СПЕЦИЈАЛНО ИЗДАЊЕ ● октобар 2013. ● www.legeartis.rs
ск а д у С да у с е њ а пре в а
Електронско достављање у судским поступцима
љи ри с в а Објразмемним у с гити ем ле циљ
... плус ПРИВРЕМЕНЕ МЕРЕ И ИНТЕЛЕКТУАЛНА СВОЈИНА ПРАВНА ЛИЦА И НЕМАТЕРИЈАЛНА ШТЕТА ПРОДУЖЕЊЕ ПРИТВОРА У ЗАКОНОДАВНИМ РЕШЕЊИМА И У СУДСКОЈ ПРАКСИ СУДСКА ДЕОБА ЗАЈЕДНИЧКЕ ИМОВИНЕ СУПРУЖНИКА
Кривични поступак
Стечајни поступак
Уставна жалба
Извршни поступак
Преглед новина у Кривичном законику
Стечај и радни однос
Моћно правно средство у области радних односа
Нова улога органа старатељства
МЕЂУ АУ ТОРИМА У ОВОМ БРОЈУ...
др Горан Илић, заменик Републичког јавног тужиоца „Требало би очекивати спорења у судској пракси око тога шта је истоврсно кривично дело.” Снежана Андрејевић, судија Врховног касационог суда „Обавезно јавно објављивање правноснажне судске пресуде донете у спору ради заштите повређених ауторских права у електронском медију или на сајту на глобалној мрежи представља подесан начин ограничења слободе медија и меру сразмерну легитимном циљу коме се тежи.”
„Увођење појма заједнице живота може се сматрати добрим решењем јер потпуније изједначава брачну и ванбрачну заједницу кроз појам заједничког живота као оквира у коме се стиче заједничка имовина.”
„У судској пракси присутна су размимоилажења када је реч о праву правног лица на накнаду нематеријалне штете због повреде пословног угледа.” Александар Марковић, дипл. правник с вишегодишњим искуством у свим областима радног права „Изражавајући правно схватање у образложењу своје одлуке, Уставни суд заузима и свој правни став, а што је од значаја у поновљеном парничном поступку.” Гордана Ајншпилер-Поповић, судија Привредног апелационог суда „Судије већ сада сагледавају потенцијалне проблеме до којих би могло доћи електронским начином достављања правних докумената.” др Љиљана Рудић-Димић, консултант за ауторско право „На захтев носиоца права који учини вероватним да је његово ауторско или сродно право повређено, или да ће бити повређено, суд може да одреди привремену меру.” Мирјана Димитријевић, судија Првог основног суда у Београду „Јасно дефинисање улоге психолога у извршном постуку помоћи ће психолозима да успешно обаве свој посао.”
3 lege artis ● специјално издање – ОКТОБАР 2013.
проф. др Здравко Петровић, редовни професор на предмету право осигурања на Правном факултету Универзитета Медитеран у Подгорици
www.legeartis.rs
Драгана Марчетић, судија Основног суда
СПЕЦИЈАЛНО ИЗДАЊЕ ● www.legeartis.rs
Ска Суд уда С е пре вањ
електронско достављање у судским поступцима
и вљ ри са Обја азмемним у сргити ем ле циљ
... плуС прИВреМеНе Мере И ИНТелекТуалНа СВОЈИНа праВНа лИЦа И НеМаТерИЈалНа ШТеТа прОдуЖеЊе прИТВОра у ЗакОНОдаВНИМ реШеЊИМа И у СудСкОЈ пракСИ СудСка деОБа ЗаЈедНИЧке ИМОВИНе СупруЖНИка
Кривични поступак
Уставна жалба
Извршни поступак Нова улога органа старатељства
царине
Моћно правно средство у области радних односа
трошкове пословања.
сених царинских декларација,
у периоду од кад је овај посту пак у примени, могу се кон статовати знатне уштеде: у времену потребном за попуња вање декларација, средствима у периоду од кад је овајзапосту која се издвајају куповину пак у примени, могу се кон сетова тих декларација, у вре статовати знатне уштеде: у мену комуницирања са инфор времену потребном за попуња вање декларација, средствима мационим системом царинске која се издвајају за куповину службе и др. сетова тих декларација, у вре Поред наведених предно мену комуницирања са инфор сти на страни корисника, мационим системом царинске по јед но ста вљеним поступком службе и др. Поред наведених предно увоза и извоза робе на основу сти на страни корисника, по фактуре, Управа царина до јед но ста вљеним поступком бија увоза могућност и извоза роберационалнијег на основу ко ришћења људских ресурса, фактуре, Управа царина до бија могућност рационалнијег будући да се овај поступак (за коришћења људских ресурса, ра злику од редовног) суштин будући да се овај поступак (за ски обавља само суштин у једној ор разлику од редовног) гани зационој ски обавља самојединици. у једној ор
ЗНАЧАЈНИ ПОДАЦИ И КОРИСНИ МОДЕЛИ ПРАВНИХ АКАТА
Подаци од значаја за рад Подаци од значаја за рад пословних субјеката пословних субјеката
ганизационој јединици.
Износи личних примања запослених Износи личних примања запослених
Kaлендар важења аката Kaлендар важењаправних правних аката
ВРСТА ИСПЛАТЕ ВРСТА ИСПЛАТЕ 1.
2012. године. примењује сеобјављен од 1. априла 2013. године, осим одредби члана 78. овог закона ● Закон о јавним– набавкама, у „Службеном гласнику РС”, бр. 124/2012 од 29. 12. које се примењују од 1. септембра 2013. године
2012. године. – примењује од 1. априла 2013. године, осимобрасцу одредби члана 78. овог закона ● Уредбасе о изменама и допунама Уредбе о садржини, и начину подношења јединствене пријаве на обавезно које социјално осигурање, јединственим методолошким се примењују од 1. септембра 2013. године
принципима и јединственом кодексу шифара за унос података у Јединствену базу Централног регистра обавезног социјалног осигурања, објављена у „Службеном гласнику ● Уредба о изменама и допунама Уредбе о садржини, обрасцу и начину подношења РС”, бр. 124/2012 од 29. 12. 2012. године. јединствене пријаве на обавезно јединственим методолошким – одредбесоцијално чл. 2–5. ове осигурање, уредбе примењују се од 1. априла 2013. године
принципима и јединственом кодексу шифара за унос података у Јединствену базу Централног регистра обавезног социјалног осигурања, објављена у „Службеном гласнику РС”, бр. 124/2012 од 29. 12. 2012. године. – одредбе чл. 2–5. ове уредбе примењују се од 1. априла 2013. године
КАЛЕНДАРИ... ● ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ● ВАЖЕЊА ПРАВНИХ АКАТА ● ДОГАЂАЈА
табеле и узорци
табеле и узорци
● Закон о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама,
објављен уизмирења „Службеномновчаних гласнику РС”, бр. 119/2012 од 17. 12. 2012. године. ● Закон о роковима обавеза у комерцијалним трансакцијама, – примењује се од 31. марта 2013. године објављен у „Службеном гласнику РС”, бр. 119/2012 од 17. 12. 2012. године. – примењује се од године ● Закон о јавним набавкама, објављен у „Службеном гласнику РС”,31. бр.марта 124/20122013. од 29. 12.
102
102
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
У овој рубрици доносимо преглед прописакоји који током месеца У овој рубрици доносимо преглед прописа токомовог овог месеца престају да важе (у целости или у делу), односно који одложено ступају на престају да важе (у целости или у делу), односно који одложено ступају на снагу и/или се одложено примењују у целости или у делу: снагу и/или се одложено примењују у целости или у делу:
1.
ПО ЗАКОНУ О РАДУ О РАДУ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН ПО ЗАКОНУ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН 2.
3.
2.
3.
Плаћају се све пореске Исплата по овом основу је Регрес за коришћење зараду се све пореске у висини годишњег Исплата по утврђеној овом основу јеобавезе као наПлаћају Регрес за одмора коришћење обавезна, општим актом, односно уговором обавезе као на зараду обавезна, у висини утврђеној годишњег одмора о раду код послодавца (члан 118. тачкаопштим 6. Закона оактом, раду) односно уговором Отпремнина код одласка у пензију
Отпремнина код одласка у пензију Јубиларна награда Накнада трошкова
превоза до посла и Јубиларна награда повратка са посла
Накнада трошкова Накнада за у превоза доисхрану посла и току рада повратка са посла
о раду код послодавца (члан 118.
опорезује се до износа Према Закону раду, исплаћује тачка 6.оЗакона о раду) Не троструке месечне се најмање у висини 3 просечне зараде по запосленом зараде у Републици Србији према Не опорезује се до износа Према Закону о раду, исплаћује у Републици према последњем објављеном податку троструке месечне се најмање висини 3запросечне последњем податку републичког органаунадлежног зараде по запосленом зараде у Републици Србији према (54.447 × 3 = 163.341 дин.) статистику (54.447 × 3 = 163.341)
у Републици према последњем податку Неопорезиво до 17.376 До висине утврђене објављеном општим органа надлежног за последњем податку динара годишње актомрепубличког послодавца
(54.447 × 3 = 163.341 дин.) статистику (54.447 × 3 = 163.341) Не опорезује се до висине
До висине цене превозне карте у јавном саобраћају
превозне карте, односно Неопорезиво до 17.376 До висине утврђене општим до висине стварних динара годишње актом послодавца трошкова превоза, а највише до 3.476 дин.
До висине цене превозне карте у
Исплата по овом основу је јавном саобраћају обавезна, у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тачка 5. Закона о раду)
Не опорезује се до висине
Плаћају се све пореске превозне карте, односно обавезе као на зараду
до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.476 дин.
до висине прописане општим Дневница за службено Плаћају се све пореске по овомооснову јеНеопорезиво Накнада исхрану у До 2.086 дин. по дневници актом,Исплата односно уговором раду путовањеза у земљи обавезе као на зараду обавезна,(члан у висини току рада код послодавца 118. тач.утврђеној 2. Закона о раду) актом, односно уговором општим о раду код послодавца (члан 118. Не опорезује се до Најмање у висини утврђеној Дневница за тачка 5. Закона о раду) износа прописаног посебним прописима (члан 118. службено путовање у
ПОСТАВИТЕ ПИТАЊЕ НАШЕМ АУТОРУ, НАСТОЈАЋЕМО ДА ОДГОВОРИМО НА СВАКО ОД ЊИХ иностранство
тачка 3. Закона о раду)
Уредбом о накнади
Неопорезиво до До висине прописане општим Дневница за службено трошкова и отпремнини и по дневници 2.086 дин. актом, односно уговором државних о раду службеника путовање у земљи Наиме, по Закону из 2006. намештеника код послодавца (члан 118. тач. 2. године, члан фонда стиче право („Сл. гласник”, број 86/07) Закона о раду) на повлачење средстава с наврПлаћају се све пореске Теренски додатак (дневна Према Закону о раду, ако се Уплата Порез Олакшица Годишња уштеда обавезе као наНе зараду предвиди општим односно накнада за повећане (РСД) (%) (РСД) (РСД) шене 53 године живота, као и опорезује се до Најмање у актом, висини утврђеној Дневница за уговором о раду трошкове рада на терену) износа прописаног посебним прописима (члан 118. службено путовање у могућност да сва средства по5.214 12% 625,68 7.508,16 Уредбом о накнади тачка 3. Закона о раду) иностранство вуче одједном или путем проТабела 2: Пример пореске олакшице код уплате максималног Наиме, по Закону из 2006. трошкова и отпремнини неопорезивог износа грамираних односно године, чланисплата, фонда стиче право државних службеника и на повлачење средстава с навр-од износила је преко 16Уплата милијардиПорез Из фондова годиИзменом Закона Олакшица је у 2012. Годишња уштеда ануитета. намештеника (РСД) ост- (%)ни на име (РСД) (РСД) 53 годинесеживота, као ина ВУКВУК ПЕРОВИЋ динара. Просечан принос приватних пензија, 2011,шене граница помера ПЕРОВИЋ („Сл. гласник”, број 86/07) могућност да сва средства подипл. правник, специјалиста за дипл. правник, специјалиста за 5.214 фон-12%односно 625,68 7.508,16 варен на укупну имовину повлачења једнократ58 година, с тим да је одједкорпоративно управљање корпоративно управљање вуче одједном или путем проunakrsni.pogled@legeartis.rs Плаћају се све пореске Закону о раду, ако се Теренски додатак (дневна Премаunakrsni.pogled@legeartis.rs дова, односно FONDex индекс них износа и програмираних номграмираних могуће исплата, повући само односно предвиди општим актом, односно обавезе као на зараду накнада за повећане износила је преко 16 исплата милијарди укупно Из фондова је у 2012. годиИзменом Закона од је 12,62%. Корисника-чланова, исплаћено 30%ануитета. од средстава акумулидинара. Просечан принос остни на име приватних пензија, 2011, граница се помера на уговором о раду трошкове рада на терену) има око 180.000, што предста- 751,65 милиона динара. Сред- раних у ДПФ-у. Ово решење је „Сл. гласник РС”, бр. 31/2011 и варен на укупну имовину фон- односно повлачења једнократ- 58 година, с тим да је одједгласник бр. 31/2011 и 99/2011 – др. РС”, закон). Које лице испуњава формалне услове за „Сл. вља 10,39% од укупног броја ства се углавном повлаче много боље јер смисао пензије дова, односно FONDex индекс них износа и програмираних ном могуће повући само 99/2011 – др. закон).саставља Јавни бележник јавног бележниКа? Које лице испуњава формалне услове за запослених у Србији или 2,48% чим корисник испуни услов, није у једнократном подизању је 12,62%. Корисника-чланова, исплата укупно исплаћено 30% од средстава акумулијавнобележничке исправе За јавног бележника може бити именовано лице које исЈавни бележник саставља јавног бележниКа? има(подаци око 180.000, динара. раних у ДПФ-у. решење је у укупне популације су штоа предстасредстава, већ у Ово коришћењу најчешће751,65 и премилиона него што одеСредпуњава следеће услове: на српском језику, ћириличможе бити именовано лице које исјавнобележничке исправе вља 10,39%анеод укупног броја пензију. ства се углавном повлаче много боље јер смисаопериоду. пензије За јавног бележника преузети из Статистичког у државну То не одгодужем временском 1) да је држављанин Републике Србије, пословно способан ним писмом, а на подручјизапослених у Србији или 2,48% чим корисник испуни услов, није у једнократном подизању пуњава следећеиуслове: на ма српском језику, ћириличда има општу здравствену способност; локалне самоуправе где је кса НБС, децембар 2012). То је, вара природи добровољних Ипак, то право задржавају сви укупне популације (подаци су а најчешће и пре него што оде средстава, већ у коришћењу у 1) да је држављанин Републике Србије, пословно способан писмом, употреби а на подручји2) да има диплому правног факултета у Републици Србији и ним у службеној језик нажалост, још увек релативно пензијских фондова. они дужем који сувременском уговор о периоду. чланству преузети из Статистичког ане- у државну пензију.Један То не одгода је положило правосудни испит и испит за јавног бележ- ма илокалне писмо националне мањии да има општу здравствену способност; самоуправе где је ксапословања НБС, децембар 2012). То је, вара природи Ипак, то по право задржавају сви мали број. Приказ од разлога јесте кратакдобровољних пери- закључили Закону из 2006. ника; не, јавнобележничке испраправног факултета у Републици Србији и у службеној употреби језик нажалост, релативно фондова. Један Једно они који су уговор о чланству ДПФ-а у 2012. години датјош је увек у од уплате ипензијских мала акумулирана лице може бити ис-2) да има диплому 3) да има најмање пет година радног искуства у правној ве се састављају на српском 20 мали број. Приказ пословања од разлога јесте кратак пери- закључили по Закону из 2006. да је положило струци правосудни испит иправосудног испит за јавног и писмо националне мањипосле положеног испита; бележјезику или на језику и писму Табели 3. члан више фонсума, нарочито у случајевима товремено ДПФ-а у 2012. години дат је у од уплате и мала акумулирана Једно лице може бити ис- ника; јавнобележничке испра4) да је достојно јавног поверења за обављање послова не,националне мањине. Овде је Имовина ДПФ-а у 3.потпу- где је послодавац а према члан свомвише нахођењу престао с дова, Табели сума, нарочито у случајевима товремено фонјавногпет бележника (лице недостојно обављања послова ве занимљиво истаћи на и тосрпском да за3) да има најмање година радног искуства у правној се састављају Имовина ДПФ-аплаћањем у потпу- доприноса где је послодавац престаосредства с дова, а према свом нахођењу ности је инвестирана у земљи. за запосиз једног фонда је оно лице које је било осуђено за кривично дело против кон јавном бележнику даје моструци после положеног правосудног испита; језику или на језику и писму ности је инвестирана у земљи. плаћањем доприноса за запоссредства из једног фонда Највише је уложено у државне лене, као што су познати слуможе пребацити у неки друправног саобраћаја, против службене дужности, као и за гућност да, на захтев странке, Највише је уложено у државне лене, као што су познати слу- може пребацити у неки дру- 4) да је достојно јавног поверења за је обављање послова мањине. Овде је друго кривично дело за које запрећена казна од пет го- националне састави исправу и на страном дужничке хартиједужничке од вредноги фонд. чајеви НИС-а и ПТТ-а. хартије од вредно- чајеви НИС-а и ПТТ-а. ги фонд. јавног бележника обављања послова истаћи и тосудда задина (лице затворанедостојно или тежа казна, коме је одлуком надлежног занимљиво језику ако има својство сти, обвезнице (48,3%) и тре-(48,3%) и трести, обвезнице престао статус јавног бележника, јавнобележничког преводиоца за језик намоје оно лице којеоргана је било осуђено за кривично дело против конског јавном бележнику даје Табела 3: Упоредни приказприказ пословања ДПФ-а у 2012. Табела 3: Упоредни пословања ДПФ-а у 2012. години години зорске записе затим зорске записе (21,3%), затим(21,3%), помоћника, јавнобележничког приправника или адвокакојем саставља исправу и ако је правног саобраћаја, против службене дужности, као и за гућност да, на захтев странке,9 у орочене у орочене депозите (4,4%),депозите ак- (4,4%), акБрој Имовина Имовина Принос та, односно коме је због разрешења престала судијска или исправа намењена за употребу Број Принос чланова (у млн. РСД) (2012) ције (2,9%), корпоративне обдело за којефункција, је запрећена казнатри одгодине пет гоисправу и на страном док не прођу од дана састави у иностранству. чланова (у млн. РСД) (2012) друго кривичнојавнотужилачка ције (2,9%), корпоративне обвезнице (1,2%), непокретности тежа казна, је функције, одлукомлице надлежног ако има престанка статуса, коме односно из чијег пона- језику Посебно важнасвојство врста јавнихсудУкупно на нивоу индустрије 179.823 16.011,3 12,62% дина затвора или везнице (1,2%), непокретности (0,5%), док се на кастоди рачу-на нивоу индустрије сејавног може основано закључити да делатност јавног бе- ског исправа јесу јавнобележничУкупно 179.823 16.011,3 12,62% органа престао шања статус бележника, јавнобележничког преводиоца за језик на 41.739 4.048,7 12,73% нима налазило (0,5%), док се на кастоди рачу-15,8% средста- Delta Generali Basic лежника неће обављати у складу са етичким кодексом који ки записи. Правни послови 9 помоћника, јавнобележничког приправника или адвокакојем саставља исправу и ако је ва. Потраживања износила Generali 41.739 4.048,7 12,73% нима налазило 15,8% средста- су Delta доноси Комора); и изјаве који су сачињени у DeltaBasic Generali Index 3.552 229,6 12,99% 5,7%, а начин инвестирања је та, односно коме је говори, због разрешења престала или оне исправа за употребу 5) да пише и чита српски језик,судијска а на подручјима облику намењена јавнобележничког зава. Потраживањаприказан су износила Raiffeisen Future 18.030 1.804,4 10,96% 3.552 229,6 12,99% јавнотужилачкајединице у ДијаграмуDelta бр. 1. Generali Index функција, доксамоуправе не прођу где тријегодине од употреби дана и у иностранству. локалне у службеној писа, а које је израдио јавни 5,7%, а начин инвестирања је Валутна структура имовиDDOR Garant 61.643 2.842,2 10,98% престанка статуса, језикодносно мањине дафункције, познаје и језик те мањине; бележник, исту доказну лице из чијег понаПосебно имају важна врста јавних Raiffeisen 18.030 1.804,4 10,96% не ДПФ-а године Future приказан у Дијаграму бр. на 1. крају 2012. 6) да има или да може доказати да ће обезбедити одговаснагу као да су сачињени у суду DDOR Garant Dinar 144 2,5 11,34% шања се може основано закључити да делатност јавног беисправа јесу јавнобележничбила је имовиу корист домаће валуте Валутна структура рајуће просторије и опрему за обављање делатности јавног или пред другим државним орDDOR Garant 61.643 2.842,2 10,98% (77,3%), док је у страној валути ки ганом. записи. Правни послови Дунав 83.930 6.686,8 13,69% лежника неће обављати бележника.у складу са етичким кодексом који У облику јавнобележне ДПФ-а на крају–2012. године еврима – било 22,7% портфои изјаве који су сачињени ничког записа сачињавају се, у DDOR Garant Dinarпензија 1441.784 2,5 11,34% доноси Комора); Триглав 80,8 10,14% била је у корист домаће валуте лија (видети Дијаграм бр. 2). нарочито, уговори о имовин- за5) да говори, пише и чита српски језик, а на подручјима оне облику јавнобележничког Овакав начин улагања омо(77,3%), док је у страној валути SoGe Štednja 7.630 177,7 12,32% Дунав 83.930 6.686,8 13,69% непосредно сазнао. Тако изда- истинитост онога што се у њој ским односима или споразуми јединице локалне самоуправе где је у службеној употреби и писа, а које је израдио јавни гућио портфоје високу стопу приноса – еврима – било 22,7% та и оверена исправа има снагу потврђује или одређује (чл. 238. о деоби заједничке имовине SoGe Ekvilibrio 6.376 138,7 12,78% у 2012. години која је Триглав износила пензија да познаје и језик изврште мањине; имају доказну 1.784 80,8 10,14% језик мањинејавне исправе односно Закона о парничном поступку,бележник, супружника или исту ванбрачних лија (видети Дијаграм бр. 2). 12,62%. Извор: Преузето из Билтена бр. 2 ДУНАВ ПЕНЗИЈА 6) да има илинеда може доказати да ће обезбедити као даспоразуми су сачињени у суду или веродостојне исправе. „Сл. гласник одговаРС”, бр. 72/11).снагу партнера, о законОвакав начин улагања омоSoGe Štednja 7.630 177,7 12,32% Јавна исправа је исправа коју је Таква исправа би била подоб-или ском издржавању, уговори о оррајуће просторије и опрему за обављање делатности јавног пред другим државним гућио је високу стопу приноса у прописаном облику издао нана за извршење ако су у њој нарасполагању непокретностиSoGe Ekvilibrio 6.376 138,7 12,78% бележника. ганом. У облику јавнобележу 2012. години која је износила длежни државни и други орган значени извршни поверилац и ма, уговори о доживотном иззаписа сачињавају у границама својих овлашћења, извршни дужник, предмет, вр-ничког државању, уговори о поклону и се, 12,62%. Извор: Преузето из Билтена бр. 2 ДУНАВ ПЕНЗИЈА о имовинкао и исправа коју је у таквом ста и обим испуњења обавезе,нарочито, поклону зауговори случај смрти и друФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ И ПЛАТНИ ПРОМЕТ
Табела 2: Пример пореске олакшице код уплате максималног неопорезивог износа
lege artis ● април 2013.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
lege artis ● април 2013.
АУТОРСКИ ТЕКСТОВИ СА ОБИЉЕМ КОРИСНИХ ПРИМЕРА И СТРУЧНИХ ТУМАЧЕЊА
www.legeartis.rs
www.legeartis.rs
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
20
Стечај и радни однос
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ИЗ ПРВЕlege РУКЕ ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ И ПЛАТНИ ПРОМЕТ
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
4
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
царине
Преглед новина у Кривичном законику
82
Стечајни поступак
Преглед робе који се одрe Битно обележје овог по ђује приликом обављања ових ступка јесте и електронска ко поступака, свакако је у складу муникација носиоца одобрења са ниским степеном ризика и Управе царина, што учес робе која се на овај начин от нике у царинском поступку Преглед С робе који се одрe Битно по приморава да обележје унапредеовог своје према или допрема. друге ђује приликом обављања ових ступка јесте и електронска ко стране, а с обзиром на то да се информатичке капацитете и поступака, свакако је у складу муникација носиоца одобрења континуирано раде нашто њихо евентуални са преглед ниским обавља степеном ризика и Управе царина, учес робе која се на овај начин отодржавању. нике у царинском поступку само на граничним прелазима, вом према или допрема. С друге приморава да унапреде своје На крају, подвлачимо да овај његово трајање је веома кратко с обзиром на то да се информатичке капацитете и и једноставностране, и не апроизводи поједностављени поступак евентуални преглед обавља континуирано раде на њихо додатне трошкове овом ос подразумева употребу факту вом одржавању. само напо граничним прелазима, нову (уколикоњегово је преглед ра уместоНацаринских деклара трајањезајеову веома кратко крају, подвлачимо да овај и не производи поједностављени нискоризичнуи једноставно робу уопште и ција (само током 2011. поступак године додатне трошкове по овом ос подразумева употребу факту одређен). Следећа важна по на бази овог поступка подне нову (уколико је преглед за ову ра уместо царинских деклара годност односи се на брзину то је царинских де нискоризичну робу уопште и око ција40.000 (само током 2011. године обављања ових процедура, бу мање што би овог него поступка подне одређен). Следећа важнакларација по на бази годност односи се на брзину то је око 40.000 царинских де дући да се поступак у суштини то био случај да овај поступак обављања ових процедура, бу кларација мање него што би обавља само дући на једном месту. није примењен). Имајући у да се поступак у суштини то био случај да овај поступак Убрзане процедуре смањују виду укупан број не појући днеу обавља само на једном месту. није примењен). Има сених царинских трошкове 82 пословања. Убрзане процедуре смањују виду укупан декларација, број неподне
владан мирковић главни и одговорни уредник vladan.mirkovic@ingpro.rs
ISSN 2334-6140 Специјално издање октобар 2013. Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а За оснивача и издавача:
Главни и одговорни уредник:
Владан Мирковић Сарадници:
Уредник рубрика Kaлендар важења правних аката/Порески календар:
Ана Фулетин Лектор/коректор:
Радмила Савић Oрганизатор издања:
Оливера Бошковић
Однедавно смо часопис обогатили и новим рубрикама Реч адвоката и Грађански кодекс. Под слоганом Прописи у пракси, наш електронски месечник доноси свеж и другачији приступ савременом пословању привредних субјеката, државних органа, образовних установа и адвокатских канцеларија, посебно се осврћући на право и заштиту потрошача, као незаобилазног сегмента свих друштвених токова. Будите на правом месту – уз
!
Дизајн и обликовање часописа:
Маја Кесер Редакција:
Веле Нигринове 16а 11000 Београд тел: +381 11 2836 820 факс: +381 11 2836 474 е-пошта: redakcija@legeartis.rs Часопис излази електронски једанпут месечно (12 бројева у оквиру годишње претплате). Текстови достављени за објављивање се не враћају. Сви текстови који се објављују у Часопису подлежу редакцијско-техничкој обради, у складу са одговарајућим стандардима Часописа.
Будимо на вези Часопис Lege Artis отворен је за сва ваша питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и покуде. Можете их упутити ауторима текстова или на е-адресу редакције часописа redakcija@legeartis.rs Пратите нас: ● www.legeartis.rs ● www.propisi.net ● www.ingpro.rs ● www.facebook.com/IngProLegeArtis
5 lege artis ● специјално издање – ОКТОБАР 2013.
проф. др Здравко Петровић др Горан Илић др Љиљана Рудић-Димић Александар Марковић Гордана Ајншпилер-Поповић Драган У. Калаба Драгана Марчетић Мирјана Димитријевић Снежана Андрејевић
Скрећемо пажњу да редовно издање нашег часописа у електронском формату, на преко 100 страна, доноси корисне текстове о порезима и акцизама, радним односима и социјалном осигурању, планирању и изградњи, компанијском праву, буџету и јавним набавкама, ауторском праву и праву индустријске својине, образовању, европском праву, а ту су и специјализоване рубрике: Портал читалаца, Календар важења правних аката, Календар догађаја и Порески календар.
www.legeartis.rs
Горан Грцић Владимир Здјелар
Пред вама је специјално издање часописа Lege Artis с посебно одабраним текстовима из домена судских поступака, тако да у овом броју можете прочитати опсежне чланке на тему: електронског достављања у судским поступцима, права правних лица на накнаду нематеријалне штете, последица отварања стечаја на радни однос запослених, судске деобе заједничке имовине супружника, привремених мера и мера обезбеђења у судским споровима у вези с повредом интелектуалне својине, али и текстове о уставној жалби као моћном средству у области радних односа, о продужењу притвора у законодавним решењима и судској пракси и о бројним другим темама.
У овом броју... Судски поступци 8 Право правних лица на накнаду нематеријалне штете 14 Објављивање правноснажне судске пресуде у електронском медију и на
садржај
глобалној мрежи
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
6
17
Последице отварања стечаја на радни однос запослених
24
Судска деоба заједничке имовине супружника
31 Достављање писмена у судским поступцима са посебним освртом на електронско достављање АУТОРСКО ПРАВО и право индустријске својине 38 Привремене мере и мере обезбеђења у судским споровима повреде интелектуалне својине Судски поступци 46
Уставна жалба као моћно средство у области радних односа
52
Нова улога органа старатељства у поступку извршења одлука из области породичног права
57
Продужење притвора у законодавним решењима и у судској пракси
62
Преглед новина у Кривичном законику
рубрике 3
Међу ауторима у овом броју...
4
Из прве руке
5
Уводна реч
36
Смешна страна адвокатуре
КОМЕНТАРИ
МЕЈЛ�СЕРВИС
КАЛКУЛАТОРИ СУДСКИХ�ТАКСИ�И�КАМАТА
Укратко: 200.000 међусобно повезаних��докумената��у увек�ажурном�електронском издању. Брзе�и�ефикасне�претраге�уз�више�врста�филтера�по одговарајућим�критеријумима, преглед�текстова�у�више прозора.
ЈАВНЕ НАБАВКЕ
На�нашем�тржишту једино Прописи.нет имају�системски Мејл�сервис који�све�промене из�области�вашег пословања�доставља на�ваш�мејл.
Прописима.нет можете�приступити с�било�ког�рачунара�који�је повезан�с�интернетом (службеног, приватног), с�било�које�локације�у�земљи�и�свету. Не�захтева се�никаква�инсталација, а�база је�активна 24 часа, 365 дана�у�години.
судски поступци
Право правних лица на накнаду нематеријалне штете
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
8
У судској пракси постоје размимоилажења када је реч о праву правног лица на накнаду нематеријалне штете због повреде пословног угледа. Тим поводом огласио се Врховни суд Србије, а одредбе преднацрта Грађанског законика, чини се, одлазе корак даље наговештавајући могућност да и правним лицима буде признато право на накнаду нематеријална штете
П
равно лице нема пра во на правичну новчану накнаду нематеријалне штете због повреде пословног угледа, јер то није законом при зната штета. Такво стање је de lege lata, у смислу одредбе чла на 200. Закона о облигационим односима, а такав став заузима и судска пракса, према више одлука Врховног суда Србије. На седници Грађанског одељења од 5. фебруара 2001, Врховни суд Србије заузео је следеће правно схватање: „Правно лице нема право на правичну новчану накнаду нематеријалне штете због по вреде пословног угледа, јер то није законом призната штета.” Овако заузето правно схватање образложено је: „У судској пракси постоје различите одлуке о томе да ли правно лице има право на накнаду нематеријалне штете због повреде пословног угледа, па се показује потребним за узимање правног става о томе. При решавању наведене дилеме треба имати у виду да када је посебним законом
(на пример, Законом о за штити проналазака, технич ких унапређења и знакова разликовања у члану 117. про писано да штетник одговара по општим правилима о накнади штете или да по истим пра вилима оштећени има право на накнаду штете, то не значи да сваки оштећени има право на сваку законом прописану накнаду штете. У питању је упућујућа норма, а то у овом случају значи да се пре свих морају имати у виду одредбе чланова 155. и 200. став 1. За кона о облигационим односи ма. Према одредбама члана 155. Закона о облигационим одно сима штета је и наношење дру гоме физичког или душевног бола или страха (нематеријална штета), а према одредбама члана 200. став 1. истог зако на суд ће досудити правичну новчану накнаду, независно од накнаде материјалне штете као и у њеном одсуству, и за претрпљене болове због по вреде угледа. Из таквих одре даба, по логици ствари, следи да право на правичну новчану
накнаду нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због повреде угледа има само физичко лице, јер само оно може претрпети душевне бо лове. Такве болове због повреде угледа не трпи правно лице, па му због тога наведена накнада није законом призната. Из свега изложеног следи закључак да правно лице нема право на правичну новчану накнаду нематеријалне штете због повреде пословног угледа, јер то није законом призната штета. Тиме се не оспорава право свакоме да заговара за конско признање тог права правном лицу уз напомену да је тешко пронаћи оправдане научне и животне основе за то. Сходно свему изложеном наведено правно схватање показује се законитим.” Изнетим је судска прак са потврдила став да је Закон о облигационим односима из 1978. године прихватио субјективну концепцију неимовинске штете. Наиме, у члану 155. став 1. Закона о
ПРОФ. ДР ЗДРАВКО ПЕТРОВИЋ редовни професор на предмету право осигурања на Правном факултету Универзитета Медитеран у Подгорици и председник Удружења за одштетно право и право осигурања у Београду sudski.postupci@legeartis.rs
и судска пракса, правилно тумачећи одредбе Закона, не пружају право правним лици ма на накнаду нематеријалне штете. Овај став можемо конста товати и из следећих судских одлука: У Одлуци Врховног суда Ре публике Хрватске, број 71/93, поред осталог стоји: „Законом о обвезним односима про писано је право физичке, а не и правне особе на накнаду нематеријалне штете, па тако и на накнаду неимовинске штете због повреде угледа (чл. 200).”, а у образложењу исте Одлуке: „Када и тко има право на на кнаду неимовинске штете, те на коју врсту неимовинске штете, прописано је одредбама чланова 200–202. Закона о об везним односима, а тим одред бама прописано је само право физичке особе на новчану на кнаду за изричито прописа не врсте неимовинске штете. Дакле, тужитељ као правна особа нема право на новчану накнаду неимовинске штете, па све када би била и у питању повреда пословног угледа (али и то постојање због одређених околности). Важеће одредбе члана 200. става 1. ЗОО ту врсту неимовинске штете прописује само у односу на особу – дакле физичку особу – под ширим појмом ’повреде угледа’ – а не и за правну особу. Оваква одредба члана 200. ст. 1 ЗОО је јасна и одређена, па свако дру го тумачење (првоступањске пресуде и ревидента) у ко рист правне особе противи се
9 lege artis ● специјално издање – ОКТОБАР 2013.
из 1978. године. То је, дакле, субјективна концепција неи мовинске штете. Правно лице се дефинише као „такве масе својине или групе људских бића које су пред законом подобне за права и од говорности, или другим речи ма, којима закон даје статус”. Такође, налазимо и следеће дефиниције правног лица пре ма којима је оно „вештачко лице субјект права и дужно сти кога представља једно или више физичких лица, али се не поистовећује с њима. Оно има непрекидно правно постојање, које нужно не зависи од ичијег природног живота”. Према дефиницији, правно лице је вештачка творевина, творевина људског ума којој за кон даје статус, правну способ ност, даје им „ правни живот”, те је јасно да оно не може трпе ти физички или психички бол, као ни страх, као субјективна осећања која су нематеријалне природе. Нематеријална ште та је наношење другоме фи зичког или психичког бола или страха, а према члану 200. за претрпљене физич ке болове, за претрпљене ду шевне болове због умањења животне активности, наруже ности, повреде угледа, части, слободе или права личности, смрти блиског лица, суд може оштећеном досудити новчану накнаду нематеријалне штете, док правно лице нема способ ност да трпи физички и пси хички бол и страх. Закон о облигационим односима из 1978. године, а
www.legeartis.rs
облигационим односима про писано је да је нематеријална штета наношење другоме фи зичког или психичког бола или страха, док је у члану 200. став 1. истог закона предвиђено да ће суд за претрпљене физичке болове, за претрпљене душевне болове због умањења животне активности, наружености, по вреде угледа, части, слободе или права личности, смрти блиског лица као и за страх, ако нађе да околности случаја, а нарочито јачина болова и страха и њихово трајање то оправдавају, досудити правич ну новчану накнаду, независно од накнаде материјалне штете као и у њеном одсуству. Дакле, да би постојала нематеријална штета није довољно да дође до повреде законом заштићених добара, односно до повреде права личности (повреде угле да, части и др., у објективном смислу), већ се штета мора ма нифестовати у законом при знатом виду – у душевним боловима због повреде угледа, дакле, кроз један субјективни психички доживљај, односно осећај бола, а јасно је да душев ни бол може да осети само фи зичко лице, а не и правно. Другим речима, према наведеној дефиницији повреда личних неимовинских добара, на пример, физичког и душев ног интегритета, није, сама за себе, неимовинска штета, него тек њоме нанесен физички или психички бол или страх. Такав је и став правне теорије о појму неимовинске штете из Закона о облигационим односима
судски поступци lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
10
правилној примјени наведене материјалноправне норме.” Такође, у Одлуци Врхов ног суда Републике Црне Горе, број Рев. 343/97, поред оста лог пише: „Због повреде по словног и друштвеног угледа правног лица, оно има право само на накнаду материјалне штете, а не и нематеријалне штете.” Овај став Врховни суд Републике Црне Горе, у истој Одлуци образлаже на следећи начин: „Предмет тужбеног зах тева је накнада нематеријалне штете због повреде угледа тужиоца (као правног лица) на основу члана 62. Закона о јавном информисању и члана 200. Закона о облигационим односима. Правно становиште изложено у побијеној пресуди да је ’заинтересовано лице’ које има право на тужбу за накнаду штете, сходно члану 62. Закона о јавном информисању, само физичко лице а не и прав но, по оцени овог суда, није прихватљиво јер, према томе како је дефинисан појам лица у наведеној законској норми, закон, када говори о ’заин тересованом лицу’, не мисли само на физичко лице већ и на правно лице. Међутим, овај суд стоји на правном ста новишту нижестепених су дова да, на основу наведених законских одредаба, правно лице нема право на накнаду нематеријалне штете. Радњом неког лица може бити умањен друштвени углед правног лица, онако као што може бити умањен и углед физичког лица, али не може бити аналогије
између физичких и правних лица када је реч о посљедицама овакве штетне радње која се манифестује у једном од ви дова нематеријалне штете, по што се нематеријална штета код повреде угледа не састоји у умањењу угледа као таквог, већ у психичким патњама које отуда долазе, а правно лице није способно да такве патње осећа. Међутим, правно лице, у складу са наведеним закон ским одредбама, има право на накнаду материјалне штете по општим прописима Закона о облигационим односима за на кнаду материјалне штете.” Интересантна је, међутим, и Одлука Врховног суда Србије, број Прев. 127/97, у којој, по ред осталог, стоји: „Из повреде пословне репутације правног лица може проистећи само имовинска штета у смислу пољуљаног угледа који тре ба повратити одговарајућим средствима грађанскоправне заштите (објављивање пре суде на трошак штетника или друге мере публицитета), па се онда ни захтев за досуђивање тако настале штете не може декларисати под видове нематеријалне штете. Неимо винска штета је субјективна категорија. Правно лице није способно да осећа психичке патње и по природи ствари нема физичку личност, тако да се последица умањења по словног угледа не манифестује у једном од правно признатих видова нематеријалне штете (физички бол, психички бол и страх). Повреда пословног
угледа правног лица није нека нова нематеријална штета коју Закон о облигационим одно сима не познаје, без обзира на то што углед има и правно, а не само физичко лице.” Ова одлука је интересант на, јер у њој налазимо тра гове објективног елемента у субјективном концепту не материјалне штете Закона о облигационим односима из 1978. године. Одлуком се на води „…у смислу пољуљаног угледа који треба поврати ти одговарајућим средстви ма грађанскоправне заштите (објављивање пресуде на тро шак штетника или друге мере публицитета)...” Објављивање пресуде на трошак штетника је грађан скоправна мера из члана 199. Закона о облигационим одно сима чија одредба, да подсети мо гласи: „У случају повреде права личности суд може на редити, на трошак штетника, објављивање пресуде, одно сно исправке, или наредити да штетник повуче изјаву којом је повреда учињена, или што друго чиме се може остварити сврха која се постиже накна дом.” Члан 199. налази се у делу Закона о облигационим одно сима, који одређује накнаду нематеријалне штете, а под насловом Објављивање пресуде или исправке. Када је у питању ова неновчана накна да нематеријалне штете За кон не прави разлику између правних и физичких лица, што значи да и правним
психичких доживљаја свој ствених искључиво физичким лицима. Дакле, овде је у питању натурална реституција, као об лик поправљања штете, која има врло сужену могућност приме не кад се ради о неимовинској штети, посебно у правном ре жиму субјективне концепције неимовинске штете. Под на туралну реституцију могли би се подвести готово сви об лици неновчаног поправљања неимовинске штете, као што су опозив изјаве, објављивање исправке информације, из ви ње ње и сл. У литератури се као примери реституције наводе и изручење негатива фотографије, уклањање нат писа, брисање магнетофонског снимка и сл. Такво тумачење о субјекти вно-објективној концепцији нематеријалне штете по За кону о облигационим одно сима из 1978. године постоји и у правној теорији. Према мишљењу правне теорије „у одредбама Закона о обвезним
односима из 1978. године (чл. 157. и 199) којима се признаје право на неновчане облике поправљања нематеријалне штете због повреде права особ ности, не прави се разлика између физичке и правне осо бе.” Зато је „правилно концеп цију неимовинске штете према Закону о обвезним односима из 1978. године квалифицира ти субјективно-објективном”. У прилог субјективно-об јективној концепцији нема теријалне штете у правној теорији наводе се и друге санк ције у случају повреде права личности. Тако, и пре него што је повреда учињена на основу члана 155. истог за кона, суд или други надлежни орган може да нареди преста нак радње којом се повређује интегритет људске личности, личног и породичног живота и других права његове лично сти. Цитирана одредба се, по нашем мишљењу, односи само на физичка лица, јер из њене стилизације то произлази,
11 lege artis ● специјално издање – ОКТОБАР 2013.
лицима признаје право на објављивање пресуде или исправке у случају повреда права личности, па и у случају повреде пословног угледа правног лица. Дакле, Закон правним лицима признаје право на неновчану накнаду нематеријалне штете која се састоји у објављивању пре суде или исправке, а тиме ис товремено уводи и објективни чинилац у појам нематеријалне штете, па се може говорити о субјективно-објективном појму нематеријалне штете у Закону о облигационим односима из 1978. године. Јер, да би правно лице стекло право на неновчану накнаду неимовинске штете довољно је да дође до повреде права личности, на пример, до по вреде пословног угледа прав ног лица, дакле, тражи се само објективни елеменат, а не и субјективни – да је услед по вреде права личности дошло и до душевних болова, одно сно патњи, као субјективних
www.legeartis.rs
Да би постојала нематеријална штета није довољно да дође до повреде законом заштићених добара, односно до повреде права личности, већ се штета мора манифестовати у законом признатом виду – дакле у душевним боловима. Јасно је да душевни бол може да осети само физичко лице, а не и правно лице.
судски поступци lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
12
али истовремено представља потврду става о субјективнообјективној концепцији не материјалне штете, јер се за примену прописаних санкција не тражи да је услед повреде права личности дошло и до душевних болова, односно патњи, као субјективних пси хичких доживљаја. С обзиром на правну при роду права личности као заштићеног добра и пропи саних мера заштите, може се рећи да је према Закону о об лигационим односима из 1978. године, такође, и сама по вреда тих добара несумњиво неимовинска штета, дакле у објективном смислу, без субјективних елемената – страха и бола. Објављивање пресуде, исправка и повлачења повређујуће изјаве нису ниш та друго до типични примери неновчане сатисфакције као облика поправљања неимо винске штете. На то упућује и завршни део одредбе из члана 199. Закона о облигационим односима из 1978. године „... или што друго чиме се може остварити сврха која се пости же надокнадом”, на шта је ука зано и у правној теорији. У судској пракси спорно је да ли привредном друштву као правном лицу може бити проузрокована нематеријална штета у смислу чланова 155. и 200. Закона о облигационим односима, или правно лице може претрпети само имовин ску (материјалну) штету. Сматрамо да се новчана на кнада за нематеријалну штету
може признати само за ону нематеријалну штету коју као такву признаје закон, а не за било коју нематеријалну штету. Под нематеријалном штетом, у смислу Закона о облигационим односима, подразумевају се физички бол, психички бол и страх, а ова врста штете везује се (по природи ствари) за фи зичко лице. Према томе, из повреде пословне репутације правног лица може проистећи само имовинска штета у смис лу пољуљаног угледа који тре ба повратити одговарајућим средствима грађанско-правне заштите (објављивање пресуде на трошак штетника или друге мере публицитета). Такође, и према мишљењу правне теорије, нематеријалну штету може да претрпи само човек, само физичко лице. То значи да је нематеријална ште та субјективна категорија. С друге стране, у правној теорији, истиче се да у пракси и теорији постоје различита становишта у вези са нематеријалном ште том правног лица. Указује се на становиште према коме и прав но лице трпи нематеријалну штету када је повређен његов друштвени углед, који тре ба повратити одговарајућим средствима грађанскоправне заштите.
Право правних лица на накнаду нематеријалне штете у упоредним правним системима
Пут ка правном признању нов чане накнаде нематеријалне штете био је дуг и спор, јер
она није економски искази ва категорија. Нематеријално добро нема цену, не постоји тржиште нематеријалних до бара, и због тога је тешко одре дити новчану накнаду када је ово добро повређено. Повредом нематеријалног добра, части или угледа, по физичко лице може наступи ти само нематеријална ште та, односно може изостати материјална штета. Код повре де угледа или части, међутим, правна лица обавезно као по следицу имају материјалну штету, која се састоји у смањењу обима пословања, која може довести и до пре станка правног лица. Због тога у правним системима који признају право правног лица на накнаду нематеријалне ште те, потребно је да оно претрпи имовинску, материјалну штету, коју је тешко утврдити. Тако, у немачкој правној теорији постоји мишљење према коме је накнада нематеријалне штете заправо остваривање накнаде имовин ске штете другим средствима. Јер, због повреде права лич ности редовно настаје и имо винска штета коју је тешко у целости и тачно утврдити, па се досуђивањем накнаде неи мовинске штете делом покри ва имовинска штета. Штавише, према том мишљењу новчана накнада за неимовинску ште ту долази у обзир једино тамо где повреда права личности правног лица има блиску везу с имовинскоправном сфером оштећеника. И у француској
Нематеријално добро нема цену и због тога је тешко одредити новчану накнаду када је ово добро повређено. пословање, приход, а које као крајњи циљ има имовински губитак. Међутим, за разлику од материјалне штете, где се јасно може утврдити висина те штете преко математичкоекономских показатеља, код накнаде нематеријалне ште те, из члана 226. преднацрта српског Грађанског законика, имовински губитак се не може прецизно утврдити мада је, несумњиво, присутан. Због тога суд мора прибећи одред би члана 224. Закона о парнич ном поступку, који прописује да „ако се утврди да странци припада право на накнаду штете, на новчани износ или на заменљиве ствари, али се висина износа, односно коли чина ствари не може утврдити или би се могла утврдити само са несразмерним тешкоћама, суд ће висину новчаног износа, односно количину заменљивих ствари одредити по слободној оцени.” Дакле, одредбом члана 226. преднацрта, Комисија за изра ду Грађанског законика прати савремене тенденције, посеб но праксу Европског суда за људска права у примени чла на 10. Европске конвенције за заштиту људских права у по гледу уравнотежене заштите угледа правног лица и слободе изражавања.
13 lege artis ● специјално издање – ОКТОБАР 2013.
штете, а и кад ње нема.” Значи потребна је тежа повреда, а она се цени кроз негативне имо винске ефекте на пословање и приход правног лица, које је повреду претрпело, одно сно повреда пословног угледа мора произвести тешке нега тивне последице по имовину правног лица. Ценећи одредбе преднацр та Грађанског законика, и Ре публика Србија планира да се уврсти у правне системе који правним лицима признају пра во на накнаду нематеријална штете. Тако члан 226. друге књиге преднацрта Грађанског законика – Облигациони од носи, одређује: „Правна лица имају право на правичну на кнаду штете због повреде угле да или других вредности које произлазе из природе њиховог субјективитета.” Преднацрт српског Гра ђанског законика, како види мо, не поставља услов у виду тежине повреде која је наста ла за правно лице. С обзиром на то да је код правних лица претежни, ако не и једини показатељ повреде угледа имовински ефекат, према на шем мишљењу, право на на кнаду штете имаће оно правно лице које докаже да је повреда угледа или других вредности оставила последице по његово
www.legeartis.rs
литератури, такође, пронала зимо ставове да се судови, у немогућности тачног утврђења материјалне штете у случају повреде права личности прав ног лица, досуђујући новчану накнаду, сналазе „заклањањем иза растегљивог појма неимо винске штете”. Бивше републике СФРЈ, Ре публика Словенија и Републи ка Хрватска, својим законима о облигационим односима уводе и одредбу према којој право на накнаду нематеријалне штете признају и правним лицима. Облигацијским закоником („Урадни лист РС”, број 83/01), и то чланом 183, Словенија је увела право правних лица на накнаду нематеријалне штете. За остваривање овог права, правно лице мора доказати по вреду угледа или доброг имена и да обавезивање штетника на накнаду нематеријалне штете оправдавају околности случаја. Закон о обвезним одно сима Републике Хрватске из 2005. године, захтева строже критеријуме од словеначког законика. Чланом 1100 наво ди: „За повреду угледа и других права особности правне особе суд ће, ако нађе да то тежина повреде и околности случаја оправдавају, досудити јој пра вичну новчану накнаду, неза висно од накнаде имовинске
судски поступци
Објављивање правноснажне судске пресуде у електронском медију и на глобалној мрежи
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
14
Обавезно јавно објављивање правноснажне судске пресуде донете у спору ради заштите повређених ауторских права у електронском медију или на сајту на глобалној мрежи представља подесан начин ограничења слободе медија и меру сразмерну легитимном циљу коме се тежи
Т
ужени је током мар та 2005. године објавио фотографију, портрет Н.Н., ауторско дело тужиоца, на билбордима широм Србије и на својој главној интернет страници, уз одређени про пратни текст, не наводећи име тужиоца као аутора фотографије. Спорна фотографија била је објављена и на насловној стра ници књиге аутора М. В., али је тај издавач означио тужио ца као аутора ове фотографије. Фотографија – портрет Н.Н., ауторско дело тужиоца, ко ришћена је и објављена без његове сагласности, а тужени током поступка није доказао да је тужилац пренео своја аутор ска права на туженог или на треће лице. Првостепени суд је одлучу јући о захтеву тужиоца за зашти ту повређених ауторских права закључио да је објављивањем спорне фо тографије – пор трета, без навођења имена ау тора и без плаћања накнаде за искоришћавање ауторског
дела – тужени повредио ау торска права тужиоца, па је туженом забранио даљу повре ду ауторских права тужиоца објављивањем и коришћењем ауторског дела тужиоца и наложио објављивање пресуде о трошку туженог на главној интернет страници туженог током 30 дана. Одлучујући о жалби туже ног, Врховни суд Србије је, као другостепени суд, утврдио да жалба туженог није основана, с обзиром на то да је тужилац током поступка доказао да је аутор спорне фотографије – портрета Н.Н. и закључио да су њеним објављивањем, без сагласности тужиоца и без навођења имена тужиоца као аутора, повређена ауторска морална права.
Одговорност за повреду ауторских права
Фотографија, у смислу члана 2. став 2. тачка 9. Закона о ау торским и сродним правима („Службени лист СЦГ”, број
61/2004), који је важио у време повреде ауторских права ту жиоца, представљала је аутор ско дело, а аутором се сматрало лице чије су име, псеудоним или знак назначени на при мерцима дела или наведени приликом објављивања дела. Зато је, законска презумпција ауторства важила док се не до каже супротно. Фотографија – портрет Н.Н., чији је аутор тужилац, била је објављена на насловној страници књиге аутора М. В., а тужилац је био означен као ау тор тог дела па је наступила за конска презумпција ауторства у корист тужиоца. Тужени је могао оборити ову законску презумпцију, у текућој парници, по правилима о те рету доказивања из члана 223. ст. 2. и 3. Закона о парничном поступку „Службени гласник РС”, број 125/2004), којима је прописано: ● да странка која тврди да има неко право, сноси те рет доказивања чињенице која је битна за настанак или
СНЕЖ АНА АНДРЕ ЈЕВИЋ судија Врховног касационог суда sudski.postupci@legeartis.rs
Имовинска права аутора односила су се, у смислу чла на 19. наведеног закона, на економско искоришћавање свог дела, као и дела које је на стало прерадом његовог дела. За свако искоришћавање ау торског дела од стране другог лица аутору је припадала на кнада, ако тим законом или уговором није било другачије одређено. Кад је у питању пра во на бележење и умножавање, аутор је имао искључиво право да другоме забрани или дозволи бележење или умножавање свог дела на било који начин: телесни или бесте лесни, трајни или привреме ни, посредни или непосредни, независно од броја примерака дела, технике којом су умно жени и трајности примерака (члан 20). Аутор је имао искључиво право и да, у смислу члана 21. овог закона, другоме забрани или дозволи стављање у про мет примерака свог дела али то није деловало према оном власнику примерка дела који је тај примерак легално при бавио у Србији и Црној Гори од аутора или од лица које је аутор овластио (исцрпљење права). Власник је могао при мерак дела који је легално при бавио од аутора слободно даље стављати у промет. Објављивање и стављање у промет ауторског дела супротно наведеним прописима представљало је повреду ауторских моралних права и ауторских имовинских права.
15 lege artis ● специјално издање – ОКТОБАР 2013.
То значи да се само достављањем доказа на основу којих би суд утврдио да је аутор спорне фотографије – портрета друго лице а не тужилац или да је у питању јавно добро које се може користити без ограничења, односно достављањем сагласности аутора за искоришћавање ауторског дела тужени могао ослободити одговорности за ову повреду ауторских права тужиоца.
право објављивања, право на заштиту интегритета дела и право на супротстављање не дос тојном искоришћавању дела (чл. 14– 18. наведеног За кона о ауторским и сродним правима). Тако, аутор је имао искључиво право: ● да му се призна ауторство на његовом делу (право патерни тета); ● да његово име, псеудоним или знак буду назначени на сваком примерку дела, одно сно наведени приликом сва ког јавног саопштавања дела, изузев ако је то, с обзиром на конкретан облик јавног са опш тав ања дела, технички немогуће или нецелисходно (право на назначење имена) – ког се могао у појединачним случајевима на изричит начин одрећи; ● да објави своје дело и да одреди начин на који ће се оно објавити (право објављивања); ● да штити интегритет свог дела, и то нарочито да се суп ротставља изменама свог дела од стране неовлашћених лица, да се супротставља јав ном саопштавању свог дела у изме њеној или непотпуној форми, водећи рачуна о конкретном техничком облику саопшта вања дела и доброј пословној пракси и да даје дозволу за прераду свог дела (право на за штиту интегритета дела); ● да се супротставља искориш ћавању свог дела на начин који угрожава или може угрозити његову част или углед (право на супротстављање недостојном искоришћавању дела).
www.legeartis.rs
остваривање права; ● да странка која оспорава постојање неког права, сноси терет доказивања чињенице која је спречила настанак или остваривање права или услед које је право престало да постоји, ако законом није другачије одређено. То значи да се само достав љањем доказа на основу којих би суд утврдио да је аутор спор не фотографије – портрета дру го лице а не тужилац или да је у питању јавно добро које се може користити без ограничења, од носно достављањем сагласно сти аутора за искоришћавање ауторског дела тужени могао ослободити одговорности за ову повреду ауторских права тужиоца. Наиме, морална права ау тора, заштићена према наве де н ом пропису, односила су се на право патернитета, пра в о на назначење имена,
судски поступци
Судска пракса познаје различите захтеве који се односе на објављивање пресуде којом је декларисана повреда ауторског права а најчешће се захтев односи на објављивање пресуде у средствима јавног информисања.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
16
Заштита ауторског права
Носилац ауторског права, интерп ретатор, произвођач фонограма, произвођач виде ограма, произвођач емисије, произвођач базе података и стицалац искључивих овлаш ће ња на ауторска и сродна права, у смислу члана 177. на веденог Закона о ауторским и сродним правима, могао је тужбом да захтева нарочито: 1) утврђење повреде права; 2) престанак повреде права; 3) уништење или преиначење предмета којима је извршена повреда права, укључујући и примерке предмета заштите, њихове амбалаже, матрице, не гатива и слично; 4) уништење или преиначење алата и опреме уз помоћ којих су произведени предмети којима је извршена повреда права, ако је то неопходно за заштиту права; 5) накнаду имовинске штете; 6) објављивање пресуде о трошку туженог. Аутор, односно интерпрета тор је имао и право на тужбу за накнаду неимовинске штете због повреде својих моралних права.
Тужилац је током поступ ка доказао да је аутор спорне фотографије – портрета Н.Н., да се није у питању јавно до бро које се може користити без ограничења и закључио да су њеним објављивањем без сагласности тужиоца и без навођења имена тужиоца као аутора повређена ауторска мо рална права аутора. Правна по следица повреде права је, поред осталог, судска декларација о повреди ауторског права, пра во аутора да захтева престанак даље повреде његовог аутор ског права и објављивање пре суде о трошку туженог. Судска пракса познаје раз личите захтеве који се односе на објављивање пресуде којом је декларисана повреда аутор ског права, а најчешће се зах тев односи на објављивање пресуде у средствима јавног информисања. Имајући у виду дефиницију јавног гласила у смислу члана 11. Закона о јавном информисању („Службе ни гласник РС”, бр. 43/2003, 61/2005), обавеза објављивања пресуде о повреди ауторског права у штампаном или елек
тронском медију, односно на глобалној мрежи на интернет страници на којој је ауторско дело тужиоца објављено про тивно одредбама Закона о ау торским и сродним правима, чини се у складу са чланом 10. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, будући да је овакав начин мешања у слободу медија законит, легитиман и пропорционалан извршеној повреди права. У наведеној пресуди из ражен је и став Врховног суда Србије да обавезно јавно објављивање правоснажне судске пресуде донете у спо ру ради заштите повређених ауторских права у електрон ском медију или на сајту на глобалној мрежи, само током периода од 30 дана, представља подесан начин ограничења слободе медија и меру која је сразмерна легитимном циљу коме се тежи, док би дужи пе риод ограничења представљао непропорционално мешање у слободу медија. Коментар пресуде Врховног суда Србије, Гж 145/06 од 24. 10. 2007. године
ГОРДАНА АЈНШПИЛЕР-ПОПОВИЋ судија Привредног апелационог суда sudski.postupci@legeartis.rs
Последице отварања стечаја на радни однос запослених Обим права, услови и начин остварења права по основу рада у стечају послодавца зависе од тога да ли је у питању потраживање за период пре подношења предлога за стечај или потраживање лица које је стечајни управник задржао на раду или накнадно ангажовао за рад у току трајања стечаја и трошкови, у које је по Зако ну о стечајном поступку спа дала зарада запослених у току стечаја, исплаћивани пре свих других поверилаца. Према члану 73. Закона о стечају правне последице отварања поступка стечаја нас тупају почетком дана истицања огласа о отварању поступка стечаја на огласну таблу суда, осим у случајевима истовременог отварања и обу ставе стечајног поступка услед унапред припремљеног плана реорганизације, па ће тако и ове последице које се односе на радне односе запослених тада наступити. У случају усвајања унапред припремљеног плана реорганизације, не долази до промена положаја запослених у односу на период пре усвајања. Чланом 93. Закона о стеча ју предвиђено је да се од да на отварања стечаја против стечајног дужника, односно над његовом имовином не може одредити ни спровести принудно извршење, ни ти било која мера поступка из вршења, осим извршења која се односе на обавезе стечајне
17 lege artis ● специјално издање – ОКТОБАР 2013.
послова или ради вођења стечајног поступка. За ту ак тивност, међутим, неопходна му је сагласност стечајног су дије. При том, стечајни управ ник мора да се руководи циљем због којег радници могу бити задржани, односно ангажова ни, као и економичношћу по ступка као једним од главних принципа стечајног поступка. Како је, сходно изнетом, За кон регулисао могућност за државања запослених и новог ангажовања потребних радни ка, морао је разрешити и њи хова права по основу рада, а свакако пре свега њихове за раде. Последњим ставом члана 77. Закона регулисано је питање зарада и осталих примања лица које стечајни управник ангажује као и запослених којима није дат отказ уговора о раду. Сва наведена примања одређује стечајни управ ник уз сагласност стечајног судије, и она се намирују из стечајне масе, као обаве зе стечајне масе. У практич ном смислу ништа се значајно није променило, будући да су
www.legeartis.rs
О
дредбама члана 77. За кона о стечају регули сане су правне после дице отварања стечајног по ступка на радни однос запо слених код стечајног дуж ника, тако што је прописано да је отварање стечајног по ступка разлог за отказ угово ра о раду, који је стечајни дуж ник закључио са запослени ма. Из ове одредбе очиглед но је да Закон не предвиђа да радни однос запосле них престаје по самом За кону чим се стечај отвори, а што представља честу за блуду шире јавности. Напро тив, стечајни управник до носи одлуку о отказу угово ра о раду за сваког запосленог појединачно и уколико отка же уговор о томе обавештава организацију за запошљавање на чијој територији се налази седиште стечајног дужника. Поред наведеног, према чла ну 77. став 3. Закона о стечају, стечајни управник, поред за послених којима није дао от каз уговора о раду, може да ангажује потребан број лица ради окончања започетих
судски поступци
масе и трошкове стечајног по ступка. Стога је у погледу обима и начина остварења пра ва неопходно разликовати новчана потраживања за послених до покретања сте чаја и потраживања лица која су запослена, односно ангажована у току стечаја.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
18
Потраживања запослених до отварања стечаја
За потраживања радника која се односе на период до отва рања стечаја, може се уочити да се могу односити на мини малне зараде и на потражива ња разлике у зарадама, изнад минималних а до висине пре двиђене колективним угово ром, уз припадајуће порезе и доприносе, као и на име дру гих потраживања (отпремни на, регрес и друго), која им нису исплаћена у периоду пре стечаја. Кроз многобројне пресу де, судска пракса трговинских судова исказала је јасан став: „Радници који су били запо слени код стечајног дужни ка, а којима је престао радни однос због отварања посту пка над њим, имају право на сва неизмирена потражива ња према стечајном дужни ку као бившем послодавцу. Под неизмиреним пот ражи вањима подразумева се глав ни дуг и обрачуната камата до датума подношења предлога за отварање стечајног поступка по свим основама важећег За кона о раду, што значи да имају
права на минималне зараде, као и на разлике зарада између минималне и одговарајуће за раде по општим актима и уго ворима о раду и то до висине предвиђене појединачним ко лективним уговором, а које потраживање у случају отва рања стечаја над послодавцем доспева независно од услова и рокова из појединачног колек тивног уговора”. (Одговор усвојен на седни ци Одељења за привредне спо рове Вишег трговинског суда, 25. 10. 2007). Потраживање радника по основу зарада доспева у скла ду са одредбама Закона о раду, па стога запослени, у случају да му нису исплаћиване зараде, има права и на затезну камату на дуговани износ зараде. Потраживања по осно ву неисплаћених зарада по основу радног односа по сво јој природи јесу повреме на давања, те из тог разлога до спевају у одређеним краћим временским размацима јер се исплаћују у временским пери одима који не могу бити дужи од месец дана, и застаревају за три године. Чланом 372. став 2. Закона о облигацио ним односима прописано је да потраживања повремених давања која доспевају годишње и у одређеним краћим времен ским размацима, застаревају за три године. Одредбом члана 196. Закона о раду прописано је да сва новчана потраживања из радног односа застаревају у року од три године од дана на станка обавезе.
Потраживања на основу рада у току стечаја
Недвосмислено је да запослени који раде код стечајног дужни ка за време трајања стечаја, без обзира на то да ли су задржани радници или новоангажована лица, имају право на зараду, али је спорно да ли имају пра ва и на остала примања, као и који је обим и висина свих примања. Судска пракса је на стано вишту да уговор који стечајни управник закључи са задржа ним или ангажованим рад ником мора да садржи она права радника која су гаран тована по Закону о раду, док у погледу ширег обима права радника постоји диспозиција воље странака. Воља стечајног дужника као послодавца биће свакако значајно условљена чињеницом да је у стечају и његове могућности биће тиме ограничене. Сходно изнетом, у току рада у стечају, радник ће имати она права која су предвиђена новим уговором, који је закључио са стечајним управником. Стечајни управник увек при закључењу уговора о раду мора имати у виду циљ стечајног по ступка (најповољније намире ње поверилаца), али и обим загарантованих права радника по Закону о раду, јер је то гра ница коју је дужан да обезбеди раднику и по уговору о раду закљученом у стечају. За потраживања по основу рада у току стечаја важно је нагласити да запослени поред
Поступак медијације траје 30 дана од дана закључења испитног рочишта и у том року је стечајни управник дужан да обавести судију о резултатима спроведеног поступка медијације.
Законом о стечају дефиниса но је да се стечајни поверио ци у зависности од њихових потраживања сврставају у ис платне редове и да се стечајни
стечајног поступка, осим до приноса за пензијско и инва лидско осигурање запослених; ● у трећи исплатни ред спадају потраживања свих осталих стечајних поверилаца. Трошкови стечајног поступ ка намирују се приоритет но из стечајне масе, одно сно пре свих исплатних ре дова, а тек по њиховом пу ном намирењу приступа се намирењу обавеза стечајне масе. Зараде и друга прима ња запослених у току сте чаја јесу обавезе стечајне масе, а потраживања по основу рада пре стечаја јесу потраживања која се сврста вају у исплатне редове, па се стога тек по намирењу оба веза стечајне масе приступа намирењу ових потраживања. Имајући у виду наведено, бивши запослени су стечајни повериоци (у смислу чла на 48. Закона о стечају) за сва потраживања која се односе на период пре отварања стечајног поступка над послодавцем, и то у погледу потраживања на име неисплаћених минимал них зарада у последњој годи ни пре отварања стечаја, као
19 lege artis ● специјално издање – ОКТОБАР 2013.
Намирење зарада у стечају
повериоци нижег исплатног реда могу намирити, тек након што се намире повериоци ви шег исплатног реда. Стечајни повериоци истог исплатног реда намирују се сразмерно ви сини њихових потраживања. Закон о стечају познаје три исплатна реда и то: ● у први исплатни ред спадају неисплаћене нето зараде запо слених и бивших запослених с каматом од дана доспећа до дана отварања стечајног по ступка у износу минималних зарада за последњих годину дана пре отварања стечајног поступка и неисплаћени до приноси за пензијско и инва лидско осигурање запослених за последње две године пре отварања стечаја чија осно вица и обрачун чини износ минималне зараде, с кама том од дана доспећа до дана отварања стечајног поступ ка на износ минималних за рада за последњих годину дана, јер се ради о споредном потраживању; ● у други исплатни ред, пре ма Закону о стечају, спадају потраживања по основу јавних прихода доспелих у последња три месеца пре отварања
www.legeartis.rs
права на зараду имају и сва друга права (нпр. отпремни на), па ће стечајни дужник мо рати и ова дуговања да измири, ако су се услови испунили у току стечаја. При разматрању положаја ових радника треба указати на то да су њихова примања по Закону обавеза стечајне масе, те да се стога она исплаћују у току трајања стечајног по ступка у пуном износу, и не постоји никаква потреба за њиховим пријављивањем или утврђивањем. Напротив, у случају да стечајни органи не исплаћују наведене зараде, радници који раде у току стечајног поступ ка могу тужбом с кондемна торним захтевом тражити да се стечајни дужник обавеже на њихово измирење и то у пу ном износу, а није искључено ни принудно извршење таквих судских одлука.
судски поступци lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
20
и за потраживања на име до приноса за последње две го дине, са затезним каматама, па се намирују као поверио ци првог исплатног реда, док су за друга потраживања из радног односа (регрес, отпре мнине, зараде изнад минимал них, а до колективним угово ром предвиђених) повериоци трећег исплатног реда. Радници који су задржани на раду или лица која су ан гажована у току стечаја, сход но изнетом, за потраживања по основу радног односа по сле отварања поступка стечаја јесу повериоци стечајне масе и они су по редоследу намирења испред свих исплатних редова, а иза трошкова стечајног по ступка.
Пријава потраживања
Чланом 51. став 2. Закона о стечају предвиђено је да пове риоци стичу својство странке подношењем пријава потра живања у складу са Законом. По основу неисплаћених зарада за период до покре та њ а стечајног поступка радници су повериоци који, на основу члана 111. Закона о стечају, морају пријавити своја потраживања. То значи да морају поднети пријаве које имају јасно прописану садржи ну. У наведеној пријави по траживања, сходно изнетом, мора бити јасно раздвојен из нос потраживања по основу главног дуга, од износа који се тражи по основу затез них камата, а у ситуацијама у
којима се ради о потраживању на име зарада, корисно би било у пријави јасно из рачунати и раздвојити потраживања за износе који се односе на потраживања из првог исплатног реда и потраживања која се односе на потраживања из трећег исплатног реда. Уколико
се то, међутим, у пријави не уради, јер запослени као стечајни поверилац не поседује довољно стручног знања за овакву врсту израчунавања и раздвајања, то не представља препреку да се по таквој при јави потраживања одлучује изјашњењем о њеној основа но с ти. Изјашњавајући се о
СПЕЦИФИЧНОСТИ Постоје неке специфичности у односу на новчано потраживање запослених којима је отказан уговор о раду, а на име неоправдано ускраћених зарада. У погледу дела захтева који редовно прати захтев за поништај одлуке о удаљењу с рада, и враћање на рад, а који се односи на исплату новчане накнаде неисплаћених зарада, треба указати да је основаност овог дела захтева у директној вези са одлуком о основаности захтева за поништај одлуке о удаљењу с посла. Уколико суд нађе да је основан захтев за поништај одлуке о удаљењу радника с рада, радник има право и на накнаду неисплаћених зарада од дана неоснованог удаљења, до доношења одлуке о враћању на рад, а не само до доношења решења о отварању стечаја над послодавцем односно отварања поступка стечаја над послодавцем, с обзиром на то да самим покретањем поступка стечаја радни однос не престаје аутоматски. Параметри за утврђивање висине наведене накнаде свакако не би били колективни уговор, већ просечна зарада коју је за сличне послове у складу са овлашћењима из Закона о стечајном поступку одредио стечајни управник лицима која су остала на раду и по покретању поступка стечаја. У парници се накнаде могу утврдити, али се с обзиром на специфичност ситуације у којој је послодавац – стечај, не може и обавезати на њихово плаћање. Код разматрања наведених накнада изузетно је значајно уочити да је у питању захтев за накнаду неисплаћених зарада, односно за накнаду штете проузроковане неоснованим удаљењем с рада, а у висини која се одмерава према висини неисплаћених зарада. Стога су то по својој правној природи накнаде, а не зараде, па је уколико дође до њиховог утврђења то потраживање из III исплатног реда.
рочишта за испитивање тог потраживања. Уколико он то не учини у року који му је одредио суд и у износу који му је суд на име предујма наложио да упла ти, пријава ће бити одбачена. Могло би се рећи да постоје два рока за подношење пријаве, један је рок за подношење пријаве који одређује стечајни судија, и који зависи од кон кретног стечаја, а други је пре клузивни рок од 120 дана после кога повериоци губе право на подношење пријаве, па им сто га исте, као неблаговремене, бивају одбачене.
Медијација
Чланом 115. Закона предви ђено је да поверилац оспоре ног потраживања, односно стечајни управник, уз саглас ност одбора поверилаца може предложити решавање спор ног односа путем медијације у складу са Законом којим се ре гулише поступак медијације. Ако стечајни управник оспори пријаве радника, одно сно потраживања по њима, За кон о стечају је кроз медијацију предвидео још један инстру мент за усаглашавање страна, не би ли се тако избегле скупе и дуготрајне парнице за реша вање спорног потраживања. Поступак медијације траје 30 дана од дана закључења испитног рочишта (што је у складу са одредбама Закона о парничном поступку) и у том року је стечајни управ ник дужан да обавести судију о резултатима спроведеног поступка медијације. Ипак,
21 lege artis ● специјално издање – ОКТОБАР 2013.
Сходно изнетом, радници у погледу својих потраживања по основу рада, до отварања поступка стечаја, морају под нети пријаве потраживања којим ће тражити признање и утврђење истог, а подношењем истих стичу својство странке у стечајном поступку. За потраживања на име рада у току стечаја, у погледу којих радници постају повери оци стечајне масе, а не стечајни повериоци, није потребно подносити пријаве, не важи забрана обавезивања стечајног дужника на измирење истих, а то значи да тужба може бити и с кондемнаторним захте вом (уколико исто буде пред мет спора) и да за наведена потраживања нема забране принудног извршења. Рок за подношење ове при јаве потраживања, као и дру гих, одређује суд и то стечајни судија својим решењем. При јаве се, међутим, могу поднети и по протеку наведеног рока одређеног од стране стечајног судије у конкретном стечају, али најдуже до истека рока од 120 дана од дана објаве огласа у „Службеном гласнику”. Све пријаве које су поднете по ис теку рока од 120 дана одмах се одбацују као неблаговремене. Пријаве које су, међутим, поднете у периоду после истека рока који је решењем одредио стечајни судија, али пре истека преклузивног рока од 120 дана, разматрају се само уколико сам подносилац пријаве – стечајни поверилац, предујми трош кове одржавања допунског
www.legeartis.rs
основ ан ос ти потраживања које је опредељено у пријави, стечајни управник тада мора сам раздвојити потраживања која су из I исплатног реда, а која из III, и изјаснити се која од наведених потраживања он признаје, а која оспорава. Како се и с пријавом потра жив ања по основу неиспла ћених зарада поступа као и с другим пријавама пот ражи вања, то ће и сâм поступак утврђивања потраживања по овим пријавама бити у скла ду са чланом 113. Закона о стечају, па ће се тако у случају оспоравања потраживања, на захтев подносиоца пријаве, по кушати усаглашавање понов ним прегледом документације. Ако стечајни управник одбије да покуша усаглашавање с повериоцем, поверилац сте чајном судији због тога може уложити примедбу. Потом ће уследити испит но рочиште на коме ће и други повериоци моћи да оспоре на ведена потраживања која сâм стечајни управник није оспо рио, а након тога сачиниће се коначна табела, на основу листе потраживања коју је са ставио стечајни управник и на основу измена унетих на ро чишту. На закључак који доноси стечајни судија о листи утвр ђених или оспорених потра живања, а која у себи садржи и потраживања по основу не исплаћених зарада сврстаних у одговарајући исплатни ред, није дозвољен приговор као правни лек.
судски поступци lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
22
остављена је могућност да се у случају потребе и у оправда ним ситуацијама наведени рок продужи и до 60 дана од дана закључења испитног рочишта, што је такође у складу и с дру гим процесним законима. С обзиром на то да медија ција подразумева међусобна попуштања обе стране, сте чајни управник мора имати сагласност одбора поверила ца за поступак медијације по водом спорног потраживања и то му и даје овлашћење да закључи одређени споразум у медијацији, односно да на тај начин оконча спорни однос између стечајног дужника и повериоца. Поверилац чије пот ражи вање буде утврђено у поступ ку медијације, има права да тражи да се уврсти у листу утврђених потраживања, од носно да се изврши њена измена уношењем његовог по траживања. Поверилац коме, међутим, ни поступак медија ције не буде помогао да се ут врди потраживање, задржава статус повериоца оспореног потраживања, који мора по кренути парницу ради његовог утврђења. Ако и после свих покушаја усклађивања преиспитивања и медијације потраживање остане оспорено, стечајни ор ган ће о томе донети закључак којим ће радника као пове риоца упутити да у року од 8 дана покрене парницу са зах тевом за утврђење оспореног потраживања. Рок од 8 дана тече од пријема закључка и
преклузиван је, што значи да по његовом протеку поверилац више неће моћи да покрене на ведену парницу, односно туж ба ће му као неблаговремена бити одбачена. Ако се тужба не поднесе у означеном року, поверилац ће управо због пре клузивног дејства тог рока из губити сваку могућност да му се утврди потраживање, а то ће имати за последицу и губитак статуса повериоца у стечају по слодавца, а тиме и губитак сва ке могућности наплате зараде. Ако се спроводи медијација, наведени рок тече од исте ка рока за медијацију, јер је то могућност предвиђена Зако ном о стечају.
Радници с пресудом за дуговане зараде
Радници којима нису испла ћи в а не зараде веома често за своја новчана потражива ња на име неисплаћених или мање исплаћених зарада имају правноснажне и извршне суд ске пресуде, јер су већ водили поступке против послодавца ради њихове исплате, а догађа се и да је већ започео поступак принудног извршења. Такво потраживање се та кође мора пријавити у стечају, али су одредбама члана 113. став 3. Закона о стечају дефи нисани само разлози из којих такво потраживање може оспорити стечајни управник. Тако је предвиђено да се потра живање пријављено на основу извршне исправе може оспо рити:
1. ако је извршна исправа уки нута, поништена, преиначена или стављена ван снаге, 2. ако је потраживање преста ло на основу чињеница које су наступиле након извршности, 3. ако је протекао рок у коме се по закону може тражити извршење, и 4. ако потраживање није пре шло на стечајног повериоца, односно, ако обавеза није пре шла на стечајног дужника, или 5. ако је извршна исправа так ва да би радња њеног извршења могла бити предмет побијања у складу са истим Законом. Уколико се оспоре потражи ва ња пријављена по основу извршне исправе, према из ричитим одредбама закона, стечајни судија закључком упућује на парницу стечајног управника или повериоца који је оспорио потраживање које је пријављено по основу извршне исправе, јер је поверилац који има извршну исправу „јачи у праву” од онога ко је оспорава. Рок за покретање парнице је 8 дана, а ако упућено лице (стечајни управник или дру ги поверилац који је оспорио потраживање на испитном ро чишту) пропусти да у закон ском преклузивном року од 8 дана покрене парницу, са зах тевом за негативно утврђење (да не постоји потраживање пријављено по извршној ис прави), потраживање ће се сматрати признатим – неоспо реним и стечајни управник ће га сврстати у одговарајући ис платни ред.
Судски поступак у коме је стечајни дужник тужилац наставља се када стечајни управник обавести суд, пред којим се води поступак, да је преузео поступак. поступка одбацити тужбу као недозвољену (против стечајног дужника дозвољена је само де клараторна тужба за утврђење потраживања насталих пре отварања стечаја, а не и кон демнаторна). Преклузивни рок за покре тање тужбе важи и за подноше ње захтева за наставак парнице које су у време покретања стечаја биле у току, код којих је наступио прекид поступка.
Закључак
Може се закључити да обим права, услови и начин оства рења права по основу рада у стечају послодавца зависе од тога да ли су у питању потражи вања за период пре подношења предлога за стечај (јер су у од носу на наведена потраживања радници стечајни повериоци) или потраживања лица које је стечајни управник задржао на раду или накнадно ангажовао за рад у току трајања стечаја (у ком случају су ови запослени повериоци стечајне масе, па стога не само да није потреб но да они своја потраживања пријављују, већ се могу и при нудно наплатити из стечајне масе, а у току стечаја послодав ца).
23 lege artis ● специјално издање – ОКТОБАР 2013.
Како до отварања стечаја ве ома често долази у тренутку када су многе парнице радника за неисплаћене зараде у току, то је потребно анализирати и утицај стечаја на ове поступке. Члановима 88. и 89. као и чланом 90. Закона о стечају ре гулишу се последице покрета ња стечајног поступка на пар нице и друге поступке, као и њихов даљи ток. Чланом 88. Закона пре д виђено је да у тренутку на ступања правних последица отварања поступка стечаја до лази до прекида свих судских поступака који се воде у одно су на стечајног дужника и на његову имовину. У тренутку наступања правних последи ца отварања поступка стечаја прекидају се и сви управни поступци покренути на зах тев стечајног дужника, као и управни поступци који за пред мет имају утврђивање новчане обавезе стечајног дужника. Наставак покренутог по ступка регулисан је чланом 89. Закона о стечају. Судски посту пак у коме је стечајни дужник тужилац настављају се када
стечајни управник обавести суд, пред којим се води посту пак, да је преузео поступак. Закон другачије регули ше наставак прекинутог пар ничног поступка, у коме је стечајни дужник био тужени (члан 90. Закона). Постојање процесне прет поставке за наставак наведеног поступка постојаће само ако је наведено потраживање благо времено пријављено (а при том треба имати у виду да је рок за пријаве потраживања преклу зиван, те да се по протеку рока губи право на њено доношење), да је исто потраживање по пријави оспорено од стране стечајног управника и да је по верилац упућен на парницу ради утврђивања оспореног потраживања, као и да је исту парницу покренуо или тражио њен наставак у року од 8 дана од пријема закључка стечајног судије. За остварење права рад ника важно је да радник – ту жилац у предлогу за наставак поступка тужбу преина чи опредељењем захтева за утврђење уместо обавезујућег захтева, по коме се раније во дила наведена парница, јер ће у супротном суд у наставку
www.legeartis.rs
Последице отварања стечајног поступка на парнице у току
Судска деоба заједничке имовине супружника
судски поступци
Својом ретроактивном применом, Породични закон нуди могућност судовима да брже и ефикасније изврше деобу заједничке имовине супружника, а посебно користећи претпоставку њихових једнаких удела
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
24
С
удска деоба заједничке имовине супружника, такозване брачне те ковине, сматра се врло ком пликованим и дуготрајним спором који неретко траје и више деценија, а најчешће се решава тако што странке, на кон вишегодишњег суђења, материјално и психички ис црпљене, пристану на договор. Неретко се спор наставља и на кон смрти супружника, када њихови правни следбеници преузму поступак. Раније је ово гледиште, у доброј мери, било тачно, међутим, поставља се питање важи ли оно и данас. Имају ли судови сада прили ку да убрзају поступање у овим предметима и „реше се” старих предмета, користећи одредбе Породичног закона Републи ке Србије („Сл. гласник РС”, бр. 18/2005 и 72/2011) који се, сходно одредби члана 357, ре троактивно примењује и на породичне односе настале до дана почетка његове примене, а будући да се судски поступ ци започети пре ступања на снагу новог закона окончавају по његовим одредбама (осим ако је до дана почетка његове
примене донета првостепена одлука)? У даљем тексту најпре ће бити приказан законски ре жим заједничке имовине супружника и деобе ове имо вине, након чега следи осврт на карактеристичне примере из судске праксе.
О заједничкој имовини супружника и њеној деоби
Режим заједничке имовине супружника регулисан је По родичним законом (у даљем тексту: ПЗ). По овом пропису имовински односи супружни ка подлежу двојаком режи му који може бити законски и уговорни, то јест онај у коме супружници, склапањем брачног уговора стављају имо вину стечену у заједници жи вота у браку под другачији режим од законског, тако да се закон примењује само ако није закључен брачни уговор, као и на имовину која није обухваћена овим уговором. То значи да уговорни режим у потпуности може отклонити примену закона (на пример, супружници могу уговорити да имовина стечена радом не
представља заједничку, већ по себну имовину). Нас у овом тексту занима законски режим заједничке имовине супружника, као тип имовине који сачињавају она добра која су супружници стекли радом у току трајања заједнице живота у браку (чл. 171. ст. 1. ПЗ-а). Из овога про изилази да су за стицање у браку у смислу заједничке имо вине неопходна два елемента: 1) да је имовина стечена ра дом, и 2) да је стечена у току трајања заједнице живота супружни ка. Овим се одступило од раније одредбе да се заједничком имовином сматра она која је стечена у браку, без обзира на постојање заједнице живота. Увођење појма заједнице живота може се сматра ти добрим решењем јер потпуније изједначава брач ну и ванбрачну заједницу кроз појам заједничког жи вота као оквира у коме се сти че заједничка имовина. Овом имовином супруж ници располажу заједнички и споразумно, те супружник
ДРАГАНА МАРЧЕТИЋ судија Основног суда која поступа у парничним предметима sudski.postupci@legeartis.rs
старања о деци и имовини, те од других околности које су релевантне за одржавање или увећање заједничке имовине. Овај већи удео се утврђује у истој сразмери на свим пра вима и обавезама, а изузет но, већи удео супружника у стицању појединачног права може се утврдити само ако је то право економски самостал но у односу на остала права из заједничке имовине, а супруж ник је у његовом стицању уче ствовао и приходима из своје посебне имовине. Право да захтевају деобу имају супружници, наслед ници умрлог супружника и повериоци супружника чија посебна имовина није била довољна за намирење њихових потраживања. Будући да се под имови ном подразумевају како пра ва, тако и обавезе, овде треба истаћи да за обавезе преузе те ради подмирења потреба заједничког живота у браку, као и за обавезе које по за кону терете оба супружника, супружници одговарају со лидарно својом посебном и заједничком имовином, док за остале обавезе одговара су пружник који их је преузео, својом посебном имовином и уделом у заједничкој имовини (чл. 182–185. ПЗ-а).
Судска пракса
Бројне су судске одлуке које се односе на примену напред наведених законских одреда ба о деоби заједничке имови не, те се може слободно рећи,
25 lege artis ● специјално издање – ОКТОБАР 2013.
Заједничка имовина стиче се и игром на срећу у току трајања заједнице живота у браку, осим ако супружник који је овај добитак остварио не докаже да је у игру уложио посебну имовину (чл. 172. ПЗ-а), као и коришћењем права интелектуалне својине у току трајања заједнице живота у браку (чл. 173. ПЗ-а).
других имовинских права у јавне књиге, на пример, ре гистре права интелектуалне својине. Деобом заједничке имови не, у смислу ПЗ-а и Закона о основама својинскоправних односа, сматра се уврђивање сувласничког, односно супо верилачког удела сваког од супружника у заједничкој имовини. Она се може врши ти за време и по престанку трајања брака, а њоме престаје режим заједничке имовине и успоставља се, кроз сувлас ничке уделе, режим посебне имовине. Овим се не искључује могућност да имовина стече на након деобе опет потпадне под режим заједничке имовине супружника. Право да се тра жи деоба не застарева. Судска деоба може бити споразумна, када супружници закључују споразум о деоби који може бити саставни део споразум ног предлога за развод брака, о чему ће касније бити још речи. Одредбе ПЗ-а о судској део би, садржане у члану 180. овог закона, од великог су значаја за суд будући да уводе претпо ставку да су удели супруж ника у заједничкој имовини једнаки. У питању је оборива претпоставка, па супружник који тврди да је његов удео у заједничкој имовини већи мора то и да докаже, те на њему лежи терет доказивања овакве тврдње. Иначе, већи удео супружника у стицању заједничке имовине зависи од његових остварених прихода, вођења послова у домаћинству,
www.legeartis.rs
не може располагати својим уделом у овој имовини ни по словима inter vivos, нити mortis causa, а уколико је по престанку заједнице живота у браку до шло до увећања вредности ове имовине, сваки од супружни ка има право на потраживање у новцу, односно право на удео у увећаној вредности сразмер но свом доприносу. Одредбе члана 176. ПЗ-а уводе претпоставке по којима се сматра да су супружници извршили деобу заједничке имовине ако су у јавни реги стар права на непокретности ма уписана оба супружника са опредељеним сувласничким уделима, те да је упис извршен на име оба супружника и када је у јавну књигу уписан само један од њих, осим ако на кон уписа није закључен пис мени споразум супружника о деоби заједничке имовине односно брачни уговор, или је о правима супружника на непокретностима одлучивао суд. Ове би се одредбе могле односити и на упис појединих
судски поступци lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
26
а поготово када је реч о деоби брачне тековине на становима из откупа, да постоји прилична неуједначеност судске праксе. Осим тога, видљиво је да су судови спремно при хватили примену одредбе о претпостављеним уделима су пружника у заједничкој имо вини, у предметима у којима супружници нису доказали да је њихов удео у стицању већи од половине.
Претпоставка о једнаком уделу супружника у заједничкој имовини
Одлука чији ће део бити цити ран заснована је на примени одредбе члана 180. ст. 2. ПЗ-а о претпостављеним удели ма супружника у заједничкој имовини и правилима о те рету доказивања који пада на супружника који тврди да је његов удео већи од једне по ловине: „Како је у конкретном случају реч о тужби ради утврђења удела парничних странака у заједничкој имо вини, односно непокретности ближе описаној у ставу првом изреке првостепене пресуде, то је правилно првостепени суд утврдио све чињенице на основу којих се може извести закључак да је предметна не покретност имовина коју су парничне странке стекле у току трајања брака и да иста представља њихову заједничку имовину, те имајући у виду утврђено чињенично стање
„Привилеговане ствари” Овим режимом обухваћене су: 1) ствари за личну употребу супружника, 2) ствари намењене детету, 3) ствари за вршење заната или занимања, и 4) предмети домаћинства. За прве важи правило да припадају у искључиву својину супружника за чију личну употребу служе, без урачунавања у његов сувласнички удео, осим ако је њихова вредност несразмерно велика у односу на вредност заједничке имовине, када се урачунавају у сувласнички удео супружника коме припадају. Друге припадају у искључиву својину супружнику који врши родитељско право, док над њима имају право заједничке својине ако родитељско право врше заједнички. Треће припадају супружнику који се бави занатом или занимањем уз урачунавање у његов сувласнички удео. Четврта категорија ствари припада у искључиву својину супружнику који их је имао у државини дуже од три године након престанка заједнице живота и урачунавају се у његов удео.
правилно закључио да су удели парничних странака у заједничкој имовини једнаки. Пошто овај суд као другосте пени у свему прихвата као довољне и јасне све разло ге које је за своју одлуку дао првостепени суд, то налази да је правилна одлука првостепе ног суда којом је утврђено да је тужилац сувласник са 5/10 односно 1/2 на предметној непокретности и правилно је одлука о томе заснована на одредби из члана180. Поро дичног закона РС. Наиме, неосновани су жал бени наводи тужиоца да је његов удео већи у стицању предметне непокретости, јер првостепени суд није имао
у виду његова примања, као и од којих је средстава пред метна непокретност купљена, указујући да је у поступку пред надлежним органом Францу ске утврђено да је проневерио новац да би купио предметну непокретност. Наводи су не основани, јер тужилац нити је пружио, нити предложио доказе на основу којих би се могао извести закључак да је његов удео у стицању предметне непокретности већи, јер тужилац није до ставио доказ о својим при ходима, као ни доказ да је предметна непокретност купљена од његове посебне имовине. Околност да је про тив тужиоца вођен поступак
Удели супружника на бесправно подигнутом објекту
Одлука која следи, веома је ин тересантна, будући да из ње произлази да суд сматра да не легализован и неукњижен грађевински објекат пред ста в ља ствар на којој супружници могу стећи за једничку својину. Овакав став је веома користан са ста новишта судске праксе и сва кодневног живота, те заштите права супружника у подели заједничке имовине. „Тужиља и тужени су за кљу чили брак 1990. године који је разведен пресудом суда 2003. године. Фактичка брачна заједница престала је 2001. године. Тужени је 2000.
године закључио уговор о продаји покретне ствари, мон тажног објекта. Продавац је пренео на туженог као купца уговором сва права и обавезе на основу решења Одељења за грађевинске и комуналне послове општинске управе Нови Београд и решења Из вршног одбора СО Нови Бео град. На лицу места није био постављен нити накнадно по дигнут монтажни објекат, већ је озидан послови простор. За куповину објекта и зидање ис тог коришћена је уштеђевина тужиље и туженог. Одлучујући о тужбеном захтеву тужиље да је по основу стицања у бра ку са туженим стекла право на 1/3 идеалног дела објекта са правом коришћења ката старске парцеле, првостепени суд је одбио тужбени захтев. Међутим, другостепени суд је оценио да је побијана пресуда заснована на погрешној при мени материјалног права. Наи ме, чланом 171. Породичног закона прописано је да само она имовина коју су супружни ци стекли радом у току трајања заједнице живота у браку представља њихову заједничку имовину. Погрешно је прво степени суд закључио да се у конкретном случају ради о монтажном објекту на коме се не могу установљавати нови сувласнички односи, јер је на лицу места изграђен објекат од чврстог материјала површине 37 м2, без грађевинске дозво ле – противно грађевинским прописима који су импе ративно одредили услове
27 lege artis ● специјално издање – ОКТОБАР 2013.
примљена у суд 24. 3. 1987. го дине) те доказе могла и раније да достави првостепеном суду због чега их Апелациони суд није имао у виду. Ово посеб но када се има у виду члан 359. ст. 1. ЗПП-а из ког произлази да се у жалби могу износити нове чињенице и предлагати нови докази само ако жалилац учини вероватним да их без своје кривице није могао из нети, односно предложити до закључења главне расправе, а тужена није учинила вероват ним да доказе о приходима и посебној имовини није могла доставити раније.” Пресуда Другог општинског суда у Београду, П. бр. 1278/87 од 2. 6. 2009. и Пресуда Апелационог суда у Београду, Гж. бр. 2398/10 од 5. 3. 2010.
www.legeartis.rs
пред надлежним органом стра не државе, јер је као фактички руководилац фирме пропу стио да за пословну 1981. и 1982. годину сачини попис инвентара, изради годишњи биланс извештај о раду, те да је добрâ фирме користио у личне сврхе, не представља доказ на основу кога би се могао изве сти закључак да је његов удео у стицању предметне непокрет ности већи с обзиром на то да тужилац није доказао ову своју тврдњу, односно није доказао да је износ за који је осуђен за утају пореза исплаћен про давцима на име купопродајне цене предметне непокретно сти, како је то правилно ценио првостепени суд. Неосновани су и жалбени наводи тужене да је пред метна непокретност њена посебна имовина коју је стекла улагањем личних средстава стечених својим сопственим радом, а у при лог ових жалбених навода доставила доказе, указујући да није била у могућности да наведене доказе достави раније. Наводи су неоснова ни, јер ни тужена, као ни ту жилац током поступка, нити је пружила, нити предложила доказе на околност да се ради о њеној посебној имовини, односно да је њен удео већи у стицању предметне непокрет ности, а околност да је у вези са својим тврдњама доставила до казе уз жалбу без утицаја је на другачију одлуку, с обзиром на то да је тужена (имајући у виду да је тужба поднета, односно
судски поступци
Иако су судска пракса и стручна јавност по овом питању подељене, преовладава становиште да оснивачка права не могу бити предмет заједничке имовине супружника, па самим тим ни њене деобе.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
28
градње и техничког пријема, а утврђивање сувласничког ванкњижног удела сваког су пружника у заједничкој имо вини може се вршити у свако доба тако да сваки супружник може да буде ванкњижни влас ник – сувласник таквог објекта који правно представља грађевински материјал све док се уз комплетну документацију не легализује као изграђени грађевински објекат који се може идентификовати и укњижити у јавним књигама.” Пресуда Апелационог суда у Београду, Гж. бр. 1543/10 од 7. 2. 2010.
Судска деоба заједничке својине на становима из откупа
Стиче се утисак да око деобе заједничке својине супруж ника на становима из откупа судска пракса није још увек за узела коначан и уједначен став о чему говоре следеће две од луке. Прва је новијег датума и за снована је на законским одред бама о имовини стеченој радом у току трајања заједнице жи вота у браку и претпоставци о једнаким уделима супружника:
„Према утврђеном чи ње ничном стању предмет тужбе ног захтева је, између осталог, и утврђење права сусвојине на стану из откупа по основу брачне тековине. Суд је ут врдио идеалне уделе парнич них странака у сувласничкој заједници. Погрешно је првостепени суд пошао од правне норме створене праксом судова (у ис тим и сличним случајевима) да брачни другови на откупљеним друштвеним становима (под бенефицираним условима) стичу једнаке сувласничке уделе. Наведено правило важи само под претпоставком да је стан добио један брачни друг за решавање своје стамбене потребе и стамбене потребе другог брачног друга. Прили ком утврђивања откупне цене стана у обрачун исте се узима и радни стаж оба супружника. У тој ситуацији се сматра да су оба супружника заједнички допринела стицању стана. Према томе, није искључена могућност да је тужена само за њене потребе до била стан и да је откупна цена стана умањена само за њен радни стаж, о чему је на туженој терет обарања
законске претпоставке о једнаким уделима супруж ника на стану, односно терет доказивања о већем уделу од 1/2 стицањем по основу брачне тековине.” Пресуда Другог општинског суда у Београду, П. бр. 5093/04 од 26. 3. 2008. и РешењеАпелационог суда у Београду, Гж. бр. 1343/10 од 16. 7. 2010. Насупрот овој одлуци стоји ранија одлука Врховног суда Србије, која се може сма трати дискутабилном из не колико разлога, а у чијем се образложењу између осталог наводи: „У поступку пред првосте пеним судом утврђено је да су парничне странке биле у браку од 1984. године до 2003. године када је њихов брак разведен. У браку нису имали деце. Мајка туженог је била носилац ста нарског права на стану повр шине 102 м2 који је 1988. године заменила за два једнака стана. Тужени је на основу уговора о коришћењу стана закљученог 1988. године постао носилац станарског права на једном од тих станова од 55 м2 који је откупио 1992. године. Међу
странкама није спорно да је тужилац од сестре тужене при мио динарску противвредност од 490 ДЕМ за откуп спорног стана и да је цео износ по том основу уплаћен. Супротно становишту ни жестепених судова стан који је откупљен у току брака од стране брачног друга који је
уговорни носилац станар ског права, улази у режим заједничке имовине брачних другова, без обзира на који је начин станарско право сте чено. Дакле, без обзира на чињеницу што је тужени у току трајања брака са тужиљом постао уговорни носилац станарског права
на спорном стану по основу уговора о замени станова, тужиља је, као његов брач ни друг имала исти статус, односно статус суносиоца станарског права на овом стану у смислу члана 16. ст. 2. тада важећег Закона о стам беним односима („Сл. глас ник СР Србије”, број 9/85, 18/85
Као и увек, нека питања која се тичу заједничке имовине супружника и њене деобе остају нерешена или се јавља више паралелних схватања у судској пракси. Овде ћемо укратко изложити само нека од њих.
Следеће питање односи се на могућност утврђивања и деобе имовине привредних субјеката који су основани средствима физичких лица по правилима о заједничкој имовини супружника и њеној деоби. Ово је веома сложена проблематика која се тиче могућности стицања удела супружника на привредним субјектима, са којима иду и права управљања и располагања, те стицања добити. Судска пракса и стручна јавност су по овом питању подељене. Ипак, чини се да преовладава становиште да оснивачка права не могу бити предмет заједничке имовине супружника, па самим тим ни њене деобе. Најзад , поставља се и питање да ли се на имовини приватних предузетника може тражити подела заједничке имовине супружника, а чини се да је одговор на ово питање потврдан. Оправдање за овакав став налази се у чињеници да оснивач за обавезе радње одговара свом својом имовином, те да она нема статус посебог правног субјекта, а често је производ заједничких улагања супружника, како материјалним средствима, тако и радом.
29 lege artis ● специјално издање – ОКТОБАР 2013.
Прво је питање зашто законодавац обавезу супружника да уз споразумни предлог за развод брака приложе и споразум о подели заједничке имовине из члана 40. ПЗ-а није санкционисао, већ је оставио на вољу странкама да споразумну деобу изврше или не изврше. Тиме се стварају непотребни трошкови за странке и суд, те се нарушава начело економичности. Закон не даје могућност суду да у поступку за споразумни развод брака утврђује постојање заједничке имовине странака уколико оне изјаве да је не поседују. Тако се у пракси често дешава да се странке споразумно разведу, изјављујући да заједничке имовине стечене у браку немају, а да недуго затим пред истим судом покрену спор за деобу брачне тековине. Да ли би суд у таквим ситуацијама могао да сматра да се ради о пресуђеној ствари, што би водило одбацивању тужбе за поделу тековине, или би се требало одлучити за једну блажу варијанту, по којој би суд у склопу осталих доказа ценио и ове изјаве супружника дате у поступку за споразумни развод. Аутор сматра да је правичније и целисходније одлучити се за друго могуће решење да се странкама не би нанела штета, имајући у виду могућност сваког супружника да поново поднесу тужбу за поделу новопронађене заједничке имовине, а то право не би смело бити ускраћено ни странкама које су се споразумно развеле.
www.legeartis.rs
Нека спорна питања
судски поступци lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
30
и 11/88). Брачни другови су равноправни носиоци станар ског права на стану који кори сте у заједничком домаћинству без обзира на то коме је од њих дат стан на коришћење, одно сно, ко је закључио уговор о коришћењу стана. Сагласно изнетом, тужиљи припада тражено стварно право сувласништва на пред метном стану стеченом от купом за време трајања њене брачне заједнице са туженим, од заједничких новчаних сред става, у смислу члана 321. ст. 2. у вези са ст. 1. тада важећег Закона о браку и породичним односима („Сл. гласник СРС”, бр. 22/80) и то са једном поло вином идеалних делова с об зиром на то да је реч о откупу стана у смислу члана 16. ст. 1. Закона о становању, по бе нефицираним, нетржишним условима резервисаним за но сиоце станарског права, који оправдавају једнак удео брач них другова у тако стеченој имовини”. Пресуда Другог општинског суда у Београду, П. бр. 7650/06 од 15. 12. 2007, Пресуда Окружног суда у Београду, Гж. бр. 1310/08 од 23. 4. 2008. и Пресуда Врховног суда Србије Рев. бр. 2183/08 од 5. 11. 2008. Ова одлука је упитна пре свега због тога што је суд за снива, између осталог, на одредбама Закона о браку и породичним односима РС, који је доношењем ПЗ-а пре стао да се примењује. Осим тога, предметна непокретност
Кад бројеви „проговоре” У Првом основном суду у Београду најстарији поступак за деобу брачне тековине започет је подношењем тужбе дана 16. маја 1979. године, што значи да је предмет стар преко 34 године и још увек није окончан ни у првом степену. Упоредним прегледом три просечна већа парничног одељења истог суда утврђено је да, у новопримљеним предметима, у току априла и маја ове године, брачне тековине чине 3% ових предмета. У истом периоду решено је 10% ових предмета у односу на укупан број мериторних одлука. Најзад, упоредним прегледом ова три већа утврђено је да међу предметима старијим од 10 година, поделе брачне тековине чине 4,06% укупног броја предмета.
јесте стечена у току трајања заједнице живота странака, али није стечена радом, већ тако што је мајка туженог на њега пренела станарско право по замени једног већег ста на за два мања, па се никако не може говорити да је стан добијен и за потребе тужиље. Такође, приликом утврђивања откупне цене стана није узет у обзир стамбени допринос нити једног супружника, што опет води до закључка да ова имовина није стечена радом, те да се не може сматрати да представља заједничку имо вину странака, већ пре да се ради о посебној имовини ту женог.
Закључак
Из досадашње судске праксе намеће се закључак да спорови за деобу заједничке имовине супружника могу бити веома сложени и дуготрајни. Мора ли то заиста бити тако показаће поступање судова у овим пред метима у наредном периоду.
Породични закон, својом ретроактивном применом, свакако нуди могућност су довима да брже и ефикасније изврше деобу заједничке имо вине супружника, а посеб но користећи претпоставку њихових једнаких удела. У сваком случају, питање заједничке својине супруж ника на стану стеченом отку пом у току трајања животне заједнице остаје и даље от ворено и мора се решава ти у сваком појединачном случају, руководећи се дужи ном трајања заједнице, радом који су супружници уложили у заједницу, начином на који је стечено станарско право на стану који је касније откупљен, и нарочито – начелом правич ности. Осим тога, морало би се те жити уједначењу судске праксе у погледу могућности примене режима заједничке својине супружника на привредне субјекте као посебних правних лица.
ГОРДАНА АЈНШПИЛЕР-ПОПОВИЋ судија Привредног апелационог суда sudski.postupci@legeartis.rs
Достављање писмена у судским поступцима са посебним освртом на електронско достављање
З
својство лица овлашћеног за достављање, што, свака ко, онемогућава злоупотребе, лажна представљања, а тиме и повреду права лица којима се достава врши. Лица које достављач за текне на месту на коме треба да се изврши достављање дужна су да на његов захтев пруже податке о свом иден титету, што представља новину у односу на раније предвиђене одредбе о до стављању, а у пракси, такође, и одговор на потребу да се спре че чести приговори да достав љање није извршено лицу коме је по закону морало или могло да се изврши.
Достављање електронским путем
Изузетно значајну новину представља законом регули сана могућност достављања електронским путем. Пре ма одредбама члана 129. ст. 1. ЗПП-а предвиђено је да достављање може да се
обавља и електронским путем у складу са посеб ним прописима. Ово је ново законско решење, јер до сада законом није постојала могућност доставе на поме нути начин. Претпоставка оваквог степена доставе јесте веома висок степен техничке оспособљености, а свакако и пре свега, поседовање потреб них уређаја, односно рачунара којима би се такво достављање могло извршити. Управо из наведених разлога, закон за сада предвиђа да је помену ти начин доставе могућ и то у складу са посебним прописи ма којима се регулише питање електронске комуникације, али не и да се достављање мора обављати на наведени начин, нити да је оно редо ван начин доставе. Из тога би се могло закључити да само онда када је то могуће и када постоји сагласност странака у погледу таквог начина доставе, суд писмено може достављати електронски.
31 lege artis ● специјално издање – ОКТОБАР 2013.
акон о парничном поступ ку („Сл. гласник”, бр. 72 од 28. 9. 2011, у даљем тексту: ЗПП), чија је примена почела 1. фебруара 2012. године, донео је изузетно значајне новине у области достављања писмена. Тако је одредбама члана 128. ЗПП-а, којима се регулише на чин достављања, предвиђено да се писмена достављају не посредно у суду, преко по ште, лица регистрованих за обављање послова достављања, лица запосленог у суду, дру гих државних органа, лица са јавним овлашћењима или дру гих лица одређених посебним прописима, на начин прописан ЗПП-ом. Наведену одредбу условило је увођење нових професија бележника и суд ског извршитеља и очекивани обим послова које наведена лица могу обављати, а који би подразумевао и могућност вршења доставе. Лице које врши достављање дужно је да на захтев лица коме се достављање врши докаже
www.legeartis.rs
Измене у начину достављања писмена према новом Закону о парничном поступку отварају бројне недоумице у пракси. У свом поступању судови се већ сада суочавају са потенцијалним проблемима, али је јасно да ће многи од њих тек доћи на ред
судски поступци lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
32
Према одредбама члана 129. ст. 2. ЗПП-а, достављање електронским путем сматра се извршеним под условом да је таквим начином достављања могуће обезбедити поврат ни податак о томе да је лице примило писмено, што би представљало заправо опцију у електронској комуникацији која подразумева да се у тре нутку отварања, односно приј ем а е-поруке, односно отварања писмена, које се до став ља на наведени начин, аутоматски тражи и потврда за пријем истог. Свакако да би се као повратни податак да је лице примило писмено прихватило и свако изричито потврђивање пријема писмена е-поруком послатом од стра не примаоца, али се суд на то не може ослонити, с обзиром на то да би прималац писмена могао, пре свега да се упозна са садржином писмена, а по том да зависно од садржине и својих интереса, односно ин тереса странке коју заступа, потврди пријем писмена или ускрати исти. Стога, према наведеним одредбама евидентно је да је законодавац мислио на аутоматску електронску потврду пријема писме на, већ у тренутку његовог преузимања, односно отвара ња електронске поште од стра не примаоца писмена. Нејасна је и контрадик торна, међутим, одред ба става 3. истог члана којим се истиче да пот врда о пријему писмена
достављеног електронским путем представља одштам пани електронски запис о дану и часу када је уређај за електронски пренос подата ка забележио да је писмено послато примаоцу, односно назив пошиљаоца и примаоца и назив писмена, јер се датум пријема писмена везује за тре нутак отпослања одштампаног електронског записа прима оцу, а не за тренутак потврде његовог пријема. Свакако да би се у сит у ац иј ам а у којима странке суду достављају писмена као електронске записе, у случају потребе оцене његове благо времености, тренутак када је писмено послато могао сматра ти релевантним за рачунање законских рокова за отпослање истог. Другим речима, уколико би, на пример, жалбу за коју постоји законски рок жалилац послао последњег дана рока електронским путем у прво степени суд, пријем пошиљке би морао да се сматра као дан отпослања суду, односно по датак када је електронски за пис послат примаоцу, те би се и благовременост наведене жалбе ценила с обзиром на означени тренутак, без обзи ра на то што је запис послат по окончању радног време на суда (по подне или ноћу), када су судски рачунари били искључени и када можда и није био евидентиран пријем наве дене е-поруке све до поновног укључења рачунара првог на редног радног дана.
Значај наведеног уочава се посебно у ситуацији када се ради о викенду и за суд не радним данима, државним празницима, јер би се према одредбама наведеног члана, на пример, жалба послата елек тронским путем, у петак у 23 часа (у нерадно време суда) морала сматрати и ценити као благовремено послата ако је у питању последњи дан рока за подношење жалбе, иако би наведени електронски запис у суд стигао тек у понедељак (са првим наредним радним даном), када би и сви елек тронски уређаји поновно били доступни за пријем електрон ске поште. Рачунање благовре мености, односно утврђивање времена отпослања – предаје писмена било би у описаној ситуацији веома слично до стави писмена преко поште, као препоручене пошиљке. Будући да сваки документ послат електронском поштом садржи евидентирано време слања, али према времену које сâм електронски уређај еви дентира, поставља се питање како спречити могућности злоупотребе овог начина доставе, јер се променама у самом систему електронског уређаја могу унети и другачије време или датум отпослања писмена од оног који важи пре ма званичним евиденцијама – календарима? У том смислу, мора се обезбедити прове ра поузданости унетих пода така о времену отпослања, што према техничким могућ ностима представља стављање
Будући да сваки документ послат електронском поштом садржи евидентирано време слања, али према времену које сâм електронски уређај евидентира, поставља се питање како спречити могућности злоупотребе овог начина доставе. пуномоћника, може, такође, представљати нерадне дане у којима електронски уређаји не би били доступни. Чак и у ситуацији у којој би означена е-порука несумњиво стигла примаоцу, али када не би била отворена, те се стран ке не би упознале са њеном садржином, а имајући у виду могућност наступајућег ви кенда и евентуалних нерадних дана који би се због празника или других околности (колек тивног коришћења годишњег одмора и сл.) спојили са викен дом, у посматраном случају могло би доћи до знатног скраћивања, па чак и до истека рока за подношење правног лека. А све то, и пре него што би странка била упоз ната са садржином наведене е-поруке која у електронској форми садржи судску одлуку, чиме би јој право на жалбу суштински могло бити знат но ограничено, па чак и сас вим ускраћено. У судској пракси пред При вредним апелационим судом засад није било оваквих про блема будући да се још увек
33 lege artis ● специјално издање – ОКТОБАР 2013.
отправак своје одлуке суд по слао странци електронским путем, односно у форми елек тронског записника, могло би се поставити питање да ли би потврду о пријему писмена достављеног електронским путем, такође, представљао одштампани електронски за пис о дану и часу када је уређај за електронски пренос пода така забележио да је писмено послато примаоцу? Ово тим пре, јер би суд наведено пис мено могао послати у време када због организације свог радног времена правно лице није могло да га преузме, или када је искључен рачунар, односно електронски уређај. Применом цитираних норми и њиховим језичким тумачењем, у том случају би, иако правно лице није примило наведени електронски запис, нити га је отворило и било упознато са његовом садржином, већ по чео да тече рок за жалбу и то од тренутка када је суд послао своју одлуку, а што с обзиром на могућност наступајућег викенда или државног праз ника, за странку и њеног
www.legeartis.rs
одређене званичне озн аке када је писмено послато (вре менске маркице) од стра не овлашћених званичних институција. Једино би се на тај начин добила потврда када је према општеважећем кален дару и времену писмено за иста и послато, а што би било аналогно потврди коју пошта, као јавно предузеће, ставља на писмено послато у виду препо ручене пошиљке стављањем R маркице. Само тако би се по уздано могло утврдити време отпослања писмена електрон ским путем и тиме спречити свака злоупотреба уз истовре мено обезбеђење адекватног начина да странке очувају и остваре рокове, односно пра во на предузимање радњи у одређеним роковима. Имајући у виду околност да и суд може странкама врши ти доставу електронским пу тем, исто тумачење довело би, чини се, до значајног ограничења права страна ка, па се поставља питање на који начин треба тумачити ове одредбе у таквој ситуацији. Наиме, уколико би писмени
судски поступци lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
34
није приступило електронском начину доставе докумената, ни од стране суда странка ма нити у супротном смеру, иако су трговински судови технички најбоље опремљени електронским уређајима. Судије, међутим, већ сада сагледавају потенцијалне проблеме до којих би могло доћи поменутим начином достављања. Могућност доставе елек тронским путем засад је огра ничена искључиво на писмена за која по члану 141. ЗПП-а није предвиђена обавезна лич на достава.
Међусобно достављање
Значајна новина коју је закон унео у свој текст, а која је у прак си раније уведена из практич них разлога, јесте могућност да странке непосредно и благовремено упућују под неске и друга писмена једна другој и да поднесак и друга писмена заједно са доказом о достављању наведеног подне су суду. Ранија судска пракса увек је уважавала такве захте ве странака или обавештења странака да су другој страни директно доставили одређена писмена, уколико су суду мог ли одмах, на лицу места, да презентују доказе о томе или уколико друга страна која је пријемник није оспоравала пријем писмена. Оваква за конска могућност, међутим, није изричито постојала, али је одредбама члана 130. ЗПП-а сада уведена у праксу. Овде је
Учешће полиције у достављању Надлежни орган полиције дужан је да на захтев суда помогне приликом обављања послова достављања, што не значи успостављање обавезе на страни полиције да врши доставу, већ само да пружи асистенцију при достављању, и то у случају постојања потребе за тим. У неким срединама и даље је у примени давна пракса судова да у случају да не могу да доставе писмена од полиције затраже да их доставе уместо њих. У већини случајева полиција, међутим, одбија да врши доставу указујући на то да за то нема овлашћење. Новим законским решењем не уводи се обавеза, нити овлашћење полиције за достављање писмена, већ се само омогућава да, у случају потребе (ако није могуће извршити доставу), лица овлашћена за доставу то учине уз асистенцију полиције.
важно уочити да се наведена могућност непосредног и бла говременог упућивања подне ска не односи и на она писмена која се према закону морају лично доставити, будући да се ова писмена морају и даље достављати преко суда. Имајући у виду да доста ва електронским путем није искључена код непосредне доставе писмена између стра нака, то отвара могућност тумачења према коме се непосредна међусобна до става може обављати и електронским путем, чиме се ствара простор и за све друге проблеме на које смо указали у погледу утврђивања времена када је писмено достављено. Овде је олакшавајућа окол ност у томе да се на овај начин не могу достављати писмена за која ЗПП предвиђа обавезну личну доставу, а то су поднес ци који су изричито наведени у чл. 141. ЗПП-а.
Будући да је новим ЗППом ограничен и рок за до ставу поднесака суду на 15 дана пре заказаног рочишта (касније достављени поднес ци се не узимају у обзир), вре ме достављања у електронској комуникацији се ипак може појавити као веома важно? У односу на ранија закон ска решења, дефиниције достављања у новом ЗПП-у нешто су другачије када је у питању достављање физич ким лицима, државним орга нима или правним лицима, а што је регулисано одредбама члана 131. ЗПП-а: 1. Достављање физичким лицима врши се на адресу која је означена у тужби, одно сно на адресу пребивалишта или боравишта уписану код органа надлежног за вођење евиденције о личним карта ма. Овакву доставу, на адре су која је евидентирана код органа надлежних за вођење
пракса, међутим, остаје на становишту да се достављање врши на адреси уписаног се дишта правног лица. За сада још увек нема одлука кроз које би се исказало становиште о уредности доставе, на пример, у једној од продавница или канцеларија правног лица које су ван његовог регистрова ног седишта, а недвосмислено представљају његове пословне просторије, све то уз претпо ставку да је предаја извршена раднику запосленом код тог правног лица. Обавеза запо сленог да писмено прими и потом га достави надлежни ма, обухваћена је унутрашњом организацијом самог правног лица и не може представљати изговор, односно разлог за подношење приговора неуред не доставе. Постојећу судску праксу, према којој се, у случају да до става не може да се изврши на адресу седишта правног лица, достава покушава на адресу законског заступника уписа ног у регистар (а то је адреса уписана код Агенције за при вредне регистре, по подацима о заступнику, или адреса из лич не карте), прихватио је нови ЗПП и унео у своје законско
Судије већ сада сагледавају потенцијалне проблеме до којих би могло доћи електронским начином достављања правних докумената.
35 lege artis ● специјално издање – ОКТОБАР 2013.
ЗПП-а, а посебно је значајна за трговинске, односно при вредне спорове. Сада се достављање правним лици ма врши предајом писмена у просторијама правног лица, запосленом лицу у правном лицу, односно заступнику правног лица на адресу из јавног регистра, односно на адресу његовог пребивалиш та. У односу на раније законско решење, према коме се достава правном лицу вршила предајом писмена у просторијама прав ног лица, лицу овлашћеном за пријем писмена, уочава се, пре свега, да наведено овлашћење више није неопходно, већ да је довољно да се писмено до стави лицу које је запослено у том правном лицу. Тиме је и код правних лица избегнута могућност подношења при говора да је достава изврше на лицу које није овлашћено за пријем писмена, а што је био чест основ злоупотребе у поступању странака. Језичким тумачењем текста цитираног члана, сада би се уредном доста вом сматрала достава изврше на у било којим просторијама правног лица, дакле, не само у просторијама седишта прав ног лица, и то било ком за посленом раднику. Судска
www.legeartis.rs
евиденције о личним картама и претпоставку да је на наведени начин достава уредно изврше на, омогућило је доношење других прописа којима је изри чито дефинисана обавеза стра нака да благовремено и тачно обавештавају надлежне органе о адреси свог пребивалишта, односно боравишта и промена истих је условљена управо оба везама из наведених прописа. 2. Достављање државним органима, органима ауто номне покрајине и јединице локалне самоуправе, пре ма новом законском решењу врши се предајом писмена у просторији за пријем писме на или писарници, и као дан достављања сматра се дан предаје писмена. Уочава се да, у односу на претходно закон ско решење, више не постоји обавеза предаје писмена лицу овлашћеном за пријем писме на, већ је довољно само да се предаја изврши у просторији за пријем писмена или писар ници, што је значајно јер се више не може истицати приго вор да писмено није примило овлашћено лице. 3. Достављање правним лицима доноси промену на чина достављања која је де финисана у члану 131. ст. 3.
судски поступци lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
36
решење, којим предвиђа на чин достављања правним ли цима. Тиме је предвидео да се, поред доставе писмена у просторијама правног лица запосленом лицу, достављање врши и законском заступни ку правног лица на адресу из јавног регистра, односно на адресу његовог пребивалишта. То значи да ће се достава закон ском заступнику вршити пре ма одредбама за достављање физичком лицу, на адресу која је уписана у јавни регистар, а ако на тој адреси није могућа достава истом лицу, односно ако је на истој адреси непознат, онда ће се достава извршити на адресу његовог пребивалишта које је, сходно члану 131. ст. 1. Закона којима се предвиђа достављање физичким лици ма, уписано код органа над лежног за вођење евиденције о личним картама. Достављање јавном бележ нику и извршитељу може се извршити на начин као и пуно моћнику, што представља ново законско решење условљено увођењем нових професија
јавног бележника и извршитеља у правни живот Републике Србије.
Достављање у преградак код суда
Новину у погледу начина достављања правним лицима и адвокатима, представља, такође, и могућност да се достављање врши у суду, полагањем писмена у посеб ни преградак, на њихов захтев и по одлуци председника суда. У тој ситуацији достављање врши овлашћено лице суда, а на наведени начин може се из вршити достава само правним лицима и адвокатима. За овакву доставу потребно је задовољити два услова, а то је да су правна лица или адво кати захтевали отварање по себног прегратка у суду и да је председник суда такву одлуку донео. Овај начин доставе ре гулисан је детаљно одредбама члана 138. ЗПП-а, тако што је предвиђено да адвокат, одно сно овлашћени представник правног лица који преузима судска писмена из судског
прегратка мора да преузме сва писмена која су у преградак по ложена. Предвиђена је, такође, обавеза адвоката, односно овлашћеног представника правног лица да писмено пре узме из прегратка код суда у року од 8 дана од дана полагања у судски преградак, те да се уколико писмено не буде по дигнуто у наведеном року достављање врши истицањем писмена на огласну таблу суда и сматра се извршеним по ис теку рока од 8 дана од дана оваквог истицања. И овде је важно назначити да се сви наведени начини до ставе, по Закону односе само на поднеске за које, по члану 141. Закона, није предвиђена обавеза личне доставе. Закључимо на крају да се још увек не могу сагледати сви проблеми око уредности доставе који ће се појавити применом анализираних за конских решења, те да је више него сигурно да ће пракса кроз тумачења и заузете ставове мо рати у будућности да реши још многе од њих.
Смешна страна адвокатуре Адвокат: „И шта се онда догодило?” Сведок: „Рекао ми је: Мораћу да те убијем јер можеш да ме идентификујеш.” Адвокат: „Па, је ли вас убио?” Сведок: „Очигледно није.” Адвокат: „Јесте ли сексуално активни?” Сведок: „Не, само лежим.”
НОВО!
Јавне набавке сада и у саставу апликације Прописи.нет
Готово истовремено с доношењем веома важног новог Закона о јавним набавкама, апликацију Прописи.нет обогатили смо новом компонентом – Јавне набавке, која нашим корисницима омогућава праћење свих врста јавних набавки истом оном динамиком којом се оне објављују на Порталу јавних набавки. Очигледне предности ове компоненте: ■ дневно ажуран преглед јавних набавки и све пратеће документације, а све објављено у складу са Законом о јавним набавкама; ■ јединствена претрага свих врста огласа и то по више различитих критеријума: по регионима, периоду важења огласа, статусу огласа, врсти поступка, наручиоцима; ■ могућност избора потребне категорије предмета набавки о којој ћете е-поштом добијати потребна обавештења; ■ све измене постојећих јавних набавки на једном месту; ■ база победника тендера са информацијама у ком поступку јавне набавке је одређени понуђач победио.
ауторско право и право индустријске својине lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
38
Привремене мере и мере обезбеђења у судским споровима повреде интелектуалне својине У судским поступцима који за предмет имају повреду индустријске својине, привремене мере се релативно често улажу у поступку који је и иначе хитан, а смисао је у томе да се оштећени обезбеди од даљег неовлашћеног коришћења свог дела или предмета сродног права
С
тварање интелектуалних добара укључује инв е стиције, време, интелек туални напор и ризик у фази припреме, истраживања, ра звоја и евент уално производње (патент, индустријски дизајн, топ ог рафиј е интегрисаних кола). С друге стране, инте лектуална добра релативно је лако и једноставно имитирати (музика, софтвер, веб дизајн, жиг). Ако се имитација, одно сно неовлашћено коришћење, не спречи, стваралац интелек туалних вредности не може да поврати своју иницијалну инвестицију, оствари при па д а ј ући профит, те губи мотивацију и средства за даље иновирање односно стварање. Циљ правне заштите јесте спречавање могућности не овлашћеног коришћења инте лектуалних добара од стране трећих лица у комерцијалне сврхе, односно заустављање већ нанете имовинске штете и нарушеног угледа, до правнос нажног окончања спора.
Иако су прихваћени гло бални минимални стандарди и постигнут одређен степен хармонизације кроз међуна родне уговоре и конвенције (Париску конвенцију о зашти ти индустријске својине, Берн ску конвенцију о заштити књижевних и уметничких дела, Споразум о трговинским аспектима права интелекту алне својине (ТРИПС спо разум), Уговор о жиговном праву и Уговор о патентном праву и др.), lex specialis зако ни о интелектуалној својини се ипак разликују.
Како функционише грађанскоправна заштита интелектуалне својине? Ауторско и сродна права
(Закон о ауторском и сродним правима, „Службени гласник РС”, бр. 104/2009, 99/2011 и 119/2012) Ауторско дело оригинална је духовна творевина аутора, из ражена у одређеној форми, без
обзира на његову уметничку, научну или другу вредност, његову намену, величину, са држину и начин испољавања, као и допуштеност јавног са општавања његове садржине. Законодавац је сагласан да повреду ауторског или срод ног права чини неовлашћено вршење било које радње која је обухваћена искључивим правима носиоца ауторског или сродног права, неплаћање припадајуће накнаде пропи сане законом или уговором, прекорачење овлашћења датих кориснику али и неизвршавање других обавеза према носиоцу ауторског или сродног права, прописаних законом. Аутор, носилац аутор ског или сродног права, може тужбом да захтева: утврђење повреде права; престанак по вреде права; уништење или преиначење предмета којима је извршена повреда пра ва (укључујући и примерке предмета заштите, њихове амбалаже, матрице, негативе
Др љиљана рудић–димић консултант и сувласник специјализоване агенције за заштиту интелектуалне својине, дуги низ година бави се заштитом интелектуалне својине, а посебно ауторских права autorsko.pravo@legeartis.rs
Циљ и смисао привремене мере у судским поступцима за повреду ауторског и сродних права
У судским поступцима који за предмет имају повреду ау торског и/или сродног права, привремене мере се релативно често улажу у поступку који је и иначе хитан. Смисао при времене мере је да се тужи лац (оштећени) обезбеди од даљег неовлашћеног коришћења свог дела или предмета сродног права, односно спречи прекорачење коришћења истог или пак кори шћење на начин који није уго ворен нити прописан законом. Привремене мере, као такве, потребне су у овим парницама јер ауторска дела често прати велики публицитет, а сам „рок актуелности” дела варира у за висности од врсте – наравно да
је актуелност ауторске емисије истраживачког новинарства знатно краћа од актуелности књижевног дела или музичке композиције. Проблем који се јавља код одређивања привремених ме ра у пос тупцима за заштит у аутор ског и сродних права, постоји код тзв. сложених ау торских форми, коау торских дела, односно мулт имед и јалних дела. Наиме, када се привремена мера тражи у ау торском формату, као што је компилација музичког диска, аудиовизуелног дела, коаутор ског доприноса на софтверу и сл., истицањем привремене мере дешава се следеће: ● дело које има више коаутора не може да се јавно саопштава нити експлоатише до правнос нажног окончања судског по ступка; ● актуелност дела се губи за време трајања судског поступ ка; ● остали коаутори, који нуж но не морају бити умешани, у парници трпе имовинску и моралну штету због чињенице да је дело, у коме су коаутори, одлуком о доношењу привре мене мере стављено у стање „хибернације” до окончања парнице; ● околност да се правноснаж на пресуда објављује о трош ку онога ко изгуби парницу не може исто дело да врати у жижу актуелности, а врло че сто га ставља ван употребе с обзиром на тему коју обрађује (нпр. истраживачко новинар ство, обележавања јубилеја
39 lege artis ● специјално издање – ОКТОБАР 2013.
Даље, на захтев носиоца права који учини вероватним да је његово ауторско или сродно право повређено, односно да може доћи до повреде тог права или да постоји опасност од на станка неотклоњиве штете, као и да постоји оправдана бојазан да ће докази о томе бити униш тени или да ће их касније бити немогуће прибавити, суд може одредити меру обезбеђења доказа без претходног обаве штења или саслушања (преглед просторија, књига, докумена та, база података и др., као и заплена докумената и предме та којима је повреда извршена,
испитивање сведока и вешта ка). Привремене мере, одно сно обезбеђење доказа, могу се тражити и пре подношења тужбе, под условом да се туж ба поднесе у року од 30 дана од дана доношења решења о одређивању привремене мере, односно решења о одређивању обезбеђења доказа. У случају да се тужба не поднесе у року од 30 дана од дана доношења решења, примењују се одред бе закона којим се уређује извршни поступак. Жалба против решења којим је суд одредио привремену меру не одлаже извршење решења.
www.legeartis.rs
и слично); уништење или преиначење алата и опреме уз помоћ којих су произведени предмети којима је извршена повреда права, ако је то не опходно за заштиту права; накнаду имовинске штете; објављивање пресуде о трошку туженог. Аутор и интерпретатор, такође, једини имају право на тужбу за накнаду неимовинске штете због повреде својих мо ралних права. На захтев носиоца права који учини вероватним да је његово ауторско или сродно право повређено, или да ће бити повређено, суд може да одреди привремену меру која се састоји у: ● одузимању или искључењу из промета предмета којима се врши повреда, ● забрани настављања започе тих радњи којима би се могла извршити повреда.
ауторско право и право индустријске својине lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
40
уз помоћ ауторских форми, немогућност конкурисања на тендере, фестивале и сл.).
Ознаке географског порекла
(Закон о ознакама географског порекла, „Службени гласник РС”, бр. 18/2010) Име порекла представља гео графски назив земље, региона или локалитета који служи да означи производ који оданде потиче, чији су квалитет и по себна својства искључиво или битно условљени географском средином (природни и људски фактори) и чија се производња, прерада и припрема у целини одвија на одређеном ограниче ном подручју. Географска ознака иден тификује одређену робу као робу пореклом с територије одређене земље, региона или локалитета с те територије, где се одређени квалитет, ре путација или друге каракте ристике робе суштински могу приписати њеном географском пореклу. Корисницима су познати и често је за њих опредељујући квалитет гарантован, на при мер, пенушаво пиће из фран цуске области Шампањ, паш ки сир из Хрватске, пиротски ћилим из Србије или његушки пршут из Црне Горе. У случају повреде реги строваног имена порекла, односно географске ознаке (неовлашћено коришћење име на порекла, географске ознаке од стране било ког учесника у промету, односно њихово
Практична важност привремене мере у поступку повреде жига Тужилац је издавач дневних новина под називом , које су почеле да излазе . године и излaзе све до дана предаје ове тужбе, на начин да је створен препознатљив и тражен „бренд” на тржишту дневне штампе, с тиражом од отприлике примерака дневно. Назив дневних новина (као посебне врсте робе) заштићен је као робни жиг код Завода за интелектуалну својину, подношењем пријаве ради заштите, под бројем Жпочев од . године. Носилац права заштите на дан подношења ове тужбе је тужилац. На основу уложене привремене мере тужиоца, Решењем суда у Београду од . године, које је донето на предлог тужилаца, број / , туженом је забрањено издавање дневних новина под називом или других дневних новина, које у себи садрже реч и сл., односно штампање оваквих дневних новина. У току уручења привремене мере туженом, тужени је већ завршио припрему за штампу и сваког тренутка је требало да почне са штампањем дневних новина под називом . Из описаног следа догађаја и чињеничног стања неспорно се може закључити да је тужени повредио права тужиоца на искључиво коришћење и употребу робног жига у смислу Закона о жиговима, односно да је наведену повреду тужени чинио поступајући с намером. Правовременим усвајањем привремене мере (пре подношења тужбе), стварно и месно надлежни суд, на основу доказа тужиоца који је учинио вероватним повреду свог права на жиг у складу с позитивноправним прописима, спречио је излажење дневних новина с називом којим се повређује право тужиоца из пријаве жига, као и нарушавање угледа (good will) тужиоца и добрих пословних обичаја.
подражавање), тужилац може тужбом да захтева утврђење и престанак повреде имена порекла, односно географске ознаке; уништење, преиначење односно одуз им ањ е пред мета којима је извршена
повреда имена порекла, одно сно географске ознаке; на кнаду имовинске штете и оправданих трошкова по ступка; објављивање пресуде о трошку туженог; давање по датака о трећим лицима која су
На захтев лица које учини ве роватним да је регистровано име порекла, односно географ ска ознака повређена, или да ће бити повређена, суд може да одреди привремену меру: ● одузимања или искључења из промета производа којима се врши повреда, ● одузимања или искључења из промета средстава за производњу тих производа, ● забрану настављања започе тих радњи којима се врши или би се могла извршити повреда
На захтев лица које учини веро ватним да је регистровано име порекла, односно географска ознака повређена, односно да може да дође до такве повреде, или да постоји опасност од на станка неотклоњиве штете, као и да постоји оправдана сумња да ће докази о томе бити униш тени или да ће их касније бити немогуће прибавити, суд може приступити обезбеђењу дока за без претходног обавештења или саслушања лица од кога се докази прикупљају (преглед просторија, возила, књига, до кумената, заплена предмета, испитивање сведока и вешта ка). Рок за тражење привреме них мера исти је као и у аутор ском праву.
Патенти
(Закон о патентима,„Службени гласник РС”, бр. 99/2011) Патент је право које се признаје за проналазак из било које об ласти технике, који је нов, који има инвентивни ниво и који је индустријски применљив (про извод, поступак, примена про извода и примена поступка). Закон, као и остали закони интелектуалне својине, уво ди могућност истицања тужбе због повреде права на патент, и ту легитимацију даје носиоцу права на патент, али и стица оцу искључиве лиценце, у од носу на свако треће лице које неовлашћеним поступањем повреди њихово право.
Подносилац пријаве патен та или стицалац искључиве лиценце на пријави има право на истицање тужбе по објави пријаве патента. Ако су више лица носиоци права или носи оци права из објављене пријаве патента на истом проналаску, сваки од њих је овлашћен да у своје име и за свој рачун зах тева грађанскоправну заштиту. Тужба због повреде права може се поднети у року од три године од дана сазнања за по вреду и учиниоца (субјективни рок), односно до истека рока од пет година од дана учињене повреде или од дана последње учињене повреде када се по вреда врши континуирано (објективни рок). Поступак по тужби је хитан. Тужбени захтев подразуме ва већ наведене могућности које се тужбом за повреду интелектуалне својине могу захтевати, и ту код права на па тент нема новина, укључујући и правило о трострукој накна ди штете (уколико је повреда права учињена намерно или крајњом непажњом, тужилац може, уместо накнаде штете, да захтева накнаду до троструког износа уобичајене лиценцне накнаде за коришћење про наласка). Подносилац пријаве има право на накнаду штете од датума објаве. Привремене мере имају исти смисао: ● постојање захтева лица које учини вероватним да је његово право из објављене пријаве или признато право повређено или да ће бити повређено;
41 lege artis ● специјално издање – ОКТОБАР 2013.
Привремена мера одузимања или искључења производа из промета
регистрованог имена порекла, односно географске ознаке.
www.legeartis.rs
учествовала у повреди имена порекла, односно географске ознаке. Лице које повреди регистро вано име порекла, односно географску ознаку, одговара за штету по општим прави лима о накнади штете. Посту пак по тужби је хитан, а саму тужбу због повреде регистро ваног имена порекла, односно географске ознаке, за разли ку од ауторског права, могу поднети носиоци права али и овлашћени корисници имена порекла, односно географ ске ознаке, и јавни, односно државни тужилац. Тужба због повреде регистрованог имена порекла, односно географске ознаке, може да се поднесе у року од три године од дана када је тужилац сазнао за повреду и учиниоца, а најдоцније у року од пет година од дана када је повреда први пут учињена.
ауторско право и право индустријске својине lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
42
● одузимање или искључење из промета производа наста лих или стечених повредом права; ● одузимање или искључење из промета предмета (прибор, алат) претежно употребљених у стварању производа којима се повређује право; ● забране настављања започе тих радњи којима се повређује право. Ако постоји опасност од на станка ненадокнадиве штете или ако је очигледно да постоји опасност од уништења доказа, законска новина састоји се у томе да суд може одредити привремену меру без прет ходног изјашњења туженог, с тим да тужени о томе мора бити обавештен без одлагања, а најдоцније у року од пет дана од дана спровођења привреме не мере. Предлог за одређивање привремене мере може се под нети и пре подношења туж бе, под условом да се тужба поднесе у року од 30 дана од дана доношења решења о одређивању привремене мере. Жалба против решења којим је суд одредио привремену меру не одлаже извршење решења. Средства обезбеђења уве дена су за случај да се захтев за одређивање привремене мере покаже као неоснован, а савес на страна због истог претрпи штету. Наиме, на захтев лица против кога је покренут по ступак због повреде права или поступак за одређивање при времене мере, суд одређује да
тужилац или лице које је под нело предлог за одређивање привремене мере положи одговарајући новчани износ као средство обезбеђења. На предлог лица које учини вероватним да је његово право из објављене пријаве или при знато право повређено или да ће бити повређено, суд може одредити обезбеђење дока за (преглед просторија, књига, докумената, база података, заплена ствари, испитивање сведока и вештака). Суд може одредити обезбеђење доказа и без претходног обавештења или саслушања лица од којег се докази прикупљају, ако предла гач учини вероватним да пре ти опасност да ће докази бити уништени или опасност од настанка ненадокнадиве ште те. Обезбеђење доказа може се тражити и пре подношења тужбе, под условом да се туж ба поднесе у року од 30 дана од дана доношења решења којим се одређује обезбеђење доказа.
Индустријски дизајн
(Закон о правној заштити индустријског дизајна, „Службени гласник РС”, бр. 104/2009) Индустријски дизајн је тро димензионални или дводи мензионални изглед целог производа, или његовог дела, који је одређен његовим ви зуелним карактеристикама, посебно линијама, контурама, бојама, обликом, текстуром и/ или материјалима од којих је производ сачињен, или којима је украшен, као и њиховом комбинацијом.
Производ је индустријски или занатски предмет, укљу чујући, између осталог, и дело ве који су намењени за спајање у сложени производ, пакова ње производа, графичке сим боле и типографске знаке, искључујући компјутерске програме. Сваки предмет инд ус триј ског дизајна, без изузетка, има услове да се штити као аутор ско дело (критеријум ориги налности: дизајн намештаја, веб дизајн, модна индустрија и др.), по условима из Закона о ауторском и сродним правима. Повредом права на инд у стријски дизајн сматра се свако неовлашћено искоришћавање регистрованог индустријског дизајна и неовлашћено објав љивање предмета пријаве. По вредом права на индустријски дизајн сматра се и подражавање заштићеног индустријског дизајна. У случају повреде права на индустријски дизајн или пра ва из пријаве, тужилац може тужбом захтевати: утврђење повреде и престанак права; уништење или преиначење предмета којима је извршена повреда права односно алата и опреме уз помоћ којих су про изведени предмети којима је извршена повреда права, ако је то неопходно за заштиту пра ва; накнаду имовинске штете и оправданих трошкова поступ ка; накнаду моралне штете за аутора; објављивање пресу де о трошку туженог; давање података о трећим лицима која су учествовала у повреди
да се тужба поднесе у року од 30 дана од дана доношења решења о одређивању привремене мере, односно решења о одређивању обезбеђења доказа. Жалба про тив решења којим је суд одре дио привремену меру не одлаже извршење решења. На захтев лица против кога је покренут поступак због по вреде заштићеног инд ус триј ског дизајна или поступак за изрицање привремене мере, суд може да одреди полагање одговарајућег новчаног изно са као средства обезбеђења у случају неоснованости захтева.
Топографије интегрисаних кола
43 lege artis ● специјално издање – ОКТОБАР 2013.
(Закон о заштити топографија интегрисаних кола, „Службени гласник РС”, бр. 104/2009) Топографија је приказан тро димензионални распоред еле мената, од којих је најмање један активан, и међувеза у интегрисаном колу, или такав тродимензионални распоред припремљен за производњу одређеног интегрисаног кола. Интегрисано коло је готов производ или међупроизвод у коме се остварује одређена електронска функција и у коме су елементи, од којих је најмање један активан, и међувезе ин тегрално формирани у кома ду материјала или на комаду материјала, односно и у комаду и на комаду материјала. Може се штитити само то пографија која је резултат ин телектуалног рада ствараоца и која у време настанка није оп штепозната међу ствараоцима
топографија и произвођачима интегрисаних кола. Носилац права на топогра фију или стицалац искључиве лиценце на заштићеној топо графији може поднети тужбу надлежном суду због повреде својих искључивих права и захтевати: утврђивање повреде права; престанак повреде пра ва; накнаду имовинске штете (стварне штете и изгубљене добити); објављивање пресуде о трошку туженог. Тужба се подноси у року од годину дана од дана сазнања за повреду и учиниоца, али не по сле истека рока од три године од дана учињене повреде. По ступак по тужби је хитан. Ово је једини lex speci alis закон интелектуалне својине који, у делу грађанско правне заштите и покретања парнице за повреду права на топографију, не предвиђа мог ућност истицања при времених мера, односно мера обезбеђења доказа. Ра злог можда треба тражи ти у томе што Република Ср бија готово да и нема домаће пријаве топографије инте грисаних кола. С друге стра не, страни носиоци права на коришћење топографија ин тегрисаних кола, за случај по вреде њиховог права или права из пријаве, имају отежавајућу околност, уколико је повреда настала на територији Репу блике Србије, јер се онда има применити закон земље где је повреда настала, а не постоји могућност истицања ових ефи касних мера.
www.legeartis.rs
права. Поступак по тужби је хитан, а тужбу због повреде права на индустријски дизајн могу да поднесу подносилац пријаве, носилац права на индустријски дизајн и стица лац искључиве лиценце. На захтев лица које учи ни вероватним да је његов заштићени индустријски ди зајн или право из пријаве повређено, или да ће бити повређено, суд може да одреди привремену меру одузимања или искључења из промета предмета којим се врши повре да, средстава за производњу тих предмета, односно меру забране настављања започетих радњи којима се врши или би се могла извршити повреда. На захтев лица које учини ве роватним да је његов заштићени индустријски дизајн или право из пријаве повређено, односно да може доћи до повреде тог права, или да постоји опасност од настанка неотклоњиве ште те, као и да постоји оправда на сумња да ће докази о томе бити уништени или да ће их касније бити немогуће при бавити, суд може приступи ти обезбеђењу доказа без претходног обавештавања или саслушања лица од кога се дока зи прикупљају (преглед просто рија, возила, књига, докумената, заплена предмета, испитивање сведока и вештака). Привремене мере и обезбе ђење доказа могу се тражити и пре подношења тужбе због по вреде заштићеног индустриј ског дизајна, односно повреде права из пријаве, под условом
ауторско право и право индустријске својине lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
44
Жигови (Закон о жиговима, „Службени гласник РС”, бр. 104/2009) Жиг је право којим се шти ти знак у промету и служи за ра зликовање робе, односно услуга, једног физичког или правног лица од исте или слич не робе, односно услуга другог физичког или правног лица. У случају повреде жига или права из пријаве жига, ту жилац може тужбом да зах тева: утврђење и престанак повреде права; уништење или преиначење предмета/алата и опреме уз помоћ којих су произведени предмети којима је извршена повреда права; накнаду имовинске штете и оправданих трошкова по ступка; објављивање пресуде о трошку туженог; давање по датака о трећим лицима која су учествовала у повреди права. Поступак по тужби за по вреду права на жиг је хитан, а тужбу због повреде жига, одно сно права из пријаве, може под нети носилац жига, подносилац пријаве, стицалац искључиве лиценце, корисник колектив ног жига уз сагласност носиоца колективног жига и корисник жига гаранције уз сагласност носиоца жига гаранције. Тужба због повреде жига може се поднети под условом да је коришћен (не и ако није озбиљно коришћен без оправ даног разлога на домаћем тржишту за обележавање робе/ услуга на које се тај жиг одно си, у непрекидном времен ском периоду од пет година, рачунајући од дана када је тај
жиг последњи пут коришћен). Тужба због повреде жига, одно сно повреде права из пријаве, може се поднети у року од три године од дана када је тужилац сазнао за повреду и учиниоца, а најдоцније у року од пет годи на од дана кад је повреда први пут учињена. На захтев лица које учини вероватним да је његов жиг или право из пријаве жига повређено или да ће бити повређено, суд може да одреди привремену меру одузимања или искључења из промета предмета којима се врши по вреда, средстава за производњу тих предмета, односно меру за бране настављања започетих радњи којима се врши или би се могла извршити повреда. На захтев лица које учини вероватним да је његов жиг или право из пријаве жига по вређено, као и да постоји оп равдана сумња да ће докази о томе бити уништени или да ће их касније бити немогуће прибавити, суд може присту пити обезбеђењу доказа без претходног обавештавања или саслушања лица од кога се докази прикупљају (преглед просторија, возила, књига, до кумената, као и заплена пред мета, испитивање сведока и вештака). Привремене мере и обезбе ђење доказа могу се тражити и пре подношења тужбе због повреде жига, односно повреде права из пријаве, под условом да се тужба поднесе у року од 30 дана од дана доношења решења о одређивању привремене мере,
односно решења о одређивању обезбеђења доказа. На захтев лица против кога је покренут поступак због по вреде жига или поступак за изрицање привремене мере, суд може да одреди одговарају ћи новчани износ као средство обезбеђења у случају неосно ваности захтева, на терет под носиоца захтева.
Пословна тајна
(Закон о заштити пословне тајне, „Службени гласник РС”, бр. 72/2011) У случају повреде пословне тајне, држалац пословне тајне може тужбом да покрене посту пак пред судом против сваког лица које изврши повреду по словне тајне и да захтева: пре станак радњи које могу довести до незаконитог прибављања, коришћења или откривања по словне тајне и забрану незако нитог прибављања, коришћења или откривања информација које представљају пословну тајну; спречавање промета, односно одузимање и повла чење из промета, измену или уништавање свих предмета који садрже информације које представљају пословну тајну, ако је те податке могуће, по средно или непосредно, видети или преносити; накнаду штете, укључујући стварну штету и изгубљену добит, а ако је повре да учињена намерно, тужилац може, уместо накнаде имовин ске штете, захтевати накнаду до троструког износа уобичајене накнаде коју би примио за конкретни облик коришћења
настати штета због не о вла шћеног прибављања, открива ња или коришћења пословне тајне од стране другог лица, суд може да одреди привре мену меру одузимања или искључења из промета пред мета који садрже или који су настали повредом пословне тајне, средстава за производњу тих предмета, односно меру за бране настављања започетих радњи којима се врши или би се могла извршити повреда по словне тајне. На захтев лица које пружи релевантне доказе да може на стати штета због неовлашћеног прибављања, откривања или ко ришћења пословне тајне
45 lege artis ● специјално издање – ОКТОБАР 2013.
предмета заштите, да је то коришћење било законито; искључење тог лица као члана привредног друштва, ако је то лице члан привредног друшт ва; раскид радног односа за то лице, ако је то лице запослено у правном лицу; објављивање пресуде у јавном гласилу о трошку туженог. Поступак по тужби је хитан. Тужба због повреде пословне тајне може се поднети у року од шест месеци од дана када је тужилац сазнао за повреду и учиниоца, а најкасније у року од три године од дана кад је по вреда учињена. На захтев лица које пружи релевантне доказе да може
www.legeartis.rs
ИЗ ПРАКСЕ У судској пракси, на пример, води се спор о повреди ауторских права редитеља на дугометражном играном филму и на снази је привремена мера забране саопштавања јавности у форми јавног емитовања истог дела од стране продуцента (туженог). Како је у питању промотивни дугометражно-играни филм о познатом научнику српског порекла, и жеља да се причом о његовом животном путу промовише српска наука и стваралаштво, као и афирмише и учини ближим лични опус научника, фондацији која је осмислила пројекат из кога је настао филм, привременом мером забрањена је даља промоција ауторске форме до краја судског поступка. На овај начин, битно је нарушена чињеница да је аудиовизуелно дело сложена коауторска форма (коаутори филмског дела: писац сценарија, режисер, главни сниматељ, односно ако је музика битан елеменат филмског дела и компонована је за то дело, онда је и композитор коаутор филмског дела). Усвајањем привремене мере у конкретном случају, оштећена су права других коаутора на овом делу, као и сродно право филмског продуцента – који је у филм уложио иницијална средства, судбина филма је неизвесна, фестивалска каријера доведена у питање и то за све време до правноснажности пресуде под условом да тужилац (редитељ) исту парницу и добије.
од стране другог лица, као и постојања оправдане сумње да ће докази о томе бити униш тени или да ће их касније бити немогуће прибавити, суд може у хитним случајевима да при ступи обезбеђењу доказа и без претходног обавештавања или саслушања (претрес про сторија, возила, књига, доку мената, база података, заплена предмета, докумената, блокада банкарских рачуна, одузимање готовог новца и хартија од вред ности, испитивање сведока и вештака, и предузимање других мера у складу с прописом којим се уређује извршни поступак). Привремене мере и обезбе ђење доказа могу се тражити и пре подношења тужбе због по вреде пословне тајне, под усло вом да се тужба поднесе у року од 30 дана од дана доношења решења о одређивању привре мене мере/решења о одређива њу обезбеђења доказа. На захтев лица против кога је поднета тужба због повре де пословне тајне или покре нут поступак за одређивање привремене мере, односно за обезбеђење доказа, суд може на терет тужиоца да одреди одговарајући новчани износ као средство обезбеђења у случају неоснованости захтева. Судови и други надлежни органи дужни су да предузи мају одговарајуће мере ради очувања тајности неоткриве них информација заштићених у складу са одредбама овог закона и другим прописи ма којима је уређена заштита тајности судског поступка.
судски поступци
Уставна жалба као моћно средство у области радних односа
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
46
Евидентно је да уставна жалба у области радних односа представља „моћно” средство у заштити права и интереса у споровима из радног односа, док познавање праксе Уставног суда у овој области нуди могућност „предвиђања” коначног исхода спора
В
ођење судских поступа ка ради решавања спо рова из радних односа специфично је, добрим делом, и због правних извора пра ва и обавеза у овој области. Поред колективних уговора, почевши од Општег па све до оног код послодавца, из вор права у области радних односа јесте и Устав Републи ке Србије („Сл. гласник РС”, бр. 98/2006). Иако уставна жалба Уставном суду стоји на располагању, чини се да се због повреде уставом зајемчених права из радног односа недовољно користи као „последњe” правно средство у домаћем правном систему у остварењу тужбе них, односно жалбених захте ва. На ову констатацију указује чињеница да од 2006. године, када је уведен институт устав не жалбе, свега око 2% укупно поднетих уставних жалби „от пада” на уставне жалбе у обла сти рада. Питање улагања овог прав ног инструмента нема само теоријски већ, напротив, има
и практичан значај, будући да, према члану 426. ст. 1. тач. 12) Закона о парничном по ступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/2011), одлука Уставног суда, у поступку по уставној жал би, којом је утврђена повреда или ускраћивање људског или мањинског права и слобо де зајемчене Уставом, а што је могло да буде од утицаја на доношење повољније од луке, представља разлог за понављање парничног поступ ка. Осим тога, могу се навести и друге могућности из Закона о уставном суду („Сл. гласник РС”, бр. 109/2007 и 99/2011), као што је досуда накнаде нематеријалне штете. Одредбе о људским и грађанским правима садржане у Уставу Републике „преклапају се” са одредбама Конвенције о заштити људских и мањинских права које су правни основ за реализацију захтева у рад ном спору, а којима се, даље, могу „побијати” одлуке Устав ног суда (право на правично суђење, право на имовину...). С друге стране, Устав изричито
јемчи корпус људских права из области радних односа које Конвенција не познаје (одред бе о „неодрецивим” правима по основу рада). Познавање одлука Европског суда за људска права у Стразбуру у споровима из радног односа битно је из разлога могућности побијања одлука Уставног суда пред овом судском инстанцом, о чему ћемо писати у неком од наредних бројева.
Уставна жалба
Уставна жалба је правни ин струмент за заштиту људских и грађанских права зајемчених Уставом Републике Србије. Као правни институт, при зната је у чл. 170. Устава који прописује да се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа (укључујући и судове, редов не или посебне надлежности) или организација којима су поверена јавна овлашћења (примера ради, организација које су овлашћене за издавање лиценци, рецимо, Лекарска комора Србије и сл.), а којима
АЛЕКС АНДАР МАРКОВИЋ дипл. правник с вишегодишњим искуством у свим областима радног права, а нарочито у граничним областима с другим гранама права sudski.postupci@legeartis.rs
редовни судови повредили или ускратили Уставом гаран тована права и да ли је приме на процесног и материјалног права била произвољна или дискриминациона (чиме би указала на очигледну арби трарност и неправичност у поступању редовних судова), а на штету подносиоца уставне жалбе. Изражавајући правно схватање у образложењу своје одлуке, Уставни суд, међутим, заузима и правни став у погледу датог случаја, а што је од значаја у поновљеном парничном поступку јер „може бити од утицаја за доношење повољније одлуке”.
У члану 60. Устав по основу рада штити: право на рад у складу са законом (ст. 1), сло бодан избор радних места (ст. 2), доступност свих радних ме ста под једнаким условима (ст. 3), поштовање достојанства личности на раду, безбедне и здраве услове рада, потребну заштиту на раду, ограничено радно време, дневни и недељни одмор, плаћени годишњи од мор, правичну накнаду за рад и правну заштиту за случај пре станка радног односа (ст. 4), с тим да не постоји могућност одрицања од ових права.
Право на рад
Као прво питање које се овде поставља јесте питање одред нице права на рад, а у складу са законом. Сâм појам права
Престанак радног односа
У материји престанка радног односа, највећу дилему иза зива питање тзв. технолош ког вишка из члана 179. ст. 1. тач. 9) Закона о раду, у смислу овлашћења суда да испитује оправданост разлога, тј. да ли су организационе, економске
47 lege artis ● специјално издање – ОКТОБАР 2013.
Уставом зајемчена права из области рада
на рад није изричито регулисан законом, нити је Устав ни суд дао ближу дефиницију. У сваком случају, неспоран је став да исто не подразумева обавезу државе да обезбеди запослење, већ „само” обаве зу да ствара услове за његово подстицање. Конкретно, у случају устав не жалбе наставнице која је пензионисана због навршења услова за остваривање права на пензију, Уставни суд је за узео став да се право на рад остварује на начин прописан законом, тако да и остваривање овог права престаје, поред осталог, када одређено лице испуни законом прописане ус лове за остварење неког пра ва из пензијског осигурања (Уж. 64/2007). У одлуци Уж. 1495/2009, Уставни суд је зау зео исти став, односно да Устав јемчи право на рад, при чему се ова гаранција даље остварује на начин и под условима про писаним законом, што надаље значи да уставна гаранција права на рад и њена евентуал на повреда која може настати у вези с престанком радног односа запосленог, упућује на закон.
www.legeartis.rs
се повређују или ускраћују људска или мањинска пра ва и слободе зајемчене Уста вом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга прав на средства за њихову зашти ту. Треба напоменути да је у формулацији употребљен па сив, односно није одређено ко може поднети овај правни лек, што указују на то да подносилац може бити свако, дакле, било правно лице било физичко. Такође, овај правни институт гарантован је и чла ном 82. Закона о Уставном суду који „додаје” да се уставна жал ба може изјавити и ако нису исцрпљена правна средства, у случају када је подно сиоцу жалбе повређено право на суђење у разумном року. У току поступка пружања уставносудске заштите (у об ласти радних спорова), пово дом испитивања основаности уставне жалбе у границама зах тева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обаве зама подносиоца уставне жал бе повређено његово Уставом зајемчено право или слобода. У поступку по уставној жалби, међутим, Уставни суд није надлежан да преиспитује одлуке редовних судова у погледу утврђеног чињеничног стања, као ни начин на који су редовни судо ви применили право у поступ ку ради одлучивања о правима и обавезама подносиоца устав не жалбе. У том смислу, за датак Уставног суда јесте да испита да ли су у том поступку
судски поступци lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
48
или технолошке промене заис та довеле до престанка радног односа или је то дискреционо право послодавца. По оцени Уставног суда, спровођење ор ганизационих, економских и технолошких промена спада у самосталну област деловања предузећа, па суд не може да цени њихову оправданост (Уж. 467/2008), а послодавац, у ситуацији без програма виш ка запослених, чак нема ни обавезу да понуди обављање других одговарајућих посло ва (Уж. 467/2008). У сваком случају, услови за престанак по овом основу цене се у тре нутку престанка радног одно са, те касније запошљавање нових лица по основу угово ра о раду на одређено време или по уговору без заснивања радног односа нису од утицаја (Уж. 737/2008). У пракси се наведена ситуација може „избећи” уколико би се у ко лективном уговору код по слодавца или у уговору о раду унела одредба да је Послода вац дужан да у Решењу о от казу уговора о раду, по основу члана 179. ст. 1. тач. 9) Закона о раду, утврди стварне разло ге економске, технолошке или организационе природе који су у непосредној вези с по требом за радом запосленог, а на основу члана 8. Закона о раду. Овде се може указати и на праксу редовних судова да се злоупотребом права сма тра утврђивање радног места Правилником о организацији и систематизацији послова и распоређивање запосленог на
исто, а за које се унапред може знати/очекивати да ће на том радном месту запослени бити проглашен вишком. Следстве но томе, наведено Решење о отказу уговора о раду јесте не законито, а с обзиром на наче ло забране злоупотребе права из члана 13. Закона о облига ционим односима, а које се, на основу члана 25. ст. 3. ис тог Закона, примењује на све правне послове, па и на наве дено решење (Пресуда Апела ционог суда у Београду, Гж. 1. 1769/2012(1) од 16. 5. 2012). Када је у питању материја отказа уговора о раду због нарушавања радне дисципли не, Законом о раду из 2005. го дине уведена је одредница да иста може бити нарушена само ако је претходно утврђена ак том послодавца, а сходно прав ном принципу nemo poene sine lege. Дотадашња пракса судова у радним споровима, слободно можемо рећи, била је таква да ако се одређено понашање није могло подвести под повреду радне обавезе, оно се „гурало“ као основ за кршење радне дис циплине. Драстична кршења радне дисциплине, као што је долазак у алкохолисаном стању возача у здравственој устано ви, који је претходно био пис мено опоменут, представљају, међутим, оправдан разлог за отказ, чак и ако такво пона шање као нарушавање радне дисциплине није претходно било утврђено актом посло давца (Уж. 759/2008), јер је, према чл. 15. Закона о раду, обавеза запосленог да савесно
и марљиво обавља послове за које је закључио уговор о раду. Када је у питању деловање дисциплинског органа, ди ректора или комисије, стано виште Уставног суда јесте да је дисциплински орган везан захтевом за покретање дис циплинског поступка само у погледу чињеничног описа повреде радне обавезе и да понашање запосленог може оквалификовати као неку дру гу повреду радне обавезе која има тежу правну последицу – престанак радног односа. У том смислу је и парнични суд, приликом оцене закони тости решења послодавца о престанку радног односа за посленог, везан чињеничном основом, али не и правном квалификацијом повреде радне обавезе, те може оце нити и обрнуто – да се радње или понашање запосленог могу окарактерисати као повреде радне обавезе за које је пред виђена новчана казна као дис циплинска мера, односно да у радњама или понашању запо сленог нема елемената повреде радне обавезе (Уж. 1513/2008). Остваривање зајемченог права на рад, у складу са зако ном, подразумева, поред оста лог, и законито одлучивање о правима и обавезама које из радног односа проистичу. На ведени уставни налог односи се и на одлуке о престанку рад ног односа као саставном делу права на рад. С тим у вези, пред Уставним судом се и постави ло питање да ли решење о отказу уговора о раду мора
Конкретизација стандарда
раду, не инсистира у целости на свим „формалностима” у вези са отказом уговора о раду, као што је, дакле, вре менско датирање повреде рад них обавеза или претходно утврђивање нарушавања радне дисциплине актом послодавца, а што је све заједно, на пример, потребно код управног акта.
Отпремнина
Актуелна економска си т у а ц и ја довела је до отежа не могућности пословања и застоја у исплати зарада запо сленима. „Једина” могућност престанка радног односа у таквој ситуацији јесте про глашење запосленог за „техно лошки” вишак. У недостатку средстава за исплату отпре мнина, а у намери да се за посленима омогући, макар, остварење права на новчану на кнаду код Националне службе
49 lege artis ● специјално издање – ОКТОБАР 2013.
садржавати тачан датум повреде радне обавезе, што је актуелно у случају отказа уговора о раду због кашњења на посао, а у ситуацији када је запослени претходно био упо зораван и када листа доласка и одласка на посао постоји, али није приложена. Уставни суд је у овом предмету одбио устав ну жалбу, са образложењем да је подносилац уставне жалбе имао могућност да се изјасни на наводе из упозорења и да у парничном поступку улаже редовне и ванредне правне ле кове (Уж. 2272/2009). Имајући у виду претходно описане случајеве, али и неке друге, изгледа да из праксе и Уставног и Врховног касационог суда проистиче да се, уколико је очигледно да је за послени учинио повреду радне обавезе, утврђену општим ак том послодавца или уговором о
www.legeartis.rs
Као повреда радне обавезе, у пракси се, неретко, утврђује несавесно и немарно извршавање радних обавеза, с тим што се поставило питање правог значења ових стандарда. Ови стандарди се могу конкретизовати општим актима или уговором. Примера ради, могу се „везати” за конкретан радни налог или упутство послодавца. Према пракси Врховног касационог суда, коју Уставни суд прихвата као уставноправно прихватљиво образложење, несавесно извршавање радних обавеза постоји увек када се одступа од редовног, усклађеног и уобичајеног поступања доброг привредника или доброг домаћина, док немарно извршавање радних обавеза постоји када запослени не показује уобичајену пажњу која се очекује од просечног запосленог и не понаша се као добар домаћин, иако је морао бити свестан штетних последица таквог понашања (Уж. 933/2008).
за запошљавање, запослени је потписивао изјаву о одрицању од отпремнине. Таква изјава је садржавала и одредницу да запослени слободно изра женом вољом прихвата ово одрицање, да се одриче пра ва на подношење тужбе ради побијања овог споразума, а ово одрицање се обављало и у фор ми вансудског поравнања или споразума. Правни основ је пронађен у чл. 344. Закона о об лигационим односима, одно сно у институту опроста дуга. Поштујући аутономију воље уговорних страна, редовни су дови и Врховни касациони суд, по ревизији, прихватали су, као пуноважне, овакве споразуме. Незадовољни оваквим ис ходом спора, запослени су, међутим, подносили уставне жалбе ради поништаја спо разума/изјаве о одрицању од отпремнине. У више својих од лука (Уж. 177/2007, Уж. 33/2007 и др.), Уставни суд је заузео правни став да се оспореном изјавом којом се одриче права да судским путем тражи своја права из радног односа, па и права на неисплаћену от премнину као једне од законом утврђених мера заштите запо слених за чијим је радом пре стала потреба, подносилац уставне жалбе у суштини одрекао неотуђивог уставног права на правну заштиту поводом престанка радног односа. Под „утицајем” овак ве праксе Уставног суда, су дови у редовном поступку усвајају тужбене захтеве ради поништаја споразума/изјаве
судски поступци lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
50
о одрицању од отпремнине (Пресуда Апелационог суда у Београду, Гж. 1. 3551/2011 од 4. 10. 2012), али и зараде (Решење Привредног апелационог суда, Пж. 953/2012 од 22. 3. 2012). Право на исплату неиспла ћене зараде до дана престанка радног односа у себи садржи и право запосленог да потражује неисплаћену зараду од по слодавца, те се запослени не може одрећи ни овог свог овлашћења, будући да се запо сленом Уставом јемчи правич на накнада за рад. Стога, ни чињеница да је подносилац уставне жалбе слободном вољом потписао потврду која је садржавала одредбу о томе да неће потраживати зараду за одређени период до престанка радног односа, не може утицати на другачије тумачење ове законске одредбе (Уж. 697/2009). Сходно томе, и на кнада зараде због плаћеног одсуства с рада мора бити пра вична као и накнада за рад, као и доприноси за социјално осигурање, којих се запослени, исто тако, не може одрећи (Уж. 142/2007), док исплату регреса запослени послодавцу може пуноважно „опростити” (Уж. 2524/2009).
Oбразложење аката у радном односу
Неспорно је да је сушти на правничког посла у одговарајућем образложењу и аргументацији правних ака та, а недостатак образложења
„Допуштена” претња у радном праву Закључивање (облигационих) споразума у радним односима има своје специфичности, будући да примат примене има Закон о раду. Стога се и институти Закона о облигационим односима, као што смо видели, „прилагођавају” примени овог односа. То уочавамо у случају претње као мане воље у закључивању ових споразума. Наиме, у свакодневном пословању честе су ситуације да запослени учини кривично дело на раду или неку од повреда радних обавеза/нарушавање радне дисциплине, па послодавац процењује да би отказ уговора о раду по неком од ових основа захтевао одређени временски рок и извесне „формалности”. Због тога он, неретко, нуди запосленом потписивање споразума о престанку радног односа, а уз прикривену „претњу” да ће поднети кривичну пријаву или отказати уговор о раду због повреде радне обавезе/ нарушавања радне дисциплине, што запосленом може бити „мрља” у каријери. Такође, ту су и оне ситуације када се запосленима нуди да потпишу споразум добровољног напуштања радних места по предложеном програму решавања вишка запослених, јер ће иначе касније бити проглашени „технолошким” вишком и биће им исплаћена отпремнина у складу са Законом. Након што би потписали овакав споразум, запослени су се обраћали суду са захтевом за поништај оваквог споразума позивајући се на чињеницу да је било принуде на основу члана 60. Закона о облигационим односима. Цитирајући одредбе овог Закона, и Врховни касациони суд и Уставни суд (Уж. 237/2008), заузимају међутим, став да се наведено поступање послодавца не може сматрати принудом (нема озбиљне опасности по живот, тело или друго значајно добро), јер је у питању претња односно стављање у изглед „поступака који би били вођени у складу са законом”, те нема елемента противправности и мана воља.
може указивати на злоупо требу права. По становишту Уставног суда оно мора бити „уставноправно прихватљиво”, а неодговарајуће образложење је, иначе, битна повреда пар ничног поступка из члана 374. ст. 2. тач. 12) Закона о парнич ном поступку.
С тим у вези, ово стано виште је од значаја и прили ком писања правних аката у области радних односа. Тако су анекси уговора о раду, који се доносе на основу члана 171. ст. 1 тач. 1) Закона о раду, пред редовним судовима били по ништавани због недостатка
Парнични суд није везан правном квалификацијом повреде радне обавезе.
Једно од неотуђивих људских права у области радних одно са јесте и слобода рада. Закони не садрже ближе одређење овог појма, а у теорији је присутан став да исти представља супрот ност принудном раду, као раду мимо слободно изражене воље.
и до сада се није појављивало као предмет уставне жалбе пред Уставним судом, али би се правни основ за поништај так ве одредбе пре могао тражити у начелу једнакости узајамних давања из Закона о облигаци оним односима.
Закључак
Евидентно је да је уставна жал ба у области радних односа „моћно” средство у заштити права и интереса запослених у споровима из радног односа. Томе доприноси и могућност ширег тумачења ових уставом зајемчених права (право на рад, слобода рада...) за које у погледу њиховог значења ни у теорији не постоји јединствен став. Већ у иницијалној фази ре шавања одређеног питања, по знавање праксе Уставног суда у овој области нуди могућност „предвиђања” коначног исхода спора, при чему је више „так тичко” питање треба ли одлу ку Уставног суда „подносити” у редовном поступку или саче кати одлуку по уставној жалби и онда предложити понављање поступка. Ово тим пре што се Уставни суд у свом раду по зива на своја ранија правна схватања исказана у одлукама по Уставној жалби, стварајући тиме својеврсну „прецедент ност” нашег правног система.
51 lege artis ● специјално издање – ОКТОБАР 2013.
Слободан избор рада
У пракси Уставног суда по ставило се питање да ли дуже уговарање отказног рока од за коном прописаног рока од 15 дана, у случају отказа уговора о раду на иницијативу запо сленог, представља кршење принципа слободе рада. Устав ни суд је у Одлуци Уж. 464/2008 потврдио ставове Врховног касационог суда да су разлози за овакво уговарање то што је туженој потребно, а с обзиром на послове којима се бави, да уместо запосленог који је дао отказ уговора о раду, на време прими и обучи другог радника и да је у питању радно место са странкама у одређеној проце дури, и истакао да је, с обзиром на то да Законом није утврђен најдужи рок у коме се посло давцу може отказати уговор о раду, ово питање препуштено слободној вољи уговарача. Имајући у виду претходни случај, спорно правно питање јесте тумачење границе између облигационог и радног права односно зајемчених уставних права у области рада (слобо де рада). Оно се појављује и у случају уговарања (високе) накнаде штете послодавцу за случај стипендирања за посленог, у ситуацији када овај једнострано, на своју иницијативу, даје отказ угово ра о раду. Дато питање делом дотиче питање слободе рада,
www.legeartis.rs
образложења одредница „по требе процеса и организације рада”, јер су ове одреднице као разлог понуде за закључење анекса, у смислу члана 172. За кона о раду, биле само цитиране и без ближег објашњења у чему се оне састоје. Argumentum a simili ad simile, исти је принцип и када је у питању отказ угово ра о раду по основу члана 179. ст. 1 тач. 9) Закона о раду, где одреднице „технолошке, орга низационе или економске про мене” ни на који начин нису ближе одређиване. У пракси Уставног суда, поставило се питање да ли и решења о умањењу зараде (фор малноправни основ је члан За кона о раду, у делу вредновања радног учинка, а стварни разлог јесте санкционисање повреде радне обавезе) морају садржа вати образложење. У одлуци Уж. 312/2010 Уставни суд је за узео становиште да и решења о умањењу зараде морају бити образложена, уз навођење врсте повреде радне обавезе због којих се умањење врши.
судски поступци
Нова улога органа старатељства у поступку извршења одлука из области породичног права
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
52
У извршном поступку, као и у сваком другом поступку који се тиче детета, сви државни органи који учествују у поступку морају се руководити искључиво најбољим интересом детета
Д
оношењем Породич ног закона („Сл. глас ник РС”, бр. 18/2005 и 72/2011) промењен је концепт заштите породице. Центри ма за социјални рад, као орга ну старатељства, поверена је велика и важна улога зашти те права детета, заштите од насиља у породици и других права из области породичног живота. Насупрот томе, про цесне норме претходног Зако на о извршном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 125/2004) биле су препрека Центрима да обаве ову улогу, што је доводило до тога да се случајеви извршења у области породичног права међу првима појаве пред Ев ропским судом за људска пра ва. Овај суд је заузео став да је Србија у већини случајева прекршила не само право на суђење у разумном року, већ и право на породични живот. Закон о извршном поступ ку (у даљем тексту ЗИП) крај ње је уопштено упућивао на спров ођ ење извршења уз сар адњу психолога органа
старатељства, школе, породич ног саветовалишта или друге специјализоване установе за посредовање у породичним од носима, и прокламовао спро вођење извршења у најбољем интересу детета. Као једину врсту извршења одлука из области породичног права, ЗИП је познавао извршење одузимањем и предајом де тета, док су се на извршење осталих судских одлука за одржавање контакта с дететом или ради заштите од насиља у породици сходно примењивале остале одредбе ЗИП-а које су регулисале извршење обавезе на чињење или нечињење, од носно извршење исељењем. Осим дуготрајног поступ ка, пресудама Европског суда за људска права Србији се за ме рају још и неефикасност поступка и непостојање коор динираног рада између држав них органа, пре свега судова, центара за социјални рад, по лиције и тужилаштва. Извршење се у овим поступ ци ма углавном спроводило
изрицањем новчаних казни, што се у одређеним случајевима (веома богатог или веома сиро машног дужника) показало ве ома неефикасним, а захтевало је дуго трајање поступка. Нови Закон о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС”, бр. 31/2011 и 99/2011) ре шава проблем неусаглашености одредаба ЗИП-а са одредбама Породичног закона, тако што посебно третира извршење одлука ради одржавања контакта с дететом, зашти те од насиља у породици, за штите детета и осталих одлука и то на исти начин као и извршење одлука ради одузи мања и предаје детета. Уводи се ново средство извршења – затвор – као да леко ефикаснији вид притиска на дужника да испуни своју обавезу без обзира на његове материјалне прилике. За разли ку од осталих врста извршења, у овој области сâм судија про це њује које је најпогодније средство извршења и није ве зан предлогом повериоца. Суд
МИРЈАНА ДИМИТРИЈЕВИЋ судија Првог основног суда у Београду sudski.postupci@legeartis.rs
Легитимација за подношење предлога
Одлука суда којом је одлуче но о вршењу родитељског пра ва, односно којом је поверено дете на чување и васпитавање, јесте извршна исправа на основу које родитељ или дру го лице или установа којој је дете поверено на чување и васпитавање може тражити од другог родитеља или трећег лица код кога се дете налази да му се малолетно дете пре да. Њихово право да захтевају извршење произлази из из вршне исправе. Осим њих, легитимацију за подношење предлога за извршење има и орган старатељства. У складу са одредбом члана 6. Породич ног закона („Службени глас ник РС”, бр. 18/2005) држава има обавезу да поштује, шти ти и унапређује права дете та, а одредбом члана 12. истог Закона послови заштите по родице, помоћи породици и старатељства, поверени су ор гану старатељства, односно центру за социјални рад.
Достављање решења органу старатељства
У поступку извршења ра ди предаје детета обавезно
53 lege artis ● специјално издање – ОКТОБАР 2013.
је једино везан најбољим интересом детета. Извршење може спровести сваки суд на чијем се подручју дете затекне (тзв. летеће извршење) што омогућава брзо реаговање суда у ситуацијама када дужник скрива дете односно када у тој намери мења боравиште. Осим тога, уводи се могућност да се дете одузме од сваког лица код кога се оно затекне, као и да се решење о извршењу уручи дужнику и након спроведеног извршења. Јасно дефинисање улоге психолога у извршном поступ ку помоћи ће психолозима да ус пешно обаве свој посао. Овај моменат је изразито ва жан, будући да се свестраним залагањем психолога може избећи предузимање мера при нуде које никада нису пријатне, а још мање су у интересу деце,
његовој психофизичкој зрело сти, уз учешће стручних лица и специјализованих устано ва и уз заједничко настојање да се судска одлука изврши најбезболније по децу и то на такав начин да деца са што мање траума превазиђу стрес ну ситуацију.
www.legeartis.rs
План интервенције мора да садржи означавање лица према којима ће интервенција бити усмерена, садржај, начин и место реализације сваког неопходног поступка у интервенцији, његово трајање, списак лица која ће поступке предузимати, начин на који ће се извештавати и интегрисати исход сваке интервенције, као и начин на који ће се обезбедити сарадња институција и појединаца који ће бити ангажовани у поступку извршења.
због чега се и користе као по следња могућност. Такође, изричито је наведе на обавеза полиције да преду зме мере принуде према лицу које отежава или онемогућава спровођење извршења (што не мора увек бити ни сâм дужник, већ родбина, комшије и сл.). Наведене одредбе омогући ће да се у практичној примени спровођења извршења тачно зна улога сваког државног ор гана, а што би у крајњем исхо ду требало да смањи број неу спешних извршења. Баш као и ЗИП, тако и нови Закон о извршењу и обезбе ђењу (у даљем тексту Закон) на пиједестал поставља заштиту интереса детета. Овај принцип је прокламован чланом 227. За кона који прописује да прили ком спровођења извршења суд посебно води рачуна о потреби да се у највећој мери заштити интерес детета. По правилу, начин спровођења извршења постављен је тако да се предност даје постизању добровољног испуњења оба везе од стране извршног ду жника, уз учешће центра за социјални рад, а ако се у томе не успе приступа се употреби принудних метода – изрицању новчане казне или затвора. Суд мора да има у виду да се правноснажна судска одлука мора извршити, јер се само на тај начин фактичко стање уса глашава с правним. Радње и поступке који се предузимају у поступку спровођења из вршења суд је у обавези да прилагоди узрасту детета,
судски поступци lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
54
је учествовање психолог а – стручњака органа старатељ ства. Стога је суд дужан да ре ше њ е о извршењу ради предаје детета достави надле жном органу старатељства најкасније десет дана пре дана спровођења извршења. Ако је, поред стручњака органа стара тељства, неопходно и учешће психолога школе, породич ног саветовалишта или дру ге специјализоване устано ве за посредовање у породич ним односима, суд ће и њима доставити позив да учествују у извршењу. Одмах по пријему решења о извршењу, односно позива, психолог је дужан да приступи планирању неопходних акти вности и да прикупи податке о чињеницама које су од значаја за извршење, прегледањем списа или на други погодан на чин, а да затим обавести суд о предузетим активностима и да суду достави мишљење о најподобнијем средству извр шења. У складу са Инструкци јом министра рада и социјалне политике о начину рада органа старатељства, односно психо лога, сврха учешћа психолога у поступку извршења одлука из области породичног права – предаје и одузимања дете та – састоји се у томе да, при меном метода и техника научне дисциплине за чију примену је оспособљен, обезбеди усло ве да се предаја детета изврши добровољно и мирним путем, да својим деловањем откло ни или ублажи последице по дете, могуће стресне ситуације
током самог чина извршења, као и да ради на отклањању или ублажавању могућих стресних последица по дете након самог чина извршења. Психолог је дужан да одмах по добијеном позиву извршног судије, а нај дуже у року од 24 сата, заје дно са супервизором изврши планирање неопходних ин тервенција које имају за циљ остваривање сврхе учешћа пси холога у поступку извршења. Пре самог чина извршења, психолог је дужан да реали зује саветодавни рад с ро дитељем, односно лицем с којим дете живи, о неопход ности извршења предаје дете та, о предностима добровољне
предаје којом се избегавају трауматско реаговање детета и штетне последице по његов раст и развој, о неопходно сти подршке детету како би се припремило за прелазак код родитеља, односно лица којем треба да буде предато, о пра вним последицама избегава ња предаје детета и другим релевантним чињеницама и околностима за обезбеђивање услова за добровољно изврше ње предаје детета. На основу утврђених чињеница и пости гнутих резултата информатив но-саветодавног рада, психолог даје мишљење о најподобнијем средству извршења из члана 228. Закона.
Орган старатељства има обавезу да се стара о заштити деце и у склопу те своје обавезе, када утврди да је интерес детета угрожен, има право да по службеној дужности покреће и одговарајуће судске поступке. У том контексту, центар за социјални рад има легитимацију и за подношење предлога за извршење, односно има право да у својству извршног повериоца захтева извршење одлуке којом је одлучено о поверавању детета. Орган старатељства, односно центар за социјални рад, легитимисан је за подношење предлога за извршење у свим ситуацијама. Поред случаја када је родитељ лишен родитељског права, односно када је одлуком дете поверено на чување и васпитавање органу старатељства, центар за социјални рад предлог за извршење може поднети и када је дете одлуком поверено неком другом лицу или установи, али и другом родитељу. Својим предлогом за извршење центар за социјални рад тада тражи извршење одлуке предајом детета родитељу коме је поверено вршење родитељског права, односно предајом детета лицу или установи којој је дете одлуком поверено на чување и васпитавање. Коришћењем овог овлашћења, центар за социјални рад штити интерес детета утврђен правноснажном судском одлуком и доприноси бржем и ефикаснијем остваривању права детета.
Спровођење извршења
Када се као средство извршења одреди одузимање детета, суд ће о времену и месту пред у зимања извршних радњи оба вестити извршног повериоца, по правилима о личном до стављању. Пре спровођења извршења одузимањем дете та, извршном дужнику мора бити достављено решење о
извршењу, осим у случају из члана 232. Закона. Одузимање детета од лица код кога се оно налази и предају детета лицу коме је оно поверено судском одлуком, у сарадњи са психоло гом органа старатељства, шко ле, породичног саветовалишта или друге специјализоване установе за посредовање у по родичним односима, спрово ди судија, који, по потреби, то чини уз помоћ полиције. У току самог чина извршења психолог прати понашање и реакције детета и родитеља, односно лица које је дужно да преда дете, као и других уче сника у поступку. Психолог је дужан да својим савети ма и инструкцијама утиче на смањење или елиминисање понашања која изазивају или могу изазвати конфликт или трауматско реаговање детета
или других лица – учесника у поступку, да пружа подршку детету и учесницима у посту пку, да извршном судији даје мишљење о предузимању ра дњи из његове надлежности које могу допринети да се одлу ка изврши, да уношењем својих запажања у записник о току из вршења и потписивањем запи сника о извршењу учествује у формалноправној процеду ри извршења и да предузима и друге стручне радње које ће до принети да се извршење одлуке оствари са што мање штете по несметан раст и развој детета. Након чина извршења, психолог је дужан да прати понашање и реакције дете та и родитеља или лица коме је дете предато, да, уколико је то потребно, сачини план под ршке и обезбеди благовреме ну, целовиту и континуирану
55 lege artis ● специјално издање – ОКТОБАР 2013.
Уколико се извршење спро води одузимањем детета, пси холог може извршном судији предложити и ближе услове организације простора и начин извршења (нпр. да место буде посебно опремљено дечјим играчкама, да се родитељ, од носно лице с којим дете живи и које треба да преда дете, одмах по довођењу детета на мес то извршења удаљи из видокруга детета и слично).
www.legeartis.rs
Нови Закон о извршењу и обезбеђењу решава проблем неусаглашености одредаба Закона о извршном поступку са одредбама Породичног закона, тако што посебно третира извршење одлука ради одржавања контакта с дететом, заштите од насиља у породици, заштите детета и осталих одлука и то на исти начин као и извршење одлука ради одузимања и предаје детета.
судски поступци lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
56
Јасно дефинисање улоге психолога у извршном поступку помоћи ће психолозима да успешно обаве свој посао. Овај моменат је изразито важан, будући да се свестраним залагањем психолога може избећи предузимање мера принуде које никада нису пријатне. подршку детету или лицу коме је дете предато, као и лицу од кога је дете одузето. Према лицу које отежава, односно спречава извршење полиција је дужна да преду зме мере принуде прописа не Законом о полицији и да о томе обавести надлежног ја вног тужиоца. Непоступање полиције у складу са овом ду жношћу води новчаном ка жњавању одговорног лица у организационој јединици по лиције у складу са чланом 73. Закона.
Закључак
У извршном поступку, као и у сваком другом поступку који се тиче детета, сви државни органи који учествују у по ступку морају се руководити искључиво најбољим интере сом детета. За разлику од других поступака у којима се одлучује о правима детета, у извршном поступку се одлучује о начи ну остварења тих права. За штита најбољег интереса дете та се своди на одабир средства
извршења, односно на одабир начина спровођења извршења који је у најбољем интересу детета. Важна улога коју За кон поверава психологу органа старатељства, у складу са чла ном 230. Закона, јесте да након што обави неопходне стручне активности помогне судији у процени средства извршења које је, у сваком конкретном случају, у најбољем интересу детета. Донета судска одлука мора се извршити и у том смис лу није дозвољено да психолог и извршни судија преиспитују судску одлуку коју извршавају. Судска одлука је донета у по ступку који је претходио и у коме је већ испитано да је оно што судска одлука предвиђа управо у најбољем интере су детета. Зато је недозвољено да психолог предлаже судији да „застане са извршним по ступком” или да „спровођење извршења није у најбољем ин тересу детета”, а што се ипак догађа у пракси. Психолог и извршни судија само бирају најподобнији начин извршења
у зависности од узраста, пси хофизичке зрелости детета и реакције како детета тако и родитеља и других лица бли ских детету на могућност до бров ољн ог поступања по судској одлуци. Својим савето давним радом психолог тре ба да помогне родитељима да схвате предност добровољног поступања по судској одлуци и да укаже на негативне последи це по дете уколико се примене мере принуде предвиђене За коном. Уколико, међутим, са ветодавни рад не дâ жељене резултате, психолог мора пре дложити, а извршни судија одредити, одговарајућу меру принуде како би се извршење спровело. Тимски координи рани стручни рад органа ста ратељс тва, суда, тужилаштва и полиције неопходан је за ус пешно спровођење извршења у најбољем интересу детета. За кон за то даје јасне дефиниције, а на наведеним државним органима је обавеза да наведе ну улогу, односно задатак ис пуне.
ДРАГАН У. К АЛАБА заменик Вишег јавног тужиоца у Чачку sudski.postupci@legeartis.rs
Продужење притвора у законодавним решењима и у судској пракси
К
другостепеног суда у истим правним ситуацијама. У члану 144. ст. 1. ЗКП-а регулисано је да се окривљени може задржати у притвору највише месец дана од дана лишења слободе, а после тог рока, окривљени се може за држати у притвору само на основу решења о продужењу притвора. У ставу 2. истог члана регулисано је да се по одлуци Већа (члан 24. ст. 6. ЗКП-а) притвор може продужити највише за два месеца, а у ставу 3. наведено је да се притвор може продужити највише за још три месеца. На основу изложеног јасно произлази да притвор у фази истраге (чл. 241–264. ЗКП-a) може трајати највише шест месеци, те да се истеком наведеног рока окривљени мора пустити на слободу. Дакле, за одређивање и продужење притвора законодавац користи израз „највише до”, што значи да се решењем истражног судије, а потом и Већа, притвор може
одредити или продужити и „на дане”, али то мора бити прецизно означено. У члану 183. ст. 1. ЗКП-а наведено је да се рокови рачунају на сате, дане, месеце и године, а у ст. 3. да се рок одређен по месецу завршава протеком оног дана последњег месеца који по свом броју одговара дану када је рок отпочео. У пракси то изгледа овако: Ако је истражни судија окривљеном одредио притвор највише месец дана (дакле, није одређен у дане), а лишен је слободе, на пример, 5. марта 2012, тада притвор истиче 5. априла 2012. године. Ако Веће истом окривљеном продужи притвор највише за два месеца (дакле, и овде није одређен у дане), онда исти истиче 5. јуна 2012. године. Продужење рока подразу мева да је претходно истекао раније одређени рок. Када је реч о месецима, то значи да мора да истекне дан последњег месеца који по свом броју одговара дану када је рок отпочео. Када се анализирају претходно наведена законска решења,
57 lege artis ● специјално издање – ОКТОБАР 2013.
ао мера за обезбеђење присуства окривљеног и несметаног вођења кривичног поступка, притвор је регулисан члановима 141–147. Закона о кривичном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 58/04, 85/2005, 115/2005, 46/2006, 49/2007, 122/2007, 20/09 и 72/09, у даљем тексту: ЗКП). Рокови су подједнако важан процесни институт који је у директној вези с притвором и регулисани су члановима 182–186. ЗКП-а. У сваком случају, рок је временски период у коме надлежни орган треба да обави одређену процесну радњу. Овде нећемо залазити у теоријске аспекте појма рока и његове врсте (материјални, процесни, преклузивни, дилаторни и др.), већ ћемо се упознати с поступком доношења решења којим се окривљеном продужава притвор и начином рачунања рокова за његово продужење. На темељу основних и законских решења даћемо приказ спорних ситуација и указати на различито поступање
www.legeartis.rs
Иако закон врло јасно прописује начин продужења притвора „на месеце”, у пракси се, ипак, дешава да решењем другостепеног суда притвор буде „скраћен” у корист окривљеног. Да ли је тиме прекршен закон?
чини се да у овој области нема нејасноћа, те да у ситуацији када се рок продужава, важи логичка претпоставка да је претходно одређени рок завршен, односно да је истекао.
судски поступци
Случајеви из судске праксе
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
58
У текућем раду Вишег суда у Чачку и Апелационог суда у Крагујевцу, као другостепеног суда, постоји различито поступање различитих Већа истог суда у наведеној процесној ситуацији – одређивању и продужењу притвора, као и у рачунању рокова, што, по нашем мишљењу, доводи до правне несигурности, као и кршења ЗКП-а у корист окривљеног. Анализираћемо две правне ситуације. Прва се, по нашем мишљењу, односи на неправилно поступање када се окривљеном притвор продужи „на месеце”, а фактички се продужењем рока скрати „месец”, из чега произлази као да је рок продужен „на дане”. Друга ситуација је, по нашем мишљењу, правилна, а то је случај рачунања продуженог рока са истеком последњег дана претходно одређеног рока.
Прва ситуација
1. Истражни судија Вишег суда у Чачку донео је решење, Ки 52/12 од 3. августа 2012. године, којим је окривљеном одређен притвор у трајању од највише месец дана, а који се рачуна од 1. августа 2012. године. На предлог истражног судије, Веће истог суда је решењем,
Кв 159/12 од 31. августа 2012. године, продужило притвор окривљеном на највише два месеца, тако да траје до 31. октобра 2012. године. У овом случају уочљиво је, а то ће важити и за бројне друге ситуације, да је Веће Вишег суда рачунало продужени рок од највише два месеца од дана 31. августа 2012. године када је одржана седница Већа, па се продужени рок рачуна од дана одржане седнице, због чега је окривљеном притвор скраћен за један дан. 2. Решењем истражног судије Вишег суда у Чачку, Ки 18/11 од 16. априла 2011. године, окривљеном је одређен притвор који може трајати највише месец дана, а који се рачуна од 15. априла 2011. Решењем Већа истог суда, Кв 94/11 од 19. априла 2011. године, окривљеном је продужен притвор за највише два месеца, тако да траје најдуже до 15. јула 2011. године. У овом предмету је истражни судија тражио продужење притвора за још два месеца, па је Апелациони суд у Крагујевцу својим решењем, Кр 57/11 од 12. августа 2011. године, продужио притвор тако да може трајати најдуже до 12. септембра 2011. године. На поновно тражење продужења притвора, Апелациони суд у Крагујевцу је својим решењем, Кр 68/11 од 12. септембра 2011. године, окривљеном продужио притвор за један месец, те по „овом решењу може трајати најдуже до 12. октобра 2011.”
У овом случају је, по нашем мишљењу, правилно поступио Виши суд у Чачку, али је Апелациони суд у Крагујевцу повредио ЗКП у корист окривљеног будући да му је притвор „скра ћен” за три дана. Овде је важно нагласити да је притвор продужаван на месеце, а не на дане, како из претходног приказа јасно произлази. У образложењу својих ре шења Апелациони суд у Кра гујевцу у овим случајевима не наводи разлоге због којих се притвор не завршава 15. већ 12. у месецу, али из увода решења сасвим јасно произлази да је другостепени суд продужење рока притвора рачунао од дана одржане седнице, а не од дана истека последњег дана претходног рока (а то је 15-ти у месецу). 3. Решењем Већа Вишег суда у Чачку, Кв 208/12 од 9. новембра 2012. године, продужен је притвор окривљеном највише за два месеца, а најдуже до 9. јануара 2013. (претходно је одређен 9. октобра 2012). У истом предмету, а поводом предлога истражног судије, Апелациони суд у Крагујевцу својим решењем, Кр 1/13 од 8. јануара 2013. године, окривље ном је притвор продужио за највише један месец, тако да притвор по овом решењу може трајати најдуже до 8. фебруара 2013. године. И у овом случају је, по нашем мишљењу, повређен ЗКП у корист окривљеног, будући да му је притвор скраћен за један дан.
За одређивање и продужење притвора законодавац користи израз „највише до”, што значи да се решењем истражног судије, а потом и Већа, притвор може одредити или продужити и „на дане”, али то мора бити прецизно означено.
Друга ситуација
1. Решењем истражног судије Вишег суда у Чачку, Ки 66/10 од 27. јуна 2010, окривљеном је одређен притвор у трајању од месец дана, тако да он траје од 26. јуна 2010. године до 26. јула 2010, а потом је решењем, Кв 227/10 од 22. јула 2010, продужен и траје до 26. септембра 2010, односно продужен је највише два месеца.
На предлог истражног судије за продужење притвора, Апелациони суд у Крагујевцу је својим решењем, Кр 73/10 од 23. септембра 2010. године, окривљеном продужио притвор највише за још један месец, тако да може трајати до 26. октобра 2010. године. 2. Решењем истражног судије Вишег суда у Чачку, Ки 69/10 од 6. јула 2010. године, окривљенима је одређен притвор, тако да се лицу А. има рачунати од 5. јула 2010, а лицу Б. од 7. јула 2010, а одређен је за највише један месец. Решењем Већа истог суда, продужен им је притвор за највише два месеца тако да лицу А. траје до 5. октобра 2010, а лицу Б. до 7. октобра 2010. године. На предлог истражног судије, Апелациони суд у Крагујевцу својим решењем, Кв 80/10 од 1. октобра 2010. године, продужио је окривљенима притвор за још три месеца, тако да по овом решењу лицу А. притвор траје најдуже до 5. јануара 2011. године, а лицу Б. најдуже до 7. јануара 2011. године.
59 lege artis ● специјално издање – ОКТОБАР 2013.
рокове за продужење притвора до 6. августа 2012. односно до 2. септембра 2012. године. Из оба решења другостепеног суда, уочљиво је да се продужење рока у оба случаја рачунало од дана одржане седнице, када је и одлучивано о продужењу притвора, иако у образложењу решења нису наведени разлози за овакав поступак рачунања. Првим решењем Апелационог суда у Крагујевцу, окривљеном је, дакле, скраћен притвор за три дана, а другим решењем је скраћен за седам дана. И овде је, понављамо, притвор продужаван на месеце а не на дане.
www.legeartis.rs
4. Решењем истражног судије Вишег суда у Чачку, Ки 13/12 од 10. марта 2012, окривљеном је дана 9. марта 2012, када је и лишен слободе, одређен притвор, а потом му је Решењем Већа тога суда притвор продужен до 9. јуна 2012. У истом предмету, а поводом предлога истражног судије, Апелациони суд у Крагујевцу је својим решењем, Кр 24/12 од 6. јуна 2012. године, окривљеном продужио притвор за највише два месеца, тако да притвор по овом решењу може трајати најдуже до 6. августа 2012. године. Исти суд, а поводом новог предлога истражног судије за продужење притвора, доноси решење, Кр 33/12 од 2. августа 2012, којим се окривљеном продужава притвор за највише један месец, тако да по овом решењу може трајати најдуже до 2. септембра 2012. године. По нашем мишљењу, истражни судија и Веће Вишег суда у Чачку правилно су рачунали рокове за продужење притвора (до 9. јуна 2012), док је Апелациони суд у Крагујевцу прекршио ЗКП рачунајући
судски поступци lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
60
И у овим случајевима притвор је одређен на месеце и приликом продужења, по нашем мишљењу, правилно је продужен, такође на месеце, рачунајући од дана истека последњег дана претходно одређеног притвора и завршавајући се истог дана који одговара дану када је притвор и одређен.
кривичног поступка из чл. 368. ст. 1. тач. 11) ЗКП-а. У образложењу поднетог захтева наведено је да је Апелациони суд у Крагујевцу повредио закон јер је два пута скратио рок трајања притвора, продужењем рока од дана одр жане седнице другостепеног суда, иако је продужење притвора тражено „на месеце”.
Иницијатива за решење прве спорне ситуације
Решење случаја
Будући да је у првој ситуацији повређен ЗКП у корист окрив љених, Републичком тужила штву Србије упућена је иницијатива за подизање захтева за заштиту законитости, те је оно подигло захтев за заштиту законитости, Ктз 747/12 од 12. септембра 2012. године, против претходно цитираних решења Апелационог суда у Крагујевцу (Кр 24/12 од 6. 6. 2012. и Кр 33/12 од 2. 8. 2012). У захтеву је предложено да га Врховни касациони суд уважи, уз констатацију да је доношењем решења о продужењу притвора за време које је краће од дужине притвора предвиђеног одредбама чл. 144. ст. 1, 2. и 3. ЗКП-а, Апелациони суд у Крагујевцу у два наврата учинио битну повреду одредаба кривичног поступка у корист окривљених погрешном применом одредбе чл. 144. ЗКП-а и изостанком образложења за овакве одлуке којима је скраћен рок трајања притвора, а што представља битну повреду одредаба
Поводом поднетог захтева за заштиту законитости Републичког тужиоца, Врховни касациони суд у Београду, пресудом Кзз 79/12 од 16. октобра 2012. године, одбио је захтев као неоснован. У образложењу Решења, између осталог, наведено је: а) „Из наведених одредаба чл. 144. ст. 1. произлази да је суд овлашћен да продужи притвор и може га продужити у границама одређеним Закоником и у границама предлога, с тим што наведени рокови представљају најдужу могућност трајања притвора у истрази, но они могу бити и краћи.” б) „Под роком трајања притвора подразумева се рок одређен у решењу којим је притвор одређен или продужен и може бити краћи од рока законом одређеног најдужег трајања.” ц) „У оба конкретна случаја, према изреци решења, притвор је продужен за највише два месеца, односно највише један месец, те је одређено да може трајати најдуже до 6. августа 2012. односно 2. септембра 2012.”
д) „Дакле, у побијаним реше њима наведено је да се притвор продужава не за два односно један месец, већ за ’највише два односно један месец’.” е) „Како је према чл. 144. ст. 3. ЗКП-а суд овлашћен да продужи притвор највише за три месеца, то продужењем притвора у новим роковима који су мањи од три месеца, није повређен закон, јер суд има право и да притвор одреди у краћем трајању.” Донета пресуда Врховног касационог суда решава само један случај, дакле, није реч о заузимању јединственог правног става на кривичном одељењу тога суда или опште седнице (што ће по нашем мишљењу једног дана морати да се учини). Сматрамо да наведена пресуда није правилно решила дату процесну ситуацију, и то из више разлога. Прво, у спорном случају, тражено је продужење притво ра „на месец” или на „месеце”, па је другостепени суд правил ном применом ЗКП-а прод у жење рока требало да рачуна од истека последњег дана претходно одређеног рока, који је такође одређен „на месец”. У овом делу, важно је указати на начелни став XVIII заједничке седнице Савезног суда, врховних судова република и покрајина и Врховног војног суда од 25. и 26. јуна 1981. у којем је наведено да се „под роком трајања притвора подразумева рок до кога је одређено трајање притвора решењем
Будући да је реч о врло осетљивом институту кривично-процесног права, основано очекујемо да Врховни касациони суд заузме важећи став на начин како је то предложено у овом тексту. Тачан је закључак Врховног касационог суда да суд може да одреди притвор и у краћем трајању, а које је мање од три месеца. У конкретним случајевима продужен је притвор за два односно за један месец, а погрешан је почетак рачунања продуженог рока на месец/е. Скраћивањем претходно одређеног рока за притвор на месец/е, рок за притвор окривљеног скраћен је за неколико дана, чиме је повређен закон у корист окривљеног. Рад надлежних државних органа требало би да буде заснован на Уставу Србије и важећем кривичном законодавству (Кривични законик и Законик о кривичном поступку), али се у пракси, нажалост, догађа сасвим супротно. Код притвора, као мере за обезбеђење присуства окривљеног главном претресу, у том смислу не би требало да постоји никаква дилема. Будући да је реч о врло осетљивом институту кривично-процесног права, основано очекујемо да Врховни касациони суд заузме важећи став на начин како је то предложено у овом тексту.
61 lege artis ● специјално издање – ОКТОБАР 2013.
тада се примењује одредба члана 183. ст. 3. ЗКП-а, а то је рачунање рока „на месеце”, а што у поменутим случајевима није учињено. Треће, овим поступком је другостепени суд, у ствари, скратио претходно утврђени рок за неколико дана, о чему у образложењу цитираних решења нема ни речи. С тим у вези, поставља се следеће питање: ако истражни судија одреди притвор у трајању од највише месец дана и наведе да траје до одређеног датума (видети цитиране случајеве), а то је месец дана – како, на који начин и на основу ког прописа Веће тог истог суда, или пак другостепени суд, тај првобитно одређени рок може да скрати. Другим речима, овде није реч о жалби против решења истражног судије којим је одређен притвор, па да се новим решењем, у погледу рачунања трајања притвора, евентуално преиначи претходно донето, већ је реч о продужењу притвора истеком претходно утврђеног рока притвора који је одређен на месеце, а не на дане.
www.legeartis.rs
којим је притвор одређен односно продужен и продужење притвора тече од дана истека раније одређеног притвора”. Судећи по томе како је Апелациони суд у Крагујевцу у два случаја продужио притвор, исти није продужен истеком последњег дана трајања претходног рока утврђеног притвора, већ је продужен и рачуна се од дана одржане седнице другостепеног већа (иако се разлози за то не наводе у образложењима оба цитирана решења). Тиме је скраћен први рок који је одређен на месец, па је притвор окривљеном трајао не „на месец дана”, већ 29 или 28 или 27 дана. Друго, и у спорним случа јевима притвор је одређен и требало је да се продужи на месеце, а не на дане, онако како је то учинио Апелациони суд у Крагујевцу. Првобитно одређен „на месец”, притвор је претворен у дане, јер је месец скраћен, а то је супротно изрекама побијаних решења којима је притвор одређен и продужаван на месеце. Како је на предлог истражног судије притвор одређен и продужаван „на месеце”,
Преглед новина у Кривичном законику
судски поступци
Изменама и допунама Кривичног законика нормирана су нека сасвим нова кривична дела, прецизирани су услови за примену појединих института, а сâм Законик је усаглашен с међународним стандардима и препорукама
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
62
К
рајем прошле године Народна скупштина је усвојила Закон о измена ма и допунама Кривичног зако ника („Службени гласник РС”, бр. 121/12, у даљем тексту За кон). Већ први поглед на текст Закона упућује на закључак да је Министарство правде и државне управе предложило нужне, али не и све неопходне измене Кривичног законика. Закон има свега 45 чланова, а према свом карактеру измене и допуне могу се сврстати у не колико група: 1. један број измена и допу на представља исправљање правнотехничких, језичких или логичких грешака у тексту Кривичног законика (на при мер, члан 28. или члан 34. За кона); 2. у општем делу Кривичног за коника извршена je корекција и прецизирање услова за при мену појединих института и то је друга врста измена Закона (чланови 3–5); 3. трећу групу измена чине интервенције које су последица усаглашавања нашег Кривич ног законика с међународним стандардима и препорукама (члан 12. ст. 2. и 3);
4. последња група измена и допуна Кривичног закони ка последица је намере да се омогући ефикаснија борба против корупције, као и да се обезбеди потпунија кри вичноправна реакција на поједине појаве. Овим измена ма и допунама нормирана су нова кривична дела, брисана нека од постојећих кривичних дела или су извршене измене конститутивних елемената појединих кривичних дела (на пример, члан 21. и члан 22).
Најважније измене и допуне у општем делу КЗ-а
У члану 3. ст. 1. Закона преци зирају се услови под којима се може одредити да се казна за твора извршава у просторијама у којима осуђени станује, дакле, прецизније се одређују услови за тзв. кућни затвор. У ст. 2. истог члана прописује се да у случају самовољног напушта ња „кућног затвора” суд може одредити да осуђени остатак казне затвора извршава у уста нови за извршење кривичне санкције. Тачније, прописује се да у случају повреде основног правила за извршења казне у
условима „кућног затвора” суд може опозвати своју одлуку и наложити извршење казне у заводу за извршење кривичне санкције. Чланом 4. Закона мења се досадашњи чл. 46. Кривичног законика. Нормира се оба веза пуштања на условни от пуст осуђеног који је издржао две трећине казне, уколико је ресоцијализација остваре на. Да ли је ресоцијализација остварена суд закључује на бази основног критеријума, очекивања да ће се осуђени на слободи добро владати, а нарочито да до истека изрече не казне неће извршити ново кривично дело. Испуњеност основног критеријума за условни отпуст суд ће ценити на основу владања осуђеног и извршавања радних оба веза током издржавања каз не, као и других околности које показују да је остварена сврха кажњавања. Имајући у виду садржину промена, мо жемо закључити да Закон поставља блаже услове за примену условног отпуста од услова који су до сада били предвиђени Кривичним зако ником.
др ГОРАН ИЛИЋ заменик Републичког јавног тужиоца, председник Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије и члан радне групе која је радила на изради Закона sudski.postupci@legeartis.rs
пооштравања казне за проду жено кривично дело. Члановима 9–11. Закона употпуњују се одредбе о ура чунавању притвора и раније казне, одређује трајање мере забране приближавања и ко муникације са оштећеним и врши језичка корекција норме о заштити оштећеног.
Најважније измене и допуне у посебном делу КЗ-а
Проширен је опсег кажњивости код кривичног дела примања мита.
63 lege artis ● специјално издање – ОКТОБАР 2013.
У члану 13. Закона извршена је корекција у садржини најтежег облика кривичног дела угро жавања сигурности из члана 138. ст. 3. КЗ-а. Проширен је круг пасивних субјеката овог облика кривичног дела тако што су у пасивне субјекте увр штени полицијски службени ци и адвокати. Декриминализација кривич ног дела клевете извршена је чланом 14. Закона. Брисање кле вете као кривичног дела иза звало је опречне реакције. Један део стручне јавности сма трао је да постојање овог кри вичног дела и пракса судова у погледу кривичних санкција за клевету угрожава слободу изражавања. С друге стране, Европска конвенција за зашти ту људских права и основних слобода у ст. 2. члана 10. каже да се слобода изражавања може подвргнути и казнама, што је био један од аргумената који су
истицали противници укидања овог кривичног дела. Члановима 16. и 18. Закона снижава се објективни услов за постојање привилегова ног облика кривичног дела разбојништва из члана 206. ст. 4. КЗ-а, као и објективни услов за ситно дело крађе, утаје или преваре (члан 210. КЗ-а) са 15.000 динара, на 5.000 динара. Уколико учинилац има намеру да одузме ствар за коју зна да вреди више од пет хиљада динара, па такву ствар и присвоји, извршилац је основног облика кривич ног дела из члана 206. КЗ-а, односно кривичног дела крађе (члан 203. КЗ-а), утаје (члан 207. КЗ-а) или преваре (члан 208. КЗ-а), а не привилегованог разбојништва (члан 206. ст. 4. КЗ-а), нити ситног дела крађе, утаје или преваре (из члана 210. КЗ-а). Ово је битна измена која ће имати један ефекат за кривично дело из члана 206, а други ефекат за кривична дела крађе, утаје и преваре. Када је у питању кривично дело из члана 206. КЗ-а, ефекат би тре бало да буде знатно смањење случајева тзв. привилегова них разбојништава (из члана 206. ст. 4.) за које је у односу на основни облик запрећена драстично блажа казна (до три године затвора). С друге стра не, када је реч о кривичним делима крађе, утаје и преваре
www.legeartis.rs
Законом је промењен и доса дашњи члан 47. Кривичног за коника. Предвиђено је да ће се условни отпуст опозвати уко лико осуђени за време услов ног отпуста учини кривично дело за које му је изречена каз на затвора од 1 године. Законодавац успоставља блажи критеријум за опозивање условног отпуста, будући да је пре измена условни отпуст обавезно био опозиван уколи ко осуђени изврши кривично дело за које је изречена казна од 6 месеци затвора. Посебна околност за одмеравање казне за кривично дело извршено из мржње нормирана је чланом 6. Закона. То је новина у Кри вичном законику којом се уво ди експлицитна (увек мора да се узме у обзир), објективна (односи се на кривично дело, а не на учиниоца), отежавајућа околност, када је кривично дело учињено из мржње. Чланом 7. Закона (у члану 57. став 3. Кривичног закони ка) реч: „исто” замењује се ре чју: „истоврсно”. Поменутом интервенцијом апсолутна за брана ублажавања казне за из вршиоце истог кривичног дела проширена је и на све извршио це истоврсних кривичних дела. У члану 8. извршене су ин тервенције у погледу продуже ног кривичног дела (члан 61. КЗ-а). Брисана је могућност
судски поступци lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
64
снижавање објективног услова произвешће знатно мањи број случајева кривичног дела сит ног дела крађе, утаје или пре варе (из члана 210. КЗ-а), за које се гоњење предузима по приватној тужби. Закон о изменама и допу нама Кривичног законика у члану 17. уводи ново кривично дело – договарање ис хода такмичења (члан 208а КЗ-а). Овим кривичним делом инкриминише се сваки вид договарања исхода спортског или неког другог такмичења у намери прибављања имовин ске користи. Ради се о кри вичном делу са субјективним бићем (намера је елемент кри вичног дела) које има основни, тежи и најтежи облик у завис ности од висине прибављене имовинске користи. Чланом 20. Закона измењен је члан 229а Кривичног зако ника. Изменом је проширена зона кажњивости код кри вичног дела неуплаћивања пореза по одбитку. Након измена кажњиво је намерно неуплаћивање пореза, доприноса и других дажбина, док је пре измене било кажњиво само неуплаћивање пореза на прописани рачун. Изменама није отклоњена потенцијална неусклађеност субјективних и објективних елемената овог кривич ног дела. Наиме, намеће се питање како суд може да закључи да неко ко обрачуна јавне дажбине, али их не уплати на прописани рачун, зато што нема средстава,
има намеру да избегне плаћање тих јавних дажбина. Гледишта смо, дакле, да постоји неусклађеност између субјективних и објективних елемената овог кривичног дела, јер неуплаћивање обрачунатих јавних дажбина, по правилу, искључује намеру избегавања плаћања јавних дажбина која је, опет, конститутивни еле мент тог кривичног дела. Уводи се ново кривично дело – злоупотреба овлашће ња одговорног лица (из члана 234. КЗ-а) и истовремено из нашег законодавства уклања превазиђено дело несавестан рад у привредном пословању (члан 21. Закона). Кривично дело злоупотребе овлашћења одговорног лица настало је издвајањем одговорног лица из кривичног дела злоупотребе
службеног положаја (из члана 359. КЗ-а) у засебно кривично дело. Радње извршења кри вичног дела из члана 234. КЗ-а исте су као и код злоупотребе службеног положаја и то су искоришћавање, прекорачење овлашћења или невршење дужности. Промене су изврше не у погледу последице, тако да кривичноправна последица није „обична”, већ противправ на имовинска корист. Осим тога, постоје само две врсте последица код кривичног дела из члана 234. КЗ-а, поред про тивправне имовинске користи, то је и штета, док тежа повреда права није кривична последи ца кривичног дела из члана 234. КЗ-а. Додавање атрибута „про тивправна” код прибављене користи, мишљења смо, неће довести до сужавања зоне
ИСТО ИЛИ ИСТОВРСНО? Требало би очекивати спорења у судској пракси око тога шта је истоврсно кривично дело. Да ли је то кривично дело са истим заштитним објектом или би у сваком конкретном случају, на основу анализе елемената кривичног дела, требало утврђивати да ли се ради о истоврсном кривичном делу? Када је реч о појму „истоврсно”, требало би рећи да је тај појам релативан по свом карактеру, али да је у поређењу са „исто” знатно шири, јер се код његове примене у овом случају може радити не само о фактичким разликама него и о правним. Наиме, да би се дела могла окарактерисати као истоврсна, није нужно да се ради о истој врсти кривичних дела у погледу правне квалификације. Нужно је да су истоврсна основна обележја кривичних дела, а сама кривична дела могу бити разни облици: основни, квалификовани, привилеговани, разни видови једног истог облика, а може се радити о истоврсности и када није идентична правна норма односно кривично дело.
противправну имовинску корист, јер то произлази из противправности радње кри вичног дела. Формулација кривичног дела из члана 234. КЗ-а, носи још једну дилему. Радње извршења овог кривичног дела су искоришћавање овлашћења, прекорачење овлашћења и не вршење дужности одговор ног лица. Према увреженом теоријском и практичном схва тању, искоришћавање је кори шћење овлашћења супротно циљу због кога је овлашћење
дато. Код искоришћавања овлашћења, које се уобичајено назива субјективна злоупо треба нема повреде прописа, јер се одговорно лице креће у границама овлашћења, али овлашћења врши супротно интересима службе. Када се у обзир узму поменута теориј ска становишта о карактеру искоришћавања као радње извршења поставља се једно практично питање. На који начин имовинска корист, уоп ште, може да буде против правна ако је настала услед
65 lege artis ● специјално издање – ОКТОБАР 2013.
кажњивости, нити ће имати било какве практичне ефек те. Карактер радње кривичног дела одређује природу после дице. Према томе, ако је радња противправна и последица у виду прибављене имовинске користи имаће обележје про тивправности. Ево и примера: ако дирек тор, супротно прописима, другом привредном друшт ву уплати средства, аргумент прирoде ствари упућује на закључак да је други при вредни субјект себи прибавио
www.legeartis.rs
ТЕРМИНОЛОШКЕ ИЗМЕНЕ Изменама и допунама промењено је значење појединих израза из КЗ-а. Израз страно службено лице сада се распростире и на службенике органа стране државе, као и на арбитре у страној и међународној арбитражи. Промене је претрпело и значење израза одговорно лице из ст. 4. и 5. члана 112. КЗ-а. Након измена, одговорно лице је особа која, на основу закона, прописа или овлашћења, врши послове у управљању, надзору или уопште у делатности конкретног привредног субјекта. То је битна промена, јер се до сада за статус одговорног лица захтевало испуњење два кумулативна услова. Први је био власничка позиција, уложена средства или вршење функције или овлашћења у привредном субјекту. Други услов био је да су услед тога власнику, носиоцу функције или овлашћења, улагачу, формално или фактички поверени управљачки, надзорни или руководећи послови или уопште самостално вршење било каквих послова. Када упоредимо „старо” и „ново” значење, може се закључити да је сада јасније, али и уже, одређено значење израза „одговорно лице”. Након измена, статус одговорног лица искључиво се везује за правни оквир по коме функционише привредни субјект (закон, прописи, овлашћења), што није био случај до сада. Пре измена, примера ради, и улагач средстава у привредни субјект, без обзира на то да ли је основ улагања био заснован на прописима, могао је да буде одговорно лице. Последња битна новина у значењу израза тиче се израза опојна дрога. У вези с тим мења се став 15. члана 112. КЗ-а и опојним дрогама сматрају се препарати и супстанце који су законом проглашени за опојне дроге и психоактивне супстанце. Тачније, израз опојна дрога постаје генеричког карактера и обухвата саме опојне дроге, али и друге контролисане психоактивне супстанце. Ова измена била је неопходна због проблема које је пракси стварала неусклађеност израза из КЗ-а с терминологијом Закона о контролисаним психоактивним супстанцама („Службени гласник РС”, бр. 99/10). Другим речима, према члану 2. тог закона у контролисане психоактивне супстанце спада дрога и друге психоактивне супстанце, тако да би без ове интервенције настала конфузија у погледу кривичне кажњивости поседовања, промета, производње других психоактивних контролисаних супстанци.
судски поступци lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
66
искоришћавања овлашћења које само по себи не подразу мева било који вид против правности, јер је одговорно лице поступало сагласно датим овлашћењима? Законодавац је прописао још једно ново, сложено кривично дело, а то је злоу потреба у вези са јавним на бавкама (члан 234а. КЗ-а). Извршилац облика кривичног дела из става 1. јесте одговорно лице у понуђачу или предузет ник понуђач. Радња извршења је подношење понуде с лажним подацима, на недозвољен на чин договарање с понуђачима или предузимање сваке друге противправне радње у намери да се утиче на наручиоца. Прем да се у ставу 1. инкриминишу радње понуђача, у ставу 2. нор миран је облик кривичног дела у коме се као извршилац јавља одговорно или службено лице у наручиоцу. Радња извршења у ставу 2. је искоришћавање или прекорачење овлашћења или невршење дужности које укључује и кршење прописа о јавним набавкама. Штета јавним средствима је консти тутивни елемент и кривич ноправна последица овог облика кривичног дела из ст. 2. У трећем ставу прописује се квалификовани облик кри вичног дела из ст. 1. и 2. и то према вредности јавне набавке (150 милиона динара). Став 4. прописује посебан и факул тативни основ за искључење кажњивости за облик кри вичног дела из става 1. и то у ситуацији када учинилац
НОВО КРИВИЧНО ДЕЛО КАО ИЗРАЗ НОВИХ ПОТРЕБА У члану 33. Закона уводи се кривично дело омогућавање злоупотребе права азила у страној држави (члан 350а КЗ-а). Радња извршења кривичног дела одређена је алтернативно и представља сваки облик омогућавања држављанину Србије да лажним приказивањем угрожености његових људских права и слобода затражи азил у страној држави. Дело је свршено самим омогућавањем да се затражи азил, није неопходно да се азил у страној држави и добије. Увођење новог кривичног дела из члана 350а. КЗ-а јесте кривичноправна реакција на повећани број лажних азиланата из Србије у земљама Европске уније.
добровољно открије извршење кривичног дела, пре него што је донета одлука у поступку јавне набавке. У члану 29. Закона врши се брисање кривичног дела из члана 336а. Кривичног закони ка, недозвољено јавно комен тарисање судских поступака. Проширен је опсег кажњи во с ти код кривичног дела примања мита из члана 367. КЗ-а (члан 37. Закона). Кри вично дело се може извршити захтевањем, примањем покло на или обећања или користи да се у оквиру свог овлашћења, али и у вези са својим овлашће њем изврши радња, која не би смела да се изврши или не из врши радња која би морала да се изврши. Дакле, није неоп ходно да радња спада у служ бени делокруг извршиоца, већ је довољно и да је у питању радња која је у вези са службе ним овлашћењима извршиоца. Измена ће свакако олакшати доказивање извршења овог кривичног дела, али она не
елиминише обавезу суда да тачно означи радњу за коју је учинилац захтевао или при мио имовинску корист или обећање користи. Тачно озна чавање радње службеног лица, код кривичног дела примања мита, поводом које се тражи, односно прихвата понуда по клона или друге користи зах тев је судске праксе изражен у Одлуци Врховног суда Србије, Кж I 273/78. Најбројније измене извр шене су у глави XXXIV Кри вичног законика. Прописана су нова кривична дела (члан 41. Закона) којима се санк ционишу поједине појаве повезане с тероризмом, а кри вичном делу из члана 391. КЗ-а мeђународни тероризам про мењен је назив у тероризам. У погледу кривичног дела из члана 391. КЗ-а извршене су и друге интервенције с циљем да се елементи овог кривичног дела усагласе с међународним документима који се баве санк ционисањем тероризма.
Број 1 октобар 2012. www.legeartis.rs
Судска пресуда Објављивање у сразмери са легитимним циљем
лега
лиЗ
аЦи
Ја
(не)д Ск л ОС ти ж а н фак д прав и н т ич кОг Ог и Ста ња
... плус извршитељи Законске новине и спорна питања
Заложно право на уделу
Број 2 ● новембар 2012. ● www.legeartis.rs
Eфикасност обезбеђења
интелектуалнa својинa препознавање и вредновање
Буџет правни основ за планирање расхода
прекршајна кривица као обележје прекршајног дела
ревизија
привременa дивидендa
Значај и перспектива у јавном и реалном сектору
прва исплата по новом закону
пРвИ пакет МеРа за стаБИлИзацИју јавнИХ ФИнансИја
Затезн каматаа
Законс ка уговор или на?
... плус Интелектуална својИна Број 5 ● фебруар 2013. ● www.legeartis.rs
Заштита личних података
за Берза ике почетн
ФИнансИјскИ лИзИнг
Број 3 ● децембар 2012.
РаднИ односИ
Електронски поступак
Јавне набавке
Парнични поступак
Планирање и изградња
Употреба генералног обезбеђења
Царине
Предложенe законске новинe
Нова правила и проблеми у примени
Кроз сарадњу јавног и приватног сектора
... плус пРОДАЈa пРАВНОГ лИЦА у сТЕЧАЈу НОВИ ЗАКОН О ЈАВНИМ пРЕДуЗЕЋИМА
Интерна ревизија
Судски поступци Преглед новина у Кривичном законику
Кредити
Образовање
Швајцарска ноћна мора
Како спречити вршњачко насиље?
Трновит пут правне заштите
... пЛуС БАНКЕ у СТЕЧАЈу пОТРОШАЧКО пРАВО КОНЦЕпТ упРАВЉАЧКЕ ОДГОВОРНОСТИ РАДНИ ОДНОСИ
Параметри, смернице и ограничења
Број 6 ● март 2013. ● www.legeartis.rs
Реч адвока та
Изазови еколошкоаг пословањ
Број 4 ● јануар 2013. ● www.legeartis.rs
ИЗВРШЕЊЕ И пОРОДИЧНО пРАВО
Ново!! !
пРАВНА лИЦА И НЕМАТЕРИЈАлНА ШТЕТА
Алати и изазови ефикасне управе
ЕЛЕКТРОНСКО БЛАГО
Буџет 2013.
ЈАВНИ уГОВОР у Јпп пРОЈЕКТИМА пРИВРЕМЕНЕ МЕРЕ И ИНТЕлЕКТуАлНА сВОЈИНА
● www.legeartis.rs
легалИзацИја
Имате питањ е?
Имам одгов о ор!
ЛЕГАЛИЗАЦИЈА
Образовање Инклузија у Србији. Мит или стварност?
Парнични поступак
Радни односи
Новине у поступку по правним лековима
Исплате из очекиване добити
Реституција Између правде и ефикасности
... плус сТЕЧАЈ И РАДНИ ОДНОс ЖИВОТ И сМРТ у КРИВИЧНОМ пРАВу
... плус покРиће губитка по годишњем РачуНу како уНапРедити РадНо закоНодавство?
Број 9 ● јун 2013. ● www.legeartis.rs
Шта се заправо догађа на берзи?
само у овом бРоју: табелаРНи пРиказ адвокатске таРифе
Радни односи и социјално осигурање Достојанство личности на раду
дисциплиНска одговоРНост учеНика
Затезна камата
Унакрсни поглед
Грађански кодекс
Дејство одлуке УСС-а
Јавно бележништво
Накнада штете
ОЦЕНА: ИЗМЕЂу сТРАХА И пОДсТИЦАЈА
КАКО ДО пЕНЗИЈЕ
Број 7 ● април 2013. ● www.legeartis.rs
„Кућни затвор”
КРЕДИТ ИлИ лИЗИНГ? НОВА улОГА ОРГАНА сТАРАТЕЉсТВА
у 2013. ГОДИНИ?
као алтернатива?
... ПЛУС ЗАКОН О СПЕЦИЈАЛНОМ УПИСУ ПРАВА СВОЈИНЕ
... плус
Унакрсни поглед Нови закон о затезној камати
Јпп у сВЕТу. ТАЈНА успЕХА?
Царине
Фондови
Предузетник
Шта је кућно царињење?
Где и како улагати новац?
У светлу нових прописа
ЗАШТИТА ПРАВА ПОНУЂАЧА
пРОДуЖЕЊЕ пРИТВОРА у ЗАКОНОДАВНИМ РЕШЕЊИМА И у суДсКОЈ пРАКсИ
ОДЛУЧИВАЊЕ СКУПШТИНЕ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА
пуТЕВИ – пРАВНИ пОлОЖАЈ, сТРАТЕГИЈА И РЕАлНОсТ OсНОВНИ КАпИТАл пРИВРЕДНИХ ДРуШТАВА сТВАРНИ ЗНАЧАЈ ОРГАНИЗАЦИЈА ЦИВИлНОГ ДРуШТВА
АКТуЕлНО
Двоброј 10–11 ● јул/август 2013. ● www.legeartis.rs
НАЧИН спРОВОЂЕЊА ИспИТА у ОсНОВНОЈ И сРЕДЊОЈ ШКОлИ
Судски поступци
Радни односи
Реч адвоката
Европски суд за људска права као „последња инстанца”
Примена новина у Закону о раду
Споразум о признању кривице и опортунитет кривичног гоњења
Трговина Шта је то франшизинг?
Како ће изгледати ваше „путовање из снова”
ИСПЛАТА ДИВИДЕНДЕ ПО ГОДИШЊЕМ РАЧУНУ
НАСТАВАК ТЕКСТА ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА: ПРАВНО УСКРСНУЋЕ ЈАВНОГ БЕЛЕЖНИШТВА
МАКСИМАЛНА ЗАРАДА У ЈАВНОМ СЕКТОРУ
Трговина Шта доносе нова законска решења?
Радни односи
Финансијске институције
Уставна жалба
Радноправни положај полицијских службеника
Приватне пензије или животно осигурање?
Моћно правно средство у области радних односа
Број 8 ● мај 2013. ● www.legeartis.rs
Да ли је уговор решење?
НОВА РУБРИ К ДРЖА А ДРУШ ВА И ТВО ... плУс ШТА ЈЕ ТО пРИВАТНА МАРКА ТРГОВЦА? БРЕНДИРАЊЕ пРОИЗВОДА И УслУГА
... ПЛУС ОПШТИ УПРАВНИ ПОСТУПАК ЗА ПОЧЕТНИКЕ
РАДНИ ОДНОс У УсТАНОВАМА ОБРАЗОВАЊА И ВАспИТАЊА
Е-ПОСЛОВАЊЕ И Е-ТРГОВИНА ТЕСТАМЕНТАРНО НАСЛЕЂИВАЊЕ КВАЛИТЕТНО ОБРАЗОВАЊЕ КАО ЗАЈЕДНИЧКИ ЦИЉ ЕЛЕКТРОНСКО ДОСТАВЉАЊЕ У СУДСКИМ ПОСТУПЦИМА АУТОРСКА ДЕЛА: ПО НАРУЏБИНИ И У РАДНОМ ОДНОСУ
Финансије Примена закона о роковима плаћања
АКТУЕЛНО НОВОМ ПОРЕСКОМ РЕФОРМОМ ДО БОЉЕ ЕКОНОМИЈЕ
Европско право
Судски поступци
Јавне набавке
Усаглашеност домаћег правног система са европским радним правом
Судска деоба заједничке имовине супружника
Нова подзаконска акта у систему јавних набавки
РАД пО УГОВОРУ О сТРУЧНОМ ОспОсОБЉАВАЊУ И УсАВРШАВАЊУ
Број 12 ● септембар 2013. ● www.legeartis.rs
(Не)достижне чари електронске куповине
Образ
Овањ
ОсНОВНИ пРАВНИ ИНсТИТУТИ У ЗАКОНУ О ЈАВНОЈ сВОЈИНИ
Н за оови н прк описски и е
Судски поступци Претходне мере као средство обезбеђења
... плус ИНТерНеТ ДОМеН И правО На ЖИГ КраТаК вОДИЧ КрОз управНИ спОр ШТа ДОНОсИ преДНаЦрТ ГраЂаНсКОГ заКОНИКа пОТребаН сТепеН паЖње МеДИЦИНсКИХ пОслеНИКа ФИНаНсИрање ОрГаНИзаЦИЈа ЦИвИлНОГ ДруШТва
Финансије Електронско банкарство – од А до Ш
Планирање и изградња
Радни односи
Компанијско право
Где је „запело” код легализације?
Агенције за привремено запошљавање – за и против
Откријте значај кластера у Србији!
Финансије Проклетство платних картица!
Компанијско право
Унакрсни поглед
Шта је то ликвидација?
Етика, дискриминација и злостављање на раду