366 zivotinja ^
OVA KNJIGA PRIPADA
Napisala Miranda Smit
Ilustrovali: Kaja Kajfež, Santjago Kalje, Mateo Markov i Maks Rambaldi
Sa engleskog prevela Mirjana Popov-Slijepčević
Naslov originala
AN ANIMAL A DAY
Copyright © HarperCollinsPublishers Limited 2023
Translation © Kreativni centar translated under licence from HarperCollins Publishers Ltd
Za izdanje na srpskom jeziku © Kreativni centar 2024
Sva prava zadržana. Nijedan deo ove knjige ne sme biti reprodukovan – mehanički, elektronski ili na drugi način, uključujući i fotokopiranje – bez pismene saglasnosti izdavača.
Urednica Irena Jovanović • Lektura Branka Tarbuk • Tehnički urednik Tatjana Valjarević
Izdavač Kreativni centar, Beograd, Gradištanska 8
Tel. 011 / 3088 446 • www.kreativnicentar.rs • e-mail: info@kreativnicentar.rs
Za izdavača mr Ljiljana Marinković, direktorka • Prvo izdanje • Tiraž 2000
Štampano u Maleziji • Godina štampe 2024
CIP – Каталогизација
59(02.053.2)
Београд
СМИТ, Миранда, 1944 366 životinja / napisala Miranda Smit ; Ilustrovali Kaja Kajpež ... [et al.] ; prevela Mirjana Popov-Slijepčević. - 1. izd. - Beograd : Kreativni centar, 2024 (Malezija). - 213 str. : ilustr. ; 28 cm Prevod dela: An Animal a Day.
– Тираж 2.000. – Pojmovnik: str. [216-217]. – Registar.
ISBN 978-86-529-1216-2
a) Животиње
COBISS.SR-ID 142535689
366 zivotinja ^
Napisala
MIRANDA SMIT
Ilustrovali
KAJA KAJFEŽ, SANTJAGO KALJE, MATEO MARKOV
i Maks Rambaldi
Sa engleskog prevela MIRJANA POPOV-SLIJEPČEVIĆ
SADRzAJ
ŽIVOTINJSKI SVET
Životinje nastanjuju sve delove planete Zemlje – od najdubljih okeana do najviših planina, od pustinja i prašuma do livada i slanih močvara, od šuma algi do savana i stepa. Ovaj prirodnjački kalendar omogućiće ti da svakog dana upoznaš jednu čudesnu životinju. Pogledaj koja životinja se nalazi pod datumom tvog rođenja! Pokaži i članovima svoje porodice, drugarima ili nastavnicima stranice s njihovim datumima rođenja. Nastavi da istražuješ i saznaćeš mnogo interesantnih podataka o životinjama sa kojima delimo planetu.
SVE O ŽIVOTINJAMA
Životinja je živo biće koje dobija energiju iz hrane, oseća šta se dešava u njenom okruženju i brzo reaguje na sve čulne nadražaje. Hladnokrvne životinje, koje su i najbrojnije, ne mogu same da stvaraju telesnu toplotu već se prilagođavaju uslovima u svom okruženju. Toplokrvne životinje same stvaraju telesnu toplotu, čak i kada je napolju hladno. Životinje se prema sličnosti svrstavaju u jednu od dve grupe – kičmenjake ili beskičmenjake.
KIČMENJACI SISARI
To su životinje koje u svom telu imaju kičmu. Kičmenjaci se dele na pet glavnih klasa: sisare, ptice, vodozemce, gmizavce i ribe. Najveće životinje u glavnim ekosistemima su kičmenjaci – na primer slon i plavi kit.
PTICE
To su jedine životinje koje imaju perje. Većina njih može da leti, ali postoje i vrste koje ne mogu. Ptice su toplokrvne i polažu jaja s čvrstom ljuskom.
Beloglavi orao (vidi str. 103)
Noj (vidi str. 166)
Vodozemcima je za opstanak potrebna voda ili vlažna sredina, a žive i na kopnu i u vodi. Oni su hladnokrvne životinje i polažu jaja obložena želatinastom opnom.
Crvenotrbi mukač (vidi str. 161)
Planinski mrmoljak (vidi str. 75)
Ti si sisar, kao i mnoge životinje na svetu. Sisari su toplokrvni, imaju krzno ili dlaku i hrane svoje mladunce mlekom.
Taunsendov slepi miš (vidi str. 148)
Američki bizon (vidi str. 199)
GMIZAVCI
Telo im je pokriveno ljuskama ili koštanim pločama, pa moraju da žive u toplim staništima. Pripadaju hladnokrvnim životinjama i obično polažu jaja s mekom ljuskom.
Zelena morska kornjača (vidi str. 140)
Obični kajman (vidi str. 53)
Većina riba ima krljušt i peraja. Pomoću peraja plivaju u slanim, odnosno slatkim vodama, a ponekad i u jednim i u drugim. Ribe su hladnokrvne životinje i dišu na škrge.
Riba poletuša (vidi str. 123)
Žutoprugasta slatkousta (vidi str. 83)
BESKIČMENJACI
Gotovo 97 odsto životinjskih vrsta na Zemlji su beskičmenjaci. Oni nemaju kičmu. Njihovo telo je meko, kao kod crva i meduza, ili pokriveno
čvrstim spoljašnjim omotačem, zvanim egzoskelet, kao kod rakova i buba.
Kratkorogi skakavac (vidi str. 108)
Škorpion imperator (vidi str. 157)
Karipska grebenska hobotnica (vidi str. 141)
SVET OTKRIĆA
Naučnici stalno otkrivaju nove životinjske vrste. Na primer, u maju 2023. su objavili da je u zoni Klarion–Kliperton, neistraženom delu Tihog okeana, pronađeno više od pet hiljada novih vrsta koje žive na morskom dnu. U istom mesecu objavljeno je otkriće devedeset novih vrsta u dolini reke Mekong u jugoistočnoj Aziji.
Kambodžanska plavokresta agama (Calotes goetzi), novootkrivena vrsta
PRAĆENJE ŽIVOTINJSKIH POPULACIJA
Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) je organizacija čiji su članovi brojne zemlje, agencije i institucije koje zajedno brinu o očuvanju prirode istražujući i podučavajući. Između ostalog, IUCN procenjuje status zaštite životinjskih vrsta. Uz osnovne podatke o svakoj životinji naveli smo i njen trenutni status na osnovu Crvene liste IUCN. Crvena lista prema utvrđenoj skali ukazuje na to koje su vrste u opasnosti od izumiranja:
krajnje ugrožena – u izuzetno velikoj opasnosti od izumiranja u divljini; ugrožena – u veoma velikoj opasnosti od izumiranja u divljini; ranjiva – u velikoj opasnosti od izumiranja u divljini; skoro ugrožena – osetljiva vrsta koja može postati ugrožena u bliskoj budućnosti; najmanje ugrožena – populacija je stabilna; nedovoljno podataka o ugroženosti – nema dovoljno informacija za procenu rizika; nema procene – vrsta još nije proučena.
Januar
1. januar
BELI MEDVED
Majka i njena dva mečeta hodaju po santama leda koji prekriva vode oko Arktičkog kruga. Ona se okotila u svom snežnom brlogu, a mladunci su sada dovoljno veliki da može da ih nauči kako da plivaju, love foke i prežive na hladnoći. Neće se odvojiti od svoje brižne i odane majke sve dok ne napune tri godine.
NAUČNO IME
GRUPA
DUŽINA/TEŽINA
ISHRANA
STANIŠTE
STATUS
Ursus maritimus sisari do 3,1 m s repom / 700 kg
mesožder: foke, polarne lisice
Severni ledeni okean ranjiva vrsta
SVAKOG DANA U GODINI OTKRIJ
JEDNU CUDESNU ZIVOTINJU!
Pođi na nezaboravno putovanje oko sveta i upoznaj najčudesnije i najdomišljatije životinje na planeti! Sve one su izuzetno dobro prilagođene uslovima života u svojim staništima, od veverice, koja se spretno vere po drveću, do tardigrade, koja može da opstane čak i u svemiru. Životinje su predstavljene vrlo privlačnim ilustracijama i uz mnoštvo zanimljivih podataka o njihovom izgledu, ishrani, kretanju…