Свен Нурдквист
Јадни Петсон – Лоше сам расположен и зато ме остави на миру! – казао је Петсон. Мачак Финдус се загледао у чичу. Чинило му се да чича никада дотад није био толико љут. – Морам да смислим нешто да га орасположим – мислио је Финдус. – Можемо да одемо на пецање. Онда ћеш се орасположити – рекао је мачак. Петсон није желео да иде на пецање. Било је хладно и влажно, а још је морао да oкопа повртњак и да насече дрва. Али Финдус увек зна како да орасположи чичу. Можда би могао да га наговори да се играју уместо да раде. Јер Финдус није сасвим обичан мачак…
Јадни Петсон
Свен Нурдквист
Наслов оригинала: Sven Nordqvist, Stackars Pettson © Copyright Sven Nordqvist 1987 Bokförlaget Opal AB За издање на српском језику, ћирилицом © Креативни центар 2016 Написао и илустровао Свен Нурдквист Са шведског превела Светлана Тот Уредник Славица Марковић Лектор Виолета Бабић Припрема за штампу Небојша Митић Издавач Креативни центар, Београд, Градиштанска 8 Тел.: 011 / 3820 464, 3820 483, 2440 659 e-mail: info@kreativnicentar.rs www.kreativnicentar.rs За издавача Мр Љиљана Маринковић, директор Штампа Публикум Година штампе 2016 Тираж 2.000 ISBN 978-86-529-0351-1
Јадни Петсон Написао и илустровао Свен Нурдквист
Била је јесен. Чича Петсон је седео за кухињским столом и пио преподневну кафу. Седео је сасвим мирно, гледао кроз прозор у јесење сивило и ни најмање није био срећан.
Зато је мачак Финдус био ведар и раздраган. Ни на тренутак није могао да седи мирно, а није то ни желео. Скочио је на столицу, угризао се за реп, скочио на сто, отпио гутљај кафе, бацио увис коцку шећера, скочио за њом на под, па опет горе, на кухињску клупу, па назад, на сто… – БУДИ МИРАН! – процедио је Петсон. А онда је дубоко уздахнуо. – Ух, какав дан! – рекао је. – Данас сам стварно лоше расположен. Не желим ништа да радим.
– Баш добро! – казао је Финдус. – Онда можемо целог дана да се играмо. – А не! – рекао је Петсон. – Играћеш се сам. И то, најбоље, негде другде. – Е па сад … сам и негде другде! Хоћу да се играм с тобом! Овде и сад! Одмах! Можемо да играмо игру Чешкај мачка, а ти буди мачак. – Не, не! Нећу да се играм – промрмљао је Петсон и загледао се у једну тачку, далеко, далеко. – Нећу стићи. Морам да цепам дрва. Али не желим да цепам дрва. Морам да прекопам повртњак. Али не желим да прекопавам повртњак. Хоћу само да седим овде целога дана и сажаљевам самог себе.
– Али не треба да се сажаљеваш, Петсоне! – рекао је Финдус. – Па имаш мене! Погледај ово! Финдус је шапом лупнуо кафену кашичицу, која је лежала испод тањирића, тако да је тањирић поскочио и звецнуо. Покушао је да притисне кашичицу толико да тањирић удари у шољицу, која би онда звецнула. Али то није било баш једноставно. Морао је да притисне кашичицу посебним кружним покретом шапе да не би произвео само тандркање, без звецкања. Покушавао је изнова и изнова, а са сваким новим тандркањем Петсонове обрве су се набирале све више и више и после петог тандркања и само једног звецкања зажмурио је толико јако да му се цело лице скупило. Онда је дрекнуо: – ПРЕСТАНИ С ТИМ! Не подносим те звуке кад сам лоше воље. Данас желим мир и тишину. Седи сад лепо на ту столицу, попиј своју кафу и смири пундравце.
Мачак је лепо сео на своју столицу и смирио пундравце. Међутим, после само неколико тренутака осетио је како му се нешто креће у телу и у себи је чуо мелодију која је просто тражила да буде отпевана. Певао ју је што је тише могао, стално из почетка, и лагано клизио са столице све док му леђа нису била на седишту. Задњим шапама ослонио се о ивицу стола, одгурнуо се и заљуљао. ТУП! Столица се вратила и треснула о под предњим ногама. – Питам се да ли столица може да балансира на задњим ногама – помислио је Финдус. – Бар се не прави никаква бука кад одржаваш равнотежу.
Одгурнуо се још једном. ТУП! Столица се заклатила уназад. Још једном се одгурнуо, мало јаче. ТРАС! Столица се преврнула, мачак је направио колут уназад и закотрљао празну лимену канту, а она је почела да тандрче преко пода. Петсон се намргодио, ухватио се за уши, а онда је ударио песницом о сто и викнуо толико гласно да му је брада задрхтала: – САД ЈЕ ДОСТА! АКО ТАКО НАСТАВИШ, ЛЕТЕЋЕШ НАПОЉЕ! НЕЋУ ДА ЧУЈЕМ НИКАКВУ БУКУ, НИ ПЕСМУ, НИ БРБЉАЊЕ, НИШТА! ЛОШЕ САМ РАСПОЛОЖЕН И ЗАТО МЕ ОСТАВИ НА МИРУ!
Свен Нурдквист
Јадни Петсон – Лоше сам расположен и зато ме остави на миру! – казао је Петсон. Мачак Финдус се загледао у чичу. Чинило му се да чича никада дотад није био толико љут. – Морам да смислим нешто да га орасположим – мислио је Финдус. – Можемо да одемо на пецање. Онда ћеш се орасположити – рекао је мачак. Петсон није желео да иде на пецање. Било је хладно и влажно, а још је морао да oкопа повртњак и да насече дрва. Али Финдус увек зна како да орасположи чичу. Можда би могао да га наговори да се играју уместо да раде. Јер Финдус није сасвим обичан мачак…
Јадни Петсон
Свен Нурдквист