Izdaje: Kreativni centar, Gradištanska 8, Beograd www.kreativnicentar.rs
Za izdavača: Ljiljana Marinković, direktorka Štampa: Preduzeće Publikum DOO, Šimanovci
Godina štampe: 2024
Tiraž: 2500
ISBN: 978-86-529-1261-2
Svim živim bićima – onima koja su živela, onima koja žive i onima koja će živeti. Svet je onakav kakvim su ga načinili naši preci. Na nama je da odlučimo kakav će biti.
Juval Noa Harari
NIJE PRAVEDNO!
oliko puta smo čuli ove reči ili ih i sami izgovorili?
Mnogo!
Neki ljudi su nezamislivo bogati. Žive u palatama s bazenima, imaju privatne avione, nikad ne peru sudove niti usisavaju kuću jer to umesto njih radi posluga. Ali postoje i izuzetno siromašni ljudi, koji žive u kolibama bez toaleta, kisnu čekajući autobus i peru tuđe prljave sudove.
Neki ljudi su strašno moćni. Oni propisuju pravila, drže vatrene govore i svima određuju šta treba da rade. Drugi ljudi uopšte nisu moćni. Oni moraju da se pridržavaju propisanih pravila, da tapšu vođama dok drže govore i da rade ono što im se kaže. Da li je to pravedno?
Decu često pitaju šta žele da budu kada porastu. U mnogim zemljama širom sveta deca nisu u mogućnosti da biraju. Iako možda žele da se nađu na čelu države, ako potiču iz siromašne porodice, najbliže što će moći da priđu predsedničkoj palati jeste čisteći ulicu u kojoj se zgrada nalazi.
Da li je oduvek bilo tako? Jesu li ljudi oduvek bili podeljeni na bogate i siromašne, gospodare i sluge?
Neki kažu da je to prirodan poredak – vladaju snažni, a slabi moraju da im se pokoravaju. Filmovi i video-igre s temama iz nekog
davnog doba prikazuju nam kraljeve i princeze koji žive u raskošnim dvorcima, vladaju nepreglednim teritorijama i naređuju milionima ljudi.
Međutim, na svetu prvobitno nije bilo ni kraljeva ni kraljevstava, posebno ne takvih s milionima stanovnika. Sve do pre otprilike deset hiljada godina ljudi su živeli u malim grupama i plemenima koja nisu imala više od nekoliko hiljada članova.
Razume se, i u pradavna vremena bilo je ljudi koji su želeli da postanu poglavice i da ostalima određuju šta treba da rade. Ali čak i najistaknutiji poglavica nije imao naročito veliku moć jer nije bilo dovoljno ljudi koji bi za njega gradili ogromne zamkove ili osvajali velika kraljevstva. Ako bi poglavica postao previše nabusit i nezgodan, ljudi bi se jednostavno pokupili i odlazili od takvog siledžije.
A onda se pre deset hiljada godina dogodilo nešto zaista neobično … nešto zbog čega su milioni ljudi izgubili svoju moć, a nekolicina ambicioznih pojedinaca je zavladala nad svima njima.
Šta se to dogodilo pre deset hiljada godina? Kako je maloj grupi uspelo da zavlada nad tolikim ljudima? Zašto su milioni pristali na to da se pokore šačici poglavara? I kako su uopšte nastala sva ta kraljevstva?
Odgovor na ovo pitanje predstavlja jednu od najneverovatnijih priča koju ćeš čuti u svom životu.
I ta priča je istinita.
1 _ SVE JE POD KONTROLOM
NEMOJ MI NAREĐIVATI
Naša priča počinje pre nekih deset hiljada godina na Bliskom istoku. Kao i u drugim delovima sveta, i tamošnji ljudi su bili lovci sakupljači. Lovili su divlje ovce, gazele, zečeve i patke. Sakupljali su divlje žitarice, luk, sočivo i smokve. Pecali su ribu, hvatali rakove i školjke.
Čovek je već tada bio najmoćnija životinjska vrsta na svetu, ali nije nastojao da zavlada nad drugim vrstama. Ljudi su sakupljali biljke, ali im nisu određivali gde treba da rastu. Lovili su životinje, ali im nisu određivali kuda treba da idu.
Život im nije uvek bio lak. Pretila im je opasnost od raznih životinja, kao što su zmije, a teško su se nosili i s prirodnim nepogodama. Povremeno su se i svađali sa susedima, jer međuljudski odnosi su oduvek bili problematični.
Ipak, uglavnom su imali šta da pojedu, a ostajalo im je i mnogo slobodnog vremena koje su provodili pričajući priče o duhovima, leškareći u logoru ili posećujući komšije s kojima su proslavljali svetkovine. Ratovi su bili retki. Bolesti su bile retke. Glad je retko odnosila svoje žrtve.
Kad bi krdo gazela napustilo određeno područje, ili ako bi u okolini nestalo sočnih smokava, ljudi bi se pokupili i preselili na neko drugo mesto, gde je bilo gazela i smokava.
BILJKA KOJA JE
PROMENILA SVET
U nekim krajevima je hrane bilo u izobilju, pa ljudi nisu imali razloga da odlaze odatle. Mogli su da borave na jednom mestu tokom cele godine. Ta područja su bila jedinstvena po tome što je u njima rasla posebna vrsta biljaka. Ove biljke nisu bile ni naročito velike, niti posebno lepe, ali su značajne za našu priču jer su promenile ceo svet. To su žitarice.
Žitarice verovatno jedeš svakoga dana. Pšenica, ječam, pirinač, kukuruz i proso su žitarice. Hleb, keks, kolači i testenine se prave od žitarica, kao i pahuljice koje jedeš za doručak. Međutim, do pre deset hiljada godina ljudi su veoma retko jeli žitarice.
Žitarice tada nisu bile široko rasprostranjene. Pšenica je rasla samo u pojedinim oblastima na Bliskom istoku, ali čak ni tamo nije bilo prostranih pšeničnih polja već je retko klasje bilo raštrkano tu i tamo. Plemena sakupljača uglavnom nisu zanimale žitarice, ali bilo je i onih koji su obratili pažnju na ove biljke.
Ne znamo kad i gde tačno su pojedine grupe ljudi počele da se interesuju za žitarice, ali možemo probati da zamislimo kako se to dogodilo. Možda je jednoga dana devojčica iz plemena koje se često selilo u potrazi za raznoraznim biljkama i životinjama srela devojčicu iz plemena koje je veći deo vremena provodilo na istom mestu sakupljajući pšenicu.
„Zdravo!“, rekla je prva devojčica. „Mene zovu Švrćka jer se uvek švrćkam naokolo! A kako se ti zoveš?“
„Mene zovu Žitana jer mnogo volim žito!“
„Žito? Uf! Meni je to skroz bez veze. Nikad ne možeš da ga sakupiš dovoljno! Pa čak i ako uspeš,
zrnevlje je mnogo tvrdo, toliko
tvrdo da sam jednom polomila
zub. Od silnog žvakanja sam dobila
užasnu glavobolju, a posle svega me je
još tri dana boleo stomak!“
„Pa ono se ne jede tako!“, rekla joj je Žitana. „Zrnevlje se ne žvaće! Najpre moraš da ga doneseš u logor, očistiš od ljuske i samelješ. Prah koji dobiješ pomešaš s vodom, pa sve staviš na veliki okrugli kamen pored vatre, sačekaš neko vreme i na kraju dobiješ ukusan hleb! Onda nećeš polomiti zube, nećeš imati glavobolju, niti će te boleti stomak!“
„Koliko posla!“, uzdahnula je Švrćka. „Radije ću jesti smokve i ribu.“
„Jeste komplikovano“, složila se Žitana, „ali žito ima jednu veliku prednost u odnosu na smokve i ribu.“
„Šta ima tako dobro u tim suvim semenkicama?“
„Problem sa smokvama i ribom je u tome što moraš da ih dobro osušiš ili nadimiš, inače brzo istrule. Jesi li nekad probala ribu koja je stajala tri dana?“
„Fuj! Odvratno!“
„Eto vidiš! Sa žitom je druga priča. Može da stoji mesecima! Kad je sezona žetve, moje pleme nakupi žita koliko god može i onda ga čuvamo u spremištu. Kad nije vreme žetve, idemo u lov i sakupljamo druge plodove isto kao i vi. Nekad beremo smokve, a nekad čak uspemo i da ulovimo gazelu. Ali ponekad ne bude ničega da se ulovi ili ubere.“
„I onda se preselite u neku drugu dolinu, je l’ tako?“
„Ne! Vratimo se u naše selo, uzmemo malo žita iz spremišta, sameljemo zrnevlje i napravimo hleb ili pšeničnu kašu!
Ako u vreme žetve nakupimo dovoljno zrnevlja, možemo u našem selu mirno da provedemo celu godinu!“
Mezoameričko pismo
Pismo iz doline Inda
Kinesko ideogramsko pismo
Štapovi za prenošenje poruka
ISTORIJSKA MAPA SVETA
Pojava pisma
Uzgajanje biljaka i pripitomljavanje životinja
Kipu
Klinasto pismo
Hijeroglifi
Nil Enheduana
KAKO JE SVET POSTAO TOLIKO NEPRAVEDAN?
Mi nezaustavljivi 2
savršena je knjiga za svaku osobu koja se ikada zapitala: ZAŠTO NEKI LJUDI IMAJU VEOMA MNOGO, A DRUGI VEOMA MALO?
Istorija vrvi od silnih kraljeva, kraljica i vojskovođa.
Odakle su se svi oni stvorili? Zašto i dan-danas neki ljudi
žive u palatama i naređuju svima oko sebe, dok drugi moraju da čiste palate i pokoravaju se naređenjima? U drugoj knjizi iz serijala
Mi nezaustavljivi istoričar Juval Noa Harari objašnjava kada je i gde sve pošlo naopako, ali i kako bi se mogle ispraviti greške iz prošlosti.
Otkrićete da je naizgled bezazlena promena u načinu na koji je uzgajana pšenica dovela do gladi, kuge i rata. Uvidećete da je uspostavljanje kontrole nad biljkama i životinjama navelo ljude na razmišljanje o tome kako da zavladaju drugim ljudima. Saznaćete kako je nastalo pismo i zbog čega
svi moramo plaćati porez.
Zašto svet nije pravedan uzbudljiva je i istinita priča, ispripovedana oštroumno ali i duhovito, uz mnoštvo izuzetnih ilustracija. U knjizi će uživati svi čitaoci od 9 do 99 godina!
