати.

поседовале значајну операциону базу у држави извора дохотка, па су као такве биле само случајне, претходне или помоћне, у служби главног циља и функције пословања предузећа.

Пример 1: Компанија из државе А (са којом Република Србија има закључен УОИДО) у Републици Србији има стално место пословања, које траје дуже од 6 месеци. Напомињемо, да је одржавање сталног места пословања искључиво за сврхе прибављања информација за компанију из државе А (делатност сталног места пословања састоји се у истраживању тржишта у Републици Србији) као и за предузимање осталих активности које имају припремни или помоћни карактер за компанију из државе А. Имајући у виду наведене чињенице, сматрамо да нема правног основа за став да компанија из државе А, у Републици Србији има сталну пословну јединицу. Ово из разлога, јер су активности (у Републици Србији) сталног места пословања компаније из државе А, припремног или помоћног карактера за матичну компанију из државе А (подсећамо, одржавање сталног места пословања је у функцији истраживања тржишта у Републици Србији, који подаци, могу послужити као основа за доношење одлуке о неком будућем конкретном пословању компаније из државе А, у Републици Србији).

Пример 2:

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

168

Компанија из државе А (са којом Република Србија има закључен УОИДО) у Републици Србији има стално место пословања, које траје дуже од 6 месеци. Напомињемо да је одржавање сталног места пословања искључиво за сврхе прибављања информација за компанију из државе А (делатност сталног места пословања састоји се у истраживању (из Републике Србије) тржишта у другим државама (и даље, за потребе компаније из државе А) или за обављање и других припремних или помоћних активности (такође, у другим државама, али не и у Републици Србији)? Истоветан (негативан – као и у претходном примеру) одговор (у смислу непостојања, у Републици Србији, сталне пословне јединице компаније из државе А) по нашем мишљењу, може бити истакнут као такав, и у случају да се активности припремног или помоћног карактера сталног места пословања компаније из државе А (у конкретном случају, истраживање тржишта за потребе матичне компаније из државе А) односе на истраживање тржишта у другим државама, а не искључиво, на тржиште Републике Србије (иако се сам процес истраживања тржишта, ефективно, обавља из Републике Србије). Исто тако, на основу члана 5. став 6. УОИДО, „не сматра се да предузеће државе уговорнице има сталну пословну јединицу у другој држави уговорници само зато што у тој другој држави обавља своје послове преко посредника, генералног комисионог заступника или другог представника са самосталним статусом, ако та лица делују у оквиру своје редовне пословне делатности”. Из наведеног произлази, да лице чини сталну пословну јединицу предузећа за чији рачун ради, само ако је правно и економски зависно од предузећа и ако не делује у оквиру своје редовне пословне делатности када ради за рачун предузећа.

Стална пословна јединица и опорезивање добити од извођења грађевинских радова Посебно указујемо, да је у члану 5. став 3. УОИДО, предвиђено да „градилиште или грађевински или монтажни радови чине сталну пословну јединицу само ако трају дуже од (у сваком конкретном УОИДО – прим. Д. Д.) предвиђеном периоду времена (нпр. дуже од 12 месеци – прим. Д. Д.)” Ово представља изузетак од (напред наведног) општег правила да се сталном пословном јединицом сматра место преко којег предузеће у потпуности или делимично обавља пословање (у периоду дужем од шест месеци) и резултат је општеприхваћеног става у међународној пракси која грађевинским или инвестиционим радовима даје посебан порески третман. Наведено решење 6 Суштински исте, али другачије формулисане одредбе (у односу на, напред наведене одредбе УОИДО) у вези опорезивања добити нерезидентих обвезника, као и дефинисања појма „стална пословна јединица”, садржане су и у ЗПДПЛ.

Из наведеног можемо закључити:

Што се тиче начина утврђивања временског периода у којем се изводе грађевински радови, сматрамо да, у том случају, треба применити стручне ставове или стандарде који важе у грађевинарству, а конкретно: 1) градилиште постоји од датума када уговарач (предузетник) започне рад, укључујући и припремне радове који се врше у држави у којој се грађевински радови обављају (нпр. када се оформи канцеларија за планирање градилишта – енг. planning office for construction; фр. bureau d,étude pour la construction); 2) градилиште престаје да постоји, када се радови заврше или трајно прекину (са напоменом, да градилиште не престаје да постоји онда када су радови привремено прекинути). Временски период у којем су радови сезонски (због лошег времена) или, на други начин (због недостатка материјала или проблема у вези са радном снагом) прекинути, морају се рачунати у период постојања градилишта. Исто тако, уколико главни уговарач – извођач радова (који је на себе преузео обавезу извршења свих радова) извођење дела радова уговори са подизвођачима, временски период у којем подизвођачи изводе радове, сматра се временом које је на извођењу радова утрошио главни уговарач – извођач радова. Међутим, сматра се да, и сами подизвођачи, на конкретном градилишту, имају сталну пословну јединицу уколико радови трају дуже од уговором о избегавању двоструког опорезивања предвиђеног временског периода.

169 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

1) Када нерезидентни обвезник обавља делатност на територији Републике Србије преко сталне пословне јединице – огранка, који изводи грађевинске радове у трајању дужем од шест месеци, при чему је огранак дужан да води пословне књиге у складу са прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија, огранак опорезиву добит утврђује у пореском билансу на Обрасцу ПБ 1 чији садржај је прописан Правилником о садржају пореске пријаве и другим питањима од значаја за начин утврђивања пореза на добит правних лица („Службени гласник РС”, бр. 99/10 ... 8/13), а коначну обавезу по основу пореза на добит правних лица у пореској пријави на Обрасцу ПДО, који је прописан Правилником о садржају пореске пријаве за обрачун пореза на добит правних лица („Службени гласник РС, бр. 99/10 и 8/13). 2) Када нерезидентни обвезник (на пример Републике Турске), примењује одредбе УОИДО, према којима градилиште или грађевински или монтажни радови чине сталну пословну јединицу само ако трају дуже од осамнаест месеци a, у пракси, радови трају краће од осамнаест месеци, право опорезивања добити остварене од извођења предметних радова припада искључиво земљи резидентности матичног нерезидентног правног лица (у конкретном случају, Републици Турској). Стога, огранак нерезидентног правног лица (резидента Републике Турске) не подлеже опорезивању добити коју оствари извођењем тих радова на територији Републике. Према томе, а сагласној наведеној одредби члана 5. став 3. Закона, огранак приликом састављања пореске пријаве, у делу 10. на Обрасцу ПДО, уноси напомену да добит огранка остварена по основу извођења грађевинских радова на територији Републике Србије, не подлеже опорезивању порезом на добит правних лица.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

је значајно, јер изузима од опорезивања у другој држави уговорници предузећа Републике Србије која такве радове изведу у овом или у краћем периоду (ово, без обзира на решења садржана у домаћем пореском законодавству – зато што решења садржана у УОИДО, имају предност у односу на решења садржана у домаћем пореском законодавству) што их чини конкурентним у односу на предузећа других земаља која немају такву погодност (и обрнуто). Напомињемо, да уколико радови трају дуже од 12 месеци (макар и само један дан дуже од 12 месеци) сматра се, да предузећа из Републике Србије имају сталну пословну јединицу у другој држави уговорници и у њој подлежу опорезивању за цео период, тј. за 12 месеци и један дан, а не само за тај један дан који прелази период од 12. месеци. То показује колико је, у циљу смањења пореских обавеза, имајући у виду решења из УОИДО, важно пословно планирање.

Важно !!! Приликом утврђивања временског периода завршетка извођења грађевинских радова (ако је градилиште завршено пре истека времена предвиђеног у УОИДО) А УОИДО, ЈОШ НИЈЕ СТУПИО НА СНАГУ (што значи, да се, у том случају, примењују одредбе домаћег пореског законодавства земље извора – А НЕ УОИДО), НИЈЕ ОД ЗНАЧАЈА ОКОЛНОСТ ДА ЈЕ ПЛАЋАЊЕ ЗА ИЗВРШЕНЕ ГРАЂЕВИНСКЕ РАДОВЕ ИЗВРШЕНО У ВРЕМЕ КАДА ЈЕ УОИДО СТУПИО НА СНАГУ И БИО У ПРИМЕНИ (односно, пре истека временског периода предвиђеног у УОИДО – АЛИ, ВРЕМЕНСКОГ ПЕРИОДА ПРЕДВИЂЕНОГ ЗА ЗАВРШЕТАК ГРАЂЕВИНСКИХ РАДОВА, А НЕ ВРЕМЕНСКОГ ПЕРИОДА У КОЈЕМ ТРЕБА ИЗВРШИТИ ПЛАЋАЊЕ)!!! Из наведеног произлази, ДА ОБВЕЗНИК НЕМА ПРАВО НА ПОГОДНОСТИ ИЗ УОИДО, АКО ЈЕ ГРАДИЛИШТЕ ЗАВРШЕНО ПРЕ ПОЧЕТКА ПРИМЕНЕ УОИДО (БЕЗ ОБЗИРА, ШТО ЈЕ ПЛАЋАЊЕ ЗА ИЗВРШЕНЕ РАДОВЕ ИЗВРШЕНО У ВРЕМЕНУ У КОЈЕМ ЈЕ УОИДО БИО У ПРИМЕНИ)!!!

Пример:

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

170

По домаћем законодавству државе која је са Републиком Србијом (даље: РС) закључила УОИДО (даље: држава извора) предвиђено је да предузеће друге државе (РС) у њој има сталну пословну јединицу ако градилиште траје дуже од 6 месеци. У конкретном случају, предузеће из РС је у држави извора окончало извођење грађевинских радова у року од 9 месеци од дана њиховог почетка. Радови су окончани пре почетка примене УОИДО, а плаћање је извршено након што је УОИДО почео да се примењује. УОИДО између РС и државе извора предвиђено је да се сматра да предузеће РС у држави извора нема сталну пословну јединицу ако грађевински радови трају краће од 18 месеци. Надлежни порески органи државе извора су закључили да је, на основу одредаба домаћег пореског законодавства те државе, предузеће РС у време извођења и окончања радова у држави извора имало сталну пословну јединицу (будући да су радови завршени у време када УОИДО није почео да се примењује) и да, због, тога, у њој треба да плати одговарајући порез. Имајући у виду наведено, мишљења смо да, у конкретном случају, треба применити пореско законодавство државе извора, а не одредбе УОИДО. Ово из разлога што се, с правом, може сматрати да је добит од извођења (у држави извора) грађевинских радова остварена пословањем преко сталне пословне јединице, као и да, по том основу, добит подлеже опорезивању у држави извора. Наведено, под условом да се, по одредбама домаћег пореског законодавства државе извора (што је неспорно) сматра да предузеће РС има сталну пословну јединицу у држави извора само, ако грађевински радови трају дуже од 6 месеци (у конкретном случају, радови су трајали 9 месеци). Примена домаћег пореског законодавства, а не одредаба УОИДО је нужна, јер су предметни радови завршени у време када није било закљученог УОИДО између РС и државе извора. Околност да је инвеститор извршио плаћање тек у години у којој је УОИДО био у примени јер је, у конкретном случају, важан период остваривања права на доходак (а то је година у којој уговор није био у примени) а не период исплате (у конкретном случају, то је година у којој је уговор био у примени). У циљу сагледавања решења која, у погледу дужине временског периода везано за извођење грађевинских радова (након чијег истека се извођење грађевинских радова сматра сталном пословном јединицом) Република Србија има у УОИДО са другим државама, дајемо следећи преглед:

Држава уговорница

Дејан Дабетић

***

171 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

6 9 12 12 9 12 12 12 12 12 12 9 12 12 18 9 9 3 9 12 24 6 9 12 12 9 9 18 24 18 12 12 6 18 18 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 дуже од 275 дана

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Азербејџан Албанија Аустрија Белгија Белорусија Бугарска Босна и Херцеговина Велика Британија и Северна Ирска Вијетнам Грузија Грчка Данска Египат Естонија Индија Иран Ирска Италија Канада Катар Кина Кипар Кореја – ДНР Кувајт Летонија Либија Литванија Мађарска Македонија Малезија Малта Молдавија Немачка Норвешка Пакистан Пољска Румунија Руска Федерација Словачка Словенија Тунис Турска Уједињени Арапски Емирати Украјина Финска Француска Холандија Хрватска Црна Гора Чешка Република Швајцарска Шведска Шпанија Шри Ланка

Период времена дужи од месеци 9 9 12 12 12 12 12 12

КАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ И ДРУГИХ ОБАВЕЗА Децембар 2016. године РОК ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОБАВЕЗЕ

ОБРАЧУНСКИ ПЕРИОД

Послодавци Пореској управи достављају извештај о извршењу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом у складу са законом – Образац ИОСИ

5. 12. 2016.

1. 11.–31. 11. 2016

Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом

Периодична декларација за допремљену или отпремљену робу преко границе

5. 12. 2016.

1. 11.–30. 11. 2016.

Правилник о периодичном декларисању робе („Сл. гласник РС”, бр. 111/2004)

Боравишна такса

5. 12. 2016. 20. 12. 2016.

16. 11.–30. 11. 2016. 1. 12.–15. 12. 2016.

Закон о туризму

Подношење пореске пријаве за ПДВ од пореских дужника који нису обвезници ПДВ-а

10. 12. 2016.

1. 11 – 30. 11. 2016.

Закон о порезу на додату вредност

Подношење пореске пријаве за обвезника ПДВ који обрачунава и плаћа ПДВ месечно

15. 12. 2016.

1.11.– 30. 11. 2016.

Закон о порезу на додату вредност

Месечна аконтација пореза на добит правних лица

15. 12. 2016.

1.11.– 30. 11. 2016.

Закон о порезу на добит

Порез на паушални приход од самосталне делатности, и порез на приход од самосталне делатности предузетника који води пословне књиге

15. 12. 2016.

1.11.– 30. 11. 2016.

Закон о порезу на доходак грађана

Обавеза брокерско-дилерског друштва да Комисији за хартије од вредности достави извештај о своме пословању

15. 12. 2016.

1.11.– 30. 11. 2016.

Закон о тржишту капитала

Плаћање накнаде за коришћење шума и шумског земљишта – плаћа корисник, односно сопственик шума

15. 12. 2016.

1.11.– 30. 11. 2016

Закон о шумама

Крајњи рок за исплату зарада за претходни месец, односно обрачун и уплата доприноса за обавезно социјално осигурање на најнижу основицу ако послодавац нема средства за исплату зарада

31. 12. 2016.

1.11.– 30. 11. 2016

Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање

Плаћање акцизе

15. 12. 2016. 30. 12. 2016

16. 11.–30. 11. 2016. 1. 12.–15. 12. 2016.

ОПИС ОБАВЕЗЕ

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

172

ОСНОВ

Закон о акцизама

Подаци од значаја за рад пословних субјеката

ВРСТА ИСПЛАТЕ 1. Накнада трошкова погребних услуга запосленом у случају смрти брачног друга и деце, члановима уже породице у случају смрти запосленог

ПО ЗАКОНУ О РАДУ 2. Према члану 119. тач. 2) Закона о раду, послодавац је обавезан на ове исплате до висине трошкова погребних услуга, а према приложеним рачунима

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН 3. За запосленог и члана његове породице не опорезује се до 64.162 дин.

Неопорезиво до 64.162 дин.

Отпремнина код одласка у пензију

Према Закону о раду, исплаћује се најмање у висини 2 просечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику (тренутно, 62.414 x 2 = 124.828)

Не опорезује се до износа двоструке месечне зараде по запосленом у Републици према последњем податку (2 x 62.414 = 124.828 дин.)

Јубиларна награда

До висине утврђене општим актом послодавца

Неопорезиво до 18.331 дин. годишње

Накнада трошкова превоза до посла и повратка са посла

До висине цене превозне карте у јавном саобраћају

Дневница за службено путовање у иностранство

Не опорезује се до висине превозне карте, односно до висине стварних трошкова превоза,а највише до 3.666 дин. У висини утврђеној општим актом Не опорезује се до износа послодавца (члан 118. тачка 3. Закона о раду) прописаног Уредбом о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл.гласник РС” 86/07, 84/2014 и 84/2015) а највише до 15 евра, а за субјекте ван јавног сектора је неопорезиво до 50 евра

Накнада трошкова превоза на службеном путовању

Признају се у целини према приложеним рачунима

Неопорезиво до висине приложених рачуна превозника у јавном саобраћају

Накнада трошкова смештаја и исхране за рад на терену (ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде) (члан 118. Тач. 4) Закона о раду)

У висини трошкова смештаја и исхране у складу са општим актом и уговором о раду

Не плаћају се пореске обавезе

173 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Солидарна помоћ Исплаћује се у складу са општим актом и породици у случају смрти уговором о раду пензионисаног радника

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Износ личних примања запослених према Закону о раду и њихов порески третман – на основу просечне зараде у Републици у месецу октобру 2016. године од 62.414 динара

ВРСТА ИСПЛАТЕ 1.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

174

ПО ЗАКОНУ О РАДУ 2.

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН 3.

Дневница за службено путовање у земљи

До висине прописане општим актом, односно Неопорезиво до 2.201 дин. уговором о раду код послодавца (члан 118. по дневници тач. 2. Закона о раду)

Накнада трошкова смештаја на службеном путу

До висине прописане општим актом, односно Неопорезиво до износа уговором о раду код послодавца (према приложеног рачуна Закону о раду)

Солидарна помоћ за дужу или тежу болест, рехабилитацију или тежу инвалидност запосленог или члана његове породице

До висине утврђене општим актом послодавца

Неопорезиво до 36.665 дин. по случају

Остале солидарне помоћи (чл. 120. Тач. 1. Закона о раду)

До висине утврђене општим актом послодавца

Опорезује се цео износ само порезом по стопи од 10%

Накнада трошкова превоза сопственим путничким моторним возилом у службене сврхе

Према члану 118. тач. 2) и 3) Закона о раду, утврђује се општим актом или уговором о раду код послодавца

Не опорезује се до 30% цене 1 л. бензина помноженог са бројем потрошених литара, а највише до 6.417 дин. Месечно

Стипендије и кредити ученика и студената – ученицима средњих школа и студентима виших школа и факултета

На начин утврђен општим актом послодавца

Неопорезиво до 11.000 дин. месечно

Стипендије и кредити На начин утврђен општим актом послодавца ученика основних школа – када су родитељи запослени код послодавца

Исплата има карактер зараде, на цео износ плаћају се доприноси за социјално од 19,9% + 17,9% и порез по стопи од 10%

Отпремнина при отказу уговора о раду вишку запослених због технолошких, економских или организационих промена (по члану 158. и 159. Закона о раду)

Неопорезиво до најнижих износа исплате по годинама рада из претходне колоне (члан 9. став 1. тачка 18. Закона о порезу на доходак грађана)

Исплаћује се у висини утврђеној општим актом или уговором о раду, а не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада код послодавца код кога се остварује право на отпремнину. Зарадом се сматра просечна месечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина Зарадом се сматра просечна месечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина

Хранарине и стипендије Према прописима који уређују спорт које спортистима исплаћују аматерски спортски клубови Регрес за коришћење годишњег одмора

Неопорезиво до 9.166 дин. месечно

Исплата по овом основу је обавезна, у висини Плаћају се све пореске утврђеној општим актом, односно уговором обавезе као на зараду о раду код послодавца (члан 118. тачка 6. Закона о раду)

ВРСТА ИСПЛАТЕ 1.

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН 3.

Запосленом који је утврђен као вишак у 2016. години престаје радни однос када се добровољно определи за једну од опција, која је за њега најповољнија, и то за: 1) отпремнину у висини динарске противвредности 200 евра по години стажа осигурања, по средњем курсу, на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности; 2) отпремнину обрачунату на начин утврђен Законом о раду с тим да укупна висина отпремнина не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности, а висина средстава по години стажа осигурања код последњег послодавца не може бити већа од 500 евра у динарској противвредности, по средњем курсу, на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца; 3) отпремнину у износу од шест (6) просечних зарада по запосленом у Републици Србији, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – за запослене који имају више од 15 година стажа осигурања (тренутно:6 x 62.414 = 374.484 динара).

Не опорезује се до износа из претходне колоне – члан 9. став 1. тачка 20) Закона о порезу на доходак грађана, а на износ преко тога, према члану 85. Закона о порезу на доходак грађана – плаћа се порез по стопи од 20% по умањењу за 20% нормираних трошкова. За лица старија од 50 година живота – неопорезиво у потпуности без обзира на износ.

175

Исплата по овом основу је обавезна, у висини Плаћају се све пореске утврђеној општим актом, односно уговором обавезе као на зараду о раду код послодавца (члан 118. тачка 5. Закона о раду)

Зајам који послодавац исплаћује запосленима

Исплаћује се у висини и према условима утврђеним општим актом или уговором о раду код послодавца

Не опорезује се

Додатак за одвојени живот

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

Стимулативне отпремнине при споразумном престанку радног односа (члан 177. Закона о раду)

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

Теренски додатак (дневна накнада за повећане трошкове рада на терену)

Према Закону о раду, ако се предвиди општим актом, односно уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

Неопорезиво до 9.166,00 дин. по једном детету, исплата преко тог износа, као и исплата детету старијем од 15 година, има карактер зараде.

LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2016.

Накнада за исхрану у току рада

Поклон деци запослених На основу члана 119. став 2. Закона о раду, у до 15 година старости складу са општим актом послодавца. поводом Нове године и Божића

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Једнократна новчана накнада запосленима за чијим је радом престала потреба по Програму за решавање вишка запослених у поступку приватизације за 2016. годину („Службени гласник РС” бр. 9/2015, 84/2015 и 109/2016)

ПО ЗАКОНУ О РАДУ 2.

УКРАТКО..... Подсећамо – У складу са Законом о фискалним касама („Сл. гласник РС”, бр. 135/2004 и 93/2012), сви обвезници евидентирања промета преко фискалне касе, без обзира на правну форму привредног субјекта (друштво са ограниченом одговорношћу, предузетник или неки други облик организовања привредног субјекта), дужни су да контролну траку чувају најмање три године. Рок за чување контролне траке тече од првог дана наредне године у односу на годину у којој су контролна трака и фискални документи штампани. Имајте у виду – Запослени, који стичу услов да се пензионишу до краја 2016. године, мораће најкасније до 30. децембра да раскину радни однос. То им је услов како би право на пензију остварили закључно са 31. децембром и по правилима која важе у 2016. години. Уколико се, међутим, догоди да захтев буде поднет 1. јануара 2017. године и касније, запослени ће моћи у пензију према условима који важе у тој години. Ако сте заборавили – Још за исплате у децембру минимална цена рада износи 121 динар по радном часу. Од 1. јануара и целе 2017. године минимална цена рада износиће 130,00 динара (нето) по радном часу (што важи и за заостале исплате минималне зараде из 2016. године).

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

176

Напомињемо – Са 1. децембром 2016. године почиње да се примењује Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник PC”, број 21/2016). Министарство државне управе и локалне самоуправе је тим поводом појаснило да овај закон не доноси промене прописа којима се уређују плате и друга примања ових запослених. То значи да ови запослени настављају да примају плату према одредбама Закона о платама у државним органима и јавним службама („Службени гласник PC”, бр. 34/2001 и 21/2016 – др. закон) и Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима („Службени гласник PC”, бр. 44/2008 – пречишћен текст и 2/2012). Тако ће бити све док не почне примена Закона о систему плата запослених у јавном сектору („Службени гласник PC”, број 18/2016), што се очекује у првој половини 2017. године, а до тада запослени у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, органима градских општина и службама и организацијама које оснива надлежни орган аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, остварују право на плату и друга примања из радног односа на основу постојећих прописа. Поштујте рок – За подношење захтева за издавање електронске картице здравственог осигурања крајњи рок је 31. децембар 2016. године. Подношење захтева за електронске картице здравственог осигурања омогућено је и путем Националног портала еУправа (www.euprava.gov.rs). Овом услугом предвиђена је и могућност доставе новог документа на адресу, на коју је подносилац захтева пријављен у бази Републичког фонда за здравствено осигурање, и та адреса ће бити понуђена као опција приликом попуњавања захтева. Због заштите података коверат са картицом биће достављан посебно за свако лице. Уколико приликом доставе подносилац захтева не буде на наведеној адреси, биће му остављено обавештење где може накнадно да преузме картицу. ***

KONSALTING

Savetovanja

E L E K T R O N S K O

I Z D A N J E

Z A

P R A Ä&#x2020; E N J E

J A V N I H

N A B A V K I

SUDSKO-ADVOKATSKI ROKOVNIK

E L E K T R O N S K O

P R A V N O

I Z D A N J E

KOMENTARI I ZAKONI U PRIMENI

K ATA L O G I Z D A N J A