Prilog > Diplomatija
Britanija Pacifikatriks, mural Zigizmunda Gecea, na glavnom stepeništu zgrade britanskog Ministarstva inostranih poslova. Ovaj mural završen je tokom Prvog svetskog rata. Geceova kompozicija prikazuje Britaniju koja pod vladarskim skutima drži svoje saveznice – Belgiju, Srbiju i Crnu Goru
Rani odnosi Odnosi između ovih dveju kultura tokom srednjeg veka i ranog modernog doba bili su retki i izolovani. Srbi (Surpi) se prvi put spominju u engleskoj književnosti u Istoriji sveta, napisanoj za Alfreda Velikog. Prvi zabeleženi lični kontakti ostvareni su između dva monaha – Roberta od Retina (od Ketona, zvanog Englez) i Hermana Slovena (zvanog Dalmatinac). Oni su se sreli u Dubrovniku i zajedno putovali kroz Bliski istok i Afriku. Prvi čovek iz srednjevekovne Srbije koji je studirao na Oksfordu bio je Đorđe Dragišić iz Srebrnice (današnja Srebrenica), koji je doneo učenje Dunsa Skotusa u Rim. Jedan od najvažnijih istorijskih događaja u Srpskom predanju, Kosovska bitka 1389, opisana je u Opštoj istoriji Turaka Ričarda Nolsa objavljenoj 1603. Tri decenije kasnije Kosovska bitka je prvi put drama-
NM31.indb 47
175 godina odnosa Londona i Beograda
Diplomatski odnosi između Srbije i Velike Britanije uspostavljeni su 5. juna 1837, kada je pukovnik Džordž Lojd Hodžis predao akreditive knezu Milošu. Novi magazin, u saradnji sa ambasadom Velike Britanije, u slici i reči predstavlja najvažnije događaje koji su obeležili uspone i padove u političkim i diplomatskim odnosima između ove dve države Pišu: Čedomir Antić i Slobodan G. Marković
47 28.11.2011 21:52:37
Prilog > Diplomatija tizovana u Londonu, kada je Tomas Gofi objavio dramu Hrabri Turčin. Pionir srpskog prosvetiteljstva Dositej Obradović posetio je London 1785. Engleska kultura je izvršila snažan uticaj na Obradovića i beleške sa tog putovanja objavljene su u njegovim memoarima. Tokom Prvog srpskog ustanka (1804-1815) Britanija je uglavnom bila nepovoljno raspoložena prema oslobođenoj Srbiji. Pošto je bila pod zaštitom Rusije, Srbija je sumnjičavo posmatrana. Molba Srbije za pomoć, upućena 1806. godine, bila je ignorisana, a posle gušenja Prvog srpskog ustanka poziv da joj se pruži zaštita bio je odbijen. Bez obzira na to, vođa ustanka, Karađorđe bio je prvi pripadnik južnoslovenskih naroda čija je čitulja objavljena u Tajmsu. Britanski novinar i diplomata Dejvid Erkart bio je prvi Britanac koji je uvideo politički značaj autonomne Kneževine Srbije. Posle dve posete Srbiji 1832. i 1833. godine, Erkart je objavio knjigu Fragment iz istorije Serbske. Erkart je planirao da iskoristi Srbiju, Poljsku i Mađarsku za svoje planove uperene protiv Rusije. Dejvid Erkart je izvršio uticaj na tvorce prvog srpskog Ustava iz 1838. kao i na Iliju Garašanina u ranoj fazi njegove ideje o nacionalnom ujedinjenju.
Uspostavljanje diplomatskih odnosa Diplomatski odnosi između Srbije i Velike Britanije uspostavljeni su 5. juna 1837. kada je pukovnik Džordž Lojd Hodžis predao akreditive knezu Milošu i tako postao prvi britanski konzul u Kneževini Srbiji. Slanje diplomatskog predstavnika u malu kneževinu na Balkanu (čija je autonomija tek bila potvrđena) bio je više manevarski potez u nadmetanju između velikih sila nego čin podrške osamostaljivanju Srbije od Otomanskog carstva. Stoga su Hodžisove aktivnosti uglavnom imale za cilj pružanje podrške autokratskom srpskom monarhu u protivljenju uticajima iz Sankt Petersburga i Konstantinopolja. Međutim, taj peri-
48 NM31.indb 48
01/12/2011.
Ser Lojd Džordž Hodžis (17921862), prvi britanski ambasador u Srbiji, portret
od obeležio je pojačan uticaj Rusije na Portu i snažan otpor Miloševoj lošoj vladavini. Britanska diplomatija nije uspela u svojim namerama i knez Miloš je bio primoran da abdicira. Uvidevši da je njegova pozicija neodrživa, prvi britanski diplomatski predstavnik u Srbiji napustio je zemlju. Odnosi tokom 19. veka Naredni britanski diplomatski predstavnik u Srbiji bio je Tomas de Fonblank. Ovoga puta britanska diplomatija odlučila je da izbegne nevolje, tako da je novi konzul stigao u Beograd tek posle trijumfa novog režima ustavobranitelja. Međutim, De Fonblank nije bio zadivljen reži-
Naslovna strana londonskog lista sa slikom srpskih ranjenika u bolnici u Užicu, The Illustrated London News (Ilustrovane londonske novine), br. 1936, 2. septembar 1876.
NOVI MAGAZIN
BROJ 31
mom uspostavljenim u Srbiji: prezirao je slabost kneza Aleksandra Karađorđevića i izveštavao je o visokom stepenu korupcije u moćnoj oligarhiji Državnog sovjeta. Nikada se nije privikao na Srbiju i imao je neprijateljski stav prema Srbima. Iako otuđen i neprijateljski raspoložen, De Fonblank je 18 godina bio praktično zaboravljen u Beogradu. Britanski konzul provodio je veći deo vremena u gradu Zemunu (Semlinu) na austrijskoj granici, a bio bi nešto aktivniji samo u kriznim periodima. Posle revolucije u Mađarskoj 1848/9. De Fonblank je pomogao u bekstvu vođi revolucije Lajošu Košutu i time na sebe navukao gnev austrijskog cara Franca Jozefa. Kada su na početku Krimskog rata Rusija i Austrija pretile da će okupirati Srbiju, Britanija je neko vreme imala najjači uticaj na državne poslove Srbije. Međutim, pošto Pariski mirovni sporazum nije značajnije poboljšao položaj i status Kneževine Srbije, interesovanje Britanije je opalo. Ponovno ustoličenje dinastije Obrenovića 1858. nije donelo naročite promene u anglo-srpskim odnosima. Naredni britanski konzul Langvort (1860-1875) gledao je na Srbiju kao na bojno polje između dva podjednako opasna pokreta: panslavizma i jugoslavizma. Kada je došlo do sukoba između Turaka i Srba 1862. Filip Hristić i kneginja Julija poslati su u London da pridobiju britansku javnost i ljude zadužene za spoljnu politiku. Ta misija ostvarila je veoma veliki uspeh. Nekoliko članova britanskog parlamenta podržalo je Srbiju u parlamentu i došlo je do objavljivanja mnogih knjiga o Srbiji i istočnom pitanju. Iako je britanski diplomatski predstavnik u Beogradu 1886. godine unapređen u Opunomoćenog ministra i izvanrednog izaslanika, direktno političko interesovanje za Srbiju i dalje je bilo u opadanju. Odnosi na početku 20. veka Situacija se preokrenula na početku 20. veka. Makedonski ustanak 1903. i ubistvo kralja Aleksandra
28.11.2011 21:52:40
„Srbija danas“, članak iz Južnoslovenskog žurnala od 27. septembra 1912. god., London
Škotske bolničarkedobrovoljke u kolu sa srpskim vojnicima, Kragujevac, I svetski rat / Poklon dr Žarka Vukovića, Beograd
čila svoju naklonost prema Srbiji samo na moralnu podršku. Srbija je postala interesantna britanskom ministarstvu spoljnih poslova uglavnom zbog svog suparništva sa Austro-Ugarskom, odanim saveznikom Nemačke. Osim toga, nije postojalo ništa što bi privuklo britansku diplomatiju Srbiji. Zbog očigledne nestabilnosti dinastije Karađorđevića, krhkosti novog parlamentarnog političkog sistema, kao i sumnjive vrednosti srpske vojske, postojala je bojazan da bi unutrašnje krize u Srbiji mogle uticati na budućnost
Škotske bolničarke sa srpskom decom, Srbija, I svetski rat / Poklon dr Žarka Vukovića, Beograd
Obrenovića i kraljice Drage privukli su pažnju britanske javnosti i vlade. Brutalno ubistvo srpskog kraljevskog bračnog para ostavilo je trajnu mrlju na odnosima između Beograda i Londona. Diplomatski odnosi su tri godine bili zaoštreni i ostali su udaljeni do 1913. Jedan od uslova koje je britanska vlada postavila za ponovno uspostavljanje odnosa bio je i taj da se iz javnog života Srbije moraju eliminisati svi oficiri koji su učestvovali u zaveri 1903. Novi režim i dinastija Karađorđevića još uvek su bili slabi i oslanjali su se najviše na podršku vojske, tako da je za stvarnu normalizaciju odnosa bilo potrebno mnogo vremena. U to vreme već je počeo ekonomski rivalitet i politička rasprava između Srbije i AustroUgarske. Britanija nije učestvovala u početnim fazama ekonomskog nadmetanja velikih sila za davanje
NM31.indb 49
Razglednica posvećena patnjama srpskih vojnih zarobljenika koju je štampao Srpski potporni fond tokom Prvog svetskog rata. Posle izvršene operacije nad ranjenim srpskim vojnikom, Kragujevac, I svetski rat / Poklon dr Žarka Vukovića, Beograd
kredita Srbiji i osnivanje programa za naoružanje srpske vojske. Stoga, kada je 1906. imenovan novi britanski ministar Džon B. Vajthed, Britanija je po pitanju uticaja na državne poslove Srbije zaostajala za drugim velikim silama. Pozicija Britanije donekle se popravila tokom bosanske krize 1908, ali je britanska diplomatija ograni-
njenih odnosa sa velikim silama. Na početku 20. veka tri veoma značajna srpska političara bila su srpski ministri na britanskom dvoru. Prvi ministar nezavisne Kraljevine Srbije u Londonu bio je Filip Hristić. Bivši premijer i srpski izaslanik tokom srpsko-turskog sukoba 1862, Hristić je smatran najpodobnijim za uspostavljanje novih odnosa.
49
28.11.2011 21:52:49
Prilog > Diplomatija
Njegov naslednik Čedomilj Mijatović tri puta je imenovan za srpskog ministra u Londonu. Pre nego što je započeo diplomatsku karijeru Mijatović je bio jedan od vođa Srpske naprednjačke partije, ministar u vladi Srbije i istaknuti istoričar, ekonomista i pisac. Tokom devedesetih, srpski ministar u Londonu bio je Jevrem Grujić, jedan od najistaknutijih liberala u Srbiji. Kada je ser Ralf Padžet poslat u Srbiju 1910. godine, britanska politika prema Otomanskom carstvu već je doživela značajne promene. Tokom Balkanskih ratova britansko ministarstvo spoljnih poslova zauzelo je neutralan, ali ujedno i blagonaklon stav prema balkanskom savezu. Prvi svetski rat Tokom julske krize (1914) britansko ministarstvo spoljnih poslova pokušalo je da posreduje između Austro-Ugarske i Srbije, ali kada su u rat ušle Rusija i Francuska pridružila im se i Britanija. U početnim fazama rata, pošto je francuska vlada premeštena iz Pariza, London je postao najznačajnija prestonica Alijanse. Jugoslovenski odbor, sastavljen od političara koji su emigrirali iz Austro-Ugarske, nalazio se u Londonu. Zajedno sa Francuskom, Britanija je podržavala Srbiju krupnim ratnim kreditima. Nekoliko stotina britanskih vojnika i ljudi uključenih u humanitarni rad učestvovalo je u raznim misijama, među kojima su Britanska misija na Jadranu, misija
50 NM31.indb 50
01/12/2011.
Kraljica Marija Karađorđević i rumunska kraljica Marija, unuka britanske kraljice Viktorije, u Miločeru na Kongresu Međunarodne asocijacije žena u Dubrovniku 1936. god. / Istorijski arhiv grada, Beograd
NOVI MAGAZIN
BROJ 31
Britanskog crvenog krsta, Bolnica škotskih žena i Britanska vojna bolnica. Elsi Inglis i ledi Padžet bile su među onima koji su se isticali svojim humanitarnim akcijama. Posle neuspeha operacije Dardaneli 1915. britanska i francuska vojna ekspedicija prebačene su u Solun. Posle početnih pobeda front se stabilizovao do septembra 1918. Tada su austro-bugarski redovi probijeni snažnom ofanzivom. Iako pobeda odneta na Balkanu nije bila odlučujuća za ishod Prvog svetskog rata, ona je predstavljala najveći napredak sila Antante tokom čitavog rata. Britansko interesovanje za dešavanja na Balkanu umanjilo se u međuratnom periodu.
Međuratni period Kralj Aleksandar koji je vladao od 1929. do 1934. u početku je uživao podršku Britanije. Kada je Aleksandar ubijen u Marseju oktobra 1934, Britanija je održala pomorsku vežbu na Jadranu kako bi otvoreno podržala očuvanje Jugoslavije. Brakovi koje je sklapala srpska kraljevska porodica Karađorđević takođe su doprineli učvršćivanju odnosa. U junu 1922. kralj Aleksandar se oženio rumunskom princezom Marijom. Ona je bila kći rumunskog kralja Ferdinanda i kraljice Marije. Kraljičin otac je bio Alfred, vojvoda od Edinburga (1844-1900), drugi sin britanske kraljice Viktorije. Kum na venčanju kralja Aleksandra bio je vojvoda od Jorka (budući kralj Džor-
Oficir Britanske vojske sa decom, Kraljevo, Prvi svetski rat, 1919. god. / Poklon Narodnog muzeja – Kraljevo
dž VI), koji je predstavljao svog oca, kralja Džordža V. Kralja Aleksandra nasledio je knez regent Pavle, koji je verovatno bio najviše pro-britanski nastrojen vladar u srpskoj istoriji. Istovremeno, premijer je bio Milan Stojadinović (1935-1939) koji je inostranu politiku Jugoslavije okretao ka Nemačkoj i Italiji. To je, naravno, dovelo do zahlađenja u odnosima dve države.
Drugi svetski rat Pripajanje Jugoslavije Trojnom paktu 25. marta 1941. izazvalo je ogromno nezadovoljstvo među Srbima. Vojni puč izveden je 27. marta. Puč je bio delo srpskih oficira koje je podržala britanska ratna tajna služba – SOE. Premijer Dragiša Cvetković i knez regent Pavle bili su smenjeni, a postavljena je nova probritanska vlada, na čelu sa generalom Dušanom Simovićem. Čuveni komentar Vinstona Čerčila glasi: „Rano jutros jugoslovenska nacija pronašla je svoju dušu”. Hitler je napao Jugoslaviju i Grčku 6. aprila 1941. Obe su osvojene za deset dana. U Srbiji su se 1941. godine razvila dva pokreta otpora – četnici i partizani. Ova dva pokreta u početku su sarađivala, ali
28.11.2011 21:52:51
je među njima došlo do konflikta u jesen 1941. U početku su i Britanija i SAD podržavale četnike. Oktobra 1941. kapetan Hadson iz SOE došao je u Crnu Goru i ostao sa trupama generala Mihajlovića. Međutim, Mihajlovićeva taktika pasivnog otpora 1943. nije više smatrana dovoljnom (iako je britansko ministarstvo spoljnih poslova prethodno odobravalo njegov pristup). Sredinom 1943. izrodilo se mišljenje da bi partizani mogli da budu korisniji za konačnu pobedu Saveznika. U ovoj fazi Vinston Čerčil je poslao briga-
Major Bejzil Dejvidson, šef britanske Vojne misije pri Glavnom štabu NOV, Crkvište, oktobar 1943. god. / Muzej Vojvodine
Fudbalski meč između 46. Divizije Britanske Armije i 51. Vojvođanske divizije, Lavanind, Austrija, maj 1945. god. / Muzej Vojvodine
dira Ficroja Meklina (1911-1996) u Bosnu da potraži vođe partizana i uspostavi blizak kontakt s njima. On je od britanskog premijera dobio sledeća uputstva: „Moj zadatak je samo da otkrijem ko ubija najviše Nemaca i da predložim čime ćemo im pomoći da ih još više ubijaju. Politika mora biti na drugom mestu.” On je brzo uspostavio bliske odnose sa Titom. Odigrao je bitnu ulogu u odluci britanskog ministarstva spoljnih poslova da potpuno podrži partizane i napusti pokret generala Mihajlovića (koji je bio optužen za
Kralja Petra II Karađorđevića dočekuje Milo Sabo po dolasku u posetu XX Century Fox-u, London, 1. decembra 1941. god. / Poklon Avrama Balabanovića, Kingston-upon-Thames, V. Britanija
saradnju s nemačkim i Italijanskim trupama). Čerčilov predlog da se podrže jugoslovenski partizani prihvaćen je na konferenciji u Teheranu u novembru 1943. U aprilu 1944. britanska vlada je odlučila da pošalje municiju ne samo partizanskim trupama van Srbije, već i onima u Srbiji. To je bio prvi korak ka konačnoj pobedi Titovih partizana. Krajem avgusta 1944. Sovjetske trupe okupirale su Rumuniju koja se tek bila predala. Onda su Rusi ušli u Bugarsku, a Čerčil je požurio u Moskvu da spase što se spasti može. Početkom oktobra 1944. Čerčil je predložio Staljinu: “Hajde da se dogovorimo o našoj situaciji na Balkanu. Vaša vojska je u Rumuniji i Bugarskoj… Nemojte da se sukobljavamo oko malih stvari. Šta mislite o tome da imate 90 odsto prevlasti u Rumuniji, mi isto toliko u Grčko, a da u Jugoslaviji taj odnos bude pola-pola.” Staljin je prihvatio ovaj predlog bez komentara. Prema tom dogovoru Jugoslavija je trebalo da postane
51
NM31.indb 51
28.11.2011 21:52:56
Prilog > Diplomatija Predsednika SFRJ Tita po dolasku u zvaničnu posetu V. Britaniji dočekali su premijer V. Britanije Vinston Čerčil i ministar inostranih poslova Entoni Idn, London, mart 1953. god.
Britanski feldmaršal Aleksander sa maršalom Titom, Beograd, proleće 1945. god. / Tanjug
tampon-zona. Posle propasti četnika u septembru 1944. postalo je očigledno da će komunističke trupe na kraju preuzeti kontrolu nad Srbijom. Poslednji udarac četnicima bio je zadat kada je iz Londonskog radija 12. septembra sam kralj Jugoslavije Petar II Karađorđević, na insistiranje britanske vlade, poručio svojoj naciji da se ujedini pod vođstvom komunističkog lidera Josipa Broza Tita. Najočigledniji dokaz simpatija koje je Britanija gajila prema Srbiji u ovom periodu predstavlja knjiga koju je napisala Rebeka Vest Crno jagnje i sivi soko, a koja je prvi put objavljena 1942.
Odnosi sa komunističkom Jugoslavijom Čerčilov plan da se održi monarhija u Jugoslaviji i da se sjedine Jugoslovenska kraljevska vlada u Londonu i Titov Nacionalni komitet oslobođenja nije uspeo. U drugoj polovini 1944. i početkom 1945. angloamerička štampa Tita je posmatrala sa divljenjem. Tokom rata britanska vlada održavala je zvanične diplomatske odnose sa Jugoslovenskom kraljevskom vladom u Londonu i sa kraljem Petrom II kao glavom države. Tek je u martu 1945. Britanija poslala prvog ambasadora Ralfa Stivensona u Titovu Jugoslaviju, te je Britanija priznala novu Federalnu narodnu republiku Jugoslaviju 22. decembra 1945.
52 NM31.indb 52
01/12/2011.
Sin Nj. V. britanske kraljice Elizabete II princ Čarls sa predsednikom SFRJ Titom prilikom posete Beogradu, 1978. god. / Tanjug
NOVI MAGAZIN
BROJ 31
Nacionalizacija industrijskih dobara uticala je na ekonomsko interesovanje Britanije za Jugoslaviju 1945, što je za rezultat imalo pogoršanje odnosa. Ovo zahlađenje rešeno je u decembru 1948. potpisivanjem trgovinskih sporazuma i kompenzacijom od 4,5 miliona funti. Zbog Staljinovog napada na Tita u junu 1948. SAD i Britanija postale
su veoma zainteresovane za Jugoslaviju. Britanci su počeli da pomažu u očuvanju nezavisne Jugoslavije krajem 1949, dajući značajne svote kredita. Vrhunac bilateralnih odnosa dostignut je prilikom Titove zvanične posete Britaniji u martu 1953. Dešavanja u anglo-jugoslovenskim odnosima posle 1949. lepo je opisao britanski ambasador u Jugoslaviji
28.11.2011 21:52:59
Sestra Nj. V. britanske kraljice Elizabete II princeza Margareta u kolu sa omladinom prilikom posete Beogradu, oktobar 1972. god. / Tanjug
Ove dve države bile su prilično bliske i tokom osamdesetih.
Endrju Vud: „Britansko-srpski brak iz koristi je ipak sklopljen – a brakovi iz koristi često su najdugotrajniji”. Dobri odnosi povremeno su bili ugroženi Titovim približavanjem Moskvi. Ponekad je britansko ministarstvo spoljnih poslova gajilo sumnje da će Tito nastaviti da vodi nezavisnu spoljnu politiku ili da će sarađivati sa Moskvom. Osim toga,
NM31.indb 53
Jugoslovenski predsednik Tito sa vojvodom od Edinburga prilikom smotre počasne garde postrojene u njegovu čast po dolasku u prvu zvaničnu posetu Londonu posle II svetskog rata, mart 1953. god. / Biblioteka Ministarstva inostranih poslova V. Britanije
vodeća uloga koju je Jugoslavija imala u pokretu nesvrstanih tokom šezdesetih dovodila je do povremenih sukoba sa Britanijom, naročito oko dekolonizacije Britanskog carstva. Njeno veličanstvo kraljica Elizabeta II posetila je Jugoslaviju 1970, a Tito je uzvratio posetu 1978. kada su odnosi ponovo bili uspostavljeni.
Odnosi tokom devedesetih Kada su počeli međunacionalni ratovi u Hrvatskoj 1991. predsednik Srbije Slobodan Milošević bio je izolovan od Zapada, a njegova politika smatrana je iracionalnom u zapadnim prestonicama. U rešavanju problema raspada bivše Jugoslavije konzervativna vlada Džona Mejdžora preferirala je diplomatski pristup, dok je laburistička vlada Tonija Blera zagovarala vojnu intervenciju. U prvoj fazi (1991-1993) Britanski pokušaji da pronađe diplomatsko rešenje za konflikt u Bosni bili su očigledni. Lord Dejvid Oven bio je mirovni posrednik Evropske unije u bivšoj Jugoslaviji od 1992. do svoje ostavke 1995. Do pada u odnosima između Srbije i Britanije došlo je 1999. godine. Posle neuspešnih pregovora u Rambujeu, NATO je započeo svoju kampanju u martu 1999. Vlada Savezne republike Jugoslavije (SRJ) prekinula je diplomatske odnose sa svim većim zapadnim zemljama 25. marta. U svom službenom saopštenju izjavila je da su „agresijom na Saveznu republiku Jugoslaviju
53
28.11.2011 21:53:02
Prilog > Diplomatija
Američki diplomata Sajrus Vens, britanski diplomata lord Dejvid Oven, predsednik SRJ Dobrica Ćosić i premijer SRJ Milan Panić, Beograd, jul 1992. god. / Tanjug
i korišćenjem ogromnih vojnih i smrtonosnih potencijala Vlade SAD, Velike Britanije i Francuske ponizile i osramotile istorijsko savezništvo i prijateljstvo”. U NATO je britanski premijer zagovarao slanje kopnenih trupa, pošto nije bilo sigurno da će vazdušni napadi biti dovoljni da primoraju Slobodana Miloševića na kapitulaciju. Međutim, pokazalo se da će vazdušni napadi ipak biti dovoljni i Milošević je kapitulirao posle 11 nedelja bombardovanja. U Londonu su NATO intervenciju smatrali humanitarnom misijom spasavanja kosovskih Albanaca od ugnjetavanja Miloševićevog režima. U Beogradu i dalje preovlađuje mišljenje da je to bila nepravična i ilegalna intervencija u domenu međunarodnog prava. Smatra se da je ona ugrožavala nevine civile više nego Miloševićev režim, na koji je trebalo da cilja. Odnosi posle oktobra 2000. Do poboljšanja odnosa došlo je gotovo odmah posle demokratske revolucije, koja je usledila posle velikih demonstracija održanih 5. oktobra 2000. kada je Milošević priznao poraz na izborima. Diplomatski odnosi ubrzo su ponovo uspostavljeni i očekivalo se da će se tradicionalno dobri odnosi lako ponovo izgraditi.
54 NM31.indb 54
01/12/2011.
Predsednik SRJ Vojislav Koštunica došao je u zvaničnu posetu Britaniji u novembru 2001. U aprilu 2002. premijer Srbije Zoran Đinđić posetio je London i sastao se sa britanskim kolegom Tonijem Blerom koji je tom prilikom podržao tendencije Beograda da postane član EU. Posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića 12. marta 2003. odnosi
Predsednik Srbije Slobodan Milošević sa britanskim diplomatom lordom Karingtonom u Beogradu / Tanjug
između dveju zemalja ostali su konstruktivni, ali i opterećeni nedovoljnom saradnjom Jugoslavije i Srbije sa Haškim tribunalom i stavom prema nezavisnosti Kosova. Britanija je jedna od prvih velikih svetskih sila koja je iskazala podršku nadziranoj nezavisnosti Kosova; s druge strane Beograd insistira da Kosovo ostane u sastavu Srbije.
Premijer Srbije dr Zoran Đinđić sa britanskim premijerom Tonijem Blerom prilikom zvanične posete Velikoj Britaniji, London, maj 2002. god. / Reuters
Predsednik Boris Tadić sa britanskim premijerom Dejvidom Kameronom, novembar 2011. London / Fonet - AP
NOVI MAGAZIN
BROJ 31
28.11.2011 21:53:06