062 lege artis novembar 2017 by V. M.

ПРОПИСИ У ПРАКСИ ISSN 2406-1085

Број 62 / новембар 2017.

ИЗДВАЈАМО:

Најчешће грешке послодавца приликом отказа уговора о раду запосленом

Закон о високом образовању – нова решења и дилеме Коментар новина које доноси нови Закон о основама система образовања и васпитања

Уговор о поклону Стручно усавршавање запослених у јавној управи

Забрана напуштања боравишта

ЈАВНЕ НАБАВКЕ

•

РАДНО ПРАВО

•

ГРАЂАНСКО ПРАВО

•

ПРИВРЕДНО ПРАВО

•

УПРАВНО ПРАВО

www.propisiupraksi.rs

•

КРИВИЧНО ПРАВО

www.legeartis.rs

Кроз јединствен и оригиналан концепт, на више од 500 страна А4 формата, Саветник читаоцима разјашњава најважније институте из области зарада, плата и других примања, а поред тумачења прописа, садржи и многобројне примере обрачуна. Намењен је правним и рачуноводственим службама у привредним друштвима, јавном сектору и образовним институцијама, предузетницима, рачуноводственим агенцијама, удружењима послодаваца, синдикатима, привредним коморама, адвокатима итд. У првом делу Саветника обрађена је исплата зарада и других примања у привредним делатностима, а у другом делу су дате карактеристике и специфичности исплата плата и других примања која остварују државни службеници, намештеници и запослени у јавним службама, односно запослени чије се плате финансирају из средстава буџета Републике Србије, буџета аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе, као и из средстава обавезног социјалног осигурања. Уз књигу је приложено и прво измењено и допуњено издање на CD-у, које је усклађено са прописима донетим закључно са августом 2017. године.

За наручивање, као и за све детаљне информације, можете нам се обратити путем телефона: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822 или путем мејла: office@ingpro.rs

ЦЕНА: 5.000,00 динара (+ 10% ПДВ-а). Тираж је ограничен.

НОВО ШТАМПА НО ИЗДАЊЕ

САВЕТНИК ЗА ОБРАЧУН, ОПОРЕЗИВАЊЕ И ИСПЛАТУ ЗАРАДА, ПЛАТА И ДРУГИХ ПРИМАЊА АУТОР

мр Жељко Албанезе

ПРОПИСИ У ПРАКСИ w w w . l e g e a r t i s . r s

Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а За оснивача и издавача: Горан Грцић и Владимир Здјелар Главни и одговорни уредник Редакције: Јован Матијашевић Главни и одговорни уредник часописа: Ана Фулетин Сарадници: Биљана Антић Богдан Младеновић Весна Филиповић Владимир Саичић Драгана Марчетић Зорана Николић Милан Ранђеловић Наташа Милојевић

Технички уредник: Милена Станковић Лектура: Милица Радованчев Графичка припрема: Мирослав Арамбашић Штампа: Digital art, Београд Редакција: Веле Нигринове 16а, 11000 Београд тел: +381 11 2836-890 факс: +381 11 2836-474 имејл: redakcija@legeartis.rs Часопис излази једанпут месечно (10 бројева и 1 двоброј у оквиру годишње претплате).

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 34 LEGE Artis : прописи у пракси / главни и одговорни уредник Ана Фулетин. - [Штампано изд.] . - Год. 3, бр. 25 (окт. 2014)- . - Београд : ИНГ-ПРО, 2014- (Београд : Digital art). - 28 cm Месечно. - Наслов лат., текст ћир.. - Преузима нумерацију електронског издања. - Друго издање на другом медијуму: Lege Artis (Online) = ISSN 2334-6140 ISSN 2406-1085 = Lege Artis (Штампано изд.)

Уз претходне новине, важно је истаћи да су у истом месецу донета и ступила су на снагу још два битна закона – Закон о Националној академији за јавну управу и Закон о изменама и допунама Закона о државним службеницима. Доношењем ових закона створени су услови за стручно усавршавање у јавној управи, о чему ће бити речи у тексту из области управног права. Када је у питању радно право, предмет интересовања аутора биле су најчешће грешке послодавца приликом отказа уговора о раду запосленом. У рубрици Грађанско право актуелан је текст о уговору о поклону, који аутори детаљно анализирају кроз карактеристичне примере из судске праксе. У области кривичног права издвојио се текст о забрани напуштања боравишта као мери за обезбеђење присуства окривљеног и за несметано вођење кривичног поступка. Скрећемо пажњу и на текст о интелектуалној својини под називом „Правни оквири заштите интелектуалне својине и њихов утицај на заштиту резултата научноистраживачког рада”, а следе и текстови из других области, као и сталне рубрике Портал читалаца, Регистар прописа донетих између два броја и Календар правних аката. Редакција

Будимо на вези Часопис Lege Artis – ПРОПИСИ У ПРАКСИ отворен је за сва ваша питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике. Можете их упутити ауторима текстова или на имејл редакције часописа redakcija@legeartis.rs Пратите нас: ● ● ● ●

www.legeartis.rs www.propisi.net www.ingpro.rs www.facebook.com/IngProLegeArtis

1 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

Саша Кулић

октобру је почела примена нових закона из области образовања, па су у новембарском броју, као теме броја, издвојена два текста у којима су обрађене најбитније новине у овим законима: „Коментар новина које доноси нови Закон о основама система образовања и васпитања и Закон о високом образовању – нова решења и дилеме”.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

ISSN 2406-1085 Година VI, број 62, НОВЕМБАР 2017.

Поштовани претплатници,

СУДСКА ПРАКСА И СЛУЖБЕНА МИШЉЕЊА Kaлендар важењаправних правних аката Kaлендар важења аката

● Правилник о измени и допуни Правилника о реглоскопима, у „Сл. – одредбе члана 16. ст. 6.објављен и члана 20.гласнику овог закона РС”, бр. 49/15 од 5. 6. 2015. године, а ступиопримењиваће је на снагу 13. 6. 2015. се године од 1. јуна 2016. године

● Правилник о измени и допуни Правилника о реглоскопима, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 49/15 од 5.о6.енергетици, 2015. године, а ступио је на снагу 13.145/14 6. 2015. године ● Закон објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. од 29. 12. 2014. године, а – одредба члана 2. овог правилника важи – одредбе члана 98. ст. 1. тач. 1)1. дојуна 3), члана 99.године и до 2016.

између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС – – од одредбе Међународни уговори”, бр. 2/16 8. 2. 2016. члана године 98. ст. 1. тач. 1) до 3), члана 99. и

225. ступа ст. 1. на тач. 1) до 3) и2016. члана 225. ст. 4. –члана Конвенција снагу 16. јуна године

овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године ● Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни Закон о потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи уговори”, бр. 4/16 од 26. 2. 2016. године

● између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС – – Амандмани ступају на снагу 19. јуна 2016. године Међународни уговори”, бр. 2/16 од 8. 2. 2016. године

Недостојност за наслеђивање Члан 4. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/15)

Недостојност за наслеђивање

Члан 4. Не може наследити на основу закона или завештања, нити стећи какву корист из завештања Члан 4. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/15)

(недостојан је): 1) онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао; Члан 4. 2) онај ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове заили неку његову га је уили томезавештања, спречио; Невештање може наследити на одредбу, основу или закона нити стећи какву корист из завештања 3) онај ко је ује): намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово (недостојан завештање, или га је фалсификовао; 1)4)онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао; онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оставиоца, или му је ускратио 2)нужну онај помоћ; ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове за-

вештање или неку његову одредбу, или га је у томе спречио; на недостојност пази по службеној дужности. 3)Суд онај ко је у намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово завештање, или га је фалсификовао; 4) онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оца је примао пензију својеоставиоца, мајке, а пок.или А. М.му је ускратио О нужну недостојности издржавање није ни било потребно. Не може се помоћ; за наслеђивање суд води рачуна по службеној говорити ни о ускраћивању помоћи оставиоцу, дужности, али је терет чињеничне јер то не произилази из изведених доказа. Суд наинедостојност пази по службеној дужности. тврдње доказа да ова недостојност Код овако утврђеног чињеничног стања, нипостоји, на странци која то тврди. жестепени судови правилно закључују да нема

Из образложења:

основа за примену члана 4. Закона о наслеђивању који регулише појам недостојности наслеђиоца је примао пензијузасвоје мајке,

стране није изостала његовом кривицом. Није се

обавезу издржавања, или ускратио нужну по-

а пок. А. М.

ревизије о погрешној примени матевање. Према ставу 1. тач. 1) овог члана, не може О„Разлози недостојности за наслеђивање издржавање није ни било потребно. Не може се ријалног права нису основани. Према утврђеном се наследити на основу закона или завештања суд води рачуна по службеној говорити ни оизускраћивању помоћи оставиоцу, чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син нити стећи какву корист завештања (недосдужности, али је терет чињеничне јер ко тојенеумишљајно произилази из изведених доказа. пок. А. М. Свог оца је упознао када је имао 10 тојан је), онај усмртио оставиотврдње доказа да ова недостојност година. Дои1992. године имао је ретке контакте са ца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, Код овако утврђеног чињеничног стања, ниоцем, а од те године никако. Брига оцу тврди. са његове недостојан је онај ко се теже огрешио о законску постоји, на странци којао то жестепени судови правилно закључују да нема

основа заовог примену члана 4. Закона о наслеђивању теже огрешио о обавезе издржавања, нити му је моћ. Према ставу 2. члана, суд на недостојИзускратио образложења: регулише појамУ конкретном недостојности за наслеђинужну помоћ. Нису постојали ни друност пазикоји по службеној дужности. ги разлози који би указивали на недостојност за матеслучају, истакнути разлози за недостојност ту- члана, не може „Разлози ревизије о погрешној примени вање. Према ставу 1. тач. 1) овог наслеђивање оца. Тужилац није умишљајно усжиоца да се наследи свог оца,на садаоснову пок. А. М., нису или завештања ријалног права нису основани. Према утврђеном наследити закона мртио свога оца, нити је то покушао. Између њих испуњени. У току поступка у прилог ових својих чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син тужиља нити стећи каквуодговарајуће корист из дозавештања (недосје било само свађе. Није се теже огрешио о затврдњи није пружила пок. А. М. Свогиздржавања оца је упознао кадаПреко је имаоказе. 10 Затотојан онај ко (непостојању) је умишљајно конске обавезе према њему. је суд је), о постојању тихусмртио оставио● Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну година. До 1992. године имао је ретке контакте са ца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, оцем, а од те године никако. Брига о оцу са његове недостојан је онај ко се теже огрешио о законску средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни (6) Трошкови продатих производа износе 1.250.000,00 динара.Укалкулисана разлика у цени је 25%стране није изостала његовом кривицом. Није се обавезу издржавања, или ускратио нужну поуговори”, бр.коштања, 4/16 од 26.што 2. 2016. године на цену износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општојтеже огрешио о обавезе издржавања, нити му је моћ. Према ставу 2. овог члана, суд на недостојстопи износи 312.500,00 динара, од чега на цену коштања 240.000,00 250.000,00 (1.250.000,00 × 20%)ускратио нужну помоћ. Нису постојали ни дру– Амандмани ступају на снагу 19. јуна 2016. године ност пази по службеној дужности. У конкретном и ПДВ(6)на разликупродатих у ценипроизвода 62.500,00износе (312.500,00 × 20%). Трошкови 1.250.000,00 динара.Укалкулисана разлика у цени је 25% ги разлози који би указивали на недостојност за случају, истакнути разлози за недостојност туна цену коштања, што износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општој наслеђивање оца. Тужилац није умишљајно усжиоца да наследи свог оца, сада пок. А. М., нису стопису износи 312.500,00 динара, од чегадресови на цену коштања 240.000,00 250.000,00 × 20%) (7) Купцу фактурисани спортски са обрачунатим ПДВ-ом(1.250.000,00 у износу од 1.875.000,00 дин.мртио свога оца, нити је то покушао. Између њих испуњени. У току поступка у прилог ових својих и ПДВ на разлику у цени 62.500,00 (312.500,00 × 20%). је било само свађе. Није се теже огрешио о затврдњи тужиља није пружила одговарајуће до(8) Купац је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1.875.000,00 динара.дин. (7) Купцу су фактурисани спортски дресови са обрачунатим ПДВ-ом у износу од 1.875.000,00 конске обавезе издржавања према њему. Преко казе. Зато је суд о постојању (непостојању) тих

ПОСТАВИТЕ ПИТАЊЕ НАШЕМ АУТОРУ, НАСТОЈАЋЕМО ДА ОДГОВОРИМО НА СВАКО ОД ЊИХ

(9) Треба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун трошкова и учинака.

Негативне референце у систему јавних набавки Негативне референце у

(10) Треба саставити Извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода.

Последње измене и допуне Закона о јавним набавкама из августа

(8) Купац је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1.875.000,00 динара. и учинака. (9) Треба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун трошкова

(10) Треба саставити Извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода.

систему јавних набавки

(11) Треба прокњижити свођење почетног стања залиха производње на коначно стање залиха про2015. године донеле су собом неколико измена када је реч о (11) Треба прокњижити свођење почетногна стања залиха производње на коначно стање залиха про- производње изводње на крају обрачунског периода бази података из Извештаја о стању залиха Последње измене и допуне Закона о јавним набавкама из августа изводње на крају обрачунског периода на бази података из Извештаја о стању залиха производње негативним о којимаизмена ћемокада говорити на крају обрачунског 2015. годинереференцама донеле су собом неколико је реч о у овом тексту на крају обрачунскогпериода. периода. Напомена: Трошковипродатих продатих производа од 1.250.000,00 динара израчунати су на бази цене Напомена: Трошкови производа од 1.250.000,00 динара израчунати су на бази цене коштања комада×× 1.832,80 1.832,80 динара по комаду), док је док продајна цена спортских од дресова од коштања (682(682 комада динара по комаду), је продајна цена дресова спортских 1.875.000,00 динара по комаду израчуната у износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00). 1.875.000,00 динара по комаду израчуната у износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00).

негативним референцама о којима ћемо говорити у овом тексту

о јавним набавкама из 2008. године. Сходно

АУТОРСКИ ТЕКСТОВИ СА ОБИЉЕМ КОРИСНИХ ПРИМЕРА И СТРУЧНИХ ТУМАЧЕЊА

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Милош Јовић

КК

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

о јавнимтада набавкама из 2008. године. Сходно важећим прописима, наручиоци су имали тада важећим прописима, су имали Милош Јовић могућност да наручиоци одбију понуду уколико поседују могућност да одбију понуду уколико поседују саветник у Управи за јавне набавке саветник у Управи за јавне набавке којидапотврђује понуђач није испуњавао Књижење: доказ којидоказ потврђује понуђач ниједа испуњавао budzeti@legeartis.rs budzeti@legeartis.rs своје по раније закљученим уговорима Књижење: своје обавезе пообавезе раније закљученим уговорима Конто Износ Р. ОПИС 12 питању јавне набавке, појампојам ре оре јавним набавкама су се односили ададсусууу питању јавне набавке, о јавним који набавкама који на суисти се односили на исти бр. дугује потражује дугује потражује Конто Износ Р. ференце има двоструки појавни облик.облик. предмет набавке, за набавке, период од претходних пет ференце има двоструки појавни предмет за период од претходних пет ОПИС 3 4 5 6 бр. 1дугује2 потражује У случају кад одређује додатне услове за година за радове, односно три године за добра дугује потражује У случају кад јавне одређује додатне условеи за 1. 910 Сировине и материјал – спортски дресови 200.000,00 учешће у поступку набавке, наручилац услуге. година за радове, односно три године за добра 1 2 3 4 материјала 5 6 учешће у поступку јавне набавке, наручилацЗакон ио услуге. 9000 Рачун за преузимање залиха 200.000,00 као услов пословног капацитета може захтева јавним набавкама из 2012. године 1. За отварање 910 Сировине и залихе материјал – спортски дресови одређено искуство понуђача које семоже огледазахтева у („Сл. гласникЗакон РС”, бр. о 124/12) значајно је проши из 2012. године почетног стања 1. 1. 2016. за материјала – спортски дресови 200.000,00 каотиуслов пословног капацитета јавним набавкама реализацији уговора истог или сличног предме рио обухват негативних установи 1а 9500 Материјали за израду – спортски дресови 500.000,00 („Сл. гласникреференци, РС”, бр. 124/12) значајно је проши 9000 Рачун за преузимање залиха материјала 200.000,00 ти одређено искуство понуђача које се огледа у та набавке, односно да је у претходном периоду вши их као обавезу за наручиоце, проширујући 9600 Готови производи – спортски дресови 120.000,00 уговора истог или сличног предме рио обухват негативних референци, установи За отварање почетног стања 1. 1. 2016. за залихе материјала – спортски дресови 54реализацији испоручивао добра, извршавао услуге или изво њихово дејство и на сâм поступак јавне набавке Рачун за преузимање залиха недовршене та набавке, да је уконкретне претходном периоду их каотеобавезу за наручиоце, проширујући дио радовеодносно који су предмет јавне на (не само вши на уговоре), установивши својевр 9001 1а 9500 Материјали производње за израду – спортски дресови 500.000,00 500.000,00 бавке. Тада једобра, реч о пословним референцама, сну „црнуњихово листу” понуђача негативних 54 испоручивао извршавао услуге или изво дејство– списак и на сâм поступак јавне набавке Рачун запроизводи преузимање– залиха готових 9600 Готови спортски дресови 120.000,00 које би се условно речено могле назвати позиреференци. 9003 дио радове који су предмет конкретне јавне на (не само на уговоре), те установивши својевр производа 120.000,00 тивним референцама. И док је у том случају Последње измене и допуне Закона о јавним Рачун за преузимање залиха недовршене бавке. Тада је реч о пословним референцама, сну „црну листу” понуђача – списак негативних За отварање почетног 9001 стања залиха недовршене производње и готових производа 1. 1. 2016. године на реч о референцама које понуђача квалификују набавкама из августа 2015. године („Сл. гласник производње 500.000,00 основу података из почетног стања тих залиха из финансијског књиговодства којезаби се условно могле назвати референци. добијање уговораречено о јавној набавци, негативне позиРС”, бр. 68/15) донеле су собом неколико изме2. 9100 Сировине – спортскизалиха дресови готових 1.000.000,00 Рачун изаматеријал преузимање референце су оне које га могу на када је реч о негативним референцама: тивним референцама. Идисквалификова док је у том случају Последње измене и допуне Закона о јавним 9003 производа 120.000,00 Рачун за преузимање набавке материјала ти из „трке” за добијање уговора. ● негативна референца каоавгуста могућност, не игодине оба реч о референцама које понуђача квалификују набавкама из 2015. („Сл. гласник 9010 и робе 1.000.000,00 Институт негативне референце установ веза за наручиоце; За отварање почетног стања залиха недовршене производње и готових производа 1. 1. 2016. године наза добијање уговора о јавној набавци, негативне РС”, бр. 68/15) донеле су собом неколико измељен је ради обезбеђивања поузданијег и солид ● невезивање других, таксативно законом За примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресова основу података из почетног стања тих залиха из финансијског књиговодства референце су онепартнера које га наручиоца, могу дисквалификова на када реч о негативним нијег уговорног а што је ненаведених доказајенегативне референце за референцама: 3а 9500 Материјал за израду – спортски дресови 680.000,00 2. 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 1.000.000,00 претпоставка и рационалнијег одређеност у конкурснојреференца документацији; ти из „трке” за целисходнијег добијање уговора. ● негативна као могућност, не и оба 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 680.000,00 трошења јавних средстава. На тај начин, санк ● прецизирање претходног периода који је Институт негативне референце установ веза за наручиоце; Рачун за преузимање набавке материјала За извршено улагање материјала у производњу у току године 9010 ционишу се понуђачи који не извршавају своје обухваћен негативном референцом; иТрошкови робе зарада, накнада зарада и остали 1.000.000,00 љенобавазе је ради обезбеђивања поузданијег и солид ● невезивање других, таксативно законом у поступку јавне набавке или уговорне ● укидање списка негативних референци. 3б 9502 лични расходи 408.000,00 нијег уговорног партнерананаручиоца, ненаведених доказа негативне референце за обавезе или их не извршавају уговорен начинаишто је За примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресова Трошкови амортизације основних под уговоренимцелисходнијег условима. С друге стране, будући Можда иодређеност најзначајнија измена јестедокументацији; та да претпоставка и рационалнијег у конкурсној 3а 95009503 Материјал за израду – спортски дресови средстава основне делатности 136.000,00680.000,00 да санкција никада није сама себи сврха, управо наручилац више није у обавези, већ има периода који је трошења јавних средстава. На тај начин, санк ● сада прецизирање претходног 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 680.000,00 би свест о могућности да се нађе „на црној листи” могућност да примени негативну референцу ционишу се понуђачи који не извршавају своје обухваћен негативном референцом; код одређеног наручиоца, требало да понуђача према понуђачу. Како су ове законске измене За извршено улагање материјала у производњу у току године обавазе поступкунајавне набавке или уговорне ● укидање списка негативних додатноу мотивише озбиљнији, професионал биле још један корак ближе директивама Европ референци. Трошкови зарада, накнада зарада и остали нији и пословнији приступ извршавању сопстве ске уније из области јавних набавки, и у овом обавезе или их не извршавају на уговорен начин и 3б 9502 лични расходи 408.000,00 обавеза какоусловима. у поступку јавне набавке, тако ибудући сегментуМожда извршено и је усклађивање са „кровним подних уговореним С друге стране, најзначајнија измена јесте та да у реализацији уговора о јавној набавци. прописима” који примену негативне референ Трошкови амортизације основних да санкција никада није сама себи сврха, управо наручилац сада више није у обавези, већ има 9503 У систем јавних набавки у Републици Ср це предвиђају управо као могућност, а не и као средстава основне делатности 136.000,00 би свест о могућности да сесунађе „наЗаконом црној листи” могућност да примени референцу бији, негативне референце уведене обавезу на страни наручиоца. Наиме, негативну опште

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

К А ЛЕ Н Д АРИ ... ● ВАЖЕЊА ПРАВНИХ АКАТА – Конвенција ступа на снагу 16. јуна 2016. године ● ДОГАЂАЈА

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Закон о енергетици, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 145/14 од 29. 12. 2014. године, а Закон о30. потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи ступио је на●снагу 12. 2014. године

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ИЗ ПРВЕ РУКЕ

члана 225. ст. 1. тач. 1) до 3) и члана 225. ст. 4. овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године

У склопу новог формата којикарактеристичне од овог броја можете пратити усасвим нашем часопису доносимо неке случајеве судскечасопису праксе, а који се овом приликом односе на пратити у из нашем доносимо неке карактеристичне недостојност наслеђивање случајеве из за судске праксе, а који се овом приликом односе на недостојност за наслеђивање

103

lege artis ● maj 2016.

ступио је на снагу 30. 12. 2014. године

103 lege artis ● maj 2016.

– одредба члана 2. овог правилника важи до 1. јуна 2016. године

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

– одредбе члана 16. ст. 6. и члана 20. овог закона

● Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, објављен у „Сл. гласнику примењиваће се од 1. јуна 2016. године РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио је на снагу 21. 2. 2015. године

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

– примењује се објављен од 13. маја године ● Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, у „Сл.2016. гласнику РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио је на снагу 21. 2. 2015. године

У склопу сасвим новог формата који од овог броја можете

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● службеног пасоша, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио – примењује се од 13. маја 2016. године је на снагу 13. 2. 2016. године

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Правилник о измени Правилника о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и службеног пасоша, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио Правилник о измени Правилника о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и је на снагу 13. 2. 2016. године

Недостојност за за наслеђивање Недостојност наслеђивање www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

или се одложено примењују у целости или у делу:

Про П ра кси ПроПиси П и си ууП ра к си

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају да важе (у целости или у делу), односно који одложено ступају на снагу и/ да важе (у илипримењују у делу), уодносно који одложено ступају на снагу и/ илицелости се одложено целости или у делу:

код одређеног наручиоца, требало да понуђача додатно мотивише на озбиљнији, професионал

према понуђачу. Како су ове законске измене биле још један корак ближе директивама Европ

У овом броју... ТЕМА БРОЈА

Закон о високом образовању – нова решења и дилеме

РАДНО ПРАВО 42

Најчешће грешке послодавца приликом отказа уговора о раду запосленом

УПРАВНО ПРАВО 48

Стручно усавршавање запослених у јавној управи

ГРАЂАНСКО ПРАВО 55

Уговор о поклону

Одговорност продавца и произвођача према купцу за несаобразност робе уговору

КРИВИЧНО ПРАВО 68

Забрана напуштања боравишта

УНАКРСНИ ПОГЛЕД 72

Правни оквири заштите интелектуалне својине и њихов утицај на заштиту резултата научноистраживачког рада

РУБРИКЕ 78

Преглед прописа донетих између два броја

Портал читалаца

Календар важења правних аката

3 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

4 Коментар новина које доноси нови Закон о основама система образовања и васпитања

ТЕМА БРОЈА

Коментар новина које доноси нови Закон о основама система образовања и васпитања Указом Председника Републике Србије од 29. септембра 2017. године проглашен је нови Закон о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 88/2017 – у даљем тексту: Нови Закон), који је донела Народна скупштина Републике Србије 27. септембра 2017. године, а почeo је да се примењује 7. октобра 2017. године. Биљана Антић дипл. правник, просветни инспектор

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Разлози за доношење и циљ Новог Закона Према наводима овлашћеног предлагача, један од разлога за доношење Новог Закона је то што се у периоду примене Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – аутентично тумачење, 68/15 и 62/16 – УС, у даљем тексту: Закон) од његовог доношења 2009. године, а нарочито након последњих измена 2015. и 2016. године, појавила потреба за побољшањем појединих решења у Закону чија је примена доводила до проблема у пракси. Нови Закон има за циљ да се концепција развоја целокупног система образовања прилагоди времену и условима у којима се може одвијати овај процес у Републици Србији. При томе су задржане тенденције које су исказане и у Закону, а које су усмерене према општем развоју, унапређивању и трансформацији образовања у складу са потребама друштва, уз поштовање традиционалних вредности нашег образовног система, уважавајући потребу за усаглашавањем и прихватањем

тенденција развоја европског система школства и школства развијених земаља. Новим Законом омогућава се систематичан, рационалан и поступан приступ променама образовно-васпитног система, уз свеобухватно сагледавање процеса, од почетка до краја школовања, са циљем да се постигну оптимални резултати у свакој од етапа образовања и да се оствари могућност континуиране провере, анализе и унапређивања остварених наставних садржаја.

Структура Новог Закона Нови Закон садржи 210 чланова распоређених у тринаест глава, и то: I Основне одредбе; II Остваривање образовања и васпитања; III Развој, обезбеђивање и унапређивање квалитета образовања и васпитања; IV Програми образовања и васпитања и завршни испити; V Права детета и ученика и обавезе и одговорности ученика; VI Установе, друге организације и органи установе; VII Запослени у установи; VIII Надзор; IX Евиденције у образовању и васпитању; X Поверавање послова државне управе аутономној покрајини; XI Финансирање установа чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе; XII Казнене одредбе; XIII Прелазне и завршне одредбе.

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ (ЧЛ. 1–16)

5 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

Новим Законом уређују се основе система предшколског, основног и средњег образовања и васпитања и образовања одраслих: принципи, циљеви, исходи, стандарди образовања и васпитања; знања, вештине и ставови (даље: компетенције); начин и услови за обављање делатности предшколског васпитања и образовања, основног и средњег образовања и васпитања; врсте програма образовања и васпитања; оснивање, организација, финансирање и надзор рада установа образовања и васпитања (даље: установа); радни односи запослених у установи; као и друга питања од значаја за образовање и васпитање. Посебно се прописује да се на питања поступања у управним стварима, која нису уређена овим законом, примењује закон којим се уређује општи управни поступак (чл. 1). Чланом 4. уређује се право на бесплатно образовање у установама чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе (јавна установа), изузетно и за лица која се из здравствених разлога преквалификују или доквалификују, односно наведена лица не плаћају школарину.

Такође, поједини ванредни ученици – лица старија од 17 година, услед тешке материјалне и социјалне ситуације, могу да се ослободе плаћања школарине ради постизања пуне равноправности у стицању образовања и васпитања. Средње образовање или образовање за рад у својству ванредног ученика може да стиче и лице млађе од 17 година, уз сагласност министра надлежног за послове образовања и васпитања (у даљем тексту: министар), и то: 1) које се професионално бави спортом; 2) чија природа болести објективно не дозвољава редовно похађање наставе; 3) у другим оправданим случајевима када објективне околности не дозвољавају редовно похађање наставе. Прописана је новина да лице старије од 17 година које је претходне школске године завршило основну школу у трајању од осам година, може у наредној школској години да упише средњу школу у својству редовног ученика. Чланом 5. уводи се ћириличко писмо као обавезно у остваривању образовно-васпитног рада и обавезно учење српског језика када се образовање стиче на језику националне мањине, страном језику или двојезично. Нови Закон одредбама чл. 6. утврђује појмове „елементи квалитета образовања и васпитања” у Републици Србији, а одредбама чл. 11. утврђује кључне компетенције за целоживотно учење, које представљају скуп интегрисаних знања, вештина и ставова који су потребни сваком појединцу за лично испу њење и развој, укључивање у друштвени живот и запошљавање. Опште међународне компетенције за крај основног образовања и васпитања и за крај средњег образовања и васпитања, као новина, уређују се чл. 12. Остваривање образовно-васпитног рада уређено је чл. 14. који прописује, између осталог, и могућност да део програма образовања и васпитања у практичној настави, у складу са посебним законом, остварује привредно друштво, друго правно или физичко лице, при чему образовно-васпитни рад обавља наставник практичне наставе, координатор

ТЕМА БРОЈА

Важно је напоменути да је материја Новог Закона другачије систематизована у односу на Закон. У делу који обухвата главе I–IV уређује се образовно-васпитни процес, док се у делу од V до VII главе уређују, између осталог, права, обавезе и одговорности ученика и запослених, као и састав и надлежности органа установе. Главом VIII уређен је инспекцијски и стручно-педагошки надзор, док се евиденција у образовању и васпитању уређује у глави IX, а главе X–XIII уређују поверавање послова, финансирање делатности установе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, као и казнене, прелазне и завршне одредбе. У делу текста који следи указаћемо на одредбе Новог Закона које су новина, односно које на другачији начин, у односу на одредбе (раније важећег) Закона, уређују поједина питања од значаја за образовање и васпитање.

учења кроз рад и инструктор који испуњава услове прописане посебним законом. Према Новом Закону, прописана евиденција се води у штампаном и/или електронском облику и свака јавна исправа садржи Мали грб Републике Србије (чл. 15).

ТЕМА БРОЈА

II ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА (ЧЛ. 17–29)

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

У делу Упис ученика у основну школу уређено је да претходну проверу знања за упис у први или одговарајући разред детета старијег од седам и по година, које због болести или других разлога није уписано у први разред, обавља тим састављен од наставника разредне наставе, педагога и психолога школе, уважавајући стандарде постигнућа и ценећи најбољи интерес детета (чл. 18). Новим Законом уређено је да се упис детета, односно ученика у развојну групу у предшколској установи и у школу за образовање ученика са сметњама у развоју, врши на основу мишљења интерресорне комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке, уз сагласност родитеља, односно другог законског заступника (чл. 20). Новина која се прописује чл. 22. односи се на одговорност родитеља, као и законског заступника за упис детета, његово редовно похађање наставе и обављање других школских обавеза. Према наведеним одредбама уређена је дужност школе да до 30. априла текуће календарске године обавести родитеља, односно другог законског заступника о одлуци по његовом захтеву за упис детета ван подручја школе. Такође је уређена дужност школе да обавести родитеља, односно другог законског заступника о чињеници да ученик нередовно похађа или је престао да похађа наставу, најкасније два дана од дана престанка похађања наставе, као и да одмах обавести јединицу локалне самоуправе и надлежну установу социјалне заштите ако родитељ, односно други законски заступник не обезбеди да ученик настави редовно да похађа наставу, у року од три дана од дана пријема наведеног обавештења.

Новим Законом је уређена нова категорија „време које ученик проводи у школи”, које се изражава у сатима и обухвата: часове обавезних и изборних предмета и време проведено у активностима које су садржане у школском програму и у функцији су развоја способности, интересовања и креативности ученика, што се ближе уређује посебним законом (чл. 29).

III РАЗВОЈ, ОБЕЗБЕЂИВАЊЕ И УНАПРЕЂИВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА (ЧЛ. 30–55) Овим делом Новог Закона (чл. 30–55) уређује се надлежност Министарства и школске управе, затим врсте савета, састав и надлежност Националног просветног савета, Савета за стручно образовање и образовање одраслих, секторских већа, Завода за унапређивање образовања и васпитања, Центра за развој програма и уџбеника, Центра за стручно образовање и образовање одраслих, Центра за професионални развој запослених у образовању, Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, Центра за осигурање квалитета рада установа, Центра за испите, Центра за међународна, национална испитивања и развојно-истраживачке послове, као и однос Министарства према истим. Најважније новине у овом делу Новог Закона јесу: другачији састав и надлежност Националног просветног савета, који сада броји 35 чланова уместо досадашњих 43, које именује Влада на период од четири године, са изузетком да се половина чланова, односно 18 чланова првоименованог састава Националног просветног савета именује на период од две године. Одредбе којима се уређује ко не може бити именован за члана овог савета, као и да Влада може да разреши члана савета пре истека мандата, уз навођење разлога за такво разрешење, такође су новине. Број чланова Савета за стручно образовање и образовање одраслих сада има 17 чланова уместо досадашњих 21, које именује Влада на период од четири године, са изузетком да се половина чланова, односно 9 чланова првоименованог састава наведеног савета

Овај део (чл. 56–78) уређује поступак за доношење и објављивање програма образовања и васпитања: програма предшколског

7 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

IV ПРОГРАМИ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА И ЗАВРШНИ ИСПИТИ (ЧЛ. 56–78)

васпитања и образовања, предшколског програма, планова и програма наставе и учења основног и средњег образовања и васпитања, школског програма, годишњег плана рада). У оквиру овог дела (чл. 56–71) интересантно је поменути новине које се односе на дефинисање појма „квалификација”, „стандард квалификације”, начина стицања квалификације, као и да се стандарди квалификација утврђују у складу са законом који уређује национални оквир квалификација. Квалификација, у смислу Новог Закона, јесте формално признање стечених компетенција и може се стећи формалним или неформалним образовањем, односно поступком признавања претходног учења, док је стандард квалификације основ за стицање квалификације на одређеном нивоу захтевности. Такође је важно напоменути да, према Новом Закону, основе програма предшколског васпитања и образовања, национални оквир образовања и васпитања, планове и програме наставе и учења основног и средњег општег образовања и васпитања, план и програм наставе и учења општеобразовних предмета средњег стручног образовања и васпитања, уметничког образовања и васпитања, образовања одраслих и основе васпитног програма, по прибављеном мишљењу Националног просветног савета доноси министар, што је, према одредбама раније важећег Закона, био обрнути случај, односно наведено је доносио Национални просветни савет на предлог министра. Још једна новина је дефинисање могућности да установа, уз сагласност Савета родитеља, организује екскурзију, студијско путовање и наставу у природи, а да ближе услове за организацију и остваривање екскурзије и наставе у природи прописује министар (чл. 69–70). Одељак Праћење и напредовање ученика (чл. 72–78), који уређује праћење, оцењивање и напредовање ученика, затим владање и општи успех ученика, индивидуални образовни план и завршне испите у основном и средњем образовању, садржи новине које су везане за оцењивање ученика у основном и средњем образовању и утврђивање општег успеха, као и за рокове за полагање испита.

ТЕМА БРОЈА

именује на период од две године. Такође, и за чланове овог савета је уређено ко не може бити именован, као и да Влада може да разреши члана пре истека мандата, уз навођење разлога за такво разрешење. Дефинисана су секторска већа која су стручна тела чија је основна функција утврђивање предлога стандарда квалификација у одређеном сектору рада, у складу са законом који утврђује национални оквир квалификација, формирање, састав и надлежности секторских већа. Другачије је уређен састав Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, који сада у свом саставу има: 1) Центар за осигурање квалитета рада установа, 2) Центар за испите, 3) Центар за међународна, национална испитивања и развојно-истраживачке послове, као и надлежност коју Завод остварује у оквиру наведених центара. У оквиру одељка Обезбеђивање и унапређивање квалитета (чл. 49–55) новине су одредбе којима се прописује да установа чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, може да буде наставна база високошколске установе – вежбаоница, да стекне статус модела установе, ресурсног центра за асистивне технологије у образовању и васпитању ради пружања подршке деци, ученицима и одраслима којима је потребна асистивна технологија, с тим да ће ближе услове за рад вежбаонице, као и за стицање статуса и престанак важења статуса модела центра, прописати министар, односно ближе услове за стицање статуса, организовање рада и престанак важења статуса ресурсног центра, заједнички прописати министар надлежан за послове локалне самоуправе, министар надлежан за послове здравља, министар надлежан за послове социјалне заштите и министар.

ТЕМА БРОЈА

ОЦЕЊИВАЊЕ И НАПРЕДОВАЊЕ УЧЕНИКА (ЧЛ. 73)

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Посебно указујемо на одредбе којима се прописује новина да се ученику другог и трећег разреда основног образовања и васпитања који на крају првог полугодишта има недовољне оцене, организује појачан образовно-васпитни рад у току другог полугодишта, о чему наставник води посебну евиденцију. Новина је да се ученик другог и трећег разреда основног образовања и васпитања који на крају другог полугодишта има недовољне оцене, преводи у наредни разред на основу одлуке одељенског већа, односно више не постоји могућност која је била прописана одредбама раније важећег Закона, да на изричити захтев родитеља, односно старатеља ученик понавља разред. Ученику завршног разреда основног образовања и васпитања који не положи поправни испит, школа организује полагање испита у складу са општим актом школе. Ученик завршног разреда основног образовања и васпитања који положи поправни испит, стиче право да полаже завршни испит у основном образовању и васпитању у прописаним роковима. Ученик завршног разреда средњег образовања и васпитања који не положи поправни испит, може да заврши разред у истој или другој одговарајућој школи у својству ванредног ученика, полагањем испита, уз обавезу плаћања накнаде стварних трошкова које утврди школа. Овим одредбама, за разлику од раније важећег Закона, даје се могућност ученику да и у другој одговарајућој школи заврши разред. Ученик завршног разреда средњег образовања и васпитања који положи поправни испит, стиче право да полаже матуру у прописаним роковима.

ОПШТИ УСПЕХ (ЧЛ. 75) Према одредбама Новог закона, општи успех се утврђује на следећи начин: ● за ученика основног образовања и васпитања на крају првог и другог полугодишта – на основу аритметичке средине закључних

прелазних бројчаних оцена из обавезних предмета и оцене из владања, почев од шестог разреда; ● за ученика средњег образовања и васпитања на крају првог и другог полугодишта – на основу аритметичке средине прелазних закључних бројчаних оцена из предмета и оцене из владања. Општи успех се утврђује као: одличан, врло добар, добар, довољан и недовољан. Посебно се указује на одредбе према којима оцена недовољан (1) није прелазна оцена. Може се закључити да Нови Закон за утврђивање општег успеха ученика основног и средњег образовања и васпитања уводи термин „прелазна бројчана оцена” и општи успех „недовољан”.

ИНТЕРРЕСОРНА КОМИСИЈА (ЧЛ. 77) Новина су и одредбе којима се уређује састав и надлежност интерресорне комисије, која врши процену потреба детета, ученика и одраслог за додатном образовном, здравственом и социјалном подршком (чл. 77).

ЗАВРШНИ ИСПИТИ У ОСНОВНОМ И СРЕДЊЕМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ (ЧЛ. 78) Одредбама Новог Закона је, у вези са испитима, дефинисано да су завршни испити у основном и средњем образовању и васпитању (који су таксативно наведени) испити на државном нивоу којима се завршава одређени ниво образовања и васпитања и ученик се може уписати на следећи ниво образовања и васпитања на основу резултата постигнутог на одговарајућем испиту, осим специјалистичког и мајсторског испита, с тим да ближе услове којима се уређују завршни испити, прописује министар (чл. 78).

V ПРАВА ДЕТЕТА И УЧЕНИКА, ОБАВЕЗЕ И ОДГОВОРНОСТИ УЧЕНИКА (ЧЛ. 79–88) Одредбама овог дела Новог Закона уређују се права детета и ученика, обавезе ученика, заштита права, односно право приговора на

оцењивање, оцену и испит, утврђивање одговорности ученика, васпитно-дисциплински поступак, васпитне и васпитно-дисциплинске мере, одговорност родитеља, састав и надлежност ученичког парламента.

ПРИЈАВА МИНИСТАРСТВУ РАДИ ЗАШТИТЕ ПРАВА ДЕТЕТА И УЧЕНИКА (ЧЛ. 81)

ПРИГОВОР НА ОЦЕЊИВАЊЕ, ОЦЕНУ И ИСПИТ (ЧЛ. 82)

У оквиру тежих повреда обавеза ученика, које су углавном остале исте, новина су одредбе којима се ближе дефинише тежа повреда обавезе која се односи на понашање ученика у школским и другим активностима које се остварују ван школе, а које школа организује, којима угрожава властиту безбедност или безбедност других ученика, наставника и запослених у школи и које доводи до њиховог физичког и психичког повређивања. Овим одредбама дефинисано је да је такво понашање ученика, не само у школи већ и ван школе, тежа повреда обавезе. Новина су и одредбе којима је прописано да установа, поред родитеља и одговарајућих органа и сарадника у установи, када је то неопходно, сарађује и са одговарајућим установама социјалне односно здравствене заштите, са циљем дефинисања и пружања подршке ученику у вези са променом његовог понашања.

ОДГОВОРНОСТ РОДИТЕЉА (ЧЛ. 84) Још једна новина су одредбе члана 84, којима је прописана одговорност родитеља. Овим чланом су таксативно наведени разлози због којих се родитељ, односно други законски заступник позива на одговорност, али и његова обавеза да на позив школе узме активно учешће у свим облицима васпитног рада са учеником, да одмах, а најкасније у року од 48 сати од момента наступања спречености ученика да присуствује настави, о томе обавести школу, да правда изостанке ученика најкасније у року од осам дана од дана престанка спречености ученика да присуствује настави,

9 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

Прописано је право ученика, његовог родитеља, односно другог законског заступника на приговор на оцену из предмета и владања у току школске године; приговор на закључну оцену из предмета и владања на крају првог и другог полугодишта, приговор на испит. Уочићемо да се новим одредбама прописује само „приговор”, као облик правне заштите, када је у питању оцењивање. У поступку одлучивања о приговору, уколико се утврди да закључна оцена није изведена у складу са прописима, директор поништава и враћа оцену одељењском већу на разматрање и закључивање, односно решењем поништава закључну оцену и упућује ученика на полагање испита. Ако директор у сарадњи са стручним сарадником и одељенским старешином оцени да је приговор на оцену из владања основан и да оцењивање није у складу са прописима, упућује га одељењском већу на разматрање и поновно одлучивање, уз учешће стручних сарадника. Посебно указујемо на новину коју уводи Нови Закон – да је директор дужан да предметном наставнику на чију оцену је уложен

ОДГОВОРНОСТ УЧЕНИКА (ЧЛ. 83)

ТЕМА БРОЈА

Министарство ће у поступку одлучивања о пријави ученика, родитеља односно другог законског заступника детета и ученика, који сматра да су му повређена права утврђена овим или другим законом, ако оцени да је пријава основана, у року од осам дана од дана пријема пријаве упозорити установу на уочене неправилности и одредити јој рок за отклањање уочене неправилности од три дана од упозорења.

приговор, у року од три дана од доношења одлуке достави одлуку, као и да се наставник чија је оцена поништена упућује на стручно усавршавање за област оцењивања и комуникацијских вештина, а уколико појачани педагошко-инструктивни рад у установи и стручно усавршавање наставника не дају позитиван резултат, директор је у обавези да захтева стручно-педагошки надзор над радом тог наставника.

одговарајућом лекарском или другом релевантном документацијом, да поштује правила установе. Такође се овим чланом прописује да школа подноси захтев за покретање прекршајног поступка, односно кривичну пријаву ради утврђивања одговорности родитеља, односно другог законског заступника, из разлога прописаних овим чланом.

ТЕМА БРОЈА

ВАСПИТНО-ДИСЦИПЛИНСКИ ПОСТУПАК (ЧЛ. 85)

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Одредбе којима се уређује васпитно-дисциплински поступак који школа води за теже повреде обавезе ученика и за повреде забране прописане овим законом, уводе новине: ● о покретању васпитно-дисциплинског поступка, односно доношењу закључка директор одмах, а најкасније наредног радног дана обавештава родитеља, односно другог законског заступника; ● уколико се родитељ, односно други законски заступник који је уредно обавештен, не одазове позиву да присуствује васпитно-дисциплинском поступку, директор поставља одмах, а најкасније наредног радног дана психолога односно педагога установе да у овом поступку заступа интересе ученика, о чему одмах обавештава центар за социјални рад. Новину представља решење којим је предвиђено да уколико се у току трајања васпитно-дисциплинског поступка ученик испише из школе, школа је у обавези да у року од 30 дана од дана покретања васпитно-дисциплинског поступка ученику изда исписницу, са напоменом да је против наведеног ученика покренут васпитно-дисциплински поступак, а решење којим је окончан васпитно-дисциплински поступак школа доставља школи у коју се ученик уписао. Ове одредбе су покушај да се реше ситуације које су се јављале у пракси, применом раније важећег Закона, када нису могли да се воде и окончају васпитно-дисциплински поступци за теже повреде обавезе ученика и за повреде забране, јер се ученик и његов родитељ нису одазивали на позив да присуствују расправи, као и да се реши ситуација уколико

се у току трајања васпитно-дисциплинског поступка ученик испише из школе. Указујемо на још једну новину. Наиме, уређени су рокови за трајање, односно покретање и окончање васпитно-дисциплинског поступка за учињену тежу повреду обавезе ученика и за учињену забрану. Директор у року од 30 дана покреће, води и окончава васпитно-дисциплински поступак. Васпитно-дисциплински поступак покреће се за учињену тежу повреду обавезе ученика најкасније у року од осам дана од дана сазнања, као и за повреду забране прописану чл. 110–112. овог закона – одмах, а најкасније у року од два дана од дана сазнања.

ВАСПИТНЕ И ВАСПИТНО-ДИСЦИПЛИНСКЕ МЕРЕ И ПРАВНА ЗАШТИТА УЧЕНИКА (ЧЛ. 86) Према одредбама Новог Закона, васпитне мере које могу да се изрекну за лакшу повреду обавеза ученика (опомена, укор одељенског старешине или укор одељенског већа), изричу се на основу (претходног) изјашњавања наставника који остварују наставу у одељењу ученика, у складу са општим актом школе. Васпитно-дисциплинска мера која се изриче ученику за повреду забране из чл. 110–112. овог закона – премештај ученика од петог до осмог разреда у другу основну школу на основу одлуке наставничког већа, уз сагласност школе у коју прелази, а уз обавештавање родитеља, односно другог законског заступника – измењена је у односу на меру која је била прописана одредбама претходно важећег Закона, односно према новим одредбама за извршење мере није потребна сагласност родитеља, већ се он само обавештава о изреченој мери. Овим одредбама отклања се могућност неизвршења мере јер родитељ ученика није сагласан. Рок за подношење жалбе школском одбору на изречену васпитно-дисциплинску меру за извршену тежу повреду обавезе ученика или за повреду забране из чл. 110–112. овог закона, продужен је са три на осам дана од дана достављања решења о утврђеној одговорности и изреченој мери ученику, родитељу, односно другом законском заступнику.

ОСНИВАЊЕ УСТАНОВЕ (ЧЛ. 90) Одредбе којима се уређује оснивање установе, уносе следећу новину: установа се може основати и по моделу јавно-приватног партнерства за област образовања и васпитања, у складу са законом којим се уређује јавно-приватно партнерство и јавна својина.

УСЛОВИ ЗА ПОЧЕТАК РАДА И ОБАВЉАЊЕ ДЕЛАТНОСТИ УСТАНОВЕ (ЧЛ. 92) Када су у питању услови за почетак рада и обављање делатности образовања и васпитања, новим одредбама прописани су, поред услова који су били потребни према одредбама претходно важећег Закона, и услови да установа има уписану децу, односно редовне ученике, као и наставнике, васпитаче и

ВЕРИФИКАЦИЈА УСТАНОВЕ (ЧЛ. 94) Уређен је, такође, и рок за подношење захтева за верификацију за основну школу најкасније до 28. фебруара текуће школске године за наредну школску годину, односно за средњу школу најкасније до 31. децембра за наредну школску годину.

ПРОШИРЕНА ДЕЛАТНОСТ УСТАНОВЕ (ЧЛ. 98) У вези са проширеном делатношћу установе дефинисано је да: ● није дозвољено да школа уз новчану накнаду организује припремну наставу ради уписа у ту школу; ● школа може да остварује програме обука, стручног оспособљавања и друге активности образовања одраслих уколико стекне статус јавно признатог организатора активности образовања одраслих, у складу са овим и посебним законом; ● школа може, осим запослених, да ангажује и друге сараднике за потребе обављања проширене делатности, који ће се финансирати из сопствених прихода школе, у складу са Законом; ● запослени у установи могу да се ангажују у остваривању проширене делатности и у оквиру других облика рада са ученицима, а ученици могу да се ангажују само у оквиру наставе, ваннаставних активности и образовно-васпитног процеса.

АУТОНОМИЈЕ УСТАНОВЕ (ЧЛ. 99) Аутономије установе проширује се новим правима која обухватају: ● педагошку аутономију школе (да се: дефинише део школских програма зависно од локалних прилика; у реализацији обавезног општег програма максимално користе локални ресурси; школски календар

11 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

VI УСТАНОВЕ, ДРУГЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ И ОРГАНИ УСТАНОВЕ (ЧЛ. 89–134)

стручне сараднике у радном односу (на неодређено или одређено време), односно изјаве сагласности наставника, васпитача и стручних сарадника да би засновали радни однос најкасније даном почетка рада установе.

ТЕМА БРОЈА

Новину представљају одредбе (чл. 86) којима је прописано да школа, упоредо са изрицањем васпитне, односно васпитно-дисциплинске мере, одређује ученику и обавезу обављања друштвено-корисног односно хуманитарног рада, који се одвија у просторијама школе или ван просторија школе под надзором наставника, односно стручног сарадника. Овакав рад установа одређује ученику у складу са тежином учињене повреде, водећи рачуна о психофизичкој и здравственој способности, узрасту и достојанству ученика, о чему је дужна да одмах обавести родитеља, односно другог законског заступника. Ближе услове о начину, садржају, дужини, месту и времену обављања и другим питањима од значаја за обављање друштвено-корисног односно хуманитарног рада, прописује министар. Посебно напомињемо да када ученик који је малолетан изврши повреду обавезе, односно забране из чл. 110–112. овог закона, школа одмах, а најкасније наредног радног дана обавештава родитеља, односно другог законског заступника и укључује га у одговарајући поступак.

ТЕМА БРОЈА LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

делимично прилагоди локалним приликама; промени динамика остваривања школских програма, уз поштовање годишњег плана рада; организује настава у блоковима и заједничких часова сродних предмета код интердисциплинарних тема; уважавају локалне специфичности при изради развојног плана и вишегодишњег школског програма, у складу са карактеристикама локалног становништва; развија систем стручног усавршавања наставника у самој школи на основу реалних потреба школе); ● аутономију наставника као педагошког стручњака и стручњака за предмет, право наставника, као професионалца, да самостално конципира процес наставе и учења, уз одговорност за резултате учења; ● доношење одлуке о избору уџбеника. Нови Закон даје могућност оснивања ученичких задруга, чији рад се уређује посебним законом (чл. 103). У делу Забрана рада установе (чл. 106) Нови Закон прописује новине које се односе на састав привременог органа управљања, на радње које не могу да се предузимају у току трајања привремених мера, као и на поступање установе приликом забране рада: ● привремени орган управљања има пет чланова, до сада је имао најмање пет; ● за време трајања привремених мера не може се расписивати конкурс за избор директора установе, овлашћени предлагачи из установе не могу вршити предлагање својих представника за нови орган управљања; ● када министар забрани рад установа чији је оснивач друго правно или физичко лице (приватна установа), оснивач одмах по добијању решења којим се забрањује рад установе, одређује установу у којој деца односно ученици имају право да наставе започето образовање и васпитање, односно установу одређује Министарство уколико то не одреди оснивач. Овим одредбама решене су недоумице које су се до сада јављале у пракси везано за расписивање конкурса за избор директора и предлагање представника из установе за нови орган управљања, док трају привремене мере. Такође је решена могућност наставка започетог образовања и васпитања у ситуацији када се забрањује рад приватној установи.

ЗАБРАНА НАСИЉА, ЗЛОСТАВЉАЊА И ЗАНЕМАРИВАЊА (ЧЛ. 111) Забране прописане Новим Законом, које се односе на забрану насиља, злостављања и занемаривања, допуњене су новим (забрањеним) облицима насиља и злостављања: ● сексуално насиље и злостављање (понашање којим се дете и ученик сексуално узнемирава, наводи или приморава на учешће у сексуалним активностима које не жели, не схвата или за које није развојно дорастао или се користи за проституцију, порнографију и друге облике сексуалне експлоатације); ● дигитално насиље и злостављање (злоупотреба информационо-комуникационих технологија која може да има за последицу повреду друге личности и угрожавање достојанства, а остварује се слањем порука електронском поштом, СМС-ом, ММС-ом, путем веб-сајта, четовањем, укључивањем у форуме, социјалне мреже и другим облицима дигиталне комуникације).

ЗАБРАНА ПОНАШАЊА КОЈЕ ВРЕЂА УГЛЕД, ЧАСТ ИЛИ ДОСТОЈАНСТВО (ЧЛ. 112) Уводи се нови облик забране понашања које вређа углед, част или достојанство, које се огледа у понашању запосленог према детету, ученику и одраслом; детета, ученика и одраслог према запосленом; родитеља, односно другог законског заступника или трећег лица према запосленом; запосленог према родитељу, односно другом законском заступнику; детета, ученика и одраслог према другом детету, ученику или одраслом, којим се вређа углед, част или достојанство, уз напомену да ближе услове о начинима препознавања понашања којима се вређа углед, част или достојанство у установи, заједнички прописују министар и министар надлежан за људска и мањинска права. Одељак ОРГАНИ УСТАНОВЕ (чл. 114– 134), којим се уређује састав, именовање и надлежност органа управљања; Савета родитеља; избор, надлежност и одговорност и статус директора установе; стручни органи и њихова надлежност; услови за рад и

послови секретара установе – садржи бројне новине. Нови Закон својим одредбама јасно дефинише да приватна установа својим актом уређује састав и именовање органа управљања и стручних органа, док се састав и именовање органа јавне установе дефинише одредбама овог закона.

САСТАВ И ИМЕНОВАЊЕ ОРГАНА УПРАВЉАЊА (ЧЛ. 116)

Нови Закон уводи нови орган – Општински савет родитеља – који чине представници Савета родитеља, свих установа са подручја општине, односно градске општине, који се

Посебно указујемо на одредбе по којима дужност директора предшколске установе и школе може да обаља лице које, између осталог, има најмање осам година рада (раније пет година) у одговарајућој установи, на одговарајућим пословима, након стеченог одговарајућег образовања. Новим одредбама продужава се рок за полагање испита за директора, којим се стиче дозвола за рад директора (лиценца за директора), односно прописује се дужност изабраног директора да наведени испит положи у року од две године од дана ступања на дужност, у противном му престаје дужност директора истеком наведеног рока.

ИЗБОР ДИРЕКТОРА УСТАНОВЕ (ЧЛ. 123) Поступак за избор директора установе, статус директора, именовање вршиоца дужности директора, надлежност и одговорност и престанак дужности директора, Нови Закон уређује на другачији начин у односу на одредбе претходног Закона. Директора установе именује министар на период од четири године, а не као до сада орган управљања. Директора установе чије седиште се налази на територији Аутономне Покрајине Војводине, именује министар, уз претходно прибављену сагласност надлежног органа аутономне покрајине. Према одредбама Новог Закона, орган управљања установе расписује конкурс на основу кога се бира директор, и то најраније

13 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

ОПШТИНСКИ САВЕТ РОДИТЕЉА (ЧЛ. 121)

ДИРЕКТОР УСТАНОВЕ (ЧЛ. 122)

ТЕМА БРОЈА

Састав органа управљања (управног и школског одбора) остао је исти, с тим што је прописана новина да за члана органа управљања не може да буде предложено ни именовано лице које обавља послове секретара или помоћника директора те установе. Тиме је решена дилема о (не)могућности учешћа помоћника директора и секретара у раду органа управљања. Такође је новим одредбама решена дилема везана за статус органа управљања коме је истекао мандат, а није именован нови орган управљања, односно привремени орган управљања. У таквој изузетној ситуацији Нови Закон прописује да орган управљања коме је истекао мандат, наставља са радом до именовања привременог органа управљања. Прописани су нови рокови за покретање поступка за именовање чланова органа управљања и дефинисано је до када се доставља предлог овлашћеног предлагача органу који именује орган управљања. Поступак за именовање чланова органа управљања покреће се најкасније три месеца пре истека мандата претходно именованим члановима органа управљања, а предлог овлашћених предлагача доставља се скупштини јединице локалне самоуправе најкасније месец дана пре истека мандата претходно именованим члановима.

бирају сваке школске године. Свака установа предлаже представника и његовог заменика за Општински савет родитеља. Општински савет родитеља обавља послове из своје надлежности у циљу остваривања права детета, унапређивања образовања, васпитања и безбедности деце, односно ученика у општини. Ближе услове везане за начин рада Општинског савета родитеља заједнички прописују министар и министар надлежан за послове локалне самоуправе.

ТЕМА БРОЈА LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

шест, а најкасније четири месеца пре истека мандата директора. Орган управљања образује комисију за избор директора (у даљем тексту: Комисија) која има непаран број чланова, у чији састав обавезно улази по један представник из реда наставника разредне наставе, наставника предметне наставе и ненаставног особља. Комисија спроводи поступак за избор директора, и то: обраду конкурсне документације, утврђује испуњеност законом прописаних услова за избор директора, цени и доказ о резултату стручно-педагошког надзора у раду кандидата (извештај просветног саветника), а уколико се на конкурс пријавило лице које је претходно обављало дужност директора установе, дужно је да достави резултате стручно-педагошког надзора установе и оцену спољашњег вредновања, обавља интервју са кандидатима, прибавља мишљење васпитно-образовног, наставничког, односно наставничког и педагошког већа о пријављеним кандидатима. Мишљење већа, као и до сада, даје се на посебној седници којој присуствују сви запослени и који се изјашњавају о свим кандидатима тајним изјашњавањем. Комисија сачињава извештај о спроведеном поступку за избор директора, који садржи достављену документацију кандидата и потребна мишљења, и доставља га органу управљања у року од осам дана од дана завршетка поступка. Орган управљања на основу наведеног извештаја сачињава образложену листу свих кандидата који испуњавају услове и предлог за избор директора, које, заједно са извештајем Комисије, доставља министру у року од осам дана од дана достављања извештаја Комисије. Министар у року од 30 дана од дана пријема наведене документације врши избор директора установе и доноси решење о његовом именовању које је коначно у управном поступку, о чему установа обавештава лица која су се пријавила на конкурс. Уколико министар утврди да поступак конкурса за избор директора није спроведен у складу са Законом, односно да би избор било ког кандидата са достављене листе могао да доведе у питање несметано обављање

делатности установе, у року од осам дана доноси решење о поновном расписивању конкурса за избор директора. У приватној установи избор директора уређује се општим актом установе.

СТАТУС ДИРЕКТОРА (ЧЛ. 124) Директору је уређен статус другачије него у претходном Закону. Према новим одредбама, права, обавезе и одговорности директора утврђују се посебним уговором о међусобним правима и обавезама, без заснивања радног односа. Директору током трајања два мандата мирује радни однос и има право да се врати на послове које је обављао пре именовања. Уколико директору установе коме мирује радни однос престане дужност због истека мандата или на лични захтев током трећег и сваког наредног мандата, распоређује се на послове који одговарају степену и врсти његовог образовања, а ако таквих послова нема, остварује права као запослени за чијим радом је престала потреба, у складу са Законом.

ВРШИЛАЦ ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА (ЧЛ. 125) Према новим одредбама, у року од осам дана од дана наступања разлога за именовање вршиоца дужности директора, до избора новог директора, а најдуже шест месеци, министар именује вршиоца дужности директора, лице које испуњава прописане услове за директора установе, осим положеног испита за директора установе. Напомињемо да вршиоца дужности директора установе чије седиште се налази на територији Аутономне Покрајине Војводине, именује надлежни орган аутономне покрајине.

НАДЛЕЖНОСТ И ОДГОВОРНОСТ ДИРЕКТОРА (ЧЛ. 126. И 127) Ранија надлежност и одговорност директора проширена је сходно новинама које прописује Нови Закон, на пр.: ● пружа подршку у стварању амбијента за остваривање предузетничког образовања и предузетничких активности ученика;

одговоран је за регуларност спровођења свих испита у установи, у складу са прописима; ● одлучује по жалби на решење конкурсне комисије за избор кандидата за пријем у радни однос; ● може да обавља и послове наставника, васпитача и стручног сарадника, у складу са решењем министра, а увид у такав рад директора врши саветник – спољни сарадник (чл. 127). ●

ПРЕСТАНАК ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА (ЧЛ. 128)

СТРУЧНИ ОРГАНИ И ТИМОВИ И ЊИХОВА НАДЛЕЖНОСТ (ЧЛ. 130–131)

15 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

Нови Закон на другачији начин уређује састав Наставничког већа, које сада чине, поред наставника и стручних радника, и координатори практичне наставе у средњој стручној школи, а у школи у којој се остварује припремни предшколски програм – и васпитачи. Састав Одељенског већа је измењен, сада га чине: наставници који изводе наставу у одређеном одељењу и одељењски старешина и када изводи наставу у том одељењу. Састав Стручног већа за разредну наставу другачијег је састава и чине га: сви наставници који остварују наставу у првом циклусу образовања и васпитања и наставник који остварује образовно-васпитни рад у продуженом боравку, без права одлучивања. Новим одредбама таксативно су дефинисани тимови које у установи образује директор (за: инклузивно образовање; заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања; самовредновање; обезбеђивање квалитета и развој установе; развој међупредметних компетенција и предузетништва – само у школи; професионални развој; остваривање одређеног задатка, програма или пројекта) и уређен је њихов састав (представници запослених, родитеља, односно других законских заступника, ученичког

ТЕМА БРОЈА

Дужност директора установе престаје на основу одлуке министра: истеком мандата, на лични захтев, разрешењем и навршавањем 65 година живота, што представља новину. Одлуку о престанку дужности директора установе чије седиште се налази на територији Аутономне Покрајине Војводине, доноси орган аутономне покрајине надлежан за послове образовања, уз претходно прибављену сагласност министра. Уколико министар не достави сагласност у року од 15 дана од дана пријема захтева, сматра се да је сагласност дата. Посебно је наглашено да у установи у којој се образовно-васпитни рад изводи и на језику националне мањине, министар прибавља мишљење одговарајућег националног савета националне мањине и да ће се, уколико национални савет националне мањине не достави мишљење у року од осам дана од дана пријема захтева, сматрати да је мишљење дато. Разлози за разрешење директора који се разрешава решењем које доноси министар, односно орган аутономне покрајине надлежан за послове образовања, у року од 15 дана од дана сазнања, а најкасније у року од једне године од наступања прописаних услова, иновирани су у односу на одредбе раније важећег Закона. Директор се разрешава, између осталог, ако је утврђено да: ● не испуњава услове за директора и услове за пријем у радни однос прописане Новим Законом; ● одбије да се подвргне лекарском прегледу на захтев органа управљања или министра;

није обезбедио услове за инспекцијски, стручно-педагошки надзор и спољашње вредновање; ● за време трајања његовог мандата школа је два пута узастопно оцењена најнижом оценом за квалитет рада. Може се закључити да, према новим одредбама, директора установе разрешава министар, односно орган аутономне покрајине надлежан за послове образовања, уз претходно прибављену сагласност министра, док је, према ранијем Закону, разрешење директора било у надлежности органа управљања. Помоћник директора може (не као до сада – мора) да обавља и послове наставника, васпитача и стручног сарадника, у складу са решењем директора (чл. 129). ●

ТЕМА БРОЈА LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

парламента, јединице локалне самоуправе, односно стручњака за поједина питања). Новим одредбама је јасно дефинисана улога одељенског старешине – организационо-руководећа и педагошко-инструктивна, уз вођење прописане евиденције и педагошке документације (чл. 131).

начин заснивања радног односа; норму непосредног рада наставника, васпитача и стручних сарадника; дисциплинску одговорност запослених.

СЕКРЕТАР УСТАНОВЕ И ЗАЈЕДНИЧКА СТРУЧНА СЛУЖБА (ЧЛ. 133. И 134)

Поред васпитача у предшколској установи и наставника у школи, наставу и друге облике образовно-васпитног рада у школи за образовање ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом може да остварује и дефектолог, а васпитни рад са ученицима у школи са домом остварује дефектолог – васпитач. Стручне послове у школи за образовање одраслих обавља стручни сарадник: андрагог, социјални радник, психолог и библиотекар.

Посебну пажњу заслужују одредбе којима се дефинишу послови секретара установе и уводи нови појам „заједничка стручна служба”. Према наведеним одредбама, секретар обавља управне и правне послове у установи: стара се о законитом раду установе, указује директору и органу управљања на неправилности у раду установе; израђује опште и појединачне правне акте установе; израђује уговоре које закључује установа; обавља послове у вези са статусним променама у установи; послове у вези са уписом деце, ученика и одраслих; послове у вези са јавним набавкама у сарадњи са финансијском службом установе; пружа стручну помоћ у вези са избором органа управљања у установи, пружа стручну подршку и координира рад комисије за избор директора установе; прати прописе и о томе информише запослене; обавља друге (правне послове) по налогу директора (чл. 133). За обављање финансијско-рачуноводствених, административних, правних, помоћно-техничких и послова одржавања више установа на територији јединице локалне самоуправе може да, из реда запослених, организује заједничку стручну службу, у складу са одлуком органа управљања установа и уз сагласност Министарства, која може да има и логопеда, дефектолога и социјалног радника, који обављају стручне послове за више установа (чл. 134).

VII ЗАПОСЛЕНИ У УСТАНОВИ (ЧЛ. 135–168) Овај део Новог Закона доноси бројне новине које су везане за: образовање; лиценцу;

НАСТАВНИЦИ, ВАСПИТАЧИ И СТРУЧНИ САРАДНИЦИ (ЧЛ. 135)

ЗАДАЦИ НАСТАВНИКА И ВАСПИТАЧА (ЧЛ. 137) Посебно су дефинисани задаци за дефектолога – васпитача, односно дефектолога – наставника у развојној групи задаци, да у предшколској установи и школи за образовање ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом својим компетенцијама осигуравају постизање циљева образовања и васпитања и стандарда постигнућа, у складу са ИОП-ом и програмом образовно-васпитног рада.

УСЛОВИ ЗА ПРИЈЕМ У РАДНИ ОДНОС (ЧЛ. 139) Услови за пријем у радни однос остали су исти као и према одредбама раније важећег Закона, са једном разликом – услов знање језика на коме се остварује образовно-васпитни рад прецизиран је одредбом о знању (посебно) српског језика. Сада се, поред осталих доказа, и доказ о неосуђиваности, који је раније прибављала установа, доставља уз пријаву на конкурс, однос чини њен саставни део, а доказ о психичкој, физичкој и здравственој способност за рад са децом и ученицима прибавља се пре закључења уговора о раду.

ОБРАЗОВАЊЕ НАСТАВНИКА, ВАСПИТАЧА И СТРУЧНИХ САРАДНИКА (ЧЛ. 140)

Нове одредбе везане за приправника односе са на чињеницу да приправник – наставник више нема забрану да оцењује ученике у прва три месеца приправничког стажа, када ради под непосредним надзором наставника или

Према одредбама Новог Закона, лиценца се суспендује наставнику, васпитачу и стручном сараднику најдуже шест месеци: 1) који према извештају просветног саветника не остварује образовно-васпитни рад на начин и по поступку којим се омогућава постизање прописаних принципа, циљева и стандарда постигнућа, програма образовања и васпитања и вредновања резултата учења, ● за кога просветни саветник утврди да није отклонио недостатке у свом раду ни после датих стручних примедби, предлога и упозорења у писаном облику, на основу чега је два пута негативно оцењен од стране различитих просветних саветника, под условом да се овакво суспендовање лиценце укида уколико наставник, васпитач и стручни сарадник најкасније у року од шест месеци од достављања решења министра поново положи испит за лиценцу, а ако га не положи, престаје му радни однос; 2) који се према извештају просветног саветника није стручно усавршавао, а просветни саветник у свом извештају утврди да разлози за то нису оправдани, с тим што се овакво

17 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

ПРИПРАВНИК (ЧЛ. 145)

СУСПЕНЗИЈА ЛИЦЕНЦЕ НАСТАВНИКУ, ВАСПИТАЧУ И СТРУЧНОМ САРАДНИКУ (ЧЛ. 149)

ТЕМА БРОЈА

Одговарајуће образовање за наставника, васпитача и стручне сараднике, стечено на студијама другог степена (мастер академске студије, мастер струковне студије, специјалистичке академске студије), допуњено је одредбама да мора да буде стечено као: (1) студије другог степена из научне, односно стручне области за одговарајући предмет, односно групе предмета; (2) студије другог степена из области педагошких наука или интердисциплинарне, мултидисциплинарне, трансдисциплинарне студије другог степена које комбинују целине и одговарајуће научне, односно стручне области или области педагошких наука, уз завршене студије првог степена из научне, односно стручне области за одговарајући предмет, односно групу предмета. Новина везана за обавезно oбразовање наставника, васпитача и стручних сарадника из психолошких, педагошких и методичких дисциплина, стечено на високошколској установи у току студија или након дипломирања, од најмање 30 бодова, од којих најмање по шест бодова из психолошких, педагошких и методичких дисциплина и шест бодова праксе у установи, у складу са европским системом преноса бодова, односи са на обавезу да се стекне у року од једне, а највише две године од дана пријема у радни однос, као услов за полагање испита за лиценцу (чл. 142). Ово образовање није обавезно за лице са средњим образовањем, које у установи обавља послове наставника играчких предмета и наставника практичне наставе, као и за лице које обавља послове медицинске сестре – васпитача.

васпитача који има лиценцу, а ког му одређује ментор. Новине су такође и да: ● стручни сарадник – приправник који има стечено прописано, одговарајуће образовање и који је током студија остварио најмање 10 бодова у складу са европским системом преноса бодова на основу праксе у установи, свој рад у прва три месеца приправничког стажа може да обавља без непосредног надзора стручног сарадника са лиценцом; ● уколико надлежни орган не организује полагање испита за лиценцу приправнику који је у Законом прописаном року пријављен за полагање испита за лиценцу, приправнику се рок за полагање испита за лиценцу продужава до организовања испита. Овим одредбама је решен дугогодишњи проблем у пракси везан за полагање испита за лиценцу по истеку приправничког стажа од две године.

ТЕМА БРОЈА LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

суспендовање лиценце укида уколико наставник, васпитач и стручни сарадник у року од шест месеци од суспензије достави доказе о одговарајућем стручном усавршавању. Уређује се, такође, и право наставника да министру изјави примедбу на извештај просветног саветника услед којег му се суспендује лиценца и то у року од осам дана од дана пријема извештаја, као и да министар решењем одлучује о суспензији лиценце у року од осам дана од истека рока за подношење примедбе и да је ово решење коначно у управном поступку. Важно је напоменути одредбе Новог Закона којима се прописује да наставник, васпитач и стручни сарадник за време трајања суспензије лиценце, остварује право на накнаду плате у висини од 65% плате коју је примио за месец који претходи месецу у коме му је суспендована лиценца.

ОДУЗИМАЊЕ ЛИЦЕНЦЕ НАСТАВНИКУ, ВАСПИТАЧУ И СТРУЧНОМ САРАДНИКУ (ЧЛ. 150) Лиценца се одузима наставнику, васпитачу и стручном сараднику на период од пет година: ● на основу правноснажне судске одлуке којом је утврђена законитост решења о престанку радног односа због повреде забране (дискриминација; насиље, злостављање и занемаривање и страначко организовање и деловање), односно по истеку рока за судску заштиту; ● на основу правноснажне судске одлуке којом је утврђена законитост решења о престанку радног односа због повреде забране понашања које вређа углед, част и достојанство, извршено други пут, односно по истеку рока за судску заштиту; ● на основу правноснажне судске одлуке којом је утврђена законитост решења о престанку радног односа због повреде радне обавезе из члана 164. тач. 1)–6) овог закона (извршење кривичног дела на раду или у вези са радом; подстрекавање на употребу алкохолних пића код деце и ученика или омогућавање, давање или непријављивање набавке и употребе; подстрекавање на употребу наркотичког

средства или психоактивне супстанце код ученика или њено омогућавање, или непријављивање набавке и употребе; ношење оружја у установи; наплаћивање припреме ученика школе у којој је наставник у радном односу, а ради оцењивања, односно полагања испита; долазак на рад у припитом или пијаном стању, употреба алкохола или других опојних средстава), односно по истеку рока за судску заштиту; ● ако одбије вршење спољашњег вредновања рада или стручно-педагошког надзора; ● коме је суспендована лиценца у складу са чланом 149. овог закона, а стекли су се услови за нову суспензију. Лиценца се одузима трајно лицу које је правноснажном пресудом осуђено за кривично дело: насиља у породици, одузимање малолетног лица, запуштање и злостављање малолетног лица или родоскврнуће, примање или давање мита, против полне слободе, правног саобраћаја и човечности и других добара заштићених међународним правом, без обзира на изречену кривичну санкцију. Лице коме је одузета лиценца нема право на рад у области образовања и васпитања у периоду док је лиценца одузета, односно трајно. Лице коме је одузета лиценца на период од пет година, по истеку тог рока може да поднесе Министарству захтев за поновно полагање испита за лиценцу, односно захтев за поновно издавање лиценце након положеног испита за лиценцу. Посебну пажњу заслужују одредбе Новог Закона којима је на сасвим другачији начин у односу на претходни Закон уређено заснивање радног односа, преузимање запосленог са листе, радни однос на неодређено време и дисциплинска одговорност запослених.

ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА У УСТАНОВИ (ЧЛ. 152) Пријем у радни однос у јавној установи врши се на основу преузимања запосленог са листе запослених за чијим радом је у потпуности или делимично престала потреба и запослених који су засновали радни однос са непуним радним временом (у даљем тексту: преузимање са листе), као и на основу

Члан 153. Новог Закона дефинише статус запослених за чијим радом је у потпуности

19 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

ПРЕУЗИМАЊЕ ЗАПОСЛЕНОГ СА ЛИСТЕ (ЧЛ. 153)

или делимично престала потреба, што је новина у односу на претходни Закон. Према наведеном члану запослени који је у установи у радном односу на неодређено време, a за чијим радом је у потпуности престала потреба, сматра се нераспоређеним и остварује право на преузимање са листе и право на накнаду плате у висини од 65% плате коју је примио за месец који претходи месецу у коме је остао нераспоређен, до преузимања са листе, а најкасније до 15. септембра наредне школске године. Запосленом који није преузет са листе у прописаном року престаје радни однос и он остварује право на отпремнину у складу са Законом. Значајно је указати на то да овај члан дефинише да запосленом који без оправданог разлога одбије преузимање са листе, престаје радни однос без права на отпремнину, а да запослени за чијим радом је делимично престала потреба и запослени који је засновао радни однос са непуним радним временом, стављањем на листу запослених са које се врши преузимање, остварује само право на преузимање са листе и не остварује друга права која има запослени за чијим радом је у потпуности престала потреба. Такође се прописује да посебна радна група, коју образује министар, прати и контролише преузимање са листе и даје мишљење о оправданости разлога одбијања преузимања са листе, а да при свакој школској управи министар образује радну подгрупу која утврђује постојање услова и даје сагласност за расписивање конкурса, с тим што ближе услове за рад радне групе и подгрупе прописује министар. Установа је у обавези да Министарству достави податке о потреби за ангажовањем запослених, одлуку о расписивању конкурса, као и одлуку о преузимању запослених са листе ради објављивања на званичној интернет страници Министарства. На овај начин, посебно дефинисањем појма „радна група” и „радна подгрупа”, уводи се контрола поступка пријема у радни однос у установи.

ТЕМА БРОЈА

преузимања или конкурса ако се није могло извршити преузимање са листе. Преузимање (које није са листе), као један од нових начина заснивања радног односа, уређено је тако да: ● запослени који је у радном односу на неодређено време, са пуним радним временом, може бити преузет иако није стављен на листу запослених за чијим радом је у потпуности или делимично престала потреба и запослених који су засновали радни однос са непуним радним временом, уколико на тој листи нема лица са одговарајућим образовањем, уз сагласност запосленог и директора установе и радне подгрупе коју формира министар и чија је надлежност да утврђује постојање услова и да даје сагласност за расписивање конкурса; ● установе могу вршити и узајамно преузимање запослених на неодређено време, на одговарајуће послове, уз претходно потписан споразум о узајамном преузимању, уз сагласност запослених, ако је разлика у проценту њиховог радног ангажовања до 20%. Уколико нису испуњени сви наведени услови, радни однос у установи може се засновати на основу конкурса на неодређено време и одређено време, у складу са Законом, или преузимањем из друге јавне службе на начин прописан законом којим се уређују радни односи у јавним службама. Ове одредбе Новог Закона решиле су спорне ситуације у пракси везане за преузимање запослених из других установа на слободна радна места и озакониле су одредбе чл. 6. Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика („Сл. гласник РС”, број 21/2015), које уређују могућност преузимања запослених из других установа на неодређено време тзв. „преузимање ван листе технолошких вишкова”, што није могло да се примењује у досадашњој пракси јер претходни Закон такав начин преузимања није препознавао.

ТЕМА БРОЈА

РАДНИ ОДНОС НА НЕОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ (ЧЛ. 154)

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Одредбе новог члана 154. на другачији начин него што је то било уређено одредбама раније важећег Закона, уређују поступак пријема у радни однос на основу расписаног конкурса, на неодређено и одређено време. Интересантно је напоменути да према новим одредбама директор расписује конкурс за пријем у радни однос, али он не врши и избор кандидата. Директор именује комисију која спроводи конкурс, која има најмање три члана и од којих је обавезни члан секретар установе. У року од осам дана од дана истека рока за пријем пријава комисија утврђује испуњеност услова кандидата за пријем у радни однос из члана 139. овог закона, врши ужи избор кандидата и упућује их на психолошку процену способности за рад са децом и ученицима, коју врши надлежна служба за послове запошљавања применом стандардизованих поступака. У року од осам дана од дана пријема резултата психолошке процене способности за рад са децом и ученицима, конкурсна комисија сачињава листу кандидата који испуњавају услове за пријем у радни однос, обавља са њима разговор и доноси решење о избору кандидата у року од осам дана од дана обављеног разговора са кандидатима. Кандидат који је учествовао у изборном поступку има право да, под надзором овлашћеног лица у јавној служби, прегледа сву конкурсну документацију и ако је незадовољан решењем о изабраном кандидату, може да поднесе жалбу директору у року од осам дана од дана достављања решења. О жалби одлучује директор у року од осам дана од дана подношења. Када решење о избору кандидата постане коначно, оглашава се на званичној интернет страници Министарства, а ако по конкурсу није изабран ниједан кандидат, расписује се нови конкурс у року од осам дана. На основу ових одредби Новог Закона може се закључити да избор кандидата по расписаном конкурсу врши Конкурсна комисија доношењем решења, а не као до сада

директор. На психолошку процену способности за рад са децом и ученицима, коју врши надлежна служба за послове запошљавања применом стандардизованих поступака, упућују се кандидати за пријем у радни однос за сва радна места, а не као до сада само кандидати у поступку одлучивања о избору наставника, васпитача и стручног сарадника. Другостепени орган који одлучује о жалби на решење Конкурсне комисије о избору кандидата јесте директор школе. Утврђени су рокови у поступку пријема у радни однос, као и рокови за расписивање новог конкурса ако није изабран ниједан кандидат.

РАДНИ ОДНОС НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ (ЧЛ. 155) Радни однос на одређено време у установи заснива се на основу конкурса који се спроводи на исти начин као и за заснивање радног односа на неодређено време, у случајевима: 1) ради замене одсутног запосленог преко 60 дана; 2) ради обављања послова педагошког асистента, односно андрагошког асистента. С обзиром на чињеницу да се, према новим одредбама, у систем образовања и васпитања уводи нова категорија запослених у установи – „андрагошки асистент”, ове одредбе дају могућност да се заснује радни однос на одређено време и са лицем за обављање послова андрагошког асистента. Новина је да пријем у радни однос на одређено време без конкурса до преузимања запосленог, односно до коначности одлуке о избору кандидата по конкурсу за пријем у радни однос на неодређено време, траје најкасније до 31. августа текуће школске године. Овим одредбама је решен проблем везан за радни однос који је трајао дуже време (неколико година), а до кога је долазило због немогућности да се распише конкурс за пријем лица у радни однос на неодређено време.

РАД НАСТАВНИКА У ИНОСТРАНСТВУ (ЧЛ. 157) Новина су прописани услови које мора да испуњава наставник који изводи

образовно-васпитни рад на српском језику у иностранству, као и ограничење времена на које се упућује (годину дана, уз могућност продужења, а најдуже на период од четири године) и ограничење могућности ангажовања на конкурсу за остваривање наставе на српском језику у иностранству (у току професионалне каријере само једном).

НОРМА НЕПОСРЕДНОГ РАДА НАСТАВНИКА, ВАСПИТАЧА И СТРУЧНОГ САРАДНИКА (ЧЛ. 160)

Новим Законом је прописано да се дисциплински поступак покреће и води за учињену тежу повреду радне обавезе из члана 164. и повреду забране из чл. 110–113. овог закона, а да се начин и поступак изрицања дисциплинских мера за лакше повреде радне обавезе утврђују општим актом установе. Такође се уређује дужност запосленог да се писмено изјасни на наводе из закључка којим се покреће дисциплински поступак за учињену тежу повреду радне обавезе и повреду забране у року од осам дана од дана пријема закључка. Значајно је напоменути да се одредбама Новог Закона уводе нове дисциплинске мере: ● за тежу повреду радне обавезе из члана 164. и повреду забране из чл. 110–113. овог закона мере су: новчана казна, удаљење са рада и престанак радног односа; ● за лакшу повреду радне обавезе утврђену општим актом установе и законом мере су: писана опомена и новчана казна у висини

21 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

ДИСЦИПЛИНСКИ ПОСТУПАК И ДИСЦИПЛИНСКЕ МЕРЕ (ЧЛ. 165–166)

ТЕМА БРОЈА

Одредбама чл. 160. Новог Закона уређена је норма непосредног рада наставника, васпитача и стручног сарадника у оквиру пуног радног времена у току радне недеље, на следећи начин: 1) за наставника – 24 школска часа (у даљем тексту: час) непосредног рада са ученицима, од чега 20 часова наставе обавезних предмета, изборних програма и активности, с тим да се непосредни рад до 24 часа допуњује другим активностима (допунски, додатни, индивидуални, припремни рад и други облици рада), у складу са наставним планом; 2) за наставнике практичне наставе – 26 часова наставе са ученицима; 3) за наставника у школи за образовање ученика са сметњама у развоју који изводи наставу и индивидуалне облике непосредног рада са ученицима – 20 часова радног времена; 4) за наставника разредне наставе у школи за образовање одраслих који изводи наставу и индивидуалне облике непосредног рада са ученицима/полазницима – 20 часова радног времена; 5) за васпитача непосредног васпитно-образовног рада: ● са децом у предшколској установи – 30 сати; ● са децом у припремном предшколском програму, у полудневном трајању у предшколској установи, односно основној школи – 20 сати; ● са децом на остваривању различитих програма и облика у полудневном трајању у предшколској установи – 20 сати; ● у школи са домом непосредног васпитног рада са ученицима – 30 сати; 6) за стручног сарадника свих облика непосредног рада са децом, ученицима,

наставницима, васпитачима, педагошким асистентима, родитељима, односно другим законским заступницима деце и ученика и другим сарадницима – 30 сати. Уколико школа не може да обезбеди стручно лице за највише шест часова наставе недељно из одређеног предмета, може да распореди ове часове наставницима тог предмета најдуже до краја школске године и овај рад се сматра радом преко пуне норме часова, а наставнику који нема пуну норму часова, ово распоређивање часова сматра се допуном норме. Норму свих облика непосредног рада са децом и ученицима и других облика рада наставника, васпитача и стручног сарадника прописује министар. Може се закључити да ове одредбе уређују норму непосредног рада наставника, васпитача и стручног сарадника на другачији начин у односу на претходни Закон којим се та норма исказивала процентуално у односу на радно време.

ТЕМА БРОЈА LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

до 20% од плате исплаћене за месец у коме је одлука донета у трајању до три месеца. Мера новчана казна изриче се за: ● учињену тежу повреду радне обавезе из чл. 164. тач. 8)–18) (неовлашћена промена података у евиденцији, односно јавној исправи; неспровођење мера безбедности деце, ученика и запослених; уништење, оштећење, скривање или изношење евиденције, односно обрасца јавне исправе или јавне исправе; одбијање давања на увид резултата писмене провере знања ученицима, родитељима, односно другим законским заступницима; одбијање пријема и давања на увид евиденције лицу које врши надзор над радом установе, родитељу, односно другом законском заступнику; неовлашћено присвајање, коришћење и приказивање туђих података; незаконит рад или пропуштање радњи, чиме се спречава или онемогућава остваривање права детета, ученика или другог запосленог; неизвршавање или несавесно, неблаговремено или немарно извршавање послова или налога директора у току рада; злоупотреба права из радног односа; незаконито располагање средствима, школским простором, опремом и имовином установе; друге повреде радне обавезе у складу са Законом) и ● повреду забране понашања које вређа углед, част и достојанство, једанпут извршену, у висини од 20%–35% од плате исплаћене за месец у коме је одлука донета, у трајању до шест месеци. Мера привременог удаљења са рада изриче се за: ● повреду забране понашања које вређа углед, част или достојанство, једанпут извршену – три месеца; ● учињену повреду радне обавезе из члана 164. тач. 8)–18) – до три месеца. Мера престанка радног односа изриче се запосленом: ● који изврши повреду забране дискриминације; насиља, злостављања и занемаривања; страначког организовања и деловања; односно који други пут изврши повреду забране понашања које вређа углед, част или достојанство и ● који учини повреду радне обавезе из члана 164. тач. 1)–7) (извршење кривичног дела

на раду или у вези са радом; подстрекавање на употребу алкохолних пића код деце и ученика или омогућавање, давање или непријављивање набавке и употребе; подстрекавање на употребу наркотичког средства или психоактивне супстанце код ученика или њено омогућавање, или непријављивање набавке и употребе; ношење оружја у установи; наплаћивање припреме ученика школе у којој је наставник у радном односу, а ради оцењивања, односно полагања испита; долазак на рад у припитом или пијаном стању, употреба алкохола или других опојних средстава; неоправдано одсуство са рада најмање три узастопна радна дана); ● који учини повреду радне обавезе из члана 164. тач. 8)–18) свесним нехатом, намерно или у циљу прибављања себи или другоме противправне имовинске користи. Уочава се да се уређивање дисциплинске одговорности запослених у установама, на другачији начин него до сада, огледа у следећем: ● законодавац прописује обавезу покретања и вођења дисциплинског поступка само за учињене теже повреде радне обавезе и извршене повреде забране, а за лакше повреде радних обавеза оставља се установама да аутономно, својим општим актом, саме уреде начин и поступак изрицања дисциплинских мера; ● законодавац прописује дисциплинске мере за учињену тежу повреду радне обавезе и извршену повреду забране и мере за лакшу повреду радне обавезе, односно не оставља се могућност установама да саме, својим општим актом, уреде дисциплинске мере за лакше и теже повреде радне обавезе и повреде забране; ● мера новчане казне која се изриче за лакшу повреду радне обавезе, њена висина и трајање уређено је само горњом границом, што даје могућност да висина буде и нижа од 20%, а време трајања мере краће од три месеца; ● висина мере новчане казне за тежу повреду радне обавезе и повреду забране јасно је лимитирана и не даје могућност да се изађе из прописаног оквира 20%–35%, док време трајања мере може да буде и краће од шест месеци.

ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА (ЧЛ. 167)

У оквиру правне заштите запослених, дато је право запосленом на жалбу органу управљања на решење директора о остваривању права, обавеза и одговорности, а не на приговор, као до сада, у року од 15 дана (раније 8) од дана достављања решења директора, као и могућност запосленог да се обрати надлежном суду у року од 30 дана (раније 15) од дана истека рока за доношење одлуке, односно од дана достављања одлуке органа управљања.

VIII НАДЗОР (ЧЛ. 169–173) Према одредбама Новог Закона, инспекцијски надзор над радом установа и завода врши Министарство, док послове стручно-педагошког надзора врши просветни саветник.

Вођење евиденције у образовању, у смислу Новог Закона, подразумева евиденцију о деци, ученицима,одраслима обухваћеним формалним образовањем, о родитељима, односно другим законским заступницима и о запосленима. Установа води на српском језику, ћириличким писмом, на прописаном обрасцу: 1) матичне књигу уписане деце, ученика и одраслих; 2) евиденције о васпитно-образовном, образовно-васпитном, односно васпитном раду и о успеху и владању ученика и одраслих, која може да се води и електронски; 3) записник о положеним испитима; 4) евиденцију о издатим јавним исправама. Када се образовно-васпитни рад остварује на језику националне мањине, установа води евиденцију на српском језику ћириличким писмом и на језику и писму националне мањине, осим евиденције о образовно-васпитном раду која се води на језику на коме се изводи образовно-васпитни рад. Новину представља појам јединственог образовног броја (даље: ЈОБ), (чл. 176), који прати његовог носиоца кроз све нивое формалног образовања и васпитања и представља кључ за повезивање свих података о детету, ученику и одраслом у јединственом информационом систему просвете (даље: ЈИСП).

23 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

ПРАВНА ЗАШТИТА ЗАПОСЛЕНИХ (ЧЛ. 168)

IX ЕВИДЕНЦИЈЕ У ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ (ЧЛ. 174–184)

ТЕМА БРОЈА

Раније важећи Закон није дефинисао престанак радног односа, већ је упућивао на одредбе других закона (Закона о раду). Одредбама Новог Закона јасно је дефинисано да радни однос запосленог у установи престаје: ● са навршених 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања; ● ако се у току радног односа утврди да не испуњава услове из члана 139. став 1. овог закона или ако одбије да се, на захтев директора, подвргне лекарском прегледу у надлежној здравственој установи. Нове одредбе дају могућност запосленом коме престане радни однос, јер нема психичку, физичку и здравствену способност за рад са децом и ученицима, да остварује право на отпремнину. Овом одредбом решена је дилема везана за статус запосленог за кога се у току рада утврди да нема услова за рад, односно психичку, физичку и здравствену способност за рад са децом и ученицима, а не постоји радно место у установи на које би могао да се распореди.

Одредбама овог дела уређен је: начин избо ра саветника – спољног сарадника, послови које обавља, услови које мора да испуњава лице које обавља послове саветника – спољњег сарадника, обавеза похађања одговарајуће обуке, обавеза достављања извештаја о извршеном задатку, као и да саветник може да буде искључен са листе ако се на основу вредновања рада оцени да задатке не извршава на квалитетан начин. Новину представља одредба којом је прописано да поред конкурса, као начина ангажовања ових лица, министар може ангажовати саветника – спољњег сарадника и на предлог просветног саветника или завода.

ТЕМА БРОЈА LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

JOБ представља индивидуалну и непоновљиву ознаку која се састоји од 16 карактера, која се додељује детету, ученику и одраслом у аутоматизованом поступку преко ЈИСП-а, на захтев установе, при првом упису у установу и подаци о њему се чувају трајно. Детету, ученику и одраслом, страном држављанину, до добијања јединственог матичног броја грађана, лицу без држављанства, прогнаном и расељеном лицу, додељује је привремени ЈОБ. У захтеву за доделу ЈОБ-а установа уноси податке у ЈИСП о идентитету детета, ученика и одраслог (име, презиме, име једног родитеља, јединствени матични број грађана, број пасоша и издаваоца за стране држављане). Овлашћено лице установе је дужно да ЈОБ лично достави детету и ученику преко родитеља, односно другог законског заступника и одраслом у затвореној коверти, заједно са подацима за лични приступ регистру деце, ученика и одраслих, који води Министарство. Ближе услове у погледу поступка доделе ЈОБ-а, прописује министар. Важно је напоменути да, према одредбама Новог Закона (чл. 180) установа уноси и ажурира податке о запосленима и то: о идентитету (име, презиме, име једног родитеља, јединствени матични број грађана, пол, датум, место и држава рођења, држава и место становања, адреса, контакт телефон и друге податке у складу са законом); о професионалном статусу (степен и врста образовања, језик на којем је стечено основно, средње и високо образовање, установа у којој је ангажован, радноправни статус, стручно усавршавање, положени испити за лиценцу и подаци о суспензији и одузимању лиценце, каријерно напредовање и кретање у служби), а за јавне установе, подаци о запосленима су плата и подаци за њен обрачун и исплату. Посебно указујемо на одредбе, да су, од података из регистра запослених, доступни јавности: име и презиме, степен и врста образовања, установа у којој је ангажован, подаци о стручном испиту, односно лиценци и каријерном напредовању. Установа ажурира податке у евиденцијама које она води, на дан настанка промене, а најкасније 15 дана од дана промене.

X ПОВЕРАВАЊЕ ПОСЛОВА ДРЖАВНЕ УПРАВЕ АУТОНОМНОЈ ПОКРАЈИНИ (ЧЛ. 185) У овом делу Новог Закона таксативно су наведени послови који су поверени аутономној покрајини (органима и Педагошком заводу Војводине). Према овом члану органи аутономне покрајине сарађују са органима Републике Србије и органима јединице локалне самоуправе у обављању поверених послова, а Министарство у погледу поверених послова државне управе, има права и дужности прописане законом којим се уређује државна управа.

XI ФИНАНСИРАЊЕ ДЕЛАТНОСТИ УСТАНОВА ЧИЈИ ЈЕ ОСНИВАЧ РЕПУБЛИКА СРБИЈА, АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА И ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ (ЧЛ. 186–190) Одредбе које се тичу финансирања, као значајну новину прописују да се из буџета јединице локалне самоуправе обезбеђују средства за остваривање делатности предшколског васпитања и образовања (полудневни и целодневни боравак, исхрана, нега и превентивна заштита деце предшколског узраста) у висини до 80% од економске цене по детету (чл. 189). Према одредбама раније важећег Закона, из овог извора обезбеђивало се 80% економске цене, док је сада формулација „до 80%”, што даје могућност да се из овог извора обезбеђује мање средстава, односно да учешће родитеља у финансирању боравка деце у предшколској установи буде веће.

XII КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ (ЧЛ. 191–196) Поред прекршаја већ утврђених раније важећим Законом, одредбама Новог Закона прописан су и нови прекршаји и казнене одредбе за установу, директора, односно одговорно лице установе, родитеље, односно друге законске заступнике и то за: ● родитеља, односно другог законског заступника детета и ученика, одраслог и

За примену сваког новог закона од посебног значаја су прелазне и завршен одредбе. Према тим одребама Новог Закона, поступци започети до дана ступања на снагу овог закона окончаће се по одредбама Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – аутентично тумачење, 68/15 и 62/16 – УС). Подзаконски акти донети до ступања на снагу Новог Закона примењују се, ако нису у супротности са овим законом, до доношења нових подзаконских аката на основу овог закона, које ће донети министар у року од

25 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

XIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ (ЧЛ. 197–210)

шест месеци, односно у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона. Посебно су значајне одредбе којима се уређује статус затечених наставника, васпитача и стручних сарадника, који обављају образовно-васпитни рад у школи, а који су испуњавали услове у погледу степена и врсте образовања по прописима који су важили приликом пријема у радни однос, да могу и даље да обављају образовно-васпитни рад у школи и могу бити преузети, у смислу овог закона. Наставник са стеченим специјалистичким струковним студијама другог степена, који је испуњавао услове и засновао радни однос у установи до ступања на снагу овог закона, сматра се да испуњава услове из члана 140. овог закона. Од посебног значаја су и одредбе којима се уређује статус запослених који су нераспоређени у смислу овог закона, а нису преузети са листе до 1. децембра 2017. године, радни однос им престаје до 31. децембра 2017. године и остварују право на отпремнину на начин прописан законом којим се уређује начин утврђивања максималног броја запослених у јавном сектору. Нови Закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, односно 7. октобра 2017. године. Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи: ● члан 12. Закона о образовању одраслих („Сл. гласник РС”, број 55/13) и ● Закон о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – аутентично тумачење, 68/15 и 62/16 – УС), изузев одредби чл. 146–150. и члана 166. у делу који се односи на поверавање послова из члана 146. ст. 4. и 5. и члана 149. које се примењују до доношења посебног закона којим се ближе уређује инспекцијски надзор у области образовања и васпитања.

ТЕМА БРОЈА

запосленог уколико не достави тачне податке за потребе вођења регистара из члана 177. овог закона; ● тражиоца података – правно лице уколико добијене податке користи или објављује супротно сврси коју је назначио у свом захтеву и овом закону (члан 182. став 6); ● тражиоца података – физичко лице уколико добијене податке користи или објављује супротно сврси коју је назначио у свом зах теву, односно супротно уговору и овом закону (члан 182. став 6); ● установу о којој се води регистар установа и одговорно лице установе, уколико не уноси и месечно ажурира податке у одговарајуће регистре, у складу са чланом 183. овог закона; ● родитеља, односно другог законског заступника за повреду обавезе из члана 84. овог закона; ● родитеља, односно другог законског заступника детета или ученика који учини повреду забране из чл. 111. и 112. овог закона. Такође су повећане висине новчане казне, за поједине, већ постојеће прекршаје (за директора установе, одговорно лице установе, завод).

Kомпанија Инг-Про д. о. о. организује једнодневно саветовање на тему НОВИ ЗАКОН О ОСНОВАМА СИСТЕМА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА, СА ОСВРТОМ НА ЗАКОН О ОПШТЕМ УПРАВНОМ ПОСТУПКУ Саветовање ће се одржати у понедељак, 20. новембра 2017. године, од 10.00 до 16.00 часова, у Београду, у хотелу „Палас”, Топличин венац 23. Предавачи: Биљана Антић, просветни инспектор Ружа Урошевић, судија Управног суда

ТЕМА БРОЈА

Цена: Један представник претплатника на ИНГ-ПРО издања може бесплатно присуствовати саветовању.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Котизација за оне који нису претплатници износи 2.900 динара + 20% ПДВ-а и обухвата: – предавање, – освежење у паузама (кафа, пиће, лаки оброк). Број места је ограничен! Програм 10.00 – 11.30 Предавање Биљане Антић: – Права, обавезе и одговорности ученика; – Органи установе; – Запослени у установи; – Евиденције у образовању и васпитању; – Прелазни режим. 11.30 – 12.00 Пауза за кафу. 12.00 – 13.30 Предавање Руже Урошевић: – Заштита права детета и ученика; – Васпитно-дисциплински поступак; – Верификација и забрана рада установе; – Именовање и разрешење органа установе; – Суспензија и одузимање лиценце; – Заснивање радног односа у установи и – Правна заштита запослених. 13.30 – 14.30 Пауза за лаки оброк. 14.30 – 16.00 Одговори на питања. За сва обавештења позовите нас на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822, факс: 011/2836-474, или нам пишите на: savetovanje@ingpro.rs. На интернет страници www.propisi.net можете попунити електронску пријаву.

Корисни модели правних аката У наставку су дати примери школских образаца који су усклађени са новим Законом о основама система образовања, а односе се на спровођење конкурса за пријем у радни однос. Ове обрасце, као и више од сто других образаца који ће у наредном периоду бити ажурирани и усклађени са овим новим законом, можете наћи у електронском правном издању Прописи.нет, у делу Обрасци, група XIV Школе и установе образовања и васпитања.

Одлука о расписивању конкурса (чл. 154. и 155. Закона о основама система образовања) РЕПУБЛИКА СРБИЈА Основна/Средња школа _______ Број: ___ _______ (место) ______ (датум) На основу члана __ Статута Основне/Средње школе ____ у _____ (дел. бр. __/ ___), а у вези са чланом 154. став 2. и 155. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 88/2017), директор Основне/Средње школе _______ у _____ , донео је ОДЛУКУ о расписивању конкурса

2. Уз пријавни формулар, који се преузима са интернет странице Министарства просвете, науке и технолошког развоја, кандидати достављају потребну документацију у року од 8 дана од дана објављивања конкурса.

4. Конкурс спроводи Конкурсна комисија именована од стране директора Школе. 5. Кандидат за радно место наставник/стручни сарадник/секретар… треба да испуњава услове из члана 139. Закона о основама система образовања и васпитања, и то: а) има одговарајуће образовање (навести које у конкретном случају); б) има психичку, физичку и здравствену способност за рад са децом и ученицима; в) није осуђивано правноснажном пресудом за кривично дело за које је изречена безусловна казна затвора у трајању од најмање три месеца, као и за кривична дела насиље у породици, одузимање малолетног лица, запуштање и злостављање малолетног лица или родоскрвнуће, за кривично дело примање мита или давање мита; за кривична дела из групе кривичних дела против полне слободе, против правног саобраћаја и против човечности и других добара заштићених међународним правом, без обзира на изречену кривичну санкцију, и за које није, у складу са Законом, утврђено дискриминаторно понашање; г) има држављанство Републике Србије; д) зна српски језик и језик на коме се остварује образовно-васпитни рад. Докази о испуњености услова из тачке 5а), в), г) и д) достављају се уз пријаву, а доказ о испуњености услова из тачке 5б) ове одлуке прибавља се пре закључења уговора о раду. Доставити: – НСЗ – Конкурсној комисији – архиви Школе. Директор _______________________________

27 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

3. Конкурс се објављује у недељном листу „Послови” при Националној служби запошљавања (НСЗ).

ТЕМА БРОЈА

1. Расписује се конкурс за избор наставника/стручног сарадника/секретара/шефа рачуноводства/референта за ученичка питања/домара… у Основној/Средњој школи ____________ у _________, за пуну/непуну норму (навести % норме), на неодређено/одређено време (ради замене одсутног запосленог преко 60 дана – ради обављања послова педагошког асистента, односно андрагошког асистента).

Решење о именовању Конкурсне комисије (члан 154. Закона о основама система образовања) РЕПУБЛИКА СРБИЈА Основна/Средња школа _______ Број: ___ _______ (место) ______ (датум) На основу члана __ Статута Основне/Средње школе ________ у ________ (дел. бр. __/ ___), а у вези са чланом 154. став 3. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 88/2017), Директор Основне/Средње школе ___________ у ________ донео је

ТЕМА БРОЈА

РЕШЕЊЕ о именовању Конкурсне комисије

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

1. Именује се Конкурсна комисија за избор наставника/стручног сарадника/ секретара/шефа рачуноводства/референта за ученичка питања/домара… у Основној/Средњој школи _________ у _________, у следећем саставу: а) ______________________, председник б) ______________________, члан в) ______________________, члан 2. Задатак комисије из тачке 1. овог решења је да: утврди испуњеност услова кандидата за пријем у радни однос из члана 139. Закона о основама система образовања и васпитања; изврши ужи избор кандидата који се упућују на психолошку процену способности за рад са децом и ученицима, коју врши надлежна служба за послове запошљавања; сачини листу кандидата који испуњавају услове за пријем у радни однос након пријема резултата психолошке процене способности за рад са децом и ученицима; обави разговор са кандидатима са листе и донесе решење о избору кандидата у року од осам дана од дана обављеног разговора са кандидатима. 3. Решење о избору кандидата по конкурсу потписује председник Конкурсне комисије. 4. О свом раду Конкурсна комисија ће сачинити записник. Записник потписују сви чланови Конкурсне комисије. Доставити: – именованима, – на огласну таблу, – архиви Школе Директор _______________________________ Напомена Редакције:

Комисија има најмање три члана (број чланова је непаран). Обавезни члан комисије је секретар Школе.

Записник са састанка Конкурсне комисије (утврђивање испуњености услова кандидата за пријем у радни однос по конкурсу) РЕПУБЛИКА СРБИЈА Основна/Средња школа _______ Конкурсна комисија Број: ___ _______ (место) ______ (датум)

Комисија заседа у складу са Решењем Директора Школе бр._____ од _____ године. Комисија је утврдила

Пример 2. Утврђивање испуњености услова кандидата за пријем у радни однос по конкурсу објављеном ______ године у недељном листу „Послови” (за секретара/шефа рачуноводства/референта за ученичка питања/домара…) Секретар Школе ______________ (име и презиме) информише присутне чланове да је конкурс за избор наставника/стручног сарадника/секретара/шефа рачуноводства/референта за ученичка питања/домара… у Основној/Средњој школи _________ у _________, за пуну/непуну норму (навести % норме), на неодређено/одређено време (ради замене одсутног запосленог преко 60 дана – ради обављања послова педагошког асистента, односно андрагошког асистента), расписан дана _______ године у недељном листу „Послови”. На наведени конкурс пријавила су се ___ кандидата (навести број кандидата), и то: 1) ______________ (име и презиме), из ________ , улица и бр. _____, пријава заведена под дел. бр. ___ од ____ године; 2) ______________ (име и презиме), из ________ , улица и бр. _____, пријава заведена под дел. бр. ___ од ____ године; 3) ______________ (име и презиме), из ________ , улица и бр. _____, пријава заведена под дел. бр. ___ од ____ године.

29 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

Дневни ред Пример 1. Утврђивање испуњености услова кандидата за пријем у радни однос по конкурсу објављеном ______ године у недељном листу „Послови” и ужи избор кандидата који се упућују на психолошку процену способности за рад са децом и ученицима (за наставнике и стручне сараднике)

ТЕМА БРОЈА

Записник са састанка Конкурсне комисије одржаног дана _______ , у ____ часова Састанку су присуствовали сви чланови Конкурсне комисије, и то: 1) _______________, председник 2) _______________, члан 3) _______________, члан (Напомена: Ако Комисија има више чланова, навести имена свих чланова).

ТЕМА БРОЈА

Све пријаве су стигле поштом и нису отваране (штамбиљ Школе, са уписаним дел. бројем и датумом пријема пријаве, утиснут је на примљеној коверти учесника конкурса, предња страна, десно).

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Конкурсна комисија је након отварања приспелих пријава размотрила конкурсни материјал и констатовала следеће: 1) Пријава кандидата _________ из ___________, дел. бр. ____ од ___ године, благовремена је и потпуна/није благовремена и потпуна (навести разлог неблаговремености и непотпуности пријаве). Уз пријаву, кандидат је приложио и следећа документа: а) оверену фотокопију дипломе, издату од стране _______ , бр.___ од ____; б) доказ да није осуђиван, издат од стране _______ , бр.___ од ____; в) Уверење о држављанству, издато од стране _______ , бр.___ од ____; г) доказ о познавању српског језика и језика на коме се остварује образовно-васпитни рад (тамо где је то потребно). Напомена: За сваког кандидата навести документа која је приложио, назив органа – установе која је издала, број и датум под којим је документ издат). Конкурсна комисија је утврдила следеће: Пример 1. - Кандидати који испуњавају услове конкурса за наставника/стручног сарадника су (навести имена): - Кандидати који не испуњавају услове конкурса за наставника/стручног сарадника су (навести имена): - У ужем избору кандидата који се упућују на психолошку процену способности за рад са децом и ученицима су (навести имена): Пример 2. - Кандидати који испуњавају услове конкурса за секретара/шефа рачуноводства/референта за ученичка питања/домара… су (навести имена): - Кандидати који не испуњавају услове конкурса за секретара/шефа рачуноводства/ референта за ученичка питања/ домара… су (навести имена): Пример 3. Ниједан од кандидата не испуњава услове конкурса за наставника/стручног сарадника/ секретара/шефа рачуноводства/референта за ученичка питања/домара… Састанак Комисије завршен је у ____ часова. Комисија: 1.____________________, председник 2.__________________________, члан 3. _________________________, члан

Записник са састанка Конкурсне комисије (сачињавање листе кандидата који испуњавају услове за пријем у радни однос након пријема резултата психолошке процене способности за рад са децом и ученицима) РЕПУБЛИКА СРБИЈА Основна/Средња школа _______ Конкурсна комисија Број: ___ _______ (место) ______ (датум) Записник са састанка Конкурсне комисије одржаног дана ________ , у ____ часова

(Напомена: Ако Комисија има више чланова, навести имена свих чланова).

Сачињавање листе кандидата који испуњавају услове за пријем у радни однос након пријема резултата психолошке процене способности за рад са децом и ученицима Након преузимања резултата психолошке процене способности за рад са децом и ученицима, која је обављена дана ___ ___ . године при надлежној служби за послове запошљавања у _______, Конкурсна комисија је констатовала да су психолошкој процени способности за рад са децом и ученицима приступили следећи учесници конкурса (навести њихова имена): На основу извештаја – резултата психолошке процене способности за рад са децом и ученицима, Конкурсна комисија је сачинила Листу кандидата који испуњавају услове конкурса 1) __________(име, име родитеља и презиме), _____ (звање), ____ (степен стручне спреме); 2) __________(име, име родитеља и презиме), _____ (звање), ____ (степен стручне спреме). Састанак Комисије завршен је у ____ часова. Комисија: 1.____________________, председник 2.__________________________, члан 3. _________________________, члан

31 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

Комисија заседа у складу са Решењем Директора Школе бр._____ од _____ године. Комисија је утврдила Дневни ред

ТЕМА БРОЈА

Састанку су присуствовали сви чланови Конкурсне комисије, и то: 1) _______________, председник 2) _______________, члан 3) _______________, члан

Записник са састанка Конкурсне комисије (разговор са кандидатима са листе након пријема резултата психолошке процене способности за рад са децом и ученицима) РЕПУБЛИКА СРБИЈА Основна/Средња школа _______ Конкурсна комисија Број: ___ _______ (место) ______ (датум)

ТЕМА БРОЈА

Записник са састанка Конкурсне комисије одржаног дана __________ , у ____ часова

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Састанку су присуствовали сви чланови Конкурсне комисије, и то: 1) _______________, председник 2) _______________, члан 3) _______________, члан (Напомена: Ако Комисија има више чланова, навести имена свих чланова). Комисија заседа у складу са Решењем Директора Школе бр._____ од _____ године. Комисија је утврдила Дневни ред Обављање разговора са кандидатима са листе након пријема резултата психолошке процене способности за рад са децом и ученицима. Након пријема резултата психолошке процене способности за рад са децом и ученицима, Конкурсна комисија је заказала разговор са кандидатима за ______ . године, у __ часова, у просторији _____. Разговору су приступили сви кандидати са листе/нису приступили сви кандидати са листе (навести њихова имена): _________________________________ Разговор је обављен појединачно са сваким кандидатом. Питања су била идентична за све кандидате, што им је и предочено пре разговора (питања се могу односити на: дужину студирања, оцену током студија, радно искуство и сл.). Кандидат је посебно нагласио: _______________ Појединачна запажања о кандидату: _____________________ Састанак Комисије завршен је у ____ часова. Комисија: 1.____________________, председник 2.__________________________, члан 3. _________________________, члан

Решење о избору кандидата по конкурсу (члан 154. Закона о основама система образовања и васпитања) РЕПУБЛИКА СРБИЈА Основна/Средња школа _______ Конкурсна комисија Број: ___ _______ (место) ______ (датум) На основу члана 154. став 7. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 88/2017) и Решења Директора Школе бр. ___ од ___ године, а након прибављеног резултата психолошке процене способности за рад са децом и ученицима и обављеног разговора са кандидатима, Конкурсна комисија Основне/Средње школе __________ у _____ , једногласно/већином гласова је донела РЕШЕЊЕ

2. Именовани/а ступа на рад даном коначности овог решења, од када заснива радни однос. 3. Права, обавезе и одговорности из радног односа именовани/а остварује ступањем на рад, а са именованим/ом ће бити закључен Уговор о раду. Образложење

Школа је упутила захтев Националној служби за запошљавање у _______ за расписивање конкурса на неодређено/одређено време до ___ (навести рок). Конкурс је расписан _______ године у недељном листу „Послови”. На наведени конкурс, поред именованог/е који/а испуњава услове конкурса, пријавило се још ___ кандидата. Конкурсна комисија, именована од стране Директора Школе, утврдила је испуњеност услова кандидата за пријем у радни однос из члана 139. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 88/2017), о чему је сачинила Записник бр. ___ од ___ године; извршила ужи избор кандидата који се упућени на психолошку процену способности за рад са децом и ученицима, о чему је сачинила Записник бр. ___ од ___ године; сачинила листу кандидата који испуњавају услове за пријем у радни однос након пријема резултата психолошке процене способности за рад са децом и ученицима, о чему је сачинила Записник бр. ___ од ___ године, и обавила разговор са кандидатима са листе, о чему је сачинила Записник бр. ___ од ___ године. Након увида у комплетну документацију, Конкурсна комисија је једногласно/већином гласова у радни однос на неодређено/одређено време до ___ (навести рок), на послове наставника/стручног сарадника/секретара/шефа рачуноводства/референта за ученичка питања/домара… за пуну/непуну норму (навести % норме) изабрала _________ (име и презиме), ________ (занимање), из _________, улица _______ бр. _____. На основу напред изнетог решено је као у диспозитиву. Правна поука: Против овог решења може да се поднесе жалба Директору Школе у року од осам дана од дана достављања решења. Доставити: – Директору, – именованом/ој, – учесницима конкурса, – на званичну интернет страницу Министарства просвете и – архиви Школе.

Конкурсна комисија Председник

33 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

У Основној/Средњој школи _________ у _________ послови наставника/стручног сарадника/секретара/шефа рачуноводства/референта за ученичка питања/домара… за пуну/непуну норму су новоотворени/упражњени од ______ године, одласком наставника/стручног сарадника/секретара/шефа рачуноводства/референта за ученичка питања/домара… на трудничко боловање/у пензију/избором за директора…

ТЕМА БРОЈА

о избору кандидата по конкурсу 1. _______________ (име и презиме), _____________ (занимање), прима се у радни однос на неодређено/одређено време (ради замене одсутног запосленог преко 60 дана – ради обављања послова педагошког асистента, односно андрагошког асистента), на послове наставника/стручног сарадника/секретара/шефа рачуноводства/референта за ученичка питања/домара… у Основној/Средњој школи _________ у _________, за пуну/непуну норму (навести % норме).

Решење Конкурсне комисије ако није изабран ниједан кандидат (члан 154. Закона о основама система образовања и васпитања) На основу члана 154. став 7. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 88/2017) и Решења Директора Школе бр. ___ од ___ године, а након прибављеног резултата психолошке процене способности за рад са децом и ученицима и обављеног разговора са кандидатима, Конкурсна комисија Основне/Средње школе _________ у _____ , једногласно/већином гласова је донела РЕШЕЊЕ 1. Није извршен избор ниједног кандидата по конкурсу који је објављен ______ . године у недељном листу „Послови”, за избор наставника/стручног сарадника/ секретара/шефа рачуноводства/референта за ученичка питања/домара… у Основној/Средњој школи _________ у _________, за пуну/непуну норму (навести % норме), на неодређено/одређено време (ради замене одсутног запосленог преко 60 дана – ради обављања послова педагошког асистента, односно андрагошког асистента).

ТЕМА БРОЈА

2. Учесници конкурса имају право да прегледају сву конкурсну документацију, у складу са Законом.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Образложење У Основној/Средњој школи _________ у _________ расписан је конкурс за избор наставника/стручног сарадника/ секретара/шефа рачуноводства/референта за ученичка питања/домара… у Основној/Средњој школи _________ у _________. Конкурс је расписан дана ____ __ . године у недељном листу „Послови”, за пуну/непуну норму (навести % норме), на неодређено/одређено време (ради замене одсутног запосленог преко 60 дана – ради обављања послова педагошког асистента, односно андрагошког асистента). На наведени конкурс пријавила су се два кандидата. Комисија је одржала састанак дана _______ . године, на коме је утврђивала испуњеност услова кандидата за пријем у радни однос из члана 139. Закона о основама система образовања и васпитања, о чему је сачинила Записник бр. ___ од ___ године. Комисија је једногласно утврдила да ниједан од пријављених кандидата не испуњава услове конкурса, и то: кандидат ________ из _______, ул. _____ , бр.__ , не испуњава услове у погледу врсте стручне спреме, а код кандидата ________ из _______, ул. _____ , бр.__ , назив из дипломе о стеченом образовању не одговара степену и врсти образовања наставника/стручних сарадника/осталих запослених предвиђених Правилником о врсти и степену стручне спреме запослених у основној/средњој школи („Сл. гласник РС – Просветни гласник” бр. __/ __). Сходно члану 154. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 88/2017), Комисија није утврдила испуњеност услова кандидата за пријем у радни однос из члана 139. Закона. На основу напред изнетог решено је као у диспозитиву. Правна поука: Против овог решења може да се поднесе жалба Директору Школе у року од осам дана од дана достављања решења. Доставити: – Директору, – учесницима конкурса, – на званичну интернет страницу Министарства просвете и – архиви Школе. Конкурсна комисија Председник

Закон о високом образовању – нова решења и дилеме Нови Закон о високом образовању објављен је у „Сл. гласнику РС” бр. 88/2017 од 29. 9. 2017, а ступио је на снагу 7. 10. 2017. године.

Богдан Младеновић, дипл. правник, секретар Пољопривредног факултета Универзитета у Београду

Закон доноси два нова циља високог образовања:

АКАДЕМСКЕ СЛОБОДЕ Новину у Закону представља и укидање једне од академских слобода коју је познавао претходни Закон, а то је слобода избора студијских програма.

ОБЕЗБЕЂЕЊЕ КВАЛИТЕТА ВИСОКОГ ОБРАЗОВАЊА У делу Закона који се односи на обезбеђење квалитета високог образовања, Закон доноси две значајне новине у односу на претходни. Национални савет за високо образовање (у даљем тексту: Национални савет), Национално акредитационо тело, Комисија за акредитацију и проверу квалитета (у даљем тексту: Комисија за акрeдитацију) и министарство надлежно за послове високог образовања (у даљем тексту: Министарство) имају надлежности и овлашћења од значаја за обезбеђивање квалитета високог образовања.

35 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

ЦИЉЕВИ

прекидно усваја и ствара нова знања и ● унапређење међународне отворености система високог образовања. Уводе се и нови принципи на којима се заснива високо образовање: академски интегритет; јединство наставе, научноистраживачког односно уметничког рада и иновативне делатности, као и стручног рада; повезаност са предуниверзитетским образовањем и заштита интелектуалне својине у процесима трансфера знања. Ово су свакако квалитативна побољшања, за чије спровођење треба обезбедити одговарајуће предуслове, али и средства.

ТЕМА БРОЈА

ови Закон уводи бројне новине у односу на претходни Закон о високом образовању. Прокламовани циљеви доношења новог Закона о високом образовању јесу: 1) унапређивање и континуирано усаглашавање са европским стандардима у области система контроле и обезбеђивања квалитета у високом образовању; 2) повећање релевантности високог образовања, како за привреду тако и за друштво у целини; 3) стицање функционалних знања и компетенција и повећање могућности запослења свршених студената у земљи и у иностранству; 4) унапређење информационог система у области високог образовања. Осим тога, констатована је и потреба да се изврши усаглашавање Закона о високом образовању са Стратегијом развоја образовања у Србији до 2020. године („Сл. гласник РС”, број 107/12). Примена Закона ће показати колико су адекватна бројна нова решења која доноси, а у овом чланку ће бити указано на најзначајније новине, као и на одређене недоумице у вези са њима.

● образовaње креативне популације која не-

ТЕМА БРОЈА

Национални савет за високо образовање Национални савет је високо стручно тело које креира политику високог образовања и усмерава и обезбеђује развој те делатности. У оквиру своје надлежности Национални савет обавља низ послова и задатака од значаја за обезбеђивање квалитета високог образовања, а од нарочитог је значаја утврђивање стандарда и процедура за проверу квалитета рада високошколских установа и студијских програма, који гарантују одговарајући ниво квалитета у домену високог образовања и који омогућавају поређење домаћих високошколских установа и система студија са високошколским установама и системима студија у европском простору високог образовања. Ради лакшег приказа бројних промена које су везане за ово тело, различитост у законским решењима биће приказана табеларно: НОВИ ЗАКОН

ЗАКОН КОЈИ ЈЕ ПРЕСТАО ДА ВАЖИ Чланове Националног савета:

36 LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Национални савет добија две нове надлежности, али састав Националног савета и начин избора, односно сада именовања чланова, унео је велику бојазан у академску заједницу у Србији (на шта је више пута указивано у јавној расправи која је претходила доношењу Закона) да Национални савет неће бити довољно аутономан у раду и да неће моћи да одговори најзначајнијем задатку – унапређењу система високог образовања. Остаје отворено питање да ли ће Национални савет, који је у суштини замишљен као независно регулаторно тело које усмерава развој високог образовања у РС, сада моћи да одговори својој улози и битно допринесе обезбеђењу квалитета високог образовања, а јасно је да без развоја и напредак друштва почива на квалитетном образовању.

именује Влада Републике Србије

бира Народна скупштина Број чланова:

Број чланова Националног савета који се бирају на предлог: – 6 чланова на предлог Конференције универзитета; – 2 члана на предлог Конференције академија струковних студија; – 7 чланова на предлог министарства надлежног за послове високог образовања; – 2 члана на предлог Привредне коморе Србије.

– 12 чланова на предлог Конференције универзитета; – 2 члана на предлог Конференције академија струковних студија; – 6 чланова на предлог Владе Републике Србије; – 1 члана на предлог надлежног органа Аутономне Покрајине Војводине.

Надлежност (приказаће се само разлике и новине) – одлучује у другом степену по жалбама у поступку акредитације, на основу предлога жалбене комисије коју образује за сваку појединачну жалбу; – утврђује стандарде на предлог Националног акредитационог тела; – утврђује смернице у вези са организацијом, спровођењем кратког програма студија и издавањем одговарајућег сертификата; – доноси Основе за кодекс о академском интегритету на високошколским установама у Републици Србији.

– одлучује у другом степену по жалбама у поступку акредитације; – утврђује стандарде.

Национално акредитационо тело

Акредитација

37 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

Законом је прописано да се поступком акредитације утврђује да ли високошколска установа и студијски програми испуњавају прописане стандарде квалитета и да ли високошколска установа има право на издавање јавних исправа у складу са овим законом. Акредитација се спроводи редовно, на седам година, на захтев високошколске установе. Поступак спољашњег вредновања квалитета спроводи Комисија за акредитацију редовно, у четвртој години акредитационог периода. Ти поступци се могу спроводити и ванредно, на захтев Националног савета и Министарства. У поступку за акредитацију Национално акредитационо тело може да изда уверење о акредитацији високошколске установе, односно студијског програма и да донесе решење којим се одбија захтев за акредитацију. На решење о одбијању захтева за акредитацију високошколска установа може да поднесе жалбу Националном савету преко Националног акредитационог тела. По поднетој жалби Национални савет формира трочлану жалбену комисију, која се именује са листе рецензената коју су утврдиле КОНУС и КАВШ. На основу извештаја и предлога Жалбене комисије Национални савет доноси одлуку. Уколико Национално акредитационо тело у поновном поступку не одлучи у складу са правним схватањем Националног савета, Национални савет ће решењем које је коначно у управном поступку, сам одлучити о захтеву за акредитацију. Две су најзначајније новине које доноси Закон у описаном поступку акредитације. Прва је да акредитација сада траје 7, а не 5 година, колико је трајала по ранијем пропису, а друга је установљење Жалбене комисије. Обе новине би требало да допринесу квалитету високог образовања.

ТЕМА БРОЈА

Ово тело претходни Закон није познавао, а његово установљење представља једну од најзначајнијих новина и свакако битно доприноси усклађености са европским и међународним стандардима. Национално акредитационо тело образује Влада ради обављања послова акредитације, провере квалитета високошколских установа и јединица у њиховом саставу, спољашњег вредновања студијских програма и обезбеђивања квалитета у високом образовању, при чему оно има својство правног лица. Одлуком Владе утврђује се правни облик тог тела које неће имати статус корисника буџетских средстава. Национално акредитационо тело (у даљем тексту: НАТ) има своје органе: 1) Управни одбор – орган управљања, са 7 чланова, чије чланове именује Влада: 1 члан на предлог Конференције универзитета (у даљем тексту: КОНУС) и 1 члан на предлог Конференције академија струковних студија и високих школа (у даљем тексту: КАВШ), из реда редовних професора универзитета, односно професора струковних студија, док 2 члана предлаже ПКС, а 3 члана Министарство; 2) директора – орган пословођења, ког бира Управни одбор на основу јавног конкурса, а мандат му је 5 година, са могућношћу једног поновног избора; 3) Комисију за акредитацију (у даљем тексту: КА) – стручни орган који броји 17 чланова и чија је надлежност сада везана за одлучивање о захтевима за акредитацију, спровођење поступка акредитације установа и студијских програма у области високог образовања и спровођење поступка спољашње провере квалитета; 4) стручне службе које обављају техничко-административне послове и чијим радом руководи директор. Образовањем НАТ обезбеђује се да поступке акредитације и спољашње провере квалитета спроводи тело које је независно од академске заједнице, али и пуноправно чланство у међународним асоцијацијама ENQA (Eвропска асоцијација агенција за осигурање квалитета у високом образовању) и EQAR (Европски регистар агенција за осигурање квалитета у високом образовању). Међутим,

усвојено законско решење да чланове КА бира Управни одбор НАТ који именује Влада и чијих 5 од 7 чланова уопште не морају бити ни академски образовани, уноси велику недоумицу да ли ће КА одговорити основном задатку да буде одговорна и независна.

СТУДИЈЕ И СТУДИЈСКИ ПРОГРАМИ Степени студија

ТЕМА БРОЈА

Према степену студије могу бити: првог степена (основне академске, основне струковне и специјалистичке струковне студије); другог степена (специјалистичке академске, мастер академске и мастер струковне студије) и трећег степена (докторске академске студије). Оно што је новина је то да су сада специјалистичке струковне студије сврстане у први степен студија, а не други. Колико је ово решење исправно – тешко је просудити, али је зато извесно да ће опасти интерес за упис специјалистичких струковних студија.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Кратки програм студија Закон уводи могућност да високошколске установе организују кратке програме студија, са јасно дефинисаном структуром, сврхом и исходима учења, у обиму од 30 до 60 ЕСПБ бодова, за које се издаје сертификат о завршеном кратком програму студија и стеченим компетенцијама. Кратки програми студија организују се због стручног оспособљавања лица са стеченим високим образовањем за укључивање у радни процес и за исте се издаје сертификат који ће садржати и стечене компетенције. Ово би требало да омогући бржи одговор високошколских установа на потребе тржишта рада и већу прилагодљивост лица са високим образовањем тржишту рада, јер завршавањем кратког програма студија лице може одмах да се укључи у процес рада у одређеној области. Кратки програми студија су значајна новина, која може битно да допринесе бољем повезивању послодаваца и високошколских установа, као и усавршавању кадрова и развоју.

ОРГАНИ ВИСОКОШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ Орган управљања Орган управљања високошколском установом је Савет. Нови Закон прописује дуже трајање мандата чланова Савета, сад 4

године, а раније 3 године, а за високошколске установе чији је оснивач РС, прописује и различиту структуру чланова Савета. Од укупног броја чланова савета универзитета, факултета, односно уметничке академије у саставу универзитета и академије струковних студија, представници високошколске установе чине 55%, представници оснивача 30% и представници студената 15%. Приметно је значајно повећање представника оснивача – РС у односу на претходно законско решење, када су 2/3 чланова Савета чинили представници високошколске установе, док су представници студената и представници оснивача били заступљени са једнаким бројем чланова до пуног састава. Колико ће овакво решење допринети бољем управљању високошколским установама, питање је на које ће време дати одговор, а високошколским установама остаје да се надају да Влада бар неће каснити са доношењем решења о именовању и разрешењу (по истеку мандата) чланова Савета. Оно што свакако треба истаћи као позитивно је да Закон прописује да ће се при именовању чланова овог органа, као и у случају других именовања водити рачуна о заступљености оба пола.

Орган пословођења Орган пословођења универзитета је ректор, факултета – декан, академије струковних студија – председник, а високе школе и високе школе струковних студија – директор. Закон не доноси промене у трајању мандата органа пословођења и надлежностима, али уводи новину у поступку евентуалног разрешења. Сада се Законом прописује да у случају доношења правноснажне пресуде за кривично дело или правноснажне одлуке за тежу повреду кодекса академског интегритета лица које обавља дужност органа пословођења, Савет високошколске установе констатује престанак дужности органа пословођења. Уколико Савет пропусти да у прописаном року донесе одлуку о престанку дужности, односно одлуку о разрешењу органа пословођења, просветни инспектор предлаже министру доношење одговарајуће одлуке о престанку дужности, односно о

разрешењу органа пословођења. Тако министар добија овлашћење да, ако то претходно не учини Савет, из напред наведених разлога разреши орган пословођења.

Менаџер универзитета У питању је орган који ранији закон није познавао, а чије се надлежности утврђују у складу са општим актом универзитета. Оно што једино сигурно произлази из одредбе Закона везане за менаџера универзитета, то је да се ради о органу пословођења, а све остало је непознаница.

ФИНАНСИРАЊА ВИСОКОШКОЛСКИХ УСТАНОВА

Закон доноси две новине везане за наставнике и сараднике: 1. Предавач ван радног односа – на предлог стручног органа, у делу активне наставе, укључујући предавања и вежбе на првом и другом степену студија, највише до трећине часова активне наставе на предмету у току семестра, високошколска установа може на стручно-апликативним предметима ангажовати предавача ван радног односа, који

Студирање уз рад Новина у односу на стари Закон јесте могућност да високошколска установа организује студирање уз рад, при чему се студент који студира уз рад, при упису одговарајуће године студија опредељује за онолико предмета колико је потребно да се оствари најмање 30 ЕСПБ бодова, што је двоструко мање од броја ЕСПБ бодова за које се опредељују студенти који се финансирају из буџета. Закон омогућава да ови студенти задрже статус студента до истека рока који се одређује у троструком броју школских година потребних за реализацију студијског програма, док је за студенте који не раде, то двоструки број школских година. Колико ова новина лепо звучи када се прочита, толико изгледа да ће тешко да допринесе остваривању било ког законског

39 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

ОСОБЉЕ ВИСОКОШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ

СТУДИЈЕ И СТУДЕНТИ

ТЕМА БРОЈА

У односу на ранији Закон, нови уводи две нове категорије које се финансирају средствима које обезбеђује оснивач, а то су: рад центара за трансфер знања и технологија и рад центара за каријерно вођење и саветовање. Како је финансирање најболнија тачка за високошколске установе чији је оснивач РС, мора се констатовати да Закон не доноси никакву промену, сем што даје наговештај да ће се ова материја уредити посебним законом (прелазне и завршне одредбе), а до доношења закона академске високошколске установе наставиће да се финансирају по Уредби о нормативима и стандардима услова рада универзитета и факултета за делатности које се финансирају из буџета, која је донета 2002. године, пре него што је болоњски процес и започео у РС.

има стечено високо образовање на најмање мастер академским студијама и неопходна знања и вештине у одговарајућој области, а показује смисао за наставни рад. Са ангажованим лицем закључује се уговор о ангажовању на период од 1 школске године, са могућношћу продужења. 2. Асистент са докторатом – сарадничко звање које је уведено како би високошколска установа могла да задржи асистента који је докторирао, а коме је истекао други период ангажовања, при чему нема могућност да га изабере у звање доцента. Овим је омогућено да високошколске установе извесно време (изборни период 3 + 3 године) задрже најбоље докторанде, развијају њихове компетенције за наставу и када се укаже могућност, бирају их у наставничко звање. Обе новине требало би да допринесу и побољшању квалитета образовања студената. Као предаваче ван радног односа високошколске установе могу ангажовати лица која раде у привреди и која би допринела преношењу практичних знања. Звање асистент са докторатом свакако ће допринети развоју наставних компетенција сарадника – асистента са докторатом пре избора у прво наставничко звање – доцент.

циља јер продужавање трајања студија на троструки број година за завршетак истих, као да у високообразовни систем враћа категорију „вечитих студената”. Ако је основни циљ квалитет кадра, Министарство је требало да се запита шта то студент који студира 12 година (просечно трајање студија у РС је 4 године) заиста зна од оног што је учио у првим годинама студија и колико је то знање савремено.

ТЕМА БРОЈА

Статус студента

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Новина је да студент који оствари 48 ЕСПБ бодова, остварује право да се у наредној школској години финансира из буџета ако се рангира у оквиру укупног броја студената чије се студије финансирају из буџета. Ово законско решење је свакако исправно јер је решење које је прописивао стари Закон било остваривање 60 ЕСПБ бодова (положени сви предмети студијске године), али је у пракси стари Закон сваке године мењан допуном да је „само у тој школској години” услов за финансирање из буџета 48 ЕСПБ бодова. Ово ће свакако спречити бројне и непотребне измене Закона. Међутим, нови Закон у истом члану – члан 103. став 5 – прописује да „студент може бити финансиран из буџета само једанпут на истом степену студија.” Језичким тумачењем ове одредбе долази се до тога да би значење исте било да: нпр. студент који је прву годину студија уписао на терет буџета и не оствари 48 ЕСПБ бодова, студије наставља као самофинансирајући студент и до краја студија више не може да стекне статус буџетског студента. Ако бисмо се задржали само на овом тумачењу, то би дестимулисало студенте и генерално имало бројне врло негативне ефекте на студирање у РС. Стога ова норма мора системски да се посматра и тумачи и треба да се схвати тако да студент може бити финансиран из буџета само док први пут има статус студента на том степену студија (нпр. ако је неко завршио један факултет и студирао на терет буџета, а упише други факултет, тада не може више да студира на терет буџета, или ако је изгубио

статус студента, када га опет стекне, више не може да се финансира из буџета на том степену студија).

ЕВИДЕНЦИЈЕ Закон у овом делу уноси неколико значајних новина: 1. Први пут се Законом прописује да се евиденције које води високошколска установа – матична књига студената, евиденција о издатим дипломама и додацима диплома, евиденција о запосленима, о признатим страним високошколским исправама ради наставка школовања и записник о полагању испита, као и евиденција о полазницима и издатим сертификатима о завршеном кратком програму студија – могу водити и електронски. 2. Јединствени информациони систем просвете (у даљем тексту: ЈИСП) – успоставља и води Министарство. Све високошколске установе уносе и ажурирају податке из одговарајуће евиденције у ЈИСП, у оквиру одговарајућег регистра, у електронском облику. Министарство води регистар акредитованих високошколских установа, акредитованих студијских прогрaма, студената и запослених у високошколским установама. 3. Јединствени образовни број (у даљем тексту: ЈОБ). За потребе вођења регистра студената формира се ЈОБ који прати његовог носиоца кроз све степене образовања и представља кључ за повезивање свих података о студенту из ЈИСП-а. JOБ представља индивидуалну и непоновљиву ознаку која се састоји од 16 карактера и која се додељује студенту у аутоматизованом поступку преко ЈИСП-а, на захтев високошколске установе, при првом упису студента на високошколску установу. Подаци о ЈОБ-у чувају се трајно, а прописано је и да је Министарство руковалац подацима о личности, као и да ближе услове у погледу поступка доделе ЈОБ-а прописује министар. Све три измене свакако ће допринети унапређењу информационог система у области високог образовања.

ЈАВНЕ ИСПРАВЕ У области јавних исправа Закон, нажалост, не доноси једну очекивану новину која би допринела унапређењу информационог система у области високог образовања, а то је електронски индекс. Е–индекс, као посебна картица, већ постоји у већини земаља регионa. Закон задржава старо решење да се јавна исправа – студентска књижица (индекс) издаје на обрасцу који је штампан.

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

ТЕМА БРОЈА 41 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

Наведеним одредбама прописани су рокови за усаглашавање са одредбама овог закона, као и престанак важења досадашњих прописа. Указује се на најзначајније: ● Национални савет образоваће се, у складу са овим законом, у року од шест месеци од дана ступања на снагу поменутог закона, а даном избора чланова Националног савета престаје мандат члановима Националног савета изабраним по прописима који су важили до ступања на снагу овог закона. ● Влада ће образовати Национално акредитационо тело најкасније у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона. ● Влада ће утврдити нормативе и стандарде рада високошколских установа чији је оснивач Република и материјална средства за њихово остваривање у року до две године од дана ступања на снагу овог закона. ● Министар ће у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона донети подзаконске акте, у складу са овим законом, са

изузетком акта о јединственом образовном броју који ће донети у року од три месеца од дана ступања Закона на снагу. ● Национални савет ће у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона донети подзаконске акте у складу са овим законом. ● До почетка примене прописа који уређују општу, стручну и уметничку матуру, упис на основне студије врши се у складу са прописима који су важили до ступања на снагу овог закона и у складу са општим актом високошколске установе. ● До почетка рада Националног акредитационог тела, поступак провере квалитета високошколских установа и студијских програма обављаће се по прописима који су важили до ступања на снагу овог закона. ● Универзитет ће објавити конкурс за избор менаџера у року од девет месеци од дана ступања на снагу овог закона. ● Студентима уписаним на студије до ступања на снагу овог закона високошколска установа ће доделити ЈОБ, односно привремени ЈОБ, у аутоматизованом поступку преко ЈИСП-а, у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона. Поштовање рокова за доношење подзаконских аката биће први тест који ће указати колико су Влада, надлежно министарство и други чиниоци високог образовања спремни да допринесу ефикасној реализацији одредаба новог Закона и колико стручно и одговорно обављају поверене послове. Досадашња искуства везана за поштовање временског оквира за доношење подзаконских аката указују на то да је увек долазило до кашњења, што је за последицу имало успоравање процеса.

Најчешће грешке послодавца приликом отказа уговора о раду запосленом

РАДНО ПРАВО

У овом тексту ће се разматрати питање како предупредити или санирати најчешће грешке које послодавци праве приликом давања отказа запосленом.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Милан Ранђеловић, адвокат у Адвокатској канцеларији ЈПМ Јанковић – Поповић – Митић

дредбом члана 175. тачка 4) Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 и 13/2017 – у даљем тексту: Закон) прописано је да радни однос престаје отказом уговора о раду од стране послодавца или запосленог. Одредбама чланова 179–191. Закон ближе регулише основе, предуслове и процедуре за отказ уговора о раду запосленом. Међутим, послодавци у пракси врло често повређују одредбе Закона, било због незнања или брзине решавања радног статуса запосленог, било из неког трећег разлога. Као што је добро познато, највећи императив при отказу уговора о раду је поштовање Закона, других прописа и интерне регулативе послодавца, како би се запосленом омогућило да оствари своја права и како би се избегла његова потенцијална тужба. Највећи број судских спорова поводом радних односа у нашој земљи за предмет има управо незаконит отказ. У том спору је у првом степену надлежан основни суд према седишту туженог (послодавца), односно основни суд у месту где запослени ради или где је рад обављао. У првом степену суди судија појединац, а поступак је хитан. У другом степену је надлежан апелациони суд. Ревизија је, као ванредни

правни лек, дозвољена само у поступцима који за предмет имају заснивање, постојање или престанак радног односа, а о ревизији одлучује Врховни касациони суд. Осим ризика од тужбе, послодавац мора да има на уму и могућност одлагања извршења решења о отказу од стране инспекције рада, по захтеву запосленог, при чему запослени наставља да ради и зарађује све до окончања судског спора. У складу са одредбом члана 271. Закона о раду, ако инспектор рада нађе да је решењем послодавца о отказу уговора о раду очигледно повређено право запосленог, а запослени је покренуо радни спор, на захтев запосленог ће, својим решењем, одложити извршење тог решења – до доношења правноснажне одлуке суда. Инспектор рада одбија овај захтев ако нађе да право запосленог није очигледно повређено. Запослени може поднети предметни захтев у року од 15 дана од дана покретања радног спора, по чему видимо зависност, тј. условљеност између ових поступака. У вези са запосленим чије је извршење решења о отказу инспекција одложила, поставља се интересантно питање да ли му послодавац може отказати уговор о раду по неком основу док траје судски процес. Из Мишљења Министарства рада и социјалне политике, бр. 011-00-932/2010-02 од 7. 2. 2011. године, произлази да запослени који је привремено враћен на рад, до доношења правноснажне пресуде има сва права и обавезе из радног односа као и други запослени. Сагласно томе, послодавац може истом запосленом

43 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

радне дисциплине прописане актом послодавца, што је ситуација у којој се не утврђује кривица запосленог, већ овај отказни разлог мора да прати свест о недисциплини, притом ценећи и да није свако непоштовање дисциплине рада отказни разлог, већ само оно због ког запослени не може да настави рад код послодавца, дакле понашање које се не може толерисати зато што је, по разумној оцени, неподношљиво, што се цени у сваком конкретном случају и ради се о стандарду одређеног значења, који у различитим ситуацијама треба да доведе до јединствене оцене – да запослени не може да настави рад код послодавца и да зато добија отказ…” Узећемо за пример да је запослени на службеном путовању у иностранство направио инцидент и извређао пословног клијента послодавца. У том случају послодавац има право да запосленом откаже уговор о раду позивајући се на одредбу члана 179. став 3 Закона о раду. У том ставу је предвиђено 8 тачака, при чему су првих седам конкретни облици непоштовања радне дисциплине од стране запосленог, међу којима није облик понашања који је запослени у нашем конкретном случају приказао. Зато је неопходно позвати се на тачку 8) – ако не поштује радну дисциплину прописану актом послодавца, односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца. Иако такво вређање пословног партнера послодавца можда може да се подведе под опис „ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца”, тај отказни разлог је донекле арбитраран и такорећи ризичан, јер скоро никада није извесно како ће га суд протумачити. Стога би савет свим послодавцима био да на време, у складу са овом тачком 8), пропишу својим општим актима (колективни уговор код послодавца, односно правилник о раду или други правилник) или уговором о раду да на пример дрско, увредљиво и безобзирно понашање запосленог према другим запосленима или клијентима/пословним партнерима послодавца, представља непоштовање радне дисциплине. Пре отказа послодавац је дужан да запосленог писаним путем упозори на постојање разлога за отказ уговора о раду и да му остави

РАДНО ПРАВО

да откаже уговор о раду ако за то постоји оправдани разлог који се односи на његову радну способност и понашање из члана 179. Закона, у поступку прописаном у чл. од 180. до 185. Закона. Када се почне анализом основа и поступка за отказ уговора о раду и најчешћим грешкама које иду уз то, а с обзиром на то да послодавац има право да запосленом откаже уговор о раду по разним основама предвиђеним чланом 179. Закона о раду, те да су практичне дилеме и најчешће грешке заиста бројне, уочава се да се треба задржати на члану 179. ставови 2. и 3. Закона (повреда радне обавезе и непоштовање радне дисциплине, што су уједно и најчешћи разлози за отказ). Пре свега, само по јасном основу запосленом се може дати законит отказ. Послодавац не може донети законито решење о отказу ако отказни разлог није јасно предвиђен Законом о раду, општим актом или уговором о раду. Понекада се одређено понашање запосленог може „подвести” под неки законски основ, али ће ипак најчешће постојати потреба да је послодавац јасно и на време прописао то понашање као отказни разлог. Дакле, овде је реч о члану 179. ставовима 2. и 3. Закона о раду (повреда радне обавезе и непоштовање радне дисциплине). Зато послодавцима саветујемо да без одлагања утврде општим актом цео „списак” понашања која представљају непоштовање радне дисциплине и повреде радних обавеза. Није могуће да се на отказ примени неки отказни разлог ретроактивно (нпр. ако је запослени у новембру месецу закаснио на посао 3 пута по 30 минута, послодавац који је одлучио да му да отказ, не може накнадно, рецимо у децембру, да пропише то као отказни разлог и да му да отказ, јер би то било незаконито). Тек ако после прописивања одређеног понашања као отказног разлога запослени учини исту повреду, може му се, у складу са Законом, дати отказ. Такође истичемо да не може свака радња бити прописана као непоштовање радне дисциплине. Као што се наводи у Решењу Апелационог суда у Београду, бр. Гж 1.2391/2015 од 26. 2. 2016. године: „Првостепени суд ће у поновном поступку ценити да ли у радњама тужиоца евентуално има непоштовања

РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

рок од најмање осам дана од дана достављања упозорења да се изјасни на наводе из упозорења, што значи да му може оставити и дужи рок (за чим нема потребе и што се скоро никада не дешава у пракси). У том упозорењу послодавац је дужан да наведе основ за давање отказа, чињенице и доказе који указују на то да су се стекли услови за отказ и рок за давање одговора на упозорење. Стога упозорење има три обавезна елемента. Отказ због непоштовања радне дисциплине је незаконит ако му није претходило упозорење. Основ за давање отказа је одредба из Закона о раду, општег акта (ако постоји) и уговора о раду (ако су истим уређени отказни разлози), при чему су чињенице и докази такорећи најважнији део упозорења и чине његов далеко највећи део. У досадашњој пракси се показало да није добро правити кратка упозорења, без довољно чињеница и доказа. У складу са тим, када сазна за повреду радне обавезе или непоштовање радне дисциплине, послодавац прво треба да спроведе „истрагу” – да прибави све доступне доказе, који могу бити у виду писаних исправа, писаних трагова, сведока, вештачења ако је потребно и друге доказе о чињеницама, а тек затим да изда упозорење запосленом. Разлог томе је што касније евентуално решење о отказу не сме да садржи нове чињенице и доказе у односу на упозорење, што је и логично јер запослени има право да се изјасни на целокупну „оптужбу” коју је послодавац припремио, а не да се запосленом накнадно презентују некакви нови докази. Зато упозорење треба да буде максимално поткрепљено – ко је шта урадио, када, где, који су докази и други потребни подаци. Из тог разлога овде наводимо део Пресуде Врховног касационог суда, бр. Рев2.222/9 од 16. 3. 2016. године, у којој се наводи: „Како послодавац на коме је терет доказивања постојања повреда радних обавеза које су запосленом стављене на терет, није пружио несумњиве доказе да је запослени починио повреде радних обавеза и радне дисциплине које се огледају у употреби алкохола у току рада и недоличном или увредљивом понашању према другом запосленом, није наступио основ за престанак радног односа отказом уговора о раду због повреде радне обавезе,

што решење о отказу уговора о раду чини незаконитим.” Наглашавамо да наводи у упозорењу пред отказ треба да буду истинити, јасни и транспарентни. Нешто слично се види и из схватања суда, и то Врховног касационог суда у Решењу бр. Рев2.770/2014 од 16. 11. 2015. године: „Тужиљи је дато упозорење на постојање разлога за отказ, које садржи паушалне и уопштене разлоге у вези са њеним понашањем. Из оваквог упозорења није могуће да се конкретизују радње тужиље које би биле разлог за отказ уговора о раду и престанак радног односа.” Уз изјашњење на упозорење запослени може да приложи мишљење синдиката чији је члан, у року од 8 дана од дана пријема упозорења. За достављање упозорења важе иста правила која ће у наредном делу текста бити наведена за достављање самог решења о отказу. Послодавац је дужан да размотри приложено мишљење синдиката. Према верзији Закона о раду пре измена из 2014. године, послодавац је имао обавезу да достави упозорење синдикату чији је запослени члан, а сада нема ту обавезу, већ је то право самог запосленог, ако жели то да учини. Послодавац има рок у којем може отказати уговор о раду из наведених разлога. Отказ уговора о раду из члана 179. ставови 2. и 3. Закона о раду, послодавац може дати запосленом у року од шест месеци од дана сазнања за чињенице које су основ за давање отказа, односно у року од годину дана од дана наступања чињеница које су основ за давање отказа. Као што се види, законодавац предвиђа два рока која се морају поштовати. Истекне ли било који од њих, запосленом се не може законито отказати уговор о раду. Уговор о раду се отказује решењем, у писаном облику, и обавезно садржи образложење и поуку о правном леку. То су два обавезна елемента решења. Изгледа да је законодавац подразумевао да је обавезан елемент и изрека решења, па га није наводио. У сваком случају, „усмена изјава послодавца нема значај отказа од стране послодавца” (из Пресуде Апелационог суда у Новом Саду бр. Гж1.9177/2016 од 11. 4. 2016. године). Додатно, послодавац је у обавези да у решење о отказу уговора о раду

45 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

чињенични опис радње садржи отказни разлог из члана 179. тачка 3. Закона о раду којом је прописано да послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако за то постоји оправдани разлог који се односи на радну способност запосленог, његово понашање и потребе послодавца и то ако запослени не поштује радну дисциплину прописану актом послодавца, односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца.” Након тога, послодавац је дужан да запосленом исплати све неисплаћене зараде, накнаде зарада и друга примања која је запослени остварио до дана престанка радног односа, у складу са општим актом и уговором о раду. Ту исплату је дужан да изврши најкасније у року од 30 дана од дана престанка радног односа. Овде ће бити наведене и последице незаконитог престанка радног односа. Ако суд у току парничног поступка утврди да је запосленом престао радни однос без правног основа, на захтев запосленог одлучиће да се запослени врати на рад, да му се исплати накнада штете и уплате припадајући доприноси за обавезно социјално осигурање за период у коме запослени није радио. Та накнада штете утврђује се у висини изгубљене зараде која у себи садржи припадајући порез и доприносе, у складу са Законом, а у коју не улази накнада за исхрану у току рада, регрес за коришћење годишњег одмора, бонуси, награде и друга примања по основу доприноса пословном успеху послодавца. Накнада штете се исплаћује запосленом у висини изгубљене зараде која је умањена за износ пореза и доприноса који се обрачунавају по основу зараде, у складу са Законом. Порез и допринос за обавезно социјално осигурање за период у коме запослени није радио, обрачунавају се и плаћају на утврђени месечни износ изгубљене зараде. С друге стране, ако суд у току поступка утврди да је запосленом престао радни однос без правног основа, а запослени не захтева да се врати на рад, суд ће на захтев запосленог обавезати послодавца да запосленом исплати накнаду штете у износу од највише 18 зарада, у зависности од времена проведеног у радном односу код послодавца, година живота запосленог и броја издржаваних чланова

РАДНО ПРАВО

унесе време, место и начин извршења повреде радне обавезе, односно недисциплине, да би се из решења на несумњив начин могло утврдити да је запослени учинио повреду радне обавезе или да није поштовао радну дисциплину. Дакле, чињење или нечињење које представља повреду радне обавезе, мора да буде описано, односно запосленом мора да буде стављена на терет конкретна радња или њено пропуштање, одређено у времену и простору, да би решење о отказу било законито. Решење мора да се достави запосленом лично, у просторијама послодавца, односно на адресу пребивалишта или боравишта запосленог. Реч „лично” односи се и на достављање поштом на адресу запосленог, тако да је обавезно адресирати пошту на њега, за лично уручење, јер ако пошту прихвате чланови његове породице или ко други – то се не сматра личним уручењем, мада има и друкчијих схватања у пракси. Међутим, ако послодавац запосленом није могао да достави решење на претходно наведени начин, дужан је да о томе сачини писмену белешку. Тада се решење објављује на огласној табли послодавца и по истеку осам дана од дана објављивања сматра се достављеним. Иако Закон о раду не наводи експлицитно, иста правила која важе за достављање, односе се и на упозорење, обавештење и сва остала решења из радног односа. Запосленом престаје радни однос даном достављања решења, осим ако Законом о раду или самим тим решењем није одређен други рок. И у упозорењу пред отказ и у решењу о отказу уговора о раду потребно је пажљиво навести правни основ и позвати се на одговарајуће одредбе закона, општег акта послодавца и уговора о раду запосленог, иако постоји пракса која говори да суд није везан правном квалификацијом отказног разлога. Наиме, у Пресуди Врховног касационог суда, бр. Рев2.895/2015 од 22. 4. 2015. године, наводи се да је тужиоцу „отказан уговор о раду из разлога који је прописан чланом 179. тачка 2. Закона о раду. Међутим, у конкретном случају суд није везан правном квалификацијом отказног разлога, већ чињеничним описом радње запосленог која се подводи под одговарајући материјални пропис. У овом случају

РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

породице. Дакле, то су три критеријума на основу којих суд процењује који број зарада ће досудити запосленом као накнаду штете (максимално 18 зарада). Даље, ако суд у току поступка утврди да је запосленом престао радни однос без правног основа, али у току поступка послодавац докаже да постоје околности које оправдано указују на то да наставак радног односа, уз уважавање свих околности и интереса обе стране у спору, није могућ, суд ће одбити зах тев запосленог да се врати на рад и досудиће му накнаду штете у износу од 36 зарада запосленог. На крају, ако суд у току поступка утврди да је постојао основ за престанак радног односа, али да је послодавац поступио супротно одредбама закона којима је прописан поступак за престанак радног односа, одбиће зах тев запосленог за враћање на рад, а на име накнаде штете досудиће запосленом износ до 6 зарада запосленог. Овде Закон не даје критеријуме на основу којих би суд одлучио који број зарада ће досудити, па се у пракси сматра да ће увек досудити 6 зарада. Под зарадом се сматра зарада коју је запослени остварио у месецу који претходи месецу у коме му је престао радни однос. Нажалост, у нашој држави још увек нема доступне судске пресуде на основу члана 191. став 7. Закона о раду, иако је прошло више од 3 године од увођења ове одредбе као новине. С тим у вези, за сада се не зна како ће суд тумачити наведену ситуацију када је суд у току поступка утврдио да је постојао основ за престанак радног односа, али је послодавац „поступио супротно одредбама закона којима је прописан поступак за престанак радног односа.” У стручним круговима је за сада малтене општеприхваћено тумачење да се под појмом „поступак” подразумевају одредбе чланова 184. (рок застарелости), 185. (достављање акта о отказу уговора о раду) и 186. Закона (обавеза исплате зараде и накнаде зараде). Накнада у свим овим случајевима умањује се за износ прихода које је запослени остварио по основу рада, по престанку радног односа. У те приходе не спада потенцијална новчана накнада остварена код Националне службе за запошљавање по основу права за случај

незапослености (мада запослени ни нема право на ту накнаду када добије отказ по основу члана 179. ставови 2. и 3. Закона о раду). Апропо отказа запосленом због повреде радне обавезе (члан 179. став 2. Закона о раду), послодавац мора да утврди и кривицу запосленог, на шта је потребно обратити посебну пажњу. Приликом отказа због непоштовања радне дисциплине Закон о раду у члану 179. ставу 3 не захтева нити помиње кривицу. Кривица се утврђује јер није законито дати отказ запосленом ако је повредио радну обавезу нехатно или је у питању случај. Стога је предуслов да постоји квалификован облик свести – кривица. Сентенца из једног Решења Врховног касационог суда, Рев2 30/2015 од 22. 4. 2015. године, гласи: „На законитост решења о отказу уговора о раду, између осталог, утиче и утврђење да је запослени својом кривицом учинио повреду која му се ставља на терет (што доказује послодавац) и да је решење о отказу донето у роковима застарелости, о чему судови воде рачуна по службеној дужности јер је то питање правилне примене материјалног права.” Да у погледу непоштовања радне дисциплине није потребан елемент виности, показује и Пресуда Врховног касационог суда, бр. Рев2.2076/2015 од 8. 2. 2017. године, у којој се, између осталог, наводи и да „за постојање овог законског основа за отказ уговора о раду није нужно постојање кривице, тј. намере да се прекрши прописана односно уобичајена радна дисциплина, већ је довољна свест о томе.” Уколико послодавац након доношења решења о отказу, а пре подношења тужбе запосленог, схвати да је донео незаконито решење о отказу, може да донесе решење о стављању ван снаге решења о отказу (што се, нажалост, ретко користи у пракси). Уследиће још једна сентенца, и то из Пресуде Апелационог суда у Новом Саду, Гж1-3036/2013 од 2. 10. 2013. године, која гласи: „Доношењем одлуке којом поништава решење о отказу уговора о раду, послодавац заправо такво решење уклања из правног промета и успоставља радноправни статус запосленог какав би имао да исто није ни донето, тако да запослени нема правни интерес да у односу на такво решење тражи заштиту у судском поступку и накнаду штете.”

неизвесности приликом одлучивања судова, те још увек присутна пракса да суд у случају сумње стаје на страну запосленог (иако то ниједним важећим прописом није предвиђено), закључује се да је давање отказа запосленом вероватно најодговорнији подвиг сваког послодавца када је реч о радним односима. Имајући у виду све наведено, давање отказа запосленом је једно од најделикатнијих и најизазовнијих питања, те му редовно треба прилазити са највећим степеном пажње и стручне правне помоћи, а зна се да то послодавцима није увек лако због хитрости у одлучивању и поступању, као и због флуидности кадровских и међуљудских односа код послодаваца, пре свега у привреди.

Штампани и електронски часопис „Пословни саветник” представља издање са стручним ауторским текстовима из области пореза, рачуноводства, буџетског рачуноводства, пословних финансија и зарада. Намењен је, пре свега, финансијским и рачуноводственим службама у јавном и приватном сектору, рачуноводственим агенцијама и сл. Од рубрика у часопису издвајамо: ● ● ● ● ● ● ●

ЗАРАДЕ, ПЛАТЕ И ДРУГА ЛИЧНА ПРИМАЊА; РАЧУНОВОДСТВО; ПОРЕЗИ; БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО; ОСТАЛО (новине у платном промету; актуелности у спровођењу царинских прописа; тумачења министарстава, друга актуелна питања); КАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ И ДРУГИХ ОБАВЕЗА; ПРЕГЛЕД АКТУЕЛНИХ СТАТИСТИЧКИХ ПОДАТАКА.

Штампани часопис „ПОСЛОВНИ САВЕТНИК” месечно излази из штампе на 100 страна. У току године излази 10 бројева и 1 двоброј. Електронска верзија часописа, са комплетном архивом чланака и свим бројевима часописа у пдф формату, налази се на интернет адреси www.poslovnisavetnik.net. Претплатници добијају могућност да писано, путем мејла, добију одговоре на питања у вези с темама које часопис обрађује. Под слоганом „Будимо на вези” часопис је отворен за сва питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике, а читаоци их могу упутити на адресу главног и одговорног уредника: zeljko. albaneze@ingpro.rs. Такође, претплатници могу и сами предлагати теме које су важне за њихово пословање. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

47 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

Штампано и електронско издање ИНГ-ПРО „ПОСЛОВНИ САВЕТНИК”

РАДНО ПРАВО

Да је потребна највећа доза опреза и пажње при давању отказа запосленом, сведочи и Пресуда Апелационог суда у Београду, бр. Гж1.2148/2016 од 28. 2. 2017. године, у којој се наводи да је запослени извршио свој радни задатак када је фактуре оставио на свом радном столу, дакле доступне руководиоцима, а не у финансијској служби, где је био дужан да то учини, јер су у међувремену ове фактуре достављене поменутој служби, због чега и нису наступиле штетне последице. Према томе, увек постоји одређени ризик и, с обзиром на то да је процедура отказа донекле сложена, врло лако се може начинити омашка, коју ће запослени касније истицати у судском спору. Ако се при томе дода и неуједначена судска пракса и једна озбиљна доза

Стручно усавршавање запослених у јавној управи Закон о Националној академији за јавну управу и Закон о изменама и допунама Закона о државним службеницима објављени су у „Сл. гласнику РС” број 94/2017 и ступили су на снагу 27. октобра 2017. године.

УПРАВНО ПРАВО

Саша Кулић дипл. правник

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

једном од претходних чланака који је објављен у овом часопису (Саша Кулић: „Положај странке и других учесника у поступку према новом Закону о општем управном поступку”, бр. 57/2017), указали смо на то да нови Закон о општем управном поступку („Сл. гласник РС”, број 18/16) представља солидну основу за остварење концепта „добре управе” у том смислу што у први план ставља странку и омогућује јој да пред органима јавне власти може успешно да остварује своја права и штити своје законске интересе, који су прописани материјалноправним прописима. Међутим, истовремено смо указали и на то да је, с друге стране, исти закон врло захтеван у погледу примене и да је неопходно унапредити јавну управу тако да она буде у стању да омогући остваривање тих права и интереса странака. То значи да би подизање капацитета јавне управе морало да иде упоредо са процесним побољшањем положаја странке у управном поступку. Нарушавање равнотеже на страни органа јавне власти довело би до тога да странке не могу да остваре своја права пред органима јавне власти, једнако као и да им и нису призната. Другим речима: термин „добра управа” не сме да се посматра само из угла странке и могућности остварења њених права и на закону заснованих интереса. Одређење управе као „добре” мора бити и њен властити квалитет (Саша Кулић: „Положај странке и других

учесника у поступку према новом Закону о општем управном поступку”, бр. 57/2017). Идући за тим да ојача систем јавне власти у квалитативном смислу, Народна Скупштина Републике Србије је, на предлог Владе, непуних пола године након почетка примене Закона о општем управном поступку, донела два важна закона: Закон о Националној академији за јавну управу и Закон о изменама и допунама Закона о државним службеницима. Оба закона су донета „у пакету”, како се то обично каже, а објављена су у истом „Службеном гласнику РС”, број 94/2017, и ступили су на снагу истог дана, 27. октобра 2017. године. Није случајно да су наведени закони донети у исто време: то је било неопходно јер се они у великој мери допуњују и представљају заокружену целину. Наиме, имајући у виду да се Законом о Националној академији за јавну управу стварају услови за стручно усавршавање у јавној управи, било је неопходно извршити и одређене измене Закона о државним службеницима како би се омогућило систематско усавршавање свих оних лица на које се Закон о државним службеницима односи. Очигледно да је држава препознала нужност јачања капацитета јавне управе јер је то услов без кога ни најбољи материјалноправни и процесноправни прописи не би били више од „голог права” – nudum ius. Ово је разумљиво и стога што је јавна администрација огледало сваке државе; то је најистуренији део државног апарата у односу на странке, правна и физичка лица. Функционисање система јавне управе, који у савременом свету представља сервис грађана, а не носиоца власти који стоји на путу између грађана и остварења њихових права, најбољи

ЗАКОН О НАЦИОНАЛНОЈ АКАДЕМИЈИ ЗА ЈАВНУ УПРАВУ

НАЦИОНАЛНA АКАДЕМИЈA ЗА ЈАВНУ УПРАВУ Националној Академији за јавну управу посвећен је sedes materiae Закона. Основана је као посебна организација, са статусом јавно признатог организатора активности неформалног образовања одраслих, што је у складу са одредбама Закона о образовању одраслих („Сл. гласник РС”, број 55/13) и има својство правног лица, при чему је у том делу

49 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

Законом о Националној академији за јавну управу (у даљем тексту: Закон) оснива се Национална академија за јавну управу, која је замишљена као централна институција система стручног усавршавања у јавној управи Републике Србије, при чему су уређена питања од значаја за њен рад и за обављање стручног усавршавања у јавној управи. При томе ваља приметити да се под јавном управом подразумевају практично сви они субјекти који су наведени у члану 1. Закона о општем управном поступку, који су сумарно названи органи (због чега је и дата напомена у уводном делу чланка), а то су: државни органи и самосталне и независне организације и тела чији састав бира Народна скупштина (надзорна и регулаторна тела), органи, организације и службе аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, јавне агенције и организације на које се примењују прописи о јавним агенцијама, а чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, као и предузећа, установе, организације и појединци којима су поверена јавна овлашћења. Практично је цео систем

државне управе обухваћен стручним усавршавањем, укључујући и појединце којима су поверена јавна овлашћења (јавне бележнике, јавне извршитеље), што је свакако добро решење. На тај начин, широко отворивши лепезу субјеката стручног усавршавања, законодавац је показао да је ratio legis овог закона свеобухватно усавршавање јавне власти, у свим сегментима и на свим нивоима. Дакле, намеће се паралела између примене Закона о општем управном поступку и овог закона јер се одредбе оба закона односе на органе јавне управе, али уз једну значајну ограду: ЗУП су дужни да примењују запослени у органима јавне власти када поступају у управним стварима, док су одредбама Закона обухваћени сви запослени у органима јавне власти, без обзира на то да ли поступају у управним стварима или обављају друге послове. Под „стручним усавршавањем” Закон подразумева организовани процес учења запослених у јавној управи на основу општих и посебних програма и програма обуке руководилаца, а ради стицања знања, вредности, ставова, способности и вештина усмерених на подизање нивоа компетенција неопходних за обављање послова из утврђеног делокруга и надлежности, односно послова јавне управе. Овде треба напоменути да је стручно усавршавање кадрова у органима државне управе до ступања на снагу Закона вршила Служба за управљање кадровима (СУК), основана као владина служба 2005. године у циљу подршке реформи државне управе, у чијој су организацији била реализована бројна и разноврсна усавршавања, од учења страних језика до разних тематских обука специфичних за поједине делове државне управе.

УПРАВНО ПРАВО

је показатељ успешности државе у тежњи да има „добру управу”. Два закона о којима је овде реч, представљају назнаку доброг почетка реформе јавне управе у Републици Србији. Наравно, још много тога треба урадити у тој области. Пре свега, ваља кадровски ојачати делове јавне управе у којима је то неопходно јер има појединих организационих облика који послове из своје надлежности обављају и са четвртином неопходних људских ресурса. Надаље, потребно је добро платити раднике у јавној управи јер обављају одговоран посао, под посебним надзором, са многим ограничењима и одговорностима, па стога њихов рад мора бити адекватно и плаћен. Најзад, јавна управа мора бити и материјално-технички опремљена да би квалитетно и у роковима обављала послове из своје надлежности. У наредном делу текста ближе ће се видети какав квалитативни помак доносе два претходно поменута закона.

УПРАВНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

њен статус усклађен са Законом о државној управи („Сл. гласник РС”, бр. 79/05, 101/07, 95/10 и 99/14). Надзор над радом Националне академије врши министарство у чијем су делокругу послови који се односе на систем државне управе. У време настанка овог чланка то је Министарство државне управе и локалне самоуправе. Национална академија има врло широк делокруг рада: она обавља стручне и, с њима повезане, извршне и друге послове државне управе, којима се остварују циљеви и функције стручног усавршавања запослених у јавној управи, прецизирани у члану 4. Закона. Једним делом Национална академија за јавну управу преузима послове које је обављала СУК, због чега Национална академија преузима од ње запослена лица, као и права, обавезе, предмете, опрему, средства за рад и архиву за вршење надлежности у области стручног усавршавања. Осим послова који се односе на системско прикупљање и обраду података у вези са унапређењем рада и стручних капацитета јавне управе и података који су од значаја за креирање и развој методологије за припрему, спровођење, верификацију и вредновање програма стручног усавршавања и вођење одговарајуће документационо-информационе базе, као и послова који обухватају припрему програма усавршавања и спровођење програма обуке предавача и других реализатора програма стручног усавршавања, Национална академија врши и акредитацију програма стручног усавршавања у јавној управи, као и акредитацију спроводилаца обука у јавној управи, при чему прати и ефекте спровођења програма стручног усавршавања и развоја и обавља и друге послове. Поред наведених послова због којих је примарно и основана, Национална академија, у складу са захтевима правних и физичких лица, може да припрема и спроводи комерцијалне програме, ако обављање тих послова не угрожава обављање послова због којих је примарно основана. Важан предуслов за реализацију програма обуке запослених у јавној управи представља сарадња Националне академије са органима и организацијама у јавној управи, али и другим субјектима преко организационих јединица, тела, односно лица одговорних за послове

управљања кадровима или других надлежних лица која одреде ти органи. Најважнији сегмент сарадње јесте извођење програма стручног усавршавања. Национална академија самостално изводи утврђене програме, а Закон даје могућност да, под одређеним условима, ако нема одговарајућег предавача или ако се тиме умањује трошак извођења програма, без утицаја на квалитет, те програме може да спроводи у сарадњи са другим јавно признатим организаторима активности образовања одраслих или са другим спроводиоцима програма обуке које, у складу са Законом, акредитује Национална академија. Изузетно, акредитованим се сматрају високошколске установе које су акредитоване у складу са прописима о високом образовању, научноистраживачке организације акредитоване у складу са прописима о научноистраживачкој делатности и други јавно признати организатори активности образовања одраслих који су тај статус стекли у складу са прописима о образовању одраслих. Законом су прописани и услови које треба да испуни лице које поднесе захтев за акредитацију (члан 6), с тим што Влада, на предлог Националне академије, доноси акт којим се ближе уређују критеријуми и мерила којима се доказује испуњеност тих услова, односно потврђује статус акредитоване високошколске установе, научноистраживачке организације или јавно признатог организатора активности образовања одраслих, као и облик и начин уписа и вођења евиденције о овим лицима. Законом је предвиђено да Национална академија има два посебна стручна тела, и то: Програмски савет и сталне програмске комисије. Програмски савет је основно стручно тело Националне академије, које разматра, утврђује, даје мишљења и иницијативе о најважнијим стручним питањима из делокруга Националне академије. Ово тело има сврху да се стручна и искуствена (практична) знања лица која га чине, ставе у функцију остваривања кључних циљева, активности и задатака Националне академије у области стручног усавршавања, али и да усмери исте ка остваривању приоритета, обухватности и одрживости система стручног усавршавања запослених у јавној управи. Програмски

Закон прописује да су ти приходи – остварени пружањем услуга за потребе, по захтеву или у интересу корисника – приходи буџета Републике Србије, како је прописано Законом о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – исправка, 108/13, 142/14, 68/15 – др. закон, 103/15, 99/16).

ЗАКОН О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ДРЖАВНИМ СЛУЖБЕНИЦИМА

51 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

Законом о изменама и допунама Закона о државним службеницима (у овом делу чланка: Закон) омогућена је реализација стручног усавршавања запослених у јавној управи на начин прописан претходним законом. Прецизније говорећи, било је неопходно извршити одређене измене и допуне Закона о државним службеницима како би исти био усклађен са Законом о Националној академији за јавну управу, тако да се највећи део измена и допуна односи управо на стручно усавршавање. Међутим, поред одредаба о стручном усавршавању, унета је и једна врло значајна допуна, која није у вези са том материјом, већ са институтом преузимања радника. Наиме, према члану 1. Закона којим се додаје члан 49в. у текст основног Закона о државним службеницима („Сл. гласник РС”, бр. 79/2005, 81/2005, 83/2005, 64/2007, 67/2007, 116/2008), службеник који је у радном односу на неодређено време у органу аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе, градске општине, служби и организацији које оснива надлежни орган аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и градске општине према посебном пропису, може бити преузет у државни орган без конкурса ако се о томе споразумеју руководиоци који руководе наведеним органима, односно службом и организацијом, и ако службеник на то пристане. На такво преузимање службеника сходно се примењују одредбе овог закона о преузимању државних службеника. Према образложењу Предлога закона, циљ предложене допуне је неопходност да се изврши усклађивање са Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, којим је прописано

УПРАВНО ПРАВО

савет има председника и четрнаест чланова, које именује и разрешава директор Националне академије, при чему је његов састав прописан у члану 8. став 3. Сталне програмске комисије образује директор Националне академије према основним тематским областима програма стручног усавршавања у јавној управи. Као и у погледу Програмског савета, Закон прописује начин образовања сталних програмских комисија, њихов састав и друго. Чланови Програмског савета и сталних програмских комисија имају право на накнаду за рад. Влада, на предлог Националне академије, утврђује критеријуме, мерила и начин на који се одређује накнада за њихов рад. Национална академија води Централну евиденцију програма стручног усавршавања у јавној управи. Садржина евиденције је прописана Законом и састоји се од свих података који су у вези са стручним усавршавањем, почев од програма усавршавања, преко података о органима у којима су ти програми реализовани, па све до података о учесницима (корисници обуке, предавачи) итд. Средства за финансирање послова Националне академије обезбеђују се двојако: општи трошкови рада финансирају се из буџета Републике Србије, док се програми обуке и други стручни послови у вези са програмима обуке које она спроводи у јавној управи, финансирају из буџета Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе и по финансијском плану органа и организација, у зависности од тога ко је корисник обуке. Будући да Национална академија, у складу са захтевима правних и физичких лица, може да припрема и спроводи комерцијалне програме ако обављање тих послова не угрожава обављање послова због којих је примарно основана, тарифе за услуге стручног усавршавања и обављање других стручних послова за потребе корисника, изу зев корисника средстава буџета Републике Србије, као и за потребе корисника ван јавне управе, утврђује Влада на предлог Националне академије. Имајући у виду законску могућност да Национална академија остварује и приходе на тржишту уколико то не омета обављање примарног делокруга рада због кога је основана,

УПРАВНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

да послодавац из члана 1. наведеног закона, из државног органа може да преузме службеника који је запослен на неодређено време. С обзиром на то да је важећим одредбама Закона о државним службеницима прописан основ за преузимање државног службеника из другог државног органа, предложеном допуном уређује се преузимање службеника запослених на неодређено време у органу аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе, као и органу градске општине, служби и организацији које оснива надлежни орган аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и градске општине, према посебном закону, у државни орган, чиме се доприноси бољој усклађености закона којим се регулише службенички систем на свим нивоима и даљем развоју професионализације јавне управе. Другим речима: да би се омогућило преузимање радника не само из државног органа у органе аутономне покрајине и локалне самоуправе, већ и обрнуто, унета је наведена допуна. Што се тиче измена и допуна које се односе на стручно усавршавање, Закон најпре у члану 2. нормира критеријуме, мерила и начин утврђивања потреба за стручним усавршавањем, односно прописује када нарочито постоји потреба за су посебно детаљно унете одредбе о програмима усавршавања. Из формулације „нарочито” може да се, телеолошким тумачењем, извуче закључак да се и у другим случајевима може приступити стручном усавршавању, али да таксативно наведени случајеви представљају посебно важне разлоге за то. Ти разлози могу бити објективни и субјективни. У објективне разлоге спадају: 1) ако се донесу нови прописи које примењује државни орган или ако измена тих прописа налаже суштинске потребе у поступању државних службеника у вези са њиховом применом или ако то захтева да државни службеници стекну или усвоје нова или унапреде своја знања и вештине за њихову примену; 2) ако се у државном органу касни са извршавањем утврђених обавеза или поступањем у утврђеним роковима – у најмање 10% обавеза и поступака; 3) ако у поступку управне или судске контроле законитости управних аката које доноси

државни орган или његова организациона јединица, буде укинуто или поништено најмање 10% аката који су били предмет контроле; 4) ако у поступку инспекцијског надзора или другог облика контроле законитости и сврсисходности рада државног органа надлежни орган наложи меру или утврди препоруку за отклањање утврђених недостатака у односу на употребу стечених знања и вештина за обављање послова радног места државних службеника. Разлози за стручно усавршавање субјективне природе зависе од оцене руководиоца државног органа или непосредног руководиоца, и то су: 5) ако руководилац државног органа оцени да опште стање у области којом руководи и припрема и спровођење стратешких и планских аката из делокруга и надлежности органа којим руководи, а којим се унапређује стање у области, указују на потребу стручног усавршавања државних службеника; 6) ако непосредни руководилац, у сарадњи са лицем одговорним за управљање кадровима у државном органу, у поступку оцењивања утврди потребно унапређење знања и вештина државних службеника. Разуме се, потребу за стручним усавршавањем разматра Национална академија, заједно са својим Програмским саветом, а у сарадњи са надлежним органом за послове управљања кадровима у државној управи, органом надлежним у пословима координације у вези са процесом придруживања и приступања Европској унији, као и са одговорним лицима за послове управљања кадровима у државним органима, како је то наведено приликом анализе претходног закона. Облици у којима се организује и спроводи програм стручног усавршавања могу бити различити, што зависи од природе обуке и корисника. То могу бити: предавања, семинари, тренинзи, радионице, округли столови, конференције, стажирања, „коучинг”, менторство, студијске посете, електронско учење и друго. Што се тиче програма, Закон познаје три врсте програма усавршавања: Општи програм обуке, Програм обуке руководилаца и посебне програме обуке прилагођене специфичним потребама корисника.

ОПШТИ ПРОГРАМ ОБУКЕ

Под програмом обуке руководилаца подразумева се начин усавршавања вештина руковођења и унапређења способности за успешно остваривање функције руковођења у државном органу и унапређење квалитета у процесу утврђивања и спровођења јавних политика.

ПОСЕБНИ ПРОГРАМИ ОБУКЕ Посебни програми обуке намењени су специфичним пословима које обављају запослени у државним органима, па су томе прилагођене и теме, предавачи и садржина обуке. Тако, на пример, обука чланова Преговарачких група за поједина поглавља у преговорима са Европском Унијом (има их укупно 35), изискује посебне теме и предаваче. Како би се програми стручног усавршавања у неопходној мери унифицирали и били, колико је то могуће, једнообразни (што

53 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

ПРОГРАМ ОБУКЕ РУКОВОДИЛАЦА

УПРАВНО ПРАВО

Општи програм обуке је замишљен као модел стручног усавршавања ради подизања знања и вештина државних службеника до оног нивоа који је неопходан за обављање послова у државном органу, према опису послова и радних задатака за конкретно радно место. Општи програм обуке има два вида: Уводни програм обуке, који је намењен стручном оспособљавању државних службеника који први пут заснивају радни однос у државном органу, као и ради припреме за полагање државног стручног испита, и Програм континуираног стручног усавршавања државних службеника у државним органима, који обухвата опште и посебне теме из надлежности државних органа, практична знања и вештине које су заједничке или одликују већину корисника (планирање, припрема и израда прописа, управно право, управни поступак и израда управних аката, инспекцијски надзор, стратешко планирање и управљање, заштита људских права, борба против корупције, управљање финансијама, Европска унија (основне функције Европске уније) и друго).

олакшава њихову примену), Закон у члану 2. прописује обавезне елементе стручног усавршавања. Они су дати крајње уопштено, остављајући могућност да се под те обавезне делове подведу и специфични програми стручног усавршавања. Општи програм обуке и Програм обуке руководилаца за сваку годину доноси Влада на предлог Националне академије, а по претходно прибављеном мишљењу Високог службеничког савета. Посебне програме обуке доноси руководилац, односно други надлежни орган, за сваку годину, према посебним потребама државног органа Централна улога у процесу спровођења стручног усавршавања државних службеника, као и уписа и вођења евиденције о овим лицима, припада Националној академији. Предавачи могу бити из састава запослених у Националној академији, под условом да су претходно акредитовани под општим условима акредитације предавача. Закон ближе прописује садржину програма стручног оспособљавања, надлежност за доношење програма, менторство у стручном оспособљавању и међусобна права и обавезе корисника стручног оспособљавања и државног органа. Закон садржи и одредбе о селекцији и акредитацији предавача и других реализатора и спроводилаца програма, затим о евиденцији, акредитацији и депозиту података о програмима стручног усавршавања, као и о вредновању спроведених програма стручног усавршавања, којима је и установљена обавеза Националне академије да обавља наведене послове. Овде треба поменути и то да се за све програме стручног усавршавања који су акредитовани од стране Националне академије, издаје уверење (сертификат, потврда) учеснику односно кориснику програма. Ако програм не садржи проверу успеха, односно процену стечених знања или вештина, издаје се уверење (потврда) о похађању програма. Ако се по завршетку програма врши провера знања учесника односно корисника, издаје се одговарајуће уверење о оствареном успеху (сертификат). Потврду о похађању програма, односно сертификат о оствареном успеху издаје организатор програма.

СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ СТАЖИРАЊЕМ

УПРАВНО ПРАВО

Најзад, од великог значаја су и одредбе Закона о стручном усавршавању стажирањем. Државни службеник који је, на основу програма из члана 97. овог закона или на основу посебног споразума о међународној сарадњи, упућен на стручно усавршавање стажирањем, у складу са тим програмом (у даљем тексту: стажирање) остварује сва права из радног односа у државном органу из којег

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

је упућен на стажирање и у обавези је да по окончању стажирања остане на раду у том или другом државном органу двоструко дуже од времена проведеног на стажирању, а најмање годину дана. По завршеном стажирању државни службеник је дужан да пренесе и примени стечена знања и вештине. Државни службеник који по окончању стажирања не остане на раду у државном органу у прописаном трајању, дужан је да једнократно врати све трошкове стажирања исплаћене из буџета Републике Србије.

Удружење власника рачуноводствених агенција УВРА Нови Сад и компанија Инг-Про д. о. о. заједнички организују једнодневни семинар за агенције за некретнине МЕРЕ И ПРОЦЕДУРЕ У ПРИМЕНИ ПРОПИСА О СПРЕЧАВАЊУ ПРАЊА НОВЦА И ФИНАНСИРАЊА ТЕРОРИЗМА, СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ОБАВЕЗЕ АГЕНЦИЈЕ ЗА НЕКРЕТНИНЕ КАО ОБВЕЗНИКА ПО ЗАКОНУ О СПРЕЧАВАЊУ ПРАЊА НОВЦА И ФИНАНСИРАЊА ТЕРОРИЗМА Семинар ће се одржати у понедељак, 27. новембра 2017. године, од 10.00 до 15.00 часова, у Београду, у хотелу „ПАЛАС”, Топличин венац 23. Програм семинара: Предавач:

Јован Беара, председник Пословног удружења УВРА Нови Сад

Полазници семинара ће бити обучени за примену Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма у пракси кроз вођење прописаних евиденција и доношење одлука и правилника које је свака агенција за некретнине дужна да донесе и пропише, у сопственој режији или преко програма СПИНИФТ (који је у најави за агенције за некретнине). По одржаном семинару полазници ће путем мејла добити комплетне моделе аката и одлука које, као агенција за промет некретнина, морају донети. Информације о програму семинара, котизацији и посебним попустима можете пронаћи на интернет страници www.legeartis.rs, www.propisiupraksi.rs и www.propisi.net. За сва обавештења позовите нас на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822, факс: 011/2836-474, или нам пишите на: savetovanje@ingpro.rs.

Уговор о поклону Уговор о поклону ће бити приказан кроз навођење корисних примера из судске праксе и њихову детаљну анализу.

Драгана Марчетић, судија Првог основног суда у Београду, заменик руководиоца судске праксе у грађанској материји

55 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

говор о поклону је уговор облигационог права, који за разлику од других именованих уговора није регулисан Законом о облигационим односима, већ параграфима Српског грађанског законика који се примењује на основу чл. 4. Закона о неважности правних прописа донетих пре 6. априла 1941. године и за време непријатељке окупације („Сл. лист ФНРЈ”, бр. 86/46, 105/46 и 97/47). Српски грађански законик у параграфу 561. прописује да је поклон доброчин и једнострани уговор којим лице даје нешто другом без накнаде, а параграфи 566. и 567. да се уговор о поклону може опозвати само ако поклонодавац после учињеног поклона осиромаши и ако поклонопримац искаже очигледну и крајњу незахвалност према поклонодавцу. Под грубом неблагодарношћу подразумева се увреда живота, тела и части, као и нарушавање слободе и имања. Поклон је, као што је речено, именовани, формални, једностарно обавезан и доброчин уговор. Битни елементи уговора су: предмет поклона и намера дарежљивости (аnimus donandi). У тренутку закључења уговора о поклону зна се која страна је поверилац, а која дужник и колика је вредност предмета престације, па је уговор о поклону кумулативни уговор са тренутним извршењем обавезе, а у већини

ГРАЂАНСКО ПРАВО

Весна Филиповић, судија Првог основног суда у Београду и руководилац Одељења судске праксе у грађанској материји

случајева закључује се с обзиром на својства одређене личности – intuitu personae. Поклонодавац се обавезује према поклонопримцу на основу сопствене намере да учини поклон. Предмет поклона може бити ствар (покретна или непокретна), неко имовинско право или било каква имовинска корист. Предмет уговора о поклону (као и код других уговора) мора бити могућ, допуштен, одређен, односно одредив. Ако је предмет тог уговора немогућ, недопуштен, неодређен или неодредив, уговор о поклону је ништав. Поклонодавац се обавезује према поклонопримцу не због накнаде коју од њега очекује, него због тога што из неких других мотива хоће да увећа имовину поклонопримца. Нужно је да поклонодавац испољи свест и намеру да, без одговарајуће накнаде, пренесе другоме право својине неке ствари или неко друго имовинско право или извесну корист. Поклон претпоставља сагласност поклонопримца о битним елементима, али animus donandi се односи пре свега на одлуку поклонодавца да учини поклон. Ова намера мора недвосмислено произлазити из садржине уговора или скупа релевантних околности конкретног случаја. Намера дарежљивости (аnimus donandi) значи да поклонодавац има свест и намеру да, без накнаде, пренесе право својине, друго имовинско право или корист на друго лице. Уговор о поклону је правни посао који се често закључује у правним односима између физичких, а понекад и физичких и правних лица. Самим тим, без обзира на то што је то стари институт облигационог права, животна кретања и друштвене промене доносиле су нове дилеме поводом примене овог института. У наредном делу текста уследиће покушај да се одговори на нека од питања која су везана за уговор у поклону, а која су исказана у пракси.

ГРАЂАНСКО ПРАВО

ФОРМА УГОВОРА О ПОКЛОНУ И УСЛОВИ ЗА КОНВАЛИДАЦИЈУ

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Уговор о поклону који за предмет има непокретност, мора бити закључен у писаној форми, а потписи уговарача оверени у суду (код нотара). У случају недостатка прописане форме у парничном поступку се покрећу спорови ради конвалидације уговора о поклону. У одређеном броју пресуда исказан је став да писани уговор о поклону који није оверен, не представља пуноважан уговор о поклону, те да не може да произведе дејство и обавеже стране уговорнице, позивајући се при томе на одредбу чл. 4. Закона о промету непокретности. С друге стране, у неким пресудама је заузет став да је уговор о поклону непокретности пуноважан и када није оверен у суду, када се утврди да је закључен у писменој форми, постоји animus dоnandi, те предмет уговора није забрањен и уговор је испуњен у целини. Тако је у једној пресуди другостепеног суда наведено да је неправилан закључак првостепеног суда да не постоје услови за конвалидацију спорног уговора због тога што је поклонодавац преминуо 10 дана по потписивању уговора због болести, да је уговор веома кратко формално постојао и да уговорне обавезе за то време нису извршаване, те да није остварен циљ уговора по постигнутој сагласности воља. Из чланова спорног уговора не произлазе никакве обавезе поклонопримца према поклонодавцу, већ управо супротно, мотив за закључење овог уговора је чињеница да је тужилац до тада помагао поклонодавцу и постао му најомиљенији сродник. Међутим, када се ради о предмету поклона који представља покретне ствари, писана форма уговора није обавезна. Сходно правним правилима Српског грађанског законика, када је реч о покретним стварима као предметима поклона, не захтева се закључење писменог уговора, већ је за пуноважност поклона довољна и предаја, односно за стицање својине довољно је и да је поклонодавац несумњиво изразио намеру да учини поклон и да је извршена реална предаја ствари.

Записник о утврђивању фактичког стања у поступку спровођења комасације, који садржи изјаву неког лица да другом поклања парцелу која је наведена у Записнику и изјаву тог другог лица да је поклон примио, има дејство уговора о поклону и у погледу форме важе правила која се односе на уговоре о промету непокретности. O наведеном говори следећи случај из праксе: Тужилац В. Ђ. и сада пок. Н. Д. живели су у дугогодишњој ванбрачној заједници, све до смрти пок. Н. Д., која је била власник предметне кат. парцеле. Приликом сачињавања Записника о утврђивању фактичког стања од стране Комисије за спровођење комасације, сада пок. Н. Д. изјавила је да наведену кат. парцелу, која се води на њу, поклања тужиоцу, а у Записнику је констатовано да се тужилац сагласио са тим и да је у поседу парцеле. Записник је потписан од стране сада пок. Н. Д. и тужиоца, при чему потписи нису оверени од стране суда. Тужени су правни следбеници сада пок. Н. Д., који су правноснажним оставинским решењем оглашени за наследнике на њеној заоставштини коју, између осталог, чини и право својине на 9939/10439 делова предметне кат. парцеле. Тужилац тужбом тражи да се утврди да је правно ваљан уговор о поклону садржан у Записнику о утврђивању фактичког стања Комисије за спровођење комасације, те да се утврди да је он власник наведене парцеле у делу од 9939/10439 по основу истог уговора. Записник о утврђивању фактичког стања у поступку спровођења комасације, који садржи изјаву сада пок. Н. Д. да тужиоцу поклања парцелу која је наведена у Записнику и изјаву тужиоца да је примио поклон, има дејство уговора о поклону. Наиме, уговор о поклону је двостран правни посао, али и једнострано обавезан правни посао, којим се сагласношћу воља врши пренос права својине одређене ствари, односно другог имовинског права са једног лица на друго, без одговарајуће накнаде. Битни елементи уговора о поклону су предмет уговора и намера да се поклон учини. Дакле, сагласност поклонопримца да прими поклон и постојање намере поклонодавца да поклон учини минимум су који мора бити испуњен код сваког

57 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

непокретности плаћен, па се њему не може признати правно дејство. Ово зато што је уговор о промету непокретности, односно уговор о поклону непокретности за који у погледу форме важе правила која се односе на поменути уговор, строго формалан уговор и да би био правно ваљан, мора испуњавати апсолутно све услове наведене у одредби члана 4. Закона о промету непокретности, према којој је учињен само један изузетак и то само ако недостаје овера потписа уговарача, уз испуњење осталих услова за конвалидацију. Наведена законска одредба је императивног карактера, што значи да суд нема овлашћења да, изван јединог изузетка, по наведеној законској одредби чини и друге изузетке. Због тога, уколико уговор о поклону није извршен у претежном делу, нема места конвалидацији истог и он не производи правно дејство. Да би се сматрало да је уговор о поклону непокретности извршен у претежном делу, нужно је да су обостране престације извршене у претежном делу, иначе се овакав уговор не може оснажити. Као илустрација оваквог става може послужити следећа одлука: Према правним правилима имовинског права (Параграф 561. Српског грађанског законика), уговор о поклону је реалан уговор јер „поклон бива кад ко добровољно другоме што да…”. Да би уговор настао у моменту закључења (моменат сагласности воља), потребна је физичка или симболична предаја ствари, чега нема ако је поклонодавац омогућио судржавину после закључења уговора у писменој форми. Према теорији консесуализма из чл. 67. Закона о облигационим односима, уговор о поклону се сматра закљученим простом сагласношћу воља, при чему је за настанак уговора довољно постојање писменог уговора и овере потписа у суду, чиме у конкретном случају нису испуњени услови за конвалидацију из чл. 4. ст. 4. Закона о промету непокретности, иако је испуњен први услов – писмена редакција уговора, али није испуњен други услов, а то је да је исти био испуњен у целини или претежном делу. Повремено долажење поклонопримца у стан не може значити фактичку власт на ствари, која мора бити

ГРАЂАНСКО ПРАВО

уговора о поклону. Околност да је сада пок. Н. Д. у Записнику о утврђивању фактичког стања дала изјаву да поклања парцелу свом ванбрачном партнеру – тужиоцу, не умањује њену правну ваљаност нити у погледу садржине нити у погледу прописане форме. Писмено у форми записника представља сагласност воља поклонодавца и поклонопримца да сачине уговор о поклону и садржи све битне елементе писменог уговора о поклону. Будући да су странке слободно изразиле своју вољу, предмет уговора је дозвољен и индивидуално одређен, те се стога овај записник може уподобити писменом уговору о поклону непокретности, али му недостаје прописана форма у погледу овере потписа уговарача од стране суда. Како је у питању облигационоправни уговор који за предмет има непокретност, за исти у погледу форме важе правила која се односе на уговоре о промету непокретности. Према одредби члана 4. став 2. Закона о промету непокретности („Сл. гласник СРС”, бр. 43/81, 58/87 и 40/89) који је важио у време настанка спорног односа, уговор о преносу права на непокретности између носиоца права својине закључује се у писменом облику, а потписи уговарача оверавају се од стране суда. Према ставу 3. истог члана, уговор који није сачињен у смислу цитираног прописа, не производи правно дејство. Према члану 4. став 4. истог закона, суд може признати правно дејство уговора о преносу права на непокретности између носилаца права својине уколико промет није забрањен, при чему је поменути уговор закључен у писменом облику, а потписи уговарача на њему нису оверени у суду, под условом да је уговор испуњен у целини или претежном делу, да је непокретност стечена у границама закона, да је плаћен порез на промет, да није повређено право прече куповине и да није повређен други друштвени интерес. Уколико на писменом уговору о поклону непокретности потписи уговарача нису оверени у суду, наведени уговор не испуњава све прописане услове из члана 4. става 4. Закона о промету непокретности, осим ако су обавезе између уговорних страна извршене и порез на промет

претежна, а не мањег или истог обима као поклонодавца, због чега није испуњен услов за конвалидацију у погледу извршења уговора, па уговор о поклону не производи правно дејство (Пресуда Врховног касационог суда, Рев 744/2013 од 23. 10. 2013. године).

ГРАЂАНСКО ПРАВО

ОПОЗИВ УГОВОРА О ПОКЛОНУ ЗБОГ ГРУБЕ НЕБЛАГОДАРНОСТИ

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Најбројнији спорови који се тичу уговора о поклону јесу они који се воде по захтеву за опозив уговора о поклону због неблагодарности и грубе незахвалности поклонопримца према поклонодавцу. Параграфом 937. у вези са параграфом 567. тачка Б Српског грађанског законика прописано је да се тужба за опозив уговора о поклону може поднети у року од 3 године од дана закључења уговора, односно у року од 3 године од настанка разлога због ког се уговор опозива. Овај рок је преклузивни рок материјалноправне природе, чијим пропуштањем поклонодавац губи право да захтева опозив уговора о поклону. Постојање грубе неблагодарности као разлога за опозив поклона јесте фактичко питање о коме суд закључује узимајући у обзир све околности случаја и ценећи је као вредносно мерило које се односи на правила морала и добрих обичаја. Понашање поклонопримца након закљученог уговора о поклону може бити разлог за опозив уговора о поклону ако је тиме изразио грубу незахвалност која је у узрочно-последичној вези са престанком блиског односа странака, који је био побуда за закључење уговора о поклону и мотив поклонодавца да учини поклон. Опозив поклона у оваквом случају је цивилна казна за незахвалног поклонопримца и у интересу је јавног морала, јер ако поклонопримац без икакве накнаде ужива одређене погодности поклона, онда од њега треба основано очекивати хуман и привржен однос према поклонодавцу, поготово ако су блиски сродници. „Груба неблагодарност” није стандард и суд је цени узимајући у обзир све околности конкретног случаја. Тако нпр. уколико је поклонопримац применом насиља и дрским

и безобзирним понашањем угрозио спокојство и телесни интегритет поклонодавца – наношењем телесних повреда, те су односи између страна уговорница поремећени у тој мери да исти више не разговарају иако живе у истом стамбеном објекту, постоји груба неблагодарност туженог према тужиоцу, као поклонодавцу. Тако је у једном спору исказано мишљење да суд треба да цени поступке туженог према месним стандардима средине у којој парничне странке живе – да ли је у поменутој средини неодржавање контакта између оца и сина уобичајено и прихватљиво понашање или не, посебно ценећи и чињеницу да је поклонопримац физичким насртајем на свог оца у присуству гостију испољио незахвалност у таквом степену да је тужилац након тог догађаја престао са њим да разговара. У другом случају је ћерка, као поклонопримац, сместила мајку, као поклонодавца (трособног стана), у старачки дом затвореног типа. У поступку је утврђено да је боравак тужиље у наведеној установи био медицински неоправдан јер је представљао искључиво начин њеног збрињавања, с обзиром на то да тужена није била у могућности да се лично стара о тужиљи због радних обавеза. Услови боравка су били неадекватни и у супротности са интересима тужиљине личности, што је код ње изазвало душевне патње и погоршање органског и менталног здравља. Туженој су била позната наведена осећања тужиље, али она није покушала да утеши и на други адекватан начин збрине мајку, као поклонодавца. Оваквим поступањем тужиља је испољила нарочиту упорност у занемаривању тужиљиних осећања и дужности поштовања родитеља. Тужена је, као поклонопримац, у односу према тужиљи, као поклонодавцу, испољила неискрено, неблагонаклоно и некоректно понашање, грубо повредивши морална осећања тужиље. Овакво пропуштање дужне бриге о мајци представља грубу повреду обавезе на захвалност према тужиљи – поклонодавцу, због чега је суд одлучио да су испуњени услови да се уговор о поклону опозове. У пракси се поставило и питање основаности захтева за опозив уговора о поклону

ОПОЗИВ УГОВОРА О ПОКЛОНУ ЗБОГ ОСИРОМАШЕЊА Највећи проблем у пракси представља оцена ког степена и природе треба да буде

59 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

захтева, по мишљењу другостепеног суда, правилно је првостепени суд одбио исти, будући да је утврдио да је мотив тужиље да закључи уговор о поклону била њена жеља да обезбеди сина и његову породицу – овде тужене, да су живели у складним односима, да су се лепо слагали, да није било напада на тужиљу, посебно не физичких, да се њихов однос ни након закључења уговора није променио, а посебно да је тужиља тек после 4 године од учињеног поклона тражила утврђење ништавости уговора. При таквом стању ствари суд је нашао да мотив због кога се уговор о поклону закључује (који улази у основ уговора) није отпао, те да нису испуњени услови из чл. 52. ЗОО-а за утврђење ништавости уговора. Покојни поклонопримац је у току поступка преминуо, чиме је престало право тужиоца, као поклонодавца, на опозив уговора о поклону због неблагодарности поклонопримца на коју се тужилац позива. Ово зато што је уговор о поклону intuitu personae и зато се после смрти поклонопримца нико не може наћи у његовом положају да би се према њему реализовао опозив. Тужени су стекли право својине на предмету поклона наслеђивањем, а не правним послом са поклонодавцем, па зато они према тужиоцу не стоје ни у каквом правном односу. Према томе, с обзиром на то да је поклонопримац умро, тужилац не може после његове смрти основано да тражи опозив поклона због грубе неблагодарности ни према његовим наследницима, јер право на опозив поклона због грубе неблагодарности престаје смрћу поклонопримца, што значи да се не може истицати против његових наследника. Такође, од закључења спорног уговора није дошло до осиромашења тужиоца јер је његово имовинско стање било исто и у време закључења уговора и у време подношења тужбе (Пресуда Апелационог суда у Београду, Гж. бр. 1030/10 од дана 2. 2. 2010. године).

ГРАЂАНСКО ПРАВО

наследницима поклонопримца након његове смрти. Кроз одређени број одлука судска пракса је исказала став да је Уговор о поклону уговор intuitu personae, те се после смрти поклонопримца наследници поклонопримца не могу наћи у његовом положају да би се у односу на њих реализовао опозив поклона, па нису пасивно легитимисани у парници за опозив поклона, нарочито ако су правни следбеници преминулог поклонопримца право својине на поклоњеној ствари стекли путем наследства, па са поклонодавцем не стоје ни у каквом правном односу, због чега поклонодавац у својству тужиоца према наследницима поклонопримца не може истаћи захтеве које је могао према поклонопримцу. О наведеном говори следећи пример: Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је са својим сином закључила уговор о поклону којим је на њега пренела право својине на непокретности. Након смрти поклонопримца, односно 4 године након учињеног поклона поднела је тужбу против наследника поклонопримца, са тужбеним захтевом за опозив учињеног поклона и евентуалним тужбеним захтевом којим је тражила да се утврди да је уговор о поклону ништав и да не производи правно дејство. Према мишљењу другостепеног суда, правилно је првостепени суд одбио основни тужбени захтев, будући да у односу на тужене нису испуњени услови за опозив предметног уговора о поклону из параграфа 566. и 567. Српског грађанског законика (параграф 561. прописује да је поклон доброчин и једнострани уговор, при чему лице даје нешто другом без накнаде, а параграф 566. и 567. да се уговор о поклону може опозвати само ако поклонодавац после учињеног поклона осиромаши и када поклонопримац искаже очигледну и крајњу незахвалност према поклонодавцу), а посебно зато што је утврдио да поклонопримац за живота није показао грубу неблагодарност према тужиљи нити је дошло до осиромашења тужиље за живота поклонопримца, те је стога смрћу поклонопримца и престала могућност опозива уговора о поклону. У погледу евентуалног постављеног тужбеног

ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

осиромашење поклонодавца да би произвео опозив претходно закљученог уговора о поклону. Поступање у таквим предметима најбоље илуструје следећи случај: Тужиља је са својом сестром 2006. године закључила уговор о поклону којим је сестри поклонила 1/2 четворособног стана у Београду. Након закључења уговора о поклону тужиљи и њеном супругу је посао пропао, због чега су морали да се из иностранства врате у Србију, где живе по изнајмљеним становима, са малим платама којима не покривају месечне трошкове. Суд је усвојио тужбени захтев којим је тражен опозив уговора о поклону због осиромашења поклонодавца, при чему пресуда треба да служи као основ за брисање права својине тужене (поклонопримца) на уделу од ½ на предметном четворособном стану у Београду. Полазећи од чињенице да је тужиља у врема када је учинила поклон била у доброј финансијској ситуацији, да је са супругом добро пословала бавећи се приватним послом у иностранству, да у тренутку закључења уговора није могла да претпостави да ће морати да тражи опозив уговора о поклону, да им је накнадно посао пропао, због чега су били принуђени да се врате у Србију, те имајући у виду висину примања која сада остварују, чињеницу да су у радном односу на одређено време, да имају двоје малолетне деце и да плаћају закупнину за изнајмљени стан, суд је закључио да је осиромашење тужиље и њеног супруга таквог степена у односу на период кад је поклон учињен и такве природе да доводи у питање егзистенцију њихове породице, да су се стекли услови за опозив уговора о поклону због осиромашења. Суд је усвојио тужбени захтев применом правних норми из параграфа 567. Српског грађанског законика (Пресуда Првог Основног суда у Београду, П бр. 50344/10 од 28. 1. 2011. године).

да сe усклади земљишнокњижно стање са фактичким стањем ствари, јер поклонодавац у таквом случају не поклања поклонопримцу предмет уговора због дарежљивости. Тако је у једном спору утврђено да не постоји намера даривања, већ се поклонодавац руководио практичним разлозима, верујући да је поклонопримац једини ванкњижни власник објекта, а овакво убеђење је код поклонодавца створио управо поклонопримац давањем нетачних информација корисницима и ванкњижним власницима поклоњеног објекта. Недостаци у вољи тужиље, као поклонодавца, чине основаним захтев за поништај уговора о поклону са аспекта одредби чл. 62. и 111. ЗОО-а. У конкретном случају, чак и да тужиља није била у заблуди и да је код исте постојала намера дарежљивости, уговор о поклону не би опстао као пуноважан и законит правни посао јер су парничне странке овај правни институт користиле у недозвољене сврхе. Смисао уговора о поклону је да се из доброчиних разлога пренесе право својине на покретним или непокретним стварима са поклонодавца на поклонопримца. Тужиља није могла да пренесе право својине на поклоњеним стварима на туженог када тужиља, по сопственим наводима и речима туженог, није била власник поменутог објекта. Погрешан избор парничних странака у погледу правног института по основу кога ће извршити усклађивање између земљишнокњижног и ванкњижног стања ствари, имао је за последицу неправилност и незаконитост уговора о поклону, а самим тим и недозвољено правно дејство истог. Ништав је уговор о поклону када је мотив (пружање неге и помоћи) због кога је поклон учињен, отпао или се није остварио, чиме jе уговору нестао основ. У бројним пресудама исти разлог је утврђен као разлог за опозив уговора о поклону.

ПОНИШТАЈ УГОВОРА О ПОКЛОНУ

КОНКУРЕНЦИЈА УГОВОРА О ПОКЛОНУ И ТЕРЕТНОГ УГОВОРА

Неправилност и незаконитост уговора о поклону манифестује се кроз непостојање намере дарежљивости као битног елемента овог правног посла. То је на пример случај када се закључи уговор о поклону у намери

Посебно питање представља питање да ли је уговор о поклону валидан када је уз њега закључен и неки други уговор облигационог или наследног права који за предмет има

та два правна посла (иако су и поклонопримац и лице из уговора о размени, односно купац били савесни), јачи правни основ има уговорна страна по основу уговора о размени (купопродаја), без обзира на то што је та страна каснији стицалац, будући да је прва исходовала упис свог права у земљишне књиге, стан јој је по овери уговора о размени предат у посед, а и ради се о стицању на основу теретног правног посла.

УГОВОР О ДОЖИВОТНОМ ИЗДРЖАВАЊУ И УГОВОР О ПОКЛОНУ

61 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

По уговору о доживотном издржавању имовина примаоца издржавања прелази на даваоца издржавања након примаочеве смрти. Када је прво закључен уговор о доживотном издржавању, а након тога и уговор о поклону у погледу исте имовине, има се ценити да је уговор о поклону доброчин уговор, док је уговор о доживотном издржавању теретни правни посао, па јачи правни основ има стицалац по уговору о доживотном издржавању. У пракси је разматрано питање да ли је уговор о поклону који има елементе уговора о доживотном издржавању ваљан правни посао. То је ситуација када поклонодавац уговором о поклону поклонопримцу (clausula intabulandi) поклања (преноси право својине) непокретност, уз обавезу поклонопримца да се стара и брине о поклонодавцу, а уговор је оверен од стране суда (у новије време од стране јавног бележника). Ништавост уговора могу да траже друга заинтересована лица која исказују став да овакав уговор у ствари представља уговор о доживотном издржавању који није оверен од стране судије односно нотара у форми коју прописује Закон о наслеђивању, па је самим тим ништав правни посао. Кроз више судских одлука заузет је став да такав уговор представља ваљан правни посао, са позивањем на члан 10. Закона о облигационим односима којим је одређено да су стране у облигационим односима слободне у границама принудних прописа, јавног поретка и добрих обичаја, да своје односе уреде по својој вољи (начело слободе уговарања). Захтев

ГРАЂАНСКО ПРАВО

исту имовину као и уговор о поклону. Судска пракса је кроз бројне одлуке афирмисала законско правило да јачи правни основ има лице које је ствар стекло теретним правним послом у односу на лице које је ствар стекло бестеретним правним послом, према чл. 33. и 41. Закона о основама својинскоправних односа. Када се два лица сматрају претпостављеним власницима исте ствари, јачи правни основ има лице које је ствар стекло теретним правним послом у односу на лице које је ствар стекло бестеретним правним послом, а ако су правни основи ових лица исте јачине, првенство има лице код кога се ствар налази. У конкуренцији уговора о поклону и уговора о размени (уговор о купопродаји) јачи правни основ има уговор о размени. Најчешћи случај је да је лице прво закључило уговор о поклону на основу кога се поклонопримац није укњижио на предметној непокретности која је била предмет уговора о поклону. Након неког времена поклонодавац закључује теретни уговор којим располаже истом непокретношћу. У таквој ситуацији теретни стицалац је савестан јер је у земљишним књигама, односно у катастру непокретности поклонодавац укњижен као једини власник непокретности. О овоме говори и следећа пресуда: Уговор о размени (купопродаја стана) је закључен, оверен у суду и стан је предат купцу односно лицу с којим се вршила размена непокретности и купац се у исти уселио. Јаче право има лице које је стан стекло уговором о размени (купопродаја) од поклонопримца по претходно закљученом уговору о поклону. Наиме, одредбом члана 33. ЗОСПО-а право својине на непокретности на основу правног посла стиче се уписом у јавну књигу или на други одговарајући начин предвиђен Законом, а одредбом члана 41. став 2. истог закона прописано је да када се два лица сматрају претпостављеним власницима исте ствари, јачи правни основ има лице које је ствар стекло теретно у односу на лице које је ствар стекло бестеретно, а ако су правни основи ових лица исте јачине, првенство има лице код кога се ствар налази. У овој ситуацији уговор о поклону и уговор о размени непокретности производе правно дејство, те у конкуренцији

ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

форме, и то овера уговора од стране судије, који је прописан Законом о наслеђивању и чије је испуњење услов настанка и пуноважности уговора о доживотном издржавању, не мора да буде испуњен код оваквог уговора јер се ради о промету непокретности, уговор је закључен писмено, потписи су оверени у суду (нотар), па као такав производи правно дејство, због чега је и захтев за утврђење ништавости наведеног уговора због недостатка форме неоснован. Уговорне стране имају право да закључе уговор који за предмет има непокретност, уз обавезу тужене, као поклонопримца, да се одмах укњижи у земљишне књиге као власник стана, а да заузврат помаже, негује и пази поклонодавца. Овакав уговор није противан принудним прописима, јавном поретку ни добрим обичајима, те представља израз слободне воље страна уговорница да уреде свој међусобни однос, а то што лингвистички садржина уговора упућује на уговор о доживотном издржавању, не значи и да је закључен уговор о доживотном издржавању, већ да је закључен управо уговор о промету непокретности уз накнаду, за чију су ваљаност испуњени сви услови.

ПОБУДА ЗА ЗАКЉУЧЕЊЕ УГОВОРА О ПОКЛОНУ Иако је одредбом чл. 53. ст. 1. Закона о облигационим односима прописано да побуде из којих је уговор закључен не утичу на његову пуноважност, код уговора без накнаде, па следствено томе и код уговора о поклону, побуда утиче на пуноважност ако се на њу позива странка која за своје давање не прима никакво супротно давање (поклонодавац). Према томе, не би било праведно да се грешка у побуди код поклонодавца не узме у обзир јер је она и определила поклонодавца да учини поклон. Побуда улази у основ уговора и када се она не оствари, отпада и сам основ уговора, због чега је уговор ништав правни посао у смислу чл. 52. Закона о облигационим односима. То може бити случај када након учињеног поклона поклонопримац не остане у браку с поклонодавцем или се поклонопримац није старао и није бринуо о поклонодавцу, већ

су то чинила друга лица, а ове околности су представљале побуду за закључење уговора о поклону.

ANIMUS DONANDI И УСТУПАЊЕ НАСЛЕДНОГ ДЕЛА ДРУГОМ НАСЛЕДНИКУ Елементи уговора о поклону постоје и у ситуацији када се лице у оставинском поступку прихвати наследства које му по закону припада и свој наследни део уступи другом наследнику, у смислу одредбе члана 216. став 2. Закона о наслеђивању. Ваљаност такве изјаве има се ценити као ваљаност уговора о поклону. Задатак суда је да утврди да ли је приликом уступања свог наследног удела лице имало намеру дарежљивости, односно вољу да се поклон учини и тако увећа имовина другог наследника, као поклонопримца. Ако суд утврди да наследник није имао намеру дарежљивости, односно вољу да се поклон учини и тако увећа имовина другог наследника, као поклонопримца, већ да се наследник прихватио својих наследних делова и уступио их туженом, као наследнику, само фиктивно, ради лакшег располагања спорном непокретношћу, тада уговор о поклону није ваљан правни посао. Уколико није постојала намера дарежљивости у тренутку давања наследничке изјаве о уступању наследног дела, не може се сматрати да је закључен уговор о поклону. Уколико је наследник који је примио поклон у виду наследног дела другог наследника, тај поклон (непокретност) отуђио, тада је основан захтев за исплату новчане вредности наследника (поклонодавца) у висини његовог наследног дела. У таквој ситуацији суд ће утврдити да је уговор о поклону без дејства и тужиоцу, као законском наследнику, досудити износ који представља новчану вредност његoвог наследног дела (нпр. половина) на наследном уделу стана који је продат, а који је представљао заоставштину оставиоца, јер се задржавањем новца од продатог стана тужени неосновано обогатио, у смислу члана 210. став 2. Закона о облигационим односима. У конкретном случају нису испуњени услови за новацију, с обзиром на то да је уговор о поклону ништав, а да уговор о купопродаји није

настао јер се ради о формалном уговору који не може настати у форми неовереног споразума. У овој ситуацији, дакле, суд претходно утврђује да је без дејства уговор о поклону међу парничним странкама услед непостојања намере дарежљивости тужиоца приликом уступања свог наследног дела туженом, а затим суд, као претходно питање, утврђује удео тужиоца у наcледном делу купопродајне цене непокретности применом правила о законском реду наслеђивања, уз умањење за износе које је тужени исплатио и износе на име пореза које је тужилац исплатио туженом, па тако утврђене износе досуђује тужиоцу.

Иако веома распрострањен именовани уговор грађанског права, уговор о поклону није регулисан Законом о облигационим односима, већ параграфима Српског грађанског законика који се примењује на основу чл. 4. Закона о неважности правних прописа донетих пре 6.

БИЛТЕН СЛУЖБЕНИХ МИШЉЕЊА Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

Компанија Инг-Про доо Београд као овлашћени издавач, у сарадњи с Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, објављује Билтен службених мишљења. Билтен садржи званична мишљења Министарства и ауторске текстове стручних лица из Министарства у вези са радноправном регулативом. Издање је намењено привредним друштвима, јавном сектору, удружењима послодаваца, синдикатима, привредним коморама, образовним институцијама, адвокатима и свима другима који примењују радно право. Билтен излази четири пута годишње (укупно четири броја годишње – један број квартално). За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

63 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

Јединствено издање на нашем тржишту!

ГРАЂАНСКО ПРАВО

РЕЗИМЕ

априла 1941. године и за време непријатељске окупације („Сл. лист ФНРЈ”, бр. 86/46, 105/46, 97/47). То је бестеретан, доброчин, једнострано обавезан правни посао, за који Закон, осим кад се њиме располаже непокретношћу, не захтева посебну форму. Битан елемент овог уговора, осим предмета уговора који чини право својине на некој ствари или праву, чини и намера даривања, без које је овај уговор ништав. Специфичност овог уговора је свакако и то што побуда за закључење утиче на његову пуноважност. Најчешћи спорови који се пред судовима опште надлежности воде у вези са уговором о поклону свакако су они који се воде због грубе неблагодарности поклонопримца или осиромашења поклонодавца. Шта ће се сматрати грубом неблагодарношћу или знатним осиромашењем – одлучује суд у сваком конкретном случају, имајући у виду околности случаја, али и месне прилике и обичаје.

Одговорност продавца и произвођача према купцу за несаобразност робе уговору

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Овом приликом аутор се бавио заштитом потрошача и у том смислу одговорношћу продаваца и произвођача.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Владимир Саичић, дипл. правник с вишегодишњим искуством у области привредног права

акон о заштити потрошача („Сл. гла сник РС”, бр. 62/2014 и 6/2016 – др. закон) донет је у циљу заштите по трошача и њиме су уведене знатне новине које потрошачима олакшавају остваривање њихових права. Овим законом су за тргов це (продавце) уведене разне обавезе пре ма потрошачу, почев од обавезног пријема рекламације и одговора на рекламацију, па до оправке ствари, замене ствари, раскида уговора под одређеним условима уколико то потрошач жели итд. Посебно важна област коју овај закон регулише јесте обавезна саобразност робе уговору, као и одговорност продавца за не саобразност. Наиме, чланом 50. став 1. За кона прописано је да је продавац дужан да испоручи робу која је саобразна уговору, а чланом 51. став 1. истог закона прописано је да продавац одговара за несаобразности испоручене робе уговору у следећим ситу ацијама: 1) ако је постојала у часу преласка ризика на потрошача, без обзира на то да ли је за ту несаобразност продавац знао; 2) по јавила се после преласка ризика на потроша ча, ако потиче од узрока који је постојао пре преласка ризика на потрошача; 3) потрошач је могао лако уочити уколико је продавац из јавио да је роба саобразна уговору. Чланом 52. Закона о заштити потрошача потрошач је

овлашћен да захтева од продавца да отклони несаобразност, без накнаде, оправком или заменом, односно да захтева одговарајуће умањење цене или да раскине уговор у по гледу те робе. Истим чланом је предвиђено да потрошач може да бира да ли ће несаобра зност да се отклони оправком или заменом, а може и да захтева смањење цене или раскид уговора. Осим одговорности продавца према по трошачу, Законом о заштити потрошача предвиђена је и одговорност произвођача према продавцу. Наиме, чланом 52. став 10. овог закона прописано је да за обавезе про давца према потрошачу које настану услед несаобразности робе, продавац има право да у ланцу набавке те робе од произвођача захтева да му накнади оно што је испунио по основу те обавезе. Закон дефинише про извођача не само као лице које је произвело одређени производ, већ у исту категори ју сврстава и увозника, затим лице које се представља као произвођач стављањем свог назива, заштитног знака или другог обележ ја, као и трговца производа који не садржи назив о произвођачу ако не обавести оште ћеног о идентитету произвођача, односно идентитету лица од којег је набавило прои звод, те трговца увозног производа који са држи податке о произвођачу, али не садржи податке о увознику. Дакле, Закон о заштити потрошача пред виђа „ланац одговорности”. Продавац је од говоран купцу, али постоји могућност да му се од произвођача накнади штета коју је пре трпео због своје обавезе према потрошачу. Осим што је продавац одговоран потрошачу

65 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

дозвољеног, регулише процедуру одлучива ња по изјављеној рекламацији потрошача. Најпре се поставља питање да ли трговац обавезу одговора на рекламацију и обавезу доношења одлуке о основаности рекламаци је може превалити на трговца. Одговор на ово питање је негативан зато што је у члану 4. Закона о заштити потрошача наглашено да се одредбе овог закона примењују на од носе између потрошача и трговца, а и јасно је наглашено да је на рекламацију дужан да одговори продавац. Да би трговац одлучио да ли је реклама ција основана или није, свакако мора да се упозна са потрошачевим примедбама, као и да донесе закључак о њиховој основаности. На који начин ће то трговац чинити – ствар је његовог избора. Трговац може имати запо сленог чији би опис рада у целини или делу био решавање рекламација и одлучивање о рекламацијама, па би тај запослени, приме ра ради, могао да процењује основаност на лицу места увидом или на основу располо живих података, сам или уз помоћ стручних лица. Још једна могућност је образовање ко мисије која би вршила процену основаности рекламација, а могла би да буде у сталном саставу или да се формира од случаја до слу чаја. Такође, поменута комисија не би мора ла да буде састављена само од представника и запослених продавца, већ би у њен састав могла да уђу и друга лица, као на пример представници удружења потрошача, пред ставници Националне организације за за штиту потрошача и сл. Дакле, законодавац је, највероватније свесно, оставио трговци ма да, својим интерним актима или простом организацијом рада, регулишу питање ин терне процедуре решавања рекламација. Међутим, уколико трговац нема могућ ности (услед недостатка образованог кадра, техничких немогућности и др.) да провери основаност рекламације, настаје дилема за трговца како да одговори на рекламацију. Чини се да је за трговца најцелисходније да се у случајевима да нема адекватна зна ња или могућности да провери основаност рекламације – обрати произвођачу. По при роди ствари је произвођач (у смислу у ком га дефинише Закон о заштити потрошача)

ПРИВРЕДНО ПРАВО

за несаобразност, одговоран је и за недостат ке услед неправилног паковања или непра вилне инсталације или монтаже. Међутим, пошто продавац испуни своју обавезу према потрошачу по основу несао бразности, он има право да се регресира од произвођача уколико је произвођач одгово ран за несаобразност. Законом о заштити потрошача детаљно је регулисан однос између крајњег потрошача (купца) и трговца (продавца), док се истим законом не регулише однос између трговца и произвођача, осим у већ поменутом делу у ком је прописано право трговца да захте ва од произвођача да му накнади оно што је испунио по основу обавезе у вези са робом коју је произвођач произвео, увезао, ставио свој знак итд. Да би потрошач остварио права на нак наду по основу несаобразности, има могућ ност да поднесе рекламацију, и то продавцу. Рекламација се може изјавити усмено, пи саним путем, телефоном, електронским путем, односно на трајном носачу записа, уз доставу рачуна на увид или другог дока за о куповини (копија рачуна, слип и сл.). Продавац је дужан да без одлагања, а нај касније у року од осам дана од дана пријема рекламације, писаним или електронским путем одговори потрошачу на изјављену рекламацију. Одговор продавца на рекла мацију потрошача мора да садржи одлуку да ли прихвата рекламацију, изјашњење о захтеву потрошача и конкретан предлог и рок за решавање рекламације. Рок не може да буде дужи од 15 дана, односно 30 дана за техничку робу и намештај, од дана подно шења рекламације. Дакле, из Закона је јасно да је трговац ду жан да на рекламацију одговори, као и што су јасно дати рокови за одговор. Такође је наглашено да одговор може бити позитиван или негативан, тј. у одговору може бити са држана одлука да се рекламација прихвата, али и одлука да се рекламација не прихвата. Међутим, у Закону није наглашено на који начин трговац, односно представници тр говца одлучују да ли је рекламација основа на или није, па се из тога изводи закључак да трговац сам, наравно у оквирима законом

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

оспособљенији и позванији да се изјасни о рекламацији. Закон о заштити потрошача не обавезује произвођача да се о рекламацији изјашњава, међутим, с обзиром на члан 52. став 10. Закона о заштити потрошача (пра во продавца да захтева од произвођача да му накнади оно што је испунио по основу обавезе према потрошачу), за произвођача је целисходније да основаност рекламације провери како не би дошао у ситуацију да ка сније надокнађује увећану штету продавцу. Ризик по произвођача, што се висине штете тиче, већи је него ризик по потрошача, с об зиром на то да се сваким новим утужењем судски трошкови и камате увећавају, те је обавеза продавца према потрошачу већа након окончаног судског поступка него пре њега, а та већа обавеза се, сходно члану 52. став 10, преваљује на произвођача. Дакле, уколико се продавац поводом рекламације купца обрати произвођачу, а произвођач узме у разматрање основаност рекламације, при чему такође може да оснује комисију, да изврши увид на лицу места итд., то су могућности које Закон експлицитно не наводи ни када је у питању продавац. У сваком случају, у интересу произвођача је да буде сигуран да је рекламација неоснована уколико предложи њено одбијање, да не би морао да улази у судски спор са негативним исходом по себе и надокнађује штету про давцу. Поставља се питање ко сноси трошкове провере основаности рекламације у случају када је неоснована, а продавац или произво ђач су уложили време и друге ресурсе како би основаност проверили. Купац дефинитивно није дужан да сноси трошкове изласка на те рен јер се само користио својим законским правима, тј. уложио је рекламацију сходно одредбама Закона о заштити потрошача. У случају да је основаност рекламације прове равао продавац, ствар је јасна – продавац је дужан да сноси трошкове провере основано сти рекламације. Међутим, уколико је осно ваност рекламације испитивао произвођач, остаје неразјашњен однос између произвођа ча и продавца по питању сношења трошкова испитивања рекламације. Однос произвођа ча и продавца је регулисан како поменутим

чланом 52. став 10. Закона о заштити потро шача, тако и одредбама Закона о облигаци оним односима којима се регулише уговор о продаји, уколико је продавац од произво ђача такође куповином прибавио робу коју је продао купцу, што је најчешће и случај. Међутим, конкретно питање сношења тро шкова испитивања основаности рекламаци је ниједан од ова два закона експлицитно не разјашњава, што наравно не спречава про извођача и трговца да исто регулишу ме ђусобним уговором. За трговца би свакако најцелисходније било да се у сваком случају када није сигуран у основаност рекламације, обрати произвођачу уколико за евентуалну несаобразност робе уговору кривицу сноси произвођач. Трговац би такође требало да обавести произвођача о законским последи цама основаности рекламације, те могућим трошковима (судским и другим) одбијања основане рекламације. У том случају прои звођач треба сам да одлучи које ће кораке у циљу испитивања основаности рекламаци је предузети, те трошкове испитивања неће моћи да потражује од трговца јер је одлуку о предузимању радњи које повлаче трошкове донео он, а не трговац. Међутим, уколико дође до судског по ступка и потрошач утужи продавца, прода вац истог треба да позове да се, као умешач, укључи у парницу између продавца и потро шача, на страни продавца, како би заштитио своја права према произвођачу. Произвођач је, с обзиром на члан 52. став 10. Закона о заштити потрошача, лице које има правни интерес да у парници која тече између тр говца и потрошача – трговац успе у спору. Уколико продавац, као тужени у спору са потрошачем, благовремено позове прои звођача да се умеша у парницу, избегава тзв. „приговор несавесног вођења парнице” у каснијем евентуалном спору са произвођа чем. Наиме, уколико не би био благовреме но позван да учествује у парници по тужби потрошача против продавца, произвођач би имао могућност да у каснијој парници по тужби продавца против њега истиче приго воре да је продавац пропустио да предузме парниче радње које би довеле до повољнијег исхода парнице, нпр. да је могао да истакне

ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

67 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

Уколико је роба снабдевена гарантним листом, потрошач може да се обрати зах тевом за отклањање несаобразности како продавцу тако и произвођачу. Без обзира на то што продавац није издавалац гаранције, он продаје робу са гарантним листом и од говоран је заједно са произвођачем, сходно гаранцији, како је прописано чланом 501. За кона о облигационим односима. Наравно, и у овом случају продавац има право да захте ва од издаваоца гаранције да му накнади оно што је испунио по основу законске обавезе. Дакле, Закон о заштити потрошача је, као што му само име каже, донет у циљу заштите потрошача. Самим тим овај закон се концен трише пре свега на однос потрошача и тр говца од кога је потрошач купио робу. Да би потрошач био максимално заштићен, про писане су обавезе трговца према потрошачу јер је потрошач у уговорном односу са про давцем, а не са произвођачем, осим уколико робу није купио директно од произвођача. Дакле, овај закон у тежи положај ставља про давца јер му недвосмислено указује на то да у случају рекламације има тачно прописане дужности према потрошачу. Продавцу су на располагању разни механизми, који су делом описани у овом тексту, па тако у слу чају своје савесности, одговорност може да „превали” на правог „адресата”, у овом слу чају произвођача.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

чињенице које није истакао или да предло жи доказе које није предложио, или пак да предузме друге радње које није предузео. У случају благовременог позивања од стране продавца, произвођач ове приговоре не би могао да истиче јер је умешачу у парничном поступку дозвољено да предузима правне радње које би могла да предузме странка ко јој се придружио. Закон о заштити потрошача садржи и одредбе о даваоцу гаранције, гарантном ли сту и злоупотреби израза гаранција. Закон о облигационим односима у члану 501. такође прописује одговорност произвођача и про давца поводом гаранције за исправно функ ционисање ствари, наводећи да уколико је издат гарантни лист за исправно функцио нисање ствари у току одређеног времена, ра чунајући од њене предаје купцу, купац може, ако ствар не функционише исправно, захте вати како од продавца тако и од произвођача да ствар оправи у разумном року или ако то не учини, да му уместо ње преда ствар која функционише исправно. Законом о облига ционим односима такође је прописано да се наведеним правилима не дира у правила о одговорности продавца за недостатке ства ри. Закон о заштити потрошача пак пропи сује да гаранција не искључује нити утиче на права потрошача у вези са саобразности робе уговору. Дакле, гаранција представља добровољно обавезивање њеног издаваоца на додатну заштиту купца робе и не утиче на Законом загарантована права купца. Тако, пошто је продавац, сходно члану 53. став 1. Закона о заштити потрошача, одговоран за несаобразност робе уговору која се појави у року од две године од дана преласка ризика на потрошача, његова обавеза гаранцијом не може да се умањи, већ само да се увећа, а купац додатно да се обезбеди. Примера ради, све и да се у гарантном листу наводи да је продавац одговоран за несаобразност тех ничке робе која се појави у року од годину дана од дана преласка ризика на потроша ча, продавац ће свакако бити одговоран за несаобразност робе која се појави у року од две године, зато што обавезивање продавца гаранцијом не може да дерогира његову за конску обавезу.

Забрана напуштања боравишта Уз навођење примера из праксе, аутор се бави забраном напуштања боравишта као мером за обезбеђење присуства окривљеног и за несметано вођење кривичног поступка.

КРИВИЧНО ПРАВО

Зорана Николић,

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

виши тужилачки сарадник у Првом основном јавном тужилаштву у Београду

акоником о кривичном поступку, и то чланом 188, у оквиру главе VIII, таксативно су наведене, од најлакше ка најтежој, мере за обезбеђење присуства окривљеног и за несметано вођење кривичног поступка. Након позива, довођења, забране прилажења, састајања или комуницирања са одређеним лицем и посећивања одређених места, а пре јемства, забране напуштања стана и притвора, наведена је управо мера забране напуштања боравишта, о којој ће овде детаљније бити речи. Циљ сваке од ових мера је исти и произлази из самог наслова, али је неопходно да орган поступка приликом одређивања исте води рачуна да увек примени блажу меру у односу на тежу, ако се њом може постићи иста сврха. Такође, у обавези је да по службеној дужности меру укине онда када престану разлози због којих је одређена или да је замени блажом мером када се за то испуне услови. Приликом доношења одлуке о изрицању ових мера, пре свега забране напуштања боравишта, забране напуштања стана и притвора, орган поступка мора имати у виду и одредбе Устава којима се штити слобода кретања сваког појединца, и то чл. 20. ст. 3, којим се обавезују сви државни органи, нарочито судови, да при ограничавању људских и мањинских права воде рачуна о суштини ограничавања тих права, о сврси, обиму и природи ограничавања, као и о томе

да ли постоји начин да се сврха ограничења постигне мањим ограничењем права. Такође треба имати у виду и чл. 39. Устава, којим је прописано да свако има право да се слободно креће и настањује у Републици Србији, да је напусти и да се у њу врати, као и да се ова права могу законом ограничити, између осталог, и због вођења кривичног поступка. Имајући у виду да је наша држава 2003. године ратификовала Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, којом су загарантована и слобода кретања и избора боравишта, као и многа друга права, то је орган поступка у обавези да у потпуности поштује и овај међународни правни акт. За разлику од Законика о кривичном поступку из 2001. године, у коме је мера обезбеђења била прописана чланом 136. „Забрана напуштања стана или места боравишта”, доношењем новог Законика ова мера је подељена на две, тако да је сада Забрана напуштања боравишта регулисана члановима 199. и 200, док је мера Забране напуштања стана регулисана чланом 190, 208. и 209. ЗКП-а. Мера забране напуштања боравишта изриче се онда када постоје околности које указују на то да би окривљени могао побећи, сакрити се, отићи у непознато место или у иностранство. Дакле, за разлику од ситуације када се окривљеном мора одредити притвор по чл. 211. ст. 1. тач. 1. ЗКП-а, јер се већ крије или постоје јаке околности које указују на то да ће бити недоступан државним органима, услов за одређивање мере из чл. 199. ЗКП-а јесте да постоји само могућност да окривљени тако нешто учини. С обзиром на то да се у Законику не наводе случајеви када се одређује притвор, а

69 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

на територији Републике Србије. Пре кућног притварања често је мењао место боравишта и најчешће је био у Црној Гори, што су били довољни разлози да другостепени суд потврди решење првостепеног, а жалбу браниоца у којој предлаже да се мера забране напуштања стана замени мером забране напуштања боравишта, одбије као неосновану (Решење Апелационог суда у Новом Саду, Кж2. бр. 1086/14 од 27. 6. 2014, којим је потврђено Решење Вишег суда у Новом Саду, Кв. бр. 579/14 од 9. 6. 2014). Чини се да у теорији и пракси постоје извесна неслагања, с обзиром на то да Закоником није јасно прописано да ли се мера забране напуштања боравишта одређује само онда када нису испуњени услови за одређивање притвора по основу чл. 211. ст. 1. тач. 1. ЗКП-а, или се наведена мера може одредити и у другим случајевима, односно када постоји опасност да окривљени омета поступак тако што би могао да уништи, сакрије или фалсификује доказе или трагове кривичног дела или утиче на сведоке, као и што би евентуално могао да понови, доврши или учини ново кривично дело. Теорија је на становишту да законодавац није искључио могућност да се наведена мера одреди и ради спречавања неке од опасности из чл. 211. тач. 2. и тач. 3. ЗКП-а. У пракси пак налазимо два опречна става, па тако другостепени суд у својој одлуци наводи да се притвор може заменити мером забране напуштања боравишта само уколико је био одређен по основу чл. 211. ст. 1. тач. 1. ЗКП-а, а не по другом законском основу. Конкретно, мера притвора или забране напуштања стана одређена је само из разлога што, у смислу чл. 211. ст. 1. тач. 3. ЗКП-а, не постоји могућност да се нека од тих мера замени мером забране напуштања боравишта (Решење Апелационог суда у Новом Саду, Кж. бр. 1361/16 од 7. 10. 2016. године). Другачије тумачење Законика сусрећемо у једном решењу суда из ког произлази да је приликом одлучивања да ли окривљеном одредити притвор или меру забране напуштања боравишта, суд преиспитивао не само постојање првог, већ и другог и трећег основа за одређивање притвора (Решење

КРИВИЧНО ПРАВО

када нека блажа мера, конкретно забрана напуштања боравишта, судска пракса је та којом се морају конкретизовати ове одредбе, с обзиром на то да су некад нијансе у питању приликом одлуке да ли дати предност једној или другој мери. Тако, на пример, чињеница да окривљени на једној адреси има пријављено пребивалиште, али на истој не живи, већ у току једне године више пута мења адресе боравишта, не може представљати основ за одређивање или продужење притвора у недостатку других околности које би указивале на опасност од његовог бекства, јер у конкретном случају опасност да би окривљени могао постати недоступан државним органима постоји само у одређеној мери, па је нужно и довољно да се одреди мера забране напуштања боравишта (Решење Апелационог суда у Београду, Кж2 бр. 2577/14 од 22. 12. 2014. године). Даље, околности које указују на то да би окривљени могао побећи или се сакрити, могу бити такве да, иако је напустио место догађаја, те више месеци био недоступан државним органима, због чега је и лишен слободе по потерници, не представљају ипак довољне разлоге за даље трајање притвора, с обзиром на то да је окривљени у једном конкретном случају упутио молбу надлежном суду пре лишења слободе, у којој је навео да не бежи нити се крије, те да даје обећање да убудуће неће напуштати место боравишта, а да је једини разлог његовог скривања био страх за своју и безбедност своје породице због претњи убиством оштећеног (Решење Апелационог суда у Нишу, 7 Кж. бр. 964/12 од 6. 8. 2012. године). У пракси није редак случај да се притвор замени мером напуштања боравишта онда када је окривљени лошег здравственог стања, које му се у притворским условима додатно погоршало (Решење Вишег суда у Краљеву, Кв. бр. 149/12 од 21. 5. 2012. године). Разлика у тежини између мере забране напуштања стана и мере забране напуштања боравишта, можда се довољно огледа у једном случају из праксе када је окривљеном продужена мера забране напуштања стана. Наиме, окривљени је био држављанин Црне Горе и није имао пријављено пребивалиште

КРИВИЧНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Вишег суда у Новом Саду, Кв. бр. 965/11 од 8. 7. 2011. године). Анализирајући даље предметну меру из чл. 199. ст. 1. ЗКП-а, јасно је да исту може одредити само суд и да се она алтернативно односи или на напуштање боравишта (место у коме лице привремено борави, односно место привременог и пролазног задржавања) или на напуштање територије Републике Србије, што представља новину у Законику. Уз привремену меру забране напуштања боравишта, односно територије Републике Србије, могу бити одређене и допунске мере, које суд не може самостално изрећи. Тако се у ставу 2. члана 199. ЗКП-а наводи да, уз меру из става 1, окривљеном може бити забрањено посећивање одређених места, наложено да се повремено јавља одређеном државном органу или му може бити привремено одузета путна исправа или возачка дозвола. Уколико суд окривљеном, уз основну меру забране напуштања боравишта, одреди и меру забране посећивања одређених места, то се односи само на места у боравишту окривљеног, што није случај ако је основна мера забрана напуштања државне територије. Та места могу бити кафићи, коцкарнице, станови одређених лица, најчешће оштећеног, утакмице и слично. У Законику се не наводи ком државном органу окривљени треба да се јавља ако му је то наложено, али је у пракси то најчешће полиција, мада може бити и суд који је одредио меру. Чини се да остаје нејасно да ли приликом изрицања ове мере поменути орган може бити и Повереничка служба, односно организациона јединица надлежна за алтернативне санкције, у оквиру Управе за извршење кривичних санкција, а у смислу Закона о извршењу ванзаводских санкција и мера, донетог 2014. године. Наиме, у члану 1. предметног закона стоји да исти уређује поступак извршења ванзаводских санкција и мера изречених у кривичном, прекршајном или другом судском поступку, што би значило да подразумева и меру забране напуштања боравишта, док из члана 5. Закона произлази да у послове извршења, осим мере забране напуштања стана и мере забране прилажења, састајања или комуницирања са

одређеним лицем, не потпадају и друге мере из чл. 188. ЗКП-а. У решењу суда којим се изриче наведена мера, мора прецизно да се наведе ком органу се окривљени мора јављати, на који начин и у ком континуитету. Приликом доношења решења о продужењу мере забране напуштања боравишта суд може да измени одлуку у погледу обавезе окривљеног да се повремено јавља државном органу, па тако може одредити да се окривљени уместо сваког другог, полицијској станици јавља сваког првог понедељка у месецу (Решење Апелационог суда у Београду, Кж. 2. По1бр. 75/12 од 1. 3. 2012. године) или пак може да прореди ову обавезу ако је на пример окривљени до тада исту поштовао и редовно се јављао полицији (Решење Апелационог суда у Београду, Кж2 По1 бр. 226/12 од 25. 5. 2012. године). Допунске мере које се односе на привремено одузимање путне исправе (пасош, дипломатски пасош, путни лист, путне исправе издате на основу међународног уговора, бродска књижица, као и поморска књижица) или возачке дозволе, решењем изриче и одузима суд, који потом обавештава орган полиције. Поменути предмети се за време док су одузети чувају у суду, а у списима се врши забелешка о томе да су исти одузети. Окривљеном се о наведеном издаје потврда. У чл. 199. ст. 3. ЗКП-а наводи се да се окривљеном не може ограничити право да живи у свом стану, што не треба тумачити у буквалном смислу јер наведени стан не мора бити у својини окривљеног, већ стан у коме станује, а налази се у месту боравишта. Такође, окривљеном се не може ограничити ни право да се несметано виђа са члановима породице, блиским сродницима и својим браниоцем, уколико се то односи на место боравишта, јер би у супротном за ово право окривљени морао да има одобрење суда. У случају када су чланови породице и блиски сродници оштећени кривичним делом, окривљеном се ово право свакако може ускратити. Закоником о кривичном поступку из 2001. године, у члану 136. ст. 3, била је прописана и могућност окривљеног да обавља своју професионалну делатност, што је у

71 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

2. тач. 3. ЗКП-а (Решење Апелационог суда у Новом Саду, Кж. бр. 1304/14 од 12. 8. 2014. године). У решењу о одређивању мере окривљени се упозорава да се против њега може применити и тежа мера обезбеђења присуства из чл. 188. ЗКП-а, односно јемство, забрана напуштања стана и притвор. Уколико окривљени коме је изречена мера забране напуштања боравишта и привремено одузета путна исправа, има неодложну обавезу да путује у иностранство, о чему мора доставити доказе суду, суд може одредити да му се путна исправа врати уколико постави пуномоћника за пријем поште у Републици Србији, уз обећање да ће се на сваки позив суда одазвати, или уколико положи јемство. Предметна мера траје док за то постоји потреба, најдуже до правноснажности пресуде, односно уколико је окривљеном изречена кривична санкција која се састоји у лишењу слободе – до упућивања на њено издржавање. Свака три месеца суд испитује да ли је трајање изречене мере оправдано, односно дужан је да донесе ново решење којим се укида или продужава ова мера. Против решења којим се одређује, продужава или укида ова мера, окривљени, јавни тужилац и бранилац имају право жалбе, која не задржава извршење решења. Иако се у пракси најчешће дешава да јавни тужилац изјављује жалбу на решење којим је одбијен предлог да се одреди или продужи мера окривљеном, он може изјавити жалбу и у корист окривљеног у ситуацији када је донето решење којим је мера одређена по службеној дужности, без његовог предлога и против његовог супротног мишљења, као и када је донето решење којим је мера продужена. На крају се стиче утисак да се наведене мере, конкретно забрана напуштања боравишта, па и друге мере алтернативне притвору, у пракси још увек не примењују у пуном капацитету и како је законодавац предвидео, иако постоје њихове бројне предности.

КРИВИЧНО ПРАВО

важећем законику изостављено. Уколико би окривљени ту делатност обављао у месту боравишта, не постоји препрека да му суд то омогући. Чланом 200. Законика о кривичном поступку регулисана су питања око одређивања саме мере. Тако се у ставу 1. Законика наводи да о одређивању забране напуштања боравишта одлучује суд на предлог јавног тужиоца, а после потврђивања оптужнице и по службеној дужности. Дакле, пре потврђивања оптужнице иницијатива за ову меру потиче од јавног тужиоца, а након потврђивања оптужнице иницијатива може да потекне како од јавног тужиоца, тако и од самог суда, који у том случају претходно тражи мишљење јавног тужиоца. Решење о одређивању, продужењу или укидању мере у току истраге доноси судија за претходни поступак, а уколико је изјављена жалба на то решење, о њој доноси одлуку кривично ванпретресно веће истог суда, као другостепени орган. После подигнуте оптужнице, као и између рочишта за главни претрес и након завршетка главног претреса, решење доноси председник већа, а на главном претресу веће. Одлучујући о предлогу јавног тужиоца за одређивање притвора осумњиченом по основу чл. 211. ст. 1. тач. 1. ЗКП-а, за претходни поступак судија пре потврђивања оптужнице може да одреди блажу меру уместо притвора, конкретно забрану напуштања боравишта, иако се тужилаштво није изјаснило у вези са применом блаже мере (Седнице кривичног одељења Апелационог суда у Новом Саду о спорним питањима из судске праксе, одржане дана 29. 10. 2014. године и 30. 10. 2014. године). Након потврђивања оптужнице, а пре доношења одлуке о одређивању неке од блажих мера, суд мора да затражи мишљење јавног тужиоца уколико је постојао само предлог одбране за укидање притвора, са којим се јавни тужилац није сагласио у току главног претреса, јер би у супротном учинио битну повреду кривичног поступка из чл. 438. ст.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

Правни оквири заштите интелектуалне својине и њихов утицај на заштиту резултата научноистраживачког рада Заштита интелектуалне својине и управљање проналасцима само су један од фактора који захтевају одговарајуће правне оквире између универзитета, истраживача и компанија. Претраживање патентне документације треба да буде основ при научноистраживачким активностима не само ради утврђивања стања технике већ и ради стицања свеобухватних техничких, научних и комерцијалних информација, које су услов у проналажењу потенцијалних партнера, корисника и тржишта за новонастали производ или технологију.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

72 др Наташа Милојевић, дипл. маш. инж., саветник у Заводу за интелектуалну својину

савременим условима пословања рационална иновативна политика и стварање нових производа и технологија даје научноистраживачким компанијама, факултетима и институтима нову улогу на тржишту. Поред сопствених истраживања, научноистраживачке организације неретко добијају од великих компанија тзв. „наручена истраживања”. У данашње време напредак у производњи се и даље мери квалитетом производа, али кроз то како корисници реагују на његову појаву, будући развој или модификацију до финалне верзије производа. Знајући да уколико компанија константно не улаже у развој нових производа и технологија, висок ниво конкуренције на тржишту довешће је до тога да постане потпуно зависна од производа који се налазе у завршним фазама свог животног циклуса.

Интелектуална својина је заједничко име за својину над резултатима људског стваралачког ума. Права интелектуалне својине чине: ауторско право и права сродна ауторском праву, као и права индустријске својине (патенти, корисни модели, топографије интегрисаних кола, нове биљне сорте, жигови, имена порекла и географске ознаке, индустријски дизајн). У терминологији новијег доба под интелектуалном својином подразумева се и тзв. мека интелектуална својина, која обухвата know-how, пословне тајне и поверљиве информације. Иако се односи на нематеријалну својину, интелектуална својина даје право носиоцу патента, жига, индустријског дизајна или ауторског права да располаже тим правом као материјалном својином и да на тај начин остварује корист од свог интелектуалног рада. Основни прописи Републике Србије из области интелектуалне својине: 1. Закон о ауторскoм и сродним правима („Сл. гласник РС”, бр. 104/09, 99/11, 119/12 и 29/16 – одлука УС), којим се штите људске творевине које имају духовни садржај, а

Патент Према Закону о патентима („Сл. гласник РС”, бр. 99/2011), патент је облик правне заштите за проналазак који испуњава материјалне и формалне услове заштите. Материјални услови подразумевају новост, инвентивни ниво и применљивост, док

73 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

4. Закон о правној заштити индустријског дизајна („Сл. гласник РС”, бр. 104/2009 и 45/2015), којим се штити тродимензионални или дводимензионални изглед целог производа или његовог дела који је одређен његовим визуелним карактеристикама, а посебно линијама, контурама, бојама, обликом, текстуром и материјалима од којих је производ сачињен или којима је украшен, као и њиховом комбинацијом. 5. Закон о заштити топографија полупроводничких производа („Сл. гласник РС”, бр. 55/13), којим се штити полупроводнички производ, тако да се у потпуности обезбеђује заштита топографија полупроводника и омогућава шира заштита јер се односи на сва електрична кола, укључујући и она направљена од дискретних компонената. Међутим, у Републици Србији примењују се и закони који уређују спровођење права интелектуалне својине, и то: 1. Закон о посебним овлашћењима ради ефикасне заштите права интелектуалне својине („Сл. гласник РС”, бр. 46/2006 и 104/2009 – др. закони); 2. Кривични законик („Сл. гласник РС”, бр. 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 – испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 и 108/2014); 3. Царински закон („Сл. гласник РС”, бр. 18/2010, 111/2012 и 29/2015) и Уредба о условима и начину за примену мера за заштиту права интелектуалне својине на граници („Сл. гласник РС”, бр. 86/2010 и 28/2012); и 4. Закон о оптичким дисковима („Сл. гласник РС”, бр. 52/2011). Систем активног промовисања заштите интелектуалне својине користан је не само за универзитете већ и за привреду јер омогућава стварање услова за даљи развој технологије, мотивише и подстиче даља улагања у истраживање и развој на основу заштићених технологија, ствара нове spin-out компаније и привлачи додатне инвестиције.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

оригиналне су и изражене у одређеној форми, као што су ликовна, архитектонска, књижевна, драмска и музичка дела, рачунарски програми, базе података, филмови, кореографска дела и др. 2. Закон о патентима („Сл. гласник РС”, бр. 99/11), којим се штити проналазак из било које области технике који је нов, који има инвентивни ниво и индустријски је применљив. Проналазак је нов ако није обухваћен стањем технике. Стање технике, у смислу овог закона, чини: 1) све што је доступно јавности пре датума подношења пријаве проналаска, писаним или усменим описом, употребом или на било који други начин; 2) садржај свих пријава проналазака поднетих у Републици Србији, које имају ранији датум подношења од датума из тачке 1) овог става, а које су објављене тог датума или касније на начин предвиђен овим законом. То значи да могућност стицања патента може бити изгубљена објављивањем резултата истраживања. Ниједна информација о проналаску не сме бити доступна јавности на било који начин и било где у свету пре подношења пријаве патента. Ово укључује објављивања у прихваћеним пријавама, часописима, усменим излагањима на семинарима и конференцијама, као и информације објављене на интернету, у тезама, имејловима, плакатима или изложбама. Свако пружање информација о проналаску које је објављено на било који начин, слабиће и/или онемогућавати могућност његове заштите патентом. Према члану 12. овог закона, проналазак има инвентивни ниво ако за стручњака из одговарајуће области не произлази на очигледан начин – из стања технике, док се проналазак сматра индустријски применљивим (члан 13) ако се предмет проналаска може произвести или употребити у било којој грани индустрије, укључујући и пољопривреду. 3. Закон о жиговима („Сл. гласник РС”, бр. 104/2009 и 10/2013) регулише правно заштићен знак којим физичко и правно лице обележавају своје робе и услуге у промету како би потрошачи могли да их разликују од истоврсних или сличних роба и услуга које на тржишту нуди неко друго физичко или правно лице.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

формални услови обезбеђују процедуре пред надлежним органом у Републици Србији – Заводом за интелектуалну својину Републике Србије. У сврху разумевања израза „инвентивни ниво” и „подобан за индустријску примену”, корисници могу сматрати да су то синоними израза „неочигледно” и „корисно” према Анексу 1Ц Споразума о оснивању Светске трговинске организације, односно тзв. ТРИПС споразуму. Уопштено, ако се мало дубље уђе у суштину Закона о заштити проналаска патентом, повезујући га са временом трајања једног патента – 20 година од датума подношења патентне пријаве, може се рећи да је држава равноправно поделила корист од сваког проналаска на проналазача и на њу саму – државу. Данас скоро све земље имају своје модерне патентне законе. Можда разлика и не постоји, али у патентној терминологији ранијих времена могао се наћи израз „заштита проналазача”, док се данас среће израз „заштита проналаска”. Како су данас дефинисани, патентни закони штите и проналазак и самог проналазача. Поставља се питање да ли држава оваквим законом осигурава економију засновану на знању. Уколико се зна да у замену за заштиту проналазачи обелодањују свој проналазак у оквиру патентне пријаве која, према члану 79. Закона о патентима, садржи: 1) захтев за признање права; 2) опис проналаска; 3) један или више патентних захтева за заштиту проналаска; 4) нацрт на који се позива опис и/или патентни захтев; 5) апстракт, али и техничке детаље, начин функционисања проналаска, распоред елемената и друге корисне информације и знања проистекла из истраживања. Другим речима: држава је овим законима уредила и заштиту и корист свих у циљу размене информација и резултата истраживања, али и искључиво право да носилац права (чл. 14): 1) користи у производњи заштићени проналазак; 2) ставља у промет предмете израђене према заштићеном проналаску; 3) располаже патентом или малим патентом; као и право да 4) спречи свако треће лице које нема његову сагласност да производи, нуди и ставља у промет заштићени проналазак. С пословног аспекта, нова технологија има додатну тржишну вредност ако је заштићена

патентом или препознатљива по регистрованом жигу или индустријском дизајну. Услов је да се убеди тржиште да је баш тај проналазак потребан у мноштву других који решавају сличан проблем или потребу. Гледано дугорочно, израз „убедити” треба да подразумева убеђивање квалитетом, добром услугом и адекватним решењем, уз претходну добру анализу потреба тржишта. При планирању стратегије комерцијализације производа важно је знати да је заштита индустријске својине територијално, али и временски ограничена и односи се на њено трајање које је уређено законима за свако право интелектуалне својине појединачно, уз услове које мора да испуни током временског периода одржавања тих права.

Међународна заштита проналаска Пошто је патент територијално право које је ограничено географским границама земље у којој је признат, веома је важно да се стратешки дефинишу земље у којима се тражи заштита проналаска. Из тог разлога важно је познавати могућности међународне заштите проналаска патентом. Према Уредби о ратификацији Париске конвенције о заштити индустријске својине („Сл. лист СФРЈ – Међународни уговори и други споразуми”, бр. 5/74 и „Сл. лист СФРЈ – Међународни уговори”, бр. 7/86 – др. уредба), подносилац који поднесе патентну пријаву у Републици Србији, има могућност да поднесе патентну пријаву у некој држави чланици Париске уније за заштиту истог проналаска и признаће му се право првенства од датума подношења прве пријаве у Републици Србији, под условом да то затражи од надлежног органа приликом подношења пријаве за заштиту истог проналаска и да од дана подношења прве уредне пријаве у Републици Србији до подношења пријаве надлежном органу у некој држави чланици Париске уније, није протекло више од 12 месеци. PCT (Patent Cooperation Treaty) је мултилатерални уговор који је закључен у Вашингтону 1970. године, при чему га је наша земља ратификовала 1996. године („Сл. лист СРЈ” бр. 3/1996), а односи се на сарадњу земаља

Заштита резултата научноистраживачког рада Пракса заштите проналаска патентом у пословном окружењу је комерцијализација, док се у академском смислу и даље може наћи објава резултата истраживања, било као научни рад било као патентни документ који је неопходан приликом покретања поступка за избор у звање у круговима академске заједнице („Сл. гласник РС”, бр. 24/2016, 21/2017 и 38/2017), Прилог 1 и 2 Правилника о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача. Међутим, универзитети и друге јавне истраживачке организације, доношењем Закона о иновационој делатности (чл. 32) и

75 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

резултатима истраживања, а кроз концепт отворених иновација у своје истраживачко-развојне јединице интегрише иновације других компанија, универзитета и института и на тај начин скраћује циклус развоја производа, као и време његовог пласмана на тржиште. Компаније чији пословни успех зависи од иновација, морају да се ослоне на стручност кадрова, укључујући најновија сазнања у основним и примењеним истраживањима. Тако је нпр. Сименс компанија сваке године укључена у преко 1000 пројеката сарадње са универзитетима, истраживачким институтима и индустријским партнерима у целом свету, у настојању да ојача и одржи свој портфолио иновација на дужи рок. У том смислу је међународна заштита од кључног значаја и Сименс је спроводи. У енергетском сектору Сименс тренутно развија технологију регистрације угљен-диоксида у термоелектранама и подноси велики број патентних пријава, али има и већ регистроване патенте из те области (WO2017005411 (A1), WO2013124125 (A1), EP2994216 (B1) итд.), тражећи комерцијалну употребу у сарадњи са добављачима енергената. У здравственом сектору Сименс са партнерима сарађује на развоју нове врсте рендгенског контраста који пружа прецизнију дијагностику (US2017258423 (A1), US2016066873 (A1), DE102011087128 (A1) и др.).

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

потписница у области патената. За његово спровођење надлежан је Међународни биро Светске организације за интелектуалну својину (WIPО), чије је седиште у Женеви. Веома је важно знати да PCT систем представља систем подношења пријаве патента, а не систем признања патента. Патент могу признати само национални заводи и регионалне патентне организације. За пријем међународних пријава патената чији подносиоци имају домицил у Републици Србији или су њени држављани, надлежан је Завод за интелектуалну својину Републике Србије. Током националне или регионалне фазе поступак признања патента обавља одговарајући национални или регионални завод, на пример Европски завод за патенте. Међународна заштита је могућа и преко европске патентне пријаве, према Закону о потврђивању Конвенције о признавању европских патената (КЕП) („Сл. гласник РС – Међународни уговори”, бр. 5/2010 и „Сл. гласник РС”, бр. 99/2011 – др. закон). Патент који је признат на основу ове конвенције зове се европски патент и у свакој од држава уговорница за коју је признат, има иста дејства и подлеже истим прописима као национални патент признат у тој држави, осим ако овом конвенцијом није одређено другачије (објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни уговори”, бр. 5 од 9. јуна 2010). Овом конвенцијом је установљено заједничко право држава уговорница у области признавања патената за проналаске, а признање европског патента може бити тражено за једну, за више или за све државе уговорнице. Европска пријава патента може бити поднета: 1) Европском заводу за патенте или 2) надлежном органу. Надлежни орган прослеђује европску пријаву патента Европском заводу за патенте у року одређеном чланом 146. Закона о патентима. Европском заводу за патенте плаћају се таксе и трошкови у вези са европским пријавама патената, у складу са одредбама Конвенције о европском патенту и прописима за њено спровођење. Према статистици европских патената Сименс заузима прво место по броју патената. Кроз заједничке пројекте са универзитетима Сименс има приступ најновијим

УНАКРСНИ ПОГЛЕД LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

оснивањем Фонда за иновациону делатност (чл. 41), подстакнуте су да све више штите своје проналаске у циљу комерцијализације резултата истраживања, од генетских проналазака, преко производње лекова и хране, до софтвера, и да на тај начин омогућавају стицање додатних средстава за истраживање и развој нових производа. Подизање свести о важности заштите интелектуалне својине широм света, као и доношење свих поменутих закона који имају за циљ пренос технологије у циљу комерцијализације, додатни су фактори који су допринели порасту заштите проналазака патентима у академским институцијама. Према Закону о иновационој делатности („Сл. гласник РС”, бр. 110/2005, 18/2010 и 55/2013), ради подршке развоју иновативних производа и услуга, као и комерцијализације научноистраживачких резултата, Влада Републике Србије, на предлог министра, усваја програме иновационе делатности за наредну буџетску годину. Начин реализације појединачног програма иновационе делатности прописује министар. Иновациони и развојни пројекти, према члану 28. Закона о иновационој делатности, дефинишу да привредна друштва, високошколске установе, научноистраживачке и иновационе организације могу бити носиоци иновационих и развојних пројеката, у складу са овим законом, као и да по правилу иновациони пројекти трају до једне, а развојни до две године. У случају када један пројекат реализује више организација, носилац реализације пројекта одређује се међусобним уговором. Уопштено, простор за измену и допуну поменутих закона који подржавају и имају снажан утицај на заштиту резултата научноистраживачког рада – увек постоји, али овако конципирани, може се рећи да се ослањају на позитивно искуство „Bayh-Dole Act” (PL 96517, Амандмани о патентима и жиговима из 1980. године, САД), који је створио јединствену патентну политику на универзитетима и пројектима које финансира држава, омогућавајући универзитетима да задрже право над проналасцима који су настали као резултат научних истраживања иако су били финансирани од стране државе. Интелектуална

својина која настане у току реализације иновационог и развојног пројекта који се финансира средствима буџета Републике Србије, припада организацији у којој је интелектуална својина настала (Стратегија научног и технолошког развоја Републике Србије, „Сл. гласник РС”, бр. 110/2005, 50/2006 – испр., 18/2010 и 112/2015, члан 8. и члан 32, „Сл. гласник РС”, бр. 110/2005, 18/2010 и 55/2013). Посебно је важно истаћи да уколико је патент или мали патент економски искоришћаван, проналазач из става 3. овог члана има право на накнаду у износу од најмање 50% добити, коју је организација из става 2. овог члана остварила искоришћавањем патента, односно малог патента. Такође, академској заједници и истраживачима омогућава се право својине над патентом, али тек уколико се универзитет/НИО одрекне права заштите и комерцијализације предметног проналаска. На Универзитету у Београду настају многи проналасци и технологије, којима помоћ при проналажењу средстава и комерцијализацији пружа Центар за трансфер технологије. Из сарадње између тима истраживача и Центра проистекла је и успешна подршка за три пројекта са Универзитета у Београду за Програм трансфера технологија. Тачније, Универзитет у Београду је са Фондом за иновациону делатност потписао три уговора о пружању подршке у комерцијализацији за три иновативна развојна пројекта Технолошко-металуршког факултета и Машинског факултета у Београду. Ови пројекти су добили финансијску подршку у укупној вредности од 5 милиона динара. Подржани пројекти су: 1. Мултифункционалне куглице за хватање боја, Технолошко-металуршки факултет Универзитета у Београду, 2. Прототип нове генерације ергономски прилагођених столица у кранским кабинама, Машински факултет Универзитета у Београду, 3. Прототип инструмента за мерење топлотне проводљивости вишекомпонентних течних смеша, Технолошко-металуршки факултет Универзитета у Београду. Такође, истраживачи са Универзитета у Београду, из Института за нуклеарне науке „Винча” и из Иновационог центра Машинског факултета развили су ложиште за

Електронско правно издање ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ Прописи.нет нуде преко 200.000 докумената – прописе, судску праксу (преко 40.000 сентенци), службена мишљења надлежних министарстава, моделе уговора и обрасце из свих области, и коментаре прописа врхунских стручњака. Ту су и калкулатори камата и судских такси, бројне актуелности и много тога јoш, у јединственом, дневно ажурном интернет издању с међусобно повезаним документима. Прописи.нет функционишу без икакве инсталације, имају бесплатан Мејл-сервис који прати све промене из области пословања коју корисник одабере и доставља их на мејл кориснику. Комфор, тачност и брзина, прегледни менији и једноставно коришћење расположиви су свима у било које доба дана и с било које локације у земљи и свету. Пратите нас путем интернета на адреси: www.propisi.net За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

77 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

заштићени ауторским правима. Лиценцирање се врши у сарадњи са Центром за транс фер технологије Универзитета у Београду. Стратегија заштите интелектуалне својине у циљу трансфера технологије треба да буде свеобухватна и да се посматра са становишта оквира и циљева развоја и експлоатације интелектуалне својине. Она ствара оптималне услове за развој нових производа и услуга увећањем прихода за даља истраживања. Поред тога, Стратегија обезбеђује универзитетима и компанијама добру репутацију, тако да је важно направити квалитетну стратегију заштите интелектуалне својине у циљу транс фера технологије, а не стицати портфолио патентних пријава у циљу спречавања или ограничавања конкуренције. Међутим, приход за даља истраживања не увећава се само трансфером технологије већ и поверењем потенцијалних инвеститора, којима је важно каквом интелектуалном својином располажу универзитети и компаније у које планирају да уложе свој капитал. У наредном периоду очекује се доношење измена и допуна низа закона, међу којима се истичу Закон о жигу, Закон о патентима, Закон о топографији интегрисаних кола и Закон о ауторском и сродним правима, при чему је њихово спровођење планирано до септембра 2018. године, а треба да допринесе додатном усаглашавању нашег законодавства из области права интелектуалне својине са правним нормама ЕУ.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

сагоревање балиране биомасе, са аутоматским дозирањем горива, што омогућава ефикасан, контролисан и континуалан процес сагоревања, а користи се за производњу електричне енергије, као и за грејање јавних објеката и стакленика. Проналазак превазилази недостатке класичних ложишта јер омогућава контролу процеса сагоревања, повећава укупну ефикасност искоришћења биомасе и смањује количину емисије штетних материја. Технологија је побољшано решење постојећег патента 51771 и као таква је доступна компанијама заинтересованим за лиценцирање и потенцијалним сарадницима заинтересованим за даљи развој и комерцијализацију проналаска. Одређени проналасци се, због своје природе и стратегије пословања, не одлучују на заштиту проналаска патентом, већ другим облицима интелектуалне својине, на пример Примена раних лабораторијских биомаркера за побољшање ефикасности лечења гљивичних обољења људи. Истраживачи Медицинског факултета Универзитета у Београду формирали су стратегију преноса искуства и резултата научних истраживања из области медицинске и лабораторијске микологије у клиничку праксу и тиме омогућили лако доступну, рану и прецизну дијагнозу гљивичних болести, као и њихово ефикасно лечење, контролу и превенцију. Резултати овог пројекта су предмет меке интелектуалне својине, know-how, док су база података и софтвер

Преглед прописа...

ПРЕГЛЕД ПРОПИСА...

ИЗДВАЈАМО ЗНАЧАЈНЕ ПРОПИСЕ КОЈИ СУ ДОНЕТИ ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА…

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

РАДНИ ОДНОСИ

ДРЖАВНА УПРАВА

• Одлука о висини минималне цене рада за 2018. годину („Сл. гласник РС”, бр. 88/2017 од 29. 9. 2017)

• Правилник о изменама и допунама Правилника о униформи, ознакама, наоружању, специјалним возилима и другој опреми у Служби за обезбеђење у Управи за извршење кривичних санкција („Сл. гласник РС”, бр. 89/2017 од 4. 10. 2017)

• Одлука о изменама Одлуке о максималном броју запослених на неодређено време у систему државних органа, систему јавних служби, систему Аутономне Покрајине Војводине и систему локалне самоуправе за 2017. годину („Сл. гласник РС”, бр. 92/2017 од 13. 10. 2017) • Одлука о допунама Одлуке о утврђивању Програма за решавање вишка запослених у поступку приватизације за 2015, 2016. и 2017. годину („Сл. гласник РС”, бр. 92/2017 од 13. 10. 2017)

ПРАВОСУЂЕ • Одлука о изменама Пословника о раду Жалбене комисије судова („Сл. гласник РС”, бр. 88/2017 од 29. 9. 2017) • Правилник о поступку пријема судијских приправника („Сл. гласник РС”, бр. 92/2017 од 13. 10. 2017) • Правилник о поступку пријема тужилачких приправника („Сл. гласник РС”, бр. 92/2017 од 13. 10. 2017) • Одлука Адвокатске коморе Београда (број 2830/2017) („Сл. гласник РС”, бр. 94/2017 од 19. 10. 2017) • Уредба о остваривању посебних права правосудних функционера и запослених у правосудним органима и Управи за извршење кривичних санкција са територије Аутономне Покрајине Косово и Метохија („Сл. гласник РС”, бр. 95/2017 од 25. 10. 2017)

• Одлука о изменама и допунама Одлуке о распореду и коришћењу средстава за суфинансирање јединица локалне самоуправе за израду пројектно-техничке документације у 2017. години („Сл. гласник РС”, бр. 91/2017 од 10. 10. 2017) • Уредба о раду, овлашћењима и обележјима буџетске инспекције („Сл. гласник РС”, бр. 93/2017 од 16. 10. 2017) • Закон о Националној академији за јавну управу („Сл. гласник РС”, бр. 94/2017 од 19. 10. 2017) • Закон о изменама и допунама Закона о државним службеницима („Сл. гласник РС”, бр. 94/2017 од 19. 10. 2017) • Правилник о измени и допуни Правилника о условима и начину коришћења средстава Фонда за солидарну помоћ („Сл. гласник РС”, бр. 94/2017 од 19. 10. 2017) • Правилник о утврђивању листе програма општег стручног усавршавања запослених у јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС”, бр. 95/2017 од 25. 10. 2017)

ЈАВНА СВОЈИНА • Уредба о измени Уредбе о условима прибављања и отуђења непокретности непосредном погодбом, давања у закуп ствари у јавној својини и поступцима јавног надметања и прикупљања писмених понуда („Сл. гласник РС”, бр. 94/2017 од 19. 10. 2017)

ОБРАЗОВАЊЕ

• Закон о високом образовању („Сл. гласник РС”, бр. 88/2017 од 29. 9. 2017) • Правилник о стандардима и поступку за акредитацију високошколских установа („Сл. гласник РС”, бр. 88/2017 од 29. 9. 2017) • Правилник о стандардима и поступку за акредитацију студијских програма („Сл. гласник РС”, бр. 88/2017 од 29. 9. 2017) • Правилник о стандардима за почетну акредитацију високошколских установа и студијских програма („Сл. гласник РС”, бр. 88/2017 од 29. 9. 2017)

• Правилник о стандардима и поступку за спољашњу проверу квалитета високошколских установа („Сл. гласник РС”, бр. 88/2017 од 29. 9. 2017)

ПОРЕЗИ, ЦАРИНЕ, АКЦИЗЕ • Уредба o изменама Уредбе о начину и поступку утврђивања износа просечне пондерисане малопродајне цене цигарета, дувана за пушење и осталих дуванских прерађевина („Сл. гласник РС”, бр. 88/2017 од 29. 9. 2017) • Уредба о изменама и допунама Уредбе о количини расхода (кало, растур, квар и лом) на који се не плаћа акциза („Сл. гласник РС”, бр. 88/2017 од 29. 9. 2017) • Правилник о обрасцима пореских пријава за утврђивање пореза на доходак грађана

• Правилник о изменама и допунама Правилника о ближим условима, начину и поступку остваривања ослобођења од плаћања акцизе на производе које произвођач, односно увозник продаје дипломатским и конзуларним представништвима и међународним организацијама, као и на деривате нафте, биогорива и биотечности који се продају на основу међународног уговора („Сл. гласник РС”, бр. 90/2017 од 6. 10. 2017) • Одлука о одређивању робе за чији је увоз, извоз, односно транзит прописано прибављање одређених исправа („Сл. гласник РС”, бр. 92/2017 од 13. 10. 2017)

ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ, ПЛАТНИ ПРОМЕТ • Правилник о пријави преноса физички преносивих средстава плаћања преко државне границе („Сл. гласник РС”, бр. 87/2017 од 27. 9. 2017)

ЗДРАВСТВО, ЛЕКОВИ • Правилник о изменама и допунама Правилника о Листи лекова који се прописују и издају на терет средстава обавезног здравственог осигурања („Сл. гласник РС”, бр. 87/2017 од 27. 9. 2017) • Правилник о имунизацији и начину заштите лековима („Сл. гласник РС”, бр. 88/2017 од 29. 9. 2017)

... донетих између два броја

79 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

• Правилник о стандардима за самовредновање и оцењивање квалитета високошколских установа („Сл. гласник РС”, бр. 88/2017 од 29. 9. 2017)

• Правилник о облику, садржини и начину вођења евиденције о ПДВ-у и о облику и садржини прегледа обрачуна ПДВ-а („Сл. гласник РС”, бр. 90/2017 од 6. 10. 2017)

...ДОНЕТИХ ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА

• Закон о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 88/2017 од 29. 9. 2017)

који се плаћа по решењу („Сл. гласник РС”, бр. 90/2017 од 6. 10. 2017)

Преглед прописа... • Правилник о висини трошкова за полагање стручног испита здравствених радника и здравствених сарадника („Сл. гласник РС”, бр. 91/2017 од 10. 10. 2017)

ПРЕГЛЕД ПРОПИСА...

• Одлука о утврђивању висине и начину плаћања тарифа за услуге из надлежности Агенције за лекове и медицинска средства Србије („Сл. гласник РС”, бр. 95/2017 од 25. 10. 2017)

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

БЕЗБЕДНОСТ ХРАНЕ • Правилник o квалитету освежавајућих безалкохолних пића („Сл. гласник РС”, бр. 88/2017 од 29. 9. 2017) • Правилник о квалитету шећера намењеног за људску употребу („Сл. гласник РС”, бр. 88/2017 од 29. 9. 2017)

САОБРАЋАЈ • Правилник о изменама Правилника о дозволама и центрима за обуку падобранаца („Сл. гласник РС”, бр. 87/2017 од 27. 9. 2017) • Правилник о изменама Правилника о дозволама и центрима за обуку пилота параглајдера („Сл. гласник РС”, бр. 87/2017 од 27. 9. 2017) • Правилник о изменама и допуни Правилника о захтевима за процедуре које се односе на планове лета у предполетној фази („Сл. гласник РС”, бр. 87/2017 од 27. 9. 2017) • Правилник о начину коришћења тахографа („Сл. гласник РС”, бр. 90/2017 од 6. 10. 2017) • Одлука о измени Одлуке о висини посебне накнаде за употребу јавног пута, његовог дела и путног објекта (путарина) („Сл. гласник РС”, бр. 90/2017 од 6. 10. 2017) • Уредба о управљању ваздушним простором („Сл. гласник РС”, бр. 91/2017 од 10. 10. 2017)

ПОЉОПРИВРЕДА, СТОЧАРСТВО • Уредба о изменама Уредбе о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2017. години („Сл. гласник РС”, бр. 88/2017 од 29. 9. 2017) • Правилник о подстицајима за спровођење активности у циљу подизања конкурентности кроз диверсификацију економских активности кроз подршку инвестицијама у прераду и маркетинг на пољопривредном газдинству („Сл. гласник РС”, бр. 88/2017 од 29. 9. 2017) • Правилник о измени Правилника о условима и начину остваривања права на кредитну подршку („Сл. гласник РС”, бр. 88/2017 од 29. 9. 2017) • Правилник о подстицајима за унапређење система креирања и преноса знања кроз развој техничко-технолошких, примењених, развојних и иновативних пројеката у пољопривреди и руралном развоју („Сл. гласник РС”, бр. 94/2017 од 19. 10. 2017) • Правилник о условима које треба да испуњавају објекти за животињске отпатке и погони за прераду и обраду животињских отпадака („Сл. гласник РС”, бр. 94/2017 од 19. 10. 2017) • Правилник о допуни Правилника о условима за признавање, поступку признавања ознака за мирна вина и нека специјална вина са географским пореклом, као и о начину производње и обележавања мирних вина и неких специјалних вина са географским пореклом („Сл. гласник РС”, бр. 94/2017 од 19. 10. 2017)

ВОДОПРИВРЕДА И ШУМАРСТВО • Одлука о одређивању граница водних подручја („Сл. гласник РС”, бр. 92/2017 од 13. 10. 2017)

... донетих између два броја

• Правилник о измени Правилника о шумском реду („Сл. гласник РС”, бр. 94/2017 од 19. 10. 2017)

• Правилник о вредности дневне, вишедневне и годишње дозволе за рекреативни риболов за 2018. годину („Сл. гласник РС”, бр. 89/2017 од 4. 10. 2017)

ЕНЕРГЕТИКА

СТАМБЕНИ ОДНОСИ • Правилник о јединственој методологији обрачуна непрофитне закупнине („Сл. гласник РС”, бр. 90/2017 од 6. 10. 2017)

СТАНДАРДИ

ЕЛЕКТРОНСКЕ КОМУНИКАЦИЈЕ

ИНФОРМАТИЧКО ДРУШТВО

• Уредба о изменама Уредбе о утврђивању Програма коришћења средстава Буџетског фонда за финансирање активности и мера унапређења и развоја области електронских комуникација и информационог друштва у 2017. години („Сл. гласник РС”, бр. 88/2017 од 29. 9. 2017)

• Закон о изменама Закона о информационој безбедности („Сл. гласник РС”, бр. 94/2017 од 19. 10. 2017)

• Правилник о изменама Правилника о обавезама пружалаца медијских услуга током предизборне кампање („Сл. гласник РС”, бр. 90/2017 од 6. 10. 2017)

• Списак српских стандарда из области електромагнетске компатибилности („Сл. гласник РС”, бр. 92/2017 од 13. 10. 2017)

• Закон о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању („Сл. гласник РС”, бр. 94/2017 од 19. 10. 2017)

ЗАШТИТА СТАНОВНИШТВА ОД ДУВАНСКОГ ДИМА • Правилник о изменама Правилника о облику и садржају знака забране пушења и знака да је пушење дозвољено у одређеном простору, начину истицања тих знакова, обрасцу извештаја о повреди забране пушења, врсти

... донетих између два броја

81 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

• Правилник о подацима који се достављају министарству надлежном за послове енергетике у вези са развојем и инвестицијама, ремонтима и прекидом рада постројења („Сл. гласник РС”, бр. 88/2017 од 29. 9. 2017)

...ДОНЕТИХ ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА

РИБОЛОВ

потребних доказа о пушењу и начину на који се они прикупљају и на који се утврђује присуство дуванског дима у простору у коме је пушење забрањено, као и о обрасцу за наплату новчане казне на лицу места („Сл. гласник РС”, бр. 89/2017 од 4. 10. 2017)

Имате питање? Имамо одговор! У овој рубрици дајемо одговоре на нека од питања која сте упутили нашем часопису. Подсећамо да право на постављање питања и добијање одговора имају искључиво претплатници на наш часопис.

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

РАДНИ ОДНОСИ

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Престанак радног односа П: Радник је 25. 9. 2017. године доставио писмени отказ и као датум престанка радног односа навео 9. 10. 2017. године, поштујући отказни рок од 15 дана. Међутим, радник не долази на посао, па је питање шта може да се уради у оваквој ситуацији и да ли му се може раскинути радни однос закључно са 25. 9. 2017? О: Имајући у виду само информације пружене у постављеном питању, одговор је да запосленом не може да се раскине радни однос закључно са 25. 9. 2017. године из најмање три разлога: 1) то би било ретроактивно отказивање уговора о раду – што је недозвољено; 2) питање је да ли је код послодавца прописан основ за отказ уговора о раду овом запосленом у предметној ситуацији; 3) запослени је већ сам дао отказ, те ће му по том основу престати радни однос, јер не може послодавац дати отказ запосленом који је већ сам дао отказ. У овој ситуацији запосленом ће престати радни однос истеком отказног рока, али запослени нема право на зараду за тај период јер није обављао рад. Члан 105. став 1 Закона о раду гласи: „Зарада из члана 104. став 1. овог закона састоји се од зараде за обављени рад и време проведено на раду, зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде, бонуси и сл.) и других примања по основу радног односа, у складу са

општим актом и уговором о раду.” Као што се види, зарада припада запосленом за обављени рад и време проведено на раду, а не због пуке чињенице да је у радном односу, тако да ако није радио за време отказног рока – нема право на зараду за поменуте дане. Ово се не односи на ситуацију када је основано одсутан са посла, нпр. има решење о годишњем одмору, плаћено одсуство, на боловању је итд., јер тада постоји оправдано одсуство.

Максимални број запослених П: Да ли особа са инвалидитетом која се прима у радни однос на неодређено време, улази у максималан број запослених? О: Да, инвалиди рада су редовно запослена лица, улазе у све евиденције о запосленима и рачунају се у максималан број запослених када се спроводе прописи о максималном броју запослених у јавном сектору.

Породиљско одсуство и допунски рад П: Да ли запослена која користи породиљско одсуство код једног послодавца, може да закључи уговор о допунском раду (рад ван радног односа) код другог послодавца? О: Закон о раду и Закон о финансијској подршци породици с децом, као ни други прописи, не садрже експлицитну забрану да запослена која користи породиљско одсуство код једног послодавца, закључи уговор о допунском раду код другог послодавца. Међутим, таква

Радни однос у школи

О: Претпостављамо да је запослена ангажована на одређено време, чији је рок унапред утврђен, јер је са именованом закључен Анекс Уговора о раду, у складу са чланом 187. Закона о раду. Уколико је тачно да запосленој пре истека породиљског одсуства престаје радни однос, установа јој пре почетка породиљског одсуства, на захтев запослене, решењем продужава радни однос до истека коришћења права на одсуство (породиљско, одсуство са рада ради неге детета итд.). У таквој ситуацији установа ангажује друго лице, али не до замене, већ у складу са чланом 132. тач. 2. Закона о основама система образовања и васпитања.

П: Стигао је допис од јавног извршитеља ради наплате новчаног потраживања извршног повериоца, и то износа од *** динара на име главног дуга, са законском затезном каматом почев од **** године, па до коначне исплате и износа од *** динара, на име трошкова извршног поступка, обуставом од зараде запосленог радника. Који је редослед у измирењу наведених обавеза, с обзиром на то да би прво требало да се намирују трошкови поступка, а затим затезна камата и главни дуг? Уз претходно наведено, недоумицу изазива и допис извршитеља у коме обавештава о следећем: Увидом у систем у коме се воде уплате на рачун јавног извршитеља, утврђено је да су са плате извршног дужника обустављени следећи износи: ****. године износ од **** динара (износ од **** динара на име трошкова и износ од **** динара на име главног дуга, са каматом), дана ****. године износ од ***** динара на име главног дуга, са каматом, дана *****. године износ од ***** динара на име главног дуга, са каматом, и дана *****. године износ од **** динара (износ од 6511,11 динара на име главног дуга, са каматом, и износ од 1434,77 динара на име награде за успешно спровођење извршења). Преостали дуг је на име трошкова извршног поступка (награда за успешно спровођење извршења) у износу од **** динара, који је потребно скинути са зараде извршног дужника. Како треба поступати у оваквим случајевима? О: На основу формулације питања претпоставља се да је наведени допис јавног извршитеља заправо закључак о спровођењу извршења пленидбом дела зараде извршног дужника и да је исти примљен у својству послодавца извршног дужника. Одговор на ово питање заправо је садржан у одредбама чл. 313. Закона о облигационим односима, којим је прописано да „ако дужник, поред главнице, дугује и камате и

83 LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2017.

П: Запослена која није стручна (ради се о дефицитарном занимању) засновала је радни однос по чл. 132. став 1. тачка 2) Закона о основама система образовања и васпитања, а затим је отворила породиљско боловање и са установом закључила Анекс уговора по чл. 187. Закона о раду. Школа има прилику да запосли стручну наставницу. Да ли наставница која је стручна има приоритет и заснива радни однос према чл. 132. став 2. Закона о основама система образовања или заснива радни однос као замена, значи према чл. 132. став 6. тачка 1) истог закона?

ИЗВРШНИ ПОСТУПАК

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

конструкција би била противна сврси института породиљског одсуства и дефакто би била својеврсна злоупотреба права, те у том смислу може понети одређене ризике. Поред тога, из саме дефиниције допунског рада проистиче да допунски рад за време породиљског одсуства не треба да се обавља. Члан 202. став 1. Закона о раду прописује да „запослени који ради са пуним радним временом код послодавца може да закључи уговор о допунском раду са другим послодавцем, а највише до једне трећине пуног радног времена.” У том смислу, уговор о допунском раду се закључује са другим послодавцем само у случају да запослени ради са пуним радним временом код првог послодавца, што у овом случају није тако јер запослена не ради, већ је на породиљском одсуству.

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

трошкове, урачунавање се врши тако што се прво отплаћују трошкови, затим камате и најзад главница.” Дакле, тачно је мишљење да би оброци који се обустављају од зараде извршног дужника (запосленог) на име дуга, требало да се урачунавају тако да се њима прво отплаћују трошкови поступка, затим камате и на крају главница дуга. Међутим, у пракси се неретко дешава да извршни повериоци (а нарочито правна лица

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

која имају потраживања по основу пружених комуналних и сродних услуга, као тзв. „велики повериоци”) делимичне отплате дуга раскњижавају на неки други начин, супротно наведеним законским одредбама, о чему обавештавају поступајућег јавног извршитеља. Ово је нарочито случај када је решењем о извршењу одређено извршење на име потраживања по више рачуна, па повериоци сваки од износа по наведеним рачунима третирају као посебан дуг.

Kaлендар важења правних аката Прописи који одложено престају да важе или чија одложена примена почиње у наредном периоду

● Правилник о квалитету шећера намењеног за људску употребу, објављен у „Службеном гласнику РС”, бр. 88/2017 од 29. 9. 2017, ступио је на снагу 7. 10. 2017. године – примењује се од 1. 11. 2017. године. ● Правилник о квалитету шећера, објављен у „Службеном листу СФРЈ”, бр. 7/92 од 31. 1. 1992. године – престаје да важи 1. 11. 2017. године. ● Правилник о квалитету скроба и производа од скроба за прехрамбене сврхе, објављен у „Службеном листу СРЈ”, бр. 33/95 – одредбе које се односе на течну глукозу (декстроза) и скробне шећере, декстрозу-монохидрат, анхидровану декстрозу, престају да се примењују 1. 11. 2017. године. ● Закон о изменама и допунама Закона о безбедности и здрављу на раду, објављен у „Службеном гласнику РС”, бр. 91/2015 од 5. 11. 2015, ступио је на снагу 13. 11. 2015. године – члан 17. се примењује од 1. 12. 2017. године. ● Правилник о листи производа који се могу продавати у апотеци, објављен у „Службеном гласнику РС”, бр. 53/2017 од 30. 5. 2017, ступио је на снагу 7. 6. 2017. године – примењује се од 8. 12. 2017. године.

ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

С НАМА НЕМА ЛУТАЊА

Јавне набавке и буџети

Грађанско право

Кривично право

Управно право

Привредно право

Радно право

Унакрсни поглед