U ime casti-obitelj Citrione

1

U IME ÄŒASTI Obitelj Citrione #1

Trofej Knjiga

2

Pogrešan sam za nju, na sve načine.

Svi u gradu znaju tko sam: Vincent Citrione, kapo najmoćnije mafijaške obitelji u gradu. Ako imaš bar dvije moţdane ćelije u glavi, jebeno ćeš me se bojati.

Ako si prekrasna ţena, mogao bih ti pruţiti najţešći, najprljaviji seks u tvom ţivotu prije nego što ti pokaţem vrata.

Vjernost? Jebe mi se za to.

Bar je to bio moj moto dok je nisam uhvatio kako prisluškuje u pogrešno vrijeme i na pogrešnom mjestu. Ţelio sam da bude poput svih ostalih. Ţelio sam je zaboraviti. Ali ona nije poput ostalih.

Misli kako mi moţe reći ne i izvući se sa tim. Misli da moţe samo otići nakon onoga što je vidjela. Ali nakon što sam je jednom okusio znao sam da će biti moja. Ne zanima me što je potrebno da se to ostvari, čak i ako trebam ubiti samo da bi ona bila sigurna.

Uvijek dobijem ono što ţelim. A ţelim nju.

3

U Ime Časti

Trofej Knjiga

1.

Vincent Ušao sam u svlaĉionicu Jetsa kao da sam vlasnik tog mjesta. Dovraga, mogao bih biti. Igraĉi i treneri pogledali su prema meni i brzo odvratili pogled. Trebali su znati bolje, prije nego su uzeli zajam od mene. Vidjeli su slomljene prste, modrice na oĉima i hramanje koje slijedi kada propuste isplatu. Ali banke ne dijele ĉetrdeset tisuća u gotovini samo tako uz kratku obavijest. Tako da oni i dalje dolaze kod mene, tjedan za tjednom, dan za danom. A ja? Ja uvijek budem plaćen.

Našao sam onog kojeg sam traţio u straţnjem dijelu prostorije. Upravo mu je jedan od trenera masirao rame. Ronnie White. Najviše plaćeni igraĉ u momĉadi i NFL-ov novi omiljeni plejboj. TakoĊer mi duguje 150 tisuća i on to zna. Kada me je vidio, trepnuo je dvaput zaustavljajući se u pola reĉenice. Ne moram zuriti u njega, povlaĉiti prstom preko grla ili pokazivati oruţje koje imam za pojasom. Ništa od tih gangsterskog sranja koje viditie u filmovima. To bi bilo loše za posao. Ne, samo se krećem kroz svlaĉionicu dok okrećem glavu da mu namignem. Proguta teško, oĉiju širom otvorenih dok me gleda kako izlazim u hodnik. NaĊem koga traţim na straţnjoj strani Jebi ga, volim ono što radim. Jetsi igraju za manje od sat vremena i još uvijek moram Ronnija ĉvrsto podsjetiti prije nego izaĊe na teren. Veĉeras na umu imam i druga sranja. Pogledao sam poruku koju sam dobio, deseti puta u trideset minuta.

Uhvatio sam kapitalca. Od Jimmyja je, moje desne ruke. Poruka je šifra. To znaĉi da je našao nekoga s informacijama o ubojicama mog mlaĊeg brata. IznenaĊen sam da se još sjeća šifre. Prošla je cijela godina od kada smo je postavili, a od tada nisam ĉuo ništa.

Prolazim kroz podzemlje MetLife stadiona brzo, osjećajući ljutnju jer sam morao gubiti vrijeme da provjerim Ronnija, kada sam ţelio ići za onim što je stvarno bitno: Jebaĉima koji su ubili Jackiea.

Gotovo svi znaju da me trebaju izbjegavati, a oni koji to ne rado ubrzo budu vraćeni na svoje mjesto. Ako su oni ribe, ja sam morski pas i nitko ne ţeli privlaĉiti moju paţnju.

Policija me ne dira zato što im punim dţepove. Treneri znaju da mi se ne smiju zamjeriti jer drţim za jaja polovinu njihovih igraĉa. Uprava mi ne staje na put jer imam o njima toliko prljavštine da ne znam što bih s njom. Uglavnom, nedodirljiv sam sve dok drţim federalce podalje – ti jebaĉi ne prihvaćaju mito.

4

U Ime Časti

Trofej Knjiga

NaĊem administrativni hodnik kojega koriste igraĉi i treneri za sastanke i tajne dogovore. To je moj nesluţbeni ured, a kada sam u zgradi svi znaju da tamo ne trebaju zalaziti. Tako da nisam iznenaĊen kada otvorim dupla vrata i ne naĊem nikoga na hodniku. UĊem u malu prostoriju na poĉetku hodnika gdje su vrata koja vode na tren. Unutra, vidim Jimmyja, Frankieja i dva moja najnovija vojnika, Dino i Vito.

Okruţuju debelog Talijana, u ĉetrdesetima, koji je zavezan za stolicu. Izgleda malo iscrpljeno, ali uglavnom netaknuto. „Ovo je riba?“ Pitam.

Jimmy kimne glavom. Ima ĉeljust kao u buldoga, ali je uglavnom bez osobnosti sa tankim obrvama, jednostavnim crtama lica i navikom nošenja prevelike odjeće.

Zovemo ga Prsti, jer zbog prevelikih rukava moţete vidjeti samo vrhove njegovih prstiju. Veĉeras mu zapravo mogu vidjeti zglobove, što je veliki napredak za njega. „Tko je on?“ Pitam, krećući se da se bolje pogledam ĉovjeka. Svi mi se miĉu s puta, oprezni da ne izazovu moju temperamentnu narav.

Frankie odgovori. „Tony Anastasio. Jedan od njihovih kapa.“ Frankie je moj stariji brat. Priliĉno je glup i ima goru narav od mene. Stari nikad nije izriĉito rekao, ali kad on umre, kontrola nad obitelji će mimoići Frankiea i prijeći na mene. Svi znamo da Frankie nema mozga za operacije, ukljuĉujući Frankieja, ali to ga nije sprijeĉilo da mi zamjeri na tome.

Prilazim Tonyju, koja škilji prema meni. „Znaš tko sam?“ On mi se nervozna nasmiješi, pa ga ja udarim tru puta u lice, stavljajući cijelo tijelo u svaki udarac.

Njegova glava se okreće na stranu, vraćajući se prema meni taman na vrijeme da ga ponovno udarim kao vreću za udaranje. Zvuk je mesnat, ne kao što ĉujete u filmovima. On se trza, psuje i polako se okreće da me pogleda u oĉi. Ovaj puta bez smiješka.

Jimmy krene naprijed, klekne kako bi se našao oĉi u oĉi s Tonyjem. „Ti nas moţda ne znaš, ali mi znamo tebe. Evo prijateljski savjet. Pogledaj dobro tipa koji te koristi kao vreću za udaranje. Znaš tko je to?“ Tony me gleda, nesiguran. „To je moj prijatelj, glavni kapo obitelji Citrione. Sjećaš li se JackieCitrionea od prije nekoliko godina?“ Cijenim što je Jimmy obavio ovaj dio za mene, Samo to što sam ĉuo ime svog malog brata stvara knedlu u mom grlu. Ĉini da poţelim udariti nešto, barem više nego obiĉno. Ja ne bih mogao objasniti što ţelim bez da teško povrijedim tipa. „Da. To je bio njegov mlaĊi brat. Tvoja obitelj ga je hladnokrvno ubila. Trebaš se zapitati koliko ga ţeliš iskušavati.“

5

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Prvi put, Tony izgleda prestrašeno. Njegove oĉi me pogledavaju i zatim odvraća pogled prema podu. „Ne znam ništa,“ tiho kaţe. Ĉuo sam taj ton i prije. Progovorit će. Njegov ponos ga još nije spreman pustiti.

On je iz našeg svijeta i mora znati da je trenutno na posuĊenom vremenu. Nitko neće vjerovati da je preţivio susret sa mnom bez da je cinkao. Imat će metu na leĊima veliĉine krave. On je mrtav ĉovjek. Tony pljune na betonski pod. Mi smo ispod MetLife stadiona, nekoliko minuta prije poĉetka igre. Rika navijaĉa odozgor skoro utopi njegov mrmljavi odgovor. „Ne znam ništa,“ kaţe ponovno, tiše ovaj put.

Nagnem se bliţe. „Poĉni brţe razmišljati, seronjo.“ Zuri u mene neposlušno. Nasmijem se i zabijem svoju šaku u njegov trbuh.

Pokušava se presaviti, ali uţad mu dopušta samo da spusti bradu na prsa. Lice mu se namršti i on duboku uzdahne. Tek ispod tvrde vanjštine vidim prve znakove popuštanja. „Imam vreće za udaranje tvrĊe od tvoje mlitave guzice, Tony. Mogu ovo raditi cijeli jebeni dan. Moţeš li ti?“ „Samo me sredi. Mrtav sam ako progovorim, mrtav sam ako ne progovorim. Jebi se.“ „Ne traţim da razgovaram s nikim, Tony. Daš mi imena, ja napravim tijela, tako jednostavno. Svatko tko brine o tvom cinkanju bit će previše mrtav da uĉini bili što po tom pitanju. „To je vjerojatno laţ, ali to nije moj problem.“ „Ne znam tko je ubio Jackieja. To ...“ On teško proguta i prestane govoriti.

Razljutilo me što sam ĉuo Jackievo ime. Jako. „Slušaj dobro, debeli jebaĉu.

Jackie je bio moj mlaĊi brat. Bio je moj ĉovjek. Ĉinio je nešto od sebe. Išao je u školu, bio na putu da dobije pravi posao i imao je djevojku. Bio je dobar deĉko. Neću prestati dok ne naĊem kurvinog sina koji ga je mislio ubiti i izvući se s tim.“ Tony polako odmahuje glavom. „I ako poĉneš kucati na prava vrata, što misliš na koga će krenuti?“ „Nije moj problem. Imaš jednostavanizbor. Ostani ovdje sa mnom i odbij razgovarati, moţda ćeš umrijeti za deset minuta, a moţda za nekoliko sati. Dovraga, moţda ću te ostaviti ovdje i dolaziti da te sredim pomalo. U svakom sluĉaju, ako ne progovoriš, umrijet ćeš. To je ĉinjenica.“ Premjestim se do stola u blizini i podignem bejzbolsku palicu iskušavajući je. Tony trzne. „Ili,“ kaţem. „Kaţeš mi što znaš, pustim te da odeš i moţda stigneš do kreveta prije nego se proĉuje o ovome. Pritaji se negdje. Moţda u Jerseyu.“ „Svejedno ćeš me ubiti.“

6

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Slegnem ramenima. „Moţda. Moţda ne. Ali definitivno ću te ubiti ako ne poĉnešgovoriti.”

Odmahne glavom i pljune krv na pod. „Daj mi svoju rijeĉ da ćeš me pustiti.“ „Ne dajem ti ništa, ti debeli jebaĉu. Reci mi ili umri. Toliko je jednostavno.“ Duboko udahne, a zatim zatrese glavom. „Bio je to Lucky, u redu? On je bio pištolj koji ti je sredio brata. To je sve što jebeno znam.“ Oĉi mi se šire. Ja ga zgrabim i podignem udarajući mu glavu o zid. „Koji Lucky?“ Moja krv kuha i srce mi udara. To je prvi trag koji sam dobi u proteklih nekoliko mjeseci, a ako govori o LuckyjuAnastasio, to onda ima smisla. Puno smisla. „Lucky!“ zagraktao je kroz stisnute zube. „Lucky jebeni Anastasio.“ Pustim ga, smiješeći se. Pogled na moje lice ga uplaši, jer je Tony trznuo. „Što?“ pitam. „Odlazi jebeno odavde. Misliš da ću trošiti novce na ĉistaĉe samo da sredim tvoju debelu guzicu?“ bocnem ga palicom. „Odlazi!“ Istrĉao je, ne trebajući još jedno upozorenje. Pucnem prstima i Dino mi donese jaknu. „Oprezno, idiote. Ta jakna vrijedi više nego ti.“ Dino je mlado štene koje se ţeli dokazati u našem svijetu. On je polu Talijan, tako da nikada neće biti više od suradnika. Samo punokrvni mogu biti primljeni u obitelj.

Dino se zaustavlja, a potom sporije kreće prema meni, kao da sam zmija. Dobro.Ne uţivam posebno u tome što sam šupak, ali to je posao. Gledam ga perifernim vidom kako se vraća tamo gdje Frankie i Vito stoje. Frankie ga udara po glavi i ĉujem kako mu mrmlja tiho. „Vince je jebeni kapo, idiote. On je Bog kada si ti u pitanju, zato se potrudi. “ Dino kimne glavom i duboko uzdahne. Sjećam se kada sam bio njegovih godine, pokušavajući se probiti kroz hijerarhiju obitelji, brinući se i da će me najmanje greške srediti.

Prolazim rukom kroz kosu i pogledam na sat. To je Jaeger-LeCoultre i vrijedi više nego većina automobila. Stvarno me ne zanima od koliko je dijelova sastavljen, ali je dio paketa. Ja pravim metriĉke tone novca i što je oĉitije da mogu to napraviti, ljudi brţe shvate da me ne trebaju ljutiti. „Hej,“ viknem, mašući rukom po zraku. „Završimo ovo, deĉki. Imamo još jednu posjetu za obaviti prije poĉetka igre.“ Gurnem ruke u dţepove dok hodamo. Veĉeras se trebam naći s Mariom na piću, ali ona je jebeno dosadna. Izgleda dobro sa onim sisama i usnama za jebanje. Samo što nema kraljeţnice. Mama kaţe da bih trebao naći djevojku da se skrasim, ali to se neće dogoditi.

Podignem pogled dok se buka ĉuje sa stadiona iznad mene. Igra uskoro poĉinje.

Sranje. Moram poţuriti.

7

U Ime Časti

Trofej Knjiga

2.

Aubriella ProĊem prstima kroz kosu, pokušavajući je obuzdati prije nego Eric upali kameru.

Ništa posebno,Aubriella. Samo sto tisuća sportskih navijača koji će zuriti u tebe za nekoliko sekundi. Uzimam dubok udah i izbacujem ga van. Pomislili bi da sam se već priviknula na ovo, ali istina je da nikad nisam htjela biti ispred kamera. Više sam nego samouvjerena što se tiĉe moje odjeće. Rachel i Denise nikada ne nose isu odjeću više od jedanput kada su u eteru. Ne znam što je više neugodno: ĉinjenica da već tri puta za redom nosim istu haljinu ili naĉin na koji mi one ţele dati svoju iznošenu odjeću.

Moji novĉani problemi su toliko oĉiti, oĉito. Nemam vremena za razmišljati o tome.

Eric je podignuo svoju mesnatu ruku iza kamere i šutke mi daje do znanje kada idemo u ţivo.

Tri prsta.

MetLife stadion je pun. Urlici mnoštva prelaze preko mene kao fiziĉka stvar, vibrirajući mi kroz prsa.

Dva prsta.

Igraĉi Jetsaizlaze iz tunela u punoj opremi, podignutih ruku potiĉući mnoštvo da navijaju glasnije.

Jedan prst.

Blokiram sve koliko mogu, sve dok jedini zvuk koji ĉujem nije moj vlastiti dah i otkucaji srca.

Akcija.

Nasmijem se prema kameri, hvatajući mikrofon ispred mojih usta kao da je slamka spasa. „Oĉekivanja su visoka na poĉetku ove sezone za New York Jetse. Navijaĉi Jetsa nisu poznati po strpljenu i trener ToddBowlesće biti na iglama ako budu imali još jednu razoĉaravajuću sezonu.

Glas mi zuji u slušalici. „Izgleda kao puna kuća tamo, Aubriella.“ To je JerryWashington s druge strane. Gledatelji će vidjeti podijeljen ekran izmeĊu mene i njega. On je lice postaje i njegov glas zvuĉi pokroviteljski, kao da je razgovor s nekim

8

U Ime Časti

Trofej Knjiga

sportskim novinarom degradirajući za njega. „Bole li te stopala od tolikih peta?“ "pita on.

Zamišljam ga naborana lica koje se trza dok to pita. Mogu ga vidjeti kako se smije u kameru kao da on i publika sudjeluju u šali zajedno.

Jebeni Jerry. Ţelim pljunuti nešto otrovno na njega, ali idemo uţivo. I trebam novac previše kako bi riskirala da izgubim posao. Bacam moj najbolji laţni osmijeh, naginjući glavu na stranu. To je navika kada sam ljuta, kao da moram duboko udahnuti kako to ne bi rekla. „Moja stopala su zasad dobra, Jerry. I da, ovdje je apsolutno puno. Prema mojim kontaktima u odjelu za prodaju karata, nikad nisu rasprodali sve ovako brzo od sezone 1998.“ Pokušavam ne izgledati samodopadno. Da, sama sam istraţivala, jebi se lijepo.

Oĉekuje se da će ţenski terenski izvjestitelji samo izgledati lijepo i govoriti ono što im kaţu, ali ja nisam zainteresirana da budem otiraĉ. Uvijek odradim vlastito malo istraţivanje da mogu doprinijeti razgovoru osim samo klimanja glavom i smješkanja.

Moţda je dio toga moj mali pokušaj istraţivaĉkog novinarstva koji me nikad nije prestao zanimati. To sam oduvijek htjela raditi, ali imam svoje i tatine raĉune za platiti.

Na kraju dana,ovaj posao se bolje plaća od istraţnog novinarstva, ĉak i ako to nije ono što sam ţeljela raditi u ţivotu.

Nastala je mala stanka u mojim slušalicama prije nego jeJerryprogovorio. „Hvala, Aubriella. Vrlo zanimljivo.“ Ton njegova glasa daje do znanja da ne misli ni rijeĉ onog što govori. „Ĉujemo se ponovno na poluvremenu za aţuriranje bodova.“ Zadrţavam osmjeh na tri sekunde dok Eric spusti kameru prema dolje i klimne mi.

Izbacim ljutiti dah, ţelim baciti mikrofon, udariti nogom ili nešto da zadovoljim potrebu koju trenutno imam da napravim scenu. Ponekad je samo previše. Raĉuni, posao koji mrzim, ljigavi kolege… sve to. Poţelim vrištati. Ali to ne ĉinim. Uĉinim ono što i uvijek.

Potisnem, progutam i na lice navuĉem svoj najbolji mirni izraz. „Hej,“ kaţe Eric. „Idem zgrabiti hotdog. Ţelite li nešto?“ „Što misliš o pivu za deset dolara?“ Pitamzajedljivo.

Nasmijao se. Ericu opada kosa i vrlo je labav oko struka, ali ima tako ljubaznu osobnost što ga ĉini mojom omiljenom osobom u postaji. Nakon mojih razgovora o brojanju novĉića i štednji, on zna da se šalim i odlazi po hotdog. Da ovo nije za tatu?

Da, mogla bih si priuštiti mnogo lijepih stvari. Sve u svemu, dobro sam plaćena. Ja sam sama, dvadeset šestogodišnja ţena bez djece i imam pristojan najam za stan u New Yorku.

9

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Nisam baš dobro plaćen za rukovanje njegovom prtljagom. A jedini tipovi koje privlaĉim su oni koji ţele podijeliti raĉun za veĉeru ili zaborave svoj novĉanik svaki drugi sastanak. Nije da mi smeta dijeljenje odgovornosti, ali ne mogu lagati, bilo bi lijepo izlaziti s tipom koji ima dublji dţep za promjenu.

Primijetim da moj telefon svijetli u dţepu. Kleknula sam kako bi ga uzela kao da je zmija. Slika moga oca otprije deset godina smiješi mi se iz kruga na mom telefonu.

Ne znam zašto nisam promijenila sliku. Podsjeća me koliko se promijenio, koliko je gori postao. „Što je, tata?“ Pitam.

Moje neprijateljstvo ga uopće ne dotiĉe, kao i uvijek. „Upravo sam te vidio na T.V.-u“ Moj trbuh se buni. „Jesi? Što misliš?“ „Da,“ kaţe odsutno. „Ti si desetak metara udaljena od Ronnija Jebenog Whitea, Aubs.Znaš li koliko vrijedi njegov potpis?“ Malo sam odahnula. Naravno. Nije zvao da kaţe nešto lijepo ili ohrabrujuće. On je namirisao novac. „Već sam ti rekla, tata. Nije profesionalno od mene da traţim autograme igraĉa.“ „Jebeš profesionalizam!“ kaţe, iznenada ljut. „Gledaj, novac koji si mi dala u srijedu sam uloţio i sad će mi iskljuĉiti vodu i kablovsku ako ne platim do sutra.“ Ulaganje. To je bila njegova dugotrajna šifra za piće. Stisnem koţu izmeĊu obrva i pogledam preko igrališta, ţeleći da mu mogu spustiti slušalicu. Uzmem nekoliko dubokih udisaja prije nego progovorim. „Dala sam ti petsto dolara. Znaš li što sve moram ţrtvovati da ti tako dajem novac?“ „Oh, naravno. Velika T.V. ţena ne moţe kupiti nove cipele ovog tjedna, jad to sam ja.“ „Molim te,“ kaţem kroz stisnute zube. „Daj mi razlog da ti spustim slušalicu.“ „Samo naprijed. Ako me pokušaš nazvati za nekolikodana i ja ne odgovorim, to je zato što sjedim u mom mraĉnom jebenom stanu bez naĉina da napunim telefon.

Uostalom, kada ćeš poslati novac za moju sljedeću uplatu? Prošao sam kroz podatke za ovaj mjesec i bit će to dodatnih petnaest dolara.“ Prekinem poziv i jedva se oduprem nagonu da ga bacim na sredinu igrališta.

Nevjerojatan je. Najviše me ljuti što ću mu dati novac. Kada je mama umrla, on je bio sve što sam imala. Loše me odgajao, ali ipak on je moj tata i ne mogu ignorirati njegove probleme iako to ţelim.

Podignem njegov AT & T raĉun na moj telefon i platim raĉun.Potom podiţem New York Electric i plaćam i to takoĊer. Dva mjeseca kasne isplate. 164,27 dolara.Uradim

10

U Ime Časti

Trofej Knjiga

brzu mentalnu matematiku i dolazim do zakljuĉka da ću opet jesti tjesteninu i grah cijeli mjesec. Ţelim kleknuti i protrljati pete, koje me zapravo ubijaju, ali pomislim na Jerryjev cerek. Jebi se, Jerry.U tihom aktu pobune, odbijam skinuti cipele i protrljati stopala.

Umjesto toga, krenem marginama igrališta traţeći Ariu. U stalnoj oluji, koja je moj ţivot, Aria se ĉesto ĉini kao jedino utoĉište. Znam da će biti ovdje, jer nikada ne propušta priliku da upotrijebi moju akreditaciju da doĊe na marginu. Naravno, ne interesira ju igra. Onasamo voli biti dovoljno blizu da provjeri igraĉe Našla sam je u blizini Jetsovogbeka, RyanaFitzpatricka, koji baca lopte za zagrijavanje s Genom Smithom. Smiješna je kada pokušava izgledati neprimjetno dok mota svoju zlatnu kosu, naginjući se naprijed preko ograde tako da joj je dekolte vidljiv. Vidi me kako dolazim i odmah se zacrveni. Ispravlja se i proĉišćava grlo, pomiĉući se da me zagrli. „Aubs!" Kaţe ona kad joj je glava naslonjena na moj vrat. Kada me netko tako nazove, krv mi provri, ali poznajem Ariu toliko dugo da mi to ne smeta. Zove me Aubs otkad smo bile djeca. Njezina kosa miriše na šećernu vaniliju, miris koji ona toliko voli. Nasmiješim joj se znalaĉki. „Dobivaš neku inspiraciju?“ pitam.

Povlaĉi se iz zagrljaja, a obrazi joj postaju crveniji. „Nemam pojma na što misliš.

Samo pokušavam ostati po strani i uţivati u iskustvu na terenu, koji mi je omogućila moja najbolja prijateljica.“ Osmjehnem se šire, gledajući preko ramenana beka. „Ima lijepo dupe.“ „Zar nemaš nešto za izvijestiti?“ Onapita.

Prije nego što ću odgovoriti nešto mi privlaĉi paţnju. Dva muškarca u odijelima izlaze iz jednih od njihovih VIP pristupnih vrata, hodajući po igralištu, odudarajući od svega, ne zbog svoje odjeće, ima dosta poslovnih ljudi koji rade za stadion ili vlasnike timova. Oni odudaraju zbog naĉina kako se ponašaju. Nema laţnog razmetanja koje vidim u toliko bogatih poslovnih ljudi, svojevrsni koraka koji zahtjevaju paţnju. Ovi muškarci koraĉaju igralištem, s lakoćom nose svoja skupa odijela i udaraju se u prsa dok razmjenjuju šale. Tjeraju me da razmišljam o mafijašima koje sam vidjela u filmovima.

Paţljivo gledam kako privlaĉe paţnju jednog od Jetsovih igraĉa na boĉnoj strani.

Nakon što su razmijenili nekoliko rijeĉi, svi se vraćajuprema VIP ulazu zajedno.

Istraţivaĉki novinar u meni moţe namirisati priĉu kilometrima daleko. Ne znam što je to, ali znam da je velika i znam da je prljava, moţda ĉak i priĉa koja pokreće karijeru. Aria vidi pogled u mom oku i slijedi moj pogled.

11

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Pogleda me ozbiljno i odmahuje glavom. „Aubs, ne. Ne moţeš uvijek juriti ljudi ljude okolo i njuškati. Pogotovo ne sada. Moţda ne misliš tako, ali imaš stvarno jebeno dobar posao. Osim toga, ti momciizgledaju kao kriminalci ili tako nešto.“ Stavila sam joj ruke na ramena i uhvatila pogled. „Bit ću poput ... dvije minute. Ne više. Samo ţelim to provjeriti.“ Stavlja ruke na bokove. „Dvije minute?“ „Dvije minute,“ obećavam. „Ako budem morala poći za tobom,neću biti sretna,“ kaţe pogledavajući opet prema beku.

Krećem se što brţe mogu u visokim petama prema mjestu gdje su muškarci u odjelima i igraĉ otišli. Milim da je to bio Ronnie White, zvjezdani napadaĉ, ali sam bila previše daleko da primijetim njegov broj. Kada sam sigurna da nitko ne gleda, ušla sam kroz vrata.

Unutra se proteţe hodnik s klimatiziranim sobama. Polako se krećem, pokušavajući ne izgledati sumnjivo i loša sam u tome. Mjesto se ĉini pusto, tako da se krećem niz hodnik, slušajući bilo kakav zvuk.

Tada ĉujem glasove, na moje iznenaĊenje, jedna vrata su otvorena. Pomiĉem se bliţe, gledajućikroz otvor. Mogu vidjeti uniformu Jetsa i neĉija leĊa.

Nosio je odijelo i govorio tihim prijetećim glasom. „…napravili jebeni dogovor. Ne ţeliš me razljutiti.“ To jedan od muškaraca u odijelu govori. Ima lagan talijanski naglasak i arogantnu raspjevanost u glasu.

Sada mogu vidjeti igraĉev broj. Broj sedam. Sveto sranje. To je Ronnie White, jedan od deset najboljih igraĉa u cijelom NFL-u. Ako je upleten u nešto, priĉa bi mogla biti ogromna. Divovska.

Ronnie protrlja vrat, hodajući po malenoj, ali dobro opremljenoj sobi. „Ja jednostavno ne znam. Trener mi je poput oca u zadnje vrijeme. Ne znam, ĉovjeĉe.“ „Znaš li što ja kuţim? Ne ispunjavaš svoje obećanje koje si nam dao i to ćeš poţaliti.“ Ronnijeve oĉi otvrdnu i on pogleda prema ĉovjeku u odijelu. "Mogu naćinovac.

Dopustite mi da igram sljedećih nekoliko utakmica i dobit ću novac.“ Muškarac u odijelu zamahne prstom. „To nije bio dogovor. Dvije stotine velikih ako pomogneš timu da izgubi.. jednostavno kao jebena pita, Ronnie.“ „Ne mogu to uĉiniti. Ne mogu iznevjeriti svoj tim. Mislio sam da mogu, ali ...“

12

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Ovoga puta progovori novi glas i shvaćam da postoji i treći ĉovjek u sobi. Vidim ga kako ulazi u moj vidokrug kroz pukotinu i moram staviti ruku preko usta da me ne ĉuju.

Prije nego što mogu sagledati detalje, on proguta sobu, zahtijevajući pozornost.

Zahtjeva poštovanje.

Nosio je po mjeri šiveno, crno odijelo sa bijelom košuljom i svilenom sivom kravatom. Kosa mu je gusta i valovita, gurnuta na stranu s bezbriţnom lakoćom.

Njegove tamne oĉi poput ugljena, kao da reţu kroz bilo kakvo sranje. Oţiljak na obrazu dodajeintenzitetu lica. Odijelo koje nosi savršeno odgovara njegovom tijelu, naglašavajući širinu njegovih ramena i suţenje njegovog struka.

Boţe, razgovarala sam s mnogo poznatih sportaša I bavila se s puno ljudi, ali nikada nisam vidjela tako potpuno savršenu osobu.

Savršen? Ne. Nije savršen. Ne unutra, barem. Osjećam nešto u vezi njega, tamu.

Unutar njega je Ċavo i to jedva ispod površine.Naĉin na koji se kreće i naĉin na koji muškarciu sobi reagiraju na njega. Pa zašto mi se ĉini kao da me netko upravo šokirao? Zašto mojaprsa postaju tako vruća?

On je oĉito opasan, moţda najopasnija osoba koju sam ikad vidjela. Moj mozak mi viĉe da bjeţim, ali moje noge se ne miĉu.

Pokušavam si reći da ostajem zbog priĉe, a ne zbog ĉovjeka u odijelu boje drvenog ugljena.

13

U Ime Časti

Trofej Knjiga

3.

Vincent Pribliţio sam se Ronniju dok nismo bili lice u licem. Ne uţivam u tome što sam šupak i prijetim ljudima, ali takoĊer jebeno ne volim kada mi ljudi kompliciraju posao. „Dopusti da ti pojasnim,“ kaţem polako. „Drţiš se plana i nećeš biti povrijeĊen. Ne drţiš se? „Upravo sam dobio novi par rezaĉaprošli tjedan. Kladim se da mogu odrezati te duge prste priliĉno lako.“ Ronniepobijeli i lizne usne. To je izgled koji sam vidio i prije. Nitko ne ţeli imati posla sa mnom, ali oni su veliki deĉki koji mogu donositi vlastite odluke.

Profesionalne sportaše je teţe slomiti nego nitkove kojima sam se bavio dok sam stvarao ime za sebe, ali svejedno se slome.

Ronnijeva ramena se spuštaju i on kimne polako. „Ako to uĉinim, gotov sam?“ Potapšam ga po ramenu. „Usredotoĉit ćemo se na jednu po jednu utakmicu.

Kasnije moţemo razgovarati o kamatama.

Lice mu postaje bjelje, ali vidim u njegovim oĉima da ga imam. Onda ĉujem kašalj izvan prostorije. Već sam na vratima, prije nego su drugi imali vremena reagirati.

Naglo ih otvorim, srce mi udara u prsima. Ako je itko ĉuo bilo šta od toga i ponovi pogrešnim ušima? Bit ćemo kraljevski sjebani.

Posegnem rukom za .45-icom na mom boku, koraĉajući u hodnik.

Vidim kako se zaprepaštena ţena udaljava polako. Njezina prsa se diţu i izgleda kao da pokušava govoriti, ali nikakav zvuk ne izlazi. Posegnuo sam za njom i uhvatio je za ruku povlaĉeći je u sobu. Pritisnuo sam je uz zid, gledajući ju u oĉi. „Svi van,“ kaţem, ne skidajući pogled s nje. Moj glas je hladan kao arktik. „Ĉekaj. Što ako je ĉula nešto?“ pita Ronnie. „Ti ne pitaš jebena pitanja. IzaĊi tamo i radi ono što ti je reĉeno. Ja ću ovo riješiti.“ Dao sam znak Jimmyju da oĉisti sobu. Vrata se zatvore iza njih i zvuk njezinog teškog disanja odjednom postaje zaglušujući. Sami smo ja i djevojka. Moja krv vrije.

Udario sam šakom u zid pokraj njezinog lica i ona se šćućurila. Prvi put sam je stvarno pogledao. Prava je ljepotica s licem na kojem dominiraju velike oĉi i usne savršene za poljupce. Kurac mi se ukrutio od samog pogleda na nju, ali to su opasne misli. Upravo je prisluškivala, a to je opasno. Trebao bi joj prosuti mozak i pozvati

14

U Ime Časti

Trofej Knjiga

ĉistaĉe, ali neka sam proklet. Ţelim stisnuti tu guzicu i ĉuti ju kako moli za moj kurac.

Mogu biti pravi seronja, ali ĉak ni ja ne bi jebao djevojku i onda ju ubio hicem u glavu.

Nemirno koraĉam, paţljivo ju promatrajući. Ja obiĉno ĉitam ţene poput knjiga.

Ona izgleda uplašeno, ali tu ima nešto drugo. Prkos? Bijes? Poţuda? Jebi ga.

Ne trebam je pokušavati shvatiti. U mom svijetu,jedini naĉin za preţivljavanje je biti oprezan. A prvo pravilo opreza? Ako netko zna nešto o vama, treba biti ušutkan.

Stisnuo sam šake i pribliţio joj se dok nisam osjetio njezin miris. Podigne se ispod njezinog parfema, sirov i iskonski. Osjećam se kao ţivotinja, koja je skoro podivljala od pogleda na nju i od njenog mirisa.

Ova djevojka će biti nevolja za mene. Velika nevolja.

15

U Ime Časti

Trofej Knjiga

4.

Aubriella Nikad u ţivotu nisam bila ovoliko prestrašena. Umrijet ću. Ovako ću jajebeno umrijeti. Mislim da hiperventiliram. Moja prsa se diţu i spuštaju tako brzo i mojesrce lupa tako teško da bi moglo puknuti. „Molim te ...“ uspijem reći titravog glasa.

Tvrdoća u njegovim oĉima se polako mijenja u nešto što ne poznajem. „Molim te, što?“ Pita. Glas mu je grub. Postoji nagovještaj opasnosti u njegovim rijeĉima,kao da je pitanje prijetnja. „Pusti me. Neću ništa reći.“ „Naravno,“ kaţe on, smiješeći se s arogancijom.

Posegne i podigne moju ploĉicu s imenom, prstima prelazeći preko mojih grudi dok to radi. „Moje ime je Vincent Citrione. Sada kad znaš tko sam, ne mogu te samo pustiti da odeš odavde…“ Postoji hrapavost u njegovom glasu. Vatra. Puna svih pogrešnih vrsta obećanja.

To je kao da elektricitet prolazi kroz mene od njegovog dodira. Vrućina cvjeta u mojim grudima i moja jezgra se stisnula. Ozbiljno? Ovaj tip će me jebeno ubiti, a ja sam napaljena. Ne zanima me što izgleda kao da je sišao s naslovnice GQ magazina, moram se sabrati i poĉeti razmišljati. Brzo.

Nakrivio je glavu dok ĉita ime s ploĉice. „Aubriella ...” Ĉuvši svoje ime koje dolazi sa njegovih savršenih usana, obuzima me zimica.

Isuse. Kao da me tijelo izdaje. Znam da trebam pobjeći, vrištati, boriti se – nešto - ali sve što mogu je stajati tamo kao uplašeno dijete, gledajući u njegove tamne oĉi.

Mogla bih izgubiti svoje probleme u tim oĉima. Toplina i opasnost u njima nadilaze sve ostalo. Postoji obećanje moći i kontrole, posjedovanja, kao da je on neki tamni anĊeo koji će me spasiti od mojih problema – za cijenu. „Ovo je znaĉka za medije." On drţiznaĉku ispred mene s dva prsta. Nešto od smirenosti napušta njegovo tijelo. Njegovo osobine dobivaju oštar izgled dok udara rukom zid pokraj moje glave i naslanja se bliţe. „Ti si novinar? Jebeni novinar!“ Njegov dlan ponovno udara zid, naglašavajući svaku njegovu rijeĉ.

16

U Ime Časti

Trofej Knjiga

„N-ne,“ promucam. „Ja sam samo sportska djevojka. Ja-ja samo,“ drhtanje presijeca moje rijeĉi.Zatvori oĉi, podignem ramena prema ušima. „Recimi zašto ne bih trebao staviti jedan metak izmeĊu tvojih oĉiju, upravo jebeno sada.“ Prijezir u njegovim oĉima zapalinešto u meni. Moţda je bio Jerry Washington ili moj tata ili bilo kojadruga od pedeset manjih katastrofa u posljednjih tjedan dana, ali sam došla do opasne razine…ne zanima me. Umorna sam od šupaka koji gaze po meni i ako ću umrijeti, ne ţelim da to bude dok molim i ponašam se kao kukavica. Ţelim mu uzvratiti, zauzeti se za sebe i pokazati mu da me ne zanima što je on veliki, zli mafijaš. Neće me zastrašiti. „Jebi se,“ kaţem. Rijeĉi izaĊu bez prevelikog entuzijazma i imam problema zadrţati njegov pogled dok me gleda s toliko topline kao da gledam u sunce. Ali to radim. Ne odvraćam pogled. Ne trepćem. Mislim da bi me upravo sada mogao ubiti.

S lakim osmijehom prekida svoj pogled,odmaknuvši se kao da me stvarno vidi prvi put. Stoji ispred mene, naginje bradu dolje dok me gleda procjenjivaĉki, s grabeţljivim osmijehom na licu dok hoda ispred mene s lakoćom u koraku. „Jebi me? Je li to zahtjev ili izjava, lutko?“ Pocrvenim pod njegovim pogledom, gurajući natrag iracionalnu ţelju da ponovno osjetim njegov dodir. Ne vjerujem da još uvijek ţelim njegove ruke na sebi, kada znam da pokušava odluĉiti treba li me ubiti ili ne. Nešto vezano za opasnost me uzbuĊuje i ĉini mi se da to nije dovoljno. Moţda je to ista ţelja koja me uvijek tjerala u središte kaosa da naĊem priĉu. „Ne bojim te se,“ odvraćam, ĉak i kad moje tijelo reagira na njega i njegov muški miris, moleći me da posegnem za njime i osjetim toplinu njegove koţe.

On se nasmije. Prigušena rasvjeta baca mu sjene na lice, ĉineći njegovo savršeno lice poput lica osvetoljubivog boga. „Jesi li sigurna?“ On je sada bliţe, mogu osjetiti njegov dah na mom licu. Progutam, prisiljavajući se da pogledam prema njemu. Njegova arogancija me istodobno ljuti i napaljuje. Ţelim ga ušutkati, dokazati mu da griješi. Prije nego i razmislim kako, njegova usta padaju na moja.

Nije poput poljupca kojeg sam ikad doţivjela. Nema njeţnosti ili oklijevanja u njemu. Njegove velike, posesivne ruke lutaju mojim tijelom, hvatajući moje grudi kao da ih već posjeduje, klizeći niz moja leĊa i stiskajući mi guzicu. Moj se svijet zatvara oko senzacije njega prislonjenog na mene, njegovih grubih ruku koje me prisvajaju i vlaţne topline njegovih usta uz moja, glatkoće njegovog jezika. Poljubim ga nazad.

Koji kurac radim?Ĉitavu minutu se uvjeravam da radim ovo kako bi ga navela da me pusti da odem, da ovo u stvari ne ţelim. Blizina njegovog tijela mi radi stvari koje

17

U Ime Časti

Trofej Knjiga

nikakva logika ne moţe prevladati. Ne, ne ţelim spavati s njim. Ţelim da me uzme.

Da me jebe. Ta misao me ostavlja posramljenom, ali osjećaj je dalek, manje hitan nego ovo sada. Samo ţelim nešto stvarno u ţivotu,koji je prepun sranja. On se odmakne i moj stomak potone.

Sad će me upucati ili me nazvati droljom zato što sam mu dopustila da me poljubi i opipa ili će mi reći da nisam dovoljno dobra za njega. Boţe, koliki sam ja idiot.

Iznenadila me potreba da ţelim da me ţeli. Nije rijeĉ o samo sada ili o njemu. Rijeĉ je o svemu, usrana karta koju sam izvukla sa propalicom od oca koji me koristi kao osobni bankomat, dugi niz bezvrijednih momaka, nevolje s novcem … popis se nastavlja. „Skini odjeću,“ on zahtjeva.

18

U Ime Časti

Trofej Knjiga

5.

Vincent Moj kurac se gura od moje hlaĉe dok je gledam kako oklijeva. Ĉekala je samo trenutak prije nego je krenula otkopĉavati suknju. Nosi tipiĉnu novinarsku odjeću – relativno jeftinu suknju i košulju. Da je moja, ne bi joj dopustio da hoda u neĉemu takvom. Kupio bi joj najbolju jebeno odjeću, koja se novcem moţe kupiti. Nemam vremena za takve obaveze, pa izbacujem misao iz glave. Ona nije tvoja, Vince. Ona je samo ševa na brzaka. Ĉim sam osjetio njezine sise uz svoju koţu, imam nekontroliranu ţelju da je jebem dok mi se ne podĉini, da je gledam kako popušta. A kada je pokazala da ima hrabrosti? Boţe, umalo nisam svršio. Napokon, jebena djevojka s jakim karakterom. To će uĉiniti njezinu predaju ugodnijom. „Ne,“ kaţem. „Skini prvo košulju, onda suknju, a zatim gaćice. Polako.“ Ruke su joj zastale, krećući se nazad prema košulji. Njezina prsa se diţu i spuštaju brzo ,gotovo mogu vidjeti njezino srce kako udara odavde. Dobro. Zna slijediti upute. Moj kurac ponovno pulsira. Izvlaĉi ruke iz košulje i skida je. Njezine teške grudi se izlijevaju iz grudnjaka i mogu vidjeti slabe obrise njezinih bradavica pritisnutih uz bijelipamuk. Potrebna mi je sva kontrola kako je ne bih privukao sebi i uhvatio ustima njezine sise, dok ju jebem prstom dok ne bude vrištala. Ali to nije naĉin na koji ţelim da se ovo odvija. Zato ĉekam, gledam ju s prekriţenim rukama i zlobnim smiješkom koji nikako ne mogu skloniti s lica.

Zatim je otkopĉala suknju, potresajući bokovima dok je klizila dolje na naĉin koji me izluĊuje. Kada je uska suknja kliznula s nje povukla je i bijele pamuĉne gaćice, dovoljno da vidim koţu izmeĊu njezinih bedara i mace. Isuse. Bio sam sa mnogo jebeno lijepih ţena prije, ali ova djevojka...

Aubriella. Kvragu.Ona je nešto drugo. Nešto posebno. Osjećam krivnju zato što sam takav šupak prema njoj. Jebi ga. Otkada mene zanima kako se neka djevojka osjeća? I otkad mi je kurac ispred posla? Trebao bi vući njezino tijelo u ormar i ĉistiti sobu od dokaza.

Moje gladne oĉi odbacuju svaku misao sumnje. Pratim obline njezinog tijela, od bujnih grudi preko bokova i neodoljivog naĉina na koji njezine duge noge vode do trokuta njezinih gaćica. Gurnula je prst za pojas gaćica kao da će ih skinuti. „Ne,“ kaţem. „Prvo grudnjak.“ Zagrizla je usnu kao da joj se sviĊa. Njoj se jebeno sviĎa. Pomilovao sam svoj tvrdi kurac, duboko udahnuvši s naporom da se obuzdam. Ona je loša na pravi naĉin

19

U Ime Časti

Trofej Knjiga

i to me izluĊuje. Izgleda kao tip dobre djevojke, tip koji me obiĉno ne privlaĉi zato što su previše srameţljive da se jebu na naĉin koji se meni sviĊa. Ima velike oĉi, nevino lice, a govor njezinog tijela govori da je nervozna. I usprkos tome vidim bljeskove neĉega u njenim oĉima, kao da joj se sviĊa svaki trenutak ovoga, ĉak iako je prestrašena. Ĉak i naĉin na koji je pokazala da nije slaba.

Maria će izvisiti veĉeras. To je sigurno. Grudnjak sklizne s njezinih teških sisa i one odskoĉe. Njezine bradavice su potpune uspravne i mole da budu sisane. Ne još.

Ponovno sam ju pogledao, iako se ĉini da će mi kurac probiti hlaĉe svake sekunde.

Sad me gleda, kao da traţi dopuštenje s jednim prstom na pojasu gaćica. Dobra jebena djevojka.

Umjesto da sve izvedem kao što sam planirao, ja krenem naprijed, pritiskajući ju na zid. Moj kurac pritisne njezin goli trbuh kroz hlaĉe ,ĉvrsto joj poljubim vrat sisajući tako da ima podsjetnik svaki puta kada se pogleda u ogledalo. IznenaĊen sam što sam toliko napaljen, jer sam je obiljeţio, prisvojio. Moja ruka joj obuhvati sisu kruţeći oko ĉvrste bradavice dok ljubim toplinu njezinog vrata. Ona stenje, pritiskajući se uz mene, rukama istraţuje moje tijelo. Normalno bi ju zaustavio. Svršit će kad ja to jebeno kaţem. Ali sada? U kurac. Ţelim se zabiti u nju kao ţivotinja.

Spustio sam ruku niz njezin trbuh i osjetio joj macu kroz tanke, pamuĉne gaćice.

Gurnem prst dolje, osjećajući joj prorez i zadirkujući joj klitoris kroz tkaninu. Ona se meškolji i stenje, moj prst ide dalje. Ona je potpuno vlaţna i njezina je maca vruća na dodir. Povukao sam joj gaćice i poderao ih. Upravo se spremam skinuti hlaĉe kada me njezine ruke preduhitre. Ljubim je jaĉe, hvatam joj dlanom sisu i saginjem se da joj sisam bradavicu. Ugušila je jauk.

Kad mi je kurac napokon slobodan, podignem je tako da su joj noge raširene oko mene. Poravnam se s njom i koristim ruku da joj razmaknem nabore. A onda ga zabijem, duboko. Ne ĉekam. Ne ulazim polako kako je ne bi boljelo. Ništa od toga piĉkastog sranja. Zabijem se do jaja u jednom brzom pokretu. Ona je vrisnula s mješavinom boli i zadovoljstva. Uhvatim je oko struka dok su joj ramena pritisnuta na zid. Koristim je kao jebenu igraĉku, zabijam se u nju iznova dok joj povlaĉim bokove prema sebi.

20

U Ime Časti

Trofej Knjiga

6.

Aubriella Moja leĊa se grebu od grubi zid i moje uši su ispunjene zvukom udaranja naših tijela. Moj um se vrti. Nikad prije ovo nisam radila – ništa ni pribliţno ovome. On je stranac. Nikad ne spavam sa strancima. Ne jebem se ni na prvom ni na drugom spoju. Privukao je moja bedra jaĉe sebi i zabio svoj kurac dublje u mene da sam jauknula, grebući ga po vratu. „SviĊa ti se ovo?“ pita sa zlobnim cerekom na licu.

Sve što mogu uĉiniti je meko stenjati u njegovo uho. Tako je dobar osjećaj.

Jebeno dobar. Ne samo njegov kurac ili naĉin na koji njegova brada grebe moje rame i vrat, nego prepuštanje. Toliko sam vremena provela pod stresom, spremna puknuti na najmanju sitnicu…

Ugrizem se za usnu, hvatajući ga za široka ramena i upirem se o njega. Jebe me ţivotinjskom brzinom i snagom. Preplavila me njegova snaga i glad za mom dok se zabija iznova, a lice mu izraţava zadovoljstvo dok su mu usne blago razmaknute.

Besramno se trljam uz njega, viĉem kao da me ne zanima tko će ĉuti. To uopće nisam ja, ĉini se kao da nisam u svom tijelu, nego u neĉijem tuĊem ţivotu. „Tako si jebeno uska,“ zareţi.

Njegov se ritam ubrzao dok se zabija u mene, stenjući dok ne osjetim pritisak topline u svom središtu. Osjećam kako se steţem oko njega dok vrhunac prolazi kroz mene. I dalje pumpa u mene dok vrhunac blijedi. Drţim se za njega, prstima kopajući njegovu glatku koţu. Moje noge su još uvijek omotane oko njega, a njegov kurac još uvijek pulsira u meni. Kad me je pustio i izvukao se iz mene odjednom se osjećam pogrešno. Kao da je ĉarolija prestala. Njegova topla sperma mi se slijeva niz beda, cureći iz moje mace.

Sveto sranje.

Ja sam drolja. Bludnica. Idiot. Ovaj tip je jejebeni mafijaš ili kriminalac, a ja sam mu dopustila da me jebe? Sranje, dopustila sam mu da svrši u mene. Trebat će mi tableta za jutro poslije…

Boţe. Znala sam da sam sjebana, ali nisam znala koliko je loše. Odjednom ne mogu pokupiti svoju razbacanu odjeći i obući se dovoljno brzo.

21

U Ime Časti

Trofej Knjiga

„Moram ići,“ kaţem, ne mogu ga pogledati u oĉi. Ĉujem da mu kaiš zvecka dok povlaĉi hlaĉe. „Misliš da moţeš samo otići odavde nakon onoga što si vidjela?“ IznenaĊena sam što osjećam vruće suze kako mi klize niz obraze. Krenule su bez upozorenja i ja ih obrišem, kao da nisam sigurna odakle dolaze. „Odlazim. Ako me misliš ubiti, poţuri.“ „Ĉekaj,“ kaţe on. „Postoji još jedna mogućnost.“ On zastane, krećući se polako prema zidu, gdje se naslanja i prekriţi ruke.

Pogriješim i susretnem se s njegovim tamnim pogledom i osjetim svjeţi val topline kako mi prolazi kroz tijelo. Znam da je loš za mene i frustrirajuće je što se ovako osjećam. Kako je moguće da mi tijelo i mozak nisu na istoj valnoj duţini? Mogla bih vrištati od frustracije kada bi bila sigurna da me neće ubiti.

Samo ostani mirna, Aubriella. Moţeš se pričom izvući iz ovoga. „Što je alternativa?“ „Ideš sa mnom.“ Panika prijeti da me obuzme. Lice mu je šarmantno, ali to je samo maska ispod koje se nalazi prava opasnost. Ne bi me stvarno ozlijedio, zar ne? Kakav bi muškarac imao takav seks i onda ubio? Odgovor je bio jasan. Samo ĉovjek koji ţivi na rubu onoga što je prihvatljivo bi mogao tako jebati, tip ĉovjeka koji bi mogao ubiti.

Zatresem glavom. „Nije moguće. Ne mogu samo napustite svoj ţivot.“ „Shvaćaš da ovo nisu jebeni pregovori, zar ne?“ Pokušavam ne dopustiti strahu da vlada mnome. „Ne moţete mi ništa uĉiniti ovdje.“ Pokazala sam prema stropu, prema prigušenom zvuku navijanja tisuća navijaĉa. „Netko bi mogao naići u bilo kojem trenutku. Ĉuli bi me da vrištim. Kako bi me iznio odavde bez da itko zna?“ Koraknem unazad, prema vratima. U trenu me stisnuo na zid, dok mu lice nije nekoliko centimetara od moga. Umjesto prijetnje na njegovim licu vidim ţudnju. Usprkos svemu osjećam slabo strujanje elektriciteta koji mi prolazi kroz tijelo.

Zašto se ne mogu ovako osjećati zbog jebenog raĉunovoĊe ili nekog radnika? On se nasmiješi i ja vidim rupica na njegovim obrazima. Naravno. Ima i rupice. Blago djeĉaĉki šarm na njegovom hrapavom i tvrdom licu je previše. Ugrizem usnu, ne mogu maknuti pogled s njegovih prodornih oĉiju. „Reći ću ti nešto,“ kaţe tihim glasom.

22

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Njegov topli dah mi dira koţu i jeţi me. Miriše dobro. Stvarno dobro, poput skupe odjeće s mošusnim mirisom koji je sirov i muški. „Pretvarat ću se da upravo nisi prijetila da ćeš vrištati. Ĉak ću se pretvarati da si razgovarala sa mnom na naĉin koji zasluţujem. S poštovanjem. A ja ću ti ponuditi nešto što ne bih trebao.“ Kimnula sam, jedva sposobna razgovarati s njim tako blizu. On je poput boga seksa. Samo njegova blizina grije moje jezgro i ĉini kao da moje tijelo gori i pulsira od elektriciteta u isto vrijeme. To je fiziĉka borba da ne posegnem za njime. „Pustit ću te da odeš,“ zaustavi me drţeći prst na mojim usnama. Povuĉe ga prema dolje, prateći ga pogledom, dok mi povlaĉi donju usnu i krade poljubac, njegov jezik je topao i vlaţan u mojim ustima.

Stopim se s njim protiv svoje volje. Ovaj poljubac nije poput seksa. Njeţan je. Kao da voli, kao što oĉekujem da muţ poljubi ţenu nakon dugo vremena. To ĉini da se razne slike pojave u mojoj glavi; vjenĉanja, odmori i malena kuća u predgraĊu s malenom djecom koja trĉe okolo.

Ali taj ţivot nije za mene i on apsolutno nije onaj koji bi mi to przţio. Kao da mu na ĉelu piše nevolja.

Povukao se. „Pustit ću te da odeš, ali te mogu odvesti na veĉeru. Kad god poţelim.“ Ţeludac mi se okrene. „Što, hoćeš da platim za svoj ţivot tako što ću ti biti privatna prostitutka? Suze mi se skupljaju u oĉima, ali ih zadrţavam. Reći ću mu da ja nisam neka drolja koji moţe iskoristiti kada mu se prohtije, ali kako će to zvuĉati?

Kako će zvuĉati nakon što sam mu dala da me pojebe nekoliko minuta nakon što smo se upoznali? Moji obrazi gore od srama.

Na to je napravio grimasu. „Stvarno ću te morati nauĉiti da me ne zajebavaš.“ Postoje tragovi smiješka na njegovom licu, maleni nagovještaj obećanja da će uţivati u ispunjavanju prijetnje ako mora. Ţivopisna slika se pojavi u mojim mislima, mog golog tijela i njega kako me udara po guzici dovoljno jako da ostanu tragovi. Odgurnem to. Od kada mi se to sviĊa?

Nikada me nije napalilo da budem degradirana ili podĉinjena… takoĊer nikad nisam upoznala ĉovjeka koji toliko zapovijeda. „Oprosti,“ tiho kaţem.

On duboko udahne i ispusti uzdah, gotovo kao da su mu moje rijeĉi pruţile neku vrsta uţitka. Naĉin na koji me gleda ĉini da pocrvenim ponovno. Odvratim pogled, ne ţelim da vidi u kolikom sam neredu, ali on podiţe moju bradu dok mu opet ne gledam u oĉi. „Lutko, bilo da ti se sviĊa ili ne, upetljala si se u moj ţivot, na više naĉina. Pokupit ću te sutra u sedam.“

23

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Nekoliko desetaka pitanja pojavi se u mojoj glavi, ali ih moram ignorirati.

Vjerojatno me ţeli ponovno vidjeti kako bi bio siguran da ne govorim nikome što sam vidjela. Vjerojatno će me netko pratiti kada krenem kući. U što sam se uvalila?

Napravim jedino što mogu i klimnem glavom. „Dobra djevojka,“ kaţe, ljubeći me ponovno.

Ovaj puta je teţe dok mi drobi usta svojima i stišće me uz zid. klizi rukom pod moju košulju da mi obuhvati grudi i onda se iznenada povuĉe. Podsmjehuje mi se, kao da zna što mi ĉini. „Bolje se vrati van. Gotovo je poluvrijeme.“ Sranje. Ĉak i ne znam koji je rezultat i vjerojatno bih trebala biti u eteru za koju minutu. Eric je vjerojatno ljut, a ja sam ovdje sa stranĉevom spermom u meni koja se cijedi niz moja bedra. On mora da je vidio paniku u mojim oĉima, jer me uhvatio rukama i povukao sebi s nevjerojatnom njeţnosti.

Lagano se sagne dok nam oĉi nisu u razini. Miĉe obrvama i pomiĉe glavu lijevo desno, dok me gleda. Zagrizao je usnu dok se koncentrira, izgledajući seksi dok to ĉini, a onda posegne i skloni mi nekoliko pramenova kose iza uha. ProĊe rukom po mojoj košulji da makne nabore i posveti nekoliko trenutaka kako bi uklonio „nabore“ s moje suknje. „Eto. Još si ljepša,“ kaţe sa osmjehom.

24

U Ime Časti

Trofej Knjiga

7.

Vince Nakon što se vrata zatvore iza nje, ja se naslanjam na zid i prolazim rukama kroz kosu. Sveeeto sranje. Ne samo da sam pustio svjedoka jebenog zloĉina koji bi mogao srušiti obitelj Citrione da ode, nego sam otišao i korak dalje i dobio komad jedne od najvrućih guzica koju sam ikad vidio.U kurac.

Ovo će biti apsolutni nered.Podiţem mobitel i zovem Frankija. „Ja sam,“ kaţem kad se javi. „Koji je rezultat?“ „Ĉetrnaest prema sedam,“ kaţe on. „Divovi vode.“ Stisnem zube. Ne mogu ulaziti u detalje preko telefona, pa sam prisiljen razgovarati u šiframa. „Što je s udaraĉem?“ To je trenutna šifra za igraĉa kojeg pritišćemo za neuspjeh. Ronnie bi trebao pomoći da se ostvare oklade naših klijenata, kao što je i oĉekivano. „Izgleda da se uplašio.“ Prekidam poziv. Sranje. To znaĉi da Ronnie nije ispunio svoj dio nagodbe za nas. Ne uţivam posebno kada moram napraviti primjer od nekoga, ali takoĊer ne volim kada me ljudi prevare. Ne mogu si priuštiti da izgledam slab.

Ništa strašno, Vince. Rješavaš ovakva sranja svakodnevno.

Rješavam, ali takoĊer nikad nisam dopustio nekom svjedoku da ode. Ako progovori o tome što je vidjela, a Ronnie se ozlijedi nedugo nakon toga? Da. Njezina priĉa će izgledati vjerodostojnije. Ovo bi bilo mnogo jednostavnije da se Ronnie samo pravilno ponašao. Udarim šakom u suhozid, šaljući dijelove ţbuke okolo i ozljeĊujući već osjetljivu koţu na zglobovima. „U kurac!“ viĉem, jedva osjećajući bol u ruci. Moj kurac je još vlaţan od njezine mace, a ja razmišljam o tome hoću li je trebati ubiti ili ne. Ne mogu to uĉiniti. To me ljuti, više nego bilo što drugo.

Normalno bih uĉini ošto je najbolje za posao, ĉak i ako to znaĉi okrvaviti ruke.

Nekako mi se previše uvukla pod koţu, a ja ću poĉeti izlagati vrat za nju? Ne mogu odluĉiti razmišlja li moj kurac ili nešto drugo, ali osjećam da će mi ova djevojka donijeti mnogo problema.

Izvadim telefon i ukucam Jimmyjev broj.

25

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Javlja se već nakon prvog zvona. „Što trebate, šefe?“ „Trebam nekoga da slijedi djevojku. Aubriella Lightner,“ kaţem s malo nesigurnosti. „Barem tako piše na ploĉici sa imenom.“ „Još nešto?“ Uvijek sam volio Jimmyja. Ne gubi vrijeme ĉavrljanjem ili nevaţnim pitanjima. Daš mu posao, a ako moţe biti obavljen, on ga je obavio. Kad bi svi moji ljudi bili takvi. „Da. Još jedna stvar. Ovo je suho praćenje. Razumiješ li?“ Nastala je stanka.

Naravno, da razumije. Samo se uvjerava da ne kaţe nešto glupo preko telefona. „Da. Razumijem šefe.“ Spuštam telefon. Suho praćenje znaĉi zapovijed za ubojstvo ako osoba koju se prati sprema otkriti osjetljive informacije koje su u igri. Obiĉno je takvo što rezervirano za opasne mete kao policija ili punokrvni ĉlanovi obitelji.

Vjerojatno se pitatko je dovraga ova djevojka.

Dobrodošao u klub,Jimmy.

26

U Ime Časti

Trofej Knjiga

8.

Aubriella Ĉekam predugo u redu u pekarnici jer im je ponestalo peciva, a ţena na poĉetku reda prepriĉava svoj cijeli tjedan jadnoj djevojci na blagajni. „Tek je devet sati ujutro,“ kaţe ţena. Ona izgovara posljednje rijeĉi kao „aaayh eeehm“ ĉetiri sloga. Zauzela je stav široko raširenih nogu nalik obrambenom igraĉu, kao da ne planira odustati tako brzo.

"Da gospoĊo", kaţe djevojka iza blagajne. „Banka preko puta je imala narudţbu koju smo jedva uspjeli popuniti, tako da trenutno popunjavamo zalihe.“ Ţena diţe ruke u zrak i gleda put nas u redu kao da smo podjednako ljuti da joj se pridruţimo. „Dakle, mi smo prevareni? Tko brine hoće li itko dobiti išta ostatak dana?“ „Imat ćemo pecivo gotovo za trideset minuta. Već su u pećnici. Mogli bi u kuhinji napravit nešto za vas, naravno besplatno, a dobit ćete pecivo ĉim bude gotovo.“ Ţena udari dramatiĉno dlanom od pult. „Slušate li vi uopće? Ne ţelim neke ostatke iz kuhinje, ţelim-“ Iznenadim se guranjem prema naprijed na poĉetak reda. Pretpostavljam da to što sam rekla „jebi se“ mafijašu sinoć, me ostavilo malo neosjetljivu. Normalno se ne bih ukljuĉila u nešto "Oprostite", kaţem.Okreće se prema meni, oĉiju rašiirenih od bijesa i iznenaĊenja. „Nisam si mogla pomoći da ne ĉujem, da ste ţeljeli gurmansko pecivo… zapravo postoji mjesto nekoliko ulica dalje koje ima najbolja peciva u gradu.“ Ţena se namrštila, oĉito ne sasvim spremna odustati od svog bijesa, ali kakvu god fanatiĉnu potrebu imala za gurmanskim pecivom, ĉini se da je nadvladala sve ostalo. Ona sluša dok joj dajem upute i zahvaljuje mi prije nego što joj jednom ljutito pogleda prema blagajnici i odlazi, ali ne prije nego što uzima šaku vrhnja za kavu i baca na pod.

Nekoliko ljudi u redu daju mi tihi pljesak. Djevojka iza pulta uzdahne i nasmiješi mi se zahvalno. „Nisam znala da postoji trgovina pecivima u 6. ulici, ali hvala vam što ste joj rekli to.“

27

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Nasmijem se. „Naravno da nema. Dala sam joj upute do umobolnice.“ Ţena iza mene u redu gotovo se ugušila kavom od smijeha, a djevojka za blagajnom mi zahvaljuje tako što mi daje besplatan doruĉak. Iskreno nisam joj pomogla zbog nagrade, ali sam sedam raĉuna daleko da pustim ponosu da mi stane na putu prema besplatnom obroku.

Nakon što sam sjela sa svojim doruĉkom – slanina, jaja i sir na pecivu sa talijanskim sirom – pogriješim što se prepustim razmišljanju.

Lagana bol u mojoj jezgri dok sjedam je jedini podsjetnik koji mi treba. Jebala sam se s potpunim strancem sinoć. Ne, to nije potpuna istina. On je jebao mene. Nikad nisam doţivjela takav seks. Nikad. Ne znam je li to bilo uzbuĊenje od toga koliko je bilo pogrešno i glupo ili je bila mješavina straha i uzbuĊenja, ali i dalje osjećam leptiriće kad razmišljam o tome. Ne pomaţe kada se sjetim našeg „dogovora“.

Rekao je da će me pokupiti veĉeras u sedam, ali ja mu nisam rekla gdje ţivim.

Morala sam kupiti tabletu za jutro poslije sinoć na putu kući. Još uvijek sam mogla osjetiti njegovu spremu na unutarnjoj strani svojih bedara dok mi je djevojka u ljekarni uputila osuĊujući pogled. Kao da je znala što sam napravila. Ĉinilo mi se kao da ljudi gledaju u moj auto dok se vozim i komentiraju kolika sam drolja.

Naravno, to je potpuno iracionalno, ali to ne zaustavlja moje misli. Ĉak i sada, gledam po Paneri kao da sam neka ranjena ţivotinja, misleći da je svaki pogled upućen meni, kao da me svi gledaju, pokušavajući odluĉiti jesam li drolja ili hoću li progovoriti o onome što sam vidjela.

Odjednom mi je hladno. Nikada se nisam osjećala krivnju, ali je teško ne osjećati krivicu zbog onoga što sam uĉinila. Nije to bilo samo nemoralno nego i glupo na toliko razina. Mogla sam ostati trudna. Moga je imati neku spolno prenosivu bolest.

Uzdahnula sam.

Bez obzira koliko sam se puta pokušala uvjeriti da je to bila loša odluka, ne znam da li bih se ponovno vratila u taj hodnik, ako bi imala priliku. Ti trenutci koje sam provela nasamo s njim zauvijek će gorjeti u mom sjećanju, a ako ga više nikad ne vidim, znam da ću ih proţivljavati do kraja ţivota.

Sjećam se prolaska kroz dugaĉki tunel nakon što me jebao. Sjećam se zapetljanih emocija: strah, uzbuĊenje, sramota, ĉak i nada, koliko god to tuţno bilo.Nadala sam se da to nije posljednji put. Kada sam izašla na igralište, Eric je jedva imao vremena reći mi rezultate i nekoliko bitnih toĉaka za razgovor prije javljanja uţivo. Bilo je to kao šetnja kroz san.

Pijuckam kavu i prolazim rukama kroz kosu, zaboravljajući da sam provela skoro sat vremena namještajući je da izgleda savršeno kada budem ispred kamere nakon treninga Jetsa ovog jutra. Najeţim se kada osjetim pomalo oštar pramen kose iznad ĉela i znam da sam uništila sve što sam napravila. Teško mi je što sam na suncu u

28

U Ime Časti

Trofej Knjiga

dolĉeviti, ali znam da će ugriz koji je ostavio na mom vratu biti vidljiv iz blizine.

Usprkos tome, osjećam se ponosno što nosim na sebi nešto tako intimno, iako ne ţelim da to itko vidi.

Spremam se ustati da pogledam što sam napravila s kose kada Aria ulazi kroz vrat. Nosi velike sunĉane naoĉale koje joj prekrivaju polovinu lica i zinem kada vidim tko ulazi za njome. Ronnie Jebeni White. Isti onaj NFL-ov igraĉ kojega sam vidjela s onim kriminalcima sinoć. Vrti mi se. Jedva se uspijevam nasmijati dok sjedaju preko puta mene, nakon što su naruĉili na blagajni.

Ronnie je visok 2 metra i ima 110 kilograma ĉistih mišića. Znam to zato što sam radila ĉlanak o njemu tijekom trening kampa. Tek mu je 23 godine i glavni u NFL-u mu već prave mjestu dvorani slavnih. Nosi neupadljivu odjeću; siva majica, crna trenirka i crna bejzbol kapa s naoĉalama. Nekako to na njemu izgleda dobro. Ne tako dobro kako bi izgledalo na Vincu. Moj prljavi kriminalac.Ta misao se podiţe na površinu moga uma, nepoţeljna kao povraćanje. Vince je kao otrov, imam ga u svom sustavu i sve moje misli lete prema njemu.

Ne pomaţe mi što još uvijek osjećam bol tamo dolje gdje se nabijao u mene.

Boţe. Ne mogu vjerovati da se nisam sjetila sprijeĉiti ga da svrši u mene. Rekla bih da ne mogu vjerovati da je pretpostavio da moţe, ali totalno vjerujem. Jedan pogled na njega i znala sam da je on tip ĉovjeka koji radi što god jebeno ţeli. Imala sam problem upravo s tim. Voljela bih da me taj njegov dio ne napaljuje toliko.

Aria se nasloni na stol i pucne prstima prema meni. „Zemlja zove Aubri ...“ Trepnem i zatresem glavom. Jesam li samo zurila u njih? „O-oprostite. Juĉer sam imala dugu noć.“ Ronnie se nasmiješi. Sladak je, ali nije moj tip. Mišićav je i atletski tip, nema sumnje u to, ali nešto na njegovom licu ĉini ga previše mekanim, previše djeĉaĉkim. „Ja sa,-“ „Ronnie White,“ kaţem, dovršavajući njegovu reĉenicu. „Znam. Aubriella Lightner.

Intervjuirala sam te nekoliko puta tijekom trening kampaza SportsCast. " Kimnuo je, smiješeći se, ali oĉito se nije sjećao.

Djevojka se zaustavlja za našim stolom i spušta hranu dolje. Ronnie izgleda kao da je naruĉio za troje. Ima dva odreska i pecivo sa sirom, zdjelu juhe i veliku salatu.

Aria jede malo kao i obiĉno.

Pogledam Ariu pogledom koji govori hvala što si me upozorila da dovodiš prijatelja.

Uputi mi blagi posramljeni osmijeh zbog kojega odmah posumnjam da je spavala s njim i nije našla naĉina da ga se riješi ujutro. Previše je draga da odbije nekoga , ali

29

U Ime Časti

Trofej Knjiga

sumnjam da ovoga pokušava otjerati. Aria ne slijedi igraĉe zato što je sponzoruša.

Ona voli igru i naravno uniforme. „Dakle,“ kaţe Aria brzo kako bi prekrila neugodne poglede koje si upućujemo. „Rekla si da je sinoć bilo ĉudno. Zašto?“ Stvarno bih ţeljela da da moţemo razgovarati nasamo, ali gospodin superzvijezda baca poglede na nas izmeĊu zalogaja svog doruĉka za troje. Umjesto toga provodim sljedećih pola sata ĉavrljajući s Ariom i Ronnijem, trudeći se da djelujem zainteresirano kako ne bi ispala kuĉka. Skoro sam zaplakala kada se ispriĉao da mora svratiti do svog stana prije treninga. Ĉekam dok se vrata ne zatvore kako bi uputila Ariji ljutiti pogled. „Mogla si mi barem poslati poruku? Hej, dovodim NFL igrača na doručak, nadam se da ti ne smeta.“ Aria gleda dolje i igra se s prstima. „Oprosti. Izveo me nakon igre sinoć i malo smo previše popili. Njegov stan je toliko velik da nemam pojma gdje sam ostavila mobitel i bilo mi je neugodno pitati.“ „Ostavila si svoj telefon u njegovom stanu?“ Slegne ramenima. „Da, valjda. Nije kao da sam planirala.

Mama u meni ţeli izaći i odrţati joj lekciju zbog neodgovornosti. Nije da sam ikad imala djecu, ali moja mama je umrla kada sam bila djevojĉica i odrasla sam gledajući druge mame, ţeleći da imam nekoga tko će bdjeti nad mnome i štititi me tako. Bog zna da moj tata nije bio spreman za taj posao. Ako nije bilo više od dva posto alkohola, on nije bio zainteresiran za to. Osim ako kockanje nije bilo ukljuĉeno. To ga je uvijek izvlaĉilo iz kreveta ujutro, a alkohol ga je smještao u krevet naveĉer.

Koga ja zavaravam? Dopustila sam tipu koji je vjerojatno mafijaš da me iskoristi kao lutku za seks sinoć. Ja sam posljednja osoba koja bi joj trebala prigovarati o odlukama , zato drţim usta zatvorena. „Sladak je,“ kaţem nakon kratke pauze.

Ona se smije. „Znam. Znaĉi, reci mi. Totalno si izbjegla moje pitanje o sinoć dok je Ronnie bio ovdje. Ĉinila si se dobro kada smo razgovarale prije utakmice.

Nervozno, moţda, ali ti si uvijek takva prije emitiranje uţivo. Što se dogodilo? Otišla si za onim gorilama i nisi se vratila. Ĉak sam te pokušala naći, ali te nigdje nije bilo.“ Prolazim prstom kroz prsten vode koji je ostavilo moje piće na stolu ne mogavši je pogledati u oĉi. „Spavala sam sa tipom.“ Aria ispljune piće, hvatajući rukom kavu koja joj je curila niz bradu. Kada se napokon uspjela smiriti, podiţe sunĉane naoĉale kako bi me pogledala. „Kada?

Tijekom igre?“

30

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Polagano klimnem glavom, obrazi mi gore. „Moţda bi bilo ispravnije reći da smo se jebali.“ Priznajući joj to ĉini da se osjećam dobro, kao da se malena teţina podigla s mojih prsa.

"Dakle, kada si mi rekla da te ne privlaĉe nogometni tipovi, muljala si me?“ „Nije to. Mislim, nije tako bilo. On nije igraĉ.“ Podigne obrvu. Odjednom poţalim što sam joj bilo što rekla. Vinceov grubi glas i oĉi bljesnu u mom sjećanju. Rekao mi je da ne razgovaram ni sa kim, ni o ĉemu.

Onda moje oĉi uhvate pokret. Vidim muškarca u dugoj jakni kako sjedi u kutu Panere. Priĉa na telefon nedaleko od mog stola i pogledava prema nama dok govori. Kada je primijetio da ga gledam, on otvori novine. Novine.Tko dovraga još ĉita novine?

Osjećam peckanje na koţi. „Aubs? Upravo si bila na putu da mi ispriĉaš najsoĉniji dio, ne moţeš samo poĉeti buljiti u… što nije u redu?“ Pogleda preko ramena u smjeru u kojem sam ja gledala. Ĉovjek s novinama pogleda gore i vidi kako ga obje gledamo. On kaţe nešto u svoj telefon, poklopi i ode, ali ne prije nego mi uputi zastrašujući pogled.

ProĊem rukom kroz kosu, ĉineći još više štete nakon toliko truda ujutro, ali daleko sam od toga da me brine kosa. „Aria, mislim da te ne bih trebala uplitati.“ „Što?” „Moţda ti budem mogla reći više da je – kad bude sigurno. Samo… upravo sada nije dobro vrijeme. J-ja stvarno moram ići. Ţao mi je.“ Spremam se otići kad se otvore vrata Panere. Najprije vidim reakciju djevojaka iza pulta. Sve ĉetiri odjednom provjeravaju svoju kosu, oĉiju uprtih prema ulazu u restoran. Slijedim njihov pogled dok se Aria okreće u svojoj stolica da pogleda.

Ulazi u ostakljeno predvorje izgledajući nevjerojatno da je skoro smiješno.

Izlazeće sunce obuhvaća njegovu siluetu u besprijekornom crnom odijelu s crvenom košuljom. Skida naoĉale i prolazi rukom kroz gustu kosu, gurajući je unatrag, ali nekoliko tvrdoglavih pramenova mu pada preko ĉela. Hoda ravno prema meni, ne skidajući pogleda s mene, ne primjećujući da sve ţene u lokalu zure kao da je upravu ušao Brad Pitt.

Ne mogu se pomaknuti. Dok se pribliţava, Aria se brzo okreće, gledajući me raširenih oĉiju i usnama govori sveto sranje i grize se za usnu.

Vince se zaustavlja za našim stolom, povlaĉeći stolicu i sjedajući unatrag. On leţerno stavlja nogu na moju stolicu i odmara lakat na podignutom koljenu. Progutam

31

U Ime Časti

Trofej Knjiga

teško. Imala sam dovoljno vremena da razmislim o ovome. Nisam oĉekivala da ću ga vidjeti ovdje. TakoĊer sam se uvjerila da sigurno ne izgleda toliko dobro kako se sjećam. Bila sam u pravu. Izgleda još bolje. „Hej,“ kaţe, tako da mu rijeĉ zvuĉi bestidno, kao da ima prste koji klize ispod moje odjeće i miluju me.

Aria je posve nepomiĉna, osim oĉiju koje se podiţu da ga pogleda. „Molim te, otiĊi,“ kaţem. „Imali smo dogovor. Veĉera. Sjećaš se?“ Napućim usne. „Predomislila sam se.“ Nešto tamno zatreperi u njegovim oĉima, ali on to brzo pokrije osmijehom. „Stvarno?“ „Da.“ Nagne se malo bliţe, utišavajući glas. Primijetim kako je restoran neobiĉno tih, svi su ometeni njegovom pojavim. „Ne odustajem tako lako.“ Ne prekidam pogled. Moj otac je uvijek govorio da sam tvrdoglava. Nisam ponosna na to, ali njegov izazov izvlaĉi to iz mene. „Onda će ovo biti teško za tebe.“ Maknem pogled od njega, polako gutajući kavu i bacim pogled na Ariu, koja izgleda kao da će joj oĉi stvarno iskoĉiti iz glave. Da se nalazi bilo gdje drugdje, glasno bih se nasmijala.

Kucne dvaput po stolu, klimajući i pušući usne zamišljeno. „Razgovarat ćemo uskoro.“ Ustaje, brzo okreće stolicu tako da se savršeno vraća na svoje mjesto, gdje ju je našao. Odlazi bez da se osvrne nazad, a razgovor odjednom poĉinje kad je izašao.

32

U Ime Časti

Trofej Knjiga

9.

Vince „Mama, molim te,“ kaţem sa osmjehom. „Ne mogu pojesti više nijedan jebeni zalogaj, zato prestani pitati!“ „Vinnie, pazi na svoja jebena usta!“ viĉe na mene dok maše velikom metalnom ţlicom za serviranje.

Podignem obrvu. „To je tvoja krivnja, mama, ti imaš najprljavija usta koja sam ikad ĉuo. Imaš sreće što mogu završiti reĉenicu bez psovke.“ Ona se nagne i uštipne me za obraze. Jedina je kojoj to moţe proći. Ako me netko drugi dodirne bez dopuštenja dobije metak ili najmanje slomljen nos. S njom, samo se nasmijem i zatresem glavom. Ona je klasiĉna talijanska mama – ugodno popunjena, crvenih obraza, brzo se naljuti, a još brţe štiti ljude do kojih joj je stalo.

Ona je prava petarda i volim je zbog toga. Deĉki je samo zovu gospoĊa Citrione.

Onda je tu tata. On ne prlja svoje ruke previše s poslom. Moj brat i ja to radimo.

Zaduţio je mog starijeg brata Frankie „Usta“ za fiziĉki dio posla. Ako netko prijeĊe liniju, za to idete Frankiju. To oko usta je vrsta šale. Frankie je ĉovjek od malo rijeĉi i sretan si ako ĉuješ cijelu reĉenicu od njega za cijeli dan. Trenutno puni usta rolama, potpuno je zaokupljen tim poslom. Što se mene tiĉe, svi drugi gube vrijeme u sistemu, igrajući po pravilima. Ne ja.

Trenutno, pravim najveće rezultate koji su ikad bili s NFL igraĉima. PosuĊujem im novac i kada ne mogu platiti iskoristim ih da mi pomognu namjestiti igru. Kada igraĉi suraĊuju, to je jednostavna zarada. Dojavim klijentima, postavim oklade i dobijem velikodušni dio njihovog dobitka. To je dobra prevara, ali kada igraĉi kao Ronnie White ne odrţe svoj dio dogovora, gubim puno novca i povjerenje klijenata. „Vinnie, za veĉerom smo,“ kaţe tata. On se naginje naprijed i pokazuje na moju glavu. „Razmišljaš o poslu. Vidim ti na licu.“ Sipa mi velikodušno u ĉašu Cabernet iz 1954.godine i gura mi pod nos. „Pij.“ To nije zahtjev. Tata je moţda odstupio od posla, ali bez greške, on je još uvijek jebeni šef. Nagnem ĉašu i uzmem gutljaj pića. Istina je da nisam izgledao ljutit zbog novca. Nego zbog djevojke. Aubriella. Od same pomisli na njezino ime mi se digne.

Zavuĉem ruku ispod stola i pomjerim ga da ne pritišće toliko o moje hlaĉe. Nekada kada sam bio dijete su mi pjesme ulazile u uho i mama je uvijek govorila da je najbolji naĉin da to izlijeĉim da opet slušati pjesmu. Dobro, imam ovu jebenu djevojku

33

U Ime Časti

Trofej Knjiga

zaglavljenu u svojoj glavi gore nego bilo koju pjesmu i mislim da je mamin savjet dobar.

Jedini naĉin da je istjeram iz svoje glave je da je pojebem ponovno. Planiram to raditi veĉeras poslije veĉere, ali ona je odjednom predobra za mene? Zajebi to. Samo je pitanje vremena prije nego joj se zavuĉem meĊu noge. Nakon veĉere, supruge i ţene odlaze u kuhinju oprati suĊe. Muškarci odlaze u jazbinu u tatinom podrumu gdje ih ĉekaju neka velika imena. Jazbina je sve u tamnom drvetu, tamno crveni namještaj i sve miriše po ustajalom dimu. Tata sjeda na svoje mjesto za pokeraškim stolom i pali cigaretu dok mu Frankie toĉi viski. Pogledam po sobi i odjednom se osjećam kao na rubu. To je „Bezliĉni“ Sanatore koji priĉa s Vitom Satrellijem pokraj mini bara. Šake mi se stegnu kada vidim Gea Anastasia naslonjenog na krajnji zid, puši cigaretu i smije se s dvojicom muškaraca koje ne poznajem. Anastasio. Što jedan od tih šupaka radi u mojoj obiteljskoj kući? Ništa me neće sprijeĉiti da osvetim svog mlaĊeg brata. Jackija. Ali zapoĉeti rat, biti ubijen i dopustiti da moja obitelj bude ubijena u procesu nije naĉin na koji ću doći do njega.

Bijesan sam, ali nisam glup. Ovo nije vrijeme za zapoĉeti borbu. Postoje naĉini i tradicije za zapoĉinjanje svaĊa i ratova unutar zloĉinaĉkih obitelji. Anastasiosi su stara krv, kao i moja obitelj.

Premlaćivanje Tonyja je bio rizik, ali ne i samoubojstvo. On nije bio punopravni ĉlan, tako da i ako netko sazna što se dogodilo, nije veliko problem. Ako krenem za nekim tko je punopravni ĉlan obitelji Anastasio bez dopuštenja? To bi moglo staviti metu na sve Citrione. Stisnem šake dok mi zglobovi ne poĉnu pucketati i progutam bijes. Zasad.

Koliko god ţelim osvetu, ona opsjeda moje misli, ne dopuštajući mi da se fokusiram na bilo što predugo, prije nego što vidim glatku koţu njenih dugih nogu i tamu koja me zove izmeĊu njezinih bedara. Prisjećam se njezinog ukusa i osjećaj njezine piĉke oko moga kurca.

Otvore se zadnja vrata i Jimmy Fingers uĊe unutra. Nosi obiĉni smeĊi kaput i izblijedjele traperica. Krenuo je prema meni, primjećujući ekipu neobiĉno visokog profila i mršteći se dok mi prilazi. „Što si otkrio?“ Pitam ga tiho.

Odmahne glavom. „Slijedio sam je na posao. Gledala je Jetse kako treniraju, postavila pitanja nekim igraĉima i onda otišla kući. Slušaj, mislim da je htjela reći nešto svojoj prijateljici prije nego si se pojavio. Ne odluĉujem ja, Vince, ali da zna nešto o meni? Sredio bi je.“ Uhvatio sam ga za jaknu i gurnuo na zid. na trenutak, vidim crveno. Gotovo sam izgubio kontrolu i udario ga, ali zatresem glavom i pustim ga. Ovo nije mjesto gdje trebam izgubiti ţivce. Moram se podsjetiti da nije ovdje dolje samo obitelj kao i obiĉno. Nešto se dogaĊa, nešto veliko. Samo ne znam što, a tata nije mislio da

34

U Ime Časti

Trofej Knjiga

trebam znati prije vremena. Provlaĉim ruku kroz kosu. Trebao bi se ispriĉati Jimmyju, ali jebi ga. Svi misle da sam šupak, zašto da ih iznenadim sada. Osim toga, ljudi bolje rade ako te se boje, ĉak i prijatelji. „Zašto je sada ne slijediš?“ pitam kroz stisnute zube. „Poslao si me na suho, Vince.“ Ugrizem se za zglob pokušavajući suzbiti bijes koji osjećam. U pravu je, ali to me ne smiruje.

Da sam mu rekao da ide mokro, našao bi naĉin da ukloni nju i sve s kojim aj priĉala, ali bez mogućnosti da to uĉini, jedina stvar koju je mogao uĉiniti je doći razgovarati sa mnom.

Prisiljavam se da se smirim i jako mu stisnem rame. „Dobro si uĉinio, Jimmy.“ Vidljivo se opušta. „Ali, “ kaţem, bodući ga prstom. „Ţelim da odmah odeš. Saznaj što radi, s kim je i zapamti svaki detalj. Zapiši ako trebaš. Vraćaš se jedino kada ode spavati. Jasno?“ Kimne glavom i brzo krene prema vratima. Poravnam odijelo i uzdahnem. Ako ova djevojka ne moţe drţati svoje jebena usta zatvorena, završit će zatvorena u mom stanu. Ne mogu je ozlijediti, ali ne mogu je pustiti da hoda po gradu i govori svima što zna. Osim toga, pomisao da je imam samo za sebe? Ne znam mogu li to propustiti.

Najprije moram saznati zašto je ovdje toliko kapa iz drugih obitelji. Što god da se dogaĊa, znam da nije dobro.

35

U Ime Časti

Trofej Knjiga

10.

Aubriella Nakon par dana, Vince se ĉini kao san uzrokovan groznicom nego kao stvarnost.

Nije vaţno koliko si puta kaţem da prestanem misliti na njega. Prisjećam se naĉina na koji me gledao i naĉina na koji me dodirivao. Kao da me posjedovao. Normalno, to bi me razljutilo. Ali naĉin na koji me ţelio, uĉinio je to drugaĉijim. To je bilo, kao da bi doslovno ubio svakoga tko me dotakne, dok me on gleda, kao da je svaki dio moje koţe koji je poljubio on prisvojio i to nitko ne moţe poništiti.

Pomisao da sam mu toliko vrijedna ĉini da kor mene proĊe uzbuĊenje i moja jezgra se zgrĉi. U isto vrijeme, moji obrazi se crvene od srama kad se toga sjetim.

Dopustim potpunom strancu da me skine do gola, ponizi, izjebe i svrši u mene. Ako to nije biti drolja, ne znam što jest. TakoĊer ne znam, brine li me to više. Odbila sam ga. Prekinula sam to. Toliko o njegovoj upornosti. Doslovno sam mu rekla da odjebe juĉer ujutro i nisam se ĉula s njim od tada, a već je veĉer. Shvaćanje da sam ga odbila toliko da odustane donijelo mi je samo tugu više nego išta, ali neki logiĉni dio u meni zna da je tako najbolje.

Spremam se krenuti na posao kad netko jako pokuca na vrata moga stana. Moje srce jako udara. Je li on? Ne, baš sam luda. Nije on. Zašto bi bio ovdje? Vjerojatno me potpuno zaboravio. Ĉak i ako je on, zalupila bi mu vrata u facu. On je posljednja stvar koju trenutno trebam u ţivotu trenutno.

Naglo otvorim vrata i ţeludac mi se stisne. Pozdravljaju me dva vodenasta plava oka, proćelav ĉovjek u svoji, pedesetim godinama sa ĉetverodnevnom bradom, umrljanom plavom kapom Metsa i smrdljivom jaknom. Mršav je sa okruglim stomakom. Tata. Ne mogu ga više ni gledati. Naĉin na koji se njegova tanka ramena zgrbe i ta stara vjetrova koju nosi potiĉe me na plaĉ. On je ljuska ĉovjeka kakav je bio prije nego je mama umrla. „Moram ići na posao, tata. Nemam vremena za ovo. Mirišeš na mokraću, jesi li se kupao?“ Podiţe ruke kao da sam ga napala, pruţajući mi laţno poboţan pogled koji oboţava. „Nisam ništa traţio, Aubriella. Samo sam htio svratiti da vidim svoju kći.“ Zateturao je naprijed i nespretno se ispravio. „Ti si pijan,“ kaţem suho.

Ima hrabrosti proći kraj mene, gledajući me gnjevno dok se gura da uĊe u moj stan. Govori mi preko ramen dok ide prema kuhinji. „Odgojio sam te bolje od toga.

36

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Obraćati se ocu kao da je neka pijanica sa ulice. Trebala bi…“ gubi miso dok otvara ormariće, prolazi kroz ladice, friţider i ĉak opipava na slijepo vrh friţidera. Ĉekam prekriţenih ruku, prošla sam ovo toliko puta da osjećam samo tupu razoĉaranost.

Naposljetku se ispravlja i okreće prema meni. „Gdje si ga sakrila?“ „Nisam ništa sakrila, tata. Da imam alkohola u kući, ti bi ga uzeo. TakoĊer nemam ni novca za to, nakon što platim tvoje raĉuna svaki mjesec. Što se dogodilo s poslom u salonu za iznajmljivanje automobila?“ Odmahne rukom na moje pitanje kao da je beznaĉajno. „Bili su piĉke. Otpustili su me jer sam bio bolestan.“ „Jesi li ih obavijestio da si bolestan?“ Podigao je ruke kao da sam postavila najgluplje pitanje na svijetu. „Povraćao sam. Telefonski pozivi mi nisu bili na prvom mjestu.“ On klekne, gotovo se sruši prema naprijed dok gubi ravnoteţu pokušavajući ponovno gledati ispod sudopera. „Mlada jebena djevojka, tko to nema ni kap alkohola u kući,“ kaţe polako prije nego krene prema mojoj spavaćoj sobi. „Da.“ „Tata,“ kaţem, podiţući glas. „Moraš otići. Moram otići na posao i ne trebam tebe da mi preturaš po stanu. Posebno ne u spavaćoj sobi. Nemaš pravo.“ Okrene se podiţući prst. „Nemam pravo? Znaš li kako je bilo odgajati te nakon što ti je majka umrla?“ Stanem iza njega, pokušavajući ga fiziĉki gurnuti prema ulaznim vratima. „Tata.

Molim te.“ Previše je teţak da ga prisilim. Nisam dovoljno jaka. Nikad nisam ni bila.

Ne s njim. „Tretiraš me kao da sam pas lutalica. Neki jebeni ovisnik,“ kaţe okrećući se prema meni. Iznenadna trezvenost na njegovom licu ĉini da mi oĉi zasuze. Ovo nije samo pijani razgovor. „Misliš da sam zajeb zato što nisam bio uz tebe kada ti je mama umrla. Dobro, gdje si dovraga ti bila? Nije ni ĉudo što sam se okrenuo boci, kada moja vlastita kći nije htjela imati ništa sa mnom.“ „Gdje sam ja bila? Radila sam. Radila sam dok su moj prijatelji išli na zabave i maturalnu veĉer i dok su se svi zabavljali na školskim utakmicama i kada su išli na piće poslije kolegija na fakultetu. Radila sam, zato što sam morala brinuti i o sebi i o tebi.“

37

U Ime Časti

Trofej Knjiga

„Naravno. Krivi mene. Zato što sam odabrao da me otpuste. Zato što volim biti propalica bez posla koji mora posuĊivati novac od kćeri.“ Telefon mi vibrira u dţepu. Izvlaĉim ga i pogledam vrijeme prije nego poruku.

5:07. Sranje. Već kasnim. Nema šanse da stignem na posao do 5:30. Onda primijetim da je poruka s nepoznatog broja.

Ne mogu prestati razmišljati o tebi. -V. V.? Kao Vincent? Kako je dobio moj broj? Vrti mi se u glavi i skoro zaboravim na oca. Pogledam u njega i osjetim da me napušta ţelja za svaĊom. Prošli smo ovaj isti razgovor, na toliko naĉina i toliko puta da sam prestala brojati. Ne znam zašto mu jednostavno ne napišem ĉek i dam bocu Jacka odmah na vratima i spasim se problema. Mogla bih svezati i mašnu.

Uţivaj u svom padu, s uljudnosti svoje sposobne kćeri.

Odem do šanka i uzmem torbu vadeći ĉekovnu knjiţicu. Otkinem ĉek, klimam glavom kad shvatim da imam ĉekovnu knjiţicu samo zbog njega. Kada bih se htjela više muĉiti, dovoljno je samo da proĊem kroz ĉekove i zbrojim koliko je novaca izvukao od mene u proteklih nekoliko mjeseci.

Pomno me promatra dok pišem 100,00 dolara u maloj kocki i „Stotinu dolara i nula centa“ na ĉek. Svaki dolar boli. Mentalno raĉunam sve uglove koje moram rezati zbog ovoga dok ubacujem ĉek u njegove prljave ruke.

Gleda dolje na ĉek, podiţući obrve. „Zare te ne plaćaju dovoljno dobro u stanici?

Mislim… na jebenom si TV-u.“ Duboko udahnem. „Tata. Već smo razgovarali o tome. Ne mogu si priuštiti davati ti novac ovako. To je sve što ti mogu dati sada. Dovraga, to je stotinu dolara više nego što si mogu priuštiti, posebno nakon što sam ti platila raĉuna prije nekoliko dana. Hoćeš li, molim te uzeti jebeni ĉek i otići! Izgubit ćeš hranitelja ako još više zakasnim na posao.“ Podignuo je kut usana, klimajući glavom i dalje gledajući u ĉek. Zbog tuge u njegovim oĉima poţalim svoje rijeĉi, ali Boţe, on je tako manipulativan. Ne pomaţe ni to što znam da pokušava uĉiniti. Svejedno boli.

Nije ni ĉudno što sam postala tip djevojke koja bi dopustila strancu, kriminalcu da me jebe kao da me posjeduje.. osjećam kako mi tijelo reagira na sjećanje na Vinca.

Snaţna senzorna sjećanja me udare: toplina njegovih usta na mojima, njegov debeli kurac koji me rasteţe, toplina njegove sperme u meni kada se ispraznio. Prisilim se da prestanem razmišljati o tome, dok se moja jezgra zagrijava, osjećajući se neugodno s mojim tatom još u stanu.

Gledam kako moj otac konaĉno odlazi, a zatim uzimam sve što trebam prikupiti prije odlaska na posao. Provela sam tri minute koje nemam popravljajući maskaru.

38

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Ne izgledam odliĉno, ali izgledam dovoljno dobro. Uzmem torbu, kljuĉeve i izletim kroz vrat, otvarajući ih i izlazeći bez da gledam gdje idem.

Udarim u ĉvrsti zid. Osim što to nije zid. zid se ne smije. I ne nose besprijekorna kobaltno plava odijela sa sivom košuljom ispod. Vincent. Sve u vezi njega je savršeno, osim brade koja izbija na njegovoj jakoj ĉeljusti i oţiljka preko obraza. Ali i oni su to samo da naglase njegovu besprijekornost, pune, satenske usne i neodoljivi luk njegovih arogantnih obrva.

Maĉkasti naĉin na koji se njegove usne slaţu u osmijeh dok gleda u mene.

Savršen ili ne, nemam vremena za njega, pokušavam proći kraj njega, ignorirajući toplinu koja prolazi kroz moje prste i jezgru dok ga dodirujem.

Uhvati me za ruku, ĉvrsto, skoro bolno. Ĉak i bez povlaĉenja, znam da će me pustiti ako se pokušam osloboditi, ali zna da neću. Ne drţi me svojim jakim rukama, nego snagom volje. Pogledam ga u oĉi, a arogantni gad mi samo namigne, kao da zna što mi njegov dodir radi. „Nisam prestao razmišljati o tebi, lutko.“ Lutko?Normalno, nadimak bi me razljutio, ali nešto u naĉinu kada on to kaţe svojim svršenim usnama, ĉini da preĊe preko mene kao hladni med, od kojeg dobijem zimicu, za koju ne ţelim da proĊe, kao da je njegov glas fiziĉka stvar koja moţe ući u mene i aktivirati sva moja osjetila, pripremivši ih za svoj pristup. „Kako si nabavio moj broj? Kako znaš gdje ţivim?“ pitam.

Namršti se. „Daj. Znala si da ću te istraţiti. Nisam te mogao pustiti da smo tako izaĊeš iz moga ţivota. Ne nakon onoga što si vidjela. Ne nakon onoga što si mi učinila,“ šapne ovo zadnje, pribliţavajući svoje lice mome dok mu dah ne dodiruje moj vrat.

Protivsvoje volje, tiho stenjem, shvaćam da me privukao bliţe svome tijelu dok se njegova tvrdoća ne pritisne na moj trbuh. „J-ja moram ići na posao,“ kaţem tiho, osjećajući kako me napuštaju logika i dobro prosuĊivanje, ustupajući mjesto ţelji. „Posao. Veĉeras nema utakmice.“ Odupirem se nagonu da ne prevrnem oĉima. Zar on misli da je se cjelokupan moj posao svodi na utakmicu i to da izgledam dobro kada kaţem nekoliko brzih ĉinjenica o rezultatu? „Trebam biti na novinarskom katu, pisati kopiju.“ Izgleda kao da govorim na nekom drugom jeziku, ali oĉigledno ga ne zanima da pita više. „Kad završavaš s poslom?“

39

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Crvenim se, misli su mi potpuno prazne. Znam da ne misli ništa seksualno, ali sam pogled na te tamne oĉi i njegov miris me zasljepljuju. Sve o ĉemu razmišljam je da završim, kao svršavanje dok je svom duţinom u meni.

Njegove oĉi se suţavaju sa smijehom kad je shvatio moju dilemu. „Stvarno ne moţeš prestati razmišljati o tome da je jebeš, zar ne?“ Osjećam da mi obrazi gore, ali uspijevam zuriti u njega. „Preboli to. Nisi tako…“ postoji stotinu naĉina na koji bi mogla završiti reĉenicu, ali se ne sjetim ni jednog, dok traţim rijeĉ koja bi mu odgovarala. Što on nije. Jesam li htjela reći nisi tako zgodan?

Oboje bi znali da laţem.

Pribliţi se. „Nisam tako?“ „Drag,“ kaţem glupavo.

Njegov osmijeh je ĉisti flert i vatra. „Nisam ni poĉeo biti neprijatan prema tebi.“ Drhtim. Kaţe to kao obećanje. Moj klitoris pulsira i osjećam da mi je svaki ţivac napet, moli da bude dodirnut i maţen, spreman da osjeti svaki centimetar njega. „Moram ići. Zakasnit ću,“ kaţem, pokušavajući proći kraj njega, ali griješim stavljajući mu ruke na prsa. Uvuĉem dah, osjećajući pod prstima tvrde, isklesane mišiće i toplinu koju isijava.

Prije nego mogu razmisliti njegova usta su na mojima, a njegov jezik kuša moje usne. Stenjem tiho, steţući ga dok guram svoje tijelo uz njegovo. Onda me stvarnost udari i odmaknem se teško dišući. „Ne mogu ovo uĉiniti. Ne opet.“ Podigne moju bradu s prstom. „Onda imamo problem, jer nisam mogao prestati razmišljati o toj tvojoj prelijepoj jebenoj maci.“ Jezgra mi se stisne na toplinu u njegovim rijeĉima i naĉinu na koji me gleda.

Znam da mogu otići. Mogu iskoraĉiti iz njegovog zagrljaja i on bi samo gledao dok silazim niz stube i odlazim na posao. Znam to… ali u isto vrijeme, postoji opasnost u njegovim oĉima koja me uzbuĊuje iz pogrešnih razloga, kao da me ne bi pustio. Kao da to nije izbor. Ugrizem se za usnu. „Ne smijem dugo zakasniti,“ kaţem, ne vjerujući rijeĉima koje izlaze iz mojih usta.

Opet ću dopustiti da se to dogodi? Nakon svih stanja koja sam si prigovorila nakon što sam mu dopustila da me jebe, radim to ponovno. Samo ţelim osjetiti njegovu snagu ponovno, osjećajući se dragocjenom u njegovom posjedovanju, kao da sam najvrijednije stvar na svijetu, pa ĉak i privremeno.

Uhvati me za vrat i gurne na zid, ne potpuno bezbolno, ali dovoljno snaţno da mi dah zastane u grlu. „Ţuto znaĉi popusti, crveno znaĉi stani.“ Šapne mi u uho. „Jasno?“

40

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Što? Tada odjednom shvatim. Nikad nisam uĉinila ništa poput ovoga, ali sam gledala filmove i ĉitala knjige. Jesam li ja jedna od tih djevojaka? Vrućina izmeĊu mojih nogu i naĉin na koji mi srce udara, govori mi da bih mogla biti.

Ne znajući što će sljedeće uĉiniti ili koliko će daleko ići ĉini me nepaljenom.

Iznenada osjetim strah i obuzme me sumnja. Ovo je previše. Previše strašno.

Zatresem glavom, pokušavam proći kraj njega i izaći kroz vrata. „Stvarno trebam ići.“ Zareţi, hvatajući me za ramena i gura me prema kauĉu. „To nisu ĉarobne rijeĉi.“ Ljutnja me ispunjava dok ga udaram da me pusti. Rijeĉ crveno odbija se po mojoj glavi, ali iz nekog razloga ju ne govorim. U nekom udaljenom kutu uma, mislim da što se više bori da me uzme, to me više ţeli.

Pokušavam ustati, ali me njegova teţina pritišće u jastuke. Bori se s pojasom moje suknje i uspijeva je skinuti. Pokušavam se boriti, ali je beskorisno.

Previše je jak. Jednim pokretomkida moje gaćice i prelazi svojim ţuljevitim dlanom preko moje guzice, klizeći dolje dok mu prsti ne pronaĊu vlaţnost izmeĊu mojih nogu. Moje cijelo tijelo se zatrese na njegov dodir. To što mi je pokidao gaćice moţda je najbolja stvar koju sam ikad doţivjela. „Tako si jebeno vlaţna. SviĊa ti se ovu, zar ne?“ pita, dok mi njegova brada grebe uho.

Stenjem, pola u ljutnji, a pola u nevjerojatnoj ekstazi koju sam ikad osjetila. Ne smeta mi što je totalno sjebano biti ovoliko napaljen od ovoga. Ne ţelim da prestane. „Ţeliš li svršiti?“ Stenjem, klimajući glavom i gurajući guzicu uz njegovu ruku. „Prvo moraš platiti.“ Ĉujem kako otkopĉava remen i oblije me hladan znoj. Hoće li stvarno iskoristiti remen na meni? Umjesto da kaţem bilo što, samo stisnem kauĉ jako i zatvorim ĉvrsto oĉi, ĉekajući. „Ovo je zato što si njuškala, tamo gdje nisi jebeno trebala njuškati,“ kaţe.

Ukoĉim se, skupim ramena i savijem leĊa dok se pripremam za udarac. Ĉuje se strujanje zraka i glasan prasak. Vruća bol eksplodira preko moje guzice i poskoĉim, cvileći. „Ovo je zato što si pokušala otići od mene.“ Još jedan trzaj boli.

41

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Okrenem se da ga pogledam i vidim tamu u njegovim oĉima koja me plaši. Brzo kako je i došla, ljutnja prolazi. Kleknuo je ljubeći mi tijelo i guzicu gdje me je udario remenom, otklanjajući bol svojim njeţnim dodirom. Uzdiše uz mene i ĉista sreća koju vidim kad ga pogledam, ĉini da se zacrvenim. Nikada ga nisam vidjela tako zadovoljnog, tako zadovoljenog.

Skoro ga uopće nisi ni vidjela, osim izmeĎu tvojih nogu, šapće glas u mojoj glavi. „Bila si dobra,“ kaţe kroz stisnute zube. „Tako jebeno dobra.“ Okrenem se tako da je on iznad mene. Mora da je u nekom trenutku skinuo svoju jaknu, jer je bio samo u hlaĉama i košulji, ali nekoliko gumba je bilo otkopĉano.

Posegnem gore i povuĉem jako kidajući gumbe, otvarajući njegovu košulju da otkrijem njegove isklesane mišiće. Prolazim prstima niz njegovu koţu, ne mogu ga dodirivati dovoljno, ţeleći da imam više ruku.

Otkopĉava gumb na hlaĉama i otvara rajsferšlus, dopuštajući da mu hlaĉe vise ispod ploĉica na trbuhu, otkrivajući debeli obris njegovog kurca kroz bokserice.

Posegnem da ga dodirnem, ali on udari moju ruku, dok se ljutnja vraća na njegovo lice. Skine mi majicu preko glave, otkopĉavajući mi grudnjak i skidajući ga. „Prvo dame,“ kaţe on.

Takve rijeĉi bi me inaĉe nasmijale, ali zbog prijetnje na njegovom licu teško progutam i kimnem glavom. Poljupcima pravi trag niz moje tijelo, zaustavljajući se kod mojih grudi da uzme moju bradavicu u svoja usta.

Kruţi oko nje sa svojim jezikom i zagrize dok ne zaboli, ali toliko sam na rubu da ĉak i bol blijedi tako da ne mogu reći što boli, a što daje uţitak.

Sve postaje on, bilo da se radi o boli, uţitku ili nešto izmeĊu, ţelim to. Ţelim sve to. On poljubi moj pupak, skoro me nasmijavajući dok ljubi osjetljivu koţu.

Tada pronaĊe moj humak i klizi jezikom uz njega, zadirkujući moj klitoris sa ravnom stranom svoga jezika a moj ulaz s vrhom u ritmiĉkom uzorku zbog kojega ubrzo stenje i vuĉem ga za gustu kosu. „Vincent!“ Plaĉem.

Ne prestaje ĉak i kada stimulacijapostaje toliko jaka da se tresem od njegovog dodira, stišćem i vuĉem njegovu kosu dok ga skoro ne povrijedim. Ruka mu klizi uz moje tijelo, nalazeći moju sisu i stišće dok me ne zaboli. Bol dolazi baš kada sam na vrhuncu i plaĉem kada se sve spusti na mene. To je kao da se u meni otvorila brana.

Klekne ne koljena i poĉne skidati gaće.

42

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Ugrizem se za usnu, još uvijek osjećajući posljedice vrhunca koji mi prolaze kroz tijelo. Izvuĉe svoju duljinu i moje oĉi se rašire. Nisam primijetila da je baš toliko velik one noći, a sada nisam iznenaĊena što sam osjećala posljedice i sljedećeg dana.

Skine košulju i odbaci hlaĉe. Njegovo tijelo je nevjerojatno - ĉvrste linije i mišiće.

Poseţe dolje i povlaĉi moje bokove prema sebi, podiţući mi guzicu tako da moţe iskoristiti drugu ruku kako bi raširio moju vlaţnost vrhom svoga kurca.

Prije nego što se zabije u mene, nagne se naprijed i uhvati moje lice izmeĊu svojih prstiju, gledajući me u oĉi. Vidim taj nagovještaj opasnosti i nasilja u njemu ponovno. UzbuĊenje pomiješano sa strahom prolazi kroz mene. „Reci mi, koliko tojako ţeliš?“ „Ţelim to.“ Ošamari me dovoljno jako da zaboli. „Uvjeri me.“ „Molim te,“ stenjem. „Jebi me,“ kaţem tiho, dok mi lice gori od srama.

Nikada nisam uĉinila ništa sliĉno, ni izbliza. Najviše razgovora koje sam vodila u krevetu bili su oko poze. Ošamari me ponovno, jaĉe ovoga puta. Naljuti me, stisnem zube i prosikćem rijeĉi. „Jebi me.“ Mislim to, takoĊer.

Ne znam kako ili zašto ima toliku moć nada mnom, ali moj tijelo reagira na to.

Nikad nisam bila toliko osjetljiva na dodir. Ĉak i njegov dodir na mom licu ili boku dovoljan je da me potrese. U nekom dalekom kutu svoga uma sam ljuta jer me tretira ovako, jer ĉini da se degradiram toliko i uţivam u tome.

Nemam vremena razmišljati o tome, jer miĉe ruke s moga lica, podiţe mi ruke iznad glave i zabije se u mene. Lice mu je crveno i dok jecam od boli zbog njegovog ulaska, osjećam veliĉanstvene valove ekstaze koji teku kroz mene. Zabija se u mene polagano, izluĉujuće polako. Pokušavam posegnuti za njim kako bi ubrzao.

Moj klitoris pulsira od potrebe da svršim, moli za trenjem. Pokušavam se gurnuti prema njemu, ali me njegove snaţne, posesivne ruke umiruju, prisiljavajući me da trpim spori ritam i stvari koje mi radi. Meškoljim se pod njegovim snaţnim stiskom, svako vlakno u mojoj svijesti je fokusirano na njegov kurac u meni.

Stenjem. „Tako je dobro osjećati te, Vince.“ Njegova usta se otvore i on pogleda u mene pogledom punim poţude i neumoljive gladi. Ritam se ubrzava i znam da sam razbila igru. Ţelio je ovo uraditi na svoj naĉin, da me jebe svojim ritmom i gleda kako polako gubim kontrolu, ali sad je on izgubio kontrolu.

Pomisao da ga guram preko ruba i ĉinim da izgubi fokus sa svoje igre, uĉini da svršim. Moja jezgra se stisne oko njega. Stenje, ĉvršće me hvatajući i zabijajući se dublje. Zatim se izvuĉe i svrši po mom trbuhu.

43

U Ime Časti

Trofej Knjiga

„U kurac,“ kaţe tiho.

IznenaĊuje me naginjući se naprijed da me poljubi njeţno, milujući me njeţno po licu. Kako me gleda govori mi da me posjeduje, ali nema više nasilne tame u njegovim oĉima, samo toplina. Ţeludac mi se okreće i odjednom sam obuzeta potrebom da izaĊem iz ovoga. Da izaĊem odavde, iz njegovog zagrljaja – previše je, previše primamljivo. Bilo je lakše kada sam mogla o ovome misliti ako o prljavoj maloj tajni, bez obaveze i emocija.

Vidjevši ga kako me gleda, ĉini mi se da ţeli više. Zbog toga ja ţelim više.

Ne znam je li me više uplašila ideja da me ĉovjek poput njega ţeli za više od dobrog jebanja ili koliko mi se sviĊa ideja da budem njegova djevojka. Što dovraga nije u redu sa mnom? Guram ga da se oslobodim. SiĊe s mene, nasloni se na lakat i zapravo izgleda povrijeĊeno. „Što je lutko?“ pita, dodirujući mi lice. „Nemoj,“izreknem muĉeno.

Odjednom ne mogu susret njegov pogled. Osjećam sram zbog svoje golotinje i zgrabim svoje poderane gaćice, kako bi obrisala spermu sa svoga trbuha. Zatim uhvatim svoju majicu i pokrijem grudi, koristeći drugu ruku da pokrijem guzicu, dok se saginjem da podignem svoju suknju.

Oĉi mi se pune suzama. Što ja to dopušta da se dogodi mom ţivotu?

Kad se okrenem, uspio je obući hlaĉe i košulju. Kupim ostatak njegove odjeće i guram mu na prsa, gurajući ga kroz vrata. Ne govori ništa. Kada ga pogledam, vidim na njegovom licu samo bol i patnju, ali sigurno mi se ĉini. Samo me koristi kao seks igraĉku. Boli ga briga što osjećam ili ne osjećam za njega.

Ja sam toliko idiot. „Molim te,“ kaţem. „Samo idi.“ On kimne glavom i okrene se da ode niz hodnik ispred moga stana, gledajući preko ramena dok odlazi. Zatvorim vrata i naslonim se na njih, spuštajući se prema tlu i jecajući nekontrolirano.

44

U Ime Časti

Trofej Knjiga

11.

Vincent Udario sam pesnicom po kontrolnoj tabli mog BMW-a. ‚‚Jebi ga!" Viĉem, udarajući kontrolnu tablu ponovo, dovoljno snaţno da napravim udubljenje.

Nalazim se ispred njenog apartmana i posmatram poslednje zrake sunca kako nestaju iza linije horizonta Manhattana. Ne znam šta da radim sa sobom. DoĊavola, kako sam dozvolio da mi se ova djevojka toliko pribliţi? Zašto me tako jako pogodilo kada me odgurnula od sebe? Nekoliko puta sam bio odbaĉen posle dobrog jebanja i nije me doticalo. Dobio sam šta sam ţelio i one takoĊe. I kraj priĉe. Izuzev ovog puta. Ne mogu tek tako otići od nje. Šta da radim sada? Da li stvarno ţelim biti ukljuĉen u ovaj haos sa njom? Franki mi već jebeno diše za vratom da sredim situaciju sa njom. Pretpostavljam da mu je Jimmy rekao šta se desilo i sada mi je pola porodice za leĊima da oladim ovu djevojku. To je poslednja stvar koja mi treba, pogotovo s obzirom na usranu oluju koja se sprema izmeĊu nekih od najmoćnijih kriminalnih porodica na sjeveroistoku SAD. Prvobitno sam planirao samo da se pojavim i podstavim na njeno mjesto, da je podsjetim zašto treba svoja usta da drţi zatvorena. Ali jedan pogled na nju u toj uskoj suknji i naĉin na koji su joj se grudi ocrtavale u toj majici, uĉinili su da ţelim da je posjedujem. Hteo sam ponovo da osjetim njenu vrelu maĉkicu, i zdrav razum me nije mogao zaustaviti.

Sjedim ovdje, osjećajući se još nekoliko minuta kao idiot, pre nego što sam je ugledao da silazi niz stepenice njene zgrade. Izgleda da je odvojila vremena da popravi šminku i uĉini da pristojno izgleda, jer jedva i ja mogu reći da sam je upravo ţestoko do iznemoglosti jebao. Osjetio sam blago zadovoljstvo kada se okrenula na drugu stranu i kada sam zapazio da je dio njene kose još uvjek naelektrisan. Nisi uspjela da ukloniš sve moje tragove, lutko. Istovremeno je to dobro i loše. Zašto se osjećam tako usrano, jer ona ţeli da ukloni svaki moj trag? Izgleda kao da je ona mene iskoristila. Ona ţeli samo dobro jebanje i onda oĉekuje da joj se sklonim sa jebenog puta kada završi sa mnom? Jebeš to. Ironija me tretira na isti naĉin kako sam ja tretirao bezbroj djevojake,nije me pogodila, ali me razbjesnila.

45

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Upalio sam kola i krenuo za njom. Ona vozi usranu korolu1, iako znam da je dobro plaćena da priušti sebi nešto bolje. I takoĊe njen stan je uţasan i mali. Gdje idu sav taj novac? Moj stomak se uznemiri kada sam pomislio na mogućnosti gdje ide novac. Koliko ja znam ona je mogla biti narkomanka, ili ukljuĉena u kockanje. To je poslednja stvar koja mi treba. Ali, ipak sam nastavio da je pratim dok nismo stigli do SportCast studija na istoĉnom kraju. Kada sam se parkirao, pozvao sam Jimmya na telefon. ‚‚Jimmy, ona dolazi." ‚‚Bilo je i vrijeme. Razumeo sam, da si rekao da poĉinje u 5:30h" Nasmijao sam se. ‚‚Zadrţalo ju je nešto neplanirano." ‚‚Vidim je sada." Rekao je ‚‚Imaš sve pripremljeno, zar ne? Propusnice, uniforma?” ‚‚Da, da. Ne brini šefe sve je spremno, kao što si rekao. Neće imati predstavu šta se jebeno dešava." ‚‚Odliĉno." Rekao sam i spustio slušalicu.

Plan je da Jimmy prati šta radi na poslu, i pobrine se da ne kaţe nekome ili uradi nešto sumnjivo. Ako neko pita, pratim da ne priĉa o onome što je vidjela. Ali istina je da me više zanima da li dozvoljava drugim muškarcima da joj se nabacuju i flertuju sa njom. Izgubio bih jebeni razum. Izvukao bih svoj pištolj, umarširao pravo u njenu kancelariju i ispraznio ĉitav šarţer u onoga ko je i pomislio da moţe da ga ugura mojoj djevojci. Mojoj djevojci? Da li stvarno razmišljam tako? Isuse Hriste. Potrljao sam oĉi dlanovima. Ta djevojka će me dokrajĉiti.

Samo sat vremena kasnije dobio sam poziv od Jimmya, ali vreme kao da je stalo. ‚‚Šefe, šaljem ti nešto. Provjeri email."

Prekinuo sam i otvorio email. Poslao mi je prilog. To je PDF nekog ĉlanka. Ĉlanak na kome radi sada. Nije završen, ali do sada je napisano:

Korupcija razotkrivena Kada je zvijezda primjećena, Ronne White, i u mlaĎim danima prebačen iz FSU2, očekivanja su bila velika. Sportski komentatori su ga smatrali novim Randy Mossom,

1

Toyota Corolla Florida State University - Državni Uneverzitet Floride

2

46

U Ime Časti

Trofej Knjiga

i već ga uvrstili u dvoranu slavnih. Kao što su predvidjeli, prve dvije godine njegove NFT3 karijere, su poklazale da su u pravu.

Imao je sve. Novac, slavu, ţene, uspjeh.....ili nije?

Detaljan pregled njegovih finansija otkriva da Ronne ima problem sa kockanjem. I to veliki problem. Anoniman izvor, tvrdi da je Ronne izgubio pedeset hiljada dolara, prošlog ljeta u jednoj partiji pokera u Vegasu. I to nije jedini svjedok njegovih kockarskih navika. Postoje brojni izvještaji o nesmotrenom kockanju i lošim financijskim odlukama, uključujući i rezidenciju na Floridi u vrijednosti od nekoliko miliona dolara, više od hiljadu kilometara udaljenu od njegovog penthous apartmana u New York-u.

Da stvari budu još gore, detalji njegovog profesionalnog ugovora su dostupni svakom ko ţeli da ih pogleda. 435,000 dolara u prvoj godini, 525,000 dolara u drugoj godini. Ronni ima velike dugove na računu, pa se postavlja pitanje "Gdje novac odlazi?"

Ogovor je mafijaško podzemlje.

Novinar je svedočio....

I tu je kraj. Ĉlanak tako završava.Jebote. Prolazim rukom kroz kosu i uzimam dubok uzdah. Ona nije samo brbljala svojim prijateljima o tome šta je vidjela, već je pisala jebeni ĉlanak da bi ga objavila? Tek tako će me ispaliti? Nema govora da će ĉlanak zvuĉati ili izgledati kao vreća sranja, ali Bog zna da je pritisak zadnja stvar koja mi je potrebna sada.

Pronašao sam Jimmyev broj u telefonu i nazvao ga. ‚‚Šta radi sada?" Upitao sam. ‚‚Sjedi za stolom, sa rukama na licu. Izgleda kao da plaĉe." Ĉak i ako izgleda kao da će me prodati, ne volim da ĉujem da plaĉe. To mi se uopšte ne sviĊa. Dovodi me do toga da hoću da razbijem, šta god da ju je uĉinilo tuţnom, ali u ovom sluĉaju to je moja krivica. Uvukao sam je u moj mraĉan svijet, i ona pokušava da se nosi sa tim na najbolji mogući naĉin na koji zna. Vjerovatno misli da radi ispravnu stvar. Moţda i radi. Ali ipak ne mogu dozvoliti da me to zaustavi. Na ovaj ili onaj naĉin, neće objaviti tu priĉu. ‚‚Piše još." Jimmy je rekao.

3

Nacionalna fufbalska liga

47

U Ime Časti

Trofej Knjiga

‚‚U redu." Rekao sam pokušavajući da ostanem smiren. ‚‚Samo mi reci kada krene da odlazi. I šta god da radiš, nemoj dozvoliti da svojim urednicima pokaţe tu priĉu ili šta god da rade sa njom. Niko ne smije da je proĉita. Uĉini sve što je potrebno a da je ne povrijediš, u redu? Neću da joj fali dlaka sa glave, iako mi to pomaţe." ‚‚Razumio sam, šefe. Neću je dirati. Ne brini."

Prekinuo sam razgovor i udario glavom o naslon iza mene. To što sjedim ovdje i ne mogu ništa da uradim me izluĊuje. Moram da ustanem, da se pokrenem. Izašao sam iz kola, sa rukama na kukovima, spreman da eksplodiram ako me i najmanja stvar poremeti. Pogledam prema zgradi. To je manja poslovna zgrada, moţda tridesetak spratova sva od stakla i betona.Na kojem spratu je Jimmy rekao da ona radi? Petnaestom?

Jebi ga.

Zakljuĉao sam automobil i jurnuo prema zgradi. Izgledam dobro u odijelu, ĉak i ako se malo zguţvalo, jer sam ga bacio na pod dok sam jebao Aubriellu. Namjestio sam kosu i otvario vrata. Ne gledam put straţara, ne pitam za dozvolu i ne stojim u redu ispred recepcije kao neki šmokljan. Ušetao sam u lift kao da posjedujem ovo jebeno mjesto, i niko mi nije ništa rekao.

Pritisnuo sam dugme za njen sprat i ĉekam. Hladni ĉelik mog pištolja, predstavlja udobnu teţinu unutar mog sakoa. Dizalo se oglasilo i ja sam zakoraĉio u prostoriju punu kabineta, kopir-aparata, štampaĉa i izmorenih muškaraca i ţena polu-leţerno obuĉenih. Polako se krećem kroz hodnike izmeĊu stolova i traţim je pogledom.

Uoĉio sam Jimmya, kadme je ugledao ukazao je pogledom na akvarijum sa ribicama. Ipak, zna da treba da ćuti, pa je nastavio da sjedi tamo sa bocom hladne vode i ukazuje mi na smjer. Klimnuo sam mu i nastavio da pratim smjer njegovog prsta dok je nisam ugledao.

Oĉi su joj nateĉene i crvene, ali na njenom licu postoji i odluĉan izraz koji mi govori sve što treba da znam. Uĉinit će to.

Ušao sam u njenured i sjeou slobodnu stolicu pored nje. Okrenula se prema meni a njena usta iznenaĊeno su se otvorila. ‚‚T-ti..." ona izgovori. Odjednom kao da je shvatila šta se nalazi na raĉunaru, zatvori prozor dokumenta. ‚‚Na ĉemu radiš?" Upitao sam. Planirao sam da doĊem ovamo i staloţeno sa njom razgovaram, kako bi se osjetila prijatno i sigurno. Htjeo sam da je uvjerim, da ću se postarati da je zaštićena bez obzira na sve. Ali kada sam je ugledao kako pokušava da sakrije nešto od mene, postao sam veoma ljut.

Ona odmahnu glavom. ‚‚Samo glup nacrt za sledeću godinu." Nervozno proguta.

Ugledao sam tragove znoja kako se formiraju na njenom ĉelu.

48

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Ona me upravo laţe. Ruke me svrbe da uzmem kaiš i objasnim joj zašto nikada, jebeno nikad ne smije da me laţe.

Ali smirio sam se. Za sada.”Lutko, treba da poĉneš da govoriš istinu i to brzo. Ja sam jedini koji te moţe zaštititi u svemu ovome i ako ne poĉneš da mi vjeruješ, neću moći da ti pomognem" Boja se povukla sa njenog lica, ali još uvijek je izgledala odluĉno.”Mogao bi lagati."

Snizila je ton glasa.”Mislim da bi rekao bilo šta, ako bi sa tim uspio da me jebeš.

Zašto bi ja trebala povjerovati u stvari koje govoriš?" Iznenadilo me koliko jako su njene rijeĉi uticale na mene. Da li ona to stvarno misli? Da samo hoću da je jebem i da me zaboli uvo za nju? Pretpostavljam da ne bi trebao biti iznenaĊen, jer upravo je tako bilo sa svim drugim djevojkama prije nje, ali ona je drugaĉija. Ona ima hrabrosti da mi se suprostavi. I stvari koje je dopustila da joj uradim iza zatvorenih vrata.... nijedna ţena mi to nije dozvolila i još da uţiva u njima. Sama pomisao o tome uĉinila je da moj penis reaguje snaţno. Povukao sam je blizu sebe i poljubio surovo. Kruto se drţala u poĉetku, a onda joj se tijelo opustilo, kao da se topi oko mene i uhvatio sam je za grudi. ‚‚Vince-…”Rekla je, povlaĉeći se sa oĉima i dalje zatvorenim a usnama polu otvorenim. Pogledala je nervozno okolo, ali izgleda da niko nije primijetio šta se dešava.”Na poslu sam..." ‚‚Ne bi trebala da radiš na mjestu kao što je ovo." Rekao sam polako.”Samo izbriši ĉlanak i napusti ovo mjesto. Mogu da se brinem o tebi. Imam više novca nego što mi je potrebno.”

Lice joj se uozbilji.”Kako si znao da pišem ĉlanak?" ‚‚Kao što sam već rekao.Misliš li da te mogu tek tako pustiti da odeš, posle onoga ĉemu si svjedoĉila?"

Ona napravi korak nazad.”Upravo priĉaš kako treba da poĉnem da ti vjerujem?

Jebeno dobar naĉin da me ubjediš. Špiunirao si me?" ‚‚I jebeno je dobro da jesam, zar ne? Jer taj ĉlanak koji upravo pišeš izgleda doĊavola kao karta prema zatvoru za mene i pola moje porodice." ‚‚Nisam stvarno htjela da ga objavim. Ja sam samo.... Uvjek sam ţeljela da razotkrijem ovakvu priĉu. Nešto opasno i kontroverzno, zbog ĉega bih mogla napredovati do redakcije. Mislila sam da bar mogu napisati priĉu, ĉak i ako je neću objaviti." ‚‚I ja bih tek tako trebao otići, dok se moj smrtni nalog nalazi u toj jebenoj mašini?"

Nešto tvrdoglavo joj je zasijalo u oĉima.”Šta ćeš mi uraditi ako ga ne izbrišem?" ‚‚Imaš hrabrosti da...." Kaţem tonom opasno upozoravajućim.

49

U Ime Časti

Trofej Knjiga

‚‚Reci mi.”Rekla je gurajući mi prsa. Ima više snage nego što sam oĉekivao, ali treba više od toga da bi me izbacila iz ravnoteţe.

Zagledao sam se u nju, osjećajući se kao da ugalj gori u mojim oĉima.”Ţeliš istinu?

Da mogu da te povredim, spasio bih sebe od mnogih nevolja i ubio te još onda kada si naletela na mene sa Ronnijem. Ali ne mogu." Primaknem se, povlaĉeći je za bluzu sa zlobnim smješkom na licu.”Jedini naĉin na koji ţelim da te povrijedim je sa mojim surovim penisom, a ti na koljenima I moliš za još."

Njeni obrazi se zarumeniše, i na njenom licu se pojavi nekoliko emocija koje ne mogu da razotkrijem, pre nego što se okrenula prema raĉunaru i zatvorila datoteku, pokazujući mi gdje je bila saĉuvana, briše je, a zatim prazni kantu za otpad.

Naravno ona je uvijek moţe ponovo napisati, ali ja cijenim trud. Osjećam kao da smo upravo uspjeli da stvorimo neku tanku liniju povjerenja izmeĊu nas, ĉak i ako bi mogla da pukne u svakom trenutku. ‚‚Odliĉno."Rekao sam. ‚‚Šta sada?"Ona upita.

Izgleda gotovo kao da se nada da ću je upravo ovdje u ovoj kabini kazniti.

DoĊavola i mogao bih, ali trenutno imam previše toga na leĊima. Već sam previše vremena izgubio rešavajući ovo, više nego što sam trebao.”Sada ćeš nastaviti sa svojim poslom i …” Okrenuo sam se da se uvjerim da niko ne sluša.”I drţi svoja jebena usta zatvorena." Upitno sam podigao obrvu.”Je li jasno?"

Ona klimu, gledajući raširenih oĉiju put mene, nevino, više nego što mogu da joj povjerujem, sada kada znam kako se ponaša kad je bez odjeće. Nagnuo sam se napred i poljubio je. Nisam planirao da uradim to, ali poljubio sam je njeţno i polako, sa više privrţenosti nego što sam ikada poljubio ţenu. U tom trenutku ona je izgledala kao nešto krhko,osjetio sam pravi strah po prvi put u ţivotu od kada pamtim za sebe. Bojim se toga, šta ću uĉiniti ako se njoj nešto dogodi, šta će to uĉiniti meni. Kadsmo se razdvojili, oba naša lica bila su zajapurena. Proklestvo. Ona je opasna. Jebeno stvarno opasna.

50

U Ime Časti

Trofej Knjiga

12.

Aubrielia Prošlo je nedelju dana od kada je Vincent bio kod mene u kancelarju u SportCastu.Moje misli su se vraćale na te trenutke, na isti naĉin kao što je moj jezik nadraţivao ranicu u ustima. Boli svaki put kada je dotaknem, ali ne mogu prestati da provjeravam da li i dalje boli,iznova i iznova.

Misao koja me najviše muĉila jest zašto Vincent mora biti osoba koja jest.Zašto me ovako ludaĉki ne privuĉe neki muškarac sa savjesnim i legalnim poslom, zbog kojeg se neosjećam kao da je moj ţivot na rubu, svaki put kad je u mojoj blizini? Zašto seks mora biti ovako nevjerojatan da sam se navukla kao narkoman? Sama pomisao da Vince ima toliku moć nada mnom, ĉini me bijesnom. I to jako.Pa u svakom sluĉaju, neću ići putem u provaliju, kojim on ţeli da idem. Zapazila sam naĉin na koji me pogledao prije nego je napustio moju kancelariju. Ţeli da budem njegova.... Ne znam s kim mafijaši provode vrijeme, Konkubine? Ĉvrsto sam sigurna da neću postati jedna od njih. Jedva ga i poznajem. Sve što znam je da je veliĉanstven i da je seks odliĉan.

To i nije baš istina. Njegove oĉi i ruke govore mnogo više od većine muškaraca.

On je muškarac od akcije, sigurnosti, ĉvrstog uvjerenja, bez oklijevanja. Njegove oĉi mi ukazuju da ţeli da me posjeduje kao što je vjerojatno imao bezbroj ţena prije mene, ali povremena njeţnost njegovog dodira ĉini da se zapitam, da li probijam njegovu ĉvrstu ljušturu i postajem mu nešto više. Najgori dio je što ni ja sama ne znam da li je to dobra zamisao - da li zaista hoću da ţeli više od mene, a ne samo seks? U svakom sluĉaju, nastojanje da ga izbjegnem ĉini se besmisleno, kao pokušaj da se odupre gravitaciji. Što dalje pokušam da odem od njega, brţe ću upasti direktno u njegove ruke.

Pokucam na vrata kuće mogoca. On ţivi dolje niz hodnik na istoĉnoj strani u studio apartmanu. Cijela zgrada miriše na oĉaj i alkohol. Sam ulazak ovdje uvijek me tjera da poţelim iskoĉiti iz svoje koţe. Nije mi jasno kako moţe izdrţati ovdje. Vrata su se otvorila i otkrila mog oca, smeţuranog lica i mutnih oĉiju. Zatreptao je kad me vidjeo i nespretno pokaza da uĊem. ‚‚Tata, stvarno, tek je popodne."

Potrljao je potiljak glave.”Još nisam poĉeo da pijem. Ako je to ono što te interesuje.

Volio bih da jesam."Dodao je sa osmijehom, dok nije primjetio da se ne smijem.

Ublaţio je crte lica i poţurio da skloni omote brze hrane sa kauĉa, kako bih imala gdje da sjednem.

51

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Prekrstila sam ruke.” Uredu je." Istina je da ne ţelim da dodirnem ništa ovdje više nego što je nuţno. ”Rekao si da moraš razgovarati sa mnom o neĉemu vaţnom.

Ovdje sam." ‚‚Jesi li sigurna da ne ţeliš da sjedneš?" Upita ukazujući na slobodno mjesto na kauĉu izgledajući više patetiĉno nego obiĉno.

Uzdahnem i sjednem da ne bih povrijedila njegova osjećanja. Lakše je biti oštar prema njemu kad je pijan. U meni se negdje nalazi mala djevojĉica, koja nikada nije prestala da se nada, da će se tata kojeg je poznavala prije majĉine smrti vratiti. Kad je trijezan mogu vidjeti male tragove ĉovjeka kakav je bio. “Tata, zašto si me zamolio da doĊem?"

Podlakticom je raskrĉio mjesto sebi na stoĉiću za kafu, bacajući kutije kineske hrane i tanjire na pod. Sjeo je naslanjajući laktove na koljena...na trenutak sa glavom okrenutom prema podu, pre nego što me pogledao sa suzama u oĉima. ”U nevolji sam, Aubs."

Nadimak mi zasmeta. On nema prava da me tako zove, ali jednostavno nemam snage da mu kaţem da me ne zove tako. ”U kakvoj nevolji?" ‚‚Uzeo sam novac na zajam od nekih loših ljudi."

Osjećam se kao da mi led prolazi kroz grlo i prsa. ‚‚Tata...."

Ustao je koraĉajući napred - nazad, i trljajući zadnji dio svog vrata. ”Potrebne su mi pare! Nisam svetac, u redu? Nisam jebeno savršen. Nisam neka ţivotinja koja je zadovoljna da ţivi od komadića i tragova, provodeći ĉitav dan zatvoren jer ne mogu priuštiti sebi da izaĊem napolje.”

Zaustavila sam prve misli koje su mi se pojavile u glavi. Imao bi novca da izaĎeš ako bi prestao da ga trošiš na alkohol. Imao bi novca ako ne bi dobivao otkaze. Ne moţeš da ţiviš kao ţivotinja, ali očekuješ da ja ţivim kao jedna od njih da bih platila tvoje račune? Umjesto toga, uzela sam duboki udah i uhvatila ga za podlakticu. ”Hajde tata sjedi,postaješ uzrujan. Moram da znam koliko duguješ tim ljudima."

Izvuĉe ruku i krenu prema drugom kraju ovog malog apartmana, pre nego što se okrenuo. Polako klimnu glavom. ”Deset hiljada."

Osjećam kao da tonem. Ne viĉem niti vrištim, nisam izgubila smirenost. Samo me zapljusnulo, odbijajući da me oslobodi. ”Do kad treba da im vratiš novac?" ‚‚Dugujem im od prošlog mjeseca. Svaki mjesec koji ne platim dodaju mi hiljadu.

Aubs, ti ljudi nemaju milosti. Povrijedit će me ako im ne platim uskoro, i to jako."

Napokon sam izronila. Oni će ga ubiti. Jedva uspijevam da skupim mjeseĉno dodatnih ĉetiri stotine dolara i da platim njegove raĉune i osnovne potrebe kakve god da jesu. Sa ovom raĉunicom trebat će mi više od godinu dana da skupim novac, a

52

U Ime Časti

Trofej Knjiga

ako oni naplaćuju kamatu mjeseĉno od 1000 dolara? Nema šanse. ‚‚Tata moraš da pronaĊeš posao. Bilo šta. Ne mogu da skupim tu koliĉinu novca." ‚‚A tvoj automobil?" Upita. ‚‚Vozim Corollu. Imala bih sreće ako dobijem hiljadu za nju. To je još puta deset."

Podigao je obe ruke na glavu, pomjerajući se napred, nazad. ”Ja sam mrtav ĉovjek, oni će me ubiti." ‚‚Zbog ĉega si uzeo zajam? Iscedio si i zadnji cent od mene. Za šta ti je to trebalo deset hiljada?" ‚‚Mislio sam da mogu napraviti par dobrih opklada, koje bi me povratile na noge. Ja sam samo...."

Podigla sam ruku, zaustavljajući ga u dovršavanju reĉenice. ”Ti si nevjerojatan."

Ustanem grabeći svoje stvari i upućujući se prema vratima. Zastanem prije nego što izaĊem napolje, sa jednom rukom na vratima. ”Ne mogu te izvući iz ovoga."

Izgledao je tako jadno dok je stojao tamo sa rukama opuštenim sa strane, da skoro osjetim krivicu. Koga ja zavaravam. I osjećam je. Osjećam se kao najgora kćerka na svijetu, koja je odbacila svog oca kad mu je najpotrebnija. MeĊutim, ne znam šta drugo da uradim. Ne mogu tek tako da pronaĊem deset hiljada.



Našla sam se sa Ariom i njenim bratom Adamom, u lokalnom mjestu sa takosima.

Dekoracija je jeftina i loša. Izgleda kao klasiĉna Ameriĉka ideja o Meksiku.

Sombrero4, kastanjete, dekoracije Dana Mrtvih5 i slike niskih muškaraca sa brkovima na zidu. Nasuprot kiĉastom namještaju, hrana je odliĉna. Ja sam naruĉila riblji takos sa škrampima , aiola sosom i kupusom. Aria je uzela prţene tortilje sa ćuretinom i ananas sosom. Njen brat je izabrao najdosadniju stvar na meniju, kao i obiĉno, veliku korpu naćosa sa topljenim sirom.

On ubaci naćos u usta i ispravi se namršten. ”Znaĉi on je stvarno ĉlan mafije?"

Zagledah se u Ariu. ‚‚Rekla sam ti da ne priĉaš nikome." Rekla sam, uklanjajući trag sosa sa usana.

4

Meksički šešir Dan mrtvih u Meksiku se svake godine proslavlja tri dana, od 31. oktobra do 2. novembra, tokom kojeg se porodice širom zemlje sakupljaju kako bi obnovile sedanje na preminule prijatelje i članove porodice.

5

53

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Samo me je neduţno pogledala.”On mi je brat. Sve mu priĉam. Osim toga ne poznaje ga.Nitko neće saznati."

Zbunila sam sebe, gledajući preko ramena. Ne znam šta sam oĉekivala da vidim.

Tipa sa šeširom i kabanicom kako nosi thompson pušku. Iza nas se nalazi samo ĉetvoroĉlana porodica, sa nemirnim mališanom.

Adam se nasmija.”Paranoja moţda?" ‚‚Ovo nije šala." Rekla sam.”On je opasan."

Aria se nasloni ramenom na Adama.”Evo zašto odbija da izaĊe stobom na spoj.

Nisi dovoljno opasan."

Adam pocrvene, gurajući Ariu nazad. On ima plavu kosu, i atletsku graĊu.

Objektivno govoreći, zgodan je. Ima blistav osmijeh i oĉi koje uvijek izgledaju previše svetlucavo. Kada sam poĉela da se druţim sa Ariom, bilo je jasno da je Adam zainteresovan za mene. Ali je imao djevojku. Kada je prekinuo vezu od dvije godine, prije pet mjeseci, pokušao je da me smuva na ţurci. Ĉak i kada sam tozaustavila, nekoliko nedelja kasnije ponovo je pokušao pozivajući me na veĉeru. Morala sam da budem veoma jasna i da mu stavim do znanja da nisam zainteresovana, ovo je prvi put od tad da je izašao snama.

Zbog tog komentara pokušala sam diskretno oĉima da opomenem Ariu. S obzirom na našu nedavnu prošlost, to je nesmotreno, ali ona nikada nije bila blaga prema njemu. ‚‚Ja sam jednostavno previše zauzeta." Kaţem nakon što se tišina pretvori u neprijatnu atmosferu. ‚‚Nisi zauzeta za gangstera." Aria reĉe cereći se. ‚‚Prestani." Kaţem, ali ne mogu da se ne nasmijem kada sam primjetila da se ĉak i Adam smije.”Pokušala sam da prekinem sa njim, ali on ne prihvata ne kao odgovor," ‚‚Je li on kao oni momci iz bratstva sa koledţa? Adam upita. ‚‚Znaš na šta mislim, ne znaĉi da, a da znaĉi analno?" ‚‚Šta?" Aria upita, izgledajući zgroţeno.

On izvuĉe mobitel, tipkajući nekoliko puta sve dok nije pronašao pravi ĉlanak.

Uzela je mobitel i pogledala ĉlanak, s gaĊenjem na licu. ”Fuj." ‚‚Nije ni nalik tome. " Kazala sam. ‚‚Ako bih ĉvrsto odbila, mislim da bi to poštovao.

Jednostavno je..... teško mu reći ne."

Aria se Ċavolski nasmija. ‚‚Ma nemoj da zezaš. On je uspio da se uvuĉe ispod suknje Aubriellie Lightner za manje od šest mjeseci. Razbio je rekord."

54

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Lice mi je gorilo od neprijatnosti. ‚‚Moţemo li, molim te priĉati o neĉem drugom?

Moţda o onom ragbisti kojem si dozvolila da te odvede kući?" ‚‚Adam podiţe dlanove. ‚‚Nećemo o tome razgovarati, ne ţelim tu sliku u svojoj glavi."

Spremala sam se uzeti još jedan zalogaj, ali sam se zaustavila kada sam vidjela Arin i Adamov izraz lica. Blenuli su iznad mog ramena, kao da su ugledali duha.

Sputila sam takos i okrenula se polako.

Vince.

Ja poskoĉih, udarajući sto, što je zadrmalo pribor za jelo koji se oglasio tupim metalnim zvukom. ‚‚Šta radiš to, pratiš me?" Upitala sam.

Nagnuo se bliţe meni, spuštajući jednu ruku na sto, a drugu na separe iza mene, kao da smo sami u restoranu. Oĉi mi lutaju preko njegovog tijela, upijajući njegov leţeran stav, sa kojim njegova crna kosa izgleda savršeno, i tek izrasla brada koja izgleda odliĉno na njemu. Nosi bijelu košulju neformalno otvorenu, raskopĉanu dovoljno da pokaţe kljuĉnu kost i mali dio njegovih grudi i svijetlo sivo odijelo sa cipelama karamel boje, koje izgledaju kao da nikada nisu nošene. ‚‚Moţda." Rekao je. Njegove oĉi su bušile rupe na meni, dok se grickao za usnu, potvrĊujući pravo na mene svojim oĉima. Naĉin na koji me gleda treba da bude ilegalan. Kad je završio sa odmjeravanjem mog tijela, osjećala sam se zajapureno i vrelo, kao da me upravo ispipao preko ĉitavog tijela. ‚‚Izvodim te na veĉeru." Ispruţi ruku i odmaknu tanjir od mene. ”Zato, nemoj pokvariti apetit."

Prekrstila sam ruke. ‚‚Veĉeram sa svojim prijateljima, neću ih tek tako ispaliti."

Vince se okreće put njih, kao da ih prvi put primjećuje. Zavuĉe ruku u dţep i baci ispred njih sveţanj novĉanica od sto dolara. ‚‚Ti misliš da moţeš da nas potkupiš?" Upita Aria. ali Adam podiţe obrvu, brojeći novac i uputi Ariji signal da ućuti. On uţurbano zahvati malo sira sa naćosom i pojede, zatim uhvati Ariu za ruku izlaĉeći je iz separea. ‚‚Smatrajte da smo kupljeni," Adam reĉe. ‚‚Lijepo se provedi, Aubriella!"

Aria je zbunjeno zamuckivala dok je on povlaĉio prema vratima.

Kada su otišli, pogledala sam Vinca sa gaĊenjem. ‚‚Nevjerojatan si." ‚‚Tek sam poĉeo." Rekao je sa zlobnim smješkom. Dohvati me za ruku i podignu me iz separea.

Koliko god da me nervira, ne mogu da poreknem, da njegov dodir utiĉe na mene.

Moje misli su u haosu, a odjednom ne mogu da se sjetim zašto sam tako snaţno htjela da mu kaţem ne. Ne mogu da sakrijem da sam polaskana, jer on tako snaţno

55

U Ime Časti

Trofej Knjiga

ţeli da me izvede na veĉeru. Momci sa kojima sam izlazila u prošlosti djelovali su kao da ih neko bode noţem kad je na redu plaćanje raĉuna ili parkinga. Vince je tek tako bacio nekoliko stotina dolara ispred mojih prijatelja, samo da bi mogao da me izvede na veĉeru. Trebalo bi da se osjećam uvreĊeno jer misli da moţe da me kupi, ali on ne misli da ću izaći sa njim jer se razbacuje sa parama, on smatra da ću otići jer je tako prokleto neodoljiv.

Dopustila sam mu da me izvuĉe iz restorana do automobila koji je bio ispred.

Muškarac u jednostavnom odjelu i sa tamnim šeširom, izaĊe iz automobila sa mjesta vozaĉa i klimnu Vincu. Vince ga potapša po ramenu i gurnu nekoliko novĉanica u njegov dţep. ‚‚Hvala Joe." Ne mogu a da se ne nasmješim, dok mi Vince pomaţe da uĊem u kola,platio je nekome samo da njegov automobil bude parkiran ispred restorana? Takvo pokazivanje bogatstva, ĉini da se osjećam neprijatno i uzbuĊeno u isto vrijeme.

Takvo nešto do sada nikada nisam vidjela.Razbacuje se sa parama okolo kao da su nebitne i ponaša kao da sva pravila svijeta ne vaţe za njega. Ne mogu da poreknem da me to privlaĉi. Jednostavno razmišljam o tome koliko bi moj ţivot bio drugaĉiji sa takvom vrstom bezbriţnog ignorisanja ţivotnih problema, to razmišljanje mi skoro dovodi vodu na usta. Ipak, nije samo to. On radi sve ovo samo zbog mene.

Razmišljao je unapred, napravio aranţman i isplanirao veĉerašnji izlazak samo za mene. Nitko do sad nije uĉinio tako nešto paţljivo za mene.

Auto izgleda skupoceno, ali ja se ne razumijem puno o njima. Mogu samo zakljuĉiti da nije jeftin po mekanim koţnim sjedištima i sjajnim drvenim ploĉama.

Shvatila sam u jednom trenutku dok je Vince sjedao na sjedište pored mene i pohotno me pogledao, da sam neobavezno odjevena. Nemam prestavu gdje planira da me izvede, ali ja na sebi imam samo sivu tuniku i helanke. Planirala sam da pojedem nešto na brzinu, vratim se kući i spremim se za veĉerašnje pripreme ragbista, da obavim intervju sa igraĉima.

Kao da je proĉitao moje misli, Vince me uhvati za butinu. ‚‚Sredio sam da se neka odjeća pripremi i odvoji za tebe u Pradi. Svratit ćemo tamo prije veĉere pa se moţeš presvući."

Glasno sam progutala. Prada?Da li sam ga dobro ĉula? Poput mjesta gdje samo jedna rasparena ĉarapa košta oko 200 dolara? ‚‚Ti znaš moju veliĉinu?" Upitala sam. ‚‚Da li si mislila da sam ispipavao tvoje tijelo samo zbog zabave?" Upita, posve ozbiljnog lica.

Zarumenim se. ‚‚Ja - Ti....."

On se nasmija. Njegov širok osmjeh dovodi do toga da mu se pojave rupice u obrazima, koje ga ĉine apsolutno zapanjujućim. ‚‚Šalim se s tobom. Bila bi iznenaĊena da znaš koliko informacija moţe da se dobije, ako staviš novac u pravi dţep."

56

U Ime Časti

Trofej Knjiga

‚‚Znaĉi, platio si ljude da me špijuniraju." Upitah. Trebalo bi da se osjećam prestravljeno, ali to što je Vince daleko iznad prosjeka standardnih muškaraca za mene, dozvoljava mi samo da se osjetim polaskano. Jednostavno sam odbacila pomisao da je uradio sve ovo jer mu je stalo, ĉak i opravdanje da je narušio moju privatnost zbog toga.

Uputi mi rukom signal manje više, dok se zlobno smješkao. ‚‚Kad vidiš odjeću, nećeš se ţaliti."

Zadrţala sam osjećaj muĉnine u stomaku i nasmijala se u sebi.

Kada smo izašli iz Pradine radnje, izgledala sam preobraţeno. Imao je za mene spremnu jednostavnu crnu haljinu, zajedno sa salonkama. Njeţne tirkizne koselinije naglašavaju rub haljine a ogrlica koju mi je dao sve to savršeno spaja.Ušla sam u kabinu da popravim šminku i kosu. Kad sam završila sa presvlaĉenjem i pogledala se u ogledalo, gotovo sam zaplakala. Nikada nisam imala problem sa samopouzdanjem, znala sam da ne ĉinim sebi uslugu s mojim stilom oblaĉenja. Ali jednostavno nikada nisam imala dovoljno novca i vremena.Bila sam šokirana svojim izgledom. Izgledam savršeno. Zapravo izgledam kao netko tko zasluţuje da stane pored zgodnog muškarca kao što je Vince.

Kad sam zakoraĉila iz svlaĉionice, Vince ispusti telefon i ustade, gutajući me oĉima, a njegove usne formirale su nevaljali osmjeh. Krenuo je prema meni,obuhvatio me rukama, prateći liniju mojih leĊa i zaustavljajući se kad je došao do breţuljka moje zadnjice. Stisnuo me za straţnjicu privlaĉeći me bliţe njemu tako da osjetim njegov ukrućen penis. Moje lice se zarumenilo kad sam shvatila da nas ţene koje rade u butiku posmatraju otvoreno. Njeţno sam se udaljila od njega, iako je moje tijelo već reagovalo na njega. Osjećam se tako privlaĉno i samouvjereno, da sam mu skoro dopustila da nastavi samo da vidim koliko daleko će ići. ‚‚Do Ċavola, izgledaš jebeno savršeno, Aubriella." Još uvijek nije mogao skloniti svoje ruke s mene,iako smo već izlazili iz radnje. Nastajala sam da ga drţim na odstojanju, dok me on nije privukao bliţe sebi, hvatajući me za straţnjicu i grudi, dajući mi poljupce ispod uha i kod krivine moga vrata. ‚‚Hvala." Rekla sam kad smo ušli u kola.

Napravi gestikulacijom istinski gest negodovanja. Bez oklevanja ili nagoveštaja da oĉekuje nešto u zamenu za poklon. ‚‚Nije to ništa. Zasluţila si zbog sranja u koje sam te uvukao."

Trudim se da smislim nešto da kaţem, ali uspijevam samo da se njeţno nasmijem dok se igram sa rubom svoje haljine. Nikad nisam nosila nešto tako skupoceno i kvalitetno. ‚‚Pa... gdje idemo?" ‚‚Nije ništa luksuzno." Rekao je.”Samo mjesto sa dobrom hranom i muzikom.

Svideće ti se."

57

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Restoran se nalazi na Manhattanu, uvuĉen izmeĊu hemiske ĉistione i starog kina.

Red ljudi je na vratima, ali Vince me uzima za ruku i provlaĉi. Zapazim nekoliko pogleda ljudi koji ĉekaju u redu, koji nas gledaju sa divljenjem i jasnom ljubomorom.

Pokušala sam da se ne nasmijem zbog naĉina na koji su me ţene gledale. Izgledaju kao da se dvoume kome da se dive, mojoj haljini ili muškarcu pored mene. Većina njih je vjerovatno poţeljela da je na mom mjestu veĉeras. Znam da ja bih. Ta misao je dobila gorak okus, kada me glasić u glavi podsjetio, da moţda ne bi htjele da zamjene mjesto kad bi znale tko je Vince u stvari. Ali, da li je to istina? Vince mi je pokazao da ima i drugu stranu liĉnosti. On nije samo nasilni kriminalac. Obazriv je, njeţan, velikodušan. Moţda sam pogriješila u vezi njega.

Stigli smo do glavnog ulaza i Vince samo potapša izbacivaĉa po ruci. ‚‚Gospodine Citrione!" Izbacivaĉ reĉe. Uzeo je crvenu traku I otkaĉio je sa graniĉnika dok nas je uvodio unutra. ‚‚Ovuda. Pobrinuću se da imaju stol spreman za vas." Kad smo zakoraĉili unutra i kad nas je domaćin ugledao pokazao je rukama put dva zaposlenika.Trznuo je glavom i nešto im naredio.Pojurili su negdje i vratili se sa stolom posle nekoliko sekundi. Scena je izgledala kao uznemireni mravinjak, dok su se baseri trudili da postave stol u prednjem dijelu sale. Uputili smo se kroz prepun restoran prema bini, gdje je pjevala ţena hrapavog glasa u blještavoj haljini. Do trenutka kada smo stigli do stola, on je bio pokriven stolnjakom, ukrašen svijećom, postavljen sa tanjirima i srebrnim priborom za jelom kao i korpom vrućih lepinja.

Vince je izvukao moju stolicu i pomogao mi da sjednem. Osjećam se kao idiot jer se ne mogu prestatismješkati. Momci se više ovako ne odnose prema djevojkama.

Oni se definitivno ne ponašaju ovako prema meni. ‚‚Hvala što si izašla samnom. " Rekao je kada smo sjeli.

Podigla sam obrvu. ‚‚Nisi mi dao puno izbora."

Osmjehne se razbojniĉki. To mi je bila zamisao." ‚‚Je li ovo tvoj naĉin rada? Zaslijepiš ţene sa luksuzom u nadi da će otići s tobom u krevet na kraju noći?"

On pogleda dolje dok je slagao svoju salvetu, iznenada nesigurno. ‚‚Zapravo, nije.

Obiĉno imam pravilo. Ne kupujem stvari ţenama. Platit ću im veĉeru, ali im neću kupovati poklone." ‚‚Znaĉi..." Rekla sam nesigurno, ne znajući kako da odgovorim.

Njegova smjelost se vratila. ‚‚Ti si posebna za mene."

Ja se zarumenim i nasmijem kao idiot. To je vjerojatno nešto što kaţe svakoj djevojci koju izvodi.

58

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Leţeran razgovor teĉe izmeĊu nas, dok naruĉujemo i ĉekamo da stigne naše glavno jelo. Pretpostavljam da je hrana skupa, jer nema kolone za cijene na jelovniku. TakoĊe nisam mogla da razumijem pola onoga što je navedeno u jelovniku, pa je Vince naruĉio za mene.Naruĉio nam je i bocu vina. Ja nisam veliki ljubitelj vina, ali ako bi sva imala ovakav ukus, definitivno bih bila. Slatko je, blago i ostavlja prijatan ukus u ustima koji me tjera da nastavim pijuckati ĉak iako sam lagano omamljena.

Moj obrok su domaće ravioli 6 punjene mješavinom jastoga i rakova, prelivene kremastim umakom od gljiva i bosiljka. Vince je naruĉio sebi lazanje i inzistirao da ih probam. Oba jela su nevjerojatna,nakon što sam završila sa mojim jelom, pojela sam isto toliko Vinceve veĉere koliko i svoje. IzmeĊu vina,blagog plamena svijeće, njeţno-hrapavog glasa pjevaĉice i Vinceovih blistavih oĉiju preko stola, osjećam se sretno i zadovoljno,po prvi put mi izgleda kao da će trajati zauvijek.

Prije nego što desert stigne, našem stolu se pribliţava ţena u zelenoj haljini sa izraţenim dekolteom koji istiĉe njene ogromne grudi.Stavi obje ruke na stol i nagne se napred. Sudeći prema njenom vodnjikavom osmjehu i naĉinu kako joj se kapci spuštaju,više je nego pripita. ‚‚Vincent." Ona reĉe naginjući se toliko napred, da sam bila sigurna kako će njene grudi svakog trenutka ispasti iz haljine.

Naslonila sam se na stolicu i prekrstila ruke dok sam posmatrala kako ga ona iznenaĊeno gleda. On sloţi salvetu i zagleda se u nju. ‚‚Maria." Rekao je hladno. ‚‚Znaĉi ova vucebatina je razlog zbog kojeg si nestao sa lica zemlje? Samo si me jebao i onda zaboravio na mene?"Okrenula se prema meni sa izrazom na licu kao da mi daje majĉinski savjet.”Slušaj dušo ,on nije dobronamjeran. Uradit će to isto i tebi. Samo se postaraj da odeš prije nego što te povrijedi." ‚‚Jesi li završila?" Vince upita. Njegove ruke koje su se nalazile na stolu formirale su ĉvrste pesnice. ‚‚Upravo poĉinjem." Ona reĉe. ‚‚Ne." Vince je rekao. ‚‚Praviš scenu i sramotiš samu sebe. Moraš otići."

Jedan od zaposlenih u restoranu primjeti i signalizira obezbjeĊenju, koje se ubrzo pojavilo kod nje i uzelo je za ruku. ‚‚Pustite me da jebeno idem sama!"Urlala je.

Poĉeli su da je odvlaĉe od stola. Jedan od njih progunĊa. ‚‚Primite naše izvinjenje, gospodine Citrione."

6

ravioli (tal.), vrsta tjestenine, kvadratidi ispunjeni usitnjenim mesom sa začinskim travama.

59

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Marija se ritala kao divlja ţivotinja sve dok se njena haljina nije skupila oko njenog struka i zabljesnula pola restorana s njenim crnim gaćicama. ‚‚On je jebeni kriminalac!" Vrisne.”Govnar!"

Vrata su se zatvorila,to je zaustavilo njeno urlanje, ali šteta je već bila naĉinjena.

Cijeli restoran buljio je u nas, a pjevaĉica na bini prestala je sa pjevanjem. Dala je znak bendu i nastavila gdje je stala. Kadsu gosti restorana ugledali mraĉan gnjev na Vinceovom licu prestali su da gledaju u nas i nastavili sa svojim razgovorom.

Konaĉno, samo ja i on sjedili smo tamo,u neprijatnoj atmosferi.

Zamotala sam svoju salvetu i bacila je na stol. ”Mislim, da bih sadmogla ići kući."

Rekla sam. ‚‚Naravno. Moţe." Vince je rekao, brišući usta dok je ustajao.Malo jaĉe me jeuhvatio za ruku i povukao za sobom dok smo izlazili.

Vozili smo se do mog stana u tišini,ne mogu shvatiti zašto sam se toliko uzrujana.

Znala sam da je bio sa drugim ţenama. I znam da je jebao više ţena nego što bih ja voljela da znam. Je li me jednostavno naljutilo ovoliko to što sam vidjela jednu od njih liĉno? Ne znam zašto se osjećam tako iznevjereno, ili moţda znam. Moţda sam uplašena da ću to biti ja jednog dana, da ću juriti za njim, dok me on samo hladno odgurne od sebe. ‚‚Koliko dugo si se nalazio s njom?" Upitala sam kadse parkirao ispred moje zgrade. ‚‚Marija? Jebiga, ne znam. Ona mi nije ništa znaĉila. Samo usluga jednom roĊaku, koji je pokušao da nas poveţe." ‚‚Da li je seks s njom dio te usluge?"

On se okrenu i zagleda u mene. ‚‚Znala si ko sam ja kad si dozvolila da te jebem.

Nisam ĉuo da si se ţalila."

Skupila sam ljuto usne, oĉi samo što mi se nisu napunile suzama. Ne smijem da dozvolim da vidi kako plaĉem zbog njega. Odmahnula sam glavom polako. ‚‚Ti si stvarno jedan govnar." Rekla sam dok sam izlazila iz kola i snaţno mu zalupila vratima. Dio mene se nadao da će krenuti za mnom, da odbije da me pusti da odem na taj naĉin, ali nije to uradio.



Uzela sam dubok udah i iskoraĉila iz kola. Veĉeras je utakmica, a ja moramo biti u programu za trideset minuta. Ne mogu da prestanem da razmišljam o prošloj noći.

60

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Voljela bih da znam kako da se nosim stim. Kad bih bila apsolutno sigurna kako ne ţelim više nikad da ga vidim, to bi bilo jednostavno. Daţelim da budem snjim i to bi bilo lako, ali ja sam negdje izmeĊu osjećanja da ga mrzim i volim.

Odmahnula sam glavom kadsu se moje cipele spustile na pod garaţe. Nalazim se u donjem nivou garaţe, rezervisanom samo za novinare,svi ostali ĉlanovi medija su znali da treba da doĊu ovdje ranije. Tu sam samo ja, a moji koraci odzvanjaju dovoljno glasno, zbog ĉega se osjećam neprijatno. Zašto moram da nosim štikle kadsam ispred kamere kad ne prikazuju ništa ispod mog struka? DoĊavola, mogla bih da nosim trenerku i papuĉe sve dok gornji dio mog tijela izgleda ugodno.

Skoro sam došla do ulaza u hodnik koji vodi od objekta za garaţni parking do stadiona, kad se moj mobitel u torbici oglasio. Telefonski pozivi više nisu prijatni.

Obiĉno me zove netko da me podsjeti kako imam raĉun koji treba da platim ili da me obavijesti da dugujem novac za nešto novo. Ili je to moj otac, koji preklinje za još novca. Provjerila sam ekran telefona. Dolazni poziv od Jerry Washinghton. Šta?

Podignem slušalicu, napola zbunjena i uznemirena. Imam njegov broj jedino zato što je bio uporan na Boţićnoj zabavi da ga memorišem. Istina nikadme nije zvao. ‚‚Halo?" Rekla sam ‚‚Aubriella, Jerry je." ‚‚Dobro?" ‚‚Samo sam htio da te obavijestim prvi, prije nego što saznaš sama. Imam druga u tehnološkom odjelu i on mi je prišao sa apsolutno odliĉnim ĉlankom koji si napisala o tekućim kriminalnim radnjama Ronnia Whitea. Nisam znao da imaš to u sebi, Aubriella. On mi je rekao da si ga obrisala, pa sam pomislio što da ne doĊavola.

Neće joj smetati ako ga ja prisvojim jer ga je odbacila,tako da ga objavljujem ujutro pod mojim imenom."

Krv u mojim venama se sledila. Mogla bih jebeno da ga ubijem. Stiskam telefon u bijesu dok moji prsti ne pobijele. ‚‚Šta si uradio?" Izgovorila sam to polako i ĉvrsto. ‚‚Smiri se dušo. Ukoliko odbaciš prvoklasnu kost u smeće, ne moţeš kriviti psa jer ju je pronašao i pojeo."

Zaustavila sam se kako bih se usredotoĉila na gnev koji osijećam. Da je sada ovdje, kunem se da bih ga udarila. Nikada nikoga nisam udarila,ali to izgleda kao odliĉan naĉin da se oslobodiš svog bijesa koji osjećaš. On nema predstavu šta ovo znaĉi. On je jedan obiĉan ljigavac i kompletna budala, ali ne ţelim da bude povrijeĊen zbog ovoga a Vinceovi ljudi će sigurno krenuti za njim zbog ovoga.

Moţda će ĉak pomisliti da sam ga ja podstakla i krenutiza mnom. Ljuta sam na sebe jer sam zabrinuta da će Vince pomisliti da sam ga lagala, ne zato jer moţe da me

61

U Ime Časti

Trofej Knjiga

povrijediti --iako postoji ta mogućnost-- već zbog toga jer ne ţelim da pomisli da sam ga iznevjerila. Ne znam više gdje smo mi nakon prošle noći, ali boli me to što će pomisliti da sam ga izdala. ‚‚To je totalno drugaĉije. To su moje rijeĉi. Moj ţivot je u problemu zbog toga što sam to vidjela."

On se ironiĉno nasmija. ‚‚Dušo--" ‚‚Nazovi me dušo još jednom i zaţalit ćeš." Isuse. Pobjesnila sam, ali nikada ranije nisam razgovarala s nekim na taj naĉin. Dobar je osjećaj. Veoma dobar. Vince doista izvlaĉi najgore stvari iz mene. ‚‚Opusti se. Ĉlanak ĉak nije kompletan. Mislim, imaš sigurno negdje i drugi dio priĉe, zar ne?Postavio sam ovo što imam kao neku vrstu mamca za sledeće online izdanje SportsCast Utorkom. Ĉitatelji će ţeljno isĉekivati veliko finale. Ko je tajni mafijaš, i ostale takve gluposti. Treba mi samo ime. Imat ću ljude koji će se pobrinuti za sve ostalo. Ĉak ćeš i ti dobiti bocu vina, da proslaviš kad sve ode u eter.”

Uzimam dug dah i forsiram sebe da zaustavim bujicu uvreda i kletvi koje su mi na pameti. To mi neće donijeti ništa dobro, pa se na sve moguće naĉine trudim da ostanem smirena. ‚‚Jerry. Taj ĉlanak sam izbrisala zbog svoje sigurnosti. Ljudi koje sam vidjela, nisu od onih koji hoće da se njihovo ime naĊe u sledećem izdanju. Kad vide tvoje potpis na ĉlanku, nema šanse da će ti dozvoliti da objaviš ostatak. Oni će sigurno potraţiti i mene."

On ispusti zvuk sliĉan zviţduku voza. ‚‚ Koja paranoja, Isuse. Slušaj, moram biti u programu još malo, pa ću te pustiti da razmisliš još o ovome, ali ne duţe od dan, dva. Stvarno mi je potrebno to ime, ili ću ispasti potpuni kreten."

On prekinu vezu. Nekoliko trenutaka sam stajala tu u neverici, pre nego što sam primjetila sjenu koja se pomjera na drugom kraju parking garaţe. Pogledam u tom pravcu i ubrzam korak. Sranje. Da li me neko prati? Sada sam stvarno paranoiĉna.

Poţurim prema izlazu iz garaţe i usput uputim nervozan osmjeh obezbjeĊenju.

Nagnuo je glavu i pijuckao kafu, ne gledajući dalje od malog TVa u staklenoj straţarskoj kućici. Ţurim preko parkinga, okrećući glavu na svaki zvuk, ĉak iako je to samo smijeh navijaĉa, ili zvuk zatvaranja vrata automobila, ili samo fanovi koji pokušavaju da nadjaĉaju gomilu. Kada pogledam preko ramena, nemoguće je odrediti ko me prati.

Moţe biti bilo ko od njih, ili niko od njih. Srce hoće da mi iskoĉi i iz grudi i osjećam kako mi se ţeludac skupio od straha. Smiri se. Umišljaš. Ali da li je tako? Vincent je već rekao da će pratiti šta radim, ali je takoĊe rekao da me neće nikada povrijediti.

Ali ipak to je rekao prije nego što je kreten od Jerrya objavio ĉlanak. Moţda je promjenio mišljenje. Vince je sigurno ĉuo prije mene da će ĉlanak biti objavljen. I sigurno je imao vremena da pošalje nekog za mnom.

62

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Zamalo vrisnem, kada je moj telefon zazvonio. Pogledam ga i vidim da je poziv od mog oca. Nikada nisam ignorisala njegov poziv zbog straha da je nešto vaţno bar jednom, ali sada mi je previše. Zanemarim poziv i nastavim gledati ispred sebe, dok pokazujem moju medijsku legitimaciju kako bih prošla kroz kratki tunel koji vodi do terena. Osjećam blago olakšanje. Ako me netko prati šanse da dobije odobrenje da doĊe do terena su veoma male. Ali nisu nemoguće. Još jednom sam pogledala preko ramena i primijetila da me niko nije pratio kroz tunel. Osjećam se malo bolje, ali ne mogu da prestanem da ţelim da je Vince ovdje sa mnom. Ĉak i ako se njega bojim, ţelim da osjetim snagu njegovog tijela pored mene.

Jetsi i Jacksonville Jaguar su već na terenu, igraĉi se zagrijavaju raštrkani po terenu.Obiĉno ne daju intervjue u ovom trenutku, tako da većina ĉlanova medija provjerava svoju opremu i prolazi kroz beleške ili popravlja svoju šminku.

Ugledala sam grupu SportaCast komentatora u djelu za medije nekoliko redova iza terena. Ponekad, to nije tako loš posao. Ipak se njihovo mišljenje smatra vaţnim. Oni nisu samo lijepo lice koje treba pokazati. Kadsam dobila ovaj posao, bila sam polaskana jer sam zadovoljila kriterijume da budem uvršćena meĊu dovoljno zgodneţene. Gdje god sam pogledala vidjela sam prelijepe ţene koje su radile kao dopisnice sa terena, iako iskreno nisam smatrala sebe toliko dovoljno lijepom. Sada mi sve to samo ostavlja gorak ukus u ustima, osjećam se kao da sam neka besmislena seksualna lutka po kojoj sportski fanovi nastavljaju da sline.

Primjetila sam Arijinu zlatnu kosu blizu kraja zone. Izgleda da me ugledala kadi ja nju,poţurila je prema meni. Nešto nije u redu. Mogu to da zakljuĉim po brzini njenog hoda i njenim oĉima koje su bile nateĉene i crvene. Nije prestala da se kreće premameni,bacajući mi se u zagrljaj i ĉvrsto obmotavajući ruke oko mene dok mi je plakala na ramenu. ‚‚Hej. Jesi li dobro, draga. Šta se dešava?" Upitah. Šmrknula je. Ja sam veoma loš prijatelj, jer sam se nadala da neće razmazati šminku po mom plavom laţnom Chanel sakou. Koštao me samo 45 dolara na sniţenju i on je moj omiljeni komad odjeće. Ima simpatiĉne velike gumbe, duboke crne porubljene dţepove i izrez oko vrata sa maţetnama. Ipak, bio mi je omiljeni dio odjeće sve dok mi nije Vince kupio Pradinu haljinu sinoć. Još uvijek mi sve djeluje nestvarno kada pomislim na to i ne mogu da povjerujem da se noć tako završila. ‚‚Ronnie je u pitanju." Rekla je. ‚‚Nisam htjela da te brinem, jer si imala puno svojih problema. Mislila sam da me je samo otkaĉio, dok nisam došla ovdje. Njegovi treneri idu kao ludi okolo i pokušavaju da ga pronaĊu. Od juĉer se niko nije ĉuo sa njim.

Nestao je sa lica zemlje."

Ispriĉala mi je sve ovo dok je glavom bila naslonjena na moje rame, to mi je olakšalo da sakrijem krivicu koja se pojavila na mom licu. Vince. Šta je napravio?

Jedna je stvar kada misliš da je loša osoba i da je vjerovatno u stanju da uradi loše

63

U Ime Časti

Trofej Knjiga

stvari. Ali suoĉenje sa realnošću me pogodilo jako. Zašto sam mislila da mogu to tek tako odbaciti? Da li je to što se pored njega osjećam tako stvarno, vrijedno da budem sa nekim tako mraĉnim?

Povukla sam je ispred sebe i pogledala u oĉi. Bila bih najgori prijatelj kad joj ne bih rekla šta se dešava, pa sam sjela s njom na slobodnu klupu i sve joj ispriĉala, ukljuĉujući i moje sramne susrete s njim. Po pogledu u njenim oĉima mogu shvatiti da hoće da me pita nešto više o seksu, ali njena zabrinutost u vezi Ronnia je spreĉava. Kadsam završila, lice joj je preblijedilo,pokrila ga je rukama dok je tiho jecala. ‚‚On je mrtav," Ona šmrknu. ‚‚Nije," Rekla sam. ‚‚Ne, Vince nije takav." Osjetila sam krivicu jer priĉam o njemu kao da ga znam, kao da mi je deĉko i tako nešto. Ipak, on je sigurno bio takva osoba, ostavio bi Ronnia krvavog da leţi na mraĉnom usamljenom mjestu. ‚‚On ga je sigurno samo povrijedio da shvati poruku. Ako ubije Ronnia, ne moţe vratiti novac."

Aria mi je uputila pogled, koji me prerezao duboko, kao da prvi put vidi pravu mene. ‚‚Kako moţeš biti tako smirena u vezi ovoga? On je moţda mrtav."

Uzdahnula sam traţeći prave rijeĉi. ‚‚Nisam smirena u vezi ovoga i ne odbacujem tek tako ovo, kao da nije ništa strašno. Mrzim to što sam se spetljala sa osobom koja moţe uraditi ovakve stvari. Ja jednostavno.... Ţelim da znaš da mislim da je Ronnie u redu." ‚‚Priĉaš o njemu kao da si i dalje sa njim."

Otvorila sam usta da odgovorim, ali nisam mogla da naĊem prave rijeĉi. ‚‚Ja -samo.

Nisam." ‚‚Nevjerojatna si." ‚‚Nikada nisam traţila ništa od ovoga. Ne mogu tek tako otići od njega. Nije sigurno. " Ima istine u ovome što priĉam, ali u stvarnosti moje oklljevanje da jednom zauvijek odem od njega nema veze sa strahom šta bi mi napravio. U problemima sam do guše, ţeljela ja topriznati ili ne. ‚‚Osim toga, najbolja šansa da saznam šta se dešava sa Ronniem je da priĉam s njim."

Aria se namršti i klimnu ljutito glavom. ‚‚Da, hvala za to. Ja cu tek tako otići kući, i fino se naspavati jer vjerojatno tvoj psiho deĉko nije ubio Ronnia."

Okrenula se i odjurila od mene. Htjela sam da krenem za njom, ali kada sam pogledala u telefon shvatila sam da treba da budem ispred kamere za pet minuta.

Ne mogu da priuštim sebi da rizikujem posao. Previše raĉuna. Previše problema.

Pretpostavljam da ima pravo da bude ljuta na mene. Zar ne bi i ja bila bijesna na samu sebe da sam na njenom mjestu? Ipak, ne osjećam se bolje zbog toga.

64

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Spremala sam se da krenem put Erica i pokušam da stignem na vrijeme, da ne bih dobila otkaz jer sam propustila moj signal za poĉetak emitovanja, ali krupan muškarac u odijelu mi je prepreĉio put. Kao da sam se zakucala u kamion i skoro sam pala. Igraĉ Jetsa koji je prolazio uhvatio me za ramena, jedva gledajući put mene, pomogao mi je da ne padnem, zatim nastavio prema terenu. Podigla sam pogled prema mraĉnom ĉovjeku, italijanskih karakteristika. Neobrijan je i imao je obrve zakrivljene poput luka,na njegovom licu postojao je samo izraz okrutnosti. ‚‚Izvinite." Rekao je dubokim glasom, ali se nije pomijerio i nije sklanjao pogled s mene.

Osjetila sam u istom trenutku preveliku dozu negativnih vibracija i pokušala da se udaljim, ali zaustavio me.

Otvorila sam usta, ali upozorio me sa svojim debelim prstom. ‚‚Moţeš zvati pomoć a ja ću morati otići. Ali ću se vratiti kasnije, a vratit ću se kad budeš sama i kad ne bude nikoga u blizini tko će ĉuti tvoj vrisak."

Glasno sam progutala. Potrebno mi je puno snage da se smirim da ne bih vrištala. ‚‚Što ţeliš?" Upitala sam glasom koji je blago podrhtavao. ‚‚Ovdje sam da se pobrinem kako si shvatila da ćemo ugurati veliki, debeli penis u ta tvoja usta ako ih ne moţeš drţati zatvorena,u vezionoga šta si ĉula i vidjela. Ali to tebi neće smetati, zar ne?" Pakosno je gledao put mene. ‚‚K vragu, ako se budeš lijepo ponašala, ĉak ću ti dozvoliti da ga imaš u dupetu poslije.

Stisnula sam ruke u pesnice, osjećajući kako mi se oĉi pune suzama. Pokušala sam da ih zadrţim, ali se nikada prije nisam osjećala tako zlostavljano. Nalazim se ovdje okruţena desetinama hiljada ljudi, samo na nekoliko koraka od igraĉa NFL, trenera, predstavnika, ĉak i Erika koji uvijek pokušava da namjesti kameru a ovaj prasac je u stanju da mi priĊe na taj naĉin i priĉa sa mnom tako. Najgori dio je što znam da ne mogu uraditi ništa. On je u pravu. Ako privuĉem paţnju na njega on će tek tako otići. Nije prekršio ni jedan zakonjer je samo priĉao sa mnom. Bila bi to samo moja rijeĉ protiv njegove i tko zna kad će se ponovo vratiti. Da li je on sijenka koju sam ugledala na parkingu? Osjetila sam nalet panike zbog opasnosti u kojoj sam bila, da mi je prišao tamo, samoj.

Zgrozila sam samu sebe, jer sam poţeljela da je Vince ovdje sa mnom. Koliko god sam u mojoj glavi pokušavala da postavim barikadu prema njemu, sada sam jednostavno ţeljela da je ovdje ovog trenutka. Htjela sam da gledam kako ovog siledţiju prebija 'na mrtvo'. Pokušala sam dobro da ga osmotrim, kako bih ga mogla opisati kasnije, ali kome, to ne znam. Imao je tetovaţu purpurne ruţe na ruci i mladeţ sa debelom dlakom kod njegove gornje usne. Crte lica su mu grube i brutalne. Mislim kako nikada neću uspjeti da zaboravim njegovo lice, ne posle ovoga. Smijem li stvarno otići u policiju u ovom trenutku? Oĉigledno me prate i morala bih ući u program zaštite svjedoka ako ispriĉam policiji o ovome. U ovom

65

U Ime Časti

Trofej Knjiga

trenutku sve što ţelim je da spustim glavu i isplaĉem se dobro, ali nikada sebi nisam mogla priuštiti luksuz da pobjegnem od svojih problema.

Zaprijeti mi prstom. ‚‚Jesmo li se razumjeli?"

Mrzim sebe zbog toga ali sam potvrdno klimnula dok sam šmrkala i brisala suze sa obraza. Udaljila sam se od namrgoĊenog mafijaša, stisnutih pesnica osjećajući se kao da sam upravo pala na nekom testu. Kao da je sve ovo moja krivica. Izgleda kao da mi dopušta da odem od njega i stanem ispred kamere jer zna da mu ne mogu ništa. Ali ne zadugo.

66

U Ime Časti

Trofej Knjiga

13.

Vincent Zabio sam pesnicu u Ronnijev stomak. U njegovu odbranu, podnosi to dobro.Samo jednom je povratio i nije nas još uvek preklinjao da prestanemo. Moţda zato što je bio svjestan da je sam sebe uvukao u ovo i podnosi to kao pravi muškarac. Ne mogu a da to ne priznam, ĉak mu i odajem poštovanje. Poštedit ću ga slomljenih prstiju, jer je tako dobar sportista. Dobit će samo nekoliko svjeţih modrica, moţda manje unutrašnje krvarenje i posle toga moţe da nastavi svojim putem. Ali ako opet u nekom sluĉaju zakoraĉi liniju, slomit ću mu svaku jebenu kost u rukama. Nisam svetac.

Pogledao sam u njega, posmatrajući kako gusta krv kaplje iz njegove rascijepane usne i ljubiĉaste otekline oko njegovih oĉiju, zatim se okrenem prema Frankiu. ‚‚Ne znam Frankie. Moţda je dobio dovoljno?" Obiĉno uţivam u ovakvim sranjima. Postoji nešto uzbudljivo kadljude koji su te prešli natjeraš da plate krvlju. Osjetim ushićenje kad posmatram ljude kako pucaju ispred mene, ali sad u ovom trenutku ne mogu da izbacim nju iz glave. Ne mogu da prestanem da mislim o njenom jebeno prelijepom licu i naĉinu na koji njene grudi popunjavaju moje ruke. Prokletstvo. Ţelim je vratiti kod mene da joj pokaţem, koliko puta moţe doţivjeti organzam ako ne moram da ţurim.

Ne ţelim to stvarno priznati sebi, ali se pitam da li je razlog jer ne uţivam veĉeras kao što je to uobiĉajeno, zato što znam na koji naĉin bi me Aubriella pogledala kad bi mogla da me vidi upravo sada. Ne mogu da prestanem da mislim kako bi pomislila da sam ĉudovište zbog ovoga. Ne mogu promjeniti tko sam ja, ali mogu nju drţati dalje od ovog dijela mog posla. Mislim da djevojka kao što je ona ne bi mogla ţivjeti s tim.

Frenkie je kruţio oko Ronnia kao ogromna maĉka, ne sklanjajući pogled s njega,udari Ronnia. Jako. Krv i ispljuvak iz Ronnievih usta umrljali su moje Brioni odjelo. ‚‚Hej!" Viknuo sam.”Ovo jebeno odijelo me koštalo sedam hiljada, sad je sigurno uništeno.”

Frankie sa izvinjenjem slegnu gledao."

ramenima.”Nije mi se sviĊao naĉin na koji me

Otresao sam nešto krvi sa rukava, mršteći se sa negodovanjem. ‚‚Gledao je u jebeni pod. Seronjo."

67

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Frenk se nakezi kao predator. ‚‚Razmišljao je da me pogleda." ‚‚Da, da. Poslaću ti raĉun za hemijsko ĉišćenje." Pribliţio sam se Ronniu i udario po licu, zadrţajući udarac malo duţe na kraju. ‚‚Ovo je zbog tvoje krvi na mom jebenom odjelu."

Ronni je ĉvrsto primio udarac, pljujući krv.Dovoljno je pametan da zna kako treba da ispljune krv što dalje od mene. Skupio sam usta i pucnuo prstima. ‚‚Vodite ga odavde."

Donni i Russo se pribliţiše da otkinu njegove konope. Oni su roĊaci mog ujaka Antonya. Hoće da ih uputi u porodiĉni posao, a ja sam baksuzni kuĉkin sin koji mora da se nosi s njima. Ali ipak moraš stati uz porodicu. Barem tako se mi nosimo sa porodiĉnim poslom u Citrione familiji. Ipak pronašao bih nešto manje beznaĉajno da obavljaju. Moţda da izvuku novac od lokalnih preduzeća koji duguju ili tako nešto, ali Pops je rekao da porodica Sanatore i Anastasio pomjeraju svoj dio posla na našu teritoriju. Ponudili su se da plaćaju danak, ali nismo se mogli sloţiti s tim. Znali smo da će biti problema, ali kad su upucali Marca Trussa, jednog od naših saradnika u poslu sa ukradenom robom, to je znaĉilo rat. Sad gledam preko ramena gdje god da odem, zabrinut da me ĉeka netko sa pištoljem. Dva dodatna tijela oko mene ne mogu da naškode, tako da sam poveo klince sa mnom.

Ipaknije sve tako loše. Rat sa porodicom Anastasio znaĉi da imam dozvolu od Popsa da uradim šta god jebeno hoću sa Luckyem kad ga pronaĊem. Samo razmišljanje o njemu kako ubija Jackie ĉini da moja krv provri. Ali trenutno se osjećam kao izdajica, jer se ne mogu usredotoĉiti na osvetu kao što sam nekad mogao. Aubriella okupira moje misli njenim oblinama i draţesnim mirisom. Pre nego što sam je upoznao, pretvorio bih se u psa tragaĉa traţeći pravi trag koji bi me odveo do Luckya. Dao sam tiho obećenje sebi, kada sredim svoje misli,kako ću uspeti da pronaĊem naĉin da krenem za ubicom Jackia. Ali doĊavola, da je upoznao Aubriellu, shvatio bi.

Mobitel mi je zazvonio u dţepu. Obrišem krv s mojih ruku i pokaţem Doniu i Russu da pomognu Ronniu da uĊe u kola. Već im je reĉeno da ga vrate nazad do njegove kuće. Pogledao sam u telefon. To je Jimmy. ‚‚Šefe neće ti se svidjeti ovo što imam da ti kaţem."

Namrštio sam se. ‚‚Prekini sa dramom,Fingers. Priĉaj." ‚‚U pitanju je ĉlanak tvoje djevojke. Neki nitkov je potpisao svoje ime na njemu i objavio ga. Mislim, osim ako nisu sklopili neki dogovor…” ‚‚Pazi," Polako sam rekao. ‚‚Budi jebeno oprezan, Jimmy. Ti si mi kao ĉlan porodice, ali ne govori o njoj na taj naĉin. Nemoj ĉak ni da pomisliš da ukazuješ da je ona umješana u to."

68

U Ime Časti

Trofej Knjiga

‚‚Hej, hej, Sve što sam rekao jest kako mislim da treba da provjeriš." ‚‚Da," Spustio sam slušalicu. Ĉvrsto sam stisnuo telefon, dok mi zglobovi nisu pobijelili. ‚‚Frankie, trebaš mi da pronaĊeš Jerrya Washingtona i da ga jebeno dovuĉeš ovdje."Rekao sam,brišući prste od pod koji su i dalje bili umrljani Ronnijevom krvi.”Ako se ne vratim, iscijedi iz njega sve što zna. Nebitno mi je i ako ga ubiješ." ‚‚Jerry Washinghton ?" ‚‚Da govnaru. Da li sam bio jasan?"

Frankie se duţe zagledao u mene prije nego što se okrenuo da ide. Posmatrao sam ga dok jeodlazio, osjećajući nelagodu. IzmeĊu nas stvari više nisu kao što su bile prije Jackieve smrti. On je krivio mene, a ja sam krivio njega. Nikada nismo rekli to na glas, ali bilo je jasno. Franki je smatrao da sam bio previše blag prema klincu, da je bio malo ĉvršći mogao bi da se izbori. A ja sam smatrao da ga je Frankie previše i prebrzo gurao da se ukljuĉi u posao. Ali opet ipak sam krivio sebe isto koliko i Frankia. Da nisam izgubio ţivce u Jerseyu, porodica Anastasios ne bi krenula za Jackiem kako bi mene izbacili iz takta. Jebene kukavice.

Iznenada dobijam osjećaj da treba da provjerim Aubriellu. Planirao sam da se pojavim tamo na kraju utakmice, ali sva ova nova sranja sa porodicom Anastasions i Sanatores ĉinila su me nestrpljivim. Hoću da je imam pored sebe, da budem siguran da je na sigurnom. TakoĊer moram da ĉujem šta ona zna o ĉlanku. Gledala me je pravo u oĉi kada je rekla da je izbrisala ĉlanak. Nema šanse da bi tek tako izdala moje povjerenje. Ipak, moram da pitam. Moram da je vidim.

69

U Ime Časti

Trofej Knjiga

14.

Aubriella Kad sam završila sa prvim poluvremenom, pronašla sam miran koridor ispod stadiona.Silazeći prema dolje, dopustila sam suzama da krenu. Beton tunela je hladan nasuprot mojoj straţnjici i leĊima. Još uvijek mogu osjetiti zanos navijanja iznad mene, ali ipak dovoljno je mirno,onoliko koliko je moguće na poluvremenu NFL utakmice. Ne mogu da prestanem da razmišljam o tome kako je taj ĉovjek razgovarao sa mnom. Nije samo u pitanju koliko je poniţavajuće bilo, već što sam stajala mirno i prihvaćala sve. Nisam ga poslala do Ċavola ili tako nešto. Samo sam stajala tamo kao lutka u izlogu. Ja sam jaĉa od toga. Na kraju, nadam se da jesam.

Jaka ili ne, voljela bih da je Vince ovdje upravo sada. On ne bi dozvolio da netko priĉa sa mnom na taj naĉin. Makar jednom bi bilo lijepo da sjedim, dok se neko bori za mene.

Ne trebam ga. Znam da ga ne trebam. Ja ga jednostavno ţelim. Da ga ne ţelim, prijavila bih se u program zaštite svjedoka i sve ovo bi se brzo riješilo. Ili bih objavila ostatak ĉlanka i pronašla mjesto na koje bi se sklonila dok policija ne sredi sve.

Obrisala sam suze iz oĉiju, šmrkćući, napokon imam predstavu šta se dešava sa mnom. U tome je stvar. Nisam slaba, ja jednostavno neću da uradim nešto što će ga dovesti u opasnost. Pokušala sam se uvjeriti kako bih bila sretnija ako ga više nikad ne vidim, ali to je velika laţ. On moţda nije savršen, ali za mene je više nego dobar.

To bi trebalo da bude dovoljno.

Sjenka je pala preko hodnika. To je muškarac od maloprije, ali ovog puta pored njega su stajala još dva manja muškarca. U djeliću sekunde, srce mi je udarilo hiljadu otkucaja. Hoću da ustanem, pobjegnem i vrištim ali moje tijelo se ukoĉilo. Svi oni nose odijela, ali nikome od njih ne stoji tako dobro kao što stoji Vinceu. Izgledaju kao majmuni u luksuznoj odjeći. Spor i odluĉan naĉin na koji hodaju prema meni otklanja trag bilo kakvog humora. U njihovim oĉima je ţelja da ubiju nekoga.

Pogledam unatrag put kraja tunela koji vodi do kancelarija uprave Jetsa. Pusto je tokom poluvremenajer je cjelokupno trenersko osoblje u svlaĉionici. Mogla bih potrĉati u tom pravcu, ali bih bila zarobljena u labirintu hodnika i prostorija. I sigurna sam doĊavola da ne mogu potrĉati pored njih prema terenu. Uhvatit će me. ‚‚Znam da si jedva doĉekala da osjetiš moj debeli kurac. Ĉak si se potrudila da pronaĊeš privatno mjesto. Šef mi je rekao da se pritajim za sada, ali doĊavola. Ti me praktiĉki moliš da uradim to. I zakljuĉio sam da bi se ja i klinci trebali naizmjeniĉno mijenjati na tebi. Ipak nemoj dabrineš, nećemo dirati tvoje lijepo lice." ‚‚Ostavite me na miru!" Viknula sam u oĉaju.

70

U Ime Časti

Trofej Knjiga

On zamišljeno dodirne bradu. ‚‚Reći ću ti šta će se desiti. Ako pristaneš, ĉak ću okusiti tu tvoju usku maĉkicu--."

Tamna sijenka se kretala kod ulaza za tunel i muškarac reĉenicu prekinu sa gunĊanjem. Ĉujem snaţan odjek koraka a potom više uţurbanih glasnih udaraca.

Vince!

Zaletio se i udario muškarca koji je priĉao, a sada se bori sa ostalima.Muškarac kojeg je prvog udario polako se podizao spoda. Sve se dešava tako brzo, da jedva mogu vidjeti šta se dešava. Ĉuje se vika, gunĊanje, prigušeni jecaji. Vince je imao muškarca naslonjenog na zid, udarao je njegovim ruĉnim zglobom od beton u pokušaju da mu oduzme pištolj. Sa ubojitom sposobnošću, zabio je svoj lakat u lice drugog muškarca,ĉula sam zvuk lomljenja kostiju.Muškarac je odleteo na pod poput krpenelutke, krvareći. Muškarac kojeg je Vince prvog srušio na pod, podigao se na noge i izvukao nešto sjajno iz svog sakoa. ‚‚Vince! Noţ!" Viknula sam Vince se okrenu taman na vrijeme da izbjegne oštricu, još uvijek drţeći drugog muškarca prislonjenog uz zid.Povukao se i okrenuo muškarca spištoljem koristeći ga kao ţivi štit kako bi izbjegao noţ. Ĉuo se zvuk prskanja, koji je natjerao moj stomak da se stisne,muškarac zastenja. Onaj koji je drţao noţ opsova. Vince odgurnu na pod ubodenog muškarca i zaleti se put onog sa noţem.Sruši ga na zemljunekoliko puta jako ga udarivši nogom u glavu. Zatim kleknu udarajući ga pesnicama u glavu. ‚‚Vince! Prestani!" Plakala sam.

Okrenuo se prema meni, ljutog lica isprskanog krvlju i obrva podignutih u mraĉnom bijesu. Jedan muškarac leţi nepomiĉno u lokvi krvi. Drugi je pobjegao drţeći se za ranu od uboda. Poslednji - onaj koji mi je prijetio- leţi potpuno nepomiĉno u lokvi svoje krvi, uništenog lica i grudi.Vince ga je ubio. Otkucaji moga srca ubrzali su se,osjećala sam se kao da ne mogu da udahnem vazduh. Zateturala sam se i krenula da padam unazad, ali me Vince uhvatio snjegovim snaţnim rukama. Ĉujem ga kako mrmlja u telefon. ‚‚.... treba mi ĉišćenje. Da. U pitanju situacija sa nekim momcima iz obezbeĊenja, brzo doĊite ovamo. Veliki je nered. Da. Idem da sklonim ostatke pozadi."

Sledećih nekoliko minuta su mi u magli.Neprestano gledam put kraja tunela, gdje vidim leĊa ljudi koji stoje blizu ograde i posmatraju šou koji se prikazuje u poluvremenu. Sa svom tom muzikom, nitko nije ništa ĉuo. Ne mogu da vjerujem da je ĉovjek ubijen samo desetak metara od gomile ljudi a nitko to ne zna. Ukoĉeno pratim Vinca, dok sklanja leš prema kancelarijama ostavljajući za sobom dug krvavi trag. Preostala dvojica mafijaša udaljavaju se iz tunela, pretpostavljam da će biti u problemu isto koliko i Vince ako privuku paţnju na sebe. Oni vjerovatno ţele da se sklone što prije odavde.

71

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Osjećam muĉninu i kao da će glava da mi otpadne sa ramena. Upravo sam gledala kako ljudi umiru. ‚‚Mogla sam to biti ja" kaţem nejasno pre nego što se savijem i povratim posvuda. Vince me uhvati od pozadi,iznenaĊujuće njeţnim dodirom sklanjao je moju kosu s puta,kadsam završila blago je obrisao moja ustasvilenom maramicom. ‚‚Uništit ću je." Promrmljala sam, još uvijek osjećajući kao da ću se onesvijestiti svakog trena. ‚‚Ništa nije dovoljno dobro za tebe." Šapnuo je u moje uho. Osjećam mokar trag krvi na njegovom licu kadse pribliţio bliţe meni,obuzelo me duboko gaĊenje.

Zadrhtim, ali me on privuĉe bliţe sebi a ja sam previše skrhana da se oduprem. ‚‚Idemo odavde. Imam neka pitanja za tebe i bolje ti je da imaš jebeno prave odgovore. Ideš kod mene u stan." ‚‚Moram biti u programu kadse utakmica završi." Rekla sam. Sve mi je još potpuno nejasno, ali pomisao da ću izgubiti posao ispliva na površinu mojih misli, kroz udare panike polako postajem svjesna šta mi je tata uradio. ‚‚Lutko, prekrivena si krvlju. Pored toga, neću da rizikujem. Ne ţelim ponovo da te izloţim tamo vani. Ne sad. Moram se prvo pobrinuti da je bezbjedno za tebe." ‚‚Bezbjedno? A ja ću biti sigurna stobom?"

On je zapravo izgledao uvrijeĊeno, ali brzo je bol zamijenio bijesom.”Gledaj. Ne zanima me sviĊa li ti se to ili ne.Ideš sa mnom. I ostat ćeš tamo dok ja ne kaţem drugaĉije. Jasno?"

Pljunula sam mu u lice.

Izgledao je kao da će me povrijediti,pokajala sam se istog trena. Negdje u mojoj glavi, znam da Vince pokušava da uradi najbolju stvar na svoj uvrnuti naĉin. Iako izgleda kao divlja vatra bez kontrole. Sve što dotaknezahvatit će vatra propasti, a on to ne moţe sprijeĉiti. A sadtraţi da idem snjim i da ostanem tamo? Dio koji najviše mrzim je kako moje tijelo reaguje na tu ideju. Toplina se širi od mojih noţnih prstiju do prstiju ruke, skupljajući se u mojoj srţi,osetim vrućinu i spremnost... za njega.

Kako bi izgledalo kad bi bila zakljuĉana s njim, bez mogućnosti da negdje pobjegnem?Izgleda da gubim razum, jer to pitanje me jednako uzbuĊuje koliko me i plaši.

Oĉistio je svoje lice i pokaza prstom put mene. ‚‚Budi oprezna. Stvarno jebeno oprezna. Ja ti neću ništa napraviti. Bio sam uvijek dobar prema tebi. Nemoj da zaţalim."

Glasno sam progutala. ‚‚Ne moţeš me tek tako oteti. Ja imam ţivot. Imam raĉune koje treba da platim. Imam posao. I ako ne budem tamo na poĉetku zadnje ĉetvrtine gotova sam. Neće ĉak ni oklijevati da me otpuste."

72

U Ime Časti

Trofej Knjiga

On uhvati moje lice rukama, gledajući direktno u moje oĉi. ‚‚Raĉuni? Jebeš raĉune i posao.Ako ćeš biti moja,kupit ću ti cijeli jebeni svijet. Ako to ne ţeliš, nećeš morati više raditi ni jedan dan u ţivotu."

Ako sam njegova? Njegove rijeĉi su fantazija, znam da ne mogu biti taĉne,to bi bio pakt sa Ċavolom. Ĉak i ako bi mogao riješiti sve moje probleme, koja bi bila cijena za to? U šta bih se to upustila? I da li bih tek tako otpisala sve svoje odgovornosti? Ne bih. Ne mogu tek tako dozvoliti nekome da uskoĉi i sredi sve moje probleme. To su moji problemi i hoću da budem ta koja ih rešava.Ne trebam nekog mraĉnog princa da poĉisti za mnom.

Suza mi pade niz obraz. ‚‚Ne mogu."Je sve što sam uspjela da kaţem. Mrzim što plaĉem ovoliko od kad sam ga upoznala. Nikada prije nisam ovoliko plakala.

Privuĉe me ĉvrsto na svoje grudi, i koliko god da hoću da ga odgurnem, ne mogu.

Zbog neĉega se osjećam toliko dobro dok sam u njegovim rukama, kao da sam stvorena da se uklopim sa tvrdim mišićima njegovih grudi. Naĉin na koji njegova toplota zraĉi kroz svilenu košulju koju nosi, grešno utiĉe na mene. Zbog toga ne mogu da razmišljam ispravno. Uvek sam se ponosila sobom jer sam snaţna osoba i zato jer ĉvrsto stojim iza onoga u šta vjerujem, ali u zadnje vrijeme osjećam se kao da sam travka koju je pokupio snaţan vjetar. Ne mislim na nju ĉesto jer me boli previše, ali pitam se šta bi mama uradila da je na mom mjestu, da je još uvek ovdje.

Sjećanje na nju me tjera me da ga snaţno zagrlim. Dozvolit ću mu da me odvede kod sebe, za sada. Šta ako on misli da sam ja njegov zatvorenik ili netko tko će uraditi sve što ga zadovoljava? Ima još jednu stvar. Mafijaš ili ne, pristajem ali po mojim pravilima.

Dozvolila sam neugodno dugo vremena samo da me drţi u zagrljaju. Iznenadio me jer ne ţuri da pobjegne od tijela ili s mjesta ubistva.Samo ĉeka, drţeći me kao da ništa drugo na svijetu nije bitno, kao da će tek tako slegnuti njegovim širokim ramenima ako neko doĊe i postavi pitanje, nije ga briga za to. Posle skoro dvadeset minuta dva ĉovjeka u uniformama "Kubrik ĉišćenje" prolaze kroz tunel. Jedan od njih odmota rolnu bijele vreće sa patentom, a drugi poprska ţutim prahom preko svih krvavih mjesta. Opĉinjeno ih posmatram iz daljine. Stavili su leš u vreću i zatvorili je, a zatim je ostavili sa strane kao da je dţak krompira, dok koriste metlu i mali Ċubrovnik da pokupe ţuti prah. Kadsu pokupili sav prah ubacili su ga u vreću sa tijelom, a zatim na kraju oĉistili pod sa mokrim dţogerom. Bez trunke emocija.

Za nekoliko minuta rasĉistili su scenu ubistva. Treći ĉovjek dolazi iza ugla sa velikim koferom na toĉkove,koji sa strane ima veliku sliku usisivaĉa, ali nema ništa unutra. Sva trojica podiţu tijelo i stavljaju ga u kofer, zatvaraju ga,a onda Vince baci sveţanj novĉanica od sto dolara prema njima.Klimnuli su prema njemu i odvukli kovĉeg onoliko brzo kao što su i došli.

73

U Ime Časti

Trofej Knjiga

I tek tako, ponovo smo sami. Bez tijela, bez krvi, samo mi. Većina djevojaka bi upravo sada pobjegla. A ako nisu uspjele pobjeći, ţeljele bi to. A ja? Pokušavam da shvatim zašto me on tako privukao i zašto se pravila jednostavno ne odnose na njega. Ne odobravam nasilje, ali nakon što sam ĉitav ţivot poštovala pravila i bila na milost i nemilost cijelog svijeta, osvjeţavajuće je vidjeti nekog tko "pravilima" daje jedan veliki debeli srednji prst.

Krenula sam snjim do njegovih kola, pokušavajući da ne mislim na posao koji napuštam upravo sada. Sjela sam na suvozaĉevo mjesto u njegovim kolima, i ispustila dug izdah dok sam provjeravala vrijeme na telefonu. ‚‚Zadnja ĉetvrtina poĉinje upravo sada." rekla sam.

On okrenu kljuĉ i onda pogleda put mene ispod svojih dugih, tamnih trepavica. ‚‚Bit će ti drago jer si završila s tim poslomlutko. Vjeruj mi."

Klimnula sam glavom s negodovanjem, jer ne mogu da povjerujem da sam mu dozvolila da me odvede ovoliko daleko. Jedna je stvar imati nepromišljen sex snjim, ali dozvoliti da mi jedina sigurna zarada umakne zbog njega? Doista sam je izgubila.

Spustila sam ruke na lice, jedva pokušavajući da zadrţim vrisak.

Pokušava rukama da ukloni napetost sa mojih ramena,okreće mi glavu prema sebi, prisiljavajući me da ga pogledam u oĉi.”Ti si sa mnom sada. I ništa od tih sranja te neće više doticati. Raĉuni? Jebeš njih. Posao? I njega takoĊer. Od sad ćeš provoditi svoje slobodno vrijeme kako ti hoćeš."

Ne usuĊujem se da kaţem ono što mislim, da idemo prebrzo. On priĉa o nama kao da smo već u braku, kao da ne postoji mogućnost da mu dosadim i da me tek tako odbaci. Ipak još uvijek moram da naĊem naĉin kako da zadrţim krov nad glavom.

Vince mi moţe obećati sve što ţeli, ĉak i da preĊem preko toga da ţivim od milostinje, ali ne spominje koliko dugo će to trajati. Dok ga ne naljutim? Ili mu dosadim? I zašto me pomisao da ću mu dosaditi boli toliko? Ţelim da se zatvorim u orman i vrištim dok mi glas ne pukne. Zašto sve ovo mora biti tako jebeno zamršeno?

Dotakao je moju butinu i sve moje brige su nestale. Još uvijek ne mogu da povjerujem koliko njegov dodir utiĉe na mene. Dovoljni su samo njegovi prsti da dotaknu tkaninu moje suknje pa da se vrućina skupi u mojim grudima i da se moji obrazi zarumene. Izgleda da mi nije vaţno to što snaţno ţelim da se udaljim od njega. Kad god se njegova koţa sretne s mojom, to je poput groznice koja me obuzima. Sve što ţelim je njegovo tijelo preko mog ,ţelim da mi radi stvari koje ĉine da zaboravim sve drugo dok smo zajedno. To me u isto vrijeme ĉini bijesnom i ovisnom.

Zatvorila sam oĉi,ne zaustavljam ga dok povlaĉi moju suknju.Gleda me sa ţarom u oĉima. ‚‚Sad si na sigurnom."

74

U Ime Časti

Trofej Knjiga

To su samo rijeĉi, ali su me dotakle duboko,izgleda da smiruju moje srca, koje još uvijek kuca kao ludo. ‚‚Sigurna od njih?" ‚‚Sigurna od svih?" ‚‚Da li sam sigurna od tebe?"

Osmijeh je u njegovim oĉima, dok polako klizi rukom duţ moje noge kako bi me uhvatio za ruku. ‚‚To zavisi od toga kako ti voliš, lutko."

Zamisao kako otkopĉava svoj kaiš dok stoji nada mnom sijevnula je u mojem umu,osjećam kako se vrućina skuplja izmeĊu mojih nogu. Morala sam da spojim bedra kadsam poĉela da zamišljam njegove ruke kako se kreću prema mojoj vrućini.

Gledam unutrašnjost automobila, kako bih sebi skrenula paţnju. Lijepo je. Stvarno je lijepo. Sve je ispolirano i ĉisto do savršenstva. Samo jedan pogled po kolima ĉini da se osjećam aljkavo. Pomislila sam na sav pomfrit koji još uvijek odbijada se raspadne ispod mog sjedišta i na drţaĉ za ĉaše koji je još uvijek ljepljiv jer sam predugo ostavila papirnu ĉašu punu soka u njemu. Njegov automobil izgleda kao da nikada nije ni pomislio da jede unutra. Naravno da nije. Posmatram kako mišići njegovih butina šire tanki materijal njegovih pantalona i ujedem se za usnu. Sa tijelom kao što je njegovo, iznenadila bih se da je ikada jeo pomfrit u ţivotu.

Dovezao me do modernog nebodera. Skrenuli smo u sporednu ulicu,nastavio je da vozi do dobro osvijetljene garaţe koja je iznenaĊujuće ĉista. Pod se presijava,a muškarac u odjelu pozdravlja Vincea sa dva prsta. ‚‚Gospodine Citrione. Kako ste?" ‚‚Dobro, dobro. Kako su tvoja koljena?" Upita Vince kroz spušteni prozor automobila.

Stariji muškarac u odjelu zauze iznenaĊujuće gipku atletsku pozu i zamahne sa nekoliko udaraca pesnicom, smijući se. ‚‚Osjećam se odliĉno. Taj vaš doktor stvarno zna svoj posao." ‚‚Jesam li ti rekao? Zar ne?" ‚‚Jeste, jeste." Rekao je muškarac. ‚‚Drago mi je da sam vas napokon poslušao.

Moţete krenuti unutra, gospodine." ‚‚Ćao." Rekao je Vince prije nego što nas je odvezao u neobiĉnu prostoriju koja je bila nekako previše uska za automobil. Okrenula sam glavu gledajući zaĉuĊeno okolo. U ovoj prostoriji nije bilo vrata, samo jedan otvor iza nas. Sa mehaniĉkom osovinom i ramom za staklo iza nas,shvatim da smo u staklenoj kutiji.Zapoĉinje lagan pokret podizanja, dok smo još u kolima.

75

U Ime Časti

Trofej Knjiga

‚‚Imaš dizalo za svoja kola?" Ja zapanjeno pitam. Dobro se oblaĉi, ali mjesto za ţivot kao ovo u starom dijelu New Yorka sigurno je astronomski skupo. Koliko zaraĊuje?

Vince mi je uputio samo lagani smiješak. Lift i dalje nastavlja da se kreće, sve dok po meni, nismo stigli do krova zgrade. Što doĊavola?TakoĊer ima i penthaus stan.

Podignem pogled I ugledam zvijezde kroz stakleni plafon lifta. Zbunjena sam na trenutak, dok se lift ne zaustavi u ogromnoj prostoriji sa velikim prozorom na plafonu.

To je penthaus.

Ne mogu odmah da zapazim sve detalje, ali njegov stan izgleda kao moderan art deco, okruţen neverojatnim brojem prozora, sa ove visine i sa ovim pogledom se osjećam kao da smo okruţeni zvijezdama. Sve je na svommjestu, ĉisto i skupocjeno.IzaĊe iz kola i otvori moja vrata, ukazujući mi pokretomruke da izaĊem.

Previše sam šokirana da bih rekla nešto ĉak i da primijetim kako napadno posmatra moju suknju dok izlazim. ‚‚Na koji naĉin si priuštio sve ovo?"

Nije odgovorio ali je posesivno stavio svoju snaţnu ruku na donji dio mojih leĊa.

Vodi me kroz staklena vrata dizala gdje je njegov automobil ostao na kruţnoj ploĉi, koja se polako poĉinje rotirati nakon što smo mi zakoraĉili napolje. ‚‚Hoćeš nešto da popiješ?" Rekao mi je dok je pokazivao da sjednem na njegov kauĉ. To je gladak bijeli materijal koji izgleda kao koţa, ali na dodir osjećaj je kao da je svila. Utonula sam u njega, osjećajući trenutni umor, mogla bih da zaspem koliko je udoban.On skinu sako, i otkopĉa svoju krvavu košulju preko snaţnih mišića grudi, prije nego se uputio u kuhinju. Ĉujem kako ĉaše zveckaju i zvuk sipanja pića, ali sve što ţelim u ovom trenutku jest da zatvorim oĉi i opustim se. Pojavio se nekoliko minuta kasnije noseći martini ĉašu za mene, koja izgleda kao da je došla iz profesionalnog bara ispunjena tamno-crvenom ledenom tekućinom sa tršnjom i crnom slamkom. Rub stakla je ukrašan tankim slojem soli.Sebi je uzeo ĉašu tekućine ćilibarske boje.

Vince je sjeo pokraj mene, dovoljno blizu da njegova butina dotakne moju, a ĉak i taj mali kontakt šalje ţelju kroz mene.Probam piće i podignem obrvu. To je ukus voća, sladak, i ima pravu koliĉinu jaĉine u pozadini. ‚‚Ovo je dobro."

Naginje glavu u zahvalnosti, posmatrajući me sa oboţavanjem. ‚‚Prestani." Rekla sam, crveneći se i sklanjajući pogled. ‚‚Za djevojku koja radi na televiziji, ti si neobiĉno stidljiva."

Uzela sam još jedan gutljaj, osijećajući kako se postepeno opuštam, barem onoliko koliko mogu da se opustim posle svega što sam vidjela. I tada se sjetim Arie.

76

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Osjećam se krivom jer nisam pitala ranije, ali sve se dešavalo tako brzo da sam totalno zaboravila na to, do sada. ‚‚Vince. Da li si povrijedio Ronnia White?" ‚‚Ne priĉam o poslu sa ţenama."

Najeţila sam se na njegov ton glasa, ali ostavila sam gnjev sa strane zbog Arie. ‚‚Moja prijateljica se zabavlja snjim. Vaţno mi je da znam."

Dugo je gledao u mene i klimnuo glavom.”Loša je navika razgovarati sa ţenom o poslu. To tebe dovodi u opasnost." ‚‚A ja nisam već u opasnosti? Tri muškarca su upravo pokušala da..." Iznenadila sam se kadje vrela suza skliznula niz moj obraz bez upozorenja. Vince je spustio svoje piće i zagrlio me,ne dajući mi vremena da reagujem. Osjećaj je dobar. Drţim moje piće blizu grudi i osjećam kakome emocije preplavljuju.

Njegov glas je blag.”Povrijedio sam ga, ali još je ţiv. Odbacili smo ga do njegove kuće, neposredno prije nego što sam došao do stadiona.” ‚‚Mogu li da joj napišem poruku da zna?"

On je zastao. ‚‚Sve dok ja mogu da proĉitam poruku prije slanja."

Njegov nedostatak povjerenja me zabolio, ali sve što ţelim sada je da smirim Ariu, bar malo.

Pričala sam s njim. Ronnie je povrijeĎen, ali je dobro. Trebao bi da je kod njega kući sada. Izvini zbog svega.

Vince pogleda poruku zatim klimnu i posla poruku. Uzela sam telefon nazad i popila još jedan gutljaj pića.On je pio svoje piće i posmatrao me preko ruba. Zatim je spustio svoje piće na rukohvat fotelje i ustao.”Raskomoti se. Idem da se presvuĉem.

Uzet ću nešto i za tebe.” Ĉekala sam na kauĉu i pijuckala piće, popila sam više nego što sam planirala,kad sam završila osjetila sam prijatnu omamljenost. Imam vremena da se još divim stanu. Dugo vremena sam posmatrala odsjaj svijetla saobraćaja, koji se kreće kroz grad. Zagledam izglancan mramorni pod i plišane prostirke ispod namještaja. Sve ovo daje osjećaj ĉistoće i seksepila. Njegov BMW se još uvijek rotira u dizalu, hvatajući svjetlost i presavijajući je na hiljadu naĉina, dajući cijelom apartmanu neobiĉan luksuzni izgled. Izgleda kao da sam otrgnuta iz normalnog ţivota i da sam sletila negdje izmeĊu sna i košmara, kao da je on anĊeo sa tamnim bodeţom sakrivenim iza njegovih leĊa.

Kada se vratio,bio je gol osim crnog ruĉnika.”Imam više krvi nego što sam mislio.

Uskoĉit ću da se na brzinu istuširam. I ti bi trebala, isto."

77

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Podigla sam moju obrvu. ‚‚Ako si me kidnapovao, ne znaĉi da ću postati tvoj seksualni rob." Rijeĉi izlaze iz mojih usta i zvuĉe više flertujuće nego što sam namjeravala i on mi se zlobno nasmija. ‚‚Mislio sam da se istuširaš posle mene, ali dobrodošla si da mi se pridruţiš ako je to ono o ĉemu razmišljaš."

Zarumenila sam se,izgubljeno posmatrajući njegova gola prsa. Njegovo tijelo je glatko i savršeno mišićavo,zbog toga imam problem da razmišljam o bilo ĉemu osim kako da mu otrgnem ruĉnik. Mogu vidjeti nejasan obris njegove duţine ispod ruĉnika, trebalo mi je puno snage da se suzdrţim da ne pojurim prema njemu i zgrabim taj ruĉnik. Piće još uvijek odzvanja u mojoj glavi i pomisao da idem pod tuš sa njim i da zaboravim sve što se desilo postajala mi je sve više privlaĉnom.

Olakšao je moju odluku kada se okrenuo prema vratima i ispustio ruĉnik, tako da imam odliĉan pogled na njegova isklesana leĊa i ĉvrsto dupe prije nego što mi umakne. ‚‚DoĊavola." Mumljala sam dok sam pokušavala da dohvatim patent na mojoj suknji i kretala za njim. Zakoraĉila sam u njegovu spavaću sobu i ugledala luksuzan krevet sa crno sivom posteljinom. Njegovo kupatilo je najljepša prostorija koju sam ikada vidjela. Sa bijelim, sjajnim ploĉicama i ogledalima posvuda. Umivaonici su od prošaranog mermera, a tuš je ogroman sa ĉetiri razliĉite slavine usmerene u centar.

Vince je već unutra, pogled na njegovo ĉvrto dijelo mi zaklanja voda i para, ostavljajući samo obris njegove figure vidljiv. Ugrizla sam se za usnu dok sam skinula svoju odjeću i donje rublje ostavljajući ih na podu.

Otvorila sam vrata tuš kabine i zakoraĉila unutra, uzdahnuvši sa uţitkom kada me para okruţila. Vince se okrenuo prema meni, kosa mu je bila mokra i zalizana unatrag. Izgleda savršeno, kao iz magazina. Nasmijah se srameţljivo. Dohvatio je moj zglob i povukao me prema njemu, sve dok se nije njegov penis naslonio na moj trbuh. Njegove vlaţne usne su pronašle moj vrat i poĉele da me ljube. Nagnula sam glavu, dajući mu bolji pristup dok me on tjerao da se izvijam.

Njegov kurac oĉvrsnuo je uz moj trbuh, pronaĊem ga slobodnom rukom. Milujem ga dok se ljubimo. Njegov dodir je njeţan, a osjećaj njeţnosti se pojaĉava jer znam koliko snage ima u njegovim rukama. Pomjera ih preko mog tijela, lagano i sa velikom paţnjom kao da se plaši da će me polomiti. Tako je drugaĉije ovaj put. Ne koristi me niti me tretira kao nešto što moţe tek tako odbaciti sa strane, krenuo je polako ljubeći me lagano i snaţno i sa više strasti nego što mi je ijedan muškarac uputio.

Poĉinje da stenja u mojim ustima dok se ljubimo, uhvatim ga jaĉe. Moja druga ruka istraţuje njegova široka leĊa klizeći dolje niz ĉvrstemišiće njegovog dupeta i butina, dokle god mogu da dohvatim. Ne ţelim da prestanem da ga ljubim, pa nastavljam da ga snaţno milujem ĉak i ako znam da ga boli od ţelje da bude u meni. Osjećam

78

U Ime Časti

Trofej Knjiga

kako mu se tijelo napreţe, ĉak i sa toplom vodom po mojim leĊima i sa strane, osjetila sam vrućinu njegove sperme koja se razlijeva preko mog trbuha.

Poljubio me je još nekoliko puta njeţno, povlaĉeći se sablagim osmijehom na licu. ‚‚Nikada nisam uţivao u radu ruku kao sada. DoĊavola. Mogao bih da provedem ostatak ţivota samo sa tvojim rukama." ‚‚Baš šteta, jer ja ne mislim da bih mogla da preţivim a da te ne osjetim ponovo unutar mene."

Njegov osmjeh postaje predatorski dok me posmatra. ‚‚Tako si jebeno prljava.

Oboţavam to."

Ponovo se zacrvenim osjećam se tako neobuzdano. ‚‚Šta je ovo?" Upitam iznenada.

Pogleda dolje gdje ja još uvijek drţim njegov penis. ‚‚Moţda je malo veći nego što si ti navikla, ali mislim da i pored toga znaš šta je." Rekao je sa osmijehom.

Prevrnula sam oĉima, puštajući ga i privukla sam se bliţe njemu dok se moj obraz nije naslonio na njegovo rame. Omotala sam ruke oko njega i ĉvrsto se naslonila na njega, zatvarajući oĉi. ‚‚Ne. Šta je ovo?" Napravila sam nejasan, kruţan pokret ruku. ‚‚Šta ti zapravo ţeliš od svega ovoga?" Nije pravo vrijeme za pitanja, ali me preplavila iznenadna ranjivost i potrebno mi je da znam kako je ovo nešto više za njega, a ne samo seks. ‚‚Tebe." Njegovi prsti prolaze kroz moju kosu, masirajući mi tjeme glave. ‚‚Zašto?"

On se zamisli za trenutak. ‚‚Zato što si drugaĉija. Druge djevojke bi pobjegle od mene bar petnaest puta do sada." Po prvi put od kada sam ga upoznala osjećam trunku straha u njegovom glasu. ‚‚Ti si vidjela ono mraĉno u meni i nisi pobjegla."

Osjetila sam krivicu. Da li sam prestala razmišljati da pobjegnem od kada sam ga upoznala? Moguli se stvarno pretvarati da sam ga prihvatila ovakog kakav jeste? Ĉak i sada, da li sam sa njim jer se bojim? Jer mi je potrebna njegova zaštita?

Odmaknem se tako da mogu da ga pogledam u oĉi. Zbog vode njegove duge trepavice izgledaju još gušće. On je prelijep, a naĉin na koji mi uzvraća pogled govori mi koliko mu ja znaĉim. Srce hoće da mi iskoĉi iz grudi. Moţda mu stvarno znaĉim više od igraĉke.

79

U Ime Časti

Trofej Knjiga

15.

Vincent Pogledao sam put nje i osjetio navalu emocija kako se skupljaju u mojim prsima.

Ne mogu da vjerujem. Vincent Citrone daje svoje srce nekoj djevojci. Na šta je svijet pao? Ipak, nije mi ţao. To je istina. Nikadnisam dozvolio da mi se neka ţena pribliţi, jer znam da se nešto mraĉno nalazi u meni, tama i vatra koju ne mogu ugasiti i koju ne ţelim ugasiti. Ali Aubriella je još uvijek ovdje. Sama je odluĉila da krene za mnom pod tuš. Nisam je natjerao. Moţda joj nisam dao mnogo izbora dolaskom ovdje, ali ovo sigurno znaĉi nešto.

Sve ovo me plaši. Bojim se koliko daleko ću ići da se pobrinem da ostane na sigurnom, da se uvjerim da je još uvijek moja. Šta ne bih uradio kako bih osigurao njenu zaštitu? Ništa mi ne pada na pamet. Spalio bih do temelja cijeli jebini svijet ako to znaĉi da je ona na sigurnom.

Nije rekla ništa više, ali me zagrlila i to je dovoljno za sada.

Osušili smo se nakon tuširanja a ona nosi jednu od mojih košulja. Zapazio sam kako ju je pomirisala prije nego što ju je obukla,zatvorila je oĉi kao da joj se sviĊa taj miris. Zlobno se nasmijem, odbacim farmerke i majicu, krenem u pravcu njenih leĊa, omotam ruke oko njenog stomaka i naslonim glavu na njenu.”Hoćeš li da gledamo film?"

Okrene se i pogleda put mene uzdignute obrve. ‚‚Film?" ‚‚Da. Što,zar si mislila da ne gledam filmove?" ‚‚Moţda." ‚‚Ako je tako, prati me i pripremi se da se šokiraš. Imam cijelu kolekciju filmova ovdje." Ĉujem lagan hod njezinih bosih stopala po ploĉicama iza mene dok sam se kretao premadnevnom boravku. Kleknuo sam i otvorio ormarić pun uredno izloţenih filmova.Kleknula je pored mene, jedva skrivajući osmjeh dok je prelazila pogledom po njima. ‚‚Stvarno?" Upita. ‚‚Kum, Dobri momci, Kazino.... ti si ţivi kliše."

Osjećam toplinu u obrazima. ‚‚Hej, ne zezaj. Pogledaj ostale. Imam i ĉak i Zatvoreno ostrvo ovdje.Psiho-triler, hvala lijepo."

80

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Ona se nasmija, a bezazlen osmjeh na njenom licu uĉini da zaboravim na svoju neugodnost. Dobar je osjećaj vidjeti je opuštenu pored mene, stvarno dobar.

Poĉinjem razmišljati o nekim glupim stvarima, mislim o tome kako bi sve ovo izmeĊu nas izgledalo kada bi dobili priliku.A onda ona pokrije usta rukom i nasmija se toliko jako da su joj suze krenule niz lice.

Moje oĉi pratile su njen pogled, uzdahnem.”Nije onako kao što izgleda. Imam malog roĊaka...."

Izvlaĉi komplet Harry Potter filmova i podiţe ih,u sluĉaju da nisam shvatio ĉemu se smije.”Ti si fan Harry Pottera?"

Potrljam se po vratu.”Gledao sam ih." ‚‚TakoĊe nisam znala da moţeš da pocrveniš."Vragolasto prstom proĊe niz moj vrat, do mojih grudi.”Ti si pun iznenaĊenja. Samo da se zna, ja oboţavam Harry Pottera. Moţemo li gledati jedan? Moţda ĉetvrti? To mi je omiljeni."

Prije nego što sam se mogao zaustaviti,klimnuo sam potvrdno.”DoĊavola da.

Vatreni pehar je... mog roĊaka omiljeni dio."

Ona ponovo pokrije usta, oĉi su joj bljeskale dok se smijala. Nisam se mogao zaustaviti. I sam sam se nasmijao. DoĊavola, dobar je osjećaj.Ostatak noći smo proveli na kauĉu,gledajući film.Ispunjen sam slatkim mirisom njene kose a moje ruke lutaju po njenom tijelu. Ovo je sigurno jedina normalna stvar koju sam uradio od kad se sjećam.Nismo obuĉeni kao kad bisjedili u nekom luksuznom restoranu i impresionirali ili kao kad bi smogledali neku skupocjenu predstavu. Samo ja i ona... i film za koji nikada neću priznati da ga volim, i gradska svijetla koja nas okruţuju.

Zaspala je taĉno prije nego što je Harry ušao u ring sa zmajem. Pauzirao sam film i njeţno joj spustio glavu, ustao sam da potraţim neki pokrivaĉ za nju.

Kad sam bio siguran da je zaspala, provjerio sam svoj mobitel. Osam poruka, dvije govorne pošte i gomila propuštenih poziva. Sranje. Ponovo pogledam put nje. Mogu zvati dostavu hrane za nju ako se budem zadrţao a i u friţideru ima dosta toga....

Mrzim što moram da odem od nje sad jer sam se radovao jutarnjem seksu. Ali trenutno zbog svih problema koji se dešavaju izmeĊu porodica ne mogu da ignorišem obaveze. Ĉak ni zbog nje. Naškrabao sam brzu poruku za nju i zalijepio je na vrata dizala: Morao sam hitno otići na posao. Osjećaj se kao kod kuće, ali nemoj otići. Nije još uvijek sigurno za tebe. Zvat ću kad budem mogao.

P:S: Jebeno se ne zezam. Nemoj da si se usudila da napustiš stan.

--Vince

81

U Ime Časti

Trofej Knjiga

16.

Aubriella Probudila sam se kad se zraka sunĉeve sjetlosti probila kroz prozor i pogodila moje oĉi. Ustala sam,brzo se razbudivšinakon što sam shvatila gdje sam. To nije bio samo san ili košmar. Sve se desilo. Još uvijek ga mogu osjetiti preko njegove košulje. Pre nego što promislim šta radim, zgrabimmobitel i upalim ga kako bihprovjerilaobavijesti. Pet poruka od Arie.

Aria (8:37) - Još uvijek sam ljuta, ali hvala ti što si me obavijestla da je Ronnie dobro. Idem da se vidim s njim sada. Jesi li ti dobro?

Aria (8:54) - Rekla si da si ga vidjela. Nije te povrijedio, zar ne?

Aria (9:02) - Molim te odgovori. Brinem se.

Aria (9:04) – Nazvat ću policiju, ako se ne javiš uskoro.

Aria (9:06) - Zovem policiju. Stvarno se nadam da si dobro.

Ona je zvala policiju? Isuse. Jer joj nisam odgovorila u roku od trideset minuta?

Uzdahnula sam duboko. Ovo će zakomplikovati situaciju. SportCast će obavjestiti policiju da sam nestala u pola moje smjene, nakon što sam popustila prvi prenos za ĉetiri godine. Moj otac će potvrditi da sam nestala, jer sam izbjegla njegov poziv prije poĉetka utakmice. DoĊavola, oni će pronaći moj automobil na parkingu stadiona i prazan stan. Izgledat će kao da sam oteta ili ubijena. Moram da se vratim i ispravim sve ovo. ‚‚Vince," Pozvala sam, moj glas je odzvanjao u ovom ogromnom stanu. Provjerila sam njegovu spavaću sobu, ali krevet ne izgleda kao da je netko spavao u njemu.

Upravo mi je palo na pamet, zašto nije spavao pored mene na kauĉu? Izgledao je kao da ne moţe da skloni svoje ruke smene, sada sam iznenaĊena jer nije iskoristio priliku. Ova pomisao me vratila na dešavanja prošle noći i ne mogu a da se ne nasmijem…opet.Pomisao da je snaţan muškarac, mafijaš poput njega, fan Harry Pottera,zvuĉi malo previše savršena. Mora da sam izgubila razum, jer ga to ĉini još privlaĉnijim za mene. Moţda je samo zbog toga jersad izgleda kao stvarna osoba, manje savršeno i nedostupno.

Nije kući. Tek tako me ostavio samu ovdje? Nervira me to i pokušavam da ga dozovem još jednom, ali ne dobijam odgovor. Stojim u njegovoj sobi sa rukama na kukovima i bijesnim. Moje oĉi ponovo pretraţuju njegovu sobu i preplavila me krivica zbog teţnje da pronjuškam malo. Vjerovatno bih bila u iskušenju da sam u stanu

82

U Ime Časti

Trofej Knjiga

obiĉnog muškarca, ali ovo je previše. Provjerila sam ladicu noćnog ormarića i moja ruka se trznu unazad kada sam ugledala sjajni ĉeliĉni pištolj unutra. Paţljivo izvlaĉim ostatak ladice i spustim glavu da provjerim mraĉne uglove. Barem nema kondoma ili bilo koje vrste droge. Da, čuješ li samu sebe Aubriella! Samo jebeni pištolj, ali barem nema heroin u ladici noćnog ormarica. On je stvarno dobar ulov!

Sadnemam vremena za ovo. Koliko god da bih htjela još da njuškam okolo, moj ţivot se raspada trenutno a policija sigurno uzaludno koristi sva sredstva da me pronaĊe. Odluĉila sam da se suoĉim prvo sa lakšim problemom. Izvukla sam telefon i otkucala poruku Ariji.

Dobro sam. Prenoćila sam kod njega, sve je u redu. Moţemo se naći kod mene.

Obavjesti policiju da sam u redu, ništa strašno se nije desilo.

Proĉitam ponovo tekst poruke i namrštim se. Zvuĉi sumnjivo, ali trenutno me najviše brine pomisao da policija pretraţuje moj stan, upravo sada. Poslala sam poruku i bacila telefon na kauĉ u dnevnoj sobi. Moram da izaĊem odavde na kratko i uvjerim se da me nitko ne traţi. To je sve. Pogledala sam na trenutak po stanu, nesigurna da li je dizalo za automobil jedini naĉin da se spustim dolje. Primetila sam manje dizalo na sredini prostorije koje je zaklonjeno fontanom. Zakoraĉila sam prema njemu i u tom trenutku shvatila da nosim samo majicu i donji veš. DoĊavola.

Preturam kroz njegov savršeno organizovan orman i ne dozvoljavam sebi da provedem previše vremena u osmatranju. Naĉin na koji pedantno slaţe svoju odjeću i odrţava svoj stan, ne iznenaĊuje me. Odgovara mu. Vidjela sam nagovještaj zvjeri skrivene iza tih tamnih oĉiju i pitam se da li sam vidjela sve prljave stvari koje hoće da mi uradi kada smo bez odjeće. Na kraju sam završila noseći sivu trenerku i tenisice koje su mi prevelike. Izgledam kao neka jadnica ili kao drolja koja se vraća kući nakon noći provedene vani, ali bilo bi gore da nosim svoju izguţvanu, krvavu odjeću od prošle noći.

Na vratima dizala je prikaĉena poruka, odlijepim je i ugledam sitan,izvijeni rukopis koji sigurno pripada Vincu. Ĉak i njegov rukopis je paţljivo rasporeĊen i uredan. Nije savršen i postoji neusklaĊenost u obliku slova ali on piše na ĉisto bijelom papiru kao da postoji savršena linija ispod njegovih slova i ne prelazi je, sve to izgleda prijatno za posmatranje. Završim sa ĉitanjem i oklijevam na trenutak.Naredba da ostanem u stanu me nervira. Prošle noći sam manje ili više prihvatila da je ovdje rijeĉ o "plemenitoj otmici", ako takvo nešto postoji. Nakon zajedniĉkog tuširanja i maţenja na kauĉu? Ja sam se glupavo nadala da griješim i da će mi doista dozvoliti da idem kući ujutro. Izgleda da to ipak nije bio plan.

Zguţvala sam poruku i bacila je na zemlju. Moţe da bijesni koliko god hoće, ali u pitanju je moj ţivot koji se raspada upravo. Sve ovo izgleda kao da sam za njega još uvijek neka obiĉna stvar. On je odluĉio da me ţeli pa misli da me moţe tek tako zgrabiti i odvući iz mog ţivota i napraviti njegovom. Nije to tako lako. I ne sviĊa mi se ideja da me tretiraju kao neki plijen.

83

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Napustila sam luksuzno predvorje zgrade u trenerci i prevelikoj majici osjećajući se smiješno dok sam prolazila pored muškaraca u skupocjenim odijelima i ţena elegantno obuĉenih.Tko se još ujutro oblaĉi ovako? Isuse.Osjećala sam se malo bolje kad sam izašla napolje. Ipak je ovo New York i potrebno je malo više od traljave odjevne kombinacije da se privuĉe paţnja na sebe.Pogledala sam da li još uvijek imam gotovine u svojoj torbici,srećom imam. Dok sam ĉekala da moj taxi stigne provjerila sam telefon. Propušten poziv od Arie. Dvije poruke.

Aria (7:33) –Čekat ću te vani kod tvog stana.

Aria (7:35) - Da li si stigla?

Odgovorila sam joj da ću ubrzo biti tamo i momentalno prevrnula oĉima. Nikadje nisam vidjela da se ovoliko brine za mene, ali potajno sam joj zahvalna. Moj otac nikada nije brinuo, a moja majka je umrla prije nego što sam se doista mogla sjećati.

Od kad god se sjećam nitko nije bdio nada mnom ili brinuo o tome šta radim. Ovako zabrinuta Aria podsjeća me da ipak nisam sama u svemu ovome. Imam pravog prijatelja koji brine za mene. Sa mojim ţivotom u ovakvom haosu, taj maleni znak paţnje znaĉi puno. Taxi je došao za pet minuta. Odvezao me do mog stana,dala sam mu dvadeset dolara, kojih jedva mogu priuštiti sebi, pre nego što sam izašla iz kola. Skoro sam ušla u zgradu kadmi jemobitel zazvonio, Vince. Sranje. Da je netko drugi, vjerojatno bih zanemarila poziv. Ali nešto mi govori da ne mogu tek tako ignorisati poziv od tipa poput njega. ‚‚Hej," Javila sam se pokušavajući da zvuĉim opušteno. ‚‚Nisi ovdje." Glas mu zvuĉi kao vatra i led u isto vrijeme. ‚‚Planirala sam da se vratim. Samo sam trebala --" ‚‚Gdje si? Reci mi jebeno odmah." ‚‚Samo trenutak. Da li si stvarno oĉekivao od mene da mogu tek tako odustati od svog ţivota bez odlaska kući ili pokušaja da završim nekoliko sitnica?" ‚‚U svom stanu si, zar ne?" ‚‚Nemoj izbjegavati --" Moje rijeĉi su prekinute kad me promaja pogodila. U paniĉnoj sekundi pogledam uokolo ali vidim samo ĉetiri krupne osobe u tamnim odjelima. Moj telefon zveknu na pod i iz daljine sam ĉula, preko zvuĉnika, kako Vince doziva moje ime. Snaţne ruke podignule su me sa ploĉnika i ugurale u crna kola.

Pokušala sam da pozovem pomoć, ali vlaţna tkanina ĉudnog mirisa jako je pritisnuta preko mog lica. Instiktivno sam pokušavala da udahnem, prije nego što sam shvatila da udišem kloroform.

84

U Ime Časti

Trofej Knjiga

17.

Vince Gume su zaškripale dok sam naglo kretao sa parkinga. Udarao sam pesnicom od volan dok sam vozio. Sranje! Sve se raspada od jednom. Sad sam gotovo siguran da imaju Aubriellu. ‚‚Šta se dešava?" Upita Frankie sa zadnjeg sjedišta. Njegov pištolj je uperen u glavu Luckya Anastasia. Jimmy je sjedio sa njegove druge strane sa puškom u krilu. ‚‚Netko ima Aubriellu. Odluĉila je da ne ostane u stanu. Bila je negdje na ulici." ‚‚Sranje." rekao je Jimmy.

Frankie pištoljem udari Luckya, koji se zakašlja i izbaci slomljeni zub i krv.”Tvoja ekipa ju je pokupila, zar ne?"

Lucky odmahnu glavom, drţeći ruke na ustima. ‚‚Bio sam s vama. Kako bih to jebeno znao?"

Frankie snaţno pritisnu cijev pištolja na Lackyevu glavu.”Praviš se pametan? Pa vidjet ćemo koliko si pametan kad ti raznesem mozak."

Lucky ispljunu krv po mom autu. Jebeni kreten.”I vi ćete takoĊe biti razneseni bez obzira na informaciju koju se nadate da ćete dobiti od mene. Tako da, samo napred.

Siguran sam da će vaš capo biti stvarno zadovoljan s vama." ‚‚Ućutite obojica," Rekao sam.”Bili su to ili Anastasios ili Sanatores. Nema sumlje.

Znaju da imamo Luckya i misle da mogu doći do mene tako što su uhvatili nju. To znaĉi da ne moramo razmišljati tko je ima, samo trebamo priĉekati dok nas ne kontaktiraju u vezi dogovora. Zato se svi trebamo smiriti. Potreban nam je ţiv. Za sada."

Grudi mi gore na to priznanje, ali dozvolio bih Luckyu da ide bez razmišljanja, ako bi to znaĉilo da ću vratiti Aubriellu. On je trenutno moja jedina veza do Jackevog ubice, ali bit će i drugih prilika da saznam tko je naruĉio ubistvo i osvetim se. Radije bih sada spasio Aubriellu nego kasnije da je osvetim, doĊavola siguran sam u to.

Pritisnem još više papuĉicu gasa dok ne doĊem izmeĊu saobraćajnog prometa i trotoara,kako bih brţe stigao do njenog stana. Ne znam zašto ţurim. Bit će onako kao što sam im rekao. Kontaktirat će me i pokušat će da dogovore zamjenu. Neće je ubiti. Jedini razlog zašto su je uhvatili je da mene namame.

U pravo vrijeme, moj telefon je zazvonio. Javio sam se.

85

U Ime Časti

Trofej Knjiga

‚‚Tko je?” Upitao sam. ‚‚Muškarac koji ima tvoju drolju."

Nagazio sam koĉnicu, zaustavljajući se na sredini raskrsnice.”A ja sam muškarac koji ima pištolj prislonjen na glavu tvog plaćenika, tako da pazi šta priĉaš." ‚‚Šta god on dobije, dobija i ona."

Zaškripim zubima i skoro da sam slomio volan na pola.”Šta hoćeš?" ‚‚Tebe i Luckya. Samo vas dvoje ili ona umire. Posmatrat ćemo vas. Mi smo u staroj fabrici gdje je nekada bio Marchiano. Znaš gdje je?"

Prekinuo sam poziv i istog trena sam nazvao nekoliko brojeva dok sam okretao kola put fabrike, kroz saobraćajni kolaps koji je nastao. U roku od pet minuta, nazvao sam sve moje ljude i neke šefove sa kojima sam u bliskom odnosu, za napad na fabriku. Da ti kreteni slijede tradiciju, prihvatio bih njihov dogovor. Ostavio bih svoje ljude za sobom i dozvolio bih im da rade šta god hoće sa mnom da znam da će ĉasno ispoštovati dogovor, ali porodica Anastasios i Sanatores pljuju po tradiciji.Već su ubili Marcella, koji je bio ĉovjek starog kova iz Italije. Ĉak su i pokušali sinoć skinuti Popsa, zbog ĉega sam i morao napustiti Aubriellu.Sad misle kako ću im vjerovati na rijeĉ za poštenu razmjenu. Nema šanse. Izvlaĉimo je od tamo silom ili uopšte nećemo.

86

U Ime Časti

Trofej Knjiga

18.

Aubriella Kada sam se probudila osjetila sam nedefiniran miris, sladak na sve pogrešne naĉine. Osjetila sam muĉninu i pokušala se nagnuti aliu tom trenutku shvatila samkako sam vezana za stolicu. Još uvijek zatvorenih usta, borim se,polako poĉinjem da se prisjećam. Nalazim se u velikoj, mraĉnoj fabrici. Nekoliko koraka sa moje desne strane je...

Povratila sam i jedva uspjela dovoljno okrenuti glavu kako bi izbjegla da zaprljam sebe sa vlastitom bljuvotinom. Povratila sam po zemlji a ne mogu obrisati svoja usta jer su mi ruke vezane. Pored mene na stolici nalazi se tijelo, ali toliko je unakaţeno da izgleda kao da su ga psi napali. Moju paţnju je privukla sportska jakna koja leţi na podu, natopljena krvlju. Na njoj se nalazi SportCast bedţ. O moj Boţe. to je Jerry Washington. Mora biti. Uhvatili su ga zbog ĉlanka.

Ponovo osjetim nagon za povraćanjem, ali ništa mi više nije ostalo u stomaku. ‚‚Prvi put vidiš leš, draga?" Upita duboki glas iz zamraĉenog ugla sobe. Vlasnik glasa zakoraĉi napred, a za njim je išao mršavi ĉovjek koji je izgledao kao da bi mogao biti u šezdesetima. Muškarac koji je govorio bilo je jasno kako je ĉlan mafije.

Imao je tamno maslinastu koţu kao i italijani, sa gustim obrvama i izraţenim nosom.

Drugi muškarac izgleda kao da se ne nalazi u ovoj priĉi, kao zbunjeni djed koji je sluĉajno zalutao u pogrešnu zgradu. MeĊutim, crna mesarska kecelja prekrivena krvlju koja je visila preko njegovih grudi, govori da je na pravom mjestu. ‚‚Ubiliste ga!" Plakala sam.

Italijan slegne ramenima.”Tehniĉki, da. Ali druţina tvog deĉka ga je dovela ovdje i ostavila ga da umre. Ja sam samo dopustio svojim momcima da se malo zabavljaju s njim, prije nego što je izdahnuo. DoĊavola, taj ĉlanak bi uklonio neke od naših najvećih neprijatelja. I zašto bismo onda krenuli za njim?" ‚‚Pa, šta vi hoćete?" Upitala sam drhtavim glasom. ‚‚Mi hoćemo da tvoj deĉko ušeta u ovu zamku. Ipak mislim da ćemo morati biti malo grubi prema tebi kako bi mu poslali neke jasne slike. Neće škoditi da ga malo pritisnemo. Ţelimo da doĊe bijesan i van pameti." ‚‚Ĉekaj." Rekla sam, ali već sam osjetila da je to neizbjeţno, hladnu i nezaustavljivu istinu onoga šta će mi se dogoditi. Svaki put kad bih gledala film i vidjela da nekoga muĉe,ĉinilo mi se tako dalekim,bilo je to jednostavno nešto neprijatno za gledanje da

87

U Ime Časti

Trofej Knjiga

bihmorala skrenuti pogled. A sadne mogu ustati sa ove stolice. Ne mogu se ni pomjeriti. Ne postoji naĉin da odvratim paţnju sebi od bola koji će doći.

Moj dah se toliko ubrzao da mi se zamaglilo ispred oĉiju. Ne mogu prestati da dišem sve brţe i brţe. Krupni ĉovjek je kleknuo ispred mene i okrutno mi se nasmiješio.”Znam šta će te smiriti."

Bez upozorenja, snaţno me udario preko lica. Uzdahnula sam, osjećajući istog trenutka metalni ukus krvi u ustima. Nikadme nitko nije udario tako jako.Nos mi je gorjeo iako me udario preko vilice,ĉinilo mi se kao da će me zubi nedeljama boljeti.

Osjećam kako je koţa unutar mojih usta pocjepana. Zatvorim oĉi, preklinjući Vincea da poţuri, gdje god da jest.

88

U Ime Časti

Trofej Knjiga

19.

Vincent Kad sam sigao do fabrike,nisam ĉekao ostatak grupe da stigne. Tu sam ja, Frankie i Jimmy. Ostavio sam njih dvojicu nekoliko metara dalje, kako bi došli do krova i na taj naĉin ušli unutra. Hodam iza Luckya sa rukom oko njegovog vrata tako da mogu da ga koristim kao ţivi štit. Prislonio sam pištolj uz potiljak njegove glave i udario nogom vrata da se otvore. Kadsam zakoraĉio unutra ugledao sam siluete ĉetiri strelca, koji su stajali na gredama i skeli na drugom spratu. Svi oni imali pištolje uperene put mene. ‚‚Moj prst je na jebenom okidaĉu."Viknem nakon što sam ušao unutra.”Pucajte put mene i on će umrijeti. Samo mi predajte djevojku i dat ću vam vašeg momka."

Jedini strijelac u prizemlju stoji kod stepeništa na zadnjem dijelu ove velike prostorije, još uvijek drţeći pištolj uperen ravno prema meni. Krećem se polako, bolno svjestan da ako jedan od njih ima ĉist hitac, mogu me upucati od pozadi a da ne povrijede Luckya, ĉak i ako uspijem da ga pogodim prije nego što umrem, to neće pomoći Aubrielli.

Zatim sam ĉuo pucanj pištolja sa gornjeg sprata. Zrna metka su se zabijala u metalnu rešetku pored mene, stvarajući varnice koje su padale po meni. Okrenem se, vukući Luckya za sobom. Metak ga je pogodio, zbog ĉega se njegovo tijelo poĉelo tresti nasuprot mene a velika mrlja krvi širila se na njegovim prsima.

Sakrijem se iza njega i opalim nekoliko puta, uspijem da oborim strijelca na pod.

Vuĉem sada beţivotno Luckyevo tijelo iza ugla. ‚‚Aubriella!" Viknuo sam. ‚‚Vince!" Ĉuo sam nejasan krik, negdje nedaleko iznad mene. Odbacio sam Luckyev leš i potrĉao iza ugla, pucajući na slijepo u nadi da će ostali strijelci potraţiti zaklon umjesto da pucaju put mene.Izgleda da uspjeva, jer samo nekoliko hitaca se odbilo od metal poviše mene, prije nego što sam uspio da stignem do stepenica i doĊem do prvog sprata. Uleteo sam u zatvorenu sobu, skoĉio i zakotrljao se da izbjegnem kišu metaka koja je dolazila iz prolaza iza mene. Bilo koji trag straha da budem upucan ili mrtav mi je trenutno u drugom planu. Ispunjen sam ţeljom da je spasim i zaštitim, koja je tako nadmoćna da moţe posluţiti isto kao istopljeni metal u cijevi mog pištolja.

Ustanem,nemam vremena da osmotrim okolinu prije nego što ĉujem grmljavinu pucnjeva nekoliko metara ispred sebe. Refleksno se sagnem, ali osjetim kao da mi

89

U Ime Časti

Trofej Knjiga

je neko upravo probio rame sa vrelim ţaraĉem kojeg nije uklonio nakon toga.Uzvratim paljbu,srušim onog koji je pucao, a zatim uperim pištolj u muškarca koji izgleda kao djed koji se našao na pogrešnommjestu u pogrešnovreme.Onda shvatim u šta gledam.

"Djed" nosi krvavu uniformu. Aubriella se bori za dah, vezana za stolicu, tako krvava da je jedva mogu prepoznati. Pored nje se nalazi unakaţeno tijelo. Ne moram više vidjeti. Stariji ĉovjek je podigao ruke pripremajući se da moli za ţivot, ali ja sam probušio rupu izmeĊe njegovih oĉiju i krenuo prema Aubrielli da je oslobodim.

Jedno njeno oko je zatvoreno masnicom, ali ona tiho gleda put mene drugim krvavim okom. Ĉujem pucnjavu na spratu ispod sebe, ali me ne interesuje trenutno.

Moji ljudi su sigurno već stigli i moţda netko od njih zapoĉinje paljbu, ne mogu da mislim sad o tome. Moja jebena Aubriella, moja lutka... Paţljivo je hvatam oko struka i naslonim preko svog ramena, još uvijek drţeći pištolj u drugoj slobodnoj ruci.

Osjećajući krhkost njenog tijela i vlaţnost njene krvi tjera ma da poţelim da vrištim od bijesa. Umjesto toga, sasuo sam još šest metaka u mrtvog starca i ispraznio ono što je ostalo u mom šarţeru u drugog muškarca.

Sreo sam se sa Jimmyem vani, izvan fabrike. S njim ih je još osmero, ukljuĉujući moje i Ramonove ljude,i šefa sa Istoĉne strane.”Neka netko zove jebenog doktora. I recite mu da mora doći ovamo. Smjesta." ‚‚Doktor ne radi na terenu.”Jimmy je rekao.Uhvatio se za svoje bedro a tamnocrvena krv vlaţila je njegove prste, ali nije obraćao paţnju na to. ‚‚Reci mu da radi na terenu ili će on biti taj kojem će trebati doktor."

Jimmy trznu obrvom i odnahnu glavom.”Završeno, šefe."

Nakon što se sve završilo ostavili smo ĉetiri mrtva Anastasiosa,ukljuĉujući i dvojicu koju sam oborio na spratu. Novi klinac Dino,dobio je metak u vrat i nije uspio da se izbori. Jimmy je primio jedan u nogu, ali doktor je rekao da je promašio sve glavne arterije i da će biti dobro. Ne znam šta se dešava sa Frankiem, ne mogu pronaći nekoga tko ga je vido u pucnjavi.To pokreće ĉudan osjećaj u mom trbuhu, ali sa svime što se dešava, ne obraćam tome punu paţnju. Pojavit će se on. Uvijek se pojavi. Prekinuo sam doktora kad je pokušao da pregleda moju ranu, umjesto toga usmjerio sam ga da provjeri svaku ogrebotinu i masnicu na Aubriellinom tijelu. Kad bude stabilna da se pomijeri, vodim je u svoj stan.



Sjedim pored svog kreveta, stiskam pesnice od bijesa i ĉekam da doktor završi još jednom sa njenim pregledom.

90

U Ime Časti

Trofej Knjiga

‚‚Ovdje će moţda ostati oţiljak." Rekao je upućujući na rez kod njenih rebara.”Osim toga, ostalim povredama trebati će nekoliko nedelja da zarastu. Ima dva napuknuta rebra i napuklu kost u nozi. Ostavit ću joj brufene, za bolove. Samo prati njeno stanje. Nemoj je uznemiravati više nego što treba. Uostalom moraš mi dopustiti da pogledam tu ranu."

Pogledao sam dolje put mog ramena gdje je krv do struka sad natopila moju košulju. Odbio sam ga iako osjećam muĉninu i vrtoglavicu.Za mene to je poput izdaje, kao da briga o mom vlastitom bolu umanjuje njen znaĉaj. ‚‚Ne šalim se Vince." Pomjerio se do mjesta gdje sjedim i dotakao mi zadnju stranu ramena.”Osjetio si kao da ti koţa gori od unutra prema van, nakon što su te upucali, zar ne?"

Klimnuo sam potvrdno. ‚‚To je zato jer se metak zaustavio unutra. Pogodio je tvoju kost i zadrţao se tu.

Ako ga ne izvadiš i središ ranu moţeš dobiti ozbiljnu infekciju. DoĊavola, vjerovatno sitni djelovi metka uništavaju tvoje tkivo svaki put kad se pomeriš. Samo krvarenje moţe te ubiti."

Podignem ruku da mu odmahnem ponovo, ali mi se vid zamuti odjednom.

91

U Ime Časti

Trofej Knjiga

20.

Aubriella Svaki dio tijela me boli. Osjećam kao da sam skakala sa padobranomali bez padobrana, kao da imam modrice nad modricama i preko njih posekotine. Ţelim da se dobro isplaĉem, ali znam da bi to previše boljelo. Jedini svjestan osjećaj koji imam osim bola jest uznemirujući bijes. Ne mogu da vjerujem da sam dozvolila sebi da se upustim u vezu sa kriminalcem kao što je Vince. Nešto ovakvo će se neprestalno dogaĊati. Upravo zbog ovoga djevojke ne trĉe da budu u vezi sa mafijašima. Mafija. Moj um se ispuni slikama muškarca koji me uznemiravao na stadionu i ĉovjeka u toj tamnoj fabrici i...

Tople suze su kliznule iz uglova mojih oĉiju i skupljaju se u mojim ušima. To je neprijatan osjećaj, ali bojim se da se pomjerim da izbacim vodu, pa samo leţim mirno. ‚‚Aubriella," kaţe tih glas pored mene.

Otvorila sam oĉi i ugledala njegovo lice. On je poput mog tamnog anĊela, moje spasenje i propast, sve zajedno upakovano. Ne,po prvi put razmišljam koliko bi bilo lakše ostati udaljen od svega ovoga da nije tako prelijep. Ĉak i kadsu njegove oĉi nateĉene od nespavanja i kad mu je kosa u neredu,i dalje je oĉaravajući. Otkucaji moga srca ubrzali su se pretpostavivši zašto nije spavao. Da li je toliko zabrinut da ne moţe zaspati? Je li samo sjedio ovdje, tko zna koliko dugo dok sam bila u nesvjesti i ĉekao da se probudim? To me dotaklo, ali nedovoljno.

Ne mogu da pogledam put njega a da se jasno ne podsjetim muĉenja. Ĉak ga ne mogu pogledati a da ga ne okrivim.

Okrenula sam glavu od njega, zaustavljajući suze, zanemarujući oštar bol u mom vratu koji je nastao zbog pomjeranja. Njegovi prsti njeţno prelaze preko mekane koţe mog obraza, ali i dalje stvaraju bol. Njeţno mi miluje obraz, vjerovatno najnjeţnije što moţe, ali i dalje boli. Zar nije to problem snjim? Koliko god da ţeli da me zaštiti, ĉak i njegov najneţniji dodir još uvijek je opasan i bolan. ‚‚Ţelim da idem kući." Rijeĉi iz mojih nateĉenih usta izlaze mutno i nerazgovjetno. ‚‚I da te ispustim ponovo iz vida? Ostaješ ovdje." ‚‚Plašim se tebe." Rijeĉi su izašle prije nego što sam imala vremena da razmislim, da shvatim da li stvarno mislim na taj naĉin na koji su zvuĉale. Tišina koja slijedi dovoljno govori,neprijatna je, teška i guši kao ćebe. Ţelim da ih povuĉem, ali znam

92

U Ime Časti

Trofej Knjiga

da je prekasno. Previše je istine u njima da sadkaţem kako nisam mislila tako. To su misli koje su mi bile prve na pameti i znam da je i on razmišljao o njima, o rijeĉima kojih se bojao da ĉuje. I znam da nisam trebala to reći. Nakon svega, zar to nije bio razlog zašto sam posebna za njega? SviĊalo mu se jer mogu pogledati u njegov najmraĉniji ugao a da ne pobjegnem.

Osjetila sam kadje skliznuo s kreveta a ubrzo nakon toga ĉujem kako se vrata tiho zatvaraju.



Prošlo je skoro nedelju dana od kada su me muĉili. Moji otoci su se skoro povukli i imam samo blagi bol u grudima i nekoliko gadnih modrica koje me podsjećaju na moju gadnu nepriliku. Na moje iznenaĊenje Vince je nastavio da se brine o meni, ĉak i nakon onoga što sam rekla. Primjetila sam da nekoliko puta mijenja svoj krvavi zavoj, ali ponašao se kao da sam ja jedina koja je povrijeĊena. Spava na kauĉu, zašto ,ne mogu sa sigurnošću reći. Doktor je rekao da ostanem u krevetu nedelju dana dok se moja rebra ne zalijeĉe, a Vince se pobrinuo da ostanem. Pomaţe mi kada treba da idem do toleta i ĉeka ispred da mi pomogne da se vratim u krevet.

Pomaţe mi da zakoraĉim pod tuš zatim se skloni dok se kupam i ĉeka ispred vrata u sluĉaju da mi treba pomoć. Radi sve ovo bez rijeĉi. Kao da je odjednom postao profesionalni njegovatelj i ĉeka me kao da je ovo nešto uobiĉajeno.

Nemam šta drugo da radim osim da razmišljam. Razmišljala sam o tome dokle su došle stvari izmeĊu mene i njega, o ţivotu koji sam ostavila izvan ovog stana koji se vjerovatno pretvorio u neprepoznatljivu gomilu, o mom ocu koji će imati još jednu rundu raĉuna koje ne moţe platiti i o Aire koja se sigurno razboljela od brige do sada. Ona moţda misli da sam mrtva. Nemam naĉina da se ĉujem s njom, jer je Vince rekao da je moj telefon izgubljen i ne dozvoljava mi da napravim nijedan poziv.

Rekao mi je da se usredotoĉim da zacijelim i da ne pokušavam da se bavim sonim šta se dešava tamo vani. Mislim da je prava istina da on ne ţeli da pozovem nekoga da mi pomogne. Ne vjeruje mi. Vjerovatno je to u njegovom najboljem interesu, jer iskreno ne znam šta bih uradila da mi da telefon sada. Mislim da bih nazvala policiju.

Paţljivo sam sjela na krevet, posmatrajući smješan pogled kroz velike prozore njegovog stana. Krevet je udoban, ali posle nedelju dana osjećam se kao da je zatvorski, iako Vince dok se ja kupam mijenja posteljinu svaki put.Stvarno me iznenadio. Mislila sam da je muškarac od ĉvrstih akcija. Nikada nisam zamišljala da bi mogao biti tako njeţan i paţljiv dok se brine o meni. Njegovo ponašanje prema meni ĉini da mi je još teţe jer sam ono rekla, ali ipak ne mogu biti s njim. Sve što se desilo moglo bi se desiti ponovno, sigurno će se desiti ponovno.Ţivi opasnim ţivotom

93

U Ime Časti

Trofej Knjiga

i oĉigledno ima opasne neprijatelje.Bilo bi samo pitanje vremena pre nego što krenu za mnom ili za nekim tko meni znaĉi.

Ne mogu nastaviti ovako. Ako ostanem snjim to će me ubiti. Moram da završim sa ovim.

94

U Ime Časti

Trofej Knjiga

21.

Vince Našao sam je kako sedi na krevetu. Kao i inaĉe,pogled na tamne modrice na njenoj beloj koţi su prouzrokovale da ţelim da nanovo ubijem te jebatore.Takojako sam stegnuo prste od tanjir koji sam nosio da sam osetio kako se keramika drobi pod njima. Pokušao sam da se opustim. Hajde Vince. Sredio si ih. Gotovo je. Nisam ih sredio baš sve. A oni su sredili Dina. Bio je samo klinac. Ubica Jackia je takoĊer još uvek tamo negde. Kao da mi treba još koji razlog da stavim celu Anastasios porodicu pod zemlju.

Pokušavam da obuzdam sam sebe. Ne proĊe ni jedan sat a da ne ĉujem njene reĉi. Ona me se plaši. Nikada u svom ţivotu nisam dozvolio da mi netko ili nešto znaĉi toliko,a ona me se jebeno plaši. Dugo sam se gledao u ogledalo nakon što je to rekla. Pitao sam se da li bi se mogao promeniti zbog nje? Odgovor je bio da ne mogu. Neću. Ne zato što ne ţelim nju. Boţe,ţelim je. Neću se promeniti zbog toga što se plaši onoga što misli da jesam,ne tko sam. Da je jedna od Anastasiosa ili jedna od Sanatore vrste? Da,onda bi se trebala plašiti, ali jedini ljudi na svetu koji bi se trebali plašiti su oni koji hoće da je povrede.

Stavio sam posluţavnik ispred nje. Probao sam juĉer da joj dam sendviĉ od kikiriki putera i marmelade,ali nije ga pojela. Ja sam uţasan kuvar,ali nije jela ništašto sam naruĉio,pa sam odluĉio da joj sam nešto napravim.Juĉer sam servirao nekoliko cheetosai krastavac. Sendviĉ nije ni dotaknula,cheetosi su sasvim nestali,a od krastavca je uzela tek mali zalogaj. Pa sam danas pokušao kao što je Manekada pravila da napravim sendviĉ bez korice seĉen u male trouglove.Sloţio sam toliko cheetosa koliko je moglo stati na tanjir, sve dok nisu prekrili sendviĉ i tri krastavca.

Ugledala je tanjir a zatim pogledala gomilu cheetosa. Senka osmijeha dotaknula joj je lice,tako slabašan da sam bio siguran da mi se priviĊa. Ali bio je,znam da jest. Polako otkidam zid koji pokušava da stavi izmeĊu nas,mogu da osetim. Samo ţelim da joj pokaţem da stvarno mogu biti strpljiv. Mogu biti smiren. Ţelim da me se prestane plašiti. Ĉim je smešak prošao,ista duboka tuga je došla na njeno lice. Ţeleo sam da je uzmem blizu i da je poljubim u meki deo iza njenog uha,da joj šapućem prljave stvari koje bi joj radio. Ima toliki toga što ţelim da uradim,ali ništa od toga nije ispravno,bar ne sada. Ţelim da ovo bude više nego neformalno jebanje. Treba mi da mi veruje.

Pa sam stavio tanjir pred nju i seo pored nje na krevet,dovoljno blizu da moja noga

95

U Ime Časti

Trofej Knjiga

dodiruje njenu. Dat ću joj prostora,ali nema šanse da ću izbegavati izgovore da je dodirnem. Morat će da preĊe preko toga. „Moraš jesti,“ rekao sam. „Moram ići kući,“ rekla je. Postaje staro. Svaki pokušaj razgovora s njom postaje kruţni put koji vodi pravo nazad na tu ideju. Ona mora kući. Ţeli pobeći od mene,odavde. Šteta. Ostat će ovdje dokle god ne nauĉi da mi veruje i dok ne nauĉi da me treba upravo sada. Nema šanse da ću je pustiti napolje sve dok moji vojnici i ja ne stavimo ovaj rat u krevet. Nema proklete šanse. „Hajde,pojedi nešto. Propadaš lutko,“ rekao sam, prolazeći prstom preko njenih rebara osećajući kako strše napolje. Muka mi je kadvidim da tako malo vodi raĉuna o sebi. Osećam se kao govno što ne mogu da se brinem za nju zato što mi ona ne dozvoljava. Treba hranu odmah sada,inaĉese neće oporaviti.

Odmahnula je glavoma suza joj je skliznula sa nosa.

Pribliţio sam se,pomerio sam joj obraz sa palcem,terajući je da me pogleda. „Hej“, rekao sam neţno,zagrlivši je i povlaĉeći je bliţe sebi,pazeći da joj ne pritisnem rebra ili njene modrice. Nije se opirala , osećaj je tako jebeno dobar ,imati je u svojim rukama,osetiti njenu toplinu na mojim prsima,ĉak i kadnjene vrele suze natapaju moju majicu. To je ona. Sve to. Mrzim je videti da plaĉe,ali nisam je pitao šta je loše.

Ona je uznemirena,zna da sam ovde za nju,i moţe mi reći šta joj je ako bude htela.

Ako neće,moţe da zadrţi u sebi. Barem za sada. Moje strpljenje ima granicu i ako je nešto stvarno muĉi morat ću da znam u nekom trenutku da mogu to da ispravim.

Plakala je i šmrkala u mojim rukama nekoliko minuta. Kad se odmaknula,napokon me pogledala u oĉi. „Ne mogu nastaviti ovako.Šta god je izmeĊu nas,mora da se završi.“ Moje obrve su se skupile. Osećao sam kao da mi je upravo okrenula noţ u stomaku. Poznata toplina prouzrokovana besom brzo je zamenila sve ostalo.

Protresao sam glavom. „Ne. Ne ide to tako“. „Moţda moţeš upotrebljavati brutalnu silu da dobiješ novac od ljudi ili šta li ti radiš,ali ne moţeš me naterati da ostanem s tobom.“ „Gledaj me,“ rekao sam polako.

Zakolutala je oĉima. Trebalo je sve što imam u sebi da je ne uhvatim za kosu odmah sad i nateram da se izvini,ali još se oporavljala. Umesto toga,podigao sam prst. „Budi oprezna. Budi veoma oprezna.“ „lli šta?“ pitala je. „S ĉime mi uopšte moţeš pretiti? Ako me pustiš biću verovatno opet kidnapovana ili gore.“

96

U Ime Časti

Trofej Knjiga

„Radim na tome,“Rekao sam,stojeći mirno.Adrenalin mi je poplavio sistem i više nisam mogao da sedim mirno. Hteo sam da udarim nekog,nešto. Hteo sam da jebem nešto,nju. „Radiš na tome? Misliš ubit ćeš još ljudi? Moţda je to normalno za tebe.

Moţda si navikao na to,ali ja ne ţelim to na svojoj savesti. Samo ţelim da stvari budu normalne opet.“ „Teško sranje. Nije bitno da li ti se sviĊa ili ne,ti si meta. Oni će da doĊu do tebe da bi došli do mene. Osim ako ja ne doĊem do njih prvi.“ Protresla je svoju glavu,podigla je ruke kao da ne zna šta više da kaţe. Dopustila im je da beţivotno padnu na krevet,gde su plahte i prekrivaĉi bili skupljeni oko njenih širokih kukova. Izgledala je tako jebeno u tim plahtama. Mogao sam da vidim tvrdi vrh njene bradavice kako gura njenu pamuĉnu majicu. Moţda ona misli da moţe da ţivi bez mene,ali ne moţe.Mogla je,baš kao i ja,i nema šanse da sada ode.

Seo sam na krevet pored nje opet. „Slušaj. Razumem da te sve ovo prestrašilo. Razumem. Zajebano je što sam te doveo u ovu situaciju,ali uradio bi to opet u jebenom otkucaju srca ako je to jedini naĉin da doĊem do tebe. Nije mi ţao.

Ispraviti sve do kraja.“ Namrštila se,gledajući dole i igrajući se sa svojim noktima. „Ne mogu,“ rekla je opet,toliko neţno da sam jedva ĉuo.

Pomerio sam se bliţe njoj i zarobio njene usne mojima. Nekoliko sekundi nije odgovorila. Bilo je kao da ljubim leš, kucajući,vrući leš sa jebi me usnama. Pomerio sam ruku uz njenu butinu i napokon je odgovorila na moj poljubac,nervozno. Malo se pomerila unazad,još uvek toliko blizu da je dodirivala moje usne kad je progovorila. „Molim te,“ prošaputala je.

Poljubio sam je opet pre nego je stigla da završi. Molim te stani,molim te nemoj stati-nisam hteo da znam šta je htela da kaţe,zato što sam znao šta je ţelela,šta je trebala. Poljubila me je nazad,lagano sam je spuštao dok je nisam opkoraĉio,paţljivo,nedozvoljavajući da moja teţina pritisne njeno telo puno modrica.

Mada sam hteo da se popnem na nju i jebem je dok ne uzvikne moje ime,znao sam da nije vreme. Još zaceljuje i još joj je um u krhkom stanju. Pomerio sam ruku dole da pomazim jednu od njenih dojki,šapćući u njeno uho i ljubeći je iza dok sam to radio. „Uĉinit ću da svršiš sa mojim prstima u tebi. Radit ću ti to svaki dan dok ti ne bude bolje,dok me ne budeš molila da ti dam opet svoj debeli kurac.“ Stenjala je,izbacujući vrat. „Reci mi da ţeliš moje prste u sebi,“ zareţao sam.

97

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Nije ništa rekla,video sam da su joj se obrazi zacrvenili. Prestao sam da pomeram ruku i ostavio je da odmara na njenom nabreklom brdašcu,inĉu od njenog klitorisa. „Ţelim ih,“rekla je brzo. „Šta ţeliš?“ „Tvoje prste.“ „Gde?“ „U meni. Jebi me sa svojim prstima.Molim te.“ Moj kurac je tako tvrd da imam osećaj kako će prsnuti,ali ugrizao sam se za usnu i ostavio ga u svojim pantalonama. Bit će tako dobar osećaj jebati je kadme bude molila za to, kadne bude mogla da pomogne sebi a da me ne traţi.Bit će vredno ĉekanja. Pomerio sam dlan na njen klitoris,okruţujući ga taĉkom mog srednjeg prsta. „Tako si jebeno mokra. Ti ţeliš ovo tako jako.“ „Mmmmmm,“ promrmljala je zatvorenih oĉiju.Njena mala ruka stisnula je njenu tešku dojkudok je zadirkivala svoju bradavicu.

Boţe. Kao da je pokušavala da me natera da odustanem i samo je izjebem upravo sada. Tako je neverovatno vruća. ObraĊivao sam je sa svojim prstima,šapćući joj sve prljave stvari koje bi joj radio. Protrljala se od mene, ugrizla me za rame i uhvatila moj kurac dok se okretalaprema meni,zarobila mi je ruku svojim butinama.

Stisnula je moj kurac jako dok su joj se noge širile i vrištala moje ime,dok je njen dah golicao moja prsa. „Vince!“ „Jebi ga.“ Rekao sam. Povukao sam svoju ruku i podigao joj bradu dok se još tresla. Dao sam joj da poliţe svoj sok sa mojih prstiju,gledao sam kako zatvara oĉi,sisajući i kruţeći po mojim prstima sa svojim jezikom. Stenjala je zbog mene i jebeno mi se svidelo. „Jel ti se sviĊa?SviĊa ti se da probaš ukus svoje piĉkice?“ Obrazi su joj se zacrvenili,ali je potvrdnoklimnula,odvajajući usne sa mojih prstiju uz mokar zvuk.Kad je završila,još uvek sambio besno napaljen,ali rekao sam da joj neću dati dok ne bude preklinjala za to,i drţim se toga. Osim toga,malo jebanje sa prstima joj neće usporiti oporavak,alinaĉin na koji bi je jebao usporio bi oporavak.Ţelim da je jebem tako jako da zaboravi da je ikada pomislila da moţe da ţivi bez mene.

Razmišljao sam da joj dam još jednu turu,moţda da ja budem na njoj ovaj put,kad je moj telefon zabrujio na noćnom stoĉiću. Svi su upoznati sa situacijom i ne

98

U Ime Časti

Trofej Knjiga

usuĊuju se zvati me, osim ako je nešto vaţno,tako da nisam tratio vreme nego sam ga zgrabio i javio se. „Šefe.Imam ga.“ Bio je to Jimmy. „Gde?“ Pitao sam „U tvom popi mestu“ „Koji kurac si ga odveo kod Popa?Nemaveze.Bit ću tamo uskoro.Odrţavaj ga sveţim za mene.“ Spustio sam telefon i uperio prst u Aubriellu.“Ţelim da ostaneš na ovom mestu ovaj put.Jesi li me razumela?“ Prekrstila je ruke ispod svojih grudi,i mrzovoljno me pogledala. „Mislim da sam nauĉila svoju lekciju. Ne moraš me podsećati.“ Uzdahnuo sam. „Pošteno.Samo budi oprezna. Ako ostaneš ovde sigurna si.

Nitko se ne moţe popeti liftom bez mog liĉnog odobrenja. Nedodirljiva si ovdje.”

Izgledala je tmurno ali je potvrdno klimnula. „Dobra devojka,“ rekao sam sa zlobnim smeškom. Nagnuo sam se da je jako poljubim i usputstegnem jednu od njenih dojki. Isturila se prema meni,ali sam se povukao nazad,još uvek namršten.

99

U Ime Časti

Trofej Knjiga

22.

Aubriella Vince je otišao posle misterioznog poziva u dva posle podne. Još uvek mi nije dao telefon, praktiĉno sam nasukana. Sigurno sam mogla spustiti se liftom i jednostavno otići u svoj stan za sat ili nešto,ali moja kolena su klecala od pomisli da upravo sada budem napolju. Svaki put kad zamislim sebe opet na ulici, poţelim da se obmotam rukama i sakrijem u ćošak. Bilo im je tako lako da me naĊu i uzmu. Gledala sam kroz veliki prozor penthausana ulicu i mislila koliko je od tih malih taĉaka loših ljudi, koji hoće da me otmu.

Sranje.

Osećam se zarobljeno. Zarobljeno u ovoj sobi. Zarobljeno sa njim. Zarobljeno u ovoj usranoj oluji kakav je moj ţivot postao. Ne mogu da kaţem da je sve otišlo sa šina kada sam upoznala Vince. Bila sam na pogrešnom putu mnogo pre toga.

Prokletstvo,moţdase desilo kada je mama umrla. Sedeti i ţaliti neće mi uĉiniti ništa dobro,pa sam odluĉila da odem u kupovinu. Mislim,on treba da zna da ću malo njuškati okolo ako misli da me ostavi ovde ceo dan. Proverila sam sat.Osam uveĉe?

Nije ga bilo šest sati. Koliko znam,moţda će biti napolju celu noć.

Osećajući se kompletno opravdano,poĉela sam sa njegovim ormarima. Miris borove šumenjegove kolonjske vode me je zapljusnuo kad sam koraknula unutra i brzo preturala njegov uredno sloţen veš.Kad sam završila,paţljivo sam sve vratila kako bih bila uverena da nisam ostavila tragove. Nisam znala šta taĉno traţim,ali imala sam osećaj da ću znati kad vidim. Broj od druge devojke?Pakiranje kondoma?

Još saĉuvanog oruţja?

Istina je da sam uţivala malo gledajući iza kulisa njegovog ţivota. Osim što sam znala njegov ukus oko filmova,bio je misterija za mene. Moţda sam se nadala da ću naći nešto zbog ĉega bi lakše otišla od njega. Moţda sam pokušavala da naĊem nešto što će me ubediti da ostanem.

Njegove ĉarape su sve sloţene u parovima,svaki par je spojen zajedno sa zlatnom spojnicom za kravate. Podigla sam svoje obrve. Ne znam kako ima energije. Moţda netko to radi za njega. Mada mislim , pretpostavljam da Vince nije takav tip da bi platio nekog za ovakav prljav posao makar on bio kućni tip posla. Njegove majice su organizovane po bojama,iako oĉigledno ima averziju prema svemu što nije crno,sivo,belo,crveno i tamno plavo. Ima barem deset majica od svake boje u malo drugaĉijoj nijansi ili je drugaĉiji kroj. Ima manju prostoriju u svojem ormaru koja je puna odeće za veţbanje:šorcevi,majice i RF uredno sloţenih teniskih cipela. Ima ĉak

100

U Ime Časti

Trofej Knjiga

i malo gomilu ekskluzivne opreme za tenis,u ćošku.Namrštila sam se. Tenis? To nije taĉno sport koji bi zamišljali da igra gangster.Zamislivši ga na velikom terenu u kratkom belom šorcu nateralo me na smeh. Iz radoznalosti sam kleknula i uzela jedan reket sluĉajno udarivšiokvir koji je montiran pored zida. Okrenuo se u mojim rukama i snaţno udario od pod. Iz baze reketa je iskoĉio mali deo, zlatan kljuĉ odskoĉio je na tepih. Kleknula sam gledajući u kljuĉ. Moje srce je zalepršalo. Tajni kljuĉ? Provela sam narednih trideset minuta pretraţujući njegovu kuću, praktiĉno pucajući od radoznalosti i ţelje da saznam gde kljuĉ odgovara. Završila sam treću rundu po celom apartmanu i opet završila u spavaćoj sobi. Uzaludno hodajući prema jednom od ĉvrstih zidova na kojem nema prozora u ovome stanu,naslonila sam se i nagnula dole,udarajući glavom lagano od zid zbogiziritiranosti.Zvuk je šupao.

Namrštila sam se okreĉući se pogledati u zid.

Opet sam ustala, poĉela sam dlanovima pipati po zidu,prateći šupalj zvuk dok nije postao ĉvrst, taĉno iza police za knjige. Pokušala sam povući skoro svaku knjigu pokušavajući otvoriti,naći neku ruku ili okidaĉ u stilu tajnih vrata James Bonda,alinije funkcioniralo.Baš kad sam htela da odustanem,uoĉila sam nešto,gotovo poput neprimjetnog prolaza, baš iza police za knjige. Uradila sam još jednu proveru,ovog puta gledajući samu policu otkrila sam malu neoznaĉena rupu za kljuĉ blizu centra police. Probala sam staviti kljuĉ i odgovarao je. Polica je kliknula na nevidljivim šarkama, pretvarajući se u vrata koja sam otvorila i otkrila dobro osvetljenu prostoriju iza zida. Prostorija nije velika ,ali sjajna bela svetla udaraju u glavu, pretvarajući sve u kliniĉku belinu. Moj stomak se uzdrmao kada sam videla pet veoma velikih pušaka montiranih na zidu i pet setova štitova za telo.TakoĊer je postojao i asortiman granata,noţeva i drugih objekata koju su izgledali priliĉno smrtonosni. Jedan ram za slike je stojao na stolu na drugom kraju male prostorije. Pošla sam napred i podigla ga, gledajući u mladog ĉoveka koji se smeška. Zgodan je,ali na onaj nevin naĉin, prepoznala sam Vinceapo rupicama u njegovim obrazima,punoću njegovih usana i iste guste trepavice. Ali to definitivno nije Vince. Paţljivo sam izvukla sliku napolje i proĉitala poleĊinu.

Jackie -2014 Jackie? Moţda je on Vinceov brat. Ali naĉin na koji njegova slika stoji sama ĉini mi se dramatiĉno. Da li mu se nešto desilo? Iznenada sam osetila da je moje njuškanje otišlo predaleko,kao da špijuniram Vinceove najtamnije tajne. „Halo?“ glas je dozvao iz dnevne sobe.

Skoro sam vrisnula, povlaĉeći se iz sobe i zalupivši vrata police. Moji obrazi su porumenili a u stomaku sam imala osećaj kao da se vrti u krug. Kriste. Zagladila sam kosu i krenula prema dnevnomboravku. Ĉekala sam na dovratku Vinceove sobe, slušajući paţljivo. Siloviti bljesak sećanja na moju otmicu me naterao da jako zatvorim oĉi. Molim te da ne budu opet oni.

101

U Ime Časti

Trofej Knjiga

„Sobna dostava?“ pitao je glas.Shvatila sam kako je relativno mlad,tinejdţer moţda. Definitivno nije gangster.

Izašla sam da vidim deĉka koji nosi odelo koje je bilo loše prekrojeno. Nosio je papirnu braon kesu na srebrnom pozluţavniku. „Madam?“ pitao je. Njegove oĉi su pale na moje grudi i nedostatak pantalona. Još više sam pocrvenila. Nosila sam preveliku majicu i gaćice. Drţala sam ruke preko grudi pokušavajući da se pretvaram da sam samouverena a ne samo nemarna. „ Moţeš ostaviti tamo,“ rekla sam.

Klimnuo je,progutavši jako, okrenuo se brzo da uhvati lift za dole. Vince je rekao da nitko bez njegovog odobrenja ne moţe da doĊe gore,pa pogaĊam da je dete iz sobne dostave došlo u Vinceovo ime. Poslao je hranu,to verovatno znaĉi da se neće vraćati veĉeras ovamo. Šta god da jest, miriše predivno.

Otvorila sam papirnu kesu i naišla na nekoliko plastiĉnih kutija punih vrućehrane.

Jedna je sadrţavala veliku porciju vruće riţe,druga je bila puna ogoljene piletine u sosu od narandţe,takoĊer je bilo i nekoliko šnita pite kao i hleba umotanog u aluminijsku foliju. Indijska hrana? Nikad je zapravo nisam probala,ali ako je miris ikakav pokazatelj,propustila sam puno.

Raširila sam hranu po kuhinjskom stolu i napravila pravu malu gozbu za sebe. Ne znam da li sam to radila na pravi naĉin,ali koristila sam kremasti sos od narandţe i riţu u kombinaciji sa pitom, i jela ih kao male sendviĉe. Pita je malo hrskava spolja a neverovatno mekana iznutra. Okus sosa je teško opisati,gotovo orašast,ali uljanI kremast u isto vreme.Pomoglo je to što sam iz prkosa jedva jela nešto cele nedelje,popustivši kada je Vince odluĉio da uradi najslaĊu stvar i doneo mi monumentalan toranj od Cheetosa zato što je video da sam pojela par komada prethodni dan. Još uvek se smešim kadpomislim na to.

Nakon što je moj stomak bio toliko pun da se zapravo zaokruţio ispod moje majice,pogledala sam na stol gde je stojao mali zlatni kljuĉ. Razmislila sam o sobi opet. Da budem iskrena,bila je odbojna. IznenaĊena sam na koji naĉin njegova tamna strana izgleda da budi nešto toplo u meni,ali ta soba je opasna. Nekako me podseća na hladno nasilje,ne strastveno, emocionalno nasilje. Ne znam zašto me to razotkrivanje muĉi,ali tako je. I zašto bi imao sliku rodbine tamo? Nalikovalo je skoro kao oltar nasilju.

Evo me opet,zbunjujem sebe. Nisam li samo razmišljala o beţanju? O tome da ga ostavim i pokušam spasiti ovo što je ostalo od mog ţivota? Zar se ne bi borila za svoj ţivot i trĉala da nisam uplašena da će me opet kidnapovali?

Utopila sam svoju tugu u ukusnom sosu od narandţe,jedući više nego što imam mesta u stomaku sve dok me nije zaboleo. Upalila sam TV i poĉela gledati kraj filma.Zaspala sam sa zloupotrebljenim stomakom i srcem u konfliktu.

102

U Ime ÄŒasti

Trofej Knjiga

103

U Ime Časti

Trofej Knjiga

23 Vince Kadsu se vrata lifta otvorila ,video sam Aubriellu onesvešćenu na mom kauĉu. Nije nosila nikakvu šminku a majicu koju sam joj dao skupila se meĊu njenim dojkama.

Jedna noga joj je savijena a druga visi sa kauĉa tako da mogu da vidim mekanu izboĉinu njenog humka kroz njene crne gaćice. Jebem ti. Već sam bio blizu podignutog jarbola u vreme kad sam kleknuo pored nje. Pogledao sam nered na stoĉiću i nasmejao se. Naruĉio sam joj dovoljno da ima ostataka,alipraktiĉno,sve je već pojela.

Na zvuk moga smeha promeškoljila se. Upravo dok su joj se oĉi otvarale,moje su uhvatile zlatan kljuĉ kako stoji pored lopte napravljene od gomile alufolije. Moj kljuĉ. Podigao sam ga i drţao ispred njenog lica. „Kako si ovo pronašla?“ Provukla je rukama kroz kosu,izgledala je tako jebeno divno dok je treptajućiterala san sa svojih oĉiju i uspravljala se. Majica joj pala prekostruka,gomilajući se oko njenih širokih kukova. Njuškala je. Znam da jest.

Oĉekivao sam to,ali to ne znaĉi da ne ţelim da je kaznim zbog toga.Prošlo je previše vremena od kako sam je imao na naĉin na koji ţelim:ţestoko,prljavo. Za sada samo mogu ĉekati i graditi njeno poverenje ,još dugo. Samo ţelim da uništim tu njenu ĉvrstu picu,ali je ne smijem poţurivati. Izostati će sva zabava ako to uĉinim. Da je bilo koja druga devojka u pitanju,boleo bi me kurac. Imao bi je kako ţelim i ne bi me bilo briga šta ću joj uĉiniti. Problem je što ne ţelim da Aubriella pobegne kad vidi kako ja to zapravo volim. Moram se pobrinuti da je spremna pre nego što joj pokaţem i ne mogu da rizikujem da je izgubim.

Napokon je primetila kljuĉ i njene oĉi su se odjednom raširile. „To...“ „Da,ovo,“rekao sam, pomerajući ga ispred njenog lica. „Ĉeprkala si po mome stanu,jesi li?“ Njeno lice je oĉvrsnulo.”Mislim da imam pravo istraţivati tvoje sranju ako hocu. Ti si u suštini upravo okrenuo moj ţivot naglavaĉke i doveo me ovdje kao neku damu u nevolji.Nisi baš otvorena knjiga,kako bi dobila odgovore ako ih ne krenem traţiti?“ „Ja nisam otvorena knjiga? Iskušaj me,“ rekao sam.

104

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Pogledala je u mene na momenat,kao da se brine da je ovo neka vrsta testa. „Pitaj me jedno pitanje i ja ću ti iskreno odgovoriti“. „Šta zapravo ţeliš od mene?“Brzo je upitala odgovora već desetak puta.

sigurno razmišljajući otome

Pitanje me uhvatilo nespremno. Oĉekivao sam da će me pitati koliko sam ljudi ubio do sada ili šta radim taĉno ili koliko sam devojka jebao. Pretpostavio sam da će me pitati zašto imam oruţje koje vredi malo bogatstvo skriveno u mom apartmanu,ali moţda je to oĉigledno,posle toga šta je sve videla. Šta ţelim? Moj prvi odgovor je bio zlobni smešaki i da joj pokušamrazdvojitibutine,ali me gurnulanatrag „Jebeno sam ozbiljna.Šta ţeliš? Ako je samo seks,onda moţeš da odjebeš.“ Stisnuo sam zube i pesnice. Biće joj ţao što mi je tako odgovorila,kadjoj skinem odeću. „Ţelim više od toga. Da ne ţelim ne bi bila i dalje bila ovdje.“ Prekrstila je ruke. „Znaĉi treba da raĉunam da sam sretna što me nisi izbacio na ploĉnik posle par dobrih jebanje? Jel to?“ „To nije to. Ti si drugaĉija. Posebna. I mislim da ne mogu da te pustim da odšetaš iz mog ţivota. Ne mogu. Ako neka propalica samo proba da priĉa o tebi polomio bi mu vrat i završio bi u zatvoru na jako dugo vremena.”

Nasmejala se malo gledajući prema dole. „Znaĉi, ti kaţeš da ne mogu otići zato što si zabrinut koliko ljudi ćeš morati ubiti? Zato što ćeš ih morati ubiti ako me pogode?“ Slegao sam ramenima. „Tako nekako.“ Udarila me svojom golom nogom,ali sam je uhvatio, povlaĉeći je prema meni pomoću njene noge. Trgnula se od iznenadne boli. „Sranje,“ rekao sam,na trenutak sam zaboravio na njene povrede. Legao sam na nju dok je stenjala,uvlaĉeći vazduh. „Lutko da li si dobro?“ Pogledala me sa zlobnim smeškom ,odjednom ne izgledajući kao da je bilo što boli. „Ti prevarantu,“rekao sam smejući se. „Samo sam htela da vidim da li si još zabrinut za mene.“ Tada je izvela jeftinu predstavu pokušavajući se pretvarati kako je noga opet boli. Ĉak je i isturila donju usnu. „Mislim da moraš da poljubiš da proĊe.“ Nasmejao sam se u stilu vuka i razdvojio joj noge, spuštajući moje usta na njenu unutrašnjost. Sklonio sam joj gaćice i bacio se na posao svojim ustima, polako uzţivajući.Zabacila je glavu unazad prvo se smejući a zatim se brzo topeći u teškom stenjanju. Njene butine stisnule su se oko moje glave dok se bliţila vrhuncu, iskoristio sam vrh jezika na lickajući njen klitoris i ulaz ,dok nisam osetio da se poĉela

105

U Ime Časti

Trofej Knjiga

grĉiti oko mene. Moj kurac je stršao iz pantalona kadsam sjeo,nasleĊujući se njenim ukusom u svojim ustima. Ona je jebeno ukusna. Mogao bi da se spuštam dole ispred nje svaki dan. Jebem ti.

Podigla se na svoje laktove „ Stvarno bi se mogla naviknuti na ovo“ Podigao sam je poţljivo i spustio na prsa,dok sam se spuštao na kauĉ. Njene gole noge obmotale su se oko mojih dok sam joj milovao straţnjicu. „Jebeno si prelepa,“rekao sam u njenu kosu,usput je snaţno stuisnuvši. Promeškoljila se na meni,spustivši ruku na moj kurac. Spustio sam moju ruku na njenu, spreĉavajući je da me otkopĉa.

Pogledala me oĉiju zbunjenih i ljutih „Zašto?“ pitala je. „Nisam više dovoljno dobra za tebe?“ „Nije to,“ rekao sam. „Ţelim da sledeći put kad uĊem u tebe to uradim kako treba,ţelim da to uradim na moj naĉin. Ne ono izmeĊu sranje. Nego sto posto.“ Progutala je ĉujno „Šta taĉno misliš?“ „Mislim da ţelim da te jebem bez granica.Na moj naĉin. Kako ţelim.“ „Mislila sam da si to već uradio.Kad si....Kadsi udario.“ „Kompletna kontrola. To je ono šta ţelim,“ rekao sam.

Malo je uvukla bradu, gledajući u mene sa svojim velikim,nevinim oĉima i zarumenila se. Jebi ga. Trebala mi je sva moja kontrola da joj ne rastavim noge i da je ne pojebem upravo sad. Gledajući u nju,bujica vrućine prošla je kroz moju kiĉmu direktno do mog kurca. Prokletstvo. Da li je uopšte svesna koliko me napaljuje sada?

Bila bi više nego prestravljena kadbi znala koliko jako ţelim da je jebem upravo ove sekunde,koliko je mogu kazniti i naterati je da uţiva u tome svake sekunde. „Ne znam da li sam još uvijek spremna za to.“ Nasmešio sam se „Biti ćeš ubrzo. Imam dobre vesti.“ „Dobre vesti?“ „Da. Porodica koja nas je htela smaknuti,mene i tebe?Uhvatili smo ih prethodnu noć. Što manje znaš to bolje,ali je pod kontrolom za sad. Tako da te mogu negde izvesti. Moţemo ĉak stati kod tebe i pokupiti koje god sranje treba da uzmeš.“ Njene oĉi napunile su se suzama. „Stvarno?“ Nasmejao sam se.”Da.Hajde,odvest ću te u kupovinu da uzmeš novu odeće. Šta god ţeliš,ja plaćam.“

106

U Ime Časti

Trofej Knjiga

24 Aubriella Vince mi je pomogao da izaĊem iz auta kod 5 avenije. Nisam mogla a da ne bacim oko na prodavaonice. Ulica je vrvelaljudima a on me je zaštitniĉki povukao na svoju stranu i obgrlio rukom oko struka. Pre nego što smo se udaljili od auta dohvatio je iistisnuo malo losiona za sunĉanje na svoje ruke a onda mi namazao izloţeni vrat i lice. Okrenula sam svoje lice prema njemu,uputivši mu zbunjen izraz. „Tvoja koţa je savršena. Ne ţelim da je sunce uništi.”

Pustila sam da ravnomjernonazmaţe delove losiona za sunĉanje,tiho uţivajući iako sam i dalje bila zbunjena zbog njega. Na trenutak,misli su mi odlutale do tate i Arie. Osećala sam se usrano što od njega nisam traţila telefon onog momenta kadsmo opet uspostavili dobarodnos,da joj bar pokušam javiti da sam uredu. Osetila sam da bi to pitanje moglo biti opasno. Moţda će poĉeti da se brine da pokušavam da zovem u pomoć ili da hoću da ga izdam,pa sam sebiĉno drţala usta zatvorenima.Sad sam se osećala još gore zbog toga jer je osećaj bio dobar. Bio je dobar osećaj imati njegove ruke oko sebe i biti s nekim tko je toliko moćan.TakoĊer dobro je znati kako brine dovoljno za mene da bude uredu s tim da još nisam spremna. Pokazao je tako briţnu i saosećajnu stranu njegove liĉnosti kako nalazim da je sve teţe i teţe da ga se stvarno bojim,ĉak iako još povremeno vidim nagoveštaj tamnog besa iza njegovih oĉiju.

Rešila sam da uţivam u ovom trenutku. Ovo je momenat za koji ne mogu reći da sam ga sanjala,zato što ĉak ni moji snovi nisu tako optimistiĉni. Ja sam na Petoj avenij,najskupljoj ulici u New Yorku,u domu nekih od najskupljih prodavaonica na svetu,a on mi daje besplatnu vladavinu. Moj prvi nagon bio je da ne koristim njegovu velukodušnost. Vodila sam nas prema Macy'su zato što sam znala da bi tamo verovatno dobila dobre ponude,ali na našem putu,prošli smo pored prodavaonice koja se zove Akris. Nikada nisam ĉula za nju,ali manekenke u izlogu su nosile neke od najneverovatnije odeće koju sam videla. To je trendi,svetlo,laskavo i privlaĉno, sve u isto vreme. Izgleda skupo takoĊer,pa sam odvukla svoj pogled i nastavila hodati,ali snaţna rukauhvatila je moju. Pogledala sam prema natrag,u Vincea,koji je klimao u pravcu prodavaonice. „Da li ti se sviĊa što si videla?Idemo unutra?“ „Ne mogu. Previše je. Nema ĉak ni istaknute cene.“

107

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Uzeo me za ramena i pogledao u oĉi. „Aubriella. Kupit ćeš sve što budeš htela,i nećeš dvaput misliti o tome da li je skupo ili ne. Da li me razumeš?“ Nisam mogla da se prestanem smešiti. Bilo je toliko dobro da bi bilo istinito. „Da li si stvarno siguran?“ „Da li izgledam kao da se zezam?“ pitao je.

Napućila sam svoje usne, igrajući se i pogledala ga od glave do pete, uzimajući u obzir sve fine detalje: savršeno prilagoĊene farmerke,naĉin na koji se njegovi mišići ocrtavaju ispod bele majice,njegov moćni vrat i neodoljiv naĉin na koji mu kosa uvek izgleda neuredno ali opet nekako uredno u isto vreme.Gotovo svaka ţena koja proĊe pored nas, dva puta ga pogleda,neke ĉak okreću glavu ili gurkaju prijateljice da pokaţu na njega. Tako je neodoljiv. I moj je. Osećam se kao u oblacima.

Izabrala sam tri kombinacije u prodavaonici: jedna je većim delom bela kombinacija sa prozraĉnom bluzom,polu jaknom i gracioznom suknjom koja mi neverovatno laska. Druge dve kombinacije su obiĉno-poslovna odeća koja izgleda dovoljno lepo da se nosi na izlazak sa prijateljima ili ĉak i ispred kamere. To su najudobnije stvari koje sam ikada nosila,a provela sam dodatno vreme u prostorijama za presvlaĉenje gledajući kako izgledam u njima. Navikla sam da vidim sebe u polovnoj odeći,propaloj odeći koja je svoje bolje dane videla pre mnogo godina. Ţena koja je gledala u mene iz ogledala izgledala je prelepo,bogato i samouvereno. To je kao gledanje u stranca.

Tihisavjet jedne odzaposlenica pomogao mi je oko prave veliĉine i stila koji ţelim, odvela nas je do kase nakon što sam završila razgledavnje. Otkucala je stvari i mirno rekla da raĉun iznosi 4 703,27 dolara. Usta su mi se otvorila i uhvatila sam Vincea za podlakticu. „Ţao mi je. Mogu naći nešto razumnije,to je...“ Vince mi je namignuo i izvadio svoju tešku,crnu kreditnu karticu kao da plaća pakiranje ţvaka. Potpisao je potvrdu,uzeo moju kesu i dao mi znak da ga pratim.

Nisam neko vreme znala šta da kaţem,pa sam samo hodala pored njega u zapanjujućoj tišini,povremeno skrećući pogled da vidim da li je stvarno ljut,ili samo pokušava to da sakrije. Stvarno je izgledao kao da ga nije briga.

Sledećih nekoliko sati su stvarno izgledali kao da su iz sna. Izgubila sam raĉunicu koliko je potrošio na mene, i brzo sam shvatila da mu novac zaista ništa ne znaĉi.

Njegovo smeškanje nikad ne prestaje a takoĊer me ne prestaje zaštitniĉki vući na svoju stranu svaki put kada mu se ukaţe priliku. Ĉak se uvukao u jednu od soba za presvlaĉenje u pretrpanoj prodavaonici i obradio me prstima dok nisam poĉela toliko da stenjem da sam morala staviti ruku na usta kako biizbegla stvaranje scene.Do trenutka kadje sunce zašlo, obrazi su me boleli od tolikog smejanja i osećala sam se odliĉno. Bolje nego što sam se osećala jako dugo. Ĉak znajući da moram da naĊem naĉin da kaţem Ariji da sam uredu, da treba da naĊem naĉin da popravim stvari sa svojim.U pozadini moga uma,osećala sam plamen tugei gotovo mraĉnu sigurnost da

108

U Ime Časti

Trofej Knjiga

nešto ovako dobro ne moţe da traje,da to neće trajati. Gledala sam ga dok je crveno svetlo zalaska sunca uhvatila sva savršenstva njegovih osobina i znala sam da ga ne mogu zadrţati. Moţda misli da me ţeli sada, ali će mu dosaditi,ili šta god da se desi u njegovom svetu koji bi me napravio sigurnom bi se raspao. „Šta je lutko?“ pitao me je dok smo oboje jeli cheeseburgere iz Bill'sBurger bara u Rockfeller centru. Bila sam iznenaĊena što je Vince predloţio,pretpostavljajućikako mora biti na veoma strogoj dijeti da bi izgledao tako dobro. Oĉigledno ima samo jako dobre gene. Nije pošteno uopšte. Ali definitivno se ne ţalim.

Vani smo,sedimo na klupi dok gomila ljudi prolazi pored nas, neki se drţe za ruku dok razgledavaju znamenitosti,drugi samo iduod taĉke A do taĉke B. Zalazak sunca je doneo hladnoću sa sobom i uţivanje utoploti njegovog tela. Osećala sam se ĉudno znajući da kese ispod klupe sadrţe odeću vrednu nekoliko hiljada dolara,ali sumnjam da bi se neko usudio pokušati nešto sa momkom kao što je Vince. „Ništa,“rekla sam. Pokušavajući da zvuĉim uverljivo. Poslednja stvar koju ţelim jest da ga uplašim sa nekim samosvesnim sranjima o mojoj nesigurnosti,ĉak iako su verovatno taĉne.

Namrštio se, ostavljajući svoj hamburger u kontejner od stiropora. Razmislio je na trenutak,nasmešio se i lagano kliznuo svojom rukom oko mene,kao da to radi ceo svoj ţivot. Naslonila sam se na njega, osećajući iznenadne ţestoke emocije koje sam ţelela da mogu odgurnuti.Kad je sex bio sve što me privlaĉilo njemu,nisam baš mogla razmišljati o zabavljanju. Sada je takoĊer dopirao do mene ali u drugom smislu. Mogla sam da sedim ovako cele noći,uţivajući u njegovoj blizini i naĉinu na koji su njegove oĉi samo za mene,ĉak i kad prelepa ţena sa malo odeće proĊe pored nas. Nekoliko ţena je ĉak pokušali da mu skrenu paţnju,ali nije obraćao pozornost na njih.Unosi je lakoću u sve,kaoda pravila i ograniĉenja obiĉnih ljudi ne vaţe za njega,kaoda je novac proizvoljan i da se samo obiĉni smrtnici moraju brinuti o tome.

Bilo bi tako lako pasti na ovaj ţivot,zaslepiti sebe od onoga šta on zapravo radi i tko je on stvarno. „Šta kaţeš na ovo,“ kaţe Vince. „Pustit ću te da me pitaš još jedno pitanje,ali moraš prvo da odgovoriš na moje.“ Pogledala sam ga skeptiĉno. „Kako da znam da ćeš odgovoriti?“ Izgledao je iskreno uvreĊen.”Ja ispunjavam svoja obećanja.“ Ugrizla sam usnu. „Dobro. Samo napred pitaj. Ali bolje da odgovoriš na moje pitanje.“ „Šta nije u redu?“ Nisam mogla a da se ne nasmejem malo.”To je priliĉno dosadno pitanje.Odakle da poĉnem?“

109

U Ime Časti

Trofej Knjiga

„Odakle god ţeliš.“ „Ja samo...ne vidim da će ovo trajati. Mi smo toliko razliĉiti. Ti si previše opasan i ja sam takoĊer...sebi, osećam se kao da hodam po ivici provalije,kao da će jedan pogrešan korak da nas oboje ubije.“ Namrštio se.„To je sve?“ „Kako misliš to je sve? Ja govorim da je ovo strašno. Ne znam kako će se završiti.“ „ Ne bi trebalo. To je poenta.“ Odmahnula sam glavom.“Nije tako jednostavno.“ Povukao me blizu dok je njegov dah strugao moje uvo. „To sam ja..i to si ti. To je tako jebeno jednostavno.“ Još uvek ne mislim da je tako lako,ali postoji sigurnost u njegovom reĉima i konaĉnost u njima koja mi donosi barem malo ugodnosti. TakoĊer je slatko što je iskoristio njegovo jedno pitanje da sazna šta me muĉi,ne da zabada nos zbog svoje radoznalosti. „Ok,ja sam na redu,“ rekla sam.

Naslonio se unazad, stavljajući svoje prste iza vrata. „U redu. Hajde da završimo sovim.“ „Šta ti stvarno radiš?Mislim za ţivot.“ „Znao sam da to dolazi. Pa,radim puno stvari. Videla si puno kada smo se prvi put sreli. Uzimam opklade,pravimih,izvršavamisplate,skidam sa vrha…samo reci, stvarno. Imam nos za novac i pametniji sam od odela koja pokušavaju da me privedu za optuţbe. To je odprilike to.“ Napućila sam usne. „Da li povreĊuješ ljude?“ „To su dva pitanja,“rekao je sa osmijehom.

Sevnula sam oĉima prema njemu,ali nije popustio. „Hajde. Postaje previše hladno za tebe da budeš ovde bez jakne. Idemo kući.“ „Vince?“ pitala sam. „Da?“ „Da li moţemo svratiti kod kuće moje prijateljice i moga oca sada? Stvarno moram da vidim da li su ok.“ Pogledao je u nebo,namrštivši se.”Još ne sasvim.“

110

U Ime Časti

Trofej Knjiga

„Šta taĉno misliš?“ „Mislim na ono kao što zvuĉi. Ne još uvek.“ Ponekad je teško biti oko njega. Deo mene voli naĉin na koji misli da moţe biti sve po njegovom tako lako,a drugi ţeli da besni i da se bori protiv njegovog arogantnog samopouzdanja misleći da ću uraditi sve što kaţe bez pitanja.

Nemam vremena to shvatiti jer Vinceovo telo postaje kruto. Pogledala sam u njega i videla da zuri intenzivno u većeg ĉoveka koji nosi debelu jaknu. Ovaj ĉovek ima bradu staru nekoliko dana i izgleda kao da je talijan. Naĉin na koji Vince gleda u njega ĉini me iznenada sigurnom kako je ovaj ĉovek pretnja za nas. „Ko je on?“pitala sam. „DoĊi sa mnom,“ rekao je Vince, ne skidajući oĉi sa stranca.Iznenada je stao i grubo me povukao iza sebe kroz 5 aveniju a onda i u boĉnu ulicu. „Gde mi to idemo?“ „Tiho,“ kaţe on,i dalje me vukući za ruku dok je izvlaĉio mobilni sa drugom rukom.

Napravio je nekoliko brzih tipkanja sa svojim palcem i stavio mobitel na uho. „Da. Trebam ekipu. 5 avenija krećući se prema 200.“ Okrenula sam se i videla da nas muškarac još uvek prati. Zkrenuli smo za još jedan ugao, izgubila sam pojam o tome gde se nalazimo. Prošli smo kroz prodavaonicu i ušli u napuštenu uliĉicu. Vince me gurnuo uz kontejner i pokazao mi da budem tiha.

Posegnuo je u svoje pantalone i izvadio noţ. Naslonio je leĊa na zid blizu ćoška i ĉekao. Ĉujem korake. Postaju glasniji sve dok ĉovek u kaputu ne uĊe u videokrug,brzo hodajući. Vince je naleteo na njega, koristeći podlakticu kako bigurnuomuškarca na zid.Naslonio je noţ na prsamuškarca i nagnuo se napred,izgledajući tolikognjevno da me plašio,izgleda je kao da je dovoljno bijesan da ubije. Prolazi mi jeza i ĉini da dvaput razmislim o kriminalcu sa zlatnim srcem kojeg sam poĉela misliti da volim. „Tko te poslao?“ Vince je pitao. „Jebi se.“ Vinceovo ruka poletjela je kao u magli,zaĉula sammokar,tup zvuk. Ĉovek se uhvatio za stomak na mestu gde ga je Vince ubo. Sranje. Vince ga je samo tako probio noţom? „Nemoj me testirati,debeli.“ „Jebeno si me probio?Kakav si ti jebeni bolesnik,“ rekao je ĉovek,podiţući dlan kojim je drţao stomak i gledajući u krv kao da ne veruje onome štovidi.

111

U Ime Časti

Trofej Knjiga

„Jebeno si me probio.“ „I ubost ću te koliko god jebenih puta treba da bi ti poĉeo priĉati.“ „Ĉekaj,ĉekaj. Ok? Sranje,“ rekao je, gledajući opet dole u svoj stomak. Krv je slobodnotekla,njegovo lice već je bilo bledo. „ Jebeno si me ubo.“ Njegove reĉi bile su bez daha i prepune šoka. „Pokrit ćemo to.“ Vince je stavio vrh noţa na ĉovekove grudi. „Reci mi. Ubosti ću te još jednom i gledat ću šta se dešava.“ „Ok,ok. Andre Anastasio. On me poslao.“ Vince je zabio vrh noţa u ĉovekovo srce. Oĉi debelog ĉoveka raširile su se, pogledao je na trenutak dole u noţ pre nego što se srušio na tlo. „Jebeni pacov.“ Vince je pljunuo na ĉovekov leš.

Osećala sam hladnoću kako prolazi kroz moje telo. Kada se Vince okrenuo da me ponovo uhvati,njegovo lice je bilo kao poţar,puno tame i mrţnje. Plašio me.Posegnuo je prema mojoj ruci, videla sam krv na njegovim prstima. Tresla sam glavom odmiĉući se. „Ne,“ rekla sam. „Aubriella...“glas mu je hladan.Kao gvoţĊe. „Nemoj me testirati sada.“ Nastavila sam da se povlaĉim dok nisam udarila u zid. Pomerao se dok nije bio ispred mene. „Moraš da uradiš taĉno onako kako ti kaţem,upravo sad. Da li sam jasan?“

112

U Ime Časti

Trofej Knjiga

25.

Vincet Kada je ekipa za ĉišćenje stigla,odveo sam Aubriellu odatle. Bilo je to nemarno od mene,znam da jeste. Imamo policajce koji dolaze kad nam zatrebaju,kojiće preći preko odreĊenih stvari dokle god plaćamo njihove dţepove. Ĉistaĉi će mi takoĊer napuniti dupe zbog ovoga. Ali zaista mi se jebe zbog toga.

Imamo dva Anastasio kapetana sa vrha,na pištolju kod Pops'a. Treba da razumeju da će zbog bilo kojeg sumnjivog posla njihov mozak postati švajcarski sir. Tako da, koji kurac me je jedanAnastasios pratio? „Plašiš me,“rekla je Aubriella. „Ne plaši se lutko. Niko te neće dotaknuti dok si samnom. Nije me briga tko ili što su.“ „To nije ono ĉega se bojim.“ Sreo sam njene oĉi,ali morao sam da skrenem pogled. Znam da ne moţe da bude smirena,kao što znam kako je moram ubediti da nisam ljut ili opasan kao što izgledam. Istina je da jesam. Besan sam kao bik i krv mi kljuĉa. Samo dobra piĉka i ubijanje me dovedu do toga. „Hajde,odvest ću te kod prijateljice. Bit ćeš sigurna tamo. Dovest ću ekipu da nadgleda mesto.“ „Šta?“ pitala je, pokušavajući da odrţi korak dok sam ţurio nazad do auta. „Moram da završim ovo,jednom za svagda. Ne moţeš me pratiti. Bit će previše opasno.“Gurali smo se kroz guţvu na ulici dok nismo došli do mog auta,koji je na prozoru imao kartu za nepropisno parkiranje.Pokidao sam kartu i bacio na zemlju pre nego što sam pomogao Aubrielli da sedne na suvozaĉko mesto. Bacio sam pogled preko ramena i seo za volan. Krv na mojim rukama i dalje je vlaţna i prlja volan.

Aubriella se trese,pruţio sam ruku i stavio je na njenu podlakticu. Reĉi o sigurnosti umrle su u mom grlu kadse povukla nazad, ostavljajući oboje da buljimo u krvavi otisak koji sam ostavio na njenoj ruci.

Hrabrost mi je bila poljuljana.Trebao sam da obećam kako ću se promeniti zbog nje,obećati da ću ostaviti iza sebe nasilje i kriminal. Trebao bih,ali ne mogu. Ne mogu ostaviti iza sebe ono što jesam…najbolje što mogu da uradim jest da je zaštitom od toga. Prvi korak je da joj napokon kaţem šta se dešava. Barem nešto od

113

U Ime Časti

Trofej Knjiga

toga.„ Razljutio sam Anastasiove nekoliko godina ranije.Ubili su mi brata kako bi mi se osvetili,ali nikada neće biti zadovoljni s tim.Hoće više. Sadizgleda da su voljni da pišaju preko cele tradicije kako bi došli do mene.Moram da završim ovo…jednom za svagda.“ Progutala je glasno. „Da li ćeš biti siguran?“ Stisnuo sam joj butinu. „Previše sam besan sada da bi umro. Osim toga,još uvek ti dugujem noć tvog ţivota koju ćeš provesti kod mene.“ „Vince,ovo je ozbiljno. Ne ţelim da se šalim oko toga.“ „Ne šalim se. Toliko ćeš svršavati da nećeš znati koji je dan.“ Napokon se nasmešila, gledajući prema dole, onda je posegnula za mojom rukom ali je zastala na kratko kad je shvatila kako mi je ruka natopljena krvlju.Lice joj je neĉitljivo a glas je.”Obećaj da ćeš biti paţljiv.“ „Bit ću nemilosrdan. To je sve što mogu obećati.“ Ugrizla je usnu, oklevajući pre nego što se konaĉno istegla da me zagrli jako, ignorišući krv koja natapa njenu odeću. Njen predivan miris ispunjava moj nos.

Dopustio sam sebi da zamislim sliku svega što bih joj radio da imam vremena. Ĉudno,obiĉno sam sretan kad pustim ţenu da pobegne nakon što vidi pravoga mene. To jednostavno tako ide. Ili ih jebem i zaboravimili uhvate pogled na ĉudovišteu meni pa ne mogu dovoljno brzo naći vrata. Aubriella je drugaĉija. Boji me se,znam da jest,ali ona je i dalje tu. Pre svega,samo ţelim da je zaštitim,ali ispod toga? Ţelim da je jebem tako jako da zaboravi kako se plaši,da mi se nastavi vraćati kao da sam droga. Da li je to ono što zaista ţelim? Jebi ga ako znam. Ova devojka me navela da se preispitujem,a ja to nikada ne radim.

Parkirao sam ispred stana njene prijateljice. Aubriella me ĉudno pogledala. „ Neću ni da pitam kako znaš gde ţivi.“ „Znam da pomaţe u tome da budeš bezbedna.“ Uzdahnula je i nagnula se da mu da spusti brzi poljubac na usne. Poljubac je pomalo krut i ĉudno mehaniĉki,ali ne brinem puno zbog toga. Ona je najverojatnije samo izbezumljena jer je vidjela kako sreĊujemmuškarca u onoj ulici. Nekoliko minuta nasamo s njomizbacilo bi svu hladnoću iz nje.Dodirnuo sam svoj tvrdi kurac.

Samo razmišljanje o tome ĉinilo me nestrpljivim.Ţelim da završim sovim, da je odvedem u svoj stan i da joj pokaţem kako izgleda pravi seks,ne poput onog ubrzanog sranja koje smo morali raditi do sad.

Gledao sam je kako koraĉa prema stanui penje se glavnim stepenicama. Gledao sam još par minuta dok se nisam uvjerio kako je nitko ne prati. Onda sam obavio poziv koji sam ĉekao da napravim.

114

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Javio se na prvo zvono.„Šefe...“ To je Jimmy. Zvuĉi potreseno. Jimmy nikadne zvuĉi potreseno. „Uputi me u situaciju,“ rekao sam dok sam pokretao svoj BMW i kretao prema Pops' kući. „Ne mogu to preko telefona. Da li moţeš doći do mesta?“ On misli na fabriku u 8 ulici koju naša ekipa za ĉišćenje koristi za pripremu tela za odlaganje. Ponekad je koristimo i za muĉenje ili planiranje ubistva. „Da.“ Video sam Jimmyev auto ispred fabrike kadsam skrenuo posle par minuta. Tamo je takoĊer još jedan auto,srebrni Mercedes.Imao sam loš osećaj,pa sam izvukao svoj pištolj iz odeljka za rukavice i uzeo par ekstra klipova. Napunio sam komoru teškim klikom i zadenuo pištolj za pojas mojih pantalona pre nego što sam izašao napolje.

Otvorio sam vrata. Veliko prizemlje fabrike slabo je osvetljeno,ali Jimmy sedi na stolici u oknu prašnjave sunĉeve svetlosti,krvav. Ĉim me je uoĉio,oĉi su mu se proširile,pokazuje glavom prema mojoj desnojstrani.Refleksno sam zakoraĉio unatrag, baš u trenutku kad je pucanj povredio moje bubne opne. Bez ĉekanja,sagnuo sam glavu i napunio napadaĉa.Zastenjao je kad sam se zabio u njega,izbegnuvši slepo pucanje njegovog pištolja pre nego što smo pali na zemlju u haotiĉnoj gomili. Priĉepio sam ga sa svojim kolenom i podlakticom na vratu. Sdrugom slobodnom rukom izvadio sam pištolj iz pojasa i uputio dva metka u njegovo ĉelo.

Još hitaca udaralo je u zid pored mene. „Sranje!“ Povikao sam, uzimajući muško telo i okreĉući ga da mi posluţi kao štit.

Pucao sam iza njega prema intenzivnom bljesku koji je osvetljavao tamu. Osećao sam kako meci kidaju tijelo dok samuzvraćao vatru. Skinuo sam obojicu i opet se sakrio se iza leša. „Koliko?“ viknuo sam Jimmyu. „To je bilo to,rekao je.”Ĉisto je šefe. Jebem ti.“ Stajao sam, proveravajući se,kako bi bio siguran da nisam uhvatio neţeljeno olovo. Isuse. Moje srce nabija ugrudima. Nisam se trudio da pitam Jimmya šta se desilo, dovoljno je jasno. Netko je došao do njega i iskoristio ga kako bi me namamio.

Moj um odmah prelazi preko toga i odlazi na Aubriellu. Mislim da ĉak ne znaju za njenu drugaricu jer sam se trudio da ih razdvojim od dana kad me srela,ali ako su uspeli da je namame napolje-shvatio sam saparalizirajućimstrahom, da joj nikad nisam dao mobitel. Moram da doĊem do broje njene prijateljice i da pokušam na taj naĉin da je upozorim. „Da li još imaš svoj telefon?“ pitao sam.

115

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Jimmy je odmahnuo glavom.”Oduzet. Ovo će zvuĉati ludo,ali jedan od naših radi s njima.Sigurno. Imali smo tri vojnika koji su ĉuvali zarobljene šefove ,svi naši momci pronaĊeni su mrtvi,upucani iz blizine,kao da je taj bio netko kome su verovali.

TakoĊeršefovi su slobodni.“ Stisnuo sam pesnice. „Skime si razgovarao?“ „Samo tvoj Pops’. Otišao je sa ekipom naših kaposa sa vrha i par Jerseyevih momaka koji su u gradu. Kriju se u restoranu. Mesto je sada verovatno sigurnije nego jebeni Pentagon.“ „Šta je sa ţenama?“ „Jack ih je odveo kod sebe.“ „Da li si se ĉuo sa Frankiem?“ Pitao sam,ne znam taĉno zašto sam posebno ţeleo da znam za njega,ali imam neku teţinu u grudima koja me tera da to upitam.

Jimmy je odmahnuo glavom,na trenutak izgledajući zamišljeno ali nijedan od nas nije imao vremena da sedi i da osluškuje predosećaje. Aubriella je negde tamo,sama.

Adrenalin je preplavio moj sistem praktiĉno me moleći da idem da lovim svakog poslednjeg Anastasiosa i da ih olovom. Ipak ne mogu. Ne dok je ona još uvek tamo napolju,negde. Moram da je pronaĊem i uverim se da je sigurna pre svega. „Da li moţeš da ideš?“ pitao sam.

Jimmy je klimnuo. Drţao se za rebra,ali izgledao je kao da još uvek moţe da pritiska okidaĉ,pa sam uzeo pištolj sa jednog obliţnjeg tela i bacio mu ga. Stavio ga je u dţep i šepajući hodao iza mene dok smo se kretali prema kolima.

116

U Ime Časti

Trofej Knjiga

26.

Aubriella Aria je drţala svoju šoljicu kafe kao da joj ţivot ovisi o tome. „On je mafijaš. Kako takva veza završava? Mislim,da li ćete sevjenĉati?“ Prevrnula sam oĉima. Bila je ovakva skoro trideset minuta,jedva mi dopustivši da kaţem reĉ. U poĉetku je njena zaštita bila slatka,ali brzo jepostalazamorna. Znala sam da nitko stvarno neće razumeti. Dovraga,ja ne bi razumela. Mislila sam kako ţelim da me odgovori od svega ovoga,naprimjernekoliko razumnih brzih reĉi koje bi me oslobodile njegove ĉarolije.Ali samo me podsetila koliko snaţno ţelim da izaĊem iz ovog sveta punog pravila. Razmišljajući o tome da molim da mi se vrati posao i o vraćanju svom ţivotu gde brojim penije,nije više uopće opcija.

Prekrstila sam ruke. Naginjući se na njen kuhinjski stol dok je ona koraĉala po kuhinji.”Moţda.Ne znam.“ „Jedva ga poznaješ!“ poviknula je.

Pogledala sam dole. „Da. Ali osećaji koje imam kad sam s njim stvarniji su od svih koje sam imala sa drugim momcima.”

Arija ju je saţaljivo pogledala,kao majka koja pokušava svojoj kćeritinejdţerici reći da momci iz srednje škole ţele samo jednu stvar. „ Normalno je da se osećaš krivom posle spavanja sa tipom poput njega. Moţda se samo nadaš da ćeš se osećati bolje ako se ubediš da je izmeĊu vas nešto više od samog seksa.“ Duboko sam udahnula, osećajući kako mi se nozdrve šire. „Ajde da promenimo temu.“ „Promenimo temu? Nestala si na nedelju dana. Sastajala sam se sa policijom skoro svaki dan,trošeći vreme posle posla da te naĊem. Sad se iznenada pojavljuješ i hoćeš da priĉaš o neĉemu drugome? O ĉemu drugomda priĉamo?“ Stavila sam dlan na ĉelo, oĉajniĉki ţeleći da promenim temu razgovora. „Šta je sa tobom i Ronnijem? Da li ste još zajedno?“ Namrštila se. „Ne, bio je seronja. Zašto onda taj Vince nije došao sa tobom ako se toliko brine za tvoju sigurnost?“ Borila sam se protivnagona da prevrnem oĉima. Ona stvarno neće odustati.

Mobitel joj je zazvonio, spašavajući me od odgovora.

117

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Aria je proverila ekran i pokazala. „Tvoj otac me neće prestati zvati.“ Ustala sam da uzmem mobitel od nje. Moram da završim sa ovim. Podigla sam slušalicu. „Da li si ĉula nešto?“ pitao je. „Tata,“ rekla sam. „Ja sam.“ Pauza. „Aubriella?“ „Da.“ „Iskljuĉili su mi struju i vodu. Ţivim kao divlja ţivotinja.Gde si bila?“ Stisnula sam usne i pokušala da izbacim svoju frustraciju kroz nos. Naravno. Ni najmanje nije zabrinut za mene. Samo ţeli da zna gde mu je otišla ATM mašina.„Dobro sam,hvala što si proverio,tata.“ „Trebam novac,Aubi.“ Sve izmeĊu nas neoĉekivano se razvija. Nisam znala koliko je teţine u meni dok njegove reĉi nisu pokrenule duboke poplave za koje nisam znala da ih imam. Nekako je ovaj osećaj kao rezultat svih malih i ne toliko malih znakova koje je pokazivao,on zapravo uopšte ne brine za mene,ĉovek kojeg sam zvala ocem umro je.Sve što je ostalo bila je prazna školjka koja će me crpiti sve dokle god ja to dozvolim. Koliko god bolelo,moramda prekinem svoje veze snjim. Moram da završim jednom za svagda.

“Tata. Treba da me veoma paţljivo slušaš,ok? Pitat ću te jedno pitanje i ţelim tvoj sasvim iskren odgovor.“ Pauza. „Ok,ali...“ “Ne. Tata,samo slušaj. Govorim ti upravo sad da ti nikada više, dokle god sam ţiva, neću dati niti jedan peni. Ne zanima me da li ti treba samo dolar da kupiš hamburger i da li gladuješ. Ne dajem ti novac više. Nikad ti neće biti bolje osim ako te ne odbacim i ostavim te da se postaviš sam na svoje noge.“ Nije ništa rekao. „Tako da moje pitanje glasi,da li moţeš to da prihvatiš?”

Još jedna duga pauza. Napokon,sa glasom od kojeg me prošla jeza,kao da dolazi od neĉeg mrtvog. „Ne.“ Spustio je slušalicu.

To je to. Aria me veoma zabrinuto pogledala, ne ţelim to upravo sad. Previše je. Ţelim da se zakljuĉam od sećanja na ono što se upravo desilo i krivnje koja trenutno raste u meni. Ne ţelim da priĉam o tome ,niti da budem utešena. Taman sam joj htela odmahnuti glavomkad je teška ruka pokucala na vrata,gotovo mi uzrokujući infarkt.

118

U Ime Časti

Trofej Knjiga

„Aubriella!“Snaţan glasjavio se sdruge strane vrata.”Otvorijebena vrata!“ To je glas koji prepoznajem. Vince.

Aria me pogledala sa nevericom,kao da ne moţe da veruje da je imao odvaţnosti da se popne do njenog stana. Pomerila sam se da ga propustim unutra..prošao je pored Arie koja je pokušala da mi pokaţe da ga ignorišem. Nije imala pojma kakva vrsta ĉoveka je on. Ĉak iako bi ţelela da ga drţim napolju,nema šanse da bi ga nešto tako beznaĉajno kao vrata spreĉilo da uĊe unutra.

Otvorila sam vrata.Vinceova kosa je u haosu,a on je prekriven znojem.Ipak izgleda apsolutno neverojatno.Kutkom oka videla sam Ariu kako mu se nevoljno divi. Trebala mi je sekunda da shvatim kako nije sam. Ĉovek koji me posmatrao u Paneri posle prvog puta kada sam srela Vinca,bio je pored njega.Relativno je nizaksa tankim obrvama i usnama. Drţao je svoja rebra i treptao kao da je u bolovima. „Šta se desilo“ Pitala sam. „Moramo odavde,“ rekao je Vince. „Ovde više nije sigurno. Ti takoĊer moraš poći,“ rekao je,klimajući prema Ariji. „Ne moţeš tek tako doći u moju kuću i nareĊivati mi,“ rekla je ali osećala se neodluĉnost u njenom glasu. Ne krivim je. Nije lako suprotstaviti se Vinceu,ĉak iako ne znaš za šta je sve sposoban. „Nije na tebi. Znam da si vaţna Aubrielli i ako se nešto desi tebi,to će uzrujati moju devojku. Tako da ideš samnom zato što ovde više nije sigurno.“ Arija je izgledala kao da hoće da se protivi,ali njene oĉi još uvek suklizile po njemu.

On nije tip ĉoveka kojeg odbijaš.Previše je moćan. Previše samouveren.”Pusti me samo da uzmem svoje stvari,“ rekla je odbrambenim tonom. „Samo poţuri,“ rekao je Vince dok je gledao na svoju stranu i niz hodnik.

Svi smo se nagurali u auto dok su se glave od Vincea i Jimmyaokretale prema svakoj osobi na ulici, kao da su napadaĉi koji ĉekaju.Obgrlila sam se, osećajući se ranjivo. U autu ,nekoliko minuta nitko nije priĉao. Dok smo ĉekali na crvenom svetlu,Aria je proĉistila grlo.”Pa Vince šta taĉno planiraš da radiš sa Aubriellom?“ Sagnula sam se. Da li stvarno radi ovo sada? „Planiram da je odvedem negde na sigurno dok ova bura ne proĊe.“ „Ne. Mislim posle svega ovoga. Jednom kada ti dosadi hoćeš li je samo odbaciti po strani?“ „Aria!“ Povikala sam,uhvatila njen pogled i oštro uperila oĉi u nju kao upozorenje.

119

U Ime Časti

Trofej Knjiga

„U redu je,“ rekao je Vince. „Ona samo pazi na tebe.“ Njegove oĉi su me našle u retrovizoru, namignuo mi je.”Da odgovorim na tvoje pitanje,akoAubriella ne bude paţljiva,završit će u škripcu samnom na veoma dug period.”

Nešto u njegovom glasu ĉinilo je da zaustavim dah. Izgovorio je to kao pretnjuali sjaj u njegovom oku,takoĊer je izgledao kao obećanje. Da li misli...ne. On ne moţe misliti da će me oţeniti. Šta bi uopšte odgovorila? Deo mene odmah jeznao kako bi odgovor bio da. Jedan pogled na našu trenutnu situaciju -na beg od još jedne opasnosti za moj ţivot- izgledao je kao dovoljno dobar razlog za reći ne,ali jedna je stvar znati kako se trebamdrţati podalje a sasvim druga stvar to i uraditi. Mogu samo ignorisati svoje telo. Naĉin na koji osetim lepršanje i pocrvenim samo od njegovog dodira ili njegovog pogleda, ne moţe biti pogrešan. Mora postojati nešto.

Nasmejala sam se malo previše glasno i videla Vincea kako se opet smiješi prema meni, preko retrovizora. Aria je takoĊerrazumela jedva sakriven smisao i sela nazad,napokon bez reĉi.

Vozili smo se sve dok nismo došli do gornjeg kraja drţave,izgledalo je kao da se nitko ne ţeli vratitirazgovoru. Provodila sam voţnju zureći kroz prozor, nesposobna da zaustavim svoj mozak od razmišljanja. Mislila sam na tatu,Ariju,svoj posao,kako izgleda telo JerryWashington i naravno njega. Iscrpljujuće je. Ne mogu da mislim na jednu temu dovoljno dugo da naĊem rešenje.Poĉela sam siobećavatikako ću prestati da se premišljam o naĉinu na koji sam priĉala sa tatom,što me dovodi do toga, šta bi Vince rekao kad bi znao za novĉane probleme moga oca?A to me dovodi do toga da razmišljam o njemu i naĉina na koji je, kako se ĉini, spreman da me izbavi iz mojih financijskih problema,a to opet dovodi do toga da se pitam da li bi Ariaodobrila da ga pustim,ĉini me znatiţeljnom da li sam protiv te ideje zbog toga šta bi ona mislila ili zbog toga šta bi ja mislila o sebi ako ne bi radila neki iskren posao? To je haos,a kad se zaustavi ispred male kolonije sa crvenim roletnama,zbunjenija sam nego kad sam zapoĉela razmišljati.

Vince je otvorio moja vrata a Jimmy Arijina. Došla je do moje strane i uzela zaštitniĉki moju ruku,dok je Vince svoju snaţniju ruku stavljao na moja ramena. Ĉak iako su njih dvoje u sukobu,bio je dobar osećaj dozvoliti da dvoje meni najbitnijih ljudi pokaţu toliku brigu prema meni, dok smo hodali putkuće. Ako ništa drugo,znam da sam voljena a ne znam da li sam takva bila pre nekoliko nedelja. U tom momentu,shvatila sam da sam više uplašena da ne izgubim taj osećaj nego svoj ţivot. Ĉak iako napadaĉ doĊe po mene u sledećih sat vremena,radije ću umreti nego da se vratim na stvari kakve su bile. Tada sam shvatila. Ne ţelim da odem od Vincea. Ţelim da ostanem snjim,da budem njegova. Ĉak akonikad ne prizna,ja ga takoĊer ţelim uĉiniti svojim. Još uvek ne znam kako se osećam po pitanju svega ostalog,ali u ovo sam sigurna.

Jednom kad se reši sve sa suparniĉkom porodicom,naći ćunaĉin da mu pokaţem kako sam spremna. Jedan pogled na njegovo kameno drţanje, kaţe mi da još nije vreme.

120

U Ime Časti

Trofej Knjiga

„Gde smo?“pitala sam. „Ovo je sklonište za ţene. Nismo ga morali koristiti godinama,pa je moţda malo prašnjavo.“ Otvorio je vrata,podignula sam obrve. Prašnjavomoţda ali prokletstvo. Dekor je prelep. Svetluckavi luster visi visoko iznad ulaza.Balkon na drugom spratu gleda na predsoblje na kojem se nalaze dva neţno zakrivljena mermerna stepeništa. Pravo napred imam blistav pogled na bazen a i dobro ureĊeno dvorište.Aria mi je uputila jedan odobravajući osmeh i klimnula. „Ja mislim da je ovo dobro,“ rekla je. Ĉula sam buku glasova koji su dolazili dublje iz unutrašnjosti kuće. Glasovi su njeţni i naglašeni,prekinutiprekomernim hladnim smehom i uzvikivanjem. Ţene.

Naizgled bezopasne,ne bi trebalo toliko da me zaplaše,ali to su ţene mafije. Ako bi me Vince ikada zaprosio,bila bih jedna od njih.

Vince nas je brzo poveo prema kuhinji,gde je u raskošnoj odeći sedelo sedam ţena,neke nagnute a neke su stajale oko ostrva u kuhinji, uzimajući delove mesa i sira uz ĉavrljanjee. Kad su videle Ariju i mene sve su se okrenule,široko otvorenih ruka krenule su prema nama,izljubile nas u oba obraza i rekle kako smo prelepe. „Lutko,ja i Jimmy moramo ići,ok?“ Vince mi šapnuo u uvo dok su ţene raspravljale na koju poznatu osobu Aria najviše liĉi. „...Uma Thurman. Ozbiljna sam,“ rastegla je ţena sa debelim njujorškim akcentom. „Ona iz Kung Fu filma.“ Uputila sam Vinceu široki osmeh i klimnula. Ne sviĊa mi se to, naravno. Znam da planira nešto opasno,ali takoĊer znam da ga ne mogu spreĉiti. Najbolja stvar za mene jest da ga podrţim. On srlja u opasnost,nema razloga da na njegove probleme još dodajem stres i svoje mišljenje kako mi se sve to nimalo ne sviĊa. „Samo se ĉuvaj,ok?“ „Da.“ Okrenuo se da krene ali sam mu ugrabila ruku i nagnula se napred da mu šapnem u uvo. „Ako mi se vratiš u jednom komadu,dozvolit ću ti da radiš onu stvar što ţeliš.“Obrazi su mi goreli dok sam to govorila. Nisam baš upotrebljavala prljav rijeĉnik ovo je bila istina.Ta pomisao me uplašila,ali iza straha me golicalo uzbuĊenje.Osećam kako je prošlo jako puno vremena od kad je bio u meni, ţelim to,bez obzira kako se desilo. Samo razmišljajući o tome,moj spol se zagrijao.

Vince se nasmešio poput maĉeta i ugrizao za usnu pre nego što se nagnuo da me snaţno poljubi. „Vratit ću se.“ Klimnula sam i gledala kako odlazi.

121

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Kad su Vince i Jimmyotišli,ţene su navalile na mene kao oblog ,nekoliko trenutaka dok se napokon nisu poĉele razilaziti i puštati me na miru.Provela sam gotovo sat vremena na kauĉu praktiĉkidajući intervju. Kako smo se sreli? Kako sam ga uspela zadrţati tako dugo? Vince se nikada ne drţi jedne devojke,koja je moja tajna? Da li sam trudna? Do vremena kad su završile,nisam se uopće osećala krivom jer sam prepustila Ariju njenom ispitivanju kad sam ugledala priliku. Popela sam se gore I pronašla sobu sa kompjuterom na stolu.

Napola formirana ideja poĉela je da skakuće u mojoj glavi,tako da sam sela za kompjuter pre nego što sam zapravo znala šta planiram. Sve što sam sigurno znala, jest da Vince ne moţe jednostavno pucati u celu mafijaško-kriminalnu porodicu.

Jedini naĉin da iz ovoga izaĊe ţiv je da smislim neki naĉin i uĉinim dodatne šanse za njega. Poĉela sam da guglam lokalne mafijaške porodice,traţila sam dublje.Nije trebalo dugo da naĊem Anastasiove. Oni su stara porodica sa direktnim vezama koje idu do Italije. Ĉovek po imenu Andre glava je porodice, iako je tek u pedesetima.

Postoje sluĉajevi pokrenuti protiv njih u 2004,2007,2012 i 2015 godini zbog nezakonite sportske kladionice. Namrštila sam se, kopajući kroz informacije koje su javne dok nisam maglovito razumela ono što su verovatno uĉinili.

Većina optuţbi je povezana sa bejzbolom,ali takoĊer su bili umešani i u fakultetsko klaĊenje,u vezi fudbala i neke NFL opklade. Svaki put su na kraju izbegli da budu osuĊeni,ali svaki sluĉaj prate glasine o manipulaciji porote,ĉak i o davanju mita sudiji.

Nije trebalo dugo da poĉnem da vidim povezanost. Svaki put kada sam pokušavala da vidim dublje u igru nameštanja,HenryKrawbeck,viši urednik SportsCastauvek me gasio,preusmeravajući me u drugom pravcu. Da li je skandal otišao tako daleko? Ako je viši urednik SportsCastaumešan,ne moţe se reći koliko je daleko korupcija otišla.

Razmišljala sam o svakom putu kadme Herbert Blume pokušavao nagovoriti da pišem za Global Sports,takmiĉarSportsCasta koji nikad nije mogao da mi ponudi dovoljno novca da uzmem posao. Bilo bi to kockanje,aliako bi pokrenuli priĉu,moglo bi biti dovoljno da se Anastasiovi odmah sklone iza slike. Imam osećaj krivice jer osećam mehur uzbuĊenja na ideju da se pokrene tako velika priĉa. Samo moram da budem sigurna da ne nagovestim krivicu Vinca Ili njegove porodice na bilo koji naĉin kad budem pisala. Kad bi Vince znao šta planiram,nikad mi ne bi dao to da uradim.

Odluĉila sam da napišem priĉu,sredim sve za pokretanje i onda proverim sve s njim, poslednje minute,kad ne bude imao dovoljno vremena da me zaustavi.

Otvorila sam word dokument i razmislila na trenutak pre nego što sam poĉela tipkati. Mafijaškanameštaljka:Korupcijauprofesionalnimifakultetskimsportovima.

122

U Ime Časti

Trofej Knjiga

27.

Vince „Sranje!“ Rekao sam dok smo ja i Jimmytrĉali natrag u auto. Udvostruĉili smo se i uzeli Mercedes od napadaĉa ispred fabrike kako ne bi mogli da nas prate. Stavio sam svoj pištolj u dţep od jakne.I dalje je bio vrućali sagorevajuća senzacija drţi me na upozorenju,zbog toga ga nisam naglo vadio. Ţivotopisne slike vraćaju se kroz moj um, kroz bljeskove krvi i tela. Upravo smo uhvatili Anastasios kapa i tri njegova vojnika kako izlaze iz restorana po jasnom dnevnom svetlu. Jimmy i ja smo izašli iz auta,podiţući pištolje, poĉeli smo da pucamo.Samo jedan od njih imao je vremena da posegne za svojim pištoljem pre nego što je pao dole.

Ljudi su vrištali,video sam najmanje troje ljudi na svojim mobilnim telefonima, najverojatnije su zvali policiju. Jimmy i ja povukli smo dole crne maramice pokrivajući svoja lica i stajući na gas,odvodeći nas odavde što brţe mogu. Odveo sam nas na pristanište,stavio auto u neutralno i povukao ruĉnu koĉnicu. Obojica smo izašli,nagazio samgasi pustio ga da se polako spušta prema dugom padu u vodu.

Trĉali smo do mog auta dok je Mercedes udarao u vodu,praveći balonĉiće dok je tonuo. „Vince,morat ćemo umešati još ĉlanova porodice ako hoćemo da završimo ovo u jednom komadu,“ rekao je Jimmy. „Shvatit će šta radimo I neće nam dopustiti da ih biramo kao da su ţivotinje.“ Zaškripao sam zubima i klimnuo glavom. „Ako si u pravu u vezi izdajnika,morat ćemo biti oprezni. Ako dovedemo u ovo pogrešnog momka, završit ćemo upucani na leĊima.”

Sazvao sam sastanak sa Pops’ i svojom braćom. Smestio sam ga kod Pops’a jer su Anastasiovi jebeno dobrodošli da nas pokušaju ubiti dok smo svi zajedno. Kad smo stigli,većina porodice već jebila ovde. Ušao sam unutra,potapšao sam po ramenima Jacka,Paulia,Popsa,Maria,Angela…celuekipu. Svi su krenuli prema podrumu i zauzeli svoja uobiĉajena mesta,paleći cigarete i vadeći karte. Postoji nepisano pravilo o tome kako ljudi zapoĉinju stišan razgovor,ĉekajudok im ne dam znak kako sam spreman da se zapoĉne.

Poslednjih par dana su bili kao jebeni vihor. Ubijao sam ljude ranije,ali danas sam verovatno napravio više leševa nego u celom svom ţivotu. To je ĉudan osećaj i drţi me na ivici. Gledajući kako toliko ljudi umire imam osećaj da sam manje nepobediv i to me brine,zato što moram da ostanem ţiv za Aubriellu. Moram da se pobrinem da

123

U Ime Časti

Trofej Knjiga

joj se vratim,da mogu napokon da se nabijam u tu prelepu picu,sve dok ne bude vrištala moje ime.

Krstario sam sobom, gledajući ekipu dok svi glume kako me ne gledaju. Znaju da je ovo veliko. Svi su na ivici. Paulieima neki ĉudan miks grimase i smeška.U kombinaciji sa njegovim oštrim oĉima,izgleda kao da je jebeno lud. Angelo ne moţe da mirno sedi.Nastavlja da grize svoje nokte, odsutno prateći svoje karte. Oni znaju da ovo moţe otići još dalje. Anastasiovi igraju prljavo i to je nova igra za sve nas. Priĉe da u našoj porodici postoji pacov takoĊe su se proširile i svi sumnjaju jedan u drugog.

Prišao sam Popsu, koji je na svom regularnom mestu sa debelom kubanskom cigarom izmeĊu svojih ljubiĉastih usana. „Pops. Ţelim da zazovem predstavnike sile.

Da li imam tvoj blagoslov za to?“ Pitao sam. „Vince,tebestavljaju na metu više nego ikoga. Što se mene tiĉe to je tvoj poziv.

Kako god ti ţeliš toodigrati.”

Uzeo sam ga za poleĊinu vrata i poljubio u ĉelo. „Gracie,Pops’.“ Potapšao me po grudima i klimnuo. „Da li si video Frankie?“ Pitao sam.

Namrštio se. „Nisam. Mislio sam da je s tobom,rekao je da će se sastati s tobom u fabrici.“ Osetio sam kao da je lopta leda pala u moj stomak. „Da li si siguran da je to rekao?“ „Star sam,ali nisam jebeno senilan. Znam šta je jebeno rekao.“ Zašto bi rekao da ide tamo? Zvao bi me ako je planirao da se sastanemo. Da li je bio u zamci? Sranje. Jebote. Ne ţelim da verujem u to,ali kad razmislim kako se Frankie ponašao prethodnih par nedelja,dobio sam muĉan osećaj. On je taj koji je pustio Anastasiove i pomogao im da pokušaju da me smaknu.

Odjednom sam znao sa izvesnom sigurnošću. Uvek sam znao kako mi nikad nije oprostio ono što se desilo Jackiu,ali ovo sranje? On stvarno stavlja jebeni nišan na svog brata zbog toga? Stisnuo sam pesnice. Ako je istina,on je mrtav za mene. I bit će mrtav za svet kad ga ja dohvatim u ruke.

Pomerio sam se do prednje strane sobe i stao ispred bara. Sipao sam burbon i istresao ga u jednom gutljaju, propuštajući ga niz grlo. Koristeći kašiku,lupkao sam jako po ĉaši, dok se svi nisu utišali i pogledali u mene. „Da li je itko video Frankia nedavno?“

124

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Nastupila je zaglušujuća pauza dok su se glave okretale i dok su momci slegali ramenima jedni drugima,tiho šapćući i odmahujući glavama. Ĉekao sam duţe nego što sam trebao, nadajući se da grešim,ţeleći da netko progovori. „Nitko?' Pitao sam.

Nastao je generalni,negativni ţamor. Nisam se trudio da prolazim kroz sve razloge zašto verujem da je on. Preskoĉio sam pravo ispitivanja svoje sumnje,znajući kako znaju koji sam ja kurac i da to neće ispitivati.„Frankie moţda radi sa Anastasiovima.

Ako ga vidite,dovedite mi ga. Nemoj te da ga ubijete, ja ga ţelim. Da li su svi razumeli?“ „Vince,da li si siguran?' „Ne,“rekao sam. „Ali imam jebeno loš predosećaj kako sam u pravu. Tako da nećemo ništa trenutno uraditi dok to ne ĉujemo od njega. Jasno?“ „Vince,“ rekao je Mario. „ Moja devojka je zvala pre nekoliko minuta i rekla da je Frankie tamo. Rekla je da je govorio kako je sigurna kuća kompromitovana i da mora da pomeri ţene.“ Tišina je visila u vazduhu manje od sekunde pre nego što su stolice zaškripale,momci uhvatili jakne i podigli svoje pištolje. Ja sam prvi na vratima.

125

U Ime Časti

Trofej Knjiga

28.

Aubriella Stavila sam poslednje detalje na moj ĉlanak. To je najbrţe što sam ikada nešto napisala,i verovatno nesvesno sam postavila neke podatke o tome kako sam brzo i konsolidovala dokaze i napravila kontakte. Uzela sam vremena da još jednom proĉitam sve pre nego što odluĉim da je spremno. Moţda malo grubo ali u ovojpriĉi u pitanju suĉinjenice, ne paperju. Prokletstvo ,neke od ovih ĉinjenice su na svojim sopstvenim nogama. Već sam pozvala nekoliko prijatelja iz sportskog sveta za uslugu. Moj najveći uspijeh bio bi da pridobijem RonniaWhita da pristane da svedoĉi protiv Anastasiovih. Rizikovala sam i obećala da će Vince oprostiti njegov dug ako bi zakucao svoj ĉavao,koji uzrokuje Anastasiovo zastrašivanje. TakoĊer imam evidenciju tri reportera koji su ĉuli i videli sumnjiv razgovor,koji im je pomogao da predvide ispod proseĉni performans od sportista dan prijeigre. U svakom sluĉaju razgovor ima papirni trag koji vodi do Anastasiovog ĉoveka.

Herbert Blume se sloţio da objavi moj komad,delom kao uslugu i delimiĉno iz svoje pohlepe da ga ima u svom ĉasopisu. Zna dobro koliko i ja šta sve senzacionalni komad kao ovaj, o korupciji moţe da uĉini za prodaju. Ĉim sam ga poslala,pozvala sam policiju i rekla im sve što znam o Anastasiovima. Nastavili su da me prebacuju sve više i više na liniji komande,sve dok nisam stigla do toga da priĉam sa šefom policije. Stalno me pitao da ponovim stvari, zvuĉao je izuzetno zainteresovano. Iako nije mogao da mi kaţe svoj plan,imala sam veoma jak osećaj da će policija krenuti sa racijama na Anastasiove.

Poslala sami nervozno trljala ruke zajedno,ispuštajući veliki udah. Zatvorila sam dokument i krenula dole, osećajući se ĉudno. Ovo nije onako kao što sam oĉekivala da ću se osećati kad napišem svoj prvi veliki,istraţivaĉki komad. Mislila sam da ću zvati par prijatelja da ispijemo šampanjac dok provodimo noć slaveći i deleći koktele.

Umesto toga,osećam samo uţas. Ne znam da li sam uĉinila pravu stvar,ali ne ţalim.

Da nisam ništa uĉinila, gotovo sam sigurna da Vince nebi preţiveo ono što je planirao. On moţda misli da je jedini koji moţe rizikovati bez dozvole ili izvinjenja ,ali nije.

Našla sam Ariu na kauĉu,izgledala je iscrpljeno,bila je ţena u tridesetima, prerano naborane koţe i kovrdţave crne kose. Taman sam je htela spasiti kadse zaĉulo teško udaranje od vrata. Sve smo pogledale prema gore.Srce mi je mahnito udaralo u grudima. Sa svim razgovorima o opasnosti u kojoj se nalazimo,ne mogu biti sigurna da li je s druge strane vrata prijatelj ili netko tko nas ţeli vidjeti mrtve. Na moje

126

U Ime Časti

Trofej Knjiga

iznenaĊenje, tri ţene su izvukle male pištolje iz svojih torbica i zauzele poloţaj sa obje strane vrata. Aria je podigla obrve i nervozno se smijući pogledala u mene.

Nakon što su se vrata otvorila svi su izdahnuli sa olakšanjem. Videla sam da se jedna ţena prekrstila a onda izvadila telefon da napiše poruku-najverojatnije javljajući svom suprugu da zna da je Frankie došao po nas. Dobro. Nadamo se da će reći Vincu o tome,tako da zna gde sam. „Frankie!“ rekla je ţena na vratima sa olakšanjem. „Hajde,“ rekao je,koraknuvši prema unutra i mahnuvši nam da izaĊemo. „Moramo ići. Ovde više nije sigurno.“ „Štaaaa?“ pitala je ţena sa Njujorkšim akcentom. „Ovo je bila naša sigurna kuća oduvek! Od kad više nije sigurna?“ „Nemam jebenog vremena da se raspravljam o tome. Hajde!“ Sve ţene u tišini su krenule da skupljaju svoje stvari. Aria i ja smo malo u zaostatku.Kad smo se pribliţile Frankiu,videla sam da mu je ĉelo znojno i da stalno baca pogled prema autu koji je ĉekao napolju. Hladno je napolju, zašto se znoji? Sve mi to izaziva loš osećaj. Brzi pogled prema Ariji potvrĊuje mojesumnje.Namrštila se i klimnula prema njemu,dajući mi 'šta se dešava' gest.Slegnula sam ramenima. Oboje smo pogledale prema ostalim ţenama da vidimo kako treba da se izborimo sa ovim,ali sve su se kretale kao da ništa nije ĉudno. Poţelela sam da je Vince ovde.

Kad smo izašli napolje,videla sam niz auta koji ĉekaju pred kućom.Svi su crni,videla sam muškarca u odelu koji se naslanja na vrata,prekriţenih ruku. Ne prepoznajem nijednog od njih.Osetila sam mali nalet panike gledajući u njih. Nešto nije u redu.

Osećam to u svom stomaku. Samo ne znam šta da radim. Ima ih barem desetak,nije baš da mogu samo tako da pobegnem. Mogli bi me upucati pre nego što stignem da pobegnem.Bilo bi to samoubistvo.

Hodala sam polako, osećajući se više nego sitnom,kao da hodam u usta neke zveri koja ĉeka. Ostale ţene su se penjale u aute kad sam zaĉula tutnjavu motora u daljini kako dodaju gas. Pogledala sam prema putu i videla malu formaciju crnih auta koji jure prema kući. Vince.

Frankie i ostali muškarci pored auta posegnuli su u svoja odela i u svoj pojas,vadeći pištolje i puneći komore.Srce mi je nabijalo u grudima,neodluĉno sam koraknula unatrag. Trgnula sam Arijinu ruku i odvukla je prema kolonijalnoj verandi dok su muškarci bili ometeni. Stali smo u zaklon iza jednog stepeništa i gledali sa relativne sigurnosti kako Vince izlazi iz vodećeg auta i vadi pištolj iza svojih leĊa.

Izgledao je kao osvetniĉki anĊeo. Prelep,mraĉan i smrtonosan.

Hodao je pravo pored podignutih pištolja kao da ga ne mogu dotaknuti.Došao je na nekoliko centimetara od Frankia. Ostatak Vinceovih ljudi izašlo je iz svojih auta i

127

U Ime Časti

Trofej Knjiga

okrenulo pištolje prema ljudima koji su bili sa Frankiem. Imala sam osećaj da svaki trenutak mogu otvoriti vatru. Ipak mislim da Vinceovi ljudi znaju da su njihove ţene u autima,neusuĊuju se da pucaju prema kolima koje ljudi koriste kao zaštitu zbog rizika da će pogoditi svoje ţene. Ako se ovo pretvori u borbu sa oruţjem, Vince će odmah umreti a njegovi ljudi će ili izmasakrirati njihove sopstvene ţene ili umreti.Grizem svoje nokte. „Šta je ovo koji kurac Frankie?“ Pitao je Vince…gurao je svog brata iako je imao pištolj. Skupila sam se, oĉekivajući da će Frankie podići pištolj i pucati u Vincea zbog toga. „Ovo je ono što se moralo desiti. Prvo je Jackie ubijen, a onda poĉinješ da besramno riskiraš neĉim ĉime bi mogao da pokopaš celu našu porodicu. Morao si biti zaustavljen. A jebeni Pops te dadilja.Nikad mi nebi predao uzde. Ako sam to ţeleonapraviti, morao sam to napraviti na svoj naĉin.“ Vince je odmahnuo glavom. „Jebeno mi muka od tebe. Ja sam tvoja porodica.“ Opet je gurnuo Frankiea. Nekoliko Frankievih ljudi su podigli svoje pištolje i koraknuli prema Vinceu kao upozorenje. „ Jebeni seronjo.” „Paţljivo,“ rekao je Frankie. „Ĉak ni Vincent Citrione nije otporan na metke.“ Vince se samo podrugljivo nasmejao. „Tako ćeš da me odradiš? Prekoraĉeno, ispraţnjeno, izdato? Da li ćeš moći da spavaš noću ako povuĉeš obaraĉ?“ Frankie je napunio svoj pištolj i prislonio ga na Vinceovu glavu.”Mislim da ću moći.“ Policijske sirene privukle su svaĉiju paţnju.

Vince je psovao.”Prvo svinje, onda i ovidrugi?“ pitao je Vince.

Prokletstvo. Da li će Vince stvarno probati da se bori protiv policije? Ovo bi sve moglo da uništi. Moram da mu privuĉem paţnju. Uhvatila sam duboki uzdah i istrĉala na dvorište. „Vince!“ Viknula sam.

Okrenuo se, gledajući u mene kao da sam ja jedina stvar na svetu koja ga zanima,ĉak i dok je desetak pištolja upereno u njega,ĉak i dok se pribliţava kolona policijskih automobila. „Nemoj se boriti s policijom. Veruj mi,“ rekla sam. Skupio je obrve na trenutak a onda klimnuo. „Šta koji kurac to znaĉi?“ Frankie je pitao Vincea. „Nemam pojma,“ rekao je Vince. „Ali verujem svojoj devojci. Momci,sklonite oruţje. Sklonite se odavde ako moţete.“

128

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Vinceovi ljudi su oklevali, ali sklonili su oruţje i ušli su u svoja kola. Trenutak kasnije, kad je policija stigla,Vince je bio jedini koji je ostao od svoje ekipe. Policija je izletela napolje iz auta, podignutih pištolja. „Ni makac!“

129

U Ime Časti

Trofej Knjiga

29.

Vince Obrisao sam rukave nakon što su mi vratili moje odelo sa evidencije. Uvek sam se zaklinjao protiv cinkarenja,ali jebeš to. Anastasiovizasluţuju svaku jebenu stvar koja dolazi po njih. Dao sam im sve što sam znao u zamenu za imunitet. Aubriella me ĉeka napolju,povukao sam je u tesan zagrljaj,ljubeći joj vrat i smejući se. „ Ti šašava lisice. Ne mogu verovati da si to izvela.“ Povukla se,zabljesnuvši me svojim prelepim osmehom,smejući se crvenih obraza.

Mislim kako ne postoji ništa na svetu što bi me više usrećilo nego što vidim njeno lice upravo sad. Poljubio sam je, jebeno me bilo briga što ljudi zure u nas dok je praktiĉki javno usisavam. Skliznuo sam rukom preko njene ĉvrste zadnjice i jako je stisnuo.

Nasmejala se u moja usta, iznenadivši me stisnuvši mi straţnjicu kako bi mi uzvratila.

Gladna je toga. „Gladna?“ Pitao sam.

Pogledala me zbunjeno. „Nisam znala da te nisu nahranili. Ja sam već jela...“ „Nisam gladan hrane. Ţelim daraširim te tvoje prelepe noge i liţem ti picu dok ne poĉneš vrištati moje ime.“ Jako je porumenela i zagrizla usnu. „Da li si upravo rekao šta ti je na pameti bez razmišljanja?“ Razmislio sam na trenutak.” Ne. Postoje još neke stvari koje ću ti takoĊer raditi.

To je samo mjesto gde ću poĉeti.“ Namrštila se. „Znaĉi sad ĉuvaš tajne?“ Nasmešio sam se. „Samo nekoliko.“ Ĉak iako sam umirao da je uzmem samo za sebe ,stali smo na piće na putu prema kući. Oboje smo malo više popili. Kad smo se popeli uz stepenice, dovukao sam je do tuša, smejući se i ljubeći, gde sam je stavio potpuno obuĉenu. Smejala se, pokušavajući da pobegne ali bezuspješno jer sam joj prepreĉio put, takoĊer u odeći.

Voda je brzo natopila moju košulju i pantalone. Njena tanka bela bluza već je bila zalepljena za njene dojke koje izgledaju jebeno ĉudesno. Tamni krugovi njenih bradavica skroz su vidljivi, ĉvrsto sam ih uhvatio.

Naslonio sam se na nju sa svojim tvrdim kurcem. Njene ruke skliznule su niz moja leĊa, zabadajući se u moje mišiće i trgajući moju košulju. Zadirkivao sam joj

130

U Ime Časti

Trofej Knjiga

dojke dovoljno dugo da pocepa moju košulju,strgnuvši dugmad koja su odzvanjalapo podu tuša. Povukao sam njenu majicu preko glave i bacio je na mokar pod. Bacila se na moje pantalone, pomogao sam joj izvukavši remen i spuštajući ih dole. Kurac mi je napokon slobodno iskoĉio. Poĉela je da povlaĉi svoju dugaĉku suknju koja je grlila obline njenih kukova i guze. Skinuo sam joj suknju a onda joj pocepao gaćice kao da su bile napravljene od mokrog papira. Pribliţili smo se još više jedno drugom, sve dok moj kurac nije odmarao izmeĊu njenih butina, naslonjen na njenu picu.

Stisnula je svoje butine, stvarajući toplo mesto oko mog kurca što sam iskoristio natjeravši je da se trlja dok sam je ljubio… ljubio sam je duboko i privlaĉio njene kukove na sebe. Jebem ti, osećaj je tako dobar. Mogu da osetim vrelinu njene pice, tako je vlaţna za mene. Moje srce je mahnito lupalo a njeno mokro telo naslonilo se na mene, ĉvrsto i mekano gde treba... Osećajući kako se nešto u meni gradi i sprema da se sruši ako ne uĊem u nju uskoro. Ugasio sam vodu, nisam mogao da izdrţim više.

Nagnula se napred pokušavajući da me opet poljubi ali stavio sam prst na njene usne. „Ne.“ Rekao sam. „Treba te kazniti. Samo moram da ti oĉistim prljavo telo pre nego što mogu da ti naplatim.“ Njene velike oĉi su me gledale vragolasto. Obrisat ću humor snjenog lica veoma brzo. Vrištat će od zadovoljstva i boli pre nego što budem gotov.

131

U Ime Časti

Trofej Knjiga

30.

Aubriella Vince me primorao da stojim perfektno mirno dok on uzima vreme da me kompletno detaljno obriše. Nije preskoĉio nijedno mesto,a ja crvenim dok me on ruĉnikom obraĊuje oko moje straţnjicei pice. Kleĉi kako bi bio siguran da je uhvatio svaku kap. Njegova paţnja ĉini da budem svjesna sebe ali vidim njegovo lice u ogledalu, krajnje zadovoljstvo u njegovom izrazu je neporecivo. Teško je misliti loše o sebi s njim koji me gleda na taj naĉin. Ne, to je nemoguće. Osećam sveţu vrućinu kako se širi iz mog jezgra samo od pomisli koliko me ţeli.

Nakon što me konaĉno osuši, na brzinu obriše svoje prelepo, mišićavo tijelo.Imala sam vremena da mu se divim. Na trbuhu ima šest redova ploĉica. Kad me podigao, njegovi mišići su nabrekli, jasno se ocrtavajući dok me podizao. Nosio me prema sobi kao da moja teţina nije ništa.

Spustio me dole,oboje smo stajali u njegovoj sobi dok su noćna svetla New Yorka svetlucala po nama kroz široke prozore. Potpuno smo goli. Pogledala sam dole do njegove duţine, koja je stajala velika i uspravna. Uhvatio mi je bradu i nagnuo glavu. „Uradit ćeš kako ti kaţem, razumela?“ Klimnula sam. Moje jezgro se stisnulo. Naĉin na koji potpuno dominira, ĉini da se osećam više nego napaljeno. Samo ţelim da ga usrećim,da mu udovoljim. Gledajući koliko zadovoljstvo je dobio od moje potĉinjenosti, dovoljna mi je nagrada što se igram s njim. Pored toga, uzela bi svako opravdanje da imam njegove ruke na sebi.

Stavio je ruke na kukove, gledajući dole u mene. „Na krevet. Odmah. Dupe gore.“ Popela sam se na krevet kako je traţio. „Na kolena.“ Uradila sam sve što je rekao, osećajući se izloţeno dok on stoji i ima kompletan pogled na mene, golu i pognutu. Ĉula sam zvuk uţitka koji je dolazio od njega, nateravši me da zaboravim na svoju neugodnost. On oboţava to. Svaki deo toga.

Moja koţa pecka, dok ĉeka njegov dodir. „Da li ţeliš da se svršiš?“ pitao je. Nema zaigranosti u njegovom glasu, nema humora. Samo led. „Da.“

132

U Ime Časti

Trofej Knjiga

„Ako ţeliš da se svršiš,moraš biti kaţnjena. Bila si veoma loša prema meni.

Veoma loša.“ Stavio je ruku na moje dupe, odmah sam znala da će me udariti. Bila sam napeta.

Povukao je ruku i vratio je jako nazad na moje dupe. Nije bilo oklevanja ili uzdrţavanja od udarca. Trznula sam se napred od siline udarca, cvileći od bola.

Posegnula sam da umirim mesto, ali vrelina njegovih usana umirila je bol. Moram biti mazohinista, zbog toga što je bol nekako intenzivirala zadovoljstvo njegovog dodira sve dok nisam osetila nešto što nikada pre nisam osetila. Svako kretanje njegovih usana po meni je kao elektricitet, šalje struju belog, vrelog,uţitkakroz moje telo i ĉini da moja pica pulsira u odgovoru. „To je zbog toga što si napisala ĉlanak.“ Udario me opet. Zaplakala sam,skoro padajući napred ovaj put. Opet me poljubio ,neţno, šapĉući tako da sam mogla da osetim ubrzanost njegovog daha na koţi moga dupeta koja bridi. „To je za svaki put kad si mi protureĉila.”

Teturala sam na ivici. Mislim da će još jedan udarac poput toga biti previše i da ću zaplakati. Umesto da me udari opet,okrenuo me na leĊa. Spustiose preko mene, mraĉan i prelep kao oluja. Njegov kurac bio je potpuno dignut i ukrućen. Moje središte bilo je nestrpljivo da se ispuni snjim ,da osetim svoje unutrašnje zidovi kako se rasteţu zbognjegove duţine.

Po vatri u njegovim oĉima znala sam da neće ići polako. Nagnuo se i poljubio mi bradavicu,okrećući jezik oko ukrućenog ĉvorića pre nego što me ugrizao jako….toliko da sam udahnula. Izvila sam leĊa od iznenaĊenja a onda se ugurao mene. Moje jezgro je eksplodiralo odmešavine zadovoljstva i bola. Osećala sam kako se moji vaginalni mišići bore da ga obgrle, uţivajući u osećaju da budu tako ispunjeni.

Nabijao se u mene, nagnuvši napred da poljupcem ublaţi bol u bradavici. „Koliko ţeliš moju kurac?“ Pitao je, njegov glas bio je osoran i teţak od zadovoljstva. „Veoma,“ rekla sam. „Da li ţeliš da svršiš?“ pitao je. „Molim te,“ rekla sam. „Ne još,“ rekao je,izvlaĉeći se iz mene, stao je pored kreveta.” Još nisi pušila moj kurac.“ Pokazao je na svoj kurac koji je još bio premazan mojim sokovima.Polizala sam usne,ustajući i pomerajući se na ivicu kreveta,ţeljna da ga probam. Otvorila sam usta, uhvatio me za potiljak, gurajući me prema svom kurcu. Išao je tako duboko u prvom guranju da su mi suze krenule na oĉi. Primorala sam jezik da se ispravi i

133

U Ime Časti

Trofej Knjiga

zatvori ulaz u moje grlo, obuzdavajući refleks za povraćanjem dok je jebao moja usta, stiskajući mi kosu i gurajući ga u mene opet i opet. Ţelela sam da svrši. Nikada nisam dozvolila momku da mi svrši u usta,ali ţelela sam da Vince to uradi. Ţelela sam da izgubi kontrolu i pusti se unutra, da se ne bude u mogućnosti zaustaviti ali povukao me unazad posle par minuta, gledajući dole u mene sa blago otvorenim usnama i oĉima koje su se divile. „Jebote. Ti si neverojatna.“ Zatim me podigao i odneo do najbliţeg zida, uspevajući nekako da klizne u mene ne koristeći ruke.LeĊa su mi na zidu a naĉin na koji se priljubiouz mene ĉini da moj klitoris ţudi za trljanjem. Njegova ruka stisnula je moju dojku, zatim se pomerila na moje grlo, stišćući sve dok nisam poĉela da vapim za vazduhom. Uplašilo me jer moje gutanje zadovoljstva brzo me uĉinilo lakomislenom nedostatkom vazduha.

Nisam znala da li još mogu da kaţem sigurnu reĉ, ali nisam ţelela da stane. Ţelela sam da me ima na svoj naĉin.

Dok mi je glava postajala lakša,bilo je kao da midrugiosjeti odumirua ostaje samo blaţenstvo izmeĊu nogu dok se on zabija u mene a njegovi zvukovi uţitka su sve teţi i glasniji, svakim ulaskom. Stisnula sam noge oko njega, zabadajući pete u njegovu ĉvrstu straţnjicu. „Vince!“ Vrisnula sam,slabim glasom. „Ti si jebeno neverovatna,“ zastenjao je. „Svršavam. Ţeliš moju spermu u svojoj pici?“ „Napuni me,“ zastenjala sam. „Ţelim tvoju spermu u sebi.O Boţe!“ Zastenjao je, izvijajućileĊa. Osećala sam kako njegov kurac pulsira u meni, ispunjavajući me toplinom. U isto vreme,pustio je moj vrat. Moj svet je eksplodirao oko mene. Moje središte se stisnulo oko njega dok sam dosezala vrhunac, stavljajući ruke oko njegovog vrata i drţeći se dok je uţitak tako nasilno prolazio kroz mene da sam se tresla na njemu, smejući se tiho dok sam pokušavala duboko udahnuti, uma još uvek u oporavku od eksplozije zadovoljstva koje me nije napuštalo.

Još jednom smo se zajedno istuširali, Vince me opet uzeo, neţnije ovaj put. Nakon što smo oboje bili ĉisti i nosili suhu odeću, nazvao je dostavu indijske hrane. Stisnuli smo se zajedno na kauĉu, jedućiindijsku hranu i gledajući prvi deo Harry Pottera-a...

Vince je napokon priznao da ga voli gledati.

134

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Epilog Šest godina kasnije- Aubriella Miris peĉene slanine ispunio mi je nosnice. Ustajem iz kreveta i krećem prema kuhinji naše široke seoske kuće. Ogromna vila odjekivala je Ethanovim koracima.

Ušla sam u kuhinju i videla da Sophie ima stisnutu krpu u svojim malim rukama i gura je prema Ethanu. Ona ima dve a on tri godine. Poslednjih par meseci bili su lepi jer su napokon poĉeli zajedno da se igraju. „Mamice!“ Oboje su vrisnuli u isto vreme kada su me videli.

Dotrĉali su do mene i zagrlili me svojim malim rukicama. Kleknula sam, udahnula I stisnula ih oboje. Nemoguće je ne osetiti da će dan biti perfektan ako poĉne na ovaj naĉin. Ne treba da budem iznenaĊena. Moj ţivot je sad kao iz bajke. Gotovo mogu da zatvorim oĉi i zaboravim sve uţasne stvari kroz koje sam morala da proĊem da doĊem do ovoga. Prošlo je otprilike šest godina i još se nisam ĉula s ocem. Iz navike proveravam smrtovnice svakog vikenda, u nekom morbidnom ritualu, da se uverim kako još nije umro. Samo se nadam da je negde i da mu je bolje. Svaki put kad se poĉnem zadrţavati u krevetu, znam kako će Vince naći naĉin da me oraspoloţi.

Kao u znak, Vince se pojavio u kuhinji, smejući se. Njegova kosa lagano je razbacana od spavanja nosi sivu majicu I donji dio pidţame. Izgleda smešno seksi u tome. Prokletstvo, on izgleda seksi u svemu. Nasmešila sam mu se, prelazeći palcem preko venĉanog prstena na mojoj levoj ruci. „Doruĉak je spreman,“ rekao je. „Tata!“ rekao je Ethan maknuvši ruke s mene i odluĉno stao ispred Vincea. „Ţelim da kuvam.“ Vince je kleknuo,smešući se i zagladivši Ethanovu kosu unazad. „Ţeliš da kuvaš?

Hajde. Moţeš mi pomoći da napravim tost.“ Podigao je Ethana i ozbiljno ga pogledao. „Ali tost je najteţi deo,ok? Moraš da me paţljivo slušaš i uradiš taĉno kako ti kaţem.“ Ethanovo lice se uozbiljilo, klimnuo je. „Da,tata.“ Vince ga ještipnuo po nosu. „Dobro. Sad prvi korak jest...“ Podigla sam Sophie i zagrlila je. Uţivam da ih mazim dok još mogu. Ethan mi nikada u njenoj dobi nije dao da ga grlim a Sophie mi dozvoljava samo ujutro. Odnela sam je do balkona i uţivala u prizoru vani. Ţivimo u gornjem delu drţave i imamo neverovatan prizor na reku ispred naše kuće.

135

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Nekoliko minuta kasnije, Vince mi se pridruţio,grleći me oko struka. Osetila sam Ethanove male ruke na svom zglobu. Okrenula sam se da poljubim Vincea.Usne su mu mekane a brada me golica. „Bljak!“ rekao je Ethan.

Vinceov mobilni je zazvonio,poljubio me još jednom pre nego što se pomerio da se nasloni na zid. „Da? Ok. Bićemo tamo do deset.“ „Tko je to bio?“ pitala sam nakon što je Vince prekinuo vezu. „Jimmy. Kaţe da Mam i Pops imaju iznenaĊenje za nas. Šta misliš da li bi Aria htela da na kratko priĉuva decu?“ Napućila sam usne. „Nešto mi govori...“ Tad sam opustile svoje lice u smešak.

Nasmejao se. Oboje znamo da je apsolutno luda za Ethanom i Sophie. Praktiĉno je moramo metlom terati sa praga svaki drugi dan. „Ona verovatno ĉeka napolju upravo sada sa ukljuĉenim motorom,za svaki sluĉaj.“ Petnaest minuta kasnije ĉula sam kako je Aria pustila samu sebe unutra. Ethan je pogledao gore sa svojih igraĉaka i potrĉao prema vratima. Sophiega je pratila.

Pomerila sam se do Vincea i dala mu brz zagrljaj bez nekog posebnog razloga, uĉinila sam to zato što mogu,i to se još uvek nije promenilo. „Aria!“ viknuo je Ethan. „Arra,“ rekla je Sophie. Ĉula sam Arianinu uzbuĊenu ciku, pregršt poljubaca i kikoćenja Vince i ja smo im se pridruţili u predvorju. Kao i obiĉno, Aria je imala vrećicu slatkiša za bebe kako bi ih drţala zauzetima. Nakon što sam joj dala poljubac u obraz i opet joj zahvalila, Vince i ja smo završili spremanje i krenuli u kuću njegovih roditelja.

Bilo je desetak auta ispred,i videla sam da je Vince malo na ivici. „Šta se dešava?“ pitao je.

Bila sam tu dovoljno dugo da znam da ovo nije normalno. Još uvek imam neke stare, mraĉne putnike u mom umu od kada sam bila kidnapovana, stisnula sam Vinceu ruku malo previše ĉvrsto. Povukao me na njegovu stranu,njegove velike posesivne ruke oterale su moje strahove kao što uvek urade. Udahnula sam njegov miris i odmah se opuštenije. Ja sam s njim. Sigurna sam.

Koraknuli smo unutra zajedno,doĉekani smo malom gomilom prijateljskih lica. Svi su uzeli trenutak da prekinu svoje razgovore kako bi potapšali Vincea po leĊima kao da je osvojio nešto ili kako bi se samo rukovalis njim ili mu pak klimnuli glavom. Bio je jednako zbunjen kao i ja pa smo hodali kroz kuću u odreĊenoj dozi ošamućenosti.

136

U Ime Časti

Trofej Knjiga

Odmah sam primetila da nas glavna gomila prati dublje u kuću ali su priĉekali dok smo se spuštali dole stepenicama u jazbinu gde Pops’ obiĉno bude.

Dole, Jimmy se pomerio da povuĉe Vincea u zagrljaj. „Zasluţio si ovo,šefe,“ rekao je. Onda je pogledao u mene i dao mi vazdušni poljubac u obraz. „Izgledaš odliĉno,dušo.“ Fokusirala sam se na ĉudan prizor Vinceovog oca koji sedi na drugoj stolici a ne na mestu koje je praktiĉno njegov tron na ĉelu stola za kartanje. Izgleda neobiĉno sitno i ranjivo na tom mjestu. Vince se zaledio, hvatajući neko dublje znaĉenje koje meni nije odmah bilo jasno. Jedan pogled na njegovo lice govori mi kako je nešto veliko u pitanju. Poĉeo je da lagano odmahuje glavom. „Pops,“ rekao je, pomerajući se da zagrli svog oca, koji je ustao i dao mu dugaĉak zagrljaj. Njegova majka pomerila se sledeća da ga zagrli a njene oĉi bile su prepune suza. Šta se doĊavola dešava? „Da li si siguran?“ pitao je Vince.

Njegov otac je klimnuo i pokazao prema stolici. Njegovoj stolici. Stolici koja pripada glavi Citrione porodice.

Vince je napravio par koraka prema stolici, postavio svoje ruke na rukohvate a zatim seo. Naĉin na koji je prašnjava sunĉeva svetlost bila iza njega, ĉinila je da izgleda kao neki drevni kralj iz starih priĉa, prelep i strašan. Ali naĉin na koji je pokazao na mene sa nestašnim osmehom bio mi je dovoljan da se otopim, opet i iznova. Došla sam do njega, povukao me u svoje krilo, grleći me od pozadi i ljubeći u vrat. „Ponosna sam na tebe,“ šapnula sam mu. „Ne bi dospeo ovdje bez tebe,“ rekao je.

137

U Ime ÄŒasti

Trofej Knjiga

Prevod: Lady Blade, Sasho & Purple Angel Obrada: Irya & Sasho

138