Poslovni savetnik april 2017 by V. M.

ПОСЛОВНИ ISSN 2560-3221

Број 4 / април 2017.

ПОРЕЗИ РАЧУНОВОДСТВО БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО ПОСЛОВНЕ ФИНАНСИЈЕ ЗАРАДЕ

САВЕТНИК ИЗДВАЈАМО:

KОНСОЛИДОВАНИ ФИНАНСИЈСКИ ИЗВЕШТАЈИ ЗА 2016. ГОДИНУ ОБРАЧУН АКЦИЗА ЗА ЈАНУАР – МАРТ 2017. ГОДИНЕ ГОДИШЊИ ФИНАНСИЈСКИ ИЗВЕШТАЈ ЈАВНИХ ДРУШТАВА ЗА 2016. ГОДИНУ ДАВАЊЕ СТАНОВА НА КОРИШЋЕЊЕ ЗАПОСЛЕНИМА КОД ПОСЛОДАВЦА УТВРЂИВАЊЕ ОПОРЕЗИВЕ ДОБИТИ И ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ СТАЛНЕ ПОСЛОВНЕ ЈЕДИНИЦЕ НЕРЕЗИДЕНТНОГ ОБВЕЗНИКА ПОВЕЋАЊЕ ОСНОВНОГ КАПИТАЛА КОНВЕРЗИЈОМ ОБАВЕЗА ИЗБЕГАВАЊЕ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА АУТОРСКИХ НАКНАДА ПО ОСНОВУ ЛИЦЕНЦЕ ЗА СОФТВЕР И ОСТАЛИХ СОФТВЕРСКИХ ПЛАЋАЊА

ПРИЛОГ: НОВИНЕ У ОБРАЧУНУ ПДВ-а ОД 1. АПРИЛА 2017. ГОДИНЕ www.poslovnisavetnik.net • www.ingpro.rs

Кроз јединствен и оригиналан концепт, на више од 500 страна А4 формата, читаоцима разјашњава најважније институте из области зарада, плата и других примања, а поред тумачења прописа садржи и многобројне примере обрачуна. Саветник је намењен правним и рачуноводственим службама у привредним друштвима, јавном сектору и образовним институцијама, предузетницима, рачуноводственим агенцијама, удружењима послодаваца, синдикатима, привредним коморама, адвокатима итд.

НОВО ШТАМПА НО ИЗДАЊЕ

У првом делу Саветника обрађена је исплата зарада и других примања у привредним делатностима. У другом делу дате су карактеристике и специфичности исплата плата и других примања која остварују државни службеници, намештеници и запослени у јавним службама, односно запослени чије се плате финансирају из средстава буџета Републике Србије, буџета аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе као и из средстава обавезног социјалног осигурања.

За наручивање, као и за све детаљне информације, можете нас контактирати путем телефона: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822 или путем мејла: office@ingpro.rs

ЦЕНА: 5.000,00 динара (+ 10% ПДВ-а). Тираж је ограничен.

САВЕТНИК ЗА ОБРАЧУН, ОПОРЕЗИВАЊЕ И ИСПЛАТУ ЗАРАДА, ПЛАТА И ДРУГИХ ПРИМАЊА А У Т О Р

мр Жељко Албанезе

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ISSN 2560-3221 Година I, број 4 АПРИЛ 2017.

тампани часопис „Пословни саветник” представља издање стручних ауторских текстова из области пореза, рачуноводства, буџетског рачуноводства, пословних финансија и зарада. Намењен је, пре свега, финансијским и рачуноводственим службама у јавном и приватном сектору, рачуноводственим агенцијама и слично. Од рубрика у часопису издвајамо: Порези, Рачуноводство, Буџетско рачуноводство, Пословне финансије, Зараде.

Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а

Штампани часопис „ПОСЛОВНИ САВЕТНИК” излази из штампе месечно, на преко 100 страна. У току године излази 10 бројева и 1 двоброј. У оквиру претплате, претплатници на штампано издање добијају могућност да писано, путем имејла, добију одговоре на питања у вези с темама које часопис обрађује.

За оснивача и издавача: Горан Грцић и Владимир Здјелар

Под слоганом „Будимо на вези” часопис је отворен за сва питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике, а читаоци их могу упутити на адресу главног и одговорног уредника: zeljko.albaneze@ ingpro.rs.

Главни и одговорни уредник: Жељко Албанезе

Такође, претплатници могу и сами предлагати теме које су важне за њихово пословање.

Графичка припрема: Мирослав Арамбашић Штампа: Digital art, Београд

Редакција: Веле Нигринове 16а, 11000 Београд тел: +381 11 2836 890 факс: +381 11 2836 474 имејл: zeljko.albaneze@ingpro.rs

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 657 ПОСЛОВНИ саветник / главни и одговорни уредник Жељко Албанезе. - Год. 1, бр. 1 (јан. 2017) - . - Београд : ИНГ-ПРО, 2017 - (Београд : Digital art). - 30 cm Месечно. ISSN 2560-3221 = Пословни саветник

Најважније о рубрикама у часопису: ЗАРАДЕ И ДРУГА ЛИЧНА ПРИМАЊА Актуелне обрачуне зарада, накнаде зарада и друга примања запослених из радног односа и других лица која ангажују послодавци по уговорим ван радног односа, објашњавамо кроз њихове обрачуне са становишта Закона о раду, али и са становишта примене пореских прописа. ФИНАНСИЈЕ И РАЧУНОВОДСТВО Пратимо рачуноводствене промене привредних субјеката од отварања пословних књига на почетку године, преко актуелних промена у току године, до пописа и састављања годишњег рачуна. ПОРЕСКИ ПРОПИСИ Пратимо и објашњавамо примену свих пореских прописа – ПДВ, акцизе и порески поступак, али и примену пореза и доприноса на лична примања запослених и других лица, као и пореске обавезе по основу покретне и непокретне имовине, капитала и сл. Нећемо заборавити ни примену прописа о избегавању међународног двоструког опорезивања.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

Аутори: Милица Бјелић Љиљана Симић Борислав Ињац Дејан Дабетић Жељко Албанезе

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО Месечно пратимо пословање буџетских корисника и дајемо актуелне обрачуне у књиговодству по буџетским прописима. ПЛАТЕ И ДРУГА ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ КОД БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА Паралелно са зарадама, дајемо и примере обрачуна плата и других личних примања запослених и других лица код буџетских корисника, уважавајући специфичности обрачуна у здравству, просвети али и у јединицама локалне самоуправе, посебно имајући у виду предстојећу примену законских прописа о платама у јавном сектору. ОСТАЛО:

• новине у платном промету, • актуелности у спровођењу царинских прописа, • тумачења министарстава, • актуелни месечни статистички подаци. Часопис можете поручити телефоном: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822 или имејлом: office@ingpro.rs

Садржај

■ КОНСОЛИДОВАНИ ФИНАНСИЈСКИ ИЗВЕШТАЈИ ЗА 2016. ГОДИНУ – припрема, метод и процедуре консолидовања ..........................................................4

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

■ ПРВИ ТРОМЕСЕЧНИ ОБРАЧУН АКЦИЗА ЗА ПЕРИОД од 1. 1. до 31. 3. 2017. године ...............................................................................................12 ■ ДОСТАВЉАЊЕ ГОДИШЊЕГ ФИНАНСИЈСКОГ ИЗВЕШТАЈА СА ИЗВЕШТАЈЕМ РЕВИЗОРА ЈАВНИХ ДРУШТАВА ЗА 2016. ГОДИНУ КОМИСИЈИ ЗА ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ – рок: 30. април 2017. године................................................................................................18 ■ САСТАВЉАЊЕ И ПОДНОШЕЊЕ ПОРЕСКОГ БИЛАНСА И ПОРЕСКЕ ПРИЈАВЕ ЗА 2016. ГОДИНУ – ЗА НЕДОБИТНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ........................... 22 ■ УТВРЂИВАЊЕ ОПОРЕЗИВЕ ДОБИТИ И ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ СТАЛНЕ ПОСЛОВНЕ ЈЕДИНИЦЕ НЕРЕЗИДЕНТНОГ ОБВЕЗНИКА ............................................29 ■ ПОВЕЋАЊЕ ОСНОВНОГ КАПИТАЛА КОНВЕРЗИЈОМ ОБАВЕЗА ............................34 ■ РАЧУНОВОДСТВЕНО-ПОРЕСКИ АСПЕКТ ТРОШКОВА РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ ........................................................................................................................39 ■ ДАВАЊЕ СТАНОВА НА КОРИШЋЕЊЕ ЗАПОСЛЕНИМА КОД ПОСЛОДАВЦА .................................................................................................................... 42 ■ ИЗБЕГАВАЊЕ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА АУТОРСКИХ НАКНАДА ПО ОСНОВУ ЛИЦЕНЦЕ ЗА СОФТВЕР И ОСТАЛИХ СОФТВЕРСКИХ ПЛАЋАЊА ....... 45 ■ ПРИМЕНА РЕГИОНАЛНЕ КОНВЕНЦИЈЕ О ПАН-ЕВРО-МЕДИТЕРАНСКИМ ПРЕФЕРЕНЦИЈАЛНИМ ПРАВИЛИМА О ПОРЕКЛУ .......................................................53 ■ УСВОЈЕНА ОДЛУКА О ИЗМЕНАМА ОДЛУКЕ О ВРСТИ, ВИСИНИ И НАЧИНУ ПЛАЋАЊА НАКНАДЕ ЗА УСЛУГЕ ЦАРИНСКОГ ОРГАНА .......................................... 54 2

■ ПРЕКРШАЈИ ВЕЗАНИ ЗА ПРЕФЕРЕНЦИЈАЛНО ПОРЕКЛО РОБЕ .......................... 55

■ ПИТАЊА ЧИТАЛАЦА ................................................................................................................. 57 ■ KАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ЗА АПРИЛ 2017. године .................................... 61

■ ПРИЛОГ ■ МЕСТО ПРОМЕТА УСЛУГА ОД 1. 4. 2017. ГОДИНЕ – ПРИМЕНА ЧЛАНА 12. ЗАКОНА О ПДВ-у ...................................................................... 67 ■ ДОНЕТИ СУ ПРАВИЛНИЦИ БИТНИ ЗА ПРАВИЛНУ ПРИМЕНУ ЧЛАНА 12. ЗАКОНА О ПДВ-у ОД 1. АПРИЛА 2017. године ............................................................ 82

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

■ ИЗНОС ЛИЧНИХ ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ И ДРУГИХ ЛИЦА И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН – на основу просечне зараде у Републици у месецу фебруару 2017. године од 64.847 динара ................................................ 63

КОНСОЛИДОВАНИ ФИНАНСИЈСКИ ИЗВЕШТАЈИ ЗА 2016. ГОДИНУ – припрема, метод и процедуре консолидовања –

онсолидовани годишњи финансијски извештај је финансијски извештај економске целине односно групе коју чине матично и сва зависна правна лица. Основни захтеви за припрему и презентацију консолидованих финансијских извештаја, укључујући и процедуре за консолидацију, прописане су Међународним стандардом финансијског извештавања – МСФИ 10 Консолидовани финансијски извештаји („Сл. гласник РС”, бр. 35/2014 – у даљем тексту: МСФИ 10).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Припрема и предуслови за консолидацију финансијских извештаја

Основни услови и предуслови за консолидовање финансијских извештаја су: 1. Финансијски извештаји матичног друштва и његових зависних друштава, који се користе при састављању консолидованих финансијских извештаја, треба да се саставе на исти датум извештавања. Када су датуми извештавања матичног и зависног правног лица различити, зависно правно лице за потребе консолидације саставља додатне финансијске извештаје на исти датум на који су састављени и финансијски извештаји матичног друштва. Ако је то практично неизводљиво, матични ентитет би требало да консолидује финансијске информације зависног ентитета, користећи најновије финансијске извештаје зависног ентитета, кориговане за ефекте значајних трансакција или догађаја који су настали између датума тих финансијских извештаја и датума консолидованих финансијских извештаја. У сваком случају, разлика између датума финансијских извештаја зависног ентитета и датума консолидованих финансијских извештаја не сме бити дужа од три месеца (параграф Б93 МСФИ 10). 2. Консолидоване финансијске извештаје треба састављати коришћењем једнообразних рачуноводствених политика за сличне трансакције и друге догађаје у сличним околностима. Јединствене рачуноводствене политике подразумевају да при процењивању имовине, обавеза и резултата пословања правна лица која чине групу за консолидовање примењују једнаке рачуноводствене политике, односно једнака правила, методе и поступке при процењивању имовине, обавеза и резултата пословања. У случају да један члан групе користи рачуноводствене политике које се разликују од оних које су усвојене у консолидованим финансијским извештајима, тада је пре састављања консолидованих финансијских извештаја потребно у његовим финансијским извештајима извршити одговарајуће корекције тако да подаци буду приказани у складу са рачуноводственим политикама матичног правног лица. 3. Интерни односи настали по основу трансакција између матичног друштва и његових зависних друштава, као и између његових зависних друштава, морају бити усаглашени пре консолидације. Правилником о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014 – у даљем тексту: Правилник) предвиђени су посебни рачуни за односе између матичног и зависних правних лица. Приликом елиминисања интерних односа између чланица групе за консолидовање узимају се у обзир усаглашена књиговодствена стања потраживања и обавеза, као и промети по основу прихода и трошкова из односа са повезаним лицима. Осим наведених рачуна прописаних Правилником, при елиминисању интерних односа треба узети у обзир и друге рачуне расхода и прихода код којих није Правилником извршено рашчлањавање. Да би се ови рачуни користили приликом консолидовања, друштво мора да обезбеди одговарајућу аналитику трошкова и прихода у оквиру којих ће се водити односи са зависним друштвима. 4. Консолидовање ентитета у који је инвестирано мора да почне од датума када инвеститор стекне контролу над ентитетом и престаје када инвеститор изгуби контролу над ентитетом у који је инвестирано.

5. Матични ентитет је обавезан да презентује учешћа без права контроле у консолидованом извештају о финансијској позицији у оквиру капитала, одвојено од сопственог капитала који припада власницима матичног ентитета. 6. Промене у власништву матичног ентитета у зависном ентитету које немају за последицу губитак контроле над зависним ентитетом, представљају трансакције у оквиру сопственог капитала (тј. трансакције са власницима у њиховом власничком својству).

Метода и процедуре консолидовања

1) Консолидовање капитала и учешћа у капиталу У консолидованом билансу стања треба да буду садржана само учешћа групе у капиталу правних лица изван групе за консолидовање и капитал групе прибављен од екстерних власника изван групе за консолидовање. Ово се постиже тако што се износи учешћа у капиталу матичног друштва и капитал зависног друштва елиминишу, односно пребијају. У појединачном билансу стања матичног друштва учешће у капиталу зависног правног лица исказује се на рачуну 040 – Учешће у капиталу зависних правних лица. С друге стране, у билансу стања зависног правног лица износ основног капитала за консолидовање исказује се на одговарајућем конту у групи рачуна 30. У поступку консолидовања учешћа у капиталу и капитала могуће су две ситуације: 1) ове две позиције могу да имају једнаке вредности; и 2) може да постоји разлика између учешћа матичног правног лица и капитала зависног правног лица (што се може јавити ако је матица приликом стицања учешћа у зависном друштву то учешће платила по вишој или нижој цени од књиговодствене вредности капитала зависног друштва, односно уколико није утврђен goodwill приликом почетног стицања на начин описан у Међународном стандарду финансијског извештавања – МСФИ 3 Пословне комбинације („Сл. гласник РС”, бр. 35/2014 – даље: МСФИ 3). С обзиром на то да се у поступку консолидовања врши пребијање учешћа у капиталу и капитала, ако постоји разлика између ове две вредности, она ће у консолидованом билансу стања бити исказана као goodwill (када је вредност учешћа на рачуну 040 већа од стања на одговарајућем рачуну капитала), односно кao консолидовани приходи (када је вредност учешћа на рачуну 040 мања од вредности капитала на групи рачуна 30).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

Приликом састављања консолидованог финансијског извештаја примењује се метод потпуног консолидовања који подразумева потпуно спајање свих истоветних позиција по принципу „ставка по ставка” и искључивање свих вредности садржаних у појединачним извештајима, које потичу из интерних односа чланица групе. Метод потпуног консолидовања подразумева следеће процедуре консолидовања: – сабирају се позиције имовине, обавеза, сопственог капитала, прихода, расхода и токова готовине матичног ентитета са истим позицијама својих зависних ентитета; – елиминишу се књиговодствена вредност улагања матичног правног лица у свако од зависних правних лица и удео матичног правног лица у капиталу сваког зависног правног лица; – елиминишу се у потпуности имовина и обавезе, сопствени капитал, приходи, расходи и токови готовине који се односе на трансакције између ентитета унутар групе; – елиминишу се добици и губици из међусобних (унутаргрупних) трансакција, који нису екстерно реализовани по основу продаје залиха и основних средстава; – идентификују се мањинска учешћа у добитку, губитку и нето имовини консолидованих зависних правних лица. У наставку чланка су приказани практични примери консолидовања појединих билансних позиција које су резултат међусобних трансакција између матичног и зависног друштва.

Поступак консолидовања две билансне позиције донекле се и разликује у зависности од тога да ли матично правно лице поседује 100% учешћа у капиталу зависног правног лица или у капиталу зависног правног лица, осим учешћа матице, постоји и учешће без права контроле или мањински интерес. Обрачун мањинског интереса није предмет у овом чланку. Пример 1: Учешће у капиталу једнако књиговодственој вредности капитала Матично правно лице има 100% учешће у капиталу зависног правног лица у износу од 1.300.000 динара. Наведени износ је код матичног правног лица евидентиран на конту 040, а код зависног правног лица на конту 301 – Удели друштва са ограниченом одговорношћу у износу од 1.300.000 динара. Опис

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

040 – Учешће у капиталу

Матично друштво

Зависно друштво

дугује

потражује

Износи за консолидовање дугује

1.300.000

301 – Удели друштва са ограниченом одговорношћу

потражује 1.300.000

1.300.000

Укупно:

1.300.000 1.300.000

Консолидовано -

1.300.000

Пример 2: Учешће у капиталу се разликује од књиговодствене вредности капитала (уче шће је мање од вредности капитала)

Опис 040 – Учешће у капиталу

Матично друштво

Зависно друштво

Износи за консолидовање дугује

1.300.000

301 – Удели друштва са ограниченом одговорношћу

потражује 1.300.000

1.400.000

679 – Остали непоменути приходи Укупно:

1.400.000

Консолидовано -

100.000

1.400.000

100.000

Пример 3: Учешће у капиталу се разликује од књиговодствене вредности капитала (уче шће је веће од вредности капитала)

Опис 040 – Учешће у капиталу 301 – Удели друштва са ограниченом одговорношћу

013 – Goodwill Укупно:

Матично друштво

Зависно друштво

Износи за консолидовање дугује

1.400.000

потражује 1.400.000

1.300.000

Консолидовано -

1.300.000

100.000

1.400.000

100.000

2) Консолидовање финансијских пласмана и финансијских обавеза Дугорочни финансијски пласмани дати зависним правним лицима евидентирају се на рачуну 043 – Дугорочни пласмани матичним, зависним и осталим повезаним правним лицима у земљи, док се са друге стране по овом основу обавеза евидентира на рачуну 411 – Обавезе према матичним и зависним правним лицима. Краткорочни финансијски пласмани евидентирају се на рачуну 230 – Краткорочни кредити и пласмани – матична и зависна правна лица, док се краткорочне финансијске обавезе евидентирају на рачуну 420 – Краткорочни кредити од матичних и зависних правних лица. Под претпоставком претходног усаглашења извршиће се пребијање интерних дугорочних и краткорочних финансијских пласмана и дугорочних и краткорочних финансијских обавеза. Пример 4: Матично правно лице је дало дугорочни кредит зависном правном лицу у износу од 255.000 динара и краткорочни кредит у износу од 458.000 динара. Зависно друштво

Износи за консолидовање дугује

Консолидовано

потражује

044 – Дугорочни пласмани матичним, зависним и осталим повезаним правним лицима

255.000

230 – Краткорочни кредити и пласмани – матична и зависна правна лица

458.000

420 – Краткорочни кредити од матичних и зависних правних лица

255.000

411 – Обавезе према матичним и зависним правним лицима

458.000

Укупно:

713.000

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

Опис

Матично друштво

3) Консолидовање прихода и расхода, и потраживања и обавеза по основу међусобних услуга Поступак консолидовања, под претпоставком да су потраживања и обавезе из интерних односа усаглашени, као и износ прихода и расхода, једноставан је и спроводи се међусобним пребијањем потраживања и обавеза из интерних односа, као и исказаних прихода и расхода. Пример 5: Матично друштво које је остварило приходе од услуга од зависног друштва у износу од 5.400.000 динара, на дан биланса такође има неизмирено потраживање у износу од 600.000 динара. Зависно правно лице је код себе евидентирало остале пословне расходе и обавезе према матичном друштву.

Опис 610 – Приходи од продаје производа и услуга матичним и зависним правним лицима

Матично друштво

5.400.000

Остали пословни расходи 200 – Купци – матична и зависна правна лица

Зависно друштво

Износи за консолидовање дугује

потражује

5.400.000 5.400.000

5.400.000

600.000

431 – Добављачи – матична и зависна правна лица

600.000

Укупно:

600.000 6.000.000

Консолидовано

6.000.000

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

4) Консолидовање дивиденде матичног правног лица

Матично друштво признаје дивиденду од зависних, заједнички контролисаних или придружених друштава у добитку или губитку у својим појединачним финансијским извештајима, када је установљено његово право да прими дивиденду, односно када надлежни орган донесе одлуку о расподели добити или издвајању за дивиденду. У случају да је надлежни орган правног лица донео одлуку о расподели добити, али до краја године није извршено плаћање матичном друштву у консолидованим финансијским извештајима, потребно је спровести следеће: – извршити пребијање потраживања матичног друштва са обавезом зависног друштва за дивиденду и – смањити финансијске приходе, а повећати нераспоређену добит ранијих година у консолидованом билансу стања. Пример 6: Надлежни орган зависног правног лица је 31. децембра донео Одлуку о расподели дивиденде матичном друштву у износу од 320.000 динара. Дивиденда није исплаћена до дана биланса. Опис

Матично друштво

220 – Потраживања за камату и дивиденде

320.000

660 – Финансијски приходи од матичних и зависних правних лица

320.000

Зависно друштво

320.000

340 – Нераспоређени добитак ранијих година

320.000

дугује

Консолидовано

потражује 320.000

461 – Обавезе за дивиденде

Укупно:

Износи за консолидовање

320.000

640.000

5) Консолидовање по основу закупа пословног простора 8

Посебна специфичност у вези са исказивањем инвестиционих некретнина у консолидованим финансијским извештајима односи се на случај у коме матично друштво поседује некретнину коју издаје зависном правном лицу или обрнуто. Специфичност се огледа у томе што се ове инвестиционе некретнине презентују и вреднују као инвестиционе некретнине у појединачним

финансијским извештајима, док се у консолидованим финансијским извештајима ова инвестициона некретнина признаје као некретнина коју користи власник у смислу Међународног рачуноводственог стандарда – МРС 16 Некретнине, постројења и опрема („Сл. гласник РС”, бр. 35/2014 – у даљем тексту: МРС 16). Дакле, у консолидованим финансијским извештајима, односно у консолидованом Билансу стања и у консолидованим напоменама уз финансијске извештаје, ова инвестициона некретнина ће бити приказана у оквиру позиције некретнине, постројења и опрема, а не позиције инвестиционе некретнине, с обзиром на то да са аспекта групе некретнине користи власник (параграф 15. Међународног рачуноводственог стандарда – МРС 40 Инвестиционе некретнине – „Сл. гласник РС”, бр. 35/2014 – у даљем тексту: МРС 40). Пример 7:

Опис

Матично друштво

650 – Приходи од закупнина 533 – Трошкови закупнина

Зависно друштво

10.000.000

дугује

022 – Некретнине

10.000.000

8.000.000

Консолидовано

потражује

10.000.000

024 – Инвестиционе некретнине Укупно:

Износи за консолидовање

(8.000.000)

8.000.000

10.000.000

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

Зависно правно лице издаје пословни простор свом матичном правном лицу у складу са уговором о закупу закљученом почетком 2016. године. Приход од закупа за 2016. годину износи 10.000.000 динара. Вредност инвестиционе некретнине на дан биланса је 8.000.000 динара. На дан биланса не постоје неизмирена потраживања по основу прихода од закупнине и инвестициона некретнина је вреднована по фер вредност у складу са политикама групе. Приликом састављања консолидованих финансијских извештаја неопходно је рекласификовати инвестициону некретнину на позицију некретнине у обрасцу Консолидовани биланс стања. На основу изнетог табела за консолидовање ће изгледати на следећи начин:

10.000.000

6) Консолидовање прихода и расхода проистеклих из интерног промета залиха и искључивање нереализованих интерних добитака и губитака У условима када се између матичног и зависног друштва обавља промет залиха (готових производа и робе), по правилу су на крају пословне године у залихама садржани нереализовани добици или губици које у поступку консолидације треба најпре утврдити, а затим елиминисати из збирног консолидованог биланса. Искључивање нереализованих добитака, садржаних у залихама, представља највећи рачуноводствено-обрачунски проблем у поступку консолидације. У зависности од односа вредности залиха према осталим билансним позицијама, нереализовани добици у залихама могу, али не морају значајно утицати на финансијски резултат групе. Израчунавање нереализованих добитака и губитака у залихама робе подразумева идентификацију залиха набављених по основу интерних трансакција, а поступак консолидације прихода, расхода и залиха робе из интерног промета у оквиру групе повезаних друштава обухвата: – међусобно пребијање прихода по основу промета између повезаних правних лица и расхода по основу продате интерно набављене робе, и – искључивање екстерно нереализованих интерних добитака садржаних у залихама робе из интерног промета.

Као последица извршених елиминација у консолидованим финансијским извештајима, на рачуну 501 исказана је само набавна вредност екстерно продате робе, док је вредност залиха робе сведена на вредност по којој је матично правно лице набавило робу.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Пример 8: У току године матично друштво продало је зависном друштву, уз маржу од 10%, робу у вредности од 4.000.000 динара, што је евидентирано на рачуну 600 – Приходи од продаје робе матичним и зависним правним лицима. Набавна вредност продате робе је 3.600.000 динара, што је евидентирано на рачуну 501 – Набавна вредност продате робе. Зависно друштво продало је екстерним купцима 60% залиха набављених од матичног друш тва. Набавна вредност тако продате робе износи 2.400.000, што је евидентирано на рачуну 501 код зависног друштва. На дан биланса стања у књигама зависног друштва салдо залиха робе која је прибављена од матичног друштва, а није продата, износи 1.600.000 (4.000.000 набављено – 2.400.000 продато екстерним купцима). Дакле, на нивоу групе, у вредности залиха које су исказане код зависног друштва, садржана је добит која није реализована. Приходе и расходе по основу интерног промета робе, као и екстерно нереализовану добит треба елиминисати у поступку консолидације. Промене су приказане у табеларном прегледу: Продајна вредност

Разлика у цени (маржа) 10%

Набавна вредност

Приходи од продаје матичног друштва

4.000.000

400.000

3.600.000

Залихе робе код зависног друштва

1.600.000

160.000

1.440.000

Вредност продате робе лицима изван групе

2.400.000

240.000

2.160.000

Износи за консолидовање

Консолидовано

Опис

Консолидовање ће се спровести на следећи начин: Опис 600 – Приходи од продаје робе матичним и зависним правним лицима

4.000.000

501 – Набавна вредност продате робе

3.600.000

132 – Залихе робе Укупно:

Матично друштво

Зависно друштво

дугује

потражује

4.000.000

2.400.000

3.840.000

2.160.000

1.600.000

160.000

1.440.000

4.000.000

3.600.000

4.000.000

Објашњење консолидовања: Приход од продаје зависном правном лицу у износу од 4.000.000 динара, мора се у целини елиминисати. Исто тако се мора елиминисати укупан износ са позиције набавне вредности продате робе у износу од 3.600.000 динара, плус износ разлике у цени 120.000 динара, што укупно износи 3.840.000 динара. За износ разлике у цени залиха робе која је остала непродата на дан биланса, врши се умањење залихе робе у износу од 160.000 динара. На дан биланса, у случају да постоји салдо неизмиреног потраживања матичног друштва од зависног, вршило би се и консолидовање тог износа са износом обавеза по основу продаје робе.

7. Консолидовање по основу интерне продаје основних средстава Када једно предузеће из групе продаје основна средства другом повезаном предузећу са добитком (приходом), тај добитак се мора елиминисати у поступку консолидације како би се спречило прецењивање вредности консолидованих основних средстава и додатна амортизација. Приходи, расходи и активирање основних средстава из интерних набавки консолидују се: – међусобним пребијањем прихода и расхода; – искључивањем екстерно нереализованих интерних добитака садржаних у вредности активираних основних средстава и преименовањем и рекласификовањем прихода од продаје производа у интерном промету у приходе од активирања учинака. Пример 9:

Опис

Матично друштво

Зависно друштво

Износи за консолидовање дугује

610 – Приходи од продаје производа и услуга матичним и зависним правним лицима на домаћем тржишту

14.000.000

Консолидовано

потражује

14.000.000

0239 – Исправка вредности опреме

2.800.000

023 – Опрема

14.000.000

2.000.000

12.000.000

540 – Трошкови амортизације

2.800.000

400.000

2.400.000

12.000.000

621 – Приходи од активирања учинака и робе

400.000

Укупно:

14.400.000

2.400.000

14.400.000

Објашњење консолидације: – елиминисан је приход од продаје; – умањена је исправка вредности опреме за 400.000 динара, јер је цена коштања опреме 12.000.000 динара, тако да се применом стопе од 20% добија исправка вредности од 2.400.000 динара уместо 2.800.000 динара, колико је евидентирано у појединачном билансу матичног друш тва; по истом основу умањују се трошкови амортизације за 400.000 динара; – рекласификовање прихода од продаје на приходе од активирања учинака и робе у износу од 12.000.000 динара; – умањује се набавна вредност опреме за 2.000.000 динара. ***

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

Зависно друштво продало је матичном друштву почетком јануара машину као свој готов производ по цени од 14.000.000 динара. Трошак израде машине за зависно друштво износио је 12.000.000 динара. Матично друштво проценило је корисни век машине од пет година и стопу амортизације у износу од 20%. На основу наведене трансакције зависно друштво је евидентирало приход од продаје у износу од 14.000.000 динара. Матично друштво је евидентирало набавку опреме на рачуну 023 у износу од 14.000.000 динара, исправку вредности опреме у износу од 2.800.000 динара (20% од 14.000.000 динара) и трошак амортизације у истом износу. Консолидовање се спроводи на следећи начин:

ПРВИ ТРОМЕСЕЧНИ ОБРАЧУН АКЦИЗА ЗА ПЕРИОД од 1. 1. до 31. 3. 2017. године 1. Уводне напомене

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ланом 24. Закона о акцизама („Сл. гласник РС”, бр. 22/01... и 108/2016 – у даљем тексту: Закон) прописана је обавеза састављања и поднoшења тромесечних обрачуна акцизе. Први тромесечни обрачун у 2017. години обвезници акцизе састављају за период од 1. јануара до 31. марта 2017. године и достављају га надлежном пореском органу најкасније до 20. априла 2017. године. За састављање овог обрачуна посебно је битан Закон о изменама и допунама Закона о акцизама (објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 108/2016, примењује се од 1. 1. 2017. године – у даљем тексту: Измена Закона), јер је прописао: 1) да се просечне пондерисане малопродајне цене цигарета и осталих дуванских производа утврђују једном годишње; 2) износе акцизе на цигарете за период 2017–2020. године; 3) да се до 31. децембра 2017. године акциза не плаћа на деривате нафте, и то на: (1) течни нафтни гас (тарифне ознаке номенклатуре ЦТ: 2711 12 11 00 до 2711 19 00 00) и остале деривате нафте који се добијају од фракција нафте које имају распон дестилације до 380оC (тарифне ознаке номенклатуре ЦТ: 2710 12 11 00, 2710 12 15 00, 2710 12 21 00, 2710 12 25 00, 2710 12 90 00, 2710 19 11 00, 2710 19 15 00, 2710 19 29 00, 2710 19 31 00, 2710 19 35 00, 2710 19 99 00, 2710 20 90 19 и 2710 20 90 99), који се користе као сировина и енергенти у процесима фракционе дестилације ради даље полимеризације, парног крековања и екстракције бутадиена, као и на производе који се добијају из процеса фракционе дестилације ради даље полимеризације, парног крековања, екстракције бутадиена и производње МТБЕ (Метил Терцијарни Бутил Етар); (2) течни нафтни гас и то за лаке утечњене угљоводонике из тарифне ознаке номенклатуре ЦТ: 2711 19 00 00, у случају када се као сировине користе у производњи течног нафтног гаса и примарног бензина у процесима сепарације; 4) да се састављање обрачуна акциза у 2017. години врши као и до сада, с тим што се пореске пријаве подносе електронским путем преко портала Пореске управе. Поред наведеног, скрећемо пажњу и на следеће: – Појам обвезника акцизе је проширен, па је то, поред произвођача, односно увозника акцизних производа, правних лица која су овлашћена од стране државног органа за продају заплењених акцизних производа, купаца акцизних производа одузетих у поступку контроле, односно у поступку принудне наплате, а које продаје државни орган, и свако лице које продаје акцизне производе који су стечени у складу са законом и који се воде у пословним књигама тог лица, као и свако лице које стави у промет у Републици Србији акцизне производе супротно одредбама овог закона. – Допуном члана 22а Закона прописано је да обавеза обрачунавања акцизе настаје и: а) продајом акцизних производа у Републици Србији од стране лица из члана 6. став 2. тачка 5а) Закона (свако лице које продаје акцизне производе који су стечени у складу са законом и који се воде у пословним књигама тог лица); и б) када се у поступку контроле утврди да је лице из члана 6. став 2. тачка 5б) Закона ставило у промет у Републици Србији акцизне производе супротно одредбама Закона. – Допуном члана 23. Закона прописано је да је обвезник акцизе из члана 6. став 2. тачка 5б) Закона дужан да обрачунату акцизу плати у прописаном року који је наложен решењем донетим у складу са законом којим се уређује порески поступак и пореска администрација. – Прелазном одредбом (члан 22. Измене Закона) прописано је да се састављање и подношење обрачуна акцизе за 2014, 2015, 2016. и 2017. годину врши у складу са Законом о акцизама („Сл.

2. Састављање првог тромесечног обрачуна акциза за период од 1. 1. до 31. 3. 2017. године Тромесечни обрачун обухвата кумулативне податке за први квартал 2017. године, па обвезници акцизе који састављају тромесечне обрачуне (произвођачи акцизних производа, правна лица која су овлашћена од стране државног органа за продају заплењених акцизних производа и купци акцизних производа одузетих у поступку контроле, односно у поступку принудне наплате, а које продаје државни орган), морају имати у виду да су за овај квартал 2017. г. постојала два обрачунска периода за одређене акцизне производе у којима су се примењивале различите стопе акциза, и то: – период од 1. 1. до 31. 1. 2017. године, – период од 1. 2. до 31. 3. 2017. године. Акциза се обрачунава на деривате нафте, биогорива и биотечности, дуванске прерађевине, укључујући и дуванске прерађевине које се при употреби греју али не сагоревају, алкохолна пића, течности за пуњење електронских цигарета и електричну енергија за крајњу потрошњу и кафу, уз напомену да кафа као увозни акцизни производ, за сада подлеже акцизи само при увозу, па се она не укључује у тромесечне обрачуне (акциза се плаћа само при увозу). Тромесечни обрачун акцизе не обухвата ни електричну енергију за крајњу потрошњу. Наиме, према одредбама члана 40м Закона, обвезник акцизе дужан је да утврђену обавезу по основу акцизе на електричну енергију искаже у пореској пријави коју доставља надлежном пореском органу најкасније у року од 15 дана по истеку обрачунског периода и дужан је да тако обрачунату акцизу плати у периоду за подношење пореске пријаве. Обрачунски период за електричну енергију је месечни, а за исти обвезници подносе посебну – месечну пореску пријаву. Приказ стопа акциза које су се примењивале у првом кварталу ове године на одређене акцизне производе, дат је у табелама које следе.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

гласник РС”, бр. 22/2001, 73/2001, 80/2002, 80/2002 – др. закон, 43/2003, 72/2003, 43/2004, 55/2004, 135/2004, 46/2005, 101/2005 – др. закон, 61/2007, 5/2009, 31/2009, 101/2010, 43/2011, 101/2011, 93/2012, 119/2012, 47/2013 и 68/2014 – др. закон). Поред одредби Закона и Измене Закона, при састављању и поднoшењу тромесечног обрачуна акцизе треба имати у виду и следеће прописе: 1) Правилник о начину обрачунавања и плаћања акцизе, врсти, садржини и начину вођења евиденција, достављања података и подношења пореске пријаве („Сл. гласник РС”, бр. 3/2005, 54/2005, 36/2007, 63/2007, 53/2009, 63/2012, 95/2012, 96/2012 – исправка, 56/2013, 67/2015 и 101/16), у коме је последњим изменама прописано да: „Обвезник акцизе – произвођач акцизних производа тромесечни обрачун акцизе за I квартал 2017. године подноси у електронском облику у року од 20 дана по истеку тромесечја”; 2) усклађени динарски износи акциза из члана 9. став 1. тач. 1), 4), 6) и 7) алинеја трећа, члана 9. став 5. тачка 1) подтач. (5) и (6), тачка 2), тачка 3) подтачка (3) и тач. 4), 5) и 6), чл. 14. и 14а, члана 40а став 1. тачка 7) и члана 40г Закона о акцизама, са годишњим индексом потрошачких цена у 2015. години („Сл. гласник РС”, број 5/16) – у примени су од 25. 1. 2016. године; 3) усклађени динарски износи акциза из члана 40а став 1. тачка 8) Закона о акцизама, са годишњим индексом потрошачких цена у 2015. години („Сл. гласник РС”, број 5/16) – у примени су од 25. 1. 2016. године; 4) усклађени динарски износи акциза из члана 9. став 1. тачка 1), тачка 2) алинеја трећа, тачка 3) алинеја четврта, тачка 4), тачка 5) алинеја четврта, тачка 6) и тачка 7) алинеја трећа, члана 9. став 5. тачка 1) подтачка (1) алинеја трећа, подтачка (4) алинеја прва, подтач. (5) и (6), тачка 2), тачка 3) подтачка (1) алинеја трећа, подтачка (2) алинеја прва, подтачка (3), тач. 4), 5) и 6), члана 12а, чл. 14. и 14а и члана 40г Закона о акцизама, са годишњим индексом потрошачких цена у 2016. години („Сл. гласник РС”, број 7/2017) – у примени су од 1. 2. 2017. године.

ДЕРИВАТИ НАФТЕ и БИОГОРИВА и БИОТЕЧНОСТИ Табела бр. 1 Износи акциза

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ДЕРИВАТИ НАФТЕ

од 1. 1. до 31. 1. 2017.

од 1. 2.* до 31. 3. 2017.

Оловни бензин

ЦТ 2710 12 51 00 и 2710 12 59 00

55,82 дин./л

56,71 дин./л

Безоловни бензин

ЦТ 2710 12 41 00, 2710 12 45 00, 2710 12 49 00 и 2710 20 90 11

52,50 дин./л

53,34 дин./л

Гасна уља

ЦТ 2710 19 43 00, 2710 19 46 00, 2710 19 47 00, 2710 19 48 00, 2710 20 11 00, 2710 20 15 00, 2710 20 17 00 и 2710 20 19 00

54,00 дин./л

54,86 дин./л

Керозин

ЦТ 2710 19 21 00 и 2710 19 25 00

62,93 дин./л

63,93 дин./л

Течни нафтни гас – ТНГ1

ЦТ 2711 12 11 00 до 2711 19 00 00*

41,00 дин./л

41,65 дин./л

Остали деривати нафте који се добијају од фракција нафте распона дестилације до 380оC2

CT 2710 12 11 00, 2710 12 15 00, 2710 12 21 00, 2710 12 25 00, 2710 12 90 00, 2710 19 11 00, 2710 19 15 00, 2710 19 29 00, 2710 19 31 00, 2710 19 35 00, 2710 19 99 00, 2710 20 90 19 и 2710 20 90 99

62,93 дин./л

63,93 дин./л

Акциза се обрачунава по стопи акцизе која се плаћа на деривате нафте којима се додају

52,75 дин./л

53,59 дин./л

Адитиви, екстендери за додавање у погонска горива за: – гасно уље – керозин – течни нафтни гас

БИОГОРИВА и БИОТЕЧНОСТИ

ОЗНАКА ЦАРИНСКЕ ТАРИФЕ

- ЦТ 3811 90 00 00 - ЦТ 3811 90 00 00 - ЦТ 3204 19 00 00 - ЦТ 3811 90 00 00 - ЦТ 3811 90 00 00 - ЦТ 2930 90 99 90 - ЦТ 3403 99 00 00 - ЦТ 2905 11 00 00 CT 3826 00 10 00 и 3826 00 90 00

Посебне напомене: Према одредбама члана 16. Измена Закона, акциза се не обрачунава до 31. 12. 2017. године на: 1 течни нафтни гас и то за лаке утечњене угљоводонике из тарифне ознаке номенклатуре ЦТ: 2711 19 00 00 – када се као сировине користе у производњи течног нафтног гаса и примарног бензина у процесима сепарације; 2 остале деривате нафте који се добијају од фракција нафте које имају распон дестилације до 380°C (ЦТ: 2710 12 11 00, 2710 12 15 00, 2710 12 21 00, 2710 12 25 00, 2710 12 90 00, 2710 19 1100, 2710 19 15 00, 2710 19 29 00, 2710 19 31 00, 2710 19 35 00, 2710 19 99 00, 2710 20 90 19 и 2710 2090 99), који се користе као сировина и енергенти у процесима фракционе дестилације ради даље полимеризације, парног крековања и екстракције бутадиена, као и на производе који се добијају из процеса фракционе дестилације ради даље полимеризације, парног крековања, екстракције бутадиена и производње МТБЕ. *Усклађени износи („Сл. гласник РС”, бр. 107/2017).

ДУВАНСКЕ ПРЕРАЂЕВИНЕ Дуванске прерађевине обухватају цигарете из увоза и цигарете произведене у земљи, цигаре и цигарилосе, резани дуван, дуван за лулу, дуван за жвакање и дуван за пушење, несагоревајући дуван и течности за пуњење електронских цигарета. Произвођачи и увозници цигарета (за цигарете из увоза и за цигартете произведене у земљи) обрачунавају и плаћају акцизу у динарском износу по паклици (паковање од 20 комада), а када су паковања другачија од наведеног – акциза се обрачунава сразмерно паковању, сходно одредбама члана 40а Закона, као и акцизу „ad valorem” у проценту од 33% на малопродајну цену, с тим што обрачуната акциза не може бити нижа од минималне акцизе. Уколико се догоди да је нижа, за обрачун се мора применити минимална акциза, па је дат и преглед минималних акциза за одређене периоде. Течностима за пуњење електронских цигарета сматрају се производи из тарифне ознаке номенклатуре ЦТ 3824 90 92 90, који приликом коришћења електронске цигарете стварају пару за удисање, као и течности за пуњење електронских цигарета садржане у другим производима који се сврставају у тарифну ознаку номенклатуре ЦТ 8543 70 90 90. Табела бр. 3 Од 1. 2. дo 31. 3. 2017.

Цигарете из увоза и цигарете произведене у земљи – тар. Ознаке ЦТ 2402 20 10 00 и 2402 20 90 00 Обрачунава се и „ad valorem” акциза од 33% на МПЦ1

64,002 дин./пак. + 33% на МПЦ*

64,00 дин./пак. + 33%* на МПЦ*

Цигаре и цигарилоси

22,23 дин./ком.

22,583 дин./ком.

43% на МПЦ*

4,06* дин./мл

4,124 дин./мл

Резани дуван, дуван за лулу, дуван за жвакање и дуван за пушење (бурмут) Несагоревајући дуван Течности за пуњење електронских цигарета

Износи прописани Изменом Закона. Износ акцизе прописан чланом 40а Закона. 3, 4 Усклађени износ. 1 2

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

Од 1. 1. дo 31. 1. 2017.

ДУВАНСКЕ ПРЕРАЂЕВИНЕ

* Стопа „ad valorem” акцизе примењује се на МПЦ (не може бити нижи од минималне акцизе).

АЛКОХОЛНА ПИЋА Динарски износи акциза на алкохолна пића измењени су Законом о изменама и допунама Закона о акцизама („Сл. гласник РС”, бр. 106/2015), па је прелазним одредбама тог закона прописано да ће се прво усклађивање тих износа извршити у јануару месецу 2017. године растом потрошачких цена за 2016. годину. Износи акциза су следећи: Табела бр. 4 Од 1. 1. до 31. 1. 2017. г.

Од 1. 2. до 31. 3. 2017. г.

1) ракије: – од воћа, грожђа, вина и друге воћне ракије са додатком екстракта биља, делова биља или пољопривредних производа

124,00 дин./л

125,98 дин./л

– од житарица и осталих пољопривредних сировина

316,00 дин./л

321,05 дин./л

2) остала јака алкохолна пића

203,00 дин./л

206,24 дин./л

3) нискоалкохолна пића

21,00 дин./л

21,33 дин./л

4) пиво

24,00 дин./л

24,38 дин./л

АЛКОХОЛНА ПИЋА

Тромесечни обрачун акциза обвезници састављају на бази података из књиговодствених и других евиденција тако што сабирају износе акциза из фактура, отпремница, доставница, односно других докумената на основу којих је утврђен мањак и других докумената на основу којих је акциза обрачуната за одговарајући обрачунски период, а која су основ за књижење, како је прописано чланом 16. Правилника о начину обрачунавања и плаћања акцизе. Чланом 1. истог правилника прописано је да се обрачун акциза врши тако што произвођач акцизног производа у моменту стављања акцизних производа у промет у фактуру, отпремницу, доставницу, односно други документ који служи као основ за књижење, поред осталих прописаних података, уноси и податке о основици за обрачун акцизе и стопу односно износ за обрачун акцизе и износ обра чунате акцизе. Обрачун обухвата и податке о обрачунатој акцизи на мањак производа у акцизном складишту, осим мањка који се може правдати вишом силом, као и расход (кало, растур, квар и лом) у акцизном складишту који је изнад количине утврђене Уредбом о количини расхода (кало, растур, квар и лом) на који се не плаћа акциза („Сл. гласник РС”, бр. 137/2004, 109/2009 и 96/2012).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

2. Исказивање обрачунате акцизе на прописаним обрасцима Износ акцизе обрачунат за овај тромесечни обрачун, распоређен по уплатним рачунима, обвезник акцизе – произвођач уноси у Образац ПП ОАК – Пореска пријава о кумулативном – годишњем обрачуну акцизе за период од 1. јануара до 31. марта 2017. године. Уз пријаву иде и Прилог бр. 1 (прилог за прво тромесечја за који се обрачун и саставља – обухвата податке о обрачунатој и плаћеној акцизи за период од 1. јануара до 31. марта 2017. године). Обвезник акцизе – произвођач акцизних производа који нема обавезу по основу акцизе за овај обрачунски период, такође је дужан да поднесе тромесечни обрачун акцизе са прописаним прилогом. Према одредбама члана 16а Правилника о обрачунавању акциза…, обвезници акцизе из члана 6. став 2. тач. 4) и 5) Закона (правна лица која су овлашћена од стране државног органа за продају заплењених акцизних производа и купци акцизних производа одузетих у поступку контроле, односно у поступку принудне наплате, а које продаје државни орган), износе обрачунате акцизе, распоређене по уплатним рачунима, уносе у Образац ПП ТОА – Пореска пријава о тромесечном обрачуну акцизе за период од 1. јануара до 31. марта 2017. године. Уз Образац ПП ТОА обвезници достављају и фотокопије налога о уплати аконтација акцизе у тромесечном периоду (уплате по обавезама акцизе насталим у тромесечју). Прилог 1 не достављају. За разлику од обвезника акцизе – произвођача, ови обвезници подносе тромесечни обрачун акцизе само за обрачунски период у коме је промет остварен. У делу IV. КАФА, ред. бр. 1. Обрасца ПП ТОА, податак уноси САМО обвезник: – правно лице које је овлашћено од стране државног органа за продају заплењене кафе, односно – купац кафе одузете у поступку контроле, односно у поступку принудне наплате, коју продаје државни орган. КАФА

Од 1. 1. до 31. 1. 2017.

Од 1. 2. до 31. 3. 2017.

Непржена кафа

84,40 дин./кг

85,75 дин./кг

Пржена кафа

105,50 дин./кг

107,18 дин./кг

Љуспице и опне од кафе

116,04 дин./кг

117,89 дин./кг

Екстракти, есенције и концентрати од кафе

158,25 дин./кг

160,78 дин./кг

316,49 дин./кг за 1 кг нето масе кафе садржане у замени

Замене кафе које садрже кафу

КАФА

Од 1. 1. до 31. 1. 2017.

Од 1. 2. до 31. 3. 2017.

Мешавине екстраката, есенције и концентрати од кафе са прженом цикоријом и осталим прженим заменама кафе и екстраката, есенције и концентрати од кафе

316,49 дин./кг за 1 кг нето масе кафе садржане у замени

321,55 дин./кг за 1 кг нето масе кафе садржане у замени

Препарати на бази екстраката, есенције и концентрати од кафе или на бази кафе и препарати који садрже кафу, екстракте, есенције и концентрате од кафе

316,49 дин./кг за 1 кг нето масе кафе садржане у замени

321,55 дин./кг за 1 кг нето масе кафе садржане у замени

Напици и безалкохолна пића која садрже кафу, екстракте, есенције и концентрате од кафе

316,49 дин./кг за 1 321,55 дин./кг за 1 кг нето масе кафе кг нето масе кафе садржане у напитку или садржане у напитку или безалкохолном пићу безалкохолном пићу

ВАЖНО: Подношење пријава у 2017. години врши се у ЕЛЕКТРОНСКОМ облику. ******* Достављање података о акцизним маркицама и акцизним производима

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

У Образац ПП ОАК и ПП ТОА, поред података о обрачунатој и плаћеној акцизи, обвезник посебно може да искаже: – камату за неблаговремено плаћене аконтације (колона 4); – износ обрачунате акцизе заједно са утврђеном каматом, ако је обавеза утврђена у поступку контроле у току обрачунског периода (колона 5). Уколико по овом тромесечном обрачуну обвезник искаже разлику мање обрачунате акцизе, камату обрачунава од дана када је доспела обавеза по основу акцизе, односно обавеза доспева: – најкасније последњег радног дана у месецу – износ акцизе обрачунат за период од 1. до 15. дана у месецу; – најкасније 15. дана у месецу – износ акцизе обрачунат за период од 16. до краја претходног месеца. Изузетно, у случају да је последњи дан у месецу нерадни дан, обвезник акцизе дужан је да обрачунату акцизу уплати последњег радног дана у том месецу (члан 23. став 2. Закона).

1. Достављање података о акцизним маркицама Обвезници акцизе имају обавезу да по истеку тромесечја, а најкасније до 15. априла 2017. године доставе податке о акцизним маркицама, и то: – на Обрасцу АМ-Ц – квартални извештај произвођача, односно увозника цигарета о преузетим, утрошеним и враћеним контролним акцизним маркицама за цигарете за период од 1. 1. до 31. 3. 2017. године; – на Обрасцу АМ-А – квартални извештај произвођача, односно увозника алкохолног пића о преузетим, утрошеним и враћеним контролним акцизним маркицама за алкохолна пића за период од 1. 1. до 31. 3. 2017. године.

2. Достављање података у складу са Законом о дувану Према члану 7. Закона о дувану („Сл. гласник РС”, бр. 101/05, 90/07, 95/10, 36/11, 93/12 и 108/13), а у складу са Правилником о садржини и начину вођења евиденције од стране произвођача и обрађивача дувана („Сл. гласник РС", број 5/06), произвођачи и обрађивачи дувана имају обавезу да Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде доставе податке у вези са производњом, обрадом и прометом дувана и обрађеног дувана. Податак достављају у року од 10 дана од истека квартала, што значи да су дужни да податке за овај квартал доставе до 10. 4. 2017. године. ***

ДОСТАВЉАЊЕ ГОДИШЊЕГ ФИНАНСИЈСКОГ ИЗВЕШТАЈА СА ИЗВЕШТАЈЕМ РЕВИЗОРА ЈАВНИХ ДРУШТАВА ЗА 2016. ГОДИНУ КОМИСИЈИ ЗА ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ – рок: 30. април 2017. године –

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

авна друштва имају обавезу састављања и објављивања годишњег извештаја у складу са одредбама Закона о тржишту капитала („Сл. гласник РС”, бр. 31/2011, 112/2015 и 108/2016 – у даљем тексту: Закон) и подзаконским актима. Такође, јавно друштво је у обавези да наведени годишњи извештај достави Комисији за хартије од вредности (у даљем тексту: Комисија), као и Београдској берзи, уколико су хартије од вредности тог друштва укључене у трговање. У складу са Законом, јавно друштво је издавалац који испуњава бар један од следећих услова: – успешно је извршило јавну понуду хартија од вредности, у складу са проспектом чије објављивање је одобрила Комисија; – његове хартије од вредности укључене су у трговање на регулисаном тржишту, односно на мултилатералној трговачкој платформи (МТП) у Републици Србији. Дакле, јавна акционарска друштва су у суштини сва друштва чије су акције на Београдској берзи, на Prime market listing-у, Standard market listing-у и на ванберзанском организованом тржишту (Open market и МТП).

Садржина Годишњег извештаја У складу са одредбама Закона, а нарочито Правилника о садржини, форми и начину објављивања годишњих, полугодишњих и кварталних извештаја јавних друштава („Сл. гласник РС”, бр. 14/2012, 5/2015 и 24/2017 – у даљем тексту: Правилник), неопходно је да Годишњи извештај садржи следеће обавезне елементе: 1) Годишњи финансијски извештај састављен у складу са Законом о рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 62/2013), који обухвата: – Биланс стања, – Биланс успеха, – Извештај о осталом резултату, – Извештај о токовима готовине, – Извештај о променама на капиталу, – Напомене уз финансијске извештаје. У складу са Законом о рачуноводству, јавна друштва, независно од величине, за признавање, вредновање, презентацију и обелодањивање позиција у финансијским извештајима, обавезно примењују Међународне стандарде финансијског извештавања, односно Међународне рачуноводствене стандарде (МСФИ/МРС). 2) Извештај о ревизији са финанијским извештајима који су предмет ревизије Извештај о ревизији потписан квалификованим електронским потписом кључног лица одговорног за ревизију финансијских извештаја, обелодањује се јавности у целини заједно са годишњим финансијским извештајем. Извештај о ревизији садржи ревизорско мишљење о томе да ли су годишњи финансијски извештаји јавног друштва сачињени у складу са МСФИ/МРС и Законом о рачуноводству, као и да ли истинито и објективно приказују финансијски положај, резултате пословања и новчане токове за ту годину по свим материјално значајним питањима. Ревизор јавног друштва такође има обавезу да достави Мишљење о ефикасности функционисања унутрашње ревизије, система управљања ризицима и система унутрашњих контрола и да

своје закључке и налазе обухвати у Писму руководству. Ово мишљење о ефикасности функционисања унутрашње ревизије, система управљања ризицима и система унутрашњих контрола, Ревизор је дужан да достави Комисији, управном и извршном одбору јавног друштва.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

3) Годишњи извештај о пословању јавног друштва, који садржи најмање следеће елементе прописане чланом 50. став 3. Закона и чланом 29. Закона о рачуноводству: – кратак опис пословних активности и организационе структуре правног лица; – веродостојан приказ развоја, финансијског положаја и резултата пословања правног лица, укључујући финансијске и нефинансијске показатеље релевантне за одређену врсту пословне активности, као и податке важне за процену стања имовине друштва, као и информације о кадровским питањима; – информације о улагањима у циљу заштите животне средине; – планирани будући развој, односно опис очекиваног развоја друштва у наредном периоду, као и промене у пословним политикама друштва; – активности истраживања и развоја; – постојање огранака; – финансијске инструменте које користи ако је то значајно за процену финансијског положаја и успешности пословања; – циљеве и политике везане за управљање финансијским ризицима, заједно са политиком заштите сваке значајније врсте планиране трансакције за коју се користи заштита; – информације о главним ризицима и претњама којима је пословање друштва изложено (изложеност ценовном ризику, кредитном ризику, ризику ликвидности и ризику новчаног тока), стратегију за управљање овим ризицима и оцену њихове ефективности; – све значајније послове са повезаним лицима; – преглед правила корпоративног управљања; – све значајне догађаје по завршетку пословне године; – информације о стицању и откупу сопствених акција. Ако је друштво у међувремену, од сачињавања претходног годишњег извештаја, стекло сопствене акције, у годишњем извештају наводе се разлози стицања, број и номинална вредност сопствених акција, односно рачуноводствена вредност код акција без номиналне вредности, имена лица од којих су акције стечене, означење износа који је друштво исплатило по основу тог стицања, односно назнаку да су акције стечене без накнаде, као и укупан број сопствених акција које друштво поседује. 4) Изјава лица одговорних за састављање годишњег извештаја, која треба да садржи: – име/на, радно место и дужности у јавном друштву; – изјаву да је, према њиховом најбољем сазнању, годишњи финансијски извештај састављен уз примену одговарајућих Међународних стандарда финансијског извештавања и да даје истините и објективне податке о имовини, обавезама, финансијском положају и пословању, добицима и губицима, токовима готовине и променама на капиталу јавног друштва, укључујући и његова друштва која су укључена у консолидоване извештаје. 5) Одлуку надлежног органа о усвајању годишњих финансијских извештаја Све горе наведене активности, почев од састављања финансијских извештаја и извештаја о ревизији до одржавања седнице скупштине и усвајања годишњег извештаја, треба завршити до 30. априла 2017. године. У вези са испуњењем овог рока и последицама његовог пропуштања, јавна друштва треба да имају у виду одредбу члана 51. Закона. Према тим одредбама, уколико надлежни орган јавног друштва не усвоји годишњи извештај најкасније до 30. априла 2017. године, јавно друштво треба да уради следеће: ● да обавезно објави годишњи извештај јавности у наведеном року, односно до 30.4.2017. године, уз обавезну напомену да годишњи извештај није усвојио надлежни орган друштва;

● да у року од седам дана од дана усвајања, после законског рока, објави јавности да је годишњи извештај усвојен од стране надлежног органа друштва и да га објави ако се разликује од претходно објављеног; ● објави у целости и одлуку надлежног органа о усвајању годишњег извештаја и одлуку о расподели добити или покрићу губитка, ако ове одлуке нису саставни део годишњег извештаја.

6) Одлуку о расподели добити или покрићу губитка, уколико је донета, или изјаву да није вршена расподела добити, односно покриће губитка

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Рок за достављање и објављивање годишњег финансијског извештаја Јавно друштво је дужно да годишњи извештај објави на својој интернет страници најкасније четири месеца након завршетка пословне године, односно до 30. априла 2017. године, и да га истовремено достави Комисији и регулисаном тржишту, односно МТП, уколико су његове хартије од вредности укључене у трговање. Јавно друштво је дужно да обезбеди да објављени годишњи извештај буде доступан најмање пет година од дана објављивања. Чланом 56. Закона о тржишту капитала прописан је и један изузетак који гласи: јавна друш тва која искључиво издају дужничке хартије од вредности којима се тргује на регулисаном тржишту, односно МТП, чија је вредност по јединици најмање 50.000 евра у динарској противвредности – не морају да достављају финансијске извештаје Комисији и Београдској берзи, нити да их објављују на својој интернет страни. Форма и начин достављања годишњег финансијског извештаја и друге документације Комисији Начин предаје годишњег финансијског извештаја, као и извештаја о ревизији, годишњег извештаја о пословању и других извештаја и документације Комисији, прописан је: 1) Упутством о начину на који јавна друштва и поједина лица повезана са њима достављају информације Комисији (објављено на интернет страници Комисије, http://www.sec.gov.rs/ – у даљем тексту: Упутство); и 2) Правилником о службеном регистру информација („Сл. гласник РС”, бр. 22/2017 – у даљем тексту: Правилник о регистру информација). Комисија је на свом сајту 17. марта 2017. године објавила следеће саопштење: „Од 20. марта 2017. године достављање редовног годишњег финансијског извештаја, ревизорског извештаја, годишњег извештаја о пословању и одлука о њиховом усвајању Комисији вршиће се само електронским путем, преко Портала за извештавање. Рок за доставу годишњих извештаја остаје исти – 30. април 2017. године. Достављање годишњих финансијских извештаја биће омогућено од половине априла.” Изузетно, јавно друштво је дужно да приликом достављања годишњег извештаја Комисији достави два одвојена документа: 1. као један целовит документ – годишњи извештај у ПДФ формату; 2. додатно, као засебан документ, годишње финансијске извештаје у XLS формату: Биланс стања, Биланс успеха, Извештај о осталом резултату, Извештај о токовима готовине и Извештај о променама на капиталу.

Обрасци финансијских извештаја који се достављају у XЛС формату доступни су на интернет страници Комисије и то обрасци годишњих финансијских извештаја за: – привредна друштва (ГФИ-ПД); – друштва за осигурање, односно друштва за реосигурање (ГФИ-ОСИГ/РЕ);

– банке (ГФИ-Б); – затворене инвестиционе фондове (ГФИ-ЗИФ); – брокерско-дилерска друштва (ГФИ-БДД); – даваоце финансијског лизинга (ГФИ-ДФЛ). Приликом достављања информација, обвезник извештавања дужан је да наведе опште податке потребне за његову идентификацију, а најмање: – пословно име и облик организовања (име и презиме); – матични број (ЈМБГ); – врсту обавештења (према класификацији информација наведених у члану 2. Упутства). Прописане информације, достављене Комисији, објављују се на интернет страници Комисије. Свака информација која се доставља Комисији, у складу са Правилником о регистру информација, мора бити потписана квалификованим електронским сертификатом од стране обвезника обавештавања за физичка лица, односно лица овлашћеног за заступање обвезника обавештавања за правна лица.

Казнене одредбе за необјављивање и недостављање годишњег финансијког извештаја У складу са чланом 290. Закона, новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај јавно друштво ако не достави на време или не објави финансијске извештаје, у складу са одредбама чл. 50, 52. и 53. овог закона. Такође, по истом основу ће одговорно лице правног лица бити кажњено за прекршај и новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара. ***

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

Изузетно, информације које се достављају у XLS формату, не морају бити потписане квалификованим електронским сертификатом.

САСТАВЉАЊЕ И ПОДНОШЕЊЕ ПОРЕСКОГ БИЛАНСА И ПОРЕСКЕ ПРИЈАВЕ ЗА 2016. ГОДИНУ – ЗА НЕДОБИТНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ –

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ореским обвезником пореза на добит се, у складу са одредбама члана 1. ст. 3. и 4. Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001... и 112/2015 – у даљем тексту: Закон), сматра и друго правно лице које није основано ради остваривања добити, већ је у складу са законом основано ради постизања других циљева утврђених у његовим општим актима, ако остварује приходе продајом производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду, тзв. недобитна организација. Овај текст је посвећен недобитним организацијама које нису основане ради остваривања добити, али ипак остварују приходе и на тржишту, при чему не испуњавају услове из члана 44. Закона за пореско ослобођење, па су дужне да за 2016. годину поднесу: – порески биланс на Обрасцу ПБН 1 у ком ће утврдити опорезиву добит на тај начин што ће посебно исказати приходе остварене на тржишту и са њима повезане расходе, и – пореску пријаву на Обрасцу ПДП у којој утврђују пореску обавезу за 2016. годину. Напомињемо да и оне недобитне организације које испуњавају услове за пореско ослобођење из члана 44. Закона, подносе порески биланс на обрасцу ПБН 1 и ПДП пореску пријаву. Поред одредби Закона, недобитне организације приликом састављања пореског биланса и пореске пријаве примењују и: – Правилник о садржају пореског биланса за недобитне организације – обвезнике пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 60/2014, 41/2015 и 53/2015) – којим су прописани обрасци ПБН, ПБН 1, ПБН 2 (за банке) и ПБН 3 (за НБС); – Правилник о садржају пореске пријаве за обрачун пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 30/2015 и 101/2016) – којим је прописан нови образац ПДП. ● ВАЖНО за недобитне организације: – Немају обавезу плаћања месечних аконтација пореза на добит. – Порез на добит плаћају за порески период у року прописаном за подношење пореске пријаве и пореског биланса за тај период – до 29. јуна 2017. године. – Пореску пријаву и порески биланс подносе електронским путем.

1. Услови за остваривање пореског ослобођења за недобитне организације Чланом 44. Закона прописано је да се недобитне организације ослобађају пореза на добит за порески период у којем остварени вишак прихода над расходима није већи од 400.000 динара, али под условом: 1) да не расподељују остварени вишак својим оснивачима, члановима, директорима, запосленима или са њима повезаним лицима; 2) да годишњи износ личних примања која исплаћују запосленима, директорима и са њима повезаним лицима, није већи од двоструког износа просечне годишње зараде по запосленом у Републици у години за коју се утврђује право на пореско ослобођење, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике; 3) да не расподељују имовину у корист својих оснивача, чланова, директора, запослених или са њима повезаним лицима; 4) да немају монополски или доминантан положај на тржишту у смислу закона којим се уређује заштита конкуренције. Повезаним лицима из тач. од 1) до 3) сматрају се лица из члана 59. Закона.

1.1 Шта се сматра приходима не/оствареним на тржишту Недобитне организације дужне су да обезбеде и искажу податке о насталим приходима и расходима и да у пореском билансу посебно искажу приходе остварене на тржишту и са

њима повезане расходе, па ћемо навести који су то приходи остварени на тржишту, а који се не сматрају тржишним: 1) Приходи остварени на тржишту – опорезиви приходи су: – приходи остварени продајом добара на тржишту; – приходи од пружања услуга уз накнаду (маркетинг услуге, туристичке услуге, угоститељске услуге, друге интелектуалне услуге и сл.); – приходи остварени по основу спонзорства (ако је извршена противуслуга спонзору); – закупнине; – камате. 2) Приходи који нису остварени на тржишту су: – приходи који се остварују из буџета, фондова и завода; – приходи остварени по основу поклона, односно донација, легата и чланарина; – приходи који имају карактер јавних прихода који се уплаћују у буџет.

2. Састављање пореског биланса на Обрасцу ПБН 1 код обвезника који примењују Правилник о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за друга правна лица

Пример: Фондација примењује Контни оквир за друга правна лица, па сходно томе саставља порески биланс на обрасцу ПБН 1. Финансира се из донација, међутим, у 2016. је остварила и приходе на тржишту (пружањем услуга закупа и продајом сувенира) које је евидентирала у пословним књигама: – Приходи од закупа (рачун 651) …………………………………………… 1.200.000,00 дин. – Приходи од продаје сувенира (рачун 651) ……………………………… 700.000,00 дин. СВЕГА приходи остварени на тржишту …...…………………..….1.900.000,00 дин. Фондација је остварила укупан приход од 3.000.000,00 дин, што значи да приходи остварени на тржишту учествују у укупним приходима са 63.333%.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

Обвезници пореза на добит који примењују Правилник о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за друга правна лица, у Образац ПБН 1 уносе податке са одговарајућих позиција АОП у колони 5 Обрасца Биланс успеха који је састављен у складу са Правилником о садржини и форми образаца финансијских извештаја за друга правна лица („Сл. гласник РС”, број 137/2014), и то на следећи начин: – под ред. бр. 1 – исказују се приходи од продаје робе, производа и услуга (АОП 1002), укључујући и приходе од продаје сталне имовине, исказане на одговарајућем рачуну групе 67 (део АОП 1038); – под ред. бр. 2 – исказују се приходи од закупнина покретних и непокретних ствари, исказани на одговарајућим рачунима групе 65 (део АОП 1006); – под ред. бр. 3 – исказују се приходи од камата, исказани на одговарајућим рачунима групе 66 (део АОП 1022 и АОП 1023); – под ред. бр. 4 – исказује се укупан збир прихода добијен сабирањем износа са р. бр. 1, 2 и 3; – под ред. бр. од 5 до 9 – исказују се са АОП 1008, 1012, 1013, 1014, 1015 и 1018 – одговарајући расходи везани за приходе остварене на тржишту*. *Ови расходи обрачунавају се и исказују сразмерно учешћу прихода остварених на тржишту у укупно оствареним приходима обвезника. Под овим ред. бр. могу се исказати и укупни расходи обвезника са наведених позиција (АОП 1008, 1012, 1013, 1014, 1015 и 1018) исказаних у Билансу успеха, уколико је њихов настанак везан искључиво за приходе остварене на тржишту. – под ред. бр. 10 – укупан износ (збир износа са ред. бр. од 5 до 9) расхода насталих у вези са приходима оствареним продајом робе и производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду; – под ред. бр. 11 – пореска основица која се утврђује као вишак прихода над расходима (разлика износа са ред. бр. 4 и 10).

Расходи искључиво везани за остварене приходе на тржишту: – Трошкови амортизације за објекат који се издаје у закуп …… 280.000,00 дин. – Трошкови набавке сувенира …………………………………...… 450.000,00 дин. Остали трошкови исказани у билансу успеха на АОП 1008, 1012, 1014, 1015 и 1018, уносе се у ПБН 1 сразмерно учешћу прихода остварених на тржишту (овде је то 63,333%) у укупном приходу, и то: – Трошкови зарада, накнада зарада и остали лични расходи …… 650.000,00 дин. – Трошкови материјала …………………….……………………… … 275.000,00 дин. – Остали пословни расходи ………………………………………… . 180.000,00 дин. Укупан сразмерни износ расхода ………………………… 1.105.000,00 дин.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Приказани расходи се исказују на ред. бр. од 5. до 9. ПБН 1. У примеру је задужбина као друго правно лице остварила вишак прихода над расходима у износу од 1.165.000,00 (што је износ већи од 400.000 – по члану 44. Закона), па је дужна да утврди пореску обавезу за 2016. годину.

3. Састављање пореског биланса на Обрасцу ПБН 1 код обвезника који примењују Правилник о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике Ови обвезници уносе у ПБН 1 податке исказане на одговарајућим позицијама АОП у колони 5 Обрасца Биланс успеха који је састављен у складу са Правилником о садржини и форми образаца финансијских извештаја за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014 и 144/2014), на начин дат у наставку: – под ред. бр. 1 – приходи од продаје робе, производа и услуга (АОП 1002 и 1009), укључујући и приходе од продаје сталне имовине, исказане на одговарајућем рачуну групе 67 (део АОП 1052); – под ред. бр. 2 – приходи од закупнина покретних и непокретних ствари, исказани на одговарајућем рачуну групе 65 (део АОП 1017); – под ред. бр. 3 – приходи од камата исказани на одговарајућим рачунима групе 66 (део АОП 1034, део АОП 1035 и АОП 1038); – под ред. бр. 4 – укупан збир прихода добијен сабирањем износа са ред. бр. 1, 2 и 3; – под ред. бр. од 5 до 9 – (АОП 1019, 1023, 1024, 1025, 1026, 1027 и 1029)* – одговарајући расходи везани за приходе остварене на тржишту; *Ови расходи обрачунавају се и исказују сразмерно учешћу прихода остварених на тржишту у укупно оствареним приходима обвезника. Под овим ред. бр. могу се исказати и укупни расходи са наведених позиција (АОП 1019, 1023, 1024, 1025, 1026, 1027 и 1029) исказаних у БУ, ако је њихов настанак везан искључиво за приходе остварене на тржишту; – под ред. бр. 10 – укупан износ (збир износа са ред. бр. од 5 до 9) расхода насталих у вези са приходима оствареним продајом робе и производа на тржишту или пружањем услуга уз накнаду; – под ред. бр. 11 – пореска основица која се утврђује као вишак прихода над расходима (разлика износа са ред. бр. 4 и 10).

4. Састављање пореске пријаве ПДП – утврђивање пореске обавезе за 2016. годину – за обвезнике који уз ову пријаву подносе Образац ПБН 1

Недобитне организације подносе пореску пријаву на Обрасцу ПДП и у њој утврђују обавезу за порез на добит за 2016. годину. У наставку је дат начин састављања пореске пријаве на Обрасцу ПДП од стране других правних лица (недобитних организација) која нису основана ради остваривања добити, већ су у складу са законом основана ради постизања других циљева утврђених у њиховим општим актима, када остварују и тржишне приходе. Напомињемо да обвезник који има право на пореско ослобођење из члана 44. Закона, уз пријаву доставља надлежном пореском органу и изјаву на Обрасцу ИПОНО – Изјава о испуњености услова за пореско ослобођење недобитне организације.

У Образац ПДП износи се уписују у динарима без децимала, на следећи начин: ДЕО 1. ПОДАЦИ О ПРИЈАВИ – уносе се подаци о врсти пријаве (ознака врсте и основ), периоду за који се подноси пореска пријава, идентификациони број пријаве и основ и број решења. За утврђивање обавезе за порез на добит за 2016. годину, под редним бројем 1.1 Врста пријаве - уноси се ознака врсте пријаве, и то: Ознака 1

За пријаву коју подноси порески обвезник из чл. 1. и 5. Закона (привредно друштво односно предузеће, односно друго правно лице које је основано ради обављања делатности у циљу стицања добити, задруга, недобитна организација и стална пословна јединица нерезидентног обвезника која обавља делатност на територији Републике Србије), за утврђивање коначне обавезе пореза на добит правних лица, као и за утврђивање аконтације за наредни порески период

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

– Редни бројеви 1.4 Основ решења и 1.5 Број решења у овом случају се не попуњавају. ДЕО 2. ПОДАЦИ О ОБВЕЗНИКУ – уносе се основни подаци о обвезнику. Под ред. бр. 2.2 Тип обвезника – уноси се ознака типа обвезника у зависности од пореског биланса који подноси као прилог уз пријаву, и то је за недобитне организације о којима је овде реч ОЗНАКА 5. ДЕО 3. ПОДАЦИ О ДЕЛАТНОСТИ, уноси се: 1) под ред. бр. 3.1 Претежна делатност уписана у Регистар Агенције за привредне регистре – шифра претежне делатности; 2) под ред. бр. 3.2 Делатност на основу које је у обрачунском периоду остварено највеће учешће у укупном приходу – шифра делатности на основу које је у обрачунском периоду остварено највеће учешће у укупном приходу. Важно: Подаци из поља 2.1, 2.2, 2.3, 2.4, 2.5, 2.6, 2.7, 3.1 и 3.2 су обавезни и ненавођење било којег од тих података или погрешно навођење чини поднету пореску пријаву формално неис правном, односно нетачном. ДЕО 4. Подаци о процени пословног резултата и утврђивање висине аконтације – не попуњава се. ДЕО 5. Подаци од значаја за утврђивање пореске обавезе – код недобитних организација се не попуњава. ДЕО 5А ПОДАЦИ ОД ЗНАЧАЈА ЗА УТВРЂИВАЊЕ ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ ЗА НЕДОБИТНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ – уносе се подаци који су од значаја за утврђивање пореске обавезе за период за који се подноси пореска пријава обвезника тип 5 (за недобитну организацију која подноси порески биланс на Обрасцу ПБН 1), и то: 1) Под ред. бр. 5.10 Пореска основица – податак са одговарајућег редног броја пореског биланса недобитне организације, и то податак са редног броја 11. Обрасца ПБН 1. 2) Под ред. бр. 5.11 Пореско ослобођење – износ за који обвезник остварује пореско ослобођење у складу са чланом 44. Закона (уз пријаву обавезно подноси и Образац ИПОНО). 3) Под ред. бр. 5.12 Пореска стопа – стопа пореза на добит прописана Законом (15%). 4) Под ред. бр. 5.13 Износ обрачунатог пореза за уплату – износ обрачунатог пореза за уплату који се утврђује као производ износа са редног броја 5.10 и пореске стопе са редног броја 5.12. Ако је износ на редном броју 5.10 већи од 400.000 динара, пореска стопа са редног броја 5.12 примењује се на цео износ. Ако је износ на редном броју 5.10 мањи или једнак износу од 400.000 динара и ако су испуњени остали услови за остваривање права на пореско ослобођење, у складу са чланом 44. ЗПДПЛ-а, под овим редним бројем уписује се вредност нула („0”). 5) Под редним бројем 5.13а Износ обрачунате камате – износ обрачунате камате у случају: када обвезник не поднесе пријаву у законом прописаном року; када поднесе измењену пријаву у складу са чланом 40. Закона о пореском поступку и пореској администрацији; када се подноси пријава по налогу контроле, односно измењена пријава по налогу контроле. Напомена: У ДЕО 5А Подаци од значаја за утврђивање пореске обавезе за недобитне организације, уносе се подаци који су од значаја за утврђивање пореске обавезе за период за који се подноси пореска пријава и за обвезнике тип 6 (недобитну организацију која подноси

порески биланс на Обрасцу ПБН 2 – банке) и тип 7 (за недобитну организацију која подноси порески биланс на Обрасцу ПБН 3 – за НБС). ДЕО 6. Подаци од значаја за утврђивање висине аконтације – код недобитних организација се не попуњава. ДЕО 7. Подаци о пореском консолидовању се не попуњавају. ДЕО 8. Подаци о ликвидацији, ДЕО 9. Подаци о стечју и ДЕО 10. Подаци о статусним променама – не попуњавају се. ДЕО 11. Напомена пореског обвезника/пуномоћника/заступника уноси се, а везана је за подношење пријаве, као и подаци о пуномоћнику/заступнику сталне пословне јединице нерезидентног обвезника (ПИБ/ЈМБГ, назив/име, презиме, адреса, електронска адреса). ПДП пријава се сматра поднетом када Пореска управа потврди формалну исправност и математичку тачност исказаних података, додели број пријаве, број одобрења за плаћање укупног износа обавезе по том основу и у електронском облику достави те податке.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

5. Утврђивање пореза на добит недобитних организација које примењују контни план за буџетски систем 5.1. Утврђивање пореза на добит за 2016. годину – састављање пореског биланса на Обрасцу ПБН – Пошто порезу на добит правних лица подлежу само недобитне организације које остварују приходе на тржишту, битно је да се јасно разграниче приходи које недобитна организација добије од буџета, чланарине, фондова и донација, јер ти износи не улазе у пореску основицу за обрачун пореза на добит. Одредбама члана 2. Правилника о пореском билансу, за утврђивање основице пореза на добит правних лица недобитних организација прописан је порески биланс на Обрасцу ПБН, који састављају недобитне организације које примењују Контни план за буџетски систем, односно корисници буџетских средстава. Ради утврђивања пореске основице, корисници буџетских средстава су дужни да у пореском билансу – Обрасцу ПБН посебно искажу приходе остварене на тржишту и расходе везане за остваривање прихода на тржишту. На основу података из документације прво се утврђује учешће прихода остварених на тржишту у укупним приходима, па се добијеним процентом утврђује сразмерни део расхода који се односе на остварене приходе на тржишту. Сразмерни део расхода се узима када они нису искључиво везани за приходе на тржишту, јер да јесу, узимали би се у целини. Дакле, поступак је исти као код утврђивања учешћа расхода у приходима на тржишту код састављања ПБН-1 за обвезнике, што смо приказали на примеру за Фондацију у претходном тексту. У Образац ПБН уносе се подаци исказани на одговарајућој позицији ОП у колони 5 обрасца Биланс прихода и расхода који је прописан Правилником о начину припреме, састављања и подношења финансијских извештаја корисника буџетских средстава и корисника средстава организација обавезног социјалног осигурања („Сл. гласник РС”, број 18/2015), на следећи начин:

А) ПРИХОДИ ОСТВАРЕНИ НА ТРЖИШТУ

1) Редни број 1 – приходи од камата. – Подаци се преузимају из Обрасца Биланс прихода и расхода са позиције ОП 2071 – Камате. То су подаци обухваћени синтетичким контом 741100 – Камате, односно сви приходи од камата, као и затезне камате. Подаци се уносе независно од тога да ли су приходи од камата остварени по основу ангажовања, пласмана, односно инвестирања средстава за редовно пословање (буџетска средства, на буџетском подрачуну) или по основу ангажовања средстава из сопствених прихода (сопствени приходи, на подрачуну сопствених средстава). 2) Редни бројеви од 2 до 4 – приходи остварени продајом добара на тржишту или вршењем услуга уз накнаду. Подаци се преузимају из Обрасца Биланс прихода и расхода, са позиција ОП 2076, 2078 и 2079, и то:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

– ОП 2078 – Приходи од продаје добара и услуга или закупа од стране тржишних организација. Исказују се подаци који су обухваћени на синтетичком конту 742100 – Приходи од продаје добара и услуга или закупа од стране тржишних организација. – ОП 2080 – Споредне продаје добара и услуга које врше државне нетржишне јединице. Исказују се подаци који су обухваћени на синтетичком конту 742300 – Споредне продаје добара и услуга које врше државне нетржишне јединице. – ОП 2081 – Импутиране продаје добара и услуга. Исказују се подаци који су обухваћени на синтетичком конту 742400 – Импутиране продаје добара и услуга. – Подаци о оствареним сопственим приходима – под овим редним бројевима се уносе независно од тога да ли су средства уплаћена на подрачун буџетских средстава или на подрачун сопствених прихода. 3) Редни број 5 – исказује се (ред. бр. од 1 до 4) укупан приход остварен на тржишту, који се добија сабирањем података на редним бројевима од 1 до 4. Б) РАСХОДИ НАСТАЛИ У ВЕЗИ СА ПРИХОДИМА ОСТВАРЕНИМ НА ТРЖИШТУ 1) Редни бр. од 6 до 9 – плате и додаци запослених, социјални доприноси на терет послодавца, накнаде за запослене, као и награде, бонуси и остали посебни расходи. Расходи на овим редним бројевима односе се на послове везане за остваривање прихода на тржишту, који се и покривају из тих прихода, а не из дозначених средстава из јавних прихода или других наменских извора. Подаци се преузимају из Обрасца Биланс прихода и расхода, са позиција ОП 2134, 2136, део 2140 исказан на субаналитичком конту 413151 – Превоз на посао и са посла, 2147 и 2149, и то: – ОП 2134 – Плате, додаци и накнаде запослених (зараде). Исказују се подаци који су обухваћени групом конта 411000 – Плате, додаци и накнаде запослених. – ОП 2136 – Социјални доприноси на терет послодавца. Исказују се подаци који су обухваћени групом конта 412000 – Социјални доприноси на терет послодавца. – ОП 2140 (део) – Накнаде у натури. Исказују се само подаци који су евидентирани на субаналитичком конту 413151 – Превоз на посао и са посла (маркица). – ОП 2147 – Накнаде трошкова за запослене. Исказују се подаци који су обухваћени групом конта 415000 - Накнаде трошкова за запослене. – ОП 2149 – Награде запосленима и остали посебни расходи. Исказују се подаци који су обухваћени групом конта 416000 – Награде запосленима. 2) Редни број од 10. до 16 – одговарајући расходи везани за остварене приходе на тржишту; ови расходи обрачунавају се и исказују сразмерно учешћу прихода остварених на тржишту у укупно оствареним приходима обвезника. Под овим ред. бр. могу се исказати и укупни расходи обвезника са наведених позиција (ОП 2156, 2164, 2170, 2179, 2187, 2190 и 2200) исказаних у Билансу прихода и расхода, уколико је њихов настанак везан искључиво за приходе остварене на тржишту. – ОП 2156 – Стални трошкови. Исказују се подаци који су обухваћени групом конта 421000 – Стални трошкови. – ОП 2164 – Трошкови путовања. Исказују се подаци који су обухваћени групом конта 422000 – Трошкови путовања. – ОП 2170 – Услуге по уговору. Исказују се подаци који су обухваћени групом конта 423000 – Услуге по уговору. – ОП 2179 - Специјализоване услуге. Исказују се подаци који су обухваћени групом конта 424000 – Специјализоване услуге. – ОП 2187 - Текуће поправке и одржавање. Исказују се подаци који су обухваћени групом конта 425000 – Текуће поправке и одржавање. – ОП 2190 – Материјал. Исказују се подаци који су обухваћени групом конта 426000 – Материјал. – ОП 2200 – Амортизација и употреба средстава за рад. Исказују се подаци који су обухваћени контима категорије 430000 – Амортизација и употреба средстава за рад.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

3) Редни број 17 - укупно (ред. бр. од 6 до 16). Исказује се укупан расход настао у вези са приходима оствареним на тржишту, добијен сабирањем износа са ред. бр. 6 до 16. 4) Редни број 18 – вишак прихода над расходима који се утврђује као разлика износа са ред. бр. 5 и 17. Под овим редним бројем исказује се вишак прихода као разлика између укупних прихода остварених на тржишту (ред. бр. 5) и укупних расхода који су настали, а који су у вези са приходима оствареним на тржишту (ред. бр. 17). 5) Редни број 19 – примања од продаје нефинансијске имовине, у залихама (ОП 2114). Исказују се подаци са одговарајућих субаналитичких конта у оквиру категорије 820000 – Примања од продаје залиха, и то групе: 821000 – Примања од продаје робних резерви, 822000 – Примања од продаје залиха производње и 823000 – Примања од продаје робе за даљу продају. 6) Редни број 20 – покриће утрошених средстава за набавку нефинансијске имовине (ОП 2300 умањено за ОП 2343). Исказују се подаци са одговарајућих субаналитичких конта у оквиру класе 500000 – Издаци за нефинансијску имовину, и то категорије: 510000 – Основна средства; 520000 – Залихе; 530000 – Драгоцености и 540000 – Природна имовина, без категорије 550000 – Нефинансијска имовина која се финансира из средстава за реализацију НИП-а. 7) Редни број 21 – Кориговани вишак прихода над расходима - пореска основица (ред. бр. 18 + 19 - 20). Податак се утврђује рачунским путем тако што се од збира података исказаних под редним бројевима 18 и 19, одузме податак исказан под редним бројем 20. 2. Састављање и подношење пореске пријаве (ПДП) Као и сви други обвезници пореза на добит правних лица, тако и ове недобитне организације састављају јединствену пореску пријаву за порез на добит правних лица – Образац ПДП – коју подносе електронским путем. У зависности од тога о ком се облику правног лица ради, у Обрасцу ПДП попуњавају се различита поља, што је већ приказако за недобитне организације које подносе ПДП и ПБН 1. Пошто су у питању недобитне организације – корисници средстава буџета који примењују Контни план за буџетски систем, приликом састављања ПДП пријаве поступају исто као и обвезници који подносе ПБН 1, с тим што морају обратити пажњу само на пар позиција које ћемо навести: – Под ред. бр. 2.2 Тип обвезника – уноси се ознака типа обвезника у зависности од пореског биланса који подноси као прилог уз пријаву, и то је за недобитне организације о којима је овде реч ОЗНАКА 4: Ознака 4

За недобитну организацију која подноси порески биланс на Обрасцу ПБН – Порески биланс за недобитну организацију која примењује контни план за буџетски систем за период од _____ до _____ 201_. године, прописан Правилником о пореском билансу за недобитне организације.

Уносом одговарајуће ознаке типа обвезника омогућава се уношење података у прилоге из члана 2. став 3. Правилника. У Образац ПДП, део 5А Подаци од значаја за утврђивање пореске обавезе за недобитне организације, уносе се подаци који су од значаја за утврђивање коначне пореске обавезе за период за који се подноси пореска пријава обвезника тип 4 (за недобитну организацију која подноси порески биланс на Обрасцу ПБН). Обвезник који има право на пореско ослобођење из члана 44. Закона, уз пријаву доставља надлежном пореском органу и изјаву на Обрасцу ИПОНО – Изјава о испуњености услова за пореско ослобођење недобитне организације. 28

***

УТВРЂИВАЊЕ ОПОРЕЗИВЕ ДОБИТИ И ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ СТАЛНЕ ПОСЛОВНЕ ЈЕДИНИЦЕ НЕРЕЗИДЕНТНОГ ОБВЕЗНИКА

1. Порески биланс – ПБ 1 сталне пословне јединице – огранка Огранак је организациони део привредног друштва који нема својство правног лица, има место пословања и заступнике, а послове са трећим лицима обавља у име и за рачун привредног друштва. Огранак страног правног лица такође има обавезу да се региструје у складу са Законом о регистрацији привредних субјеката, па самим тим има и обавезу подношења финансијских извештаја. Огранак страног правног лица подноси порески биланс, као и правна лица резиденти Републике – обвезници пореза на добит, што значи да га подносе у складу са: – Правилником о садржају пореског биланса и другим питањима од значаја за начин утврђивања пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 20/2014, 41/2015 и 101/2016), којим је прописан Образац ПБ 1 – Порески биланс, и – Правилником о садржају пореске пријаве за обрачун пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 30/2015 и 101/2016), којим је прописана пореска пријава – Образац ПДП. Правилником о изменама и допунама Правилника о садржају пореског биланса и другим питањима од значаја за начин утврђивања пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, број 101/2016) прописан је нови Образац ПБ 1, док је Правилником о изменама Правилника о садржају пореске пријаве за обрачун пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, број 101/2016) прописан нови Образац ПДП.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

ланом 3. Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001... и 112/2015 – у даљем тексту: Закон) прописано je да је нерезидент Републике обвезник пореза на добит, за добит остварену пословањем своје сталне пословне јединице на територији Републике Србије, односно то је правно лице које је основано и има седиште стварне управе и контроле ван Републике Србије. У зависности од тога да ли се овај порески обвезник определио да води пословне књиге или не, имамо: 1) обвезника који ВОДИ ПОСЛОВНЕ КЊИГЕ у складу са прописима којима се уређује рачуноводство (огранак и други организациони делови нерезидентног обвезника који обављају делатност на територији Републике) – који опорезиву добит утврђује у складу са Законом и подноси порески биланс (Образац ПБ 1) и пореску пријаву (Обрасцу ПДП); 2) обвезника који НЕ ВОДИ ПОСЛОВНЕ КЊИГЕ у складу са прописима којима се уређује рачуноводство, али у сталној пословној јединици води евиденцију којом се обухватају сви подаци о приходима и расходима, као и други подаци од значаја за утврђивање добити коју та пословна јединица остварује пословањем на територији Републике, и то исказује у пореском билансу (Образац ПБПЈ) и пореској пријави (Образац ПДП). Порески биланс и пореску пријаву за 2016. годину стална пословна јединица нерезидентног обвезника доставља надлежном пореском органу електронским путем до 29. јуна 2017. године.

2. Порески биланс пословне јединице – састављање Обрасца ПБПЈ Стална пословна јединица нерезидентног обвезника која обавља делатност на територији Србије, а која не води пословне књиге у складу са прописима из области рачуноводства, порески биланс саставља на обрасцу ПБПЈ, а пореску пријаву на Обрасцу ПДП, и то у складу са: – Правилником о начину исказивања прихода и расхода ради утврђивања добити коју стална пословна јединица нерезидентног обвезника оствари на територији Републике Србије („Сл. гласник РС”, број 41/2015); – Правилником о садржају пореске пријаве за обрачун пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 30/2015 и 101/2016);

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 30

– Правилником о трансферним ценама и методама које се по принципу „ван дохвата руке” примењују код утврђивања цене трансакција међу повезаним лицима („Сл. гласник РС”, бр. 61/2013 и 8/2014). Начин утврђивања добити за ове обвезнике регулисан је Правилником о начину исказивања прихода и расхода ради утврђивања добити коју стална пословна јединица нерезидентног обвезника оствари на територији Републике Србије, којим је и прописан Образац ПБПЈ. Пошто НЕ ВОДЕ пословне књиге у складу са прописима којима се уређује рачуноводство, дужни су да у сталној пословној јединици воде евиденцију која обухвата све податке о приходима и расходима, као и друге податке од значаја за утврђивање добити коју та пословна јединица остварује пословањем на територији Републике Србије. Опорезива добит – основица пореза на добит сталне пословне јединице обрачунава се тако што се у Обрасцу ПБПЈ исказују одговарајући приходи и расходи за период за који се саставља порески биланс, а који се добијају из уредних и веродостојних исправа о пословним променама, као и на основу евиденција, спецификација и извештаја. То значи да се порески биланс на обрасцу ПБПЈ за 2016. годину саставља на следећи начин: – под редним бројем 1 – уноси се износ прихода остварених пословањем сталне пословне јединице на територији Републике Србије; – под редним бројем 2 – уноси се износ дозначених средстава која стална пословна јединица добија од централе нерезидентног обвезника у чијем је саставу; – под редним бројем 3 – уноси се износ расхода утврђених по основу трансакција по трансферним ценама које је стална пословна јединица дужна да прикаже на основу члана 60. став 10. Закона, а у складу са чланом 59. и чланом 60. став 1. Закона; – под редним бројем 4 – уноси се износ расхода утврђених по основу трансакција по трансферним ценама за које се, сагласно Правилнику о трансферним ценама, подноси извештај у скраћеном облику; – под редним бројем 5 – уноси се износ прихода утврђених по основу трансакција по трансферним ценама које је стална пословна јединица дужна да прикаже на основу члана 60. став 10. Закона, а у складу са чланом 59. и чланом 60. став 1. Закона; – под редним бројем 6 – уноси се износ прихода утврђених по основу трансакција по трансферним ценама за које се, сагласно Правилнику о трансферним ценама, подноси извештај у скраћеном облику; – под редним бројем 7 – уноси се збир коначних корекција трансферних цена, који се утврђује у закључку документације о трансферним ценама на начин прописан одредбом члана 31. Правилника о трансферним ценама; – под редним бројем 8 – уноси се износ укупних прихода сталне пословне јединице, добијен сабирањем редних бројева 1, 2 и 7; – под редним бројем 9 – уноси се износ зараде запослених у сталној пословној јединици; – под редним бројем 10 – уноси се износ расхода по основу закупа пословног простора, струје, воде, телефона и других расхода по основу закупа пословног простора; – под редним бројем 11 – уноси се износ расхода по основу осталих документованих трошкова који су настали у сврху обављања пословних активности сталне пословне јединице, а који у складу са Законом могу бити признати; – под редним бројем 12 – уноси се износ расхода по основу камата и припадајућих трошкова за зајам одобрен сталној пословној јединици од њене нерезидентне централе, који се не признају у пореском билансу у складу са чланом 20. став 1. Закона; – под редним бројем 13 – уноси се износ расхода по основу накнада за ауторска и сродна права и права индустријске својине, које стална пословна јединица исплаћује својој нерезидентној централи, а који се не признају у пореском билансу у складу са чланом 20. став 2. Закона; – под редним бројем 14 – уноси се износ укупних расхода сталне пословне јединице који се признају у пореском билансу, добијени одговарајућим рачунским путем;

– под редним бројем 15 – уноси се износ губитка који представља негативну разлику износа са ред. бр. 8 и 14; – под редним бројем 16 – уноси се износ добити који представља позитивну разлику износа са ред. бр. 8 и 14. Уз Образац ПБПЈ достављају се евиденције, спецификације, извештаји, као и други подаци који су од значаја за утврђивање добити сталне пословне јединице, остварене пословањем на територији Републике Србије.

2.1. Састављање и подношење пореске пријаве – Обрасца ПДП

У Образац ПДП, ДЕО 1. ПОДАЦИ О ПРИЈАВИ, уносе се: – врста пријаве (ознака врсте и основ); – порески период (периоду за који се подноси пореска пријава); – измена пријаве/аконтације и идентификациони број пријаве; – основ и број решења. За утврђивање обавезе за порез на добит за 2016. годину, под редним бројем 1.1 Врста пријаве – уноси се ознака врсте пријаве, и то: Ознака 1

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

Стална пословна јединица утврђује коначну пореску обавезу за 2016. годину и аконтацију за 2017. годину на Обрасцу ПДП – Пореска пријава за аконтационо – коначно утврђивање пореза на добит правних лица, која се попуњава и подноси електронским путем преко електронског сервиса Пореске управе. У образац ПДП се уносе подаци из одговарајућих образаца који су прописани Правилником о садржају пореског биланса и другим питањима од значаја за начин утврђивања пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 20/2014, 41/2015 и 101/2016 – у даљем тексту: Правилник о пореском билансу), затим Правилником о начину исказивања прихода и расхода ради утврђивања добити коју стална пословна јединица нерезидентног обвезника оствари на територији Републике Србије („Сл. гласник РС”, број 41/2015 – у даљем тексту: Правилник о пореском билансу за СПЈ) и Правилником о начину разврставања сталних средстава по групама и начину утврђивања амортизације за пореске сврхе („Сл. гласник РС”, бр. 116/2004 и 99/2010). Сви обрасци се подносе електронским путем, ОСИМ документације прописане Правилником о трансферним ценама и друге документације која се, у складу са Законом односно другим прописом, подноси уз пријаву у папирној форми.

– Ред. бројеви 1.4 Основ решења и 1.5 Број решења у овом случају се не попуњавају. ДЕО 2, ПОДАЦИ О ОБВЕЗНИКУ, уносе се основни подаци о обвезнику према рубрикама у Обрасцу, при чему: – под редним бројем 2.2 Тип обвезника – уноси се ознака типа обвезника у зависности од пореског биланса који подноси као прилог уз пријаву, и то: Ознака 2

За сталну пословну јединицу која подноси порески биланс на Обрасцу ПБ 1

Ознака 3

За сталну пословну јединицу која подноси порески биланс на Обрасцу ПБПЈ – Порески биланс сталне пословне јединице за период од ____ до ____ 201_. године

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 32

ДЕО 3, ПОДАЦИ О ДЕЛАТНОСТИ, уноси се: – под редним бројем 3.1 Претежна делатност уписана у Регистар Агенције за привредне регистре – шифра претежне делатности; – под редним бројем 3.2 Делатност на основу које је у обрачунском периоду остварено највеће учешће у укупном приходу – шифра делатности на основу које је у обрачунском периоду остварено највеће учешће у укупном приходу. ДЕО 4. Подаци о процени пословног резултата и утврђивање висине аконтације – не попуњава се. ДЕО 5. ПОДАЦИ ОД ЗНАЧАЈА ЗА УТВРЂИВАЊЕ ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ – уносе се подаци који су од значаја за утврђивање коначне пореске обавезе за период за који се подноси пријава обвезник тип 2 (за сталну пословну јединицу која подноси Образац ПБ 1) и обвезника тип 3 (за сталну пословну јединицу која подноси Образац ПБПЈ), и то: – под редним бројем 5.1 Пореска основица – податак о пореској основици са редног броја 65 Обрасца ПБ 1, односно добити са редног броја 16 Обрасца ПБПЈ; – под редним бројем 5.2 Пореска стопа – стопа пореза на добит прописана ЗПДПЛ-ом (15%); – под редним бројем 5.3 Обрачунати порез – износ обрачунатог пореза који се утврђује као производ износа са редног броја 5.1 и пореске стопе са редног броја 5.2; – поље под ред. бр. 5.4 се не попуњава. – под редним бројем 5.5 Обрачунати порез по умањењу – износ обрачунатог пореза са редног броја 5.3; – поље под ред. бр. 5.6 се не попуњава; – под редним бројем 5.7 Пореска обавеза за период – износ пореске обавезе за порески период са редног броја 5.5; – под редним бројем 5.8 Уплаћене аконтације пореза – износ уплаћених аконтација за порески период; – под редним бројем 5.9 Износ за уплату/преплата – износ пореза за уплату као позитивна разлика износа са редног броја 5.7 и износа са редног броја 5.8, односно износ преплате као негативна разлика износа са редног броја 5.7 и износа са редног броја 5.8 која се уписује са предзнаком „минус”; – под редним бројем 5.9а Износ обрачунате камате – износ обрачунате камате у случају: када обвезник не поднесе пријаву у законом прописаном року; када поднесе измењену пријаву у складу са чланом 40. Закона о пореском поступку и пореској администрацији; када се подноси пријава по налогу контроле, односно измењена пријава по налогу контроле. ДЕО 5А Подаци од значаја за утврђивање пореске обавезе за недобитне организације – не попуњава се. ДЕО 6. ПОДАЦИ ОД ЗНАЧАЈА ЗА УТВРЂИВАЊЕ ВИСИНЕ АКОНТАЦИЈЕ – уносе се подаци који су од значаја за утврђивање месечне аконтације пореза на добит за наредни порески период обвезника тип 2 (за сталну пословну јединицу која подноси Образац ПБ 1) и обвезник тип 3 (за сталну пословну јединицу која подноси Образац ПБПЈ), и то: – под редним бројем 6.1 Остатак добити – износ остатка добити са редног броја 58. Обрасца ПБ 1, односно добити са редног броја 16. Обрасца ПБПЈ; – под редним бројем 6.2 Пореска стопа – стопа пореза на добит прописана Законом; – под редним бројем 6.3 Обрачунати порез – износ обрачунатог пореза који се утврђује као производ износа са редног броја 6.1 и пореске стопе са редног броја 6.2; – поља под ред. бр. 6.4 се не попуњавају; - под редним бројем 6.5 Укупан износ аконтације – укупан износ аконтација у пореском периоду са редног броја 6.3; – под редним бројем 6.6 Месечни износ аконтације – месечни износ аконтације који се утврђује као количник укупног износа аконтације са редног броја 6.5 и броја месеци пореског периода за који се подноси пореска пријава.

ДЕО 7. Подаци о пореском консолидовању; ДЕО 8. Подаци о ликвидацији; ДЕО 9. Подаци о стечају; ДЕО 10. Подаци о статусним променама – не попуњавају се. ДЕО 11. Напомена пореског обвезника/пуномоћника/заступника – уноси се напомена обвезника везана за подношење пријаве, као и подаци о пуномоћнику/заступнику сталне пословне јединице нерезидентног обвезника (ПИБ/ЈМБГ, назив/име, презиме, адреса, електронска адреса). Пријава се сматра поднетом када Пореска управа потврди формалну исправност и математичку тачност исказаних података, додели број пријаве, број одобрења за плаћање укупног износа обавезе по том основу и у електронском облику достави те информације подносиоцу пријаве.

***

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

ВАЖНО: – Аконтација пореза на добит за 2017. годину плаћа се с позивом на број одобрења за плаћање (БОП) који су обвезници добили приликом слања пореске пријаве и пореског биланса за 2015. годину; – Обвезник који има обавезу да уплати разлику пореза на добит за 2016. годину, исту уплаћује са позивом на број одобрења за плаћање (БОП) са којим је уплаћивао и аконтације за 2016, а који је добио приликом слања пореске пријаве и пореског биланса за 2014. годину; – Код слања пореске пријаве и пореског биланса за 2016. годину, обвезник ће добити број одобрења за плаћање (БОП) који ће му представљати позив на број приликом плаћања аконтација и пореске обавезе за 2018. годину.

ПОВЕЋАЊЕ ОСНОВНОГ КАПИТАЛА КОНВЕРЗИЈОМ ОБАВЕЗА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

рема члану 146. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011, 99/2011 и 83/2014 – др. закон и 5/2015 – у даљем тексту: Закон), основни капитал друштва са ограниченом одговорношћу може да се повећа, између осталог, и претварањем (конверзијом) потраживања према друштву у основни капитал. Та потраживања према друштву могу бити краткорочна или дугорочна пошто Закон не прописује, али и не ограничава врсту обавезе која се може конвертовати у капитал. Значи, друштво са ограниченом одговорношћу (у даљем тексту: Друштво) уместо да своје обавезе према повериоцима (по основу испоручене робе, пружене услуге, зајма итд.) измири плаћањем, исте измирује конверзијом тих потраживања у основни капитал, дакле смањeњем обавеза, а повећањем сопственог основног капитала. Сматрамо да овакав начин „измиривања” обавеза има значајне могућности у нашим садашњим економским условима привређивања и то је често погодан начин за решавање дужничко-поверилачких односа између наших друштава, као и између друштава и банака, наравно уз проналажење заједничких интереса поверилаца и дужника, у којима се дужници ослобађају обавеза, а за узврат умањују своја управљачка и имовинска права у корист поверилаца. Дакле, поводом одлучивања о расподели остварених резултата за 2016. годину, ово може бити једна од опција за решавање актуелних проблема у пословању.

Шта значи конвертовање обавеза у основни капитал Конверзија (претварање) потраживања у основни капитал представља замену повериочевог потраживања према привредном друштву у његов улог у том друштву, и то новчани улог са конкретним процентом учешћа у основном капиталу тог друштва. Конверзијом се потраживање гаси, смањују се обавезе Друштва, али се угашена потраживања претварају у основни капитал, па се на овај начин повећава основни капитал Друштва. Са становишта повериоца, конверзија потраживања у основни капитал представља замену повериочевог потраживања према привредном друштву у његовом процентуалном учешћу у основном капиталу тог друштва. Смањивањем обавеза и повећањем основног капитала побољшава се финансијска структура Друштва, повећавају се сопствена средства у односу на туђа и повећавају се дугорочни извори средстава у односу на краткорочне. Конверзија дуга у капитал подразумева повећање основног капитала Друштва дужника формирањем новог улога чији власник постаје нови члан Друштва, бивши поверилац. Зато се овај поступак може означити не само као конверзија обавеза у капитал, већ и као конверзија потраживања удела у капиталу Друштва дужника.

Који су ефекти конверзије дугова у основни капитал Конверзијом обавеза у основни капитал у пословним књигама дужника настају следеће промене: 1) основни капитал друштва се повећава; 2) смањују се обавезе друштва у износу који је конвертован у капитал; 3) мења се структура учешћа у капиталу и власника друштва јер нови власник постаје поверилац чији се дуг конвертује, а тиме се смањује учешће једног или више досадашњих власника. У пословним књигама повериоца настаје промена у погледу гашења потраживања, а уместо њега поверилац стиче удео у капиталу дужника који се евидентира на рачуну учешћа у капиталу Друштва дужника. 34

Како се обавља конверзија дугова у основни капитал Први предуслов за спровођење конверзије обавеза у капитал је сагласност чланова Друштва (члан 167. Закона) која је потребна јер се конверзијом умањују права једног или више постојећих чланова.

После тога је потребно донети одлуку на скупштини Друштва о повећању основног капитала, а затим се закључује уговор о конверзији између повериоца и дужника. Основна питања која поверилац и Друштво треба уговором о конверзији да договоре јесу: која вредност потраживања се конвертује, колика ће бити вредност удела који стиче поверилац и колико процентуално учешће у основном капиталу дужника стиче поверилац. Свакако да је основно решење да вредност удела одговара вредности обавезе која се конвертује. У одређивању тог односа вредност удела, односно проценат учешћа у капиталу који стиче поверилац, треба да се утврђује на основу односа вредности обавезе и тржишне, односно књиговодствене вредности капитала дужника (ако је она једнака тржишној). У погледу књиговодственог спровођења конверзије, треба имати у виду да се Правилником о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014 – у даљем тексту: Правилник), на рачуну 410 – Обавезе које се могу конвертовати у капитал, исказују дугорочне обавезе које се у складу са уговором могу конвертовати у одговарајући облик капитала, али се овај рачун може користити и за конвертовање краткорочних обавеза у капитал.

а) Евидентирање у пословним књигама повериоца Р. бр.

Конто

ОПИС

дугује

потражује

042

204

4 Учешћа у капиталу осталих правних лица Купци у земљи

Износ дугује

потражује

200.000,00

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

На пример: Друштво „А” – дужник и друштво „Б” – поверилац усагласили су своје пословне књиге и утврдили да друштво „А” има доспеле неизмирене обавезе према друштву „Б” као добављачу, у износу од 200.000.000 динара по основу испоручених сировина за потребе друштва „А”. Пошто дугови више месеци нису измирени, а мали су изгледи да се то деси у блиској будућности, оба друштва су склопила споразум о конвертовању обавезе друштва „А” у основни капитал тог друштва. По овом правном послу је извршено следеће књижење:

– конверзија потраживања у улог Друштва

б) Евидентирање у пословним књигама Друштва (дужника) Р. бр.

1 1)

Конто

ОПИС

дугује

потражује

435

301

4 Добављачи у земљи Удели друштва са ограниченом одговорношћу

Износ дугује

потражује

200.000,00

– по споразуму о конверзији обавезе у капитал

Ово су коначно укњижени ефекти споразума о конверзији, међутим, можемо погледати и детаљнији пример у коме се евентуална конверзија може уговорити и приликом закључивања конкретног посла, на пример приликом одобравања кредита Друштву. Конкретно:

1) Друштво је добило кредит од банке у висини 200.000 динара са каматом од 10% годишње. Уговором је предвиђена могућност конверзије кредита и камате у износу од 6.000 динара после протека половине отплатног рока у случају неплаћања. 2) Друштво је због тешкоћа у пословању на половини отплатног периода предложило и закључило уговор са банком о конверзији износа кредита од 200.000 динара и камате од 6.000 динара у основни капитал. Књижење по овом правном послу је следеће: Р. бр.

дугује

потражује

241

410

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Конто

ОПИС

Износ дугује

потражује

4 Текући (пословни) рачун

200.000,00

Обавезе које се могу конвертовати у капитал

200.000,00

– за закључен уговор о кредиту који се може конвертовати у основни капитал 2)

562

410

Расходи камата

6.000,00

Обавезе које се могу конвертовати у капитал

6.000,00

– евидентирање камате по дугу 3)

410

301

Обавезе које се могу конвертовати у капитал Удели друштва са ограниченом одговорношћу

206.000,00

– по споразуму о конверзији обавезе у капитал

Пошто је у овом случају унапред уговорена могућност конверзије, извршено је књижење на рачуну 410. Да таква могућност није била унапред договорена, примљени кредит би се нормално књижио ставом 241/414, а ако Друштво накнадно увиди да не може да врати кредит и камату по склопљеном споразуму о конверзији, са рачуна 414 – Дугорочни кредити у земљи пренео би обавезу на рачун 410 – Обавезе које се могу конвертовати у капитал. Такав случај приказан је у следећем примеру друштва „А” – повериоца и друштва „Б” – дужника, који су склопили споразум о конверзији позајмице од 250.000 динара друштва „А” у основни капитал друштва „Б”. Књижење по овом правном послу је следеће: 1) Евидентирање у пословним књигама повериоца Р. бр. 1 1)

Конто дугује

потражује

041 232

ОПИС

Износ дугује

потражује

Учешћа у капиталу осталих правних лица

250.000,00

Краткорочни кредити и зајмови у земљи

– конверзија потраживања по основу позајмице у улог

250.000,00

2) Евидентирање у пословним књигама Друштва (дужника) Конто

Износ

Р. бр.

1 1)

ОПИС дугује

потражује

422 410

дугује

потражује

Краткорочни кредити и зајмови у земљи

250.000,00

Обавезе које се могу конвертовати у капитал

250.000,00

– на основу уговора о конверзији обавезе у капитал 2)

410

Обавезе које се могу конвертовати у капитал 301

250.000,00 250.000,00

– по спроведеном повећању основног капитала

Регистрација конверзије обавеза у основни капитал Као што смо претходно рекли, за повећање основног капитала Друштва неопходна је одлука скупштине. Скупштина доноси одлуку о повећању капитала већином од две трећине од укупног броја гласова свих чланова друштва или другом већином, ако је то предвиђено оснивачким актом, с тим што та већина не може бити мања од обичне већине укупног броја гласова чланова друштва. Повећање основног капитала по основу конверзије, као и по осталим основама, захтева спровођење поступка измене оснивачког акта и упис у Регистар привредних субјеката. У складу са чланом 42. став 1. тач.1) и 4) Правилника о садржини регистра привредних субјеката и документацији потребној за регистрацију („Сл. гласник РС”, бр. 42/2016), уз пријаву повећања основног капитала претварањем потраживања у основни капитал Друштва, прилаже се и: 1) одлука скупштине Друштва о повећању основног капитала; 2) уговор о приступању новог члана са овереним потписима свих чланова друштва и повериоца који, као нови члан, приступа друштву.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

Удели друштва с ограниченом одговорношћу

Основни капитал Друштва сматра се повећаним даном регистрације повећања основног капитала (сходна примена члана 300. Закона). Такође, подсећамо да „претварање” новчаног потраживања од друштва са ограниченом одговорношћу у капитал тог друштва, у складу са Законом о привредним друштвима, по основу кога поверилац новчаног потраживања чије се „претварање” у капитал друштва врши, стиче или повећава свој постојећи удео у конкретном друштву с ограниченом одговорношћу, није предмет опорезивања порезом на наслеђе и поклон, нити порезом на пренос апсолутних права. (Мишљење Министарства финансија, бр. 413-00-02215/2008-04 од 27. 3. 2009. године).

Одлука о повећању основног капитала ДОО претварањем (конверзијом) потраживања према друштву у основни капитал У наставку дајемо пример одлуке коју скупштина ДОО доноси када се у том друштву врши повећање основног капитала по основу конверзије потраживања у основни капитал.

На основу одредби члана 146. Закона о привредним друштвима, скупштина друштва са ограниченом одговорношћу „А”, дана ________ доноси:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Одлуку о повећању основног капитала друштва Члан 1. Укупан регистровани основни капитал друштва је 300.000,00 динара. Скупштина друштва „А” доноси одлуку о повећању основног капитала друштва у износу од 80.000,00 динара у новчаном облику. Основ повећања капитала друштва је претварање (конверзија) потраживања према друштву у основни капитал. Члан 2. Укупна вредност основног новчаног капитала друштва након повећања је 380.000,00 динара. Члан 3. Вредност капитала по члановима након повећања капитала је: Члан „АА”, улица ______ бр.___, __________, ЈМБГ/матични број, уписани новчани капитал: 300.000,00 динара, уплаћени новчани капитал: 300.000,00 динара, што износи 79% удела у укупном основном капиталу друштва. Члан „ББ”, улица ________ бр.___, __________, ЈМБГ/матични број, уписани новчани капитал: 80.000,00 динара, уплаћени новчани капитал: 80.000,00 динара, што износи 21% удела у укупном основном капиталу друштва. Члан 4. Одлука о повећању основног капитала друштва регистроваће се, у складу са законом о регистрацији, у року од шест месеци од дана доношења. Члан 5. Основни капитал друштва сматра се повећаним даном регистрације повећања основног капитала. За скупштину Председник скупштине: _______________________ *** 38

РАЧУНОВОДСТВЕНО-ПОРЕСКИ АСПЕКТ ТРОШКОВА РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ

1. Примери рачуноводственог обухватања издатака за репрезентацију Пример 1: У виду репрезентације је пословном партнеру дат сопствени производ чија цена коштања износи 2.200 динара. Р. бр.

Конто дугује

потражује

551

621

ОПИС 4 Трошкови репрезентације Приходи од активирања или потрошње производа и услуга за сопствене потребе

Износ дугује

потражује

2.200

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

складу са Правилником о контном оквиру и садржини рачуна у контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014) на рачуну 551 – Трошкови репрезентације исказују се издаци за репрезентацију, укључујући и вредност сопствених производа, робе и услуга. Трошкови репрезентације најчешће се појављују у односима са пословним партнерима приликом закључивања послова, уговора, обележавања јубилеја, пуштања у рад нових капацитета и у другим сличним случајевима, затим трошкови угоститељских услуга, као и трошкови који се поклањају у облику сопствених производа, роба и услуга итд. Карактеристични примери издатака на име репрезентације су: – конзумирање топлих напитака, безалкохолних пића (кафа, чај, вода, сокови) и алкохолних пића у пословним просторијама правног лица приликом пријема пословних партнера; – конзумирање јела и пића у сопственим угоститељским објектима; – конзумирање јела и пића у угоститељским објектима других правних или физичких лица; – конзумирање јела и пића и други трошкови приликом обележавања важних догађаја у вези са пословањем; – трошкови угоститељских услуга по основу преноћишта и исхране пословних партнера, ако су у функцији закључивања уговора, односно остваривања других облика пословне сарадње; – давање пословним партнерима сопствених производа и робе или вршење услуга.

– за дати производ за репрезентацију 1а)

980

960

Трошкови продатих производа и услуга Готови производи

– за дати производ за репрезентацију – излаз са залиха

Сопствени производи дати у репрезентацију процењују се у висини цене коштања, а сопствена роба дата у репрезентацију у висини набавне цене робе. Приходи настали по основу наведене интерне реализације евидентирају се у корист: ● Рачуна 620 – Приходи од активирања или потрошње робе за сопствене потребе, исказују се приходи по основу употребе робе за репрезентацију; ● Рачуна 621 – Приходи од активирања или потрошње производа и услуга за сопствене потребе, исказују се приходи по основу употребе производа и услуга за репрезентацију.

Пример 2: Правно лице је за конзумирање јела и пића у ресторану добило рачун угоститељског предузећа са следећим елементима: конзумирање хране и пића 4.000 динара, обрачунати ПДВ 800 динара, укупно 4.800 динара. Р. бр.

Конто дугује

потражује

551

435

ОПИС

Износ дугује

потражује

4.800

4 Трошкови репрезентације Добављачи у земљи

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

– за рачун за угоститељске услуге

Пример 3: Трговинско привредно друштво у складишту има сокове као робу која је намењена за даљу продају. Део робе је узет са залиха, а затим искоришћен за сопствене потребе. Роба се води по велепродајним ценама. Подаци о вредности робе су следећи: 1) набавна вредност продате робе која је искоришћена за сопствене потребе – 18.000 динара; 2) разлика у цени робе на велико – 2.000 динара; 3) продајна вредност (1+2) – 20.000 динара; 4) ПДВ (20.000 x 20%) – 4.000 динара. Р. бр.

Конто дугује

потражује

501

1329

132

ОПИС

Износ дугује

потражује

Набавна вредност продате робе

18.000

Разлика у цени робе у промету на велико

2.000

Роба у промету на велико

20.000

– за узету робу за сопствене потребе 551 1а)

Трошкови репрезентације 470

620

22.000

Обавезе за порез на додату вредност по издатим фактурама по општој стопи (осим примљених аванса)

4.000

Приходи од активирања или потрошње робе за сопствене потребе

18.000

– за активирање сопствене робе за репрезентацију

Напомена: Уколико се ради о истом пореском периоду, може се умањити претходни порез са рачуна 270 (књижење сторно 270).

2. Трошкови репрезентације са аспекта Закона о ПДВ-у Закон о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004... и 108/2016 – у даљем тексту: Закон о ПДВ-у) дефинише да обвезник нема право на одбитак претходног пореза по основу издатака за репрезентацију. Такође, Закон о ПДВ-у дефинише који се издаци, у смислу тог закона, сматрају издацима за репрезентацију, за које обвезник ПДВ-а нема право на одбитак претходног пореза. Наиме, према одредби члана 29. став 3. Закона о ПДВ-у, издацима за репрезентацију сматрају се издаци за угоститељске услуге; поклони, осим поклона мање вредности; издаци за одмор, спорт, разоноду и други издаци учињени у корист пословних партнера, потенцијалних пословних партнера, представника пословних партнера и других физичких лица, а да за то не постоји правна обавеза.

3. Признавање издатака по основу репрезентације у пореском билансу

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

У складу са одредбама члана 15. Закона о порезу на добит („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001... и 112/2015 – у даљем тексту: Закон о порезу на добит), издаци за репрезентацију признају се као расход у износу до 0,5% од укупног прихода. У пракси се често јављају недоумице око разликовања и разграничења трошкова рекламе и пропаганде, с једне стране, и трошкова репрезентације, с друге стране. Закон о порезу на добит не даје прецизну дистинкцију између ових трошкова, већ само наводи да се као расходи пропаганде у пореском билансу признају само они поклони и други расходи који служе промоцији пословања пореског обвезника (члан 15. став 8). За правилну примену Закона о порезу на добит неопходна је и правилна примена прописа о рачуноводству, тј. да се одређени трошкови исправно третирају као трошак рекламе односно репрезентације, будући да од исправног рачуноводственог евидентирања зависи и правилна примена у пореском смислу. Најједноставнији начин за утврђивање шта се сматра рекламом и пропагандом, а шта репрезентацијом, заснива се на правилу да су: 1) добра намењена реклами и пропаганди под истим условима намењена и већем броју непознатих лица, а 2) добра и услуге учињени за репрезентацију, ако су намењени одређеним, познатим лицима (пословним партнерима). Наведени став изнело је Министарство финансија мишљењем бр. 430-00-379/2014-08 од 30. 3. 2015. године. И поред ових одредница датих у мишљењу Министарства финансија, у сваком конкретном случају требало би ценити да ли одређени издатак има за сврху промовисање пословања пореског обвезника или је учињен у друге пословне сврхе, а обвезник треба својим општим актом да пропише критеријуме на основу којих ће вршити разграничење предметних издатака, водећи рачуна о њиховој економској суштини. Такође, порески орган има право да у сваком конкретном случају цени да ли се ради о издацима за репрезентацију, рекламу и пропаганду или се ради о другим издацима. ***

ДАВАЊЕ СТАНОВА НА КОРИШЋЕЊЕ ЗАПОСЛЕНИМА КОД ПОСЛОДАВЦА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

пракси су чести случајеви да послодавци – правна лица непокретности које су закупили користе за решавање стамбених потреба својих запослених. Услове под којим ове непокретности дају на коришћење својим запосленима, послодавци регулишу својим општим актом. Послодавци у том општем акту посебно уређују да ли запосленима додељују непокретности на коришћење са или без обавезе плаћања закупнине. При томе: 1) ако се запосленом додели стан на коришћење са обавезом плаћања закупнине, општим актом се уређују начин утврђивања и висина закупнине коју запослени плаћа послодавцу, као и начин плаћања те закупнине; 2) ако се запосленом додели стан на коришћење без обавезе плаћања закупнине или уз обавезу плаћања закупнине која је нижа од тржишно утврђене закупнине, запослени по том основу остварује примања по основу чињења или пружања погодности које се у смислу Закона о порезу на доходак грађана сматрају зарадом. Погледајмо у наставку какав је порески третман давања непокретности на коришћење запосленима од стране послодавца.

Обрачун примања по основу коришћења непокретности од стране запосленог Према члану 14а став 1. тачка 2) Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 24/2001… и 112/2015 – у даљем тексту: Закон), примање по основу чињења или пружања погодности које се сматрају зарадом, јесте и коришћење стамбених зграда и станова који су у власништву послодавца или на располагању послодавца по основу закупа или по другом основу, уз плаћање закупнине или без плаћања закупнине. Према ставу 3. истог члана, вредност овог примања чини: – ако послодавац плаћа закупнину – износ закупнине коју послодавац плати за запосленог; – ако послодавац не плаћа закупнину – износ закупнине према тржишним ценама у месту у коме се стамбена зграда или стан налазе, умањена за износ који је запослени платио као закупнину. Према томе, ако се запосленом додели непокретност на коришћење без обавезе плаћања закупнине или уз обавезу плаћања закупнине која је нижа од износа закупнине која би се постигла на тржишту, запослени по том основу остварује примање по основу чињења или пружања погодности које се у смислу члана 14. Закона сматрају зарадом, на које се плаћају порез и доприноси на зараде и које улазе у пензијски основ. Наиме, када запослени користи стамбену зграду или стан у власништву послодавца или на располагању послодавцу по основу закупа или по другом основу, вредност примања тог запосленог чини износ закупнине тог стамбеног простора коју послодавац плати за запосленог, односно у случају у којем послодавац не плаћа закупнину, износ закупнине према тржишним ценама у месту у коме се стамбена зграда или стан налази, умањен за износ који је запослени платио као закупнину. Висину закупнине, па тиме и вредност примања запосленог по основу закупнине, утврђује послодавац – исплатилац зараде у тренутку када се наведено примање остварује. То треба имати у виду јер ако надлежни порески орган оцени да је утврђена вредност закупнине нижа од износа закупнине према тржишним вредностима, утврдиће примања у висини тржишне закупнине. Тако утврђена вредност закупнине која има карактер примања запосленог, третира се као нето зарада коју због потребе обрачуна пореза и доприноса треба прерачунати у бруто износ, а затим је додати на остали део зараде тог запосленог ради јединственог обрачуна пореских обавеза. На тај начин зараду по основу плаћене закупнине стана послодавац треба да „веже” са редовним обрачуном зарада за конкретни месец јер примања по овом основу, заједно са другим примањима која се сматрају зарадом, чине укупну месечну зараду запосленог.

Примери обрачуна Најпре погледајмо на који начин послодавац плаћа закупнину за станове закуподавцу. Конкретно, послодавац је за потребе решавања стамбеног питања свог запосленог изнајмио стан од физичких лица – закуподаваца и месечно им плаћа бруто износ од 40.000 динара. Обрачун ове месечне исплате је следећи: Р. бр.

Позиција

Износ

Бруто закупнина

40.000

Нормирани трошкови (25% од р. бр. 1)

10.000

Основица за опорезивање (р. бр. 1 - р. бр. 2)

30.000

Порез на приходе од издавања непокретности (20% на р. бр. 3)

Износ закупнине за исплату (р. бр. 1 - р. бр. 4)

6.000 34.000

У наредној табели су дата три примера обрачуна зараде запосленима којима је послодавац дао стан на коришћење уз износ месечне закупнине од 40.000 динара: – у примеру 1 запослени није обавезан да плаћа месечну закупнину јер је у целини плаћа послодавац; – у примеру 2 запослени плаћа послодавцу половину месечне закупнине, односно 20.000 динара; – у примеру 3 запослени плаћа послодавцу целокупан износ месечне закупнине.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

Послодавац као исплатилац прихода од издавања непокретности и као порески платац, пријављује обрачунати порез путем пореске пријаве ППП-ПД, преко шифре 254, а рачун за уплату пореза је 840-4848-37. На овај начин се решавају „односи” између послодавца и закуподавца стана који користи запослени код послодавца. Са друге стране, остаје да се исплаћена закупнина урачуна у зараду запосленог, при чему би се у конкретном примеру плаћена бруто закупнина од 40.000 динара у обрачуну зараде запосленог водила као „нето” зарада по основу коришћења стана.

У овим примерима послодавац месечну закупнину наплаћује обуставом из зараде запослених који станове користе. Како се станови користе за потребе становања, послодавац на услуге закупа станова, у складу са чланом 25. став 2. тачка 4) Закона о порезу на додату вредност, не обрачунава и не плаћа ПДВ. Обрачун укупне месечне зараде за конкретни месец за ове запослене је следећи: Р. бр.

Опис

Пример 1

Пример 2

Пример 3

Укупно

Нето зарада запосленог

54.000,00

162.000,00

Бруто зарада ((нето - 1.179,00) : 0,701)

75.350,93

226.052,78

Тржишна цена закупа – закупнина стана

40.000,00

120.000,00

Износ закупнине коју накнађује запослени

–

20.000,00

40.000,00

60.000,00

Нето примање по основу коришћења стана (р. бр. 3 - р. бр. 4)

43 40.000,00

20.000,00

–

60.000,00

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Р. бр.

Опис

Пример 1

Пример 2

Пример 3

Укупно

57.061,34

28.530,67

–

85.592,01

132.412,27

103.881,60

75.350,93

311.644,80

11.790,00

35.370,00

120.622,27

92.091,60

63.560,93

276.274,80

Бруто примање по основу коришћења стана (р. бр. 5 : 0,701)

Укупна бруто зарада запосленог (р. бр. 2 + р. бр. 6)

Умањење пореске основице

Основица за обрачун пореза (р. бр. 7 - р. бр. 8)

10.

Порез (10% на р. бр. 9)

12.062,23

9.209,16

6.356,09

27.627,48

11.

Доприноси на терет запосленог (19,90% на р. бр. 7)

26.350,04

20.672,44

14.994,84

62.017,32

12.

Доприноси на терет послодавца (17,90% на р. бр. 7)

23.701,80

18.594,81

13.487,82

55.784,43

13.

Остварена нето зарада (р. бр. 7 - р. бр. 10 - р. бр. 11 - р. бр. 5) = р. бр. 1

54.000,00

162.000,00

14.

Обустава из зараде за плаћање стана

–

20.000,00

40.000,00

60.000,00

15.

Зарада која се исплаћује (р. бр. 13 р. бр. 14)

54.000,00

34.000,00

14.000,00

102.000,00

У примеру 1 – целокупан износ закупнине плаћа послодавац, па се цео износ закупнине од 40.000 динара исказује као нето зарада запосленог, која се после превођења у бруто износ додаје на редовну зараду тог запосленог ради јединственог обрачуна пореских обавеза. У примеру 2 – као износ нето зараде по основу закупнине исказује се само онај износ који послодавац плаћа за запосленог, а то је 20.000 динара, док остатак закупнине од 20.000 динара плаћа запослени послодавцу. У примеру 3 – пошто целокупан износ закупнине плаћа запослени послодавцу, он у овом случају не остварује примања по основу коришћења стана. Као и приликом исплате редовних зарада, али и када се обрачунава део зараде по основу закупнина за коришћење станова, послодавци подносе пореску пријаву за исплату укупних зарада на обрасцу ППП-ПД. ***

ИЗБЕГАВАЊЕ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА АУТОРСКИХ НАКНАДА ПО ОСНОВУ ЛИЦЕНЦЕ ЗА СОФТВЕР И ОСТАЛИХ СОФТВЕРСКИХ ПЛАЋАЊА Увод

епублика Србија је, као и све остале земље, заинтересована да на адекватан начин, путем закључења уговора о избегавању двоструког опорезивања (у даљем текст: УОИДО/Уговор) са другим земљама, елиминише проблем двоструког опорезивања дохотка и имовине, укључују ћи и ауторске накнаде. Имајући у виду наведено, као и бројна питања која се односе на порески третман накнада које се исплаћују у вези са различитим врстама плаћања за софтвер, у наставку дајемо ближа објашњења (у виду питања и одговора) наведеног.

Дефинисање израза „ауторске накнаде”

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

За потребе УОИДО са свим земљама, израз „ауторске накнаде” дефинише се (суштински исто, али другачије формулисано) тако да означава плаћања било које врсте која су примљена као накнада за коришћење или за право коришћења ауторског права на књижевно, уметничко или научно дело, укључујући биоскопске филмове и филмове или траке за телевизију или радио, затим за коришћење или право коришћења патента, заштитног знака, нацрта или модела, плана, тајне формуле или поступка, као и за коришћење или право коришћења индустријске, комерцијалне или научне опреме, или за обавештења која се односе на индустријска, комерци јална или научна искуства. Република Србија сматра да плаћања која се односе на софтвер спадају у поље примене члана 12. УОИДО (у којем се порески третира опорезивање ауторских накнада) уколико је реч о накнади за коришћење или за право коришћења, а не о пренос у целокупног права својине на софт веру, и то без обзира на то да ли се накнада исплаћује за коришћење или за право коришћења ауторског права на софтверу за комерцијалну експлоат ацију (нпр. даља дистрибуција софтвера) или се накнада односи на коришћење или на право коришћења софтвера за пословну (сопстве ну) употребу од стране стицаоца коме се софтвер уступа на коришћење, с обзиром на то да се у овим случајевима ради само о различитом обиму датог права на коришћење. Питања и одговори у вези са пореским третманом ауторских накнада за софтвер Накнада за лиценцу за имплементацију софтвера

Питање: Да ли се за потребе УОИДО накнада коју власнику лиценце за софтвер плаћамо по основу лиценце за имплементацију софтвера, сматра ауторском накнадом приликом чије исплате не резиденту треба обрачунати и платити порез по одбитку, по стопи предвиђеној у УОИДО. Одговор: Поводом више пута постављених питања пореског третмана накнада које се исплаћују ино страном примаоцу накнаде (власнику ауторског права на софтверу) – резидент у земље са ко јом је Република Србија закључила УОИДО – у циљу свеоб ухватног сагледавања свих могућих случајева из праксе указујемо на следеће разлоге/мотиве плаћања (укључујући и плаћање по основу лиценце за имплементацију софтвера) и у складу са тиме, њихов одговарајући порески третман, и то: Накнада за куповину софтвера Домаћи корисник софтвера/исплатилац прихода плаћа накнаду власнику ауторског права на софтверу по основу куповине софтвера. У том случају се предметна накнада (купопродајна цена) у Републици Србији, у складу са чла ном 7. УОИДО (добит од пословања), може опорезивати једино ако је остварена преко сталне

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 46

пословне јединице коју продавац (нерезидентно правно лице) има у Републици Србији, и то по стопи по којој се опорезује добит сталне пословне јединице (15%). Наведена накнада (купопродајна цена) дакле нема карактер ауторске накнаде у смислу УОИДО, приликом чије исплате треба обрачунати и платити порез по одбитку. Ово из разлога што је у конкретном случају реч о пренос у целокупног права својине на софтверу (куповина софтвера), а не о накнади за коришћење или праву коришћења софтвера, при чему би накнада имала карактер ауторске накнаде. Посебно напомињемо да у пракси може настати слична сит уација у којој се софтвер даје на коришћење не као коначни производ, већ као алгоритам, део неког програма или подсистема, на коме постоји одређено ауторско право на страни онога ко се појављује у улози даваоца лиценце, а софтвер се набавља у циљу уградње у финални производ стицаоца лиценце који тај производ касније на тржишту продаје као свој. У наведеној трансакцији стицалац лиценце за софтвер (модул – који је уграђен у финални производ) не постаје власник софтвера. Он је, наиме, само власник коначног производа као таквог (у који је уграђен софтвер који је предмет лиценце), али нема право даље дистрибуције софтвера у оригиналном облику, већ има право само на његову имплементацију (уградњу) у сопствени финални производ који касније продаје на тржишту. Да би стекао право на коришћење софтвера (његову уградњу у финални производ), стицалац лиценце плаћа носиоцу ауторског права на софтвер одређену накнаду која за потребе примене УОИДО има карактер ауторске накнаде приликом чије исплате треба обрачунати и платити порез по одбитку, по стопи предвиђеној у одговарајућем члану уговора. Накнада за лиценцу за софтвер Код уговора о уступању лиценце за софтвер, власник лиценце (носилац ауторског права на софтверу) кориснику лиценце уступа коришћење или право коришћења софтвера и за то прима одговарајућу накнаду. Накнада за уступање лиценце има карактер ауторске накнаде и приликом њене испла те нерезидентном власнику ауторског права (односно стварном власнику ауторске накнаде) домаћи исплатилац накнаде има обавезу да обрачуна, обустави и уплати порез по одбитку, по бенефицираној стопи предвиђеној у одговарајућем члану УОИДО који је Република Србија за кључила са земљом резидентности стварног власника ауторске накнаде. Обавеза обрачуна и уплате пореза по одбитку постоји независно од тога да ли се лиценца за софтвер (право коришћења софтвера) стиче за сопствене потребе или (уз дозволу власника лиценце) за комерцијалну експлоатацију (даљу дистрибуцију софтвера, при чему је накнада ве ћа од оне која се уобичајено плаћа за коришћење или право коришћења софтвера за сопствене потребе). За разлику од случаја у којем долази до преноса целокупног права својине на софтверу, код уступања лиценце за софтвер (када власник лиценце/носилац ауторског права на софтверу и даље задржава својство власника софтвера) ради се о накнади за коришћење или праву кори шћења софтвера, што предметну накнаду одлучујуће опредељује као ауторску накнаду прили ком чије исплате треба обрачунати и платити порез по одбитку. Нaкнада за имплементацију софтвера Корисник лиценце за софтвер у одређеним сит уацијама нема стручни капацитет да сâм им плементира софтвер како би исти био спреман за оперативну употребу. Због наведеног у пракси може доћи до сит уације у којој имплементацију, уз плаћање одговарајуће накнаде, уради сам власник лиценце, тј. неко од његових стручних сарадника/техничара. С тим у вези напомињемо да накнада за имплементацију софтвера нема карактер ауторске накнаде за коју приликом исплате треба обрачунати и уплатити порез по одбитку (у конкретном случају накнада има карактер накнаде за пружање услуга – у вези са наведеним указујемо на мишљење Министарства финансија број 413-01-1401/2008-04 од 30. 12. 2008. године).

Накнада за лиценцу за имплементацију софтвера Накнада за лиценцу за софтвер (која може, али и не мора да буде праћена и плаћањем накна де за имплементацију, о чему је напред било говора) плаћа се за коришћење софтвера на једном сајту или рачунару. Уколико корисник лиценце за софтвер жели да користи софтвер на више сајтова или ра чунара, са власником лиценце (носиоц ем ауторског права на софтвер) склапа додатни уговор (или наведено посебно прецизира у иницијалном уговору о лиценци) и на тај начин, уз плаћа ње посебне накнаде, добија лиценцу за имплементацију софтвера појединачно на оном броју сајтова или рачунара колико је наведено у уговору. Наведена додатна накнада је обично у нижем номиналном новчаном износ у од иницијалне накнаде коју корисник плаћа за коришћење или за право коришћења софтвера. Накнада која се плаћа за лиценцу за имплементацију софтвера на одређеном броју сајтова или рачунара, има карактер ауторске накнаде приликом чије исплате треба обрачунати и платити порез по одбитку. Накнада за надоградњу софтвера

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

Питање: Да ли се накнада за надоградњу односно унапређење софтвера, која се фактурише посебно у однос у на накнаду за лиценцу за софтвер, сматра ауторском накнадом за потребе примене УОИДО? Одговор: Уколико је у конкретном случају реч о сит уац ији у којој је резидент, поред основног уговора о лиценци за софтвер, са нерезидентом склопио посебан уговор (уз плаћање посебне накнаде) о надоградњи и коришћењу тако надограђеног софтвера, наведена накнада за коришћење на дограђеног софтвера (на коме сва ауторска права и даље задржава нерезидентни обвезник) има карактер ауторске накнаде приликом чије исплате треба обрачунати и платити припадајући порез по одбитку. Истовремено (и независно од накнаде за коришћење надограђеног софтвера – која се сматра ауторском накнадом) сматрамо да накнада која се плаћа за саму надоградњу софтвера нема карактер ауторске накнаде, већ иста представља накнаду за пружене услуге надоградње софтвера. Накнада за одржавање софтвера Питање: У складу са решењима садржаним у УОИДО које је Република Србија закључила са другим земљама, да ли се накнада коју по основу одржавања софтвера наша фирма исплаћује нерези дентном правном лицу (резидент у земље са којом Република Србија има закључен УОИДО) сматра ауторском накнадом приликом чије исплате смо обавезни да обрачунамо и платимо порез по одбитку? Одговор: Накнада коју по основу одржавања софтвера ваша фирма исплаћује нерезидентном прав ном лицу (резидент у земље са којом Република Србија има закључен УОИДО), не сматра се ауторском накнадом приликом чије исплате сте обавезни да обрачунате и платите порез по одбитку. Сматрамо да наведена накнада има карактер накнаде за пружене услуге приликом чије испла те не постоји обавеза обрачунавања и плаћања пореза по одбитку (у вези са наведеним указу јемо на мишљење Министарства финансија бр. 413-01-2348/2008-04 од 25. 12. 2008. године). Накнада за дистрибуцију копија софтвера

Питање: Наша фирма је са власником ауторског права на софтвер склопила уговор о праву дистри буције одређеног броја копија софтвера, уз изричито навођење у уговору да нисмо овлашћени да сами правимо (и дистрибуирамо) додатни број копија софтверског програма (осим броја

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 48

наведеног у уговору). За стицање наведеног права дистрибуције власнику софтвера (резидент у земље са којом Република Србија има закључен УОИДО) плаћамо одређену новчану накнаду. Да ли наведена накнада има карактер ауторске накнаде, односно да ли смо у обавези да (у име и за рачун власника софтвера) платимо порез по одбитку? Одговор: У складу са ставовима OECD-а, накнада коју дистрибутер софтверског програма плаћа вла снику (носиоцу) ауторског права на софтвер, без дозволе последње наведеног да дистрибутер сам прави додатни број копија софтверског програма, не представља ауторску накнаду у смислу члана 12. став 3. УОИДО, услед чега исплатилац накнаде није обавезан да обрачуна и уплати никакав порез по одбитку. Наиме, у наведеној трансакцији поменута права (право дистрибуције одређеног броја ко пија софтверских програма) која могу да се доведу у везу са ауторским правима на софтвер, ограничена су само на права која се тичу комерцијалног посредовања приликом дистрибуције копија софтвера, али не и самог ауторског права као таквог. Накнада која се том приликом плаћа, представља добит од пословања чије је опорезивање регулисано одредбама члана 7. УОИДО, која у земљи извора (у конкретном случају у Републи ци Србији) може да се опорезује једино ако је остварена пословањем преко сталне пословне јединице, што у стварном живот у (управо у циљу избегавања опорезивања у РС) није могуће реално очекивати. Напред наведена накнада нема карактер ауторске накнаде, без обзира на начин дистрибуци је самих копија софтвера (испорука се врши механички или електронским путем), односно без обзира на чињеницу да софтвер (у циљу инсталирања) подлеже мањој (незнатној) стандарди зацији (прилагођавању). Накнада за дистрибуцију софтвера

Питање: Молимо за детаљан одговор у вези са тумачењем члана 40. Закона о порезу на добит правних лица, односно пореског третмана накнаде за дистрибуцију софтвера (без права дистрибутера да умножава софтверски програм), а у светлу решења садржаних у УОИДО између Републике Србије и других земаља. Одговор: Према члан у 40. став 1. Закона о пор ез у на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/01... 112/15 – у даљем текс ту: Закон), уколико међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено, порез на добит по одбитку по стопи од 20% обрачунава се и плаћа на приходе које оствари нерезидентно правно лице од резидентног правног лица, пор ед осталог, по основу накнада ауторског и сродних прав а и прав а индустријске својине. Одр едб ом члана 2. став 2. тачка 1) Закона о ауторском и сродним правима („Сл. гласник РС”, бр. 104/09... 29/16 – одлука УС) пропис ано је да се ауторским делом, између осталог, сматрају и рач унарски програми. Ако је ауторско дело рач унарски програм који је аутор (физичко лице) створио током трајања радног однос а, извршав ајући своје радне обав ез е, трајни носилац свих искључивих имовинских прав а на дел у је послодав ац – правно лице. Имовинска права аутора (заједно са моралним правима аутора чине ауторско право) проис тич у из економског искоришћав ања дела, а обухват ају, између осталог, прав о на бележење и умножав ање, при чем у се, ако је ауторско дело рачунарски програм, умножав ањем смат ра и смештање целог или дела програма у меморију рач унара, односно пуштање програма у рад на рач унару; право дав ања примерака дела у зак уп (на ограничено време, уз непосредн у или посредн у имовинску корист) и сл. У случају када права на рачунарском програму припадају нерезидентном обвезнику (правном лицу) који путем уговора о лиценци, односно подлиценци преноси право коришћења предмета уговора – рачунарског програма – резидентном обвезнику који му по том основу плаћа одређену

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

накнаду, та накнада, према нашем мишљењу, представља ауторску накнаду која се опорезује по резом по одбитку, у складу са чланом 40. став 1. Закона, по стопи од 20%, уколико међународним УОИДО није друкчије уређено. С обзиром на изнето, разумели смо да је у конкретном случају који наводите у вашем питању реч о софтверу, као и о лиценци за његово коришћење у Републици Србији. С тим у вези наводите да је фирма из Републике Србије САМО дистрибутер, што тумачимо тако да та фирма једино посредује при дистрибуцији софтвера крајњем (на основу уговора о лиценци) корисни ку у Републици Србији, при чему власништво и ауторска права над истим остају у фирми из иностранства, која је и носилац ауторског права на софтвер. Дистрибутер (фирма из Републике Србије) фирми из иностранства (носиоцу ауторског права на софтвер) плаћа накнаду за право дистрибуције софтвера, а сам дистрибутер у Републици Србији (у своје име и за свој рачун) не прима никакву накнаду од домаћих корисника софтвера – то чини у име и за рачун фирме из иностранства (носилац ауторског права на софтвер). Ако је наше разумевање исправно, фирма из иностранства (носилац ауторског права на софтвер) стварни је власник прихода и у зависности од тога да ли је или није односна фирма из иностранства резидент земље са којом Република Србија има закључен УОИДО, у конкретном случају, приликом исплате накнаде за коришћење лиценце за софтвер (ту накнаду домаћи ко рисник лиценце исплаћује дистрибутеру који даље ту накнаду прослеђује иностраном носиоцу ауторског права на софтвер) примењује се (уз претходно испуњење услова предвиђених међу народним уговором) стопа пореза по одбитку на ауторске накнаде, предвиђена у одговарајућем члану УОИДО, односно одредбом члана 40. став 1. Закона (примењује се стопа пореза по одбитку од 20% – ово ако нис у испуњени услови из УОИДО или се накнада исплаћује резидент у земље са којом Република Србија нема закључен УОИДО). Сматрамо да накнада коју (у конкретном случају) домаћи дистрибутер плаћа (за право дистрибуције софтвера) иностраном носиоцу ауторског права на софтвер, нема карактер аутор ске накнаде приликом чије исплате треба обрачунати и платити дужни порез по одбитку. Наведено никако не значи да је у циљу избегавања плаћања пореза у Републици Србији, у конкретном случају који наводите у вашем питању, могуће понашање дистрибутера (чија накна да за дистрибуцију, како је напред наведено, нема карактер ауторске накнаде) тако да се надле жним пореским органима Републике Србије (уз истицање у први план накнаде за дистрибуцију) онемогући праћење (односно маскира) плаћања накнаде за коришћење предметне лиценце за софтвер и, у складу са тиме, одреди њен одговарајући порески третман (у смислу плаћања по реза по одбитку у Републици Србији), односно сматрамо да информација да плаћања према иностранству иду непосредно преко домаћег дистрибутера (можда уз намеру да се прикаже да је реч о плаћању између два резидентна лица – нпр. крајњег корисника лиценце и дистрибутера) није од значаја (у питању је техника плаћања која нема утицаја на суштину ствари, онако како смо је напред разумели и описали). Овакво тумачење би требало да подразумева постојање две излазне фактуре (које треба да се заснивају на одговарајућим комерцијалним уговорима – уговору о дистрибуцији и уговору о лиценци) из Републике Србије, и то: – једне која се односи на накнаду коју дистрибутер плаћа иностраном носиоцу ауторског права на софтвер (та накнада нема карактер ауторске накнаде приликом чије исплате НE треба обра чунати и платити дужни порез по одбитку); и – друга која се односи на накнаду коју за коришћење или за право коришћења лиценце, дома ћи корисник (преко дис трибу тера) плаћа иностраном носиоцу ауторског права на софтвер (наведена накнада има карактер ауторске накнаде приликом чије исплате треба обрачунати и платити дужни порез по одбитку). Посебно истичемо то да је у конкретном случају могућа и сит уација у којој је инострани носилац ауторског права на софтвер пренео наведено право коришћења софтвера (уз плаћа ње одговарајуће накнаде за то) на дистрибутера, уз дозволу овог последњег да наведено право коришћења, уз плаћање накнаде за подлиценцу, преноси даље на домаћег корисника лиценце.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

У наведеном случају накнада коју би дистрибутер који је у ствари први (са могућношћу да вања лиценце у подлиценцу) корисник лиценце, плаћао иностраном носиоц у ауторског права на софтвер, има карактер ауторске накнаде приликом чије исплате би требало обрачунати и платити дужни порез по одбитку, док би истовремено накнада коју би крајњи корисник лицен це плаћао домаћем лицу од кога је у подлиценцу добио право коришћења софтвера, остала ван поља примене члана 40. Закона. Коначно, могуће је да инострани носилац ауторског права на софтвер то своје право прода (што подразумева пренос целокупног права својине на софтвер) домаћем дистрибу теру који у том случају постаје једини носилац ауторског права које може уступити на коришћење како домаћим, тако и иностраним корисницима. У том случају би накнада коју домаћи дистрибутер исплаћује иностраном носиоцу ауторског права имала карактер купопродајне цене и такође би остала ван домашаја поља примене члана 40. Закона (сматрамо да је оваква ситуација ипак мало вероватна у пракси). Алтернативно, могуће је да дистрибутер од иностраног носиоца ауторског права купује про извод и лиценцу, али не и сва (ауторска) права, а затим препродаје коначном кориснику. Овде је реч о власништву над производом, али не и о власништву над ауторским правима. Део права увек задржава инострани носилац ауторског права (сем ако дистрибутер не продаје производ као свој) тако да корисник добија и производ и лиценцу, али не и сва права. С тим у вези по требно је утврдити (ако је то могуће) да ли дистрибутер преузима ауторска права. То зависи од уговора између иностраног носиоца ауторског права и дистрибутера. По нашем мишљењу, ако неко у Републици Србији продаје производе иностраног носиоца ауторског права у изворном облику и под оригиналним именом, он је у улози „препродавца” и не стиче никаква ауторска права. Један од начина да се ово сазна је да се прочитају услови са којима корисник мора да се сложи приликом инсталације „програма”. Ту се у принципу никада не спомиње посредник. *** Имајући у виду наведено, и овом приликом понављамо принципијелни став Републике Ср бије – Министарства финансија (исказан, поред осталог, и у Службеном мишљењу бр. 430-0700007/2007-04 од 26. 2. 2007. године) према ком: Накнаде за коришћење или за право коришћења лиценце за софтвер, односно лиценце за имплементацију и употребу софтвера, спадају у дефини цију ауторске накнаде која је наведена у одговарајућем члану УОИДО. При томе, уколико се ра ди о накнади за коришћење или за право коришћења, а не о преносу целокупног права својине на софтвер, ауторском накнадом сматра се како накнада која се исплаћује за коришћење или за пра во коришћења ауторског права на софтвер за комерцијалну експлоатацију (нпр. даља дистри буција софтвера у смислу да дистрибутер претходно има дозволу за коришћење софтвера, коју даље, уз дозволу носиоца ауторског права, преноси на домаћег корисника), тако и накнада која се односи на коришћење или на право коришћења софтвера за пословну – сопствену употребу од стране обвезника коме се софтвер уступа на коришћење, с обзиром на то да се у овим случајеви ма ради само о различитом обиму датог права на коришћење (у вези са наведеним указујемо на мишљење Министарства финансија бр. 430-7-265/2009-04 од 16. 2. 2010. године). Остала софтверска плаћања

Питање: Наша компанија се, поред осталог, бави извозом и увозом лиценци за софтвер и у конкретном случају има пословне односе са компанијама из Летоније. Будући да постоји УОИДО између Републике Србије и Летоније, занима нас по којој стопи пореза по одбитку (5% или 10%) у однос у на бруто износ ауторске накнаде за коришћење софт вера, земља извора ауторских накнада треба да обрачуна дужни порез. Одговор: У вези са опорезивањем ауторских накнада у земљи извора, у члану 12. (ауторске накнаде) ст. 2. и 3. УОИДО са Летонијом, прописано је:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

2. Ауторске накнаде могу да се опорезују и у држави уговорници у којој настају, у складу са законима те државе, али ако је стварни власник ауторских накнада резидент друге државе уговорнице, разрезан порез не може да буде већи од: 1) 5 одсто бруто износа ауторских накнада наведених у подставу 1) става 3. овог члана; 2) 10 одсто бруто износа ауторских накнада наведених у подставу 2) става 3. овог члана. 3. Израз „ауторске накнаде” у овом члану означава плаћања било које врсте која су примљена као накнада: 1) за коришћење или за право коришћења ауторског права на књижевно, уметничко или научно дело, укључујући биоскопске филмове и филмове или траке и друга средства репродукције слике или тона за телевизију или радио; и 2) за коришћење или за право коришћења патента, заштитног знака, нацрта или модела, плана, тајне формуле или поступка или за коришћење или за право коришћења индустријске, комерцијалне или научне опреме или за обавештења која се односе на индустријска, комерци јална или научна искуства. Имајући у виду наведено, а посебно да у наведеним дефиницијама ауторских накнада није прецизирано у коју од две дефиниције ауторских накнада спада ауторска накнада која се плаћа по основу лиценце за софтвер, што код исплатиоца накнада ствара дилему коју стопу (од две бенефициране) пореза по одбитку треба применити приликом исплате ауторских накнада нерезиденту, указујемо на то да у том случају ауторске накнаде по основу лиценце за софтвер треба посматрати онако како то чини национални закон земље извора (интелект уална или индустријска својина) и у складу са тиме применити одговарајућу бенефицирану стопу пореза по одбитку, предвиђену у УОИДО. Када је у питању Република Србија као земља извора ауторских накнада, софтвер се (као што је напоменуто раније) може квалификовати као књижевно или научно дело. Из наведеног можемо закључити да у конкретном случају који наводите у вашем питању, приликом исплате ауторских накнада нерезидент у – резиденту Летоније по основу лиценце за софтвер, и уз испуњење услова предвиђених УОИДО (валидна потврда о резидентности у складу са законом којим се уређује порески поступак и пореска администрација и доказ о стварном власништву прихода), надлежни порески органи Републике Србије, као и домаћи исплатилац ауторских накнада, накнаду по основу лиценце за софтвер треба да третирају као вид заштите интелектуалне (а не индустријске) својине (дефинисане у члану 12. став 3. под, 1) УОИДО), као и да примене нижу стопу пореза по одбитку која износи 5% од бруто износа ауторских накна да, предвиђену чланом 12. став 2. под. 1) УОИДО са Летонијом. Питање: Шта представља доказ за утврђивање стварног власника ауторске накнаде по основу лиценце за софтвер? Одговор: За потребе утврђивања стварног власника софтвера који је предмет лиценце, надлежни порески органи од примаоца ауторске накнаде могу затражити на увид комерцијални уговор о уступању лиценце за софтвер. Подразумева се да би подаци из комерцијалног уговора о лиценци требало да представљају тајну, као и да са њима буде поступано у складу са прописима који ту материју регулишу (извод из мишљења Министарства финансија број 430-01-240/2012-24 од 12. 7. 2012. године). Порески третман накнада за софтвер и осталих софтверских плаћања (Појашњење/СИНТЕЗА) ЈЕСТЕ ауторска накнада: 1. накнада за лиценцу за софтвер; 2. накнада за лиценцу за имплементацију.

НИЈЕ ауторска накнада (подлеже провери применом члана 9. ЗПППА): 1. накнада за куповину софтвера; 2. накнада за имплементацију софтвера; 3. накнада за одржавање софтвера (услов: постојање основног уговора о лиценци); 4. накнада за унапређење софтвера (услов: постојање основног уговора о лиценци); 5. накнада за дистрибуцију софтвера (услов: постојање основног уговора о лиценци).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Напомена у вези са мешовитим уговорима под 3, 4 и 5:

Наш савет би у наведеном случају (мешовитих уговора) био такав да се од даваоца лиценце за софтвер затражи издавање две фактуре, од којих би се једна односила на плаћање по основу пружања услуга (нпр. одржавање, унапређење или дистрибуција софтвера), а друга на плаћање по основу лиценце за софтвер (подразумева се да би обвезник морао да води рачуна о томе да су износи на свакој појединачној фактури реално утврђени – да се не би догодило да је нпр. износ фактуре за пружање услуга нереално висок у односу на износ фактуре за лиценцу за софтвер, који би у том случају био нереално низак, што надлежни порески органи највероватније неће прихватити). У супротном ће (односно у случају јединствене фактуре) напред споменуто раздвајање вршити надлежни порески органи чијим коначним ставом порески обвезници можда неће бити задовољни. ***

ПРИМЕНА РЕГИОНАЛНЕ КОНВЕНЦИЈЕ О ПАН-ЕВРО-МЕДИТЕРАНСКИМ ПРЕФЕРЕНЦИЈАЛНИМ ПРАВИЛИМА О ПОРЕКЛУ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

вропска комисија (у даљем тексту: Комисија) у „Службеном листу Европске уније”, серија Ц, број 73 од 9. 3. 2017. године, објавила је Обавештење којим су све стране уговорнице Регионалне конвенције о пан-евро-медитеранским правилима о пореклу („Сл. гласник РС – Међународни уговори”, бр. 7/2013 – у даљем тексту: Конвенција) обавештене о изменама које се тичу могућности примене дијагоналне кумулације порекла, предвиђене чланом 3. Прилога I Конвенције. 1. Комисија је објављеним Обавештењем подсетила стране уговорнице Конвенције на услове за примену дијагоналне кумулације порекла. У Обавештењу Kомисије је наведено да се дијагонална кумулација порекла може примењивати само ако су стране (државе и територије) у којима се обавља коначна производња и стране коначног одредишта, са свим странама које учествују у стицању статуса производа са пореклом, тј. свим странама из којих употребљени материјали потичу, склопиле споразуме о слободној трговини који садрже иста правила о пореклу. Материјалима без порекла сматрају се материјали са пореклом стране која није склопила споразум са странама у којима се обавља коначна производња и странама коначног одредишта. 2. На основу обавештења које су јој стране уговорнице доставиле, Комисија је обавестила о могућности примене кумулације порекла између ЕУ и Босне и Херцеговине на основу Конвенције. Између наведених страна Конвенција ће се примењивати ретроактивно од 9. 12. 2016. године. Примена кумулације порекла између ЕУ и Босне и Херцеговине на основу Конвенције омогућава да се приликом извоза робе из Републике Србије у Босну и Херцеговину могу користити докази о пореклу наведени у Анексу IIIа и IVа Прилога I Конвенције за: 1) производе са преференцијалним пореклом ЕУ, за које се при извозу из Републике Србије потврђује њихово ЕУ порекло и 2) производе са пореклом који су у Републици Србији добијени применом кумулације порекла са материјалима преференцијалног порекла ЕУ. То значи да се при извозу горе набројаних производа у Босну и Херцеговину, сходно одлуци бр. 1/2014 Савета за стабилизацију и придруживање ЕУ и Републике Србије („Сл. гласник РС”, бр. 12/2015) и Одлуке Заједничког комитета Споразума ЦЕФТА 2006 („Сл. гласник РС”, бр. 28/2014), као докази о пореклу робе могу користи: 1) Уверење о кретању робе ЕУР.1 серија А, које у пољу број 7. не садржи напомене „cumulation applied with” и „no cumulation applied”, или 2) изјава о пореклу која не садржи напомену „cumulation applied with” или „no cumulation applied”. У Обавештењу се наводи да се, без обзира што Република Турска још увек није започела примену Конвенције, производи турског преференцијалног порекла који су обухваћени Царинском унијом између ЕУ и Републике Турске, могу сматрати материјалима са пореклом у циљу дијагоналне кумулације између ЕУ и земаља учесница у процесу стабилизације и придруживања ЕУ, с којима је на снази протокол о пореклу. Битно је истаћи и да ће се у смислу примене кумулације порекла робе: 1) приликом извоза из Републике Србије у Републику Турску робе која је преференцијално порекло стекла на основу дијагоналне кумулације, примењивати Протокол II Споразума о слободној трговини између Републике Србије и Републике Турске, па се као докази о пореклу могу издати или Уверење о кретању робе ЕУР.1, серија Ц, које у пољу број 7 садржи напомене „cumulation applied with” и „no cumulation applied”, или изјава о пореклу која садржи исте напомене; 2) приликом извоза робе из Републике Србије у Републику Молдавију, примењивати Анекс IV Споразума ЦЕФТА, па ће се производи/материјали ЕУ порекла сматрати производима

са пореклом, док ће се производи/материјали пореклом из Републике Турске и из земаља чланица ЕФТА сматрати производима без порекла; 3) приликом отпреме робе из централног дела Републике Србије на територију АП Косово и Метохија, примењивати Анекс IV Споразума ЦЕФТА, па ће се производи/материјали пореклом из Републике Турске и из земаља чланица ЕФТА сматрати производима без порекла.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

***

УСВОЈЕНА ОДЛУКА О ИЗМЕНАМА ОДЛУКЕ О ВРСТИ, ВИСИНИ И НАЧИНУ ПЛАЋАЊА НАКНАДЕ ЗА УСЛУГЕ ЦАРИНСКОГ ОРГАНА

„Службеном гласнику РС”, бр. 23/2017 од 13. 3. 2017. године, објављена је Одлука о измена ма Одлуке о врсти, висини и начину плаћања накнаде за услуге царинског органа, која је ступила на снагу 21. 3. 2017. године. Законом о изменама и допунама Царинског закона који је ступио на снагу 6. 1. 2017. године, накнаде за услуге царинског органа су преименоване у таксе. Како Закон о републичким административним таксама не предвиђа наплату ове таксе, било је неопходно дефинисати износ нове таксе, што је и учињено настављеном применом Одлуке о врсти, висини и начину плаћања накнаде за услуге царинског органа („Сл. гласник РС”, бр. 113/2013 од 20. 12. 2013. године) тако што је реч „накнада” замењена речју „такса”. То значи да царински орган сада наплаћује таксу: 1) у износу од 1.881,00 динара за сваки започети час рада овлашћеног царинског службеника – при изласку на терен ван редовног радног времена или ван места, односно просторија и простора у којима царински орган редовно врши царински надзор и контролу или царињење робе, ради спровођења царинских формалности (уколико се то ради на захтев лица); 2) у износу од 908,00 динара – за обраду пријаве за полагање стручног испита за заступање у царинском поступку; 3) у износу од 52.404,00 динара по полазнику – за обуку за царинско заступање; 4) у износу од 18.960,00 динара – за организовање и полагање стручног испита за заступање у царинском поступку, односно за поновно полагање, и у износу од 9.480,00 динара – за полагање поправног испита из једне или две области; 5) у износу од 2.624,00 динара – за издавање дозволе за рад царинског заступника.

***

ПРЕКРШАЈИ ВЕЗАНИ ЗА ПРЕФЕРЕНЦИЈАЛНО ПОРЕКЛО РОБЕ

циљу уједначавања праксе прекршајних судова и Управе царина, Одељење судске праксе Прекршајног апелационог суда заузело је став у вези са постојањем прекршаја везаних за преференцијално порекло робе из члана 293. став 1. тачка 1. и из члана 294. став 1. тачка 1. Царинског закона („Сл. гласник РС”, бр. 18/2010, 111/2012, 29/2015 и 108/2016).

1. Приликом утврђивања постојања одговорности за прекршаје предвиђене чланом 293. став 1. тачка 1. или чланом 294. став 1. тачка 1. Царинског закона, поставља се питање виности окривљених. Царински орган земље извознице у свом негативном одговору/обавештењу: 1) потврђује да раније приложена документација о преференцијалном пореклу није тачна или 2) да је документација непотпуна, или 3) да извозник на тражење царинског органа земље извознице није дао никакав одговор. Одељење судске праксе Прекршајног апелационог суда је на својој седници 27. 5. 2016. године усвојило став да негативни одговор стране администрације указује да је остварена радња прекршаја из члана 293. став 1. тачка 1. или члана 294. став 1. тачка 1. Царинског закона, али да то не значи да аутоматски постоји кривица лица које је царинском органу предало документ (а није га само сачинило), нити може аутоматски значити да кривице нема, већ се процена царинарнице да је извршилац поступао умишљајно или нехатно мора поткрепити одговарајућим доказима. Одлука суда не може почивати на претпоставкама или уверењима суда која нису поткрепљена на одговарајући начин, већ само на чињеницама утврђеним у поступку и то на основу приложених и изведених доказа. Стога, уколико осим негативног одговора стране администрације не постоје други приложени или изведени докази који указују или могу указати на постојање кривице учиниоца прекршаја, нема основа да се окривљени огласи одговорним за чињење неког од наведених прекршаја. Суд доказе изводи само на предлог странака, а изузетно и по службеној дужности и то уколико се ради о доказу који странка није у могућности сама да прибави. Под одговарајућим доказима који указују на постојање кривице окривљеног подразумевају се и докази који се тичу радњи окривљеног: 1) Писана изјава окривљеног, дата царинском органу, која указује на постојање кривице, а у којој је дато изјашњење у вези са околностима под којима је роба набављена, и то: од кога су набављени роба и оспорени доказ, да ли је било посредника, на који начин је остварен контакт са

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

Кад год је у прилици, приликом декларисања робе за поступак стављања у слободан промет, уз Јединствену царинску исправу (ЈЦИ), декларант прилаже и доказ о преференцијалном пореклу робе. На тај начин декларант ствара услове за обрачун и наплату царинских дажбина по царинској стопи од 0% или по стопи која је нижа од МФН царинске стопе. Спроводећи систем управљања ризиком, а у намери да спречи злоупотребу споразума о слободној трговини, Управа царина, путем административне сарадње са царинским органом државе/територије потписнице споразума, врши проверу веродостојности издатих доказа о преференцијалном пореклу робе, као и проверу испуњености услова за њихово издавање. Уколико одговор стране администрације буде негативан, поступајућа царинарница покреће царинско-управни поступак ради наплате мање наплаћених дажбина, спроводи истражне радње из своје надлежности и подноси захтев за покретање прекршајног поступка надлежном прекршајном суду. Прекршајни поступак се води против увозника (правно лице, предузетник или физичко лице), а у случају посредног заступања и против царинског заступника, па је за наведена лица пожељно да буду упозната са правним ставом Прекршајног апелационог суда како би у прекршајном поступку на најбољи начин заштитила своја права.

извозником, зашто је одабран баш тај извозник, да ли је окривљени имао могућност да провери веродостојност спорне исправе коју је примио и касније предао царинском органу, односно да ли је уопште покушао да изврши проверу и сл. 2) Изјава окривљеног дата пред судом. И поред евентуалне писане изјаве, суд је обавезан да узме детаљну изјаву окривљеног у циљу утврђивања да ли је окривљени знао или могао знати да предметна роба нема декларисано преференцијално порекло. 3) Изјаве сведока. 4) Чињеница да се окривљени није жалио на одлуку донету у царинско-управном поступку којом је накнадно обавезан да плати износ на име мање плаћеног царинског дуга, те да је тако утврђени износ и платио. Наведени износ представља разлику између износа царинског дуга, накнадно утврђеног без примене повластица предвиђених споразумом о слободној трговини, и износа плаћеног царинског дуга, књиженог у поступку стављања робе у слободан промет.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

2. Неопходно је да поступци царинског органа који су предузети у склопу истраге буду детаљно документовани, те да царински орган обезбеди тачан превод стране документације. Царински орган мора да обезбеди и достави суду оспорени доказ о преференцијалном пореклу робе, Јединствену царинску исправу по којој је роба декларисана за поступак стављања у слободан промет, доказ о преписци са царинским или другим надлежним органом у држави/ територији извозници, тачан превод упита, као и тачан превод одговора стране администрације и друге приложене стране документације којом доказује постојање прекршајне одговорности окривљеног. 3. Врховни касациони суд је у образложењу пресуде, Прзз 4/2016 од 22. 12. 2016. године, оценио да је извозник одговоран за тачност података о пореклу робе. Врховни касациони суд је у горе наведеној пресуди оценио да, иако је декларант приликом декларисања робе за поступак стављања у слободан промет, уз Јединствену царинску исправу, приложио и оспорени доказ о преференцијалном пореклу робе, он тиме није доставио царинском органу нетачне податке, с обзиром на то да није могао да проверава документацију преко царинске администрације земље извознице нити је то била његова обавеза. Додатно је суд, тумачећи одредбе чланова 16. и 22. Протокола 3 за примену Споразума о трговини и трговинским питањима између Европске заједнице, с једне, и Републике Србије, с друге стране („Сл. гласник РС – Међународни уговори”, бр. 83/08), оценио да је извозник одговоран за тачност података о пореклу робе, у конкретном случају за тачност изјаве на фактури за коју је накнадно, извршеном провером, установљено да је неверодостојна. На овај начин је створена судска пракса која изузетно олакшава увозницима и царинским заступницима да заштите своја права у прекршајном поступку и тиме спрече да буду оглашени одговорним за царинске прекршаје, предвиђене чланом 293. став 1. тачка 1. или чланом 294. став 1. тачка 1. Царинског закона. ***

ПИТАЊА ЧИТАЛАЦА

ОДГОВОР: У члану 12. став 6. тачка 7) подтачка (2) Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004... и 108/2016 – у даљем тексту: Закон) прописано је да се услуге ОГЛАШАВАЊА (као изузетак од општег правила дефинисаног ст. 4. и 5. Закона) опорезују сходно правилу разликовања лица коме су пружене услуге, тј. да ли је у питању порески обвезник или лице које то није, али је то за конкретну услугу небитно, с обзиром на то да је у оба случаја место промета место где прималац услуге има седиште, пребивалиште или боравиште, односно где пословна јединица којој се пружа услуга има седиште. Пре него што дамо објашњења по питањима да ли се страно лице мора евидентирати у систем ПДВ-а у Србији или не, и какве су санкције ако мора а то не учини, морамо нагласити шта се од 1. априла 2017. г. сматра ОГЛАШАВАЊЕМ, с обзиром на то да у члану 12. више не постоји појам „услуге рекламе”. Чланом 2. став 1. тачка 1) Закона о оглашавању („Сл. гласник РС”, број 6/2016) дефинисано је да је оглашавање представљање у било ком облику у вези са пословањем, односно професионалном или пословном делатношћу, ради подстицања продаје робе и услуга, продаје непокретности, као и преноса права и обавеза. Оглашавање се може вршити: – у електронским медијима (ТВ и радијско оглашавање); – у штампаним медијима (дневне и периодичне новине и друга штампана средства јавног информисања, као и дигитална издања дневних и периодичних новина, односно других штампаних средстава јавног информисања); – на отвореним површинама (огласним паноима (билбордима), плакатима, дисплејима, светлећим ознакама и сл., постављеним на површинама које су изван затвореног простора, а доступне су јавности, односно неодређеном броју прималаца);

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

ПИТАЊЕ: Болница се рекламира путем телевизија и часописа широм нашег региона. Када су у питању телевизије, ту су ОБН чије је седиште у Босни и Херцеговини и Фокс телевизија са седиштем у Бугарској. Напомињем да се програм ових телевизија, иако су им седишта ван Србије, може видети путем кабловских оператера и у Србији. Часопис Лепота и здравље са текстовима о нашој болници излази у Босни и Херцеговини, Македонији и Црној Гори (у Србији се не може купити). Такође, сваког месеца Гугл нам наплаћује „хостовање” које ми приказујемо као трошкове рекламе. За ове трошкове рекламирања Болница сваког месеца добија фактуре од инодобављача и као порески дужник (напомињем да Болница није обвезник ПДВ-а), у складу са чланом 12. Закона, обрачунава ПДВ интерним обрачуном и до 10. у месецу за претходни месец подноси ПДВ пријаву и плаћа порез. Молим за ваше мишљење: – Да ли се после измена Закона о ПДВ-у које ступају на снагу 1. 4. 2017. године, нешто мења у односу на наше досадашње поступке око обрачуна ПДВ-а? Ако се мења, шта се мења? – На која страна правна лица се односи измена Закона по којој морају да одреде пореског пуномоћника у Србији? – Да ли наши инодобављачи треба да одреде пореског пуномоћника у Србији? Ако треба, а они не желе, да ли то значи да треба да прекинемо сарадњу са њима због измена Закона о ПДВ-у? Ако треба, а они не желе, и наставимо сарадњу, да ли наша држава може да их казни зато што нису одредили пореског пуномоћника? Ако треба, ко треба да их обавести да су овде наступиле законске промене?

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 58

– путем интернета (оглашавање на интернет презентацији, друштвеној мрежи, апликацији, односно путем другог вида интернет комуникације). Пошто се болница оглашава на ТВ, часопису и сл., практично је оно што је и до сада било заступљено под појмом рекламе у овом случају. Што се тиче пореског третмана услуга оглашавања, места промета ових услуга и места опорезивања, напомињемо да према одредби става 3. члана 12. Закона, када услугу пружа СТРАНО лице које се НИЈЕ евидентирало за обавезу плаћања ПДВ-а у складу са овим законом (није у систему ПДВ-а у Р. Србији), пореским обвезником коме се пружа услуга сматра се: 1) свако лице које обавља делатност као трајну активност, без обзира на циљ обављања те делатности: – то су сва лица која у складу са чланом 10. став 1. тачка 3) Закона имају обавезу да интерно обрачунају ПДВ као порески дужници – независно од тога да ли су обвезници ПДВ-а или не и независно од тога да ли делатност обављају у циљу остваривања прихода или не, односно то су: – правна лица, предузетници и физичка лица; – мали обвезници, удружења грађана, фондације, задужбине и други субјекти који нису порески обвезници у смислу члана 8. Закона о ПДВ-у јер делатност не обављају у циљу остваривања прихода; – страно лице (правно, предузетник или физичко лице), без обзира да ли је у својој земљи регистровано или не за порез на потрошњу; 2) правна лица (нпр. држава, амбасада), државни органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе – независно од тога да ли делатност обављају као трајну активност или не. Како смо рекли, када услуге оглашавања пружа страно лице које у Републици Србији није евидентирано у систему ПДВ-а (нема пореског пуномоћника), болница која се у смислу члана 12. став 3. сматра пореским обвезником јер обавља делатност као трајну активност, иако није евидентирана у систему ПДВ-а, дужна је да, у складу са чланом 10. став 1. тачка 3) Закона, интерно обрачуна ПДВ јер је место промета, па и опорезивања ове услуге, место седишта, пребивалишта или боравишта примаоца услуга. Дакле, у том погледу ништа се не мења у досадашњем поступању. Болница ће и надаље као порески дужник имати обавезу да поднесе ПППДВ до 10. у месецу за претходни месец и да обрачуна и плати ПДВ. Иначе, лице које се у смислу члана 12. не сматра пореским обвезником је свако лице које не обавља делатност као трајну активност (нпр. физичка лица која не обављају делатност), па је у том случају страно лице које пружа услугу таквом лицу ДУЖНО да се евидентира у систем ПДВ-а у Србији, тј. да има пореског пуномоћника, јер у супротном сноси санкције у складу са чланом 180б Закона о пореском поступку и пореској администрацији. Овим чланом је прописано: „Порески обвезник – правно лице које у Републици Србији врши промет добара, односно услуга у складу са пореским законом, а у Републици Србији нема седиште ни сталну пословну јединицу, односно има сталну пословну јединицу, али промет добара односно услуга врши ван своје сталне пословне јединице, казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 100.000 до 2.000.000 динара ако у складу са пореским законом не одреди пореског пуномоћника и не евидентира се за обавезу плаћања пореза.” Ово из ралога што је чланом 10а став 2. Закона прописано да „страно лице које у Републици врши опорезиви промет добара и услуга искључиво обвезницима ПДВ-а, односно лицима из члана 9. став 1. овог закона, као и промет услуга превоза путника аутобусима за које се као основица за обрачунавање ПДВ-а утврђује просечна накнада превоза за сваки појединачни превоз, у складу са овим законом, није дужно да у Републици одреди пореског пуномоћника и да се евидентира за обавезу плаћања ПДВ-а.” Дакле, пошто се пореским обвезником сматра болница као прималац услуге коју пружа страно лице које није евидентирано у систему ПДВ-а, сматрамо да у конкретном случају страно лице нема обавезу да се евидентира у систем ПДВ-а у Републици Србији. Но, вашим добављачима треба да скренете пажњу да уколико неке услуге пружају нпр. физичким лицима, морају да се евидентирају у систем ПДВ-а.

ПИТАЊЕ: Комитент је основао Привредно друштво које ће се бавити израдом пројеката за стамбене и пословне објекте, тачније архитектонским услугама као што су услуге пројектовања, саветодавне услуге и сл. Ако добро тумачим ове новине у вези са местом извршења услуга из области ПДВ-а, онда би требало да се ПДВ обрачуна у случају да се врши услуга пројектовања објекта за који се зна тачна локације, односно адреса и парцела на којој ће се тај објекат налазити? Да ли се у случају да се врши само услуга пројектовања без познате локације, онда не обрачунава ПДВ?

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

ОДГОВОР: Према одредбама члана 12. став 6. тачка 1) Закона о порезу на додату вредност (у даљем тексту: Закон), које ће бити у примени од 1. априла 2017. године, за услуге у вези са НЕПОКРЕТНОСТИМА, укључујући и услуге посредовања код промета непокретности – место промета је место у којем се налази непокретност – без обзира коме је пружена услуга (пореском обвезнику или лицу које није порески обвезник у смислу члана 12. став 2. и 3. Закона) и без обзира ко пружа услугу – лице које је обвезник или страно лице (опет у смислу члана 12. Закона). Потенцирамо позивање на дефинисање пореског обвезника у смислу члана 12. Закона, с обзиром на то да се САМО за потребе одређивања места промета услуга посебно дефинише ко се сматра пореским обвезником, што значи да дефинисање пореског обвезника за потребе примене члана 12. Закона не треба поистовећивати са дефиницијом пореског обвезника из члана 8. Закона. Дакле, када су у питању услуге пројектовања Правилником о утврђивању услуга у вези са непокретностима за сврху одређивања места промета услуга, у смислу Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 21/2017 – у даљем тексту: Правилник), прописане су те услуге, али на следећи начин: – Према одредби става 1. Правилника, то су услуге које су непосредно повезане са непокретностима, а под тим се, сходно члану 2. Правилника, подразумева: 1) да се услуге пружају помоћу непокретности, у смислу да је непокретност кључна и нужна за пружање услуге; 2) да се услуге пружају на непокретности или су усмерене ка непокретности, а за циљ имају промену која се односи на непокретност (правну или физичку). Чланом 3. став 1. тачка 2) Правилника прописано је да у те услуге спада израда пројеката за изградњу објеката или делова објеката на одређеним (унапред познатим) земљишним парцелама, односно за реконструкцију или адаптацију објеката или делова објеката. У том случају, Ваш комитент ће, ако је ПДВ обвезник, обрачунати ПДВ ако пројектује за непокретност на територији Србије, а неће то учинити ако израђује пројекат на територији која је ван територије Србије (под територијом ван територије Србије подразумева се и територија АПКМ). Поред тога, Правилником је у члану 4. став 1. тачка 1) прописано да се услугама из члана 2. овог правилника не сматра израда пројеката за изградњу објеката или делова објеката у случају када за изградњу није одређена (унапред позната) земљишна парцела. Према томе, када лице – обвезник ПДВ-а пружа услуге пројектовања за изградњу објеката или делова објеката, када за изградњу није одређена (унапред позната) земљишна парцела, у питању су услуге на које се примењују општа правила прописана ставом 4. и 5. Закона о ПДВ-у, а то значи следеће: 1) ако се таква услуга пружа лицу које ЈЕ порески обвезник – место опорезивања се опредељује према месту примаоца услуге (члан 12. став 4. Закона); 2) ако се таква услуга пружа лицу које НИЈЕ порески обвезник – место опорезивања се опредељује према месту пружаоца услуге (члан 12. став 5. Закона). Што се тиче архитектонских и саветодавних услуга, сматрамо да их треба разврставати на исти начин, односно, ако су везане за конкретну непокретност – место опорезивања би се одређивало према месту где се налази непокретност јер би те услуге могле да се сврстају у услуге

наведене у члану 3. став 1. тачка 18) Правилника (друге услуге које су непосредно повезане са непокретношћу у смислу члана 2. Правилника), а то значи ако се пружају помоћу непокретности у смислу да је непокретност кључна и нужна за пружање услуге, односно ако се пружају на непокретности или су усмерене ка непокретности, а за циљ имају промену која се односи на непокретност (правну или физичку). Међутим, ако се архитектонске и саветодавне услуге не могу везати за непокретност на претходно описани начин, онда су у питању услуге за које се место промета опредељује у складу са чланом 12. став 6. тачка 7) подтачка (3) Закона – услуге саветника, инжењера, адвоката итд., за које је прописано да када се пружају лицу које није порески обвезник, местом промета се сматра место седишта, пребивалишта или боравишта примаоца услуга. Имајући то у виду, јасно је да када се ради о пружању ових услуга лицу које је порески обвезник, поступа се у складу са општим правилом из става 4. члана 12. Закона, односно место промета је такође место где прималац услуге има седиште или сталну пословну јединицу ако се промет услуга врши сталној пословној јединици која се не налази у месту у којем прималац услуга има седиште, односно место у којем прималац услуга има пребивалиште или боравиште.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

***

KАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ЗА АПРИЛ 2017. године

Р. бр.

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ

Датум обавезе

Обавезе по основу Закона о акцизама Произвођачи нискоалкохолних пића који су на дан 31.12. 2015. г. имали произведена нискоалкохолна пића која садрже више од 1,2%, а највише до 5% вол алкохола, дужни су да надлежној Пореској управи доставе податак о стању залиха нискоалкохолних пића пописаних на последњи дан у месецу, до утрошка тих залиха

10. 4. 2017.

Уплата акцизе обрачунате, осим за ел. eнергију, за период 16–31. марта 2017. г.

18*. 4. 2017.

Подношење ПП ОАЕЛ и уплата акцизе на електричну енергију за крајњу потрошњу за март 2017. г.

18*. 4. 2017.

Подношење захтева на Обрасцу РЕФ-Г за рефакцију акцизе за деривате нафте и биотечности набављене за грејање (по истеку месеца)

20. 4. 2017.

Подношење захтева на Обрасцу РЕФ-Т за рефакцију акцизе за деривате нафте и биогорива који се као моторно гориво користе за транспортне сврхе (по истеку квартала)

20. 4. 2017.

Подношење захтева на Обрасцу РЕФ-ЕТЕ, са прилозима РЕФ-ЕТЕ-а и РЕФ-ЕТЕ-б, за рефакцију акцизе за деривате нафте и биотечности који се користе за производњу електричне и топлотне енергије (по истеку квартала)

20. 4. 2017.

Подношење ПП ОАК и ПП ТОА за први тромесечни обрачун акциза за 2017. г.

20. 4. 2017.

Уплата акцизе обрачунате за период 1–15. марта 2017. г.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

у мају

Обавезе по основу Закона о ПДВ-у 1.

Подношење ПП ПДВ и уплата ПДВ-а од стране лица која нису евидентирана у систему ПДВ-а (порески дужник из члана 10. и члана 44. став 3. Закона – по основу насталих обавеза у марту 2017. г.)

10. 4. 2017.

Подношење ПП ПДВ и уплата ПДВ-а од стране обвезника ПДВ-а и пореских дужника из члана 10. Закона, који имају месечни порески период, као и обвезника из члана 36а Закона – по основу насталих обавеза у марту 2017. г.

18*. 4. 2017.

Подношење Обрасца ПИД ПДВ 1 за стицање статуса претежног извозника за месечне обвезнике

18*. 4. 2017.

Најранији рок за подношење захтева за повраћај пореског кредита – сви обвезници

19*. 4. 2017.

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ

Р. бр.

Датум обавезе

Обавезе по основу Закона о порезу на добит правних лица 1.

Уплата месечне аконтације пореза на добит за март 2017. г.

18*. 4. 2017.

Подношење ПДПО/С и уплата пореза по одбитку у складу са чланом 40. Закона

при свакој исплати

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Обавезе по основу Закона о порезу на доходак грађана 1.

Исплатиоци прихода по основу естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма, Пореској управи достављају обавештење на Обрасцу ОЗУ о закљученим уговорима са интерпретаторима и другим ангажованим лицима у марту 2017. г.

Предузетници – паушалци плаћају утврђену обавезу по решењу ПУ

18*. 4. 2017.

Предузетници који се нису определили за личну зараду – дужни су да уплате аконтацију пореза и доприноса за социјално осигурање за март 2017. г.

18*. 4. 2017

Остали порези и доприноси и друге фискалне обавезе 1.

Уплата накнаде за приређивање игара на срећу за март месец

5. 4. 2017.

Подношење ИОСУ Пореској управи – извештај послодавца о извршењу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом и уплата обавезе за март 2017. г.

5. 4. 2017.

Уплата пореза на премије неживотних осигурања за уговоре склопљене у марту 2017. г.

10. 4. 2017.

Подношење ПП ОДО и уплата доприноса за социјално осигурање за осниваче који у свом друштву раде без радног односа за март 2017. г.

18*. 4. 2017.

Уплата комуналне таксе за фебруар 2017. г.: - за град Београд; - за остале општине у Р. Србији – према датуму на решењу.

18*. 4. 2017.

Уплата доприноса за социјално осигурање на најнижу месечну основицу доприноса – послодавци који нису исплатили зараде за март 2017. г. – 30. 4. 2017.

3*. 5. 2017.

______________

5. 4. 2017.

* Чланом 91. став 2. Закона о општем управном поступку прописано је да ако последњи дан рока пада у недељу или на дан државног празника, или у неки други дан када орган пред којим треба предузети радњу не ради, рок истиче првог наредног радног дана.

ИЗНОС ЛИЧНИХ ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ И ДРУГИХ ЛИЦА И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН – на основу просечне зараде у Републици у месецу фебруару 2017. године од 64.847 динара

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

НАКНАДА ТРОШКОВА ПОГРЕБНИХ УСЛУГА запосленом у случају смрти брачног друга и деце, члановима уже породице у случају смрти запосленог

Према члану 119. тач. 2) Закона о раду, послодавац је обавезан на ове исплате до висине трошкова погребних услуга, а према приложеним рачунима

За запосленог и члана његове породице не опорезује се до 65.189 дин.

СОЛИДАРНА ПОМОЋ породици у случају смрти пензионисаног радника

Исплаћује се у складу са општим актом и уговором о раду

Неопорезиво до 65.189 дин.

ОТПРЕМНИНА КОД ОДЛАСКА У ПЕНЗИЈУ

Према Закону о раду, исплаћује се најмање у висини 2 просечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику (тренутно: 64.847 x 2 = 129.694)

Не опорезује се до износа двоструке месечне зараде по запосленом у Републици према последњем податку (2 x 64.847 = 129.694 дин.)

ЈУБИЛАРНА НАГРАДА

До висине утврђене општим актом послодавца

Неопорезиво до 18.624 дин. годишње

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА ДО ПОСЛА И ПОВРАТКА СА ПОСЛА

До висине цене превозне карте у јавном саобраћају

Не опорезује се до висине превозне карте, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.725 дин.

ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У ИНОСТРАНСТВО

У висини утврђеној општим актом послодавца (члан 118. тачка 3. Закона о раду)

Не опорезује се до износа прописаног Уредбом о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС”, 86/07, 84/14 и 84/15) највише до 15 евра, а за субјекте ван јавног сектора је неопорезиво до 50 евра

ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У ЗЕМЉИ

До висине прописане општим актом односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тач. 2. Закона о раду)

Неопорезиво до 2.236 дин. по дневници

НАКНАДА ТРОШКОВА СМЕШТАЈА НА СЛУЖБЕНОМ ПУТУ

До висине прописане општим актом односно уговором о раду код послодавца (према Закону о раду)

Неопорезиво до износа приложеног рачуна

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 64

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА НА СЛУЖБЕНОМ ПУТОВАЊУ

Признају се у целини према приложеним рачунима

Неопорезиво до висине приложених рачуна превозника у јавном саобраћају

НАКНАДА ТРОШКОВА СМЕШТАЈА И ИСХРАНЕ ЗА РАД НА ТЕРЕНУ ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде (члан 118. тач. 4) Закона о раду)

У висини трошкова смештаја и исхране у складу са општим актом и уговором о раду

Не плаћају се пореске обавезе

СОЛИДАРНА ПОМОЋ за дужу или тежу болест, рехабилитацију или тежу инвалидност запосленог или члана његове породице

До висине утврђене општим актом послодавца

Неопорезиво до 37.252 дин. по случају

ОСТАЛЕ СОЛИДАРНЕ ПОМОЋИ (чл. 120. тач. 1. Закона о раду)

До висине утврђене општим актом послодавца

Опорезује се цео износ само порезом по стопи од 10%

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА СОПСТВЕНИМ ПУТНИЧКИМ МОТОРНИМ ВОЗИЛОМ У СЛУЖБЕНЕ СВРХЕ

Према члану 118. тач. 2) и 3) Закона о раду, утврђује се општим актом или уговором о раду код послодавца

Не опорезује се до 30% цене 1 л бензина помноженог са бројем потрошених литара, а највише до 6.520 дин. месечно

СТИПЕНДИЈЕ И КРЕДИТИ УЧЕНИКА И СТУДЕНАТА – ученицима средњих школа и студентима виших школа и факултета

На начин утврђен општим актом послодавца

Неопорезиво до 11.176 дин. месечно

СТИПЕНДИЈЕ И КРЕДИТИ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА – када су родитељи запослени код послодавца

На начин утврђен општим актом послодавца

Исплата има карактер зараде, на цео износ плаћају се доприноси за социјално од 19,9% + 17,9% и порез по стопи од 10%

ОТПРЕМНИНА при отказу уговора о раду вишку запослених због технолошких, економских или организационих промена (по члану 158. и 159. Закона о раду)

Исплаћује се у висини утврђеној општим актом или уговором о раду, а не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада код послодавца код кога се остварује право на отпремнину. Зарадом се сматра просечна месечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина.

Неопорезиво до најнижих износа исплате по годинама рада из претходне колоне (члан 9. став 1. тачка 18. Закона о порезу на доходак грађана)

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

ЈЕДНОКРАТНА НОВЧАНА НАКНАДА запосленима за чијим је радом престала потреба по Програму за решавање вишка запослених у поступку приватизације за 2016. годину („Сл. гласник РС”, бр. 9/2015, 84/2015 и 109/2016)

Запосленом који је утврђен као вишак у 2016. години, престаје радни однос када се добровољно определи за једну од опција која је за њега најповољнија, и то за: 1) отпремнину у висини динарске противвредности 200 евра по години стажа осигурања, по средњем курсу на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности; 2) отпремнину обрачунату на начин утврђен Законом о раду, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности, а висина средстава по години стажа осигурања код последњег послодавца не може бити већа од 500 евра у динарској противвредности, по средњем курсу на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца; 3) отпремнину у износу од шест (6) просечних зарада по запосленом у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – за запослене који имају више од 15 година стажа осигурања (тренутно: 6 x 64.847 = 389.082 динара).

Не опорезује се до износа из претходне колоне – члан 9. став 1. тачка 20) Закона о порезу на доходак грађана, а на износ преко тога, према члану 85. Закона о порезу на доходак грађана – плаћа се порез по стопи од 20% по умањењу за 20% нормираних трошкова. За лица старија од 50 година живота – неопорезиво у потпуности без обзира на износ.

ХРАНАРИНЕ И СТИПЕНДИЈЕ које спортистима исплаћују аматерски спортски клубови

Према прописима који уређују спорт

Неопорезиво до 9.313 дин. месечно

РЕГРЕС за коришћење годишњег одмора

Исплата по овом основу је обавезна у висини утврђеној општим актом односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тачка 6. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 66

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

НАКНАДА ЗА ИСХРАНУ у току рада

Исплата по овом основу је обавезна у висини утврђеној општим актом односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тачка 5. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ЗАЈАМ који послодавац исплаћује запосленима

Исплаћује се у висини и према условима утврђеним општим актом или уговором о раду код послодавца

Не опорезује се

ДОДАТАК ЗА ОДВОЈЕНИ ЖИВОТ

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

СТИМУЛАТИВНЕ ОТПРЕМНИНЕ при споразумном престанку радног односа (члан 177. Закона о раду)

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ТЕРЕНСКИ ДОДАТАК (дневна накнада за повећане трошкове рада на терену)

Према Закону о раду, ако се предвиди општим актом односно уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ПОКЛОН ДЕЦИ ЗАПОСЛЕНИХ ДО 15 ГОДИНА СТАРОСТИ ПОВОДОМ НОВЕ ГОДИНЕ И БОЖИЋА НАГРАДЕ, НОВЧАНЕ ПОМОЋИ и друга давања физичким лицима која нису запослена код исплатиоца, а која по својој природи чине доходак физичких лица

На основу члана 119. став 2. Закона о раду, у складу са општим актом послодавца

Неопорезиво до 9.313,00 дин. по једном детету, док исплата преко тог износа, као и исплата детету старијем од 15 година, има карактер зараде

Исплаћује се у складу са одлуком послодавца

Неопорезиво до 12.375 дин. годишње, остварено код једног послодавца (члан 85. тачка 10) Закона о порезу на доходак грађана)

ПРИЛОГ МЕСТО ПРОМЕТА УСЛУГА ОД 1. 4. 2017. ГОДИНЕ – ПРИМЕНА ЧЛАНА 12. ЗАКОНА О ПДВ-у

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

новирањем члана 12. Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004, 86/2004 – исправка, 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 68/2014 – др. закон, 142/2014, 83/2015 и 108/2016 – у даљем тексту: Зaкон) од 1. априла 2017. године у примени су нова општа правила утврђивања места промета услуга (члан 12. ст. 4. и 5. Закона), као и изузеци од тих правила (члан 12. ст. 6. и 7. Закона). У овом тексту дајемо прецизнија објашњења ових нових одредби са примерима да би се лакше уочиле новине, а затим и правилно примениле. Укратко, од 1. априла 2017. г. утврђивање места промета услуга зависиће од тога коме је услуга пружена – лицу које је обвезник ПДВ-а или лицу које није обвезник у складу са Законом, па се порески обвезник посебно одређује искључиво за сврху примене правила која се односе на место промета услуга, односно само за примену члана 12. Закона. Пре него што пређемо на конкретна објашњења кроз примере, наводимо пар битних појашњења: 1) Дефинисање сталне пословне јединице – страна пословна јединица у Закону није исто што и пословна јединица у порезу на добит. У систему ПДВ-а је организациони део страног лица (нпр. огранак) онај који у складу са БИЛО КОЈИМ ЗАКОНОМ (нпр. о привредним друштвима) може да обавља делатност и може да евидентира тај организациони део у систем ПДВ-а у Србији. Међутим, уколико поред организованог огранка у Србији (нпр. за градњу) матично страно лице пружа консултантске услуге овде, онда је то СТРАНО лице које ради за себе, а не ради огранак. 2) Порески дужник за промет страног лица – прималац добара и услуга ако страно лице НИЈЕ ПДВ обвезник у СРБИЈИ, независно од тога да ли у Србији има сталну ПЈ и да ли је она у систему ПДВ-а у Србији или не! Страно лице које је обвезник ПДВ-а у Србији, примењује правила као да је домаћи обвезник ПДВ-а. Напомена: Свака трансакција са страним лицем подразумева проверу да ли је евидентирано у систему ПДВ-а у Србији или не (на сајту ПУ). Ако јесте, онда се гледа ко је дужник у смислу члана 10, а ако није, онда је прималац порески дужник. 3) Евидентирање страног лица у систем ПДВ-а – страно лице које врши опорезив промет добара и услуга у Србији, ДУЖНО је да одреди пореског пуномоћника независно од висине промета. Ако се не евидентира, трпи санкције из чл. 180б Закона о пореском поступку и пореској администрацији. Страно лице нема обавезу да се евидентира у систем ПДВ-а само за: – опорезив промет који врши ИСКЉУЧИВО обвезницима ПДВ-а; – опорезив промет који врши ИСКЉУЧИВО лицима из члана 9. став 1. Закона; – превоз путника аутобусима (када ПДВ обрачунава Управа царина).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1. Одређивање пореског обвезника само за сврху примене члана 12. Закона Основно је прво утврдити ко се сматра пореским обвезником и коме се пружа услуга, а то зависи од тога ко пружа услугу. Према одредбама члана 12. ст. 2. и 3. Закона, од 1. 4. 2017. године следи: ● Када услугу пружа ЛИЦЕ КОЈЕ ЈЕ ОБВЕЗНИК ПДВ-а у складу са Законом (обухвата и страно лице евидентирано у систем ПДВ-а у Србији), пореским обвезником коме се пружа услуга сматра се: 1) Свако лице које обавља делатност као трајну активност, без обзира на циљ обављања те делатности. Под овим треба подразумевати: – домаћа правна лица, предузетнике и физичка лица, који су обвезници ПДВ-а; – домаћа правна лица, предузетнике и физичка лица, који нису обвезници ПДВ-а (мали порески обвезници из члана 33. Закона, али и лица која не испуњавају услове да се евидентирају у систем ПДВ-а јер делатност не обављају у циљу остваривања прихода, у складу са чланом 8. Закона, као што су хуманитарне организације, установе, фондације и др.); – страна правна лица, предузетници и физичка лица, који су обвезници ПДВ-а или другог облика пореза на потрошњу у земљи у којој није ПДВ; – страна правна лица, предузетници и физичка лица, који нису обвезници ПДВ-а или другог облика пореза на потрошњу у земљи у којој није ПДВ. 2) Правна лица, државни органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе са седиштем у Републици – независно од тога да ли обављају делатност као трајну активност или не. 3) Страна правна лица*, државни органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе, регистровани за плаћање пореза на потрошњу у држави у којој имају седиште – то су лица која не обављају делатност као трајну активност, али су регистрована за порез на потрошњу у држави седишта по основу стицања добара. Ово су лица са којима тешко да ћемо имати промет, али ако се догоди, биће потребан доказ да се ради о лицу регистрованом за плаћање пореза на потрошњу у земљи у којој има седиште. С тим у вези је неопходно да обвезници ПДВ-а путем имејла или на други начин траже и добију податак о пореском статусу страног правног лица. * Напомена: Страним правним лицем из члана 12. став 2. тачка 3) Закона сматра се страно правно лице које не обавља делатност као трајну активност, а регистрована је за плаћање пореза на потрошњу у својој земљи (нпр. држава). Наиме, ако страно правно лице обавља делатност као трајну активност, онда ће оно бити сврстано у члан 12. став 2) тачка 1) Закона, према одредби става 3. члана 12. Закона. Дакле, када услугу пружа обвезник ПДВ-а, страно лице се сматра пореским обвезником: – ако обавља делатност као трајну активност, без обзира на циљ обављања делатности и независно од тога да ли је то лице у држави у којој има седиште регистровано за порез на потрошњу или не; – ако је у питању страно правно лице, државни орган, орган територијалне аутономије или ло калне самоуправе, регистрован за плаћање пореза на потрошњу у држави у којој има седиште, без обзира да ли обавља делатност. ● Када услугу пружа СТРАНО лице које се НИЈЕ евидентирало за обавезу плаћања ПДВ-а

у складу са Законом (није у систему ПДВ-а у Р. Србији), пореским обвезником коме се пружа услуга сматра се: 1) Свако лице које обавља делатност као трајну активност без обзира на циљ обављања те делатности – то су сва лица која у складу са чланом 10. став 1. тачка 3) Закона имају обавезу да интерно обрачунају ПДВ као порески дужници – независно од тога да ли су обвезници ПДВ-а или не и независно од тога да ли делатност обављају у циљу остваривања прихода или не, односно то су:

– домаћа правна лица, предузетници и физичка лица; – домаћи мали обвезници, удружења грађана, фондације, задужбине и други субјекти, који нису порески обвезници у смислу члана 8. Закона јер делатност не обављају у циљу остваривања прихода; – страно лице (правно, предузетник или физичко лице), без обзира да ли је у својој земљи регистровано или не за порез на потрошњу. 2) Правна лица, државни органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе – независно од тога да ли делатност обављају као трајну активност или не. Дефиниција пореског обвезника за потребе примене члана 12. Закона шира је од дефиниције пореског обвезника из члана 8. Закона, јер се пореским обвезницима сматрају сва лица (укључив и страна) која обављају делатност као трајну активност, без обзира на циљ обављања делатности. Према одредбама члана 8. Закона, за разлику од иновираног члана 12. Закона, битан елемент за утврђивање пореског обвезника је онај по ком је у питању лице (укључив и страно лице) које обавља делатност у циљу остваривања прихода.

2. Општа правила утврђивања места промета услуга и изузеци од правила

Примена општих правила за услуге које нису обухваћене изузецима од правила, приказана је кроз следеће примере: 1) УСЛУГЕ ПРУЖА ОБВЕЗНИК ПДВ-а или СТРАНО ЛИЦЕ ЕВИДЕНТИРАНО У СИСТЕМ ПДВ-а У СРБИЈИ: ● ПОРЕСКОМ ОБВЕЗНИКУ – лицу које обавља делатност као трајну активност. ПРИМЕРИ – Услуга наплате потраживања за друга лица, при чему не долази до преноса потраживања. 1. Обвезник ПДВ-а пружа другом пореском обвезнику ПДВ-а из Србије наведену услугу. Ме сто промета је, сходно ставу 4. члана 12, место где прималац услуге има седиште или сталну

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

Следећи корак за утврђивање места промета услуга је одређивање да ли се услуга пружа лицу које је обвезник ПДВ-а или не, па је у том смислу иновираним чланом 12. ст. 4. и 5. Закона прописано: Став 4: Ако се промет услуга врши ПОРЕСКОМ ОБВЕЗНИКУ из члана 12. Закона (порески обвезник дефинисан ставом 2. и 3), местом промета услуга сматра се место у којем ПРИМАЛАЦ УСЛУГА има седиште или сталну пословну јединицу ако се промет услуга врши сталној пословној јединици која се не налази у месту у којем прималац услуга има седиште, односно место у којем прималац услуга има пребивалиште или боравиште. Став 5: Ако се промет услуга врши лицу које НИЈЕ ПОРЕСКИ ОБВЕЗНИК у складу са чланом 12. Закона, местом промета услуга сматра се место у којем ПРУЖАЛАЦ УСЛУГА има седиште или сталну пословну јединицу ако се промет услуга врши из сталне пословне јединице која се не налази у месту у којем пружалац услуга има седиште, односно место у којем пружалац услуга има пребивалиште или боравиште. Напомена: Општа правила примењујемо ТЕК КАДА УТВРДИМО да ли се конкретна услуга налази у ИЗУЗЕЦИМА или НЕ, односно да ли је у изузецима прецизирано да ли се место промета конкретне услуге одређује у зависности од тога да ли је прималац услуге порески обвезник или не. – Дакле, за неке услуге се место промета опредељује искључиво према томе да ли је прималац услуге порески обвезник или је лице које није порески обвезник (порески обвезник дефинисан чланом 12. ст. 2. и 3. Закона). – За услуге које су изузеци од правила из ст. 4. и 5. (то су изузеци прописани чланом 12. став 6. тач. 1) до 8) и став 7. Закона), место опорезивања је прописано на другачији начин. Међутим, и код ових услуга се, у зависности од тога коме су пружене, могу комбиновати и општа правила, при чему је у норми прецизирано ко је по том изузетку прималац услуге – лице које је порески обвезник или које то није.

ПЈ којој се пружа услуга, односно место где прималац има пребивалиште. Пошто услугу пружа обвезник ПДВ-а, дужан је да (као и до сада) обрачуна и плати ПДВ. 2. Страно лице које је евидентирано у систем ПДВ-а у Србији, врши ову услугу обвезнику ПДВ-а. Место промета је, сходно ставу 4, место где прималац услуге има седиште или сталну ПЈ. Пошто услугу пружа лице евидентирано у систем ПДВ-а, дужно је да обрачуна и плати ПДВ. 3. Обвезник ПДВ-а пружа наведену услугу фирми из Аустрије. Место промета је, сходно ставу 4. члана 12, место где прималац услуге има седиште или сталну ПЈ којој се пружа услуга. Пошто обвезник ПДВ-а услугу пружа пореском обвезнику у смислу става 2. тачка 1) члана 12. Закона, НЕ обрачунава ПДВ и у рачуну се позива на одредбу члана 12. став 4. Закона.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

● ЛИЦУ КОЈЕ НИЈЕ ПОРЕСКИ ОБВЕЗНИК – лице које не обавља делатност као трајну активност.

ПРИМЕРИ – Услуга наплате потраживања за друга лица, при чему не долази до преноса потраживања. 1. Обвезник ПДВ-а пружа ову услугу лицу из Србије које није порески обвезник. Место про мета је, сходно ставу 5. члана 12, место где пружалац услуге има седиште или сталну ПЈ која пружа услугу, односно место где пружалац има пребивалиште. Пошто услугу пружа обвезник ПДВ-а лицу из Србије, дужан је да (као и до сада) обрачуна и плати ПДВ – територија Србије је јединствено место промета. 2. Страно лице које је евидентирано у систем ПДВ-а у Србији, врши ову услугу лицу из Ср бије које није порески обвезник. Место промета је, сходно ставу 5, место где пружалац услуге има седиште или сталну ПЈ која пружа услугу, односно место где пружалац има пребивалиште. Пошто услугу пружа лице евидентирано у систем ПДВ-а, дужно је да обрачуна и плати ПДВ. 2) УСЛУГЕ ПРУЖА СТРАНО ЛИЦЕ КОЈЕ НИЈЕ ЕВИДЕНТИРАНО У СИСТЕМ ПДВ-а У СРБИЈИ: ● ПОРЕСКОМ ОБВЕЗНИКУ – лицу које обавља делатност као трајну активност. ПРИМЕРИ – Услуга наплате потраживања за друга лица, при чему не долази до преноса потраживања. 1. Страно лице није евидентирано у систем ПДВ-а у Србији, али пружа другом обвезнику ПДВ-а из Србије услугу наплате потраживања у иностранству. Место промета је, сходно ставу 4. члана 12, место где прималац услуге има седиште или сталну ПЈ којој се пружа услуга, односно место где прималац има пребивалиште. Пошто услугу пружа наведено страно лице, прималац услуге у Србији је дужан да (као и до сада) обрачуна и плати ПДВ* – ово страно лице нема обавезу да се евидентира у систем ПДВ-а. 2. Страно лице није евидентирано у систем ПДВ-а у Србији, али пружа ову услугу општини Суботица. Место промета је, сходно ставу 4, а у вези са ставом 3. тачка 2) Закона, место где прималац услуге има седиште, тј. Суботица (сматра се пореским обвезником иако није у систему ПДВ-а, јер је орган локалне самоуправе – лице из члана 9. став 1. Закона). Општина Суботица је дужна да обрачуна и плати ПДВ као порески дужник. 3. Страно лице није евидентирано у систем ПДВ-а у Србији, али пружа ову услугу предузет нику из Србије који није у систему ПДВ-а. Место промета је, сходно ставу 4, а у вези са ставом 3. тачка 1) Закона, место где прималац услуге има седиште, тј. Србија (предузетник се сматра пореским обвезником иако није у систему ПДВ-а, јер обавља трајну активност). Предузетник је дужан да обрачуна и плати ПДВ као порески дужник. ● ЛИЦУ КОЈЕ НИЈЕ ПОРЕСКИ ОБВЕЗНИК – лице које не обавља делатност као трајну активност.

ПРИМЕРИ – Услуга наплате потраживања за друга лица, при чему не долази до преноса потраживања. 1. Страно лице није евидентирано у систем ПДВ-а у Србији, али пружа наведену услугу физичком лицу које се не бави никаквом делатношћу. Место промета је, сходно ставу 5. чла на 12, а у вези са ставом 3, место где пружалац услуге има седиште или сталну ПЈ која пружа

услугу, односно место где пружалац има пребивалиште. За ову услугу физичко лице НИЈЕ дужно да обрачуна и плати ПДВ, а страно лице би морало да се евидентира у систем ПДВ-а у Србији.

3. Изузеци од правила прописаних ст. 4. и 5. Закона – изузеци прописани чланом 12. ст. 6. и 7. Закона – Рекли смо да општа правила за одређивање места промета услуга имају и изузетке, па се сходно члану 12. ст. 6. и 7. Закона, и код изузетака мора посматрати да ли је услуга пружена лицу које је обвезник ПДВ-а или лицу које то није. За ове изузетке морају се имати у виду пре свега општа правила из става 4. и 5. члана 12, јер дефинишу ко се сматра пореским обвезником, као и одредбе ст. 2. и 3. члана 12. Закона. 1) Изузеци прописани чланом 12. став 6. тач. 1), 2) и 3) Закона Изузеци код одређивања места промета услуга прописани су чланом 12. став 6. тач. 1), 2) и 3) Закона и обухватају услуге у вези са непокретностима, укључујући и услуге посредовања код промета непокретности, превоза лица и превоза добара. При томе, када су у питању услуге везане за непокретности, а исто важи и за превоз лица, небитно је ко је прималац услуге, али када је у питању превоз добара, битно је да ли је прималац услуге обвезник ПДВ-а или лице које то није, што ћемо приказати у наставку и кроз следеће примере. непокретности (став 6. тач. 1), место промета је место у којем се налази непокретност – без обзира коме је пружена услуга (пореском обвезнику или не) и ко је пружа (обвезник или страно лице). Истичемо да су Правилником о утврђивању услуга у вези са непокретностима за сврху одређивања места промета услуга, у смислу Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС” бр. 21/2017), прописане услуге попут пројектовања конкретне непокретности, процене, геодетске услуге, изнајмљивања, смештаја у хотелима, правних услуга везаних искључиво за некретнине итд.). ПРИМЕРИ када се промет услуга врши пореском обвезнику, као и лицу које то није: 1. Обвезник ПДВ-а из Србије пружа обвезнику ПДВ-а из Србије услугу пројектовања кон кретне непокретности која се налази у РЦГ – пружалац услуге нема обавезу да обрачуна ПДВ. 2. Страно лице из Француске врши поправку обвезнику ПДВ-а на силосу у Бачу (Србија) – место промета услуга је Бач, а место опорезивања Србија, па је прималац услуге порески дужник (ако странац нема пореског пуномоћника). 3. Страно лице из Немачке врши надзор над градњом непокретности општини Нови Сад – место промета услуга а и опорезивања је Нови Сад, па је прималац услуге порески дужник (ако странац нема пореског пуномоћника или ПЈ која врши ту услугу). 4. Обвезник ПДВ-а из Србије пружа физичком лицу из Србије услугу пројектовања кон кретне непокретности која се налази у РЦГ – пружалац услуге нема обавезу да обрачуна ПДВ. 5. Страно лице из Немачке врши услугу посредовања у куповини непокретности у Србији представништву страног лица из Немачке – место опорезивања је у Србији, па је пружалац услуге дужан да се евидентира у систем ПДВ-а у Србији и да по овом основу обрачуна и плати ПДВ. Ако то не учини – дужник је представништво.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

● За услуге у вези са НЕПОКРЕТНОСТИМА, укључујући и услуге посредовања код промета

● За услуге ПРЕВОЗА ЛИЦА (став 6. тач. 2) место промета је место где се обавља превоз, а ако

се превоз обавља и у Републици Србији и у иностранству, одредбе Закона примењују се само на део превоза извршен у Републици – без обзира коме је пружена услуга и ко је пружа. ПРИМЕРИ: 1. Обвезник ПДВ-а из Србије врши превоз лица аутобусом од Београда до Грчке по налогу туристичке агенције из Србије која је у систему ПДВ-а – пружалац услуге има обавезу да обра чуна ПДВ само на део пута од Београда до границе са Грчком;

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

2. Страно лице из Аустрије врши обвезнику ПДВ-а превоз лица аутобусом од Беча до Бео града – прималац услуге нема обавезу да обрачуна ПДВ јер ће на део пута од наше границе до Београда царина да обрачуна ПДВ. 3. Обвезник ПДВ-а из Србије по налогу обвезника ПДВ-а из Србије врши превоз лица ауто бусом од Скопља (Македонија) до Солуна (Грчка) – пружалац услуге НЕМА обавезу да обрачуна ПДВ. 4. Обвезник ПДВ-а из Србије пружа физичким лицима из Србије услугу превоза аутобусом од Крагујевца до Титограда (РЦГ) – пружалац услуге има обавезу да обрачуна ПДВ само на део пута до границе са РЦГ. Напомена: За услуге превоза лица стопа ПДВ-а је 10%. За превоз аутобусима страно лице не мора да се евидентира у систем ПДВ-а јер се ПДВ обрачунава у складу са чланом 18. став 4. и чланом 49. став 7. Закона, по принципу узајамности. Чланом 24. став 1. тач 9) и 12) Закона прописано је пореско ослобођење за услуге међународ ног превоза лица у ваздушном саобраћају и међународног превоза лица бродовима у речном саобраћају. Услови за пореско ослобођење су прописани Правилником о пореским ослобођењима. Међународни превоз железницом није ослобођен ПДВ-а.

● За услуге ПРЕВОЗА ДОБАРА (став 6. тач. 3) изузетак се односи само на пружање ових услуга

лицу које није порески обвезник, при чему је место промета место где се обавља превоз, а ако се превоз обавља и у Републици Србији и у иностранству, одредбе овог закона примењују се само на део превоза извршен у Републици Србији. ПРИМЕРИ: 1. Обвезник ПДВ-а из Србије пружа физичком лицу из Србије услугу превоза добара од Крагујевца до Бања Луке (БиХ) ради селидбе – пружалац услуге би имао обавезу да обрачуна ПДВ само на део пута од Крагујевца до границе са БиХ, али уз документацију може да оствари пореско ослобођење из члана 24. став 1. тачка 8) Закона. 2. Страно лице из Немачке врши услугу превоза добара физичком лицу од Минхена до Новог Сада – пружалац услуге је дужан да се евидентира у систем ПДВ-а у Србији и да по овом основу обрачуна и плати ПДВ за део превоза кроз Србију (ако није укључен превоз у ЈЦИ). ● За услуге ПРЕВОЗА ДОБАРА пружене лицу које је порески обвезник – место промета је место у којем ПРИМАЛАЦ УСЛУГА има седиште или сталну пословну јединицу којој се пружа услуга, у складу са правилом из става 4. члана 12. Закона. ПРИМЕРИ: 1. Обвезник ПДВ-а из Србије врши превоз добара обвезнику ПДВ-а „Y.” из Србије од Београда до Будимпеште (Мађарска) – предузеће „Y.”, иако је прималац услуге, не обрачунава ПДВ, с об зиром на то да у складу са чланом 10. за ову услугу није порески дужник, али превозник остварује пореско ослобођење из члана 24. став 1. тачка 8) Закона. 2. Страно лице из Француске врши превоз добара обвезнику ПДВ-а, предузећу „Д.” из Ср бије, од Берлина до Париза – место промета услуга а и опорезивања је Србија, па је прималац услуге порески дужник који обрачунава ПДВ. Ова услуга до 31. 3. 2017. г. није била предмет тре тирања ПДВ-а уопште! 3. Страно лице из Немачке врши превоз добара обвезнику ПДВ-а, предузећу „Ц.” из Ср бије, од Минхена до Неготина – место опорезивања је Србија. Предузеће „Ц.” је као прималац услуге порески дужник, али не обрачунава ПДВ (у питању је увоз добара, па је целокупан износ превоза требало да буде укључен у царинску и ПДВ основицу). Међутим, уколико је вредност услуге превоза која је исказана у ЈЦИ, мања од износа са фактуре, на разлику ће прималац услуге обрачунати и платити ПДВ – као дужник. Такође, ако превоз није приказан у ЈЦИ, предузеће „Ц.” обрачунава ПДВ као порески дужник – на цео износ превоза. Ова услуга се до 31. 3. 2017. г. опорезивала само за део пута кроз Србију, ако није била приказана у ЈЦИ. Напомена: За услуге превоза ДОБАРА стопа ПДВ-а је 20%. За превоз добара страно лице би морало да се евидентира у систем ПДВ-а. Ако ове услуге пружа лицу које није порески обвезник

– не обавља делатност као трајну активност (нпр. физичко лице). Чланом 24. став 1. тач 1) и 8) Закона прописана су пореска ослобођења за услуге превоза које су непосредно везане за увоз односно извоз, транзит или привремени извоз добара. Услови за пореско ослобођење су прописани Правилником о начину и поступку остваривања пореских ослобођења код ПДВ-а са правом на одбитак претходног пореза („Сл. гласник РС”, бр. 40/2015, 82/2015, 86/2015, 11/2016 и 21/2017).

● За услуге које се односе на присуствовање културним, уметничким, спортским, научним,

образовним, забавним или сличним догађајима (сајмови, изложбе и др.), укључујући и помоћне услуге у вези са присуствовањем тим догађајима (став 6. тачка 4. подтач. (1) Закона), без обзира на то коме су пружене, место промета је место где су услуге стварно и пружене. ПРИМЕРИ – када су услуге пружене ПОРЕСКОМ ОБВЕЗНИКУ: 1. Обвезник ПДВ-а из Србије одржао је научни скуп у Београду, присуствовали су представ ници научних институција из Србије и из других земаља. Пошто је услуга пружена у Београду, место промета је Србија – Београд, па је обвезник ПДВ-а дужан да обрачуна и плати ПДВ. 2. Обвезник ПДВ-а из Србије одржао је семинар у Бања Луци, коме су присуствовали пред ставници предузећа из Србије, а и из БиХ. Пошто је услуга пружена у Бањалуци, место промета је Р. Српска, па обвезник ПДВ-а не обрачунава ПДВ. ПРИМЕРИ – када су услуге пружене ЛИЦУ КОЈЕ НИЈЕ ПОРЕСКИ ОБВЕЗНИК: 1. Спортски клуб из Србије је обвезник ПДВ-а и организује утакмицу у Нишу. Присуствују физичка лица. Место промета је Ниш, па обвезник ПДВ-а обрачунава и плаћа ПДВ. 2. Дом синдиката одржава изложбу цвећа. Посетиоци су физичка лица, па је Дом синдиката дужан да на ту услугу обрачуна и плати ПДВ. Напомена: Услуге у вези са присуствовањем подразумевају нпр. одлагање гардеробе, упо требу WC-а, тј. нешто што је директно везано за присуство лица.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

2) Изузеци прописани чланом 12. став 6. тачка 4) – подтачке од (1) до (5) Закона За изузетке прописане чланом 12. став 6. тачка 4), местом промета сматра се место где су услуге стварно и пружене, с тим што постоје одређене разлике у односу на то да ли су услуге пружене пореском обвезнику – када се ово правило примењује само за подтачку 1) услуге које се односе на присуствовање културним, уметничким, спортским, научним, образовним, забавним или сличним догађајима (сајмови, изложбе и др.), укључујући и помоћне услуге у вези са присус твовањем тим догађајима; и за подтачку (5) услуге предаје јела и пића за конзумацију на лицу места. За остале услуге из подт. од (2) до (4), када су пружене пореском обвезнику, место промета се одређује у складу са општим правилом из ставе 4, тј. место промета је место где прималац услуге има седиште или сталну пословну јединицу ако се промет услуга врши сталној пословној јединици која се не налази у месту у којем прималац услуга има седиште, односно место у којем прималац услуга има пребивалиште или боравиште. За све услуге из подт. од (1) до (5), када су пружене лицу које није порески обвезник, местом промета се сматра место где су услуге стварно и пружене. Кроз примере то би изледало овако:

● За услуге организатора догађаја из подтачке (1) ове тачке (став 6. тачка 4. подтач. (2) Зако-

на), како смо навели, место промета се опредељује у зависности од тога коме су пружене, па имамо следећа места промета: ПРИМЕР – када су услуге пружене ПОРЕСКОМ ОБВЕЗНИКУ – место промета је по правилу из става 4. члана 12: 1. Општина Нови Сад је обвезник ПДВ-а и организује гостовање Рок групе из Велике Бри таније за новогодишње празнике – концерт на тргу. Општина је као организатор догађаја прималац услуге и као порески дужник је дужна да обрачуна и плати ПДВ, као и порез по одбитку. ПРИМЕР – када су услуге пружене ЛИЦУ КОЈЕ НИЈЕ ПОРЕСКИ ОБВЕЗНИК – место промета је место где је услуга стварно пружена:

1. Обвезник ПДВ-а из Србије пружа услугу – организацију изложбе ручних радова студенту примењене уметности из Београда – у Словенији. Место промета услуге је место где је услуга и пружена, тј. Словенија, па обвезник неће обрачунати ПДВ.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

● За помоћне услуге у вези са превозом, као што су утовар, истовар, претовар и слично (став

6. тачка 4. подтач. (3) Закона) – такође се место промета одређује у зависности од тога коме су пружене, па имамо: ПРИМЕРИ – када су услуге пружене ПОРЕСКОМ ОБВЕЗНИКУ – место промета је по правилу из става 4. члана 12: 1. Обвезник ПДВ-а Н. из Србије врши ПРЕТОВАР добара у Мађарској обвезнику ПДВ-а, предузећу X. из Србије – пошто је прималац услуге са седиштем у Србији, као и пружалац, пре дузеће Н. обрачунава и плаћа ПДВ иако је претовар у Мађарској. 2. Страно лице из Холандије врши УТОВАР цвећа на аеродрому у Амстердаму по налогу обве зника ПДВ-а из Србије, а ради испоруке у Русију. Обвезник ПДВ-а је прималац услуге – место про мета услуга а и опорезивања је Србија, па је прималац услуге порески дужник – обрачунава ПДВ. Напомена: Ова услуга до 31. 3. 2017. г. није била предмет третирања ПДВ-а! 3. Страно лице из РЦГ у луци Бар врши ИСТОВАР робе обвезнику ПДВ-а, предузећу Ц. из Србије. Место опорезивања је Србија, па је предузеће Ц. као прималац услуге, порески дужник и стога обрачунава ПДВ. ПРИМЕРИ – када су услуге пружене ЛИЦУ КОЈЕ НИЈЕ ПОРЕСКИ ОБВЕЗНИК – место промета је место где је услуга стварно пружена: 1. Обвезник ПДВ-а из Србије пружа физичком лицу из Сомбора услугу утовара добара ради селидбе у Крагујевац – пружалац услуге има обавезу да обрачуна и плати ПДВ јер је услуга пру жена у Србији. 2. Обвезник ПДВ-а пружа услугу утовара добара у Сегедину физичком лицу, а добра се превозе до Будимпеште. Услуга је стварно пружена у иностранству, па обвезник неће обрачунати ПДВ. ● За услуге процене покретних ствари, односно радова на покретним стварима (став 6. тачка

4. подтач. (4) Закона) – такође се место промета опредељује у зависности од тога коме су услуге пружене, и сходно томе следи: ПРИМЕРИ – када су услуге пружене ПОРЕСКОМ ОБВЕЗНИКУ – место промета је по правилу из става 4. члан 12: 1. Обвезник ПДВ-а поправља машину другом обвезнику ПДВ-а у Србији – место промета је место где прималац услуге има седиште или сталну ПЈ којој се пружа услуга, односно место где прималац има пребивалиште. Пошто услугу пружа обвезник ПДВ-а, дужан је да (као и до сада) обрачуна и плати ПДВ. 2. Страно лице које није евидентирано у систем ПДВ-а у Србији, поправља машину обвезни ку ПДВ-а – место промета је Србија, па је порески дужник прималац услуге – обвезник ПДВ-а. 3. Обвезник ПДВ-а процењује машину страном лицу у Солуну (Грчка). Ово страно лице се у складу са ставом 2. члан 12. сматра пореским обвезником коме се пружа услуга. Место промета је место где прималац услуге има седиште. Иако услугу пружа пореском обвезнику, није дужан да обрачуна ПДВ. ПРИМЕРИ – када су услуге пружене ЛИЦУ КОЈЕ НИЈЕ ПОРЕСКИ ОБВЕЗНИК – место промета је место где је услуга стварно пружена: 1. Обвезник ПДВ-а поправља машину у Београду лицу А које није порески обвезник – место промета је место где је услуга стварно пружена. Дакле, пошто услугу пружа обвезник ПДВ-а лицу које није порески обвезник, дужан је да (као и до сада) обрачуна и плати ПДВ. 2. Обвезник ПДВ-а поправља штампач страном ПРАВНОМ лицу (Амбасади Грчке у Бео граду) које није евидентирано за порез на потрошњу у својој земљи – место промета је место где је услуга стварно пружена, у овом случају је то место где и пружалац услуге има седиште, па је обвезник ПДВ-а дужан да обрачуна и плати ПДВ.

● За услуге предаје јела и пића за конзумацију на лицу места* (став 6. тачка 4. подтач. (5) Зако-

на) – како смо поменули, није битно коме су пружени јер се место промета опредељује према месту где су стварно пружене, и сходно томе следи: ПРИМЕРИ – када су услуге пружене ПОРЕСКОМ ОБВЕЗНИКУ или ЛИЦУ КОЈЕ ТО НИЈЕ: 1. Ресторан М. у Београду је у систему ПДВ-а и обвезнику ПДВ-а „X.” пружа угоститељске услуге у свом објекту (прослава јубилеја фирме „X.”). Фактуру испоставља обвезнику и обрачу нава ПДВ по стопи од 20%. 2. Запослени у предузећу из Србије био је на службеном путу у Атини. По рачуну за угости тељске услуге пружене у ресторану у Атини, предузеће није порески дужник – угоститељска услуга је пружена ван територије Републике Србије. * Напомена: Правилником о утврђивању услуга предаје јела и пића за конзумацију на лицу места за сврху одређивања места промета услуга, у смислу Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 21/2017) – ближе је уређено шта се сматра услугама предаје јела и пића за конзумацију на лицу места. 3) Изузеци прописани чланом 12. став 6. тачка 5) Закона

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

● Изузетак прописан чланом 12. став 6. тачка 5) Закона односи се на услуге изнајмљивања превозних средстава на КРАЋИ временски период, за које се местом промета сматра место на ком се превозно средство стварно ставља на коришћење примаоцу услуге, при чему није битно да ли се пружају лицу које је порески обвезник или које то није. Краћим временским периодом сматра се непрекидни временски период који није дужи од 30 дана, а ако се ради о пловилима, од 90 дана. ПРИМЕРИ – када су услуге пружене ПОРЕСКОМ ОБВЕЗНИКУ или ЛИЦУ КОЈЕ ТО НИЈЕ: 1. Обвезник ПДВ-а из Србије изнајмио је у Нишу аутомобил на 10 дана запосленом у фирми из Аустрије. Место промета је место где се аутомобил ставља на располагање, а то је Ниш, па је обвезник дужан да на ову услугу обрачуна ПДВ. 2. Предузеће из РЦГ изнајмило је обвезнику ПДВ-a из Србије железнички вагон на 30 дана у Бару. Место промета је место где се вагон ставља на располагање, а то је Бар, па обвезник ПДВ-a није дужан да обрачуна ПДВ. 3. Обвезник ПДВ-a изнајмио је у Кладову физичком лицу из Румуније мотор на 15 дана. Место промета је место где је мотор стављен на располагање, а то је Кладово, па је обвезник дужан да обрачуна ПДВ.

4) Изузеци прописани чланом 12. став 6. тачка 6) Закона ● Овај изузетак, према одредби члана 12. став 6. тачка 5) Закона, односи се на услуге изнајмљи-

вања превозних средстава, осим изнајмљивања из тачке 5) овог става, пружене лицу које није порески обвезник, па је место промета место у којем то лице има седиште, пребивалиште или боравиште. Имајући у виду правило из члана 12. став 4. Закона, то значи да се на пореске обвезнике – примаоце ове услуге примењује опште правило дефинисано ставом 4. Закона, па се местом промета услуга сматра место у којем прималац услуга има седиште или сталну пословну јединицу ако се промет услуга врши сталној пословној јединици која се не налази у месту у којем прималац услуга има седиште, односно место у којем прималац услуга има пребивалиште или боравиште. Значи, место промета је исто у оба случаја, тј. није битно да ли се услуге пружају лицу које је порески обвезник или то није. Правилником о утврђивању превозних средстава за сврху одређивања места промета услуга изнајмљивања тих средстава, у смислу Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 21/2017), прецизирано је шта се сматра превозним средствима ради утврђивања места промета код изнајмљивања.

Ово је значајна измена, па се очекује измена поступања царинских органа, тј. Царина не би требало да обрачунава ПДВ на тзв. привремени увоз превозних средстава наведених у Правилнику. ПРИМЕРИ – када су услуге пружене ПОРЕСКОМ ОБВЕЗНИКУ или ЛИЦУ КОЈЕ НИЈЕ: 1. Обвезник ПДВ-a из Србије изнајмио је у Нишу аутобус на 35 дана фирми из Аустрије. Место промета је место где прималац услуге има седиште – Аустрија, па обвезник није дужан да на ову услугу обрачуна ПДВ. 2. Страна фирма из Бањалуке је изнајмила камион на 60 дана фирми из Суботице. Место промета је место где прималац услуге има седиште – Суботица, па је фирма из Суботице дужна да као порески дужник обрачуна и плати ПДВ. 3. Предузеће из РЦГ изнајмило је обвезнику ПДВ-а из Србије брод у луци Бар. Место проме та је место где прималац услуге има седиште – Србија, па је обвезник ПДВ-а дужан да обрачуна ПДВ.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

5) Изузеци прописани чланом 12. став 6. тачка 7) подтачке од (1) до (12) Закона За изузетке прописане чланом 12. став 6. тачка 7) подтачке од (1) до (12) Закона, које се пружају лицу које није порески обвезник, местом промета сматра се место седишта, пребивалишта или боравишта примаоца услуга. Имајући то у виду, јасно је да када се ради о пружању ових услуга лицу које је порески обвезник, у складу са општим правилом из ставе 4. члана 12. Закона, место промета је такође место где прималац услуге има седиште или сталну пословну јединицу ако се промет услуга врши сталној пословној јединици која се не налази у месту у којем прималац услуга има седиште, односно место у којем прималац услуга има пребивалиште или боравиште. То практично значи да код ових услуга нема суштинске измене у односу на поступање до 31. 3. 2017. године, што ћемо кроз примере и приказати: Услуге преноса, уступања и давања на коришћење ауторских и сродних права, права на патенте, лиценце, заштитне знакове и друга права интелектуалне својине (став 6. тачка. 7. подтач. (2) Закона) ПРИМЕРИ – када су услуге пружене ПОРЕСКОМ ОБВЕЗНИКУ или ЛИЦУ КОЈЕ НИЈЕ: 1. Обвезник ПДВ-а из Н. Сада преноси право коришћења лиценце предузећу из Србије. Ме сто промета је место где прималац услуге има седиште, па је обвезник дужан да обрачуна и плати ПДВ. 2. Предузеће из Србије, обвезник ПДВ-а, преноси право коришћења лиценце страном пре дузећу из Немачке. Место промета је Немачка, па обвезник неће обрачунати ПДВ у складу са чланом 12. став 4. 3. Обвезник ПДВ-а преноси право коришћења лиценце физичком лицу из БиХ. Место про мета услуге је место где прималац услуге има пребивалиште (БиХ). Обвезник ПДВ-а неће обрачунати ПДВ.

●

● Услуге оглашавања (став 6. тачка. 7 подтач. (1) Закона)

ПРИМЕРИ – када су услуге пружене ПОРЕСКОМ ОБВЕЗНИКУ или ЛИЦУ КОЈЕ НИЈЕ: 1. Предузећу из Милана обвезник ПДВ-а пружа услугу оглашавања на ТВ у Србији. Место промета је Милано, па обвезник ПДВ-а неће обрачунати ПДВ у складу са чланом 12. став 4. Закона. 2. НИП „Политика” је обвезник ПДВ-а и пружа услугу оглашавања у дневном листу преду зећу из Србије. Место промета је Србија, па је обвезник ПДВ-а дужан да обрачуна ПДВ. 3. Страно лице које се није евидентирало за плаћање ПДВ-а у Србији, пружа услугу оглашавања предузетнику из Београда. Место промета је место где предузетник има се диште – Београд, па је у овом случају предузетник у обавези да обрачуна ПДВ као порески дужник.

4. Обвезник ПДВ-а пружа услугу оглашавања у новинама физичком лицу из иностранства. Место промета је место где прималац услуге има пребивалиште – иностранство, па обвезник неће обрачунати ПДВ. Напомена: Чланом 2. став 1. тачка 1) Закона о оглашавању („Сл. гласник РС”, број 6/2016) дефинисано је да је оглашавање представљање у било ком облику у вези са пословањем од носно професионалном или пословном делатношћу, ради подстицања продаје робе и услуга, продаје непокретности, као и преноса права и обавеза. Оглашавање се може вршити: – у електронским медијима (ТВ и радијско оглашавање); – у штампаним медијима (дневне и периодичне новине и друга штампана средства јавног ин формисања, као и дигитална издања дневних и периодичних новина, односно других штампаних средстава јавног информисања); – на отвореним површинама (огласним паноима (билбордима), плакатима, дисплејима, све тлећим ознакама и сл., постављеним на површинама које су изван затвореног простора, које су доступне јавности, односно неодређеном броју прималаца); – путем интернета (оглашавање на интернет презентацији, друштвеној мрежи, апликацији, односно путем другог вида интернет комуникације).

● Услуге обраде података и уступања, односно давања информација, укључујући и инфор-

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

Услуге саветника, инжењера, адвоката, ревизора и сличних услуга, као и преводилаца за услуге превођења, укључујући и превођење у писаном облику (став 6. тачка. 7 подтач. (3) Закона) ПРИМЕРИ – када су услуге пружене ПОРЕСКОМ ОБВЕЗНИКУ или ЛИЦУ КОЈЕ НИЈЕ: 1. Обвезник ПДВ-а пружа саветодавну услугу страном предузећу. Место промета је место где прималац услуге има седиште – иностранство, па обвезник неће обрачунати ПДВ. 2. Страно лице које није евидентирано у систем ПДВ-а у Србији, обвезнику ПДВ-а из Бео града пружа услугу превођења. Место промета је место где прималац услуге има седиште – Бео град, па је обвезник ПДВ-а дужан да као порески дужник обрачуна и плати ПДВ. 3. Обвезник ПДВ-а из Н. Сада пружа адвокатску услугу физичком лицу из иностранства. Место промета је место где прималац услуге има пребивалиште – иностранство, па обвезник неће обрачунати ПДВ. ●

мације о пословним поступцима и искуству (став 6. тачка. 7 подтач. (4) Закона) ПРИМЕРИ – када су услуге пружене ПОРЕСКОМ ОБВЕЗНИКУ или ЛИЦУ КОЈЕ НИЈЕ: 1. Обвезник ПДВ-а је страном предузећу вршио обраду података о пословним трансак цијама зависних фирми у Србији. Место промета је место где прималац услуге има седиште – иностранство, па обвезник неће обрачунати ПДВ. 2. Страно лице које није евидентирано у систем ПДВ-а у Србији, обвезнику ПДВ-а из Бео града доставља информације о пословном искуству у производњи шећера. Место промета је где прималац има седиште – Београд, па је обвезник ПДВ-а дужан да обрачуна ПДВ као порески дужник. 3. Обвезник ПДВ-а из Вршца физичком лицу из иностранства доставља информације о могућности запошљавања тамо. Место промета је место где прималац услуге има пребивали ште – иностранство, па обвезник неће обрачунати ПДВ. ● Услуге преузимања обавезе да се у потпуности или делимично одустане од обављања неке

делатности или од коришћења неког права из ове тачке (тачка 7) подтачке од (1) до (12) – став 6. тачка 7. подтач. (5) Закона) ПРИМЕРИ – када су услуге пружене ПОРЕСКОМ ОБВЕЗНИКУ или ЛИЦУ КОЈЕ НИЈЕ: 1. Страно лице које није евидентирано у систем ПДВ-а у Србији, преко заступника врши промет вештачких ђубрива на територији Србије. Жели да се повуче са тржишта Србије и да обвезнику ПДВ-а уз одговарајућу накнаду уступи тржиште. Место промета је место

где прималац услуге има седиште – Србија, па је обвезник дужан да на услугу обрачуна ПДВ као порески дужник. 2. Обвезник ПДВ-а је страном предузећу уступио део тржишта за продају семена у Србији. Место промета услуге је место где прималац услуге има седиште – иностранство, па обвезник неће обрачунати ПДВ. *3. Обвезник ПДВ-а из Ваљева одустаје од права службености и исто право уз накнаду уступа физичком лицу из Ваљева. Место промета је место где пружалац услуге има пребива лиште – Ваљево, па обвезник обрачунава и плаћа ПДВ. *Важно: Када је у питању право које није наведено у тачки 7), примењује се опште правило из члана 12. став 5. Закона.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

● Услуге банкарског и финансијског пословања и пословања у области осигурања, укључу-

јући реосигурање, осим изнајмљивања сефова (став 6. тачка 7. подтач. (6) Закона) ПРИМЕРИ – када су услуге пружене ПОРЕСКОМ ОБВЕЗНИКУ или ЛИЦУ КОЈЕ НИЈЕ: 1. Обвезник ПДВ-а ДДОР осигурава страном предузећу машине у Србији. Место промета услуге је место где прималац услуге има седиште – иностранство, па обвезник неће обрачунати ПДВ, а у фактури ће се позвати на члан 25. став 2. тачка 1) Закона. 2. Страно осигуравајуће друштво које није евидентирано у систем ПДВ-а у Србији, об везнику ПДВ-а из Београда пружа услугу реосигурања. Место промета је место где прималац услуге има седиште, а то је Београд, па обвезник ПДВ-а неће обрачунати ПДВ као дужник у складу са чл. 25. став 2. тачка 1) Закона. 3. Обвезник ПДВ-а ДДОР осигурава имовину физичком лицу у В. Бањи. Место промета је место где прималац услуге има пребивалиште – В. Бања, али обвезник не обрачунава ПДВ – осло бођено (члан 25. ст. 2. тач. 1). ● Услуге стављања на располагање особља – (став 6. тачка 7. подтач. (7) Закона)

ПРИМЕРИ – када су услуге пружене ПОРЕСКОМ ОБВЕЗНИКУ или ЛИЦУ КОЈЕ НИЈЕ: 1. Обвезник ПДВ-а ставља на располагање особље страном предузећу. Место промета је место где прималац услуге има седиште – иностранство, па обвезник неће обрачунати ПДВ. 2. Страно лице које није евидентирано у систем ПДВ-а у Србији, обвезнику ПДВ-а из Бео града ставља на располагање особље. Место промета услуге је место где прималац услуге има седиште – Београд, па је обвезник дужан да на услугу обрачуна и плати ПДВ као порески дужник.

● Услуге изнајмљивања покретних ствари, осим превозних средстава (став 6. тачка 7. подтач.

(8) Закона) ПРИМЕРИ – када су услуге пружене ПОРЕСКОМ ОБВЕЗНИКУ или ЛИЦУ КОЈЕ НИЈЕ: 1. Обвезник ПДВ-а из Србије изнајмио је кран фирми из Аустрије. Место промета је место где прималац услуге има седиште – Аустрија, па обвезник није дужан да обрачуна ПДВ. 2. Страна фирма из Бањалуке је изнајмила багер фирми из Суботице. Место промета је место где прималац услуге има седиште – Суботица, па је фирма из Суботице дужна да као порески дужник обрачуна и плати ПДВ. 3. Страна фирма из Сегедина изнајмила је физичком лицу из Бечеја комбајн. Место про мета је место где прималац услуге има седиште, а то је Бечеј, па је страна фирма дужна да се евидентира у систем ПДВ-а у Србији. ● Услуге омогућавања приступа мрежи природног гаса, мрежи за пренос електричне енерги-

је и мрежи за грејање односно хлађење, транспорта и дистрибуције путем тих мрежа, као и других услуга које су непосредно повезане са тим услугама (став 6. тачка 7. подтач. (9) Закона) ПРИМЕРИ – када су услуге пружене ПОРЕСКОМ ОБВЕЗНИКУ или ЛИЦУ КОЈЕ НИЈЕ: 1. Страно лице које није евидентирано у систем ПДВ-а у Србији, омогућило је предузећу из Србије приступ мрежи преноса електричне енергије, али на територији Румуније. Место

промета је место где прималац услуге има седиште – Србија, па обвезник обрачунава ПДВ као порески дужник. 2. Обвезник ПДВ-а је страном предузећу омогућио приступање мрежи природног гаса у Србији. Место промета услуге је место где прималац услуге има седиште – иностранство, па обвезник неће обрачунати ПДВ. ● Услуге телекомуникација (став 6. тачка 7. подтач. (10) Закона). То су услуге везане за фиксну и

мобилну телефонију, радиодифузне мреже, радио-станице, интернет мреже, сателитски сервис, кабловске дистрибутивне мреже и сл. ПРИМЕРИ – када су услуге пружене ПОРЕСКОМ ОБВЕЗНИКУ или ЛИЦУ КОЈЕ НИЈЕ: 1. Страно лице које није евидентирано у систем ПДВ-а у Србији – интернет оператер је интернет оператеру из Србије фактурисао коришћење његове интернет мреже. Место промета је место где прималац услуге има седиште – Србија, па је обвезник ПДВ-а дужан да об рачуна ПДВ као порески дужник. 2. Обвезник ПДВ-а је страном предузећу пружио услугу коришћења мреже мобилне теле фоније. Место промета услуге је место где прималац услуге има седиште – иностранство, па обвезник неће обрачунати ПДВ. њемо да су услуге јавног радиодифузног сервиса (производња и емитовање програма информа тивног, културног, уметничког, образовног, верског, научног, дечјег, забавног, спортског и других садржаја) које пружа јавни радиодифузни сервис (РТС, РТВ), ослобођене ПДВ-а (члан 25. став 2. тачка 17. Закона). У ово не спадају услуге комерцијалног карактера. ПРИМЕРИ – када су услуге пружене ПОРЕСКОМ ОБВЕЗНИКУ или ЛИЦУ КОЈЕ НИЈЕ: 1. Обвезник ПДВ-а је страном предузећу пружио услугу телевизијског емитовања фудбал ске утакмице. Место промета је место где прималац услуге има седиште – иностранство, па обвезник неће обрачунати ПДВ. 2. Страно лице које није евидентирано у систем ПДВ-а у Србији, пружило је услугу радиј ског емитовања емисије правном лицу из Србије. Место промета је место где прималац услуге има седиште – Србија, па обвезник ПДВ-а обрачуна ПДВ као порески дужник. Услуге пружене електронским путем (став 6. тачка 7. подтач. (12) Закона). Правилником о утврђивању услуга пружених електронским путем, у смислу Закона о порезу на додату вред ност („Сл. гласник РС”, број 107/2012 и 86/2015), утврђено је које су то услуге, односно то су: испорука веб-страна, чување и одржавање веб-страна; испорука програма и њихово ажурирање, даљинско одржавање програма и рачунарске опреме; испорука слика, текстова и информација и омогућавање приступа базама података, као и архивирања база података; испорука аудио и видео записа, као и испорука игара; испорука политичких, културних, уметничких, спортских, научних, образовних и забавних емисија и догађаја, у току или након снимања; услуге из области учења на даљину. ПРИМЕРИ – када су услуге пружене ПОРЕСКОМ ОБВЕЗНИКУ или ЛИЦУ КОЈЕ НИЈЕ: 1. Обвезник ПДВ-а пружа услугу даљинског одржавања софтвера правном лицу из Ср бије. Место промета је место где прималац услуге има седиште – Србија, па обвезник обра чуна ПДВ. 2. Обвезник ПДВ-а пружа услугу одржавања веб-стране страном лицу – предузећу. Место промета је место где прималац услуге има седиште – иностранство, па се ПДВ не обрачунава. 3. Страно лице које се није евидентирало у систем ПДВ-а у Србији, пружа услугу учења на даљину физичком лицу из Србије. Место промета је место где прималац услуге има пре бивалиште, тј. Србија, па би страно лице имало обавезу да се евидентира у систем ПДВ-а у Србији.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

● Услуге радијског и телевизијског емитовања (став 6. тачка 7. подтач. (11) Закона). Напоми-

●

6) Изузетак прописан чланом 12. став 6. тачка 8) Закона ● Услуге посредовања код промета добара или услуга, пружене лицу које није порески обве-

зник – опорезују се према месту у којем је извршен промет добара или услуга који је предмет посредовања (како је било и старо законско решење). ПРИМЕРИ: 1. Обвезник ПДВ-а из Србије пружио је физичком лицу из БиХ услугу посредовања у проме ту аутомобила у БиХ. Место промета је место у којем је извршен промет аутомобила који је предмет посредовања – БиХ, па у овом случају обвезник неће обрачунати ПДВ. 2. Страно лице које се није евидентирало у систем ПДВ-а у Србији, пружило је услугу посре довања у промету мотора физичком лицу у Србији. Место промета је место у којем је извршен промет мотора који је предмет посредовања – Србија, па у овом случају страно лице треба да се евидентира у систем ПДВ-а. 7) Изузетак прописан чланом 12. став 7. Закона

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

● Услуге посредовања пружене лицу које је порески обвезник, осим посредовања код промета

непокретности. ПРИМЕРИ: 1. Обвезник ПДВ-а из Србије пружио је фирми из Аустрије услугу посредовања у промету добара која се из Србије отпремају у Русију. Место промета је место где прималац услуге има седиште, а то је Аустрија, па обвезник није дужан да на ову услугу обрачуна ПДВ, али ће се и позвати на пореско ослобођење из члана 24. став 1. тачка 17) Закона. 2. Страна фирма из Бањалуке пружила је услугу посредовања у промету консултантских услуга фирми из Суботице. Место промета је место где прималац услуге има седиште – Субо тица, па фирма из Суботице као порески дужник обрачунава ПДВ. 3. Предузеће из РЦГ посредовало је обвезнику ПДВ-а из Србије код реализације изнајмљи вања брода тегљача који је у луци Бар. Место промета је место где прималац услуге има седи ште – Србија, па је обвезник ПДВ-а дужан да као дужник обрачуна ПДВ, независно од тога што брод тегљач није у Србији. 4. Обвезник ПДВ-а из Србије пружио је услугу посредовања у промету техничке робе дру гом обвезнику ПДВ-а, при чему се добра упућују из Србије у Италију. Место промета је место где прималац услуге има седиште – Србија, али обвезник ПДВ-а, пружалац услуге, није дужан да обрачуна ПДВ јер је у питању пореско ослобођење из члана 24. став 1. тачка 17) Закона. Као што се види, постоји разлика када је у питању посредовање, пошто је за те услуге пружене лицу које није порески обвезник место промета дефинисано чланом 12. став 6. тачка 8) Закона, док је за примаоце – пореске обвезнике место промета дефинисано чланом 12. став 7. Закона.

4. Поступање у случају наплаћених аванса до 31. 3. 2017. за услуге код којих је промењено место промета, а које су пружене од 1. 4. 2017. године

Сигурно је да ће се у пракси догодити случајеви да су обвезници ПДВ-а примили или платили аванс за услугу коју су пружили или која им је пружена, али одредбе члана 12. Закона су измењене, па се због измена у одређивању места промета услуга може догодити другачији порески третман, што ће захтевати пореске корекције. Наиме, уколико је обвезнику ПДВ-а уплаћен аванс закључно са 31. 3. 2017. године, применом правила о месту промета услуга која су важила у тренутку уплате аванса, обвезник је могао да има обавезу за интерни обрачун ПДВ-а, а да је након реализације услуге, после 1. априла 2017, место опорезивања другачије, па сходно томе та обавеза више не постоји, и обратно. У том случају, обвезник је дужан да изврши потребну корекцију ПДВ-а сходно новим правилима одређивања места промета услуга. У пракси се могу догодити следећи случајеви:

Примери: 1. Обвезник ПДВ-а – лице А платило је авансно 15. 3. 2017. године страном лицу – предузећу услугу посредовања у промету добара. Услуга ће бити реализована у априлу 2017. године, а добра ће се прометовати из Италије у Русију. За ову услугу до 31. 3. 2017. обвезник није имао обавезу да интерно обрачуна ПДВ. Од 1. априла ова услуга, када је пружена пореском обвезнику у смислу члана 12. став 4. Закона, опорезује се према месту примаоца услуге, сходно члану 12. став 7. Закона. То значи да након реализације услуге обвезник има обавезу да интерно обрачуна и плати ПДВ, а право на одбитак остварује ако испуњава услове из члана 28. Закона. 2. Страно лице које обавља делатност као трајну активност платило је авансно 10. 3. 2017. године обвезнику ПДВ-а – лицу А за будућу услугу посредовања у промету добара. Услуга ће бити реализована у априлу 2017. године, а добра ће се прометовати из Италије у Русију. За ову услугу до 31. 3. 2017. обвезник – лице А није имао обавезу да интерно обрачуна ПДВ. Од 1. априла ова услуга, када је пружена пореском обвезнику у смислу члана 12. став 4. Закона, опорезује се према месту примаоца услуге, сходно члану 12. став 7. Закона, а прималац је страно лице. То значи да ни након реализације услуге обвезник нема обавезу да обрачуна и плати ПДВ.

4. Обвезник ПДВ-а – лице А примило је аванс 20. 3. 2017. године од другог обвезника ПДВ-а – лица Б за услугу посредовања у промету добара. Услуга ће бити реализована у априлу 2017. године, а добра ће се прометовати из Русије у Србију. За ову услугу до 31. 3. 2017. обвезник А није имао обавезу да обрачуна ПДВ јер се место промета ове услуге по раније важећој одредби члана 12. став 4. Закона, одређивало према месту промета добара и услуга који је предмет посредовања, а промет добара је у Италији. Због тога обвезник – лице А није ни издавао авансни рачун лицу Б. Од 1. априла ова услуга, када је пружена пореском обвезнику, опорезује се према месту примаоца, а прималац је такође порески обвезник из Србије – лице Б. То значи да би након реализације услуге обвезник имао обавезу да обрачуна и плати ПДВ и да изда рачун у складу са чланом 42. Закона, изузев ако не постоји могућност да оствари пореско ослобођење у складу са чланом 24. став 1. тачка 1) Закона.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

3. Обвезник ПДВ-а – лице А примило је аванс 10. 3. 2017. године од другог обвезника ПДВ‑а – лица Б за услугу посредовања у промету добара. Услуга ће бити реализована у априлу 2017. године, а добра ће се прометовати из Италије у Русију. За ову услугу до 31. 3. 2017. обвезник А није имао обавезу да обрачуна ПДВ јер је услуга пружена ван територије Србије, па није ни издавао авансни рачун. Од 1. априла ова услуга, када је пружена пореском обвезнику, опорезује се према месту примаоца, а прималац је такође порески обвезник из Србије – лице Б. То значи да након реализације услуге обвезник има обавезу да обрачуна и плати ПДВ и да изда рачун у складу са чланом 42. Закона.

У складу са наведеним правилима поступају и порески дужници који су приликом уплате аванса страном лицу имали право на одбитак ПДВ-а који су обрачунали као порески дужници на дати аванс. У моменту када промет настане, уколико је место промета иностранство, порески дужник ће извршити и корекцију обавезе за ПДВ, али и исправку одбитка претходног пореза, при чему се не саставља измењена ПППДВ, већ се поступак корекције спроводи у пореском периоду када је услуга пружена. ***

ДОНЕТИ СУ ПРАВИЛНИЦИ БИТНИ ЗА ПРАВИЛНУ ПРИМЕНУ ЧЛАНА 12. ЗАКОНА О ПДВ-у ОД 1. АПРИЛА 2017. године

„Службеном гласнику РС”, број 21/2017, објављени су правилници неопходни за примену иновираног члана 12. Закона о порезу на додату вредност (у даљем тексту: Закон), који се примењују од 1. априла 2017. године. У наставку дајемо њихов коментар.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1. Правилник о утврђивању услуга у вези са непокретностима за сврху одређивања места промета услуга, у смислу Закона о порезу на додату вредност

Правилником о утврђивању услуга у вези са непокретностима за сврху одређивања места промета услуга, у смислу Закона о порезу на додату вредност (у даљем тексту: Правилник), ближе је уређено шта се, у смислу члана 12. став 6. тачка 1) Закона, сматра услугама у вези са непокретностима. Ради се о услугама које су непосредно повезане са непокретностима, а под њима се, сходно члану 2. Правилника, подразумевају: 1) услуге које се пружају помоћу непокретности, у смислу да је непокретност кључна и нужна за пружање услуге; 2) услуге које се пружају на непокретности или су усмерене ка непокретности, а за циљ имају промену која се односи на непокретност (правну или физичку). Према члану 3. Правилника, то су: 1) геодетске услуге; 2) израда пројеката за изградњу објеката или делова објеката на одређеним (унапред познатим) земљишним парцелама, односно за реконструкцију или адаптацију објеката или делова објеката; 3) изградња, реконструкција, адаптација, поправка, одржавање, чишћење и рушење објеката; 4) надзор над извођењем грађевинских радова; 5) надзор, односно обезбеђивање градилишта или објекта у циљу заштите од крађе или штете, коришћењем техничких уређаја или особља; 6) радови на земљишту (нпр. равнање земљишта, уређење и одржавање башти, вртова и других зелених површина), укључујући и услуге из области пољопривреде и шумарства (нпр. орање, сејање, сађење, заливање и ђубрење); 7) процена ризика, односно стања или својстава непокретности (нпр. у циљу процене енергетске ефикасности или погодности за изградњу); 8) процена тржишне вредности непокретности (нпр. за сврху куповине, продаје, осигурања, кредита, зајма, решавања спорова, као и израде анализа пословања, односно имовине субјекта у случају када је процена вредности непокретности претежна у односу на друге активности које се врше у оквиру те анализе); 9) изнајмљивање, односно давање на коришћење непокретности; 10) складиштење, односно смештање добара у случају када је непокретност, односно конкретни део непокретности искључиво намењен за складиштење, односно смештање добара одређеног примаоца услуге; 11) смештај у хотелима, мотелима, камповима и другим угоститељским објектима за смештај, као и право боравка на одређеном месту које произлази из конверзије сувласничког права на временски одређено коришћење непокретности (time-sharing); 12) пренос, уступање, односно одрицање од права да се непокретност употребљава односно користи у потпуности или делом, осим из тач. 9), 10) и 11) овог става, укључујући и давање дозвола за лов и риболов, коришћење путева и др.; 13) инсталирање или монтажа машина или друге опреме која се после инсталирања или монтаже сматра саставним делом непокретности; 14) одржавање, поправка, контрола и надзор над машинама или другом опремом која је саставни део непокретности;

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

15) управљање непокретностима (пословним простором, становима и др.) које врши власник или лице које је ангажовао власник (то је услуга која подразумева обезбеђивање несметане и аде кватне употребе, односно коришћења и одржавања непокретности, најчешће као координација надзора, чишћења и другог начина одржавања непокретности, прикупљања закупнине, вођења евиденције о текућим трошковима, оглашавања, учешћа у решавању сукоба између власника и закупаца и др.); 16) посредовање код продаје, давања у лизинг или изнајмљивања непокретности, као и код успостављања, односно преноса одређених користи од непокретности или стварних права на непокретности (материјалних или нематеријалних), осим посредовања из члана 4. став 1. тачка 4) Правилника; 17) правне услуге сачињавања одговарајућих докумената – јавнобележничких записа, уговора и др., чији је предмет пренос права располагања на непокретности, изнајмљивање непокретности, успостављање, односно пренос одређених користи од непокретности или стварних права на непокретности (материјалних или нематеријалних), укључујући и грађење, независно од реализације правног посла; 18) друге услуге које су непосредно повезане са непокретношћу у смислу члана 2. Правилника. Према одредбама члана 4, услугама из члана 2. Правилника не сматрају се: 1) израда пројеката за изградњу објеката или делова објеката у случају када за изградњу није одређена (унапред позната) земљишна парцела; 2) складиштење односно смештање добара, осим складиштења односно смештања добара из члана 3. став 1. тачка 10) Правилника; 3) оглашавање, укључујући и оглашавање које се врши коришћењем непокретности (билборда, крова или зида зграде и др.); 4) посредовање код смештаја у хотелима, мотелима, камповима и другим угоститељским објектима за смештај; 5) омогућавање приказивања добара или услуга излагачу у одређеном простору (нпр. штанд, тезга и др.) за време одржавања сајмова односно изложби, заједно са другим повезаним услугама (нпр. дизајнирање и уређивање простора, превоз добара, постављање електричних каблова, обезбеђивање уређаја за репродукцију звука или слике, оглашавање и др.); 6) инсталирање или монтажа машина или друге опреме која се после инсталирања или монтаже не сматра саставним делом непокретности; 7) одржавање, поправка, контрола и надзор над машинама или другом опремом која није саставни део непокретности; 8) управљање портфолиом инвестирања у непокретности; 9) правне услуге у вези са непокретностима, осим услуга из члана 3. став 1. тачка 17) Правилника (то су услуге правног саветовања које се односе на сагледавање правних последица уговора чији је предмет пренос права располагања на непокретности, извршавање тог уговора, доказивање постојања таквог уговора, судски спорови у вези са непокретношћу, опорезивање непокретно сти, укључујући и опорезивање преноса права располагања и других права на непокретности, хипотека, поступак стечаја, односно ликвидације и друге правне услуге које нису непосредно повезане са непокретношћу у смислу члана 2. Правилника); 10) друге услуге које нису непосредно повезане са непокретношћу у смислу члана 2. Правилника.

2. Правилник о утврђивању превозних средстава за сврху одређивања места промета услуга изнајмљивања тих средстава, у смислу Закона о порезу на додату вредност Правилником о утврђивању превозних средстава за сврху одређивања места промета услуга изнајмљивања тих средстава, у смислу Закона о порезу на додату вредност (у даљем тексту: Правилник), ближе је уређено шта се, у смислу члана 12. став 6. тач. 5), 6) и 7) подтачка (8) Закона, сматра превозним средствима за сврху одређивања места промета услуга изнајмљивања тих средстава.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Превозним средствима се, према одредбама члана 2. Правилника, сматрају возила и друга добра намењена превозу лица или ствари, са или без мотора, а нарочито: 1) друмска возила, и то: аутобус, минибус, камион, возило за комбиновани превоз лица и ствари, путнички аутомобил, мопед, мотоцикл, трицикл, четвороцикл, бицикл, камп кућица и камп приколица; 2) приколице и полуприколице; 3) железнички вагони; 4) пловила, и то: брод, јахта, чамац, баржа и скела; 5) ваздухоплови, и то: авион, хеликоптер и једрилица, укључујући параглајдер и балон; 6) возила посебно намењена превозу болесних и повређених лица; 7) трактори и мотокултиватори; 8) инвалидска колица. Возила која нису намењена превозу лица или ствари (нпр. железничко вучно возило, брод тегљач, брод потискивач, покретни кран, виљушкар, багер, комбајн, тркачки аутомобили и др.), као и контејнери, палете и сл., не сматрају се превозним средствима из става 1. овог члана.

3. Правилник о утврђивању услуга предаје јела и пића за конзумацију на лицу места за сврху одређивања места промета услуга, у смислу Закона о порезу на додату вредност Правилником о утврђивању услуга предаје јела и пића за конзумацију на лицу места за сврху одређивања места промета услуга, у смислу Закона о порезу на додату вредност (у даљем тексту: Правилник), ближе је уређено шта се, у смислу члана 12. став 6. тачка 4) подтачка (5) Закона, сматра услугама предаје јела и пића за конзумацију на лицу места. Према одредбама члана 2. Правилника, услугама предаје јела и пића за конзумацију на лицу места, сматрају се услуге предаје припремљене или неприпремљене хране, пића или хране и пића, за људску потрошњу, уз додатне услуге које омогућавају њихову тренутну потрошњу (сервирање, послуживање и др.), независно од тога да ли се конзумација врши у угоститељском објекту у којем је храна припремљена, у угоститељском објекту у којем храна није припремљена, у пословном или стамбеном простору примаоца услуга или на другом месту. Не сматра се услугом предаје јела и пића за конзумацију на лицу места: предаја хране, пића или хране и пића, са или без превоза, али без додатних услуга које омогућавају њихову тренутну потрошњу. Ово се сматра испоруком добара.

4. Правилник о изменама и допунама Правилника о начину и поступку остваривања пореских ослобођења код ПДВ-а са правом на одбитак претходног пореза Имајући у виду измене члана 12. Закона о којима је дат детаљан коментар у овом броју, неопходно је било да се изврше и потребне измене у Правилнику о начину и поступку остваривања пореских ослобођења код ПДВ-а са правом на одбитак претходног пореза („Сл. гласник РС”, број 120/2012, 40/2015, 82/2015 и 86/2015 – у даљем тексту: Правилник), посебно због дефинисања услуге превоза која се пружа пореском обвезнику, односно прецизирања релације обухваћене услугом превоза.

Изменама члана 2. Правилника прецизирани су услови за остваривање пореског ослобођења из члана 24. став 1. тачка 1) Закона за превозне и остале услуге које су повезане са увозом до бара, а које се сматрају споредним трошковима из члана 19. став 2. тачка 2) Закона. Обвезник може да оствари за ове споредне трошкове пореско ослобођење ако има доказе да је вредност тих услуга садржана у основици за обрачунавање ПДВ-а при увозу добара. Доказима за превозне услуге које су повезане са увозом добара сматрају се: 1) документ о извршеној услузи превоза (ЦМР, ЦИМ, манифест и др.); 2) рачун или други документ који служи као рачун, издат у складу са Законом.

Доказом за остале услуге које су повезане са увозом добара сматра се рачун или други документ који служи као рачун, издат у складу са Законом. Услугом превоза која је повезана са увозом добара из члана 24. став 1. тачка 1) Закона, а која се пружа: 1) пореском обвезнику у смислу члана 12. Закона, сматра се услуга превоза добара од места утовара ван Републике Србије до првог одредишта у Републици Србији, из члана 19. став 3. Закона (у рачуну који се издаје за ову услугу превоза исказује се податак о укупном износу накнаде за услугу превоза); 2) лицу које није порески обвезник у смислу члана 12. Закона, сматра се услуга превоза добара од државне границе до првог одредишта у Републици Србији, из члана 19. став 3. Закона (у рачуну који се издаје за ову услугу превоза исказује се податак о износу накнаде за превоз извршен ван Републике Србије и накнада за превоз извршен на територији Републике Србије). Лицем које врши услуге превоза добара, у смислу Правилника, сматра се лице које фактички врши превоз добара, као и свако друго лице које се обавезало да ће извршити превоз добара.

Изменом члана 15. Правилника прецизирано је остваривање права на пореско ослобођење за превозне услуге које су у вези са транзитом добара, прописано чланом 24. став 1. тачка 8) Закона. Обвезник може да оствари пореско ослобођење ако поседује: 1) документ о извршеној услузи превоза (ЦМР, ЦИМ, манифест и др.); 2) рачун или други документ који служи као рачун, издат у складу са Законом. За остале услуге које су у вези са транзитом добара, пореско ослобођење обвезник може да оствари ако поседује рачун или други документ који служи као рачун, издат у складу са Законом. Изузетно, ако се транзит добара врши далеководима, цевоводима или на сличан начин, пореско ослобођење обвезник може да оствари ако поседује: 1) рачун или други документ који служи као рачун, издат у складу са Законом; 2) потврду надлежног царинског органа о извршеном транзиту добара. Услугом превоза која је у вези са транзитом добара из члана 24. став 1. тачка 8) Закона, која се пружа:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

Изменом члана 14. Правилника прецизирано је остваривање права на пореско ослобођење за превозне услуге које су у вези са извозом добара, прописано чланом 24. став 1. тачка 8) Закона. Обвезник може да оствари пореско ослобођење ако поседује: 1) документ о извршеној услузи превоза (ЦМР, ЦИМ, манифест и др.); 2) рачун или други документ који служи као рачун, издат у складу са Законом. Пореско ослобођење из члана 24. став 1. тачка 8) Закона, за остале услуге које су у вези са извозом добара, обвезник може да оствари ако поседује рачун или други документ који служи као рачун, издат у складу са Законом. Изузетно, наведено пореско ослобођење за превозне услуге које су у вези са извозом добара од места утовара до места претовара, која се налазе на територији Републике Србије, обвезник може да оствари ако поседује: 1) рачун или други документ који служи као рачун, издат у складу са Законом; 2) царинску декларацију за поступак транзита. Услугом превоза која је у вези са извозом добара из члана 24. став 1. тачка 8) Закона, а која се пружа: 1) пореском обвезнику у смислу члана 12. Закона, сматра се услуга превоза добара од места утовара у Републици Србији до одредишта ван Републике Србије (у рачуну који се издаје за ову услугу исказује се податак о укупном износу накнаде за услугу превоза); 2) лицу које није порески обвезник у смислу члана 12. Закона, сматра се услуга превоза добара од места утовара у Републици Србији до државне границе (у рачуну који се издаје за ову услугу посебно се исказује податак о износу накнаде за превоз извршен на територији Републике Србије и накнада за превоз извршен ван Републике Србије).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1) пореском обвезнику у смислу члана 12. Закона, сматра се услуга превоза добара преко територије Републике Србије, од места утовара до места истовара, која се налазе ван Републике Србије (у рачуну који се издаје исказује се податак о укупном износу накнаде за услугу превоза); 2) лицу које није порески обвезник у смислу члана 12. Закона, сматра се услуга превоза добара од места уласка до места изласка на државној граници (у рачуну који се издаје за ову услугу посебно се исказује податак о износу накнаде за превоз извршен на територији Републике Србије и накнада за превоз извршен ван Републике Србије).

Изменом члана 16. Правилника прецизирано је остваривање права на пореско ослобођење за превозне услуге које су у вези са привременим увозом добара, прописано чланом 24. став 1. тачка 8) Закона. Обвезник може да оствари пореско ослобођење ако поседује: 1) документ о извршеној услузи превоза (ЦМР, ЦИМ, манифест и др.); 2) рачун или други документ који служи као рачун, издат у складу са Законом. За остале услуге које су у вези са привременим увозом добара, обвезник може да оствари пореско ослобођење ако поседује рачун или други документ који служи као рачун, издат у складу са Законом. Услугом превоза која је у вези са привременим увозом добара из члана 24. став 1. тачка 8) Закона, а која се пружа: 1) пореском обвезнику у смислу члана 12. Закона, сматра се услуга превоза добара од места утовара ван Републике Србије до првог одредишта у Републици Србији, из члана 19. став 3. Закона (у рачуну који се издаје за ову услугу исказује се податак о укупном износу накнаде за услугу превоза); 2) лицу које није порески обвезник у смислу члана 12. Закона, сматра се услуга превоза добара од државне границе до првог одредишта у Републици Србији, из члана 19. став 3. Закона (у рачуну који се издаје за ову услугу посебно се исказује податак о износу накнаде за превоз извршен на територији Републике Србије и накнада за превоз извршен ван Републике Србије). За сва наведена ослобођења важи: Ако је накнада, односно део накнаде наплаћен пре из вршеног промета превозних и осталих услуга које су у вези са привременим увозом добара, обвезник може да оствари пореско ослобођење ако поседује рачун о авансном плаћању, издат у складу са Законом. ***

ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

С НАМА НЕМА ЛУТАЊА

25 ГОДИНА

ЧЕТВРТ ВЕКА С ВАМА

w w w. propisi. net