Prva konferencija šefova država ili vlada nesvrstanih zemalja, Beograd 1961.

50 година / years

Република Србија Министарство спољних послова

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА ШЕФОВА ДРЖАВА ИЛИ ВЛАДА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА Београд 1961

THE FIRST CONFERENCE OF HEADS OF STATE OR GOVERNMENT OF NON-ALIGNED COUNTRIES Belgrade 1961

Република Србија Министарство спољних послова

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

THE FIRST CONFERENCE OF HEADS OF STATE OR GOVERNMENT OF NON-ALIGNED COUNTRIES Belgrade 1961

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА ШЕФОВА ДРЖАВА ИЛИ ВЛАДА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА Београд 1961

Exhibition Catalogue

Каталог изложбе

Publishers Archives of Yugoslavia The Ministry for Foreign Affairs of the Republic of Serbia

Издавачи Архив Југославије Министарство спољних послова Републике Србије За издаваче Миладин Милошевић, в.д. директора Архива Југославије Иван Мркић, државни секретар Министарства спољних послова Републике Србије

For the Publishers Miladin Milošević, Acting Director of the Archives of Yugoslavia Ivan Mrkić, Secretary of State in the Ministry for Foreign Affairs of the Republic of Serbia

Главни и одоворни уредник Миладин Милошевић

Editor-in-Chief Miladin Milošević Authors of the Exhibition and Catalogue Nada Pantelić Dušan Jončić

Ауори изложбе и каалоа Нада Пантелић Душан Јончић

Collaborators Ranko Milić Mirjana Milenković MA Jasenka Janković

Сарадници Ранко Милић Мр Мирјана Миленковић Јасенка Јанковић

Introduction Prof. Ljubodrag Dimić, Ph.D

Уводни екс Проф. др Љубодраг Димић

English translation Sanja Čičanović

Превод на енлески језик Сања Чичановић

Front cover photo Delegates of the First Conference of Heads of State or Government of Non-Aligned Countries in Belgrade 1961.

Фоорафија на корици Учесници Прве конференције шефова држава или влада несврстаних земаља у Београду 1961.

ISBN 978-86-80099-35-4

2

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА ШЕФОВА ДРЖАВА ИЛИ ВЛАДА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА Београд 1961 Каталог изложбе

THE FIRST CONFERENCE OF HEADS OF STATE OR GOVERNMENT OF NON-ALIGNED COUNTRIES Belgrade 1961 Exhibition Catalogue

Аутори изложбе и каталога Authors of the Exhibition and Catalogue

Нада Пантелић Душан Јончић

Београд / Belgrade 2011 3

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

4

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

КА БЕОГРАДСКОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ Југославија и почеци организовања ванблоковског света Југословенски државни и партијски врх је септембра 1961. са оптимизмом гледао на будућност. И Исток и Запад су поштовали границе и територијални интегритет Југославије и, додуше без претераног задовољства, толерисали њену спољну политику. Шта је чинило суштину те спољне политике када је у питању простор Азије и Африке? Судећи према политичким наступима и изјавама Јосипа Броза Тита спољнополитичка оријентација Југославије, оптерећена нескривеним набојем идеолошког, почивала је на неколико битних претпоставки: – убеђењу да је илузија веровати да ће велике силе наћи пут за мирољубиво решење кључних проблема послератног света; – ставу да је грешка сматрати да „мале земље, посебно неангажоване“ нису компетентне да учествују у светској политици и допринесу решавању међународних проблема; – свести да је судбина света недељива (да ће последице сукоба великих сила сносити сви) и да отуда постоје дубоки заједнички интереси, обавезе и одговорност „великих“ и „малих“ земаља; – уверењу да конзервативни режими немају будућност, да је њихово време истекло и да је у позадини „трке у наоружању“ и „хладног рата“ покушај да се силом (војном) спречи пораз капитализма и „укочи“ развој и ширење социјализма (како је Тито говорио „тај победнички марш прогреса и преображаја света“); – сазнању да треба реалистички гледати на уређење међународних односа у епохи атомске енергије, освајања свемира, убрзаног технолошког развоја и научних достигнућа, неслућених могућности да се живи срећније; – потреби да се „концентришу“ сви мирољубиви напори како би „трајни мир“ однео превагу над катастрофом коју носи ратни сукоб великих сила. На тим претпоставкама темељена је „политика коегзистенције“ (мирољубиве и активне), која није схватана као „животарење“ једних поред других, већ као међународни однос заснован на трајним нормама и принципима који искључују мешање у унутрашње ствари других земаља, дају право свима да сами одлучују о својој унутрашњој и спољној политици, супротстављају се сваком агресивном рату и политици интересних сфера, подстичу развијање мирољубиве политике, економске и културне сарадње без обзира на друштвено-политички поредак.

5

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

Политика несврстаности, чији су се главни заговорници окупили у Београду септембра 1961, није била апстрактна. На њу је најдиректније утицао развој међународних односа. Извори несврстане политике налазили су се у процесу деколонизације и покушају превазилажења неразвијености. Истовремено, та политика је била и одговор на основно обележје међународних односа одређених постојањем војних блокова, блоковском поделом света и политиком силе која је одатле произлазила. Супротстављање блоковској подели света било је „најмаркантније обележје“ политике несврставања. Оно се темељило на процени да ће мир у свету бити угрожен све док у међународним односима преовлађује „политика силе“, постоје поделе на војне блокове и интересне сфере и јачи слабијима без санкција намећу своју вољу. За управо ослобођене земље Азије и Африке приклањање неком од блокова значило је одрицање од тек стечених суверених права, независне унутрашње политике, активног учешћа у међународној политици, сарадње са свим мирољубивим земљама света, вођење политике у складу са сопственим интересима. Антиколонијалне револуције учиниле су покрет несврстаности могућим. Независно спољнополитичко одређење, исказано у антиколонијалним револуцијама, надрасла је потреба за регионалним окупљањем у циљу заједничког спољнополитичког иступа а њу, опет, универзални значај проблема које је требало решавати. Тако је остварено „кретање политике“ од индивидуалног ка регионалном и од регионалног ка универзалном. Тај процес додатно су омогућили и трасирали политички принципи који су годинама сазревали у политици појединих азијских земаља и које је назначила конференција у Бандунгу (април 1955) а потврдили сви наредни скупови лидера несврстаних земаља. Јединство у настојању да радикално буду измењени постојећи међународни односи одређени блоковском поделом света, неравномерним економским развојем, претњом нуклеарном катастрофом, постигнуто је већ са првим контактима. Свест да активно учешће у међународним збивањима учвршћује „сопствену независност“ сваке од земаља понаособ и утиче да све скупа представљају значајан чинилац у међународним политичким и економским односима, ипак није значила брзо досезање до „јединствене акције“. Томе су се испречили конкретни интереси сваке од земаља појединачно, које је, како се показало, тешко било ускладити. Универзалност постављених циљева и принципа није увек била у могућности да превлада поделе и умири сукобе. Ипак, право на равноправно учешће у решавању међународних проблема, схваћено као одговорност и као активна борба за мир у свету, није тражено већ је извојевано. То је демонстрирано „Иницијативом петорице“ (Нехру, Нкрумах, Насер, Сукарно, Тито), поднетом Генералној скупштини ОУН септембра 1960, у којој је захтевано да председници САД и СССР „обнове своје контакте“ и „нађу решења“ отворених проблема путем преговора. Београдска конференција је, уз остало, показала да је право на равноправно учешће у решавању међународних проблема практично коришћено.

6

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

На уобличавање југословенске спољнополитичке оријентације „мирољубиве активне коегзистенције“ пресудно је утицало више чинилаца. Искуство стечено у аутентичној револуцији најдиректније је одређивало специфичности унутрашњег политичког развоја и активности на спољнополитичком плану. Сукоб са СССР-ом и чланицама Информационог бироа приморао је на напуштање старих приоритета и дефинисање нових спољнополитичких циљева. Сарадња са Западом која је после тога уследила, иако невољна, била је по проценама југословенског партијског врха „једини начин“ да држава опстане под притисцима СССР-а и земаља „народне демократије“. Додатни мотив за сарадњу крио се у незавидној економској и социјалној ситуацији проузрокованој економском блокадом, великим издвајањима за потребе војске, неродним годинама (посебно 1951), општом немаштином. Могућност напада на Југославију изгледала је сасвим реална што је приморавало Југославију да „примири“ своју политику, ослободи се револуционарне реторике и приближи Западу. Ипак, једнострана сарадња са Западом, и поред тога што „није била условљена одређеним политичким концесијама“, оптерећивала је Јосипа Броза Тита. Либерализација економије, промена концепта друштвеног развоја, преоријентација индустрије са „тешке“ на „лаку“, нужна демократизација власти, смањење политичке улоге Савеза комуниста Југославије, постепено приближавање и укључивање у западни војни савез – суштински, све је то водило напуштању основних начела социјализма. Изналажење политичке алтернативе и уобличавање нове спољнополитичке линије значило је измицање из „непријатног загрљаја“, подједнако Истока колико и Запада, загрљаја који је, према проценама Јосипа Броза Тита и југословенског државног и партијског врха, доводио у питање опстанак државе, политичког система, власти комунистичке партије. Сазнања до којих су југословенски политичари стигли сабирајући информације о развоју политичких и економских прилика у земљама Азије, Африке и Европе томе су умногоме допринела. Југословенска јавност пажљиво је пратила активност колонијалних сила. Посебна пажња била је посвећивана антиколонијалној активности ослободилачких покрета. Прве вести у југословенској штампи појавиле су се већ у позну јесен 1944. и тицале су се догађаја у Ирану. Поглед се затим „ширио“ од Египта, Сирије и Либана до Кине и Јапана. У средишту пажње били су Индија и Левант али и Индонезија, Вијетнам (Индокина), Етиопија, Ирак и Палестина. Веома рано јавност је била упозната са личностима попут Нехруа, Сукарна, Мао-а. Информације са којима су се сусретали читаоци штампе и слушаоци радио програма биле су натопљене идеологијом. Сви догађаји су посматрани и вредновани кроз „идеолошке наочаре“. Информације су стизале из „совјетских извора“ – телеграфских агенција, радио-службе, штампе. Од средине 1948. извори информисања су промењени, али не и тумачења. У маси информација доминирале су оне политичке природе. Вести о експлоатацији природних богатстава и јефтине радне снаге, штрајковима, терору, пасивном отпору, оружаној борби, традиционалним режимима који се „љуљају“ под ударом идеја „слободе“, „социјалне 7

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

правде“, „расне и класне једнакости“, аморалности ратова који воде колонијалне силе, „пожару“ антиколонијалних покрета и револуција, градиле су сугестивну и идеолошки веома прецизно одређену (и дозирану) слику колонијализма. Поделе и сукоби о којима је писала штампа и извештавали медији суштински су представљали критику политике интересних сфера, блоковске поделе света, трке у наоружању, неконтролисаног технолошког развоја, злоупотребе атомске енергије, свих облика искључивости и вођења политике са позиције силе. Сличне информације попут оних које су пласиране јавности достављане су и дипломатским каналима и партијским везама из Кине (од 1945), Кореје (1946), Ирака (1946), Бурме (1946), Либана (1946), Сирије (1946), Јужноафричке Републике (1946)... У питању је била изразито пропагандна и идеологијом одређена слика стварности. Сукоб са СССР-ом приморао је Југославију да редефинише своју спољну политику. У први план њеног спољнополитичког наступа истакнути су принципи Повеље Организације уједињених нација. Светска организација, коју су југословенски политичари и раније сматрали заштитником мира, гарантом међународног права над произвољном употребом силе и институцијом која у зачетом Хладном рату омогућава сучељеним странама успостављање дијалога, за неко време постала је једино место на коме су југословенске дипломате биле у прилици да искажу своје спољнополитичке ставове. Југославија је и раније у Уједињеним нацијама иступала са изграђеним мишљењем о бројним питањима међународних односа, али је било приметно да следи политику Совјетског Савеза и своје мишљење уклапа у политику прве земље социјализма. Несумњиво да је то била последица „реалне истоветности интереса“ која је проистицала из идеолошке и политичке блискости али и праксе прихватања совјетског искуства и „совјетских решења“ у свим областима друштвеног живота. Томе треба придодати и чињеницу да је у свакој организацији, око готово сваког питања, долазило до „сврставања“ око ставова које су заузимале велике силе. Заједнички наступ са Совјетским Савезом, у духу „најискреније сарадње у свим међународним акцијама које имају за циљ обезбеђење мира и безбедности“, обезбеђивао је и Уговор о пријатељству, узајамној помоћи и послератној сарадњи, потписан у Москви 11. априла 1945. Али и поред свега, уз умерену ангажованост и недовољно познавање система функционисања Светске организације, југословенска дипломатија је и у годинама 1945–1948. умела да заузме посебан став, без консултовања и независно од СССР-а, око питања и проблема за које се веровало да имају начелан значај. Такви иступи су проистицали из природе аутентичне револуције изведене у Југославији, „сопствених схватања“ и „самосталне процене“ постојеће ситуације. Тој посебности југословенског унутрашњег развоја и „независном духу“ треба додати и стално инсистирање на „учвршћивању мира“, независности, самосталности, суверенитету, једнакости, сарадњи са свим државама у свету које прихватају сарадњу на тој линији.

8

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

Смањена дипломатска активност и наглашена „сагласност“ са ставовима совјетске делегације током 1948. говорили су о покушајима елиминисања разлика на спољнополитичком плану. Политика коју је Југославија била приморана да води после сукоба са Совјетским Савезом и земљама „народне демократије“ имала је неколико важних карактеристика. Југословенска политика постала је реална, прагматична (почела је да користи супротстављености које постоје у међународним односима), гипка (еластичност је надвладала догматичност), активна (склоност дипломатској и економској акцији почивала је на сазнању да мале државе имају своје место у међународној политици), опрезна (настојање да се предвиди ситуација, размотре могућности развоја догађаја, отклоне изненађења). Принципи садржани у Повељи ОУН истакнути су у први план југословенске спољне политике. То је био знак да су „размимоилажења“ са Совјетским Савезом не само указала на питање „какви треба да буду односи између социјалистичких земаља“ већ и дала одговор на који начин Југославија треба да обликује своју спољну политику. По одлуци коју је почетком септембра 1949. донео Политбиро ЦК КПЈ југословенска дипломатија је у ОУН требало да наступа самостално уз потпуну заштиту државних и интереса светског мира. Део новог спољнополитичког наступа постао је видан већ на IV заседању Генералне скупштине ОУН из 1949. на коме је, уз остало, југословенска страна интернационализовала спор који је имала са Совјетским Савезом и добила подршку већине чланица. Том приликом југословенски представници су поставили питање које ће чинити суштину касније политике „мирољубиве коегзистенције“: „Могу ли државе с различитим друштвеним односима да живе упоредо и да мирољубиво сарађују обезбеђујући чврст мир међу народима?“. Директна последица спољнополитичког иступа Југославије било је совјетско отказивање Уговора о пријатељству, узајамној помоћи и послератној сарадњи, а два месеца касније и доношење нове Резолуције Информбироа о Југославији (29. новембар 1949). Последњих дана децембра 1949, на III пленуму ЦК КПЈ, постојећи притисци су оцењени као „политика хладног рата“ коју Совјетски Савез испољава према Југославији, а „борба за независност“ коју југословенска држава води као „најважнија битка за социјализам у свету“. Од тог тренутка у Организацији уједињених нација Југославија је гласала у складу са својим спољнополитичким интересима и уверењима. Истицање важности малих земаља у светској политици, супротстављање мешању у унутрашње ствари појединих земаља и указивање на опасност која свету прети од војних блокова, постала су једна од темељних упоришта те политике. Годину дана касније Југославија је изабрана за несталног члана Савета безбедности. Обраћајући се Генералној скупштини ОУН вођа југословенске делегације Едвард Кардељ је том приликом одбацио могућност „да данас човечанство има да бира само између хегемоније ове или оне велике силе“. Насупрот томе он је, као алтернативу, понудио „други пут“ за све слободне и равноправне народе – пут који „до трајног мира“ води уз успостављање демократских односа међу народима, одбацивање 9

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

мешања у унутрашње ствари других земаља, залагање за равноправност и свестрану међународну сарадњу. То је, истовремено, значило и кориговање некадашњих догматских ставова, који су оптерећивали спољнополитички наступ земље, о непомирљивом фронтовима и сукобу конзервативних и напредних снага. Уверење о одбацивању политике силе и штетности блоковског сврставања било је још једна од претпоставки новог спољнополитичког курса. У таквој политици југословенска држава је видела могућност да одбрани своју угрожену егзистенцију (у ОУН Југославија води дипломатску битку за независност, територијални интегритет, право на самоопредељење), обликује ставове према основним питањима светског уређења, изгради нову позицију у међународним односима. Такав приступ најдиректније је водио раскиду са праксом другоразредног чиниоца у светској политици, на коју су упућене територијом и људством мале и економски и војно недовољно јаке државе. Истовремено је говорио о зрелости политике коју југословенска држава води и разумевању историјског положаја и тренутка у коме се налази. Из иступања југословенских представника у Организацији уједињених нација постали су брзо видни обриси „новог дипломатског курса“ који чини: принципијелна сарадња са свима (независно од политичког поретка залагање за мир у свету); борба за свет слободних и равноправних народа; супротстављање сваком мешању са стране у унутрашње ствари других земаља. Рат у Кореји унео је још једну значајну промену у југословенску спољну политику. У време избијања Корејског рата, као чланица Савета безбедности ОУН Југославија је дошла у прилику да садржаје својих наступа, који су до тог тренутка превасходно били одређени великим степеном напетости које је провоцирао сукоб са Информационим бироом, надогради низом принципијелних ставова општијег карактера. Прихваћени принципи приближили су Југославију државама попут Индије, Бурме, Египта, Индонезије и омогућили прве заједничке наступе око важних питања светске политике. Блискост погледа је говорила да светски сукоб блокова опредељује мале и тек ослобођене земље ка политици неутралности. Пристајање уз једну страну у сукобу, према мишљењу Јосипа Броза Тита, значило је најдиректније „угрожавање сопствене земље“. Стога захтеви за одбраном мира, инсистирање на примени мирољубивих средстава при решавању међународних спорова, отпори стварању вештачких баријера у трговини, критика политике интересних сфера као изворишта дубоких подела, одбацивање сваке политичке и војне агресије, подизање гласа против сваког хегемонизма и мешања у унутрашње ствари независних земаља, подршка „природно и историјски“ сазрелим тежњама азијских и афричких народа да буду слободни и независни, нису били само допадљива спољнополитичка платформа већ један од начина одбране сопствене независности. Тако се догодило да сучељеност великих сила и дешавања у ОУН учине Југославију, Бурму, Индију, Египат, Индонезију делом истог историјског процеса. Пређени пут од гласања против преласка трупа ОУН преко 38. паралеле 1950. године, преко првих консултација и договора о усаглашавању ставова о 10

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

економским питањима, до сталних контаката током заседања Генералне скупштине ОУН, није био формалан већ суштински. У питању је био отпор претварању света у простор сукобљавања великих сила. Први контакти у ОУН за Југославију су били својеврсно „отварање политичке перспективе“ и знак да искључиво „европска политика“ уступа место повезивању на „глобалном ванблоковском нивоу“. Сарадња у првом тренутку (1950/51) није проистицала из заједничких погледа на међународне односе већ из јединствених ставова различитих земаља о појединим питањима светске политике. Политика „активне неутралности“, како ју је Јосип Броз Тито видео фебруара 1952, подразумевала је борбу за мир и протест против сваког агресивног рата и политике интересних сфера, супротстављање свим облицима мешања у унутрашње ствари других земаља, очување добросуседских односа, свестрано развијање мирољубиве економске, политичке и културне сарадње на основи равноправности и разумевања. Све наведено није било само допадљива спољнополитичка платформа већ један од начина одбране сопствене независности. Заједно са земљама које су заступале сличне спољнополитичке ставове, југословенска дипломатија је у континуитету била активна на годишњим седницама Генералне скупштине ОУН. На VII седници, одржаној 1952, „неангажоване“ земље су покренуле питање неразвијености и потребе њеног убрзаног превазилажења. Следеће године тражено је формирање фонда за развој неразвијених земаља. На заседању из 1954. у средишту интересовања било је колонијално питање. Десето заседање Генералне скупштине из 1955. указало је на проблеме разоружања. Заједнички наступи показали су у којој су мери елементи ванблоковске политике и несврстаности били уграђени у спољнополитичку доктрину земаља југоисточне Азије. Отпори притисцима да уђу у блокове, тежње да односи са суседима буду решени на мирољубив начин, грчевито настојање да буде заштићен национални суверенитет, истоветни погледи на питања деколонизације, противљење расној дискриминацији, активна неутрална политика, сиромаштво и неразвијеност, несврстана спољнополитичка оријентација – карактерисали су политику Индије, Бурме, Индонезије, Цејлона. Слично је било и са земљама Средњег истока и Африке попут Египта, Сирије (касније УАР), Етиопије као и држава које су своју независност стекле у другој половини 1950их (Алжир, Гана, Гвинеја, Конго...). Од почетка 1952. југословенска штампа је почела да аналитички пише о проблемима азијских и афричких земаља. Нешто касније, крајем 1952, југословенске дипломате су добиле стриктне инструкције да „појачају контакте“ са представницима земаља Азије и Африке. То се хронолошки подудара са тренутком у коме, „оптерећена односима са Западом“, Југославија покушава да нађе нову спољнополитичку алтернативу. Краткотрајни искорак ка регионалној сарадњи са Грчком и Турском (формирање Балканског пакта из фебруара 1953, који 1954. добија и војну одбрамбену димензију) и осмишљавање политике „активне неутралности“ (прихватање 4 од 5 принципа Panch-Shila), 11

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

„отворили“ су пут за политику коју су симболизовала путовања Ј. Б. Тита (седам путовања: 1. Турска 12 – 18. април 1954; 2. Грчка 2 – 6. јун 1954; 3. Индија и Бурма 16. децембар 1954 – 5. фебруар 1955, као и сусрет са Насером на броду „Галеб“ 5. фебруара 1955; 4. Етиопија и Египат 11. децембар 1955 – 6. јануар 1956; 5. УАР, Индонезија, Бурма, Индија, Етиопија, Судан 5. децембар 1958 – 5. март 1959; 6. Њујорк, XV заседање Генералне скупштине ОУН; 7. Гана, Того, Либерија, Гвинеја, Мали, Мароко, Тунис, Алжир, УАР 28. фебруар – 22. април 1961). Била је то прилика да се успоставе први контакти, упознају и повежу земље чија је спољна политика била слична оној коју је водила Југославија. Свакако преломан догађај био је пут Јосипа Броза Тита у Индију и Бурму. Том приликом, обраћајући се 21. децембра 1954. члановима индијског парламента, Тито је скренуо пажњу на важност заједничког и усаглашеног деловања Југославије и земаља југоисточне Азије у међународним односима. Као основне узрочнике „зала“ која притискају човечанство Јосип Броз је навео неједнакост међу државама и народима света, мешање у унутрашње ствари других земаља, поделу на интересне сфере и колонијализам. Политику „активне мирољубиве коегзистенције“ означио је једином могућом политиком која води миру у свету. У говору у Рангуну Тито је свођењу процеса коегзистенције држава које имају различите политичке системе на „регионалне размере“ супротставио „повезивање и организовање“ на нивоу целе међународне заједнице. Та два приступа – регионалистички и универзалистички сучељаваће своје аргументе у наредним годинама. Већ после првог путовања, Титу је постало јасно да лична познанства и квалитет добијених информација представљају „политички капитал“ који њега ставља „корак испред“ свих осталих комунистичких вођа традиционално несклоних путовањима. Путовања, сусрети, разговори, размена мишљења тако су постали део трајне „стратегије“ Јосипа Броза Тита и југословенске спољне политике. Посредовање у споровима није водило само обликовању доктрине активне мирољубиве коегзистенције већ и задобијању улоге у светској политици. Уз одржавање одраније успостављених контаката тежило се и продубљивању тек успостављених веза. Југословенски спољнополитички наступ био је осмишљен и веома добро организован. Систематичност је искључивала „могућност импровизације“. Један, до скоро, сасвим далек и мало познати део света тако је темељно сагледаван, упознаван и дубински сазнаван. У основи свега било је добро познавање не само светске политике већ и њених главних протагониста. Југославија је перманентно слала и примала делегације (синдикалне, партијске, парламентарне, привредне, омладинске, научне, војне, културне, стручне...) из бројних земаља. Најспособнији и најкреативнији југословенски политичари стално су посећивали државе Африке и Азије и у земљу се враћали са мноштвом утисака, информација, идеја. Југославија је на афро-азијском простору почела да позиционира своје најспособније, најбоље и најперспективније дипломате (Ј. Ђерђа, Ј. Вилфан, Д. Кведер, Вл. Поповић, М. Никезић, Д. Видић...) и развија озбиљну дописничку службу која прати штампу и периодику, упознаје литературу, свакодневно анализира 12

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

дешавања у политици и економији. У МИП-у је успостављена специјална служба задужена да аналитички сагледава све приспеле информације. Научни институти тематски везани за спољну политику и привреду такође су доприносили разумевању тенденција у светској политици. Резултат таквог „аналитичког приступа“ који је искључивао импровизацију била је поуздана „слика другог“ до које се досезало темељним разумевања историјског (изучавање историјског развоја, посебно антиколонијалних покрета) и поузданим познавањем општег (површина и насељеност, друштвене структуре, институције, геополитички и геостратешки значај, политички систем, личности политике, економије и културе). Та два елемента чинила су између 10–12% дипломатским путем прикупљених и обрађених информација. Закључци до којих се из тог корпуса информација долазило нужно су били исторични (променљиви) и перманентно су кориговани са приспећем нових информација и под притиском нових сазнања. Сагледавање економских прилика, пласирање стручњака, трансфер знања и технологије, успостављање интензивне економске сарадње, најдиректније је утицало да сфера економије испуњава 20–25% свих информација које је прикупљала југословенска дипломатија и дописничка служба. Сагледавање политичких прилика (на унутрашњем и спољном плану) уз напор да се догађаји посматрају уз уочавање кључних процеса чинило је да информације политичке природе чине 50–60% свих прибраних информација. Све наведено служило је дефинисању оптималних државних интереса. У питању је сложена али поуздана „слика другог“, и себе и својих интереса, такође. Тако се у сазнајном смислу одмакло од површне информације и перцепције (чуо сам – видео сам; слушао сам – гледао сам, сазнао сам) и досегло до нивоа који се у науци означава као знање, а у дипломатија као добро познавање проблематике везане за спољну политику. Југославија није била учесник Азијско-афричке конференције која је априла 1955. одржана у Бандунгу, али су ставови изнети у Завршном коминикеу Бандуншке конференције били блиски а у многоме и истоветни политици коју је земља водила. Већ је окупљање представника 24 земље „са различитим концепцијама и различитим гледањима“ сматрано успехом. Југословенске дипломате су оцењивале да је најзначајнији резултат Конференције био исказан у начелу „да треба поштовати права сваког народа на индивидуалну и колективну одбрану која је у складу с Повељом УН, као и у начелу по коме све земље треба да се уздржавају од коришћења аранжмана колективне одбране која служи посебним интересима било које велике силе“. Такве ставове Београд је оцењивао као „победу антиблоковске концепције“ у међународној политици, јасан протест против „заоштравања блоковских антагонизама“ и противљење „служењу интересима великих сила“. У том контексту посебно су истицани солидарни погледи азијско-афричких земаља о сарадњи на учвршћивању мира у свету и идентичност погледа „да сами одлучују своју судбину и да сами решавају своја спорна питања“. Скуп у Бандунгу је оцењиван као прекретнички по питању „буђења и повезивања“ народа Азије и Африке, истицању „воље за независношћу“, „вере у сопствене снаге“, „све значајније улоге у 13

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

светској политици“. Важним је сматрана сагласност о унапређењу економског развоја на бази „узајамног интереса и поштовања националног суверенитета“, истицање да је културна сарадња „једно од најмоћнијих средстава за унапређивање разумевања међу нацијама“. То су пратили конкретни захтеви за унапређењем културне и просветне сарадње, разменом знања и информација, оживљавањем националних култура, одбацивањем свих видова културне и расне дискриминације. Једногласна осуда колонијализма и дискриминације сваке врсте, као и прокламовање начела самоопредељења и „слободног бирања политичког и економског система“ сматрано је важном победом. Означавање колонијализма „злом“ које треба најхитније окончати и појавом која најдиректније води кршењу основних људских права такође се уклапало у југословенски концепт политике која је отворено заговарала окончање те појаве. Осуда агресије, захтеви за општим разоружањем и забраном производње нуклеарног и термонуклеарног оружја, сматрани су посебним успехом. Такође је истицано да принципи усвојени у Бандунгу доприносе „попуштању међународне затегнутости“ и стварању услова да постојећи проблеми буду решени на бази „равноправне међународне сарадње“. Све је то утицало да се Бандуншка конференција у Београду дефинише као „историјска прекретница“ која наговештава „стварање новог политичког стања“, победу антиблоковске политике и „побољшање светске ситуације“. За самог Јосипа Броза Тита решеност народа Азије и Африке „да о својој судбини одлучују сами колико је највише могућно“, била је од посебне важности као и чињеница да је „концепција која је доминирала на тој конференцији потпуно у складу са нашом концепцијом“. Ставове из Бандунга потврдио је Брионски састанак Тита, Нехруа и Насера одржан јула 1956. У заједничкој Декларацији посебно се инсистирало на начелу „мирољубиве и активне коегзистенције“. Међу постављеним захтевима значајно место је добило питање разоружања и пријема Кине у ОУН. Наглашено је да „опречни интереси великих сила“ отежавају решавање проблема на Средњем истоку. По питању Алжира заузет је став да треба подржати настојања народа те земље за независношћу. У начелу је осуђен колонијализам. Исти став као у Бандунгу заузет је по питању Палестине. Сусрет је обиловао неспоразумима, погледима које је било тешко ускладити, уздржаношћу, „умањивањем значаја“ састанка. Ипак, скуп на Брионима суштински је допринео упознавању а затим и приближавању спољнополитичких погледа Нехруа, Насера и Тита. Национализација Суецког канала и „отварање“ Суецке кризе утицали су на Тита и Нехруа да успоставе „редовне везе“ ради усклађивања ставова и јединственог иступања у решавању кризе. „Језгро“ покрета који ће персонификовати Нехру, Тито и Насер почело се назирати. Контакти Тита, Насера, Нкрумаха, Сукарна и Нехруа, до којих је дошло на XV редовном заседању Генералне скупштине ОУН, септембра 1960. у Њујорку, били су иницирани проценом да велике силе нису способне за постизање компромиса око кључних питања светског мира. Смисао „Иницијативе 14

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

петорице“, исказане у посебној резолуцији, био је у покушају да ванблоковске државе преузму посредничку улогу међу супротстављеним силама и њиховим конфронтираним лидерима. И поред тога што није добила довољну подршку, Резолуција је несумњиво назначила будућа престројавања у ОУН, утрла пут организованом иступању ванблоковских земаља и допринела повезивању држава са сличним спољнополитичким ставовима. „Линија смиривања у свету“ однела је том приликом моралну победу над политиком силе (за Резолуцију је гласала 41 држава, против ње је било 37 земаља окупљених око САД, док је 17 чланица блиских СССР-у остало неутрално), а неангажоване земље су себе почеле доживљавати као „позитиван и миротворан фактор“ у светској политици. У наступима наведених државника на XV заседању Генералне скупштине ОУН у првом су плану била питања разоружања и колонизације. После заједничког иступа у Њујорку уследила су нова путовања, сусрети, разговори. Једна од тема о којима се отворено разговарало тицала се организовања конференције ванблоковских земаља и институционализовања њихове сарадње у будућности. Идеја о самиту несврстаних земаља, који би био одржан у Београду, полако је уобличавана. Блокада рада ОУН, настала као последица сукоба великих сила, додатно је потврдила потребу одржавања конференције несврстаних земаља. Процена да велике силе и земље сврстане уз војне блокове нису у могућности да очувају светски мир и омогуће несметан рад ОУН подстицала је размишљања да то треба да учине у тој организацији бројно доминантне државе Трећег света. А први корак на путу који води повећању утицаја у светској политици, према мишљењу Јосипа Броза Тита, требало је да буде организовање састанка ванблоковских држава. Циљ је био да се пре XVI редовног заседања Генералне скупштине, на самиту неангажованих земаља постигне сагласност око најважнијих међународних питања попут очувања мира у свету, ликвидације колонијализма, разоружања, забране нуклеарних проба, ефикаснијег деловања ОУН. Други смисао окупљања налазио се у потреби да осмишљеним заједничким наступом у ОУН несврстане земље допринесу преовладавању криза које најдиректније угрожавају светски мир и прете ратном катастрофом. Са својим погледима на наведена питања Тито је, априла 1961, упознао део лидера ванблоковских земаља (Хасана II, краља Хусеина, председника Бургибу). О „неопходности“ организовања конференције шефова држава и влада ванблоковских земаља и доношењу „заједничког става“ о свим важним питањима Тито је добио подршку Насера приликом сусрета у Каиру истог месеца. Дипломатској иницијативи за одржавање конференције одмах се придружио председник Индонезије Сукарно, после краћег колебања и премијер Индије Нехру, као и владе Авганистана и Гане. Пут окупљању представника ванблоковских држава, који би прекорачивао регионалне оквире, био је отворен. Глобално повезивање ванблоковских земаља однело је превагу над регионалним концептом. Припремни састанак ванблоковских држава, одржан јуна 1961. у Каиру, био је важна станица на том путу. Том приликом утврђен је минимум заједничких ставова земаља учесница око основних питања 15

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

међународних односа. Утврђени критеријуми на основу којих је упућен позив учесницима конференције дефинисали су суштину несврстаности. Подршком већине за место одржавања конференције одређен је Београд. Бандунг, Бриони, Њујорк, Каиро биле су важне „станице“ на путу који је водио ка Београдској конференцији. Током тог процеса сазревали су погледи на кључна питања међународних односа, формулисани основни принципи и циљеви, дефинисани ставови који изражавају суштину погледа Југославије на међународне односе. Наведени „ставови“ истовремено су били и предлози са којима је југословенска страна иступила на Конференцији у Београду. Процес деколонизације, који је на преласку 1950/60-их година убрзано почео мењати мапу света, унео је у политику коју је Југославија водила многе универзалне премисе и значајно одредио њен основни садржај. Захтев за што бржом и потпуном деколонизацијом био је први општи елеменат који је приближио Југославију тек ослобођеним земљама афро-азијског простора и омогућио њихову заједничку организовану међународну акцију. Потчињавање народа страној доминацији и експлоатацији сматрао је „одрицањем од основних људских права“ и основном препреком миру и сарадњи. Захтевано је признавање права народа на самоопредељење, на основу кога могу слободно да одлучују о свом политичком систему и свом развитку. Престанак војних акција метропола и репресије у колонијама сматрани су нужним. Тражено је да на територијама под страном доминацијом, без икаквих услова, сва власт одмах буде предата у руке потчињених народа, како би им била пружена прилика да уживају пуну независност и слободу. Одбацивана је свака могућност разбијања територијалног јединства и територијалног интегритета тих нових држава. Да би се наведено остварило, према мишљењу југословенских политичара било је неопходно, уз јачање „независних и неангажованих снага“, израдити процедуру и одредити рокове унутар којих би била изведена непосредна и коначна ликвидација војних блокова. До тог тренутка требало је на сваки начин спречити да процес деколонизације добије „блоковски“ и „хладноратовски“ карактер а афро-азијски простор постане поприште „блоковске борбе“. У том смислу сматрано је важним да буде решен проблем актуелних кризних жаришта у свету. Генерална скупштина ОУН сматрана је одговорном да прати процес деколонизације, са циљем „ да се до максимума обезбеди да власт пређе у руке стварних представника народа“. Процес деколонизације разоткрио је размере трагичне подвојености развијеног и неразвијеног дела света и наметнуо потребу изналажења одговора на кључно питање – куда и како даље? Према мишљењу југословенских политичара, економски односи најразвијенијих земаља света били су прожети „елементима хладног рата“ што је резултирало претварањем војних блокова у „затворене економске групације“. Тенденција да се помоћ неразвијенима условљава приступом тржиштима, извозом профита, захтевима за административном реконструкцијом система сведочила је о настојању 16

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

да се „блоковске борбе“ пренесу и у сферу економског развоја неразвијених и тек ослобођених земаља. Из тога је закључивано да привредна заосталост представља сталан и потенцијалан извор међународне нестабилности и генератор нових сукоба. Такође је сматрано да док постоје разлике у нивоу привредног развитка активна и равноправна сарадња није могућа а самим тим ни стабилност и мир у свету. Да би наведени проблеми били решени, по мишљењу југословенског државног и партијског врха, било је потребно заложити се да економска помоћ неразвијеним земљама постане међународна обавеза, пре свега развијених индустријских земаља. Интензиван рад на ублажавању постојећих разлика подразумевао је обезбеђивање повећане и дугорочне економске помоћи која би омогућила убрзани развој, прецизно дефинисање услова под којима се додељују међународни кредити за развој како би било онемогућено да економска помоћ буде политички или војно условљена, развијање свести да без успостављања „нових економских односа“ нема ни „нових политичких односа“. Исти проблеми формирали су свест о заједничким интересима и потреби улагања заједничких напора у правцу превазилажења неразвијености. По питању разоружања Југославија је сматрала да је потребан „нов политички прилаз преговарању“. Насупрот „блоковској подели“, која има искључиви циљ да „оствари предност“ и супротну страну доведе у неповољнији положај, захтевано је да у преговарачки процес око разоружања буду укључени читава међународна заједница и ванблоковске земље. Јединим радикалним решењем сматрано је опште, потпуно и контролисано разоружање. Ипак, док тај процес не отпочне, најреалистичнијим је сматрано инсистирање на мерама замрзавања војних буџета, обустављања трке у наоружању и склапања споразума о забрани нуклеарних проба. Алтернатива наведеној политици, према мишљењу југословенске стране, био је даљи пропагандни рат, ширење осећаја бесперспективности уз препуштање великим силама да унутар „блоковског погађања“ решавају проблеме у складу са својим увек себичним интересима, сејање страха. У времену које је непосредно претходило Београдској конференцији Хладни рат је био у пуном замаху. Сучељавања Истока и Запада око Берлина резултирала су подизањем Берлинског зида. Кубанска криза је довела свет до границе нуклеарног рата. Међународни мир био је угрожен војним интервенцијама колонијалних и великих сила у Конгу, Анголи, Вијетнаму, Лаосу. Нуклеарни мораторијум није поштован. Све је то искушавало зрелост државника окупљених у Београду. „Ми смо се данас окупили овдје да бисмо ускладили наше снаге, удружили напоре и помогли свјету – који стално гурају ка ивици пропасти – да у овом дванаестом часу сагледа сву опасност која му пријети, да мобилише све своје моралне снаге и енергију за учвршћење мира у свјету и проширење опште и равноправне међународне сарадње“. Тим речима се Јосип Броз Тито, у поздравном говору 1. септембра 1961, обратио представницима 25 држава у својству пуноправних учесника, 3 државе у 17

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

статусу посматрача и готово 40 ослободилачких и напредних покрета. Његова политичка уверења делили су Нехру, Насер, Сукарно, Нкрумах, Сиханук, Макариос, Селасије, У Ну, Бургиба, Сиримаво Банданараике, Кеито и други присутни државници из Азије, Африке, Јужне Америке, Европе. Дневни ред Конференције предвиђао је „размену гледишта“ о ситуацији у свету, учвршћивању и јачању међународног мира и безбедности, проблемима неједнаког економског развоја и неразвијености. Шефови држава и влада ванблоковских земаља били су јединствени у мишљењу да се светски мир може остварити само уколико буде потпуно искорењена доминација колонијализма, империјализма и неоколонијализма „у свим њиховим видовима“. Са скепсом су процењивали да супарништво великих сила може довести до „светског пожара“. Политику „мирољубиве коегзистенције“, схватану као „активни напор“ у отклањању историјских неправди, ликвидацији националне потчињености и самосталног развитка, сматрали су једином алтернативом Хладном рату и платформом на којој треба изграђивати међународне односе. У складу са тим осуђивали су „политику силе“ и трку у наоружању. Рат су сматрали не само анахронизмом већ и злочином „према човечанству“. Одбацивали су тумачења да је Хладни рат „неизбежан“. Осуђивали су политику војних блокова који перманентним „заоштравањем међународних односа“ доводе свет на ивицу светског сукоба. Постојање различитих друштвених система нису посматрали као непремостиву сметњу у сарадњи држава и народа. Покушаје наметања силом облика политичког система сматрали су неприхватљивим. Одбацивали су доминацију и мешање у унутрашње послове других земаља и залагали се за самоопредељење, независност, самосталан избор путева економског, културног и друштвеног развитка. Веровали су да се у вођењу спољне политике треба „уздржати“ од коришћења идеологије у циљу „хладног рата, притиска или наметања своје воље“. Инсистирали су на одговорности, реализму, конструктивности у светској политици. Са индигнацијом су одбацивали оптужбе да теже формирању „новог блока“ и да то представља један од циљева Београдске конференције. Сматрали су неопходним да ванблоковске земље играју значајнију улогу у светској политици. У бројчаном јачању новоослобођених држава видели су значајан допринос „сужавању подручја блоковских супротности“. На Београдској конференцији су усвојена два документа: Декларација шефова држава и влада ванблоковских земаља и Изјава о опасности од рата и апел за мир. Писма истоветног садржаја учесници Конференције су упутили председницима САД и СССР-а Џону Кенедију и Никити Хрушчову. У односу на Декларацију која је имала стратешки карактер, друга два документа су се односила на актуелан политички тренутак. Указујући на горуће проблеме света Декларација шефова држава и влада ванблоковских земаља истакла је у први план „безусловно, потпуно и коначно“ ликвидирање свих облика колонијализма, неоколонијализма и империјализма. Престанак оружаних акција и репресије против „зависних 18

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

народа“, право на независност и поштовање њихове националне територије сматрано је нужним. Борба за национално ослобођење народа Алжира и Анголе против француских и португалских колонијалних власти, свесрдно је подржана. Подједнако одлучно исказана је солидарност са народом Конга и подвргнута осуди војна интервенција Белгије у тој бившој колонији. Масакр који су француске трупе извршиле у Бизерти (Тунис) најдиректније је утицао на захтев да се са простора држава чији је интегритет нарушен повуку све стране трупе. Јединствено је осуђена политика апартхејда у Јужноафричкој Унији, као и свих других облика расне дискриминације. Подржано је право етничких и верских мањина на заштиту, посебно од злочина геноцида. Пружена је пуна подршка народу Палестине. Грубом повредом суверенитета означено је формирање страних војних база на територији других земаља, посебно када је то чињено противно вољи народа. Разоружање је означено „императивном нужношћу и најхитнијим задатком човечанства“. Учесници Конференције су били мишљења да хитно треба отклонити економску неједнакост наслеђену од колонијализма и империјализма и убрзати економски, индустријски и пољопривредни развитак неразвијених земаља. У складу са тим, земљама у развоју је сугерисано да у већој мери сарађују на економском и трговинском пољу. Питањима неразвијености, по мишљењу окупљених, требало је да буде посвећена посебна светска конференција о економским питањима. Декларација је још једном потврдила темељно убеђење окупљених да сви народи имају право на самоопредељење и независност. Београдска конференција поставила је на дневни ред сва питања од ширег значаја која су се тицала међународних односа. Степен сагласности учесника у разговорима био је веома висок. Расправе вођене о бројним питањима недвосмислено су показивале да поделе и разлике у гледиштима постоје. Уз заговорнике просовјетске политике и земље које нису биле спремне да критикују Запад, постојале су и оне које нису имале изграђен став о бројним питањима. У накнадним анализама југословенских политичара уочено је постојање „арапске фракције“, која је у први план истицала „арапске захтеве“. Запад је окупљање у Београду означио антизападним и антиамеричким скупом. Реакције су, отуда, биле бурне и непријатељске. Москва је своје „мишљење“ исказала доношењем одлуке о отпочињању нуклеарних тестова. Јавност СССР-а и источноевропских земаља игнорисала је скуп у Београду. Ипак, одјек Београдске конференције и публицитет који јој је дат у светској штампи био је већи од претпостављаног. Државни и политички врх југословенске државе вредновао је као „крупан догађај“, „светски, нерегионални скуп“, победу „југословенске концепције“, који обесмишљава идеје регионалног окупљања оличене у настојању да се сазове „Нови Бандунг“. Конференција у Београду није била место на коме је рођен покрет несврстаности. Окупљање председника држава и влада неангажованих земаља није истовремено значило њихово организовање у покрет. Ипак, одлуке донете у Београду недвосмислено су показале да идеја која је окупила председнике држава и влада ванблоковских земаља представља алтернативни концепт блоковима и 19

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

блоковској подели света. Често изговаране речи – „мир“, „независност“, „равноправност“, „развој“, „право“, „правда“ партиципирале су са свешћу народа који су вековима егзистирали на маргини светске историје и који су, кроз колонијалне револуције, настојали да се успну на скали светске моћи. Године 1961. неангажованост је изгледала као „перспективна политика“. Проф. др Љубодра Димић

20

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

TOWARDS THE BELGRADE CONFERENCE Yugoslavia and the Beginnings of the Non-Aligned Movement In September 1961, Yugoslav State and Party leadership viewed the future with optimism. Both the East and the West respected Yugoslavia's borders and its territorial integrity and tolerated its foreign policy, albeit somewhat begrudgingly.

What was the essence of this foreign policy with regard to Asia and Africa?

Judging by Josip Broz Tito's political speeches and statements, Yugoslavia's foreign policy posture, which possessed clear ideological bias, was founded on several important premises: – That the belief in the ability of the Great Powers to find a peaceful solution to the key problems of the post-war world was a delusion; – That it was erroneous to dismiss „small and especially “non-engaged“ countries as incapable of participating in World politics and contributing to the resolution of international problems.

– That the fate of the world is universal (everyone would bear the consequences of a clash between the Great Powers) and that as a consequence, „large“ and „small“ countries share deep common interest, obligations and responsibilities.

– That conservative regimes have no future, that their time has run out and that the true aims of the armament race and the Cold war were to stop the defeat of capitalism and the spreading of socialism („...the triumphant march of progress and world transformation...“ in Tito's words) by the use of military force.

– That international relations should be viewed realistically in an age of nuclear weapons, space exploration, accelerated technological development, scientific achievements and unprecedented life opportunities.

– That concentrated efforts should be directed towards the triumph of the „permanent peace“ over the catastrophe caused by a war between the Great Powers.

These principles represented the foundation of the policy of „coexistence“ (peaceful and active) which implied more than bare acknowledgment of other countries' existence. It represented a template for international relations based on lasting norms and principles including non-interference into internal affairs of other countries, empowering nations to decide their domestic and foreign policy, opposition to aggressive 21

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

wars and spheres of interest, promotion of peaceful political, economic and cultural cooperation irrespective of the political system.

The policy of Non-Alignment, whose main proponents gathered in Belgrade in September 1961, was not an abstract concept. It was directly influenced by the direction of international relations. The sources of the philosophy of Non-Alignment were in the process of decolonisation and struggle for development. At the same time, Non-Alignment represented a response to the prevalent characteristic of the international relations marked by the presence of military blocs and consequent divisions as well as the resultant politics of force. The opposition to the division of the world into power blocs was the signature characteristic of the policy of Non-Alignment. This was based on the estimate that world peace would be endangered for as long as the politics of force and existence of blocs were present and as long as the powerful countries were allowed to impose their will on the weaker ones. Siding with one of the blocs would represent abrogation of the newly-won sovereign rights, independent political course, active participation in international politics, cooperation with other peaceful countries and tailoring policies to suit their own interests. Anti-colonial revolutions made the Non-Aligned movement possible. The striving for independence vis a vis foreign policy that emerged from these revolutions was superseded by the need for regional coming together for the purpose of a common foreign policy posture. This regionalism was eventually challenged by the universal significance of the problems that needed to be tackled. The policy gradually changed from individualism to regionalism to universalism. This process was assisted by the political principles which developed over a number of years within certain Asian countries. These principles were articulated by the Bandung Conference held in April 1955 and affirmed by all subsequent meetings of leaders of Non-Aligned countries.

Unanimous demands for a radical change in international relations - characterised by the Cold War polarisation, economic inequality and nuclear holocaust threat – were made from the very beginning.

Awareness that active participation on the international scene strengthened the independence of individual countries and made them an important factor in international political and economic relations did not immediately result in coordinated joint action. The main obstacle lay in the differences between individual countries' interests which, as would transpire later, were difficult to overcome. The universal validity of the principles of Non-Alignment was not always sufficient to heal divisions and resolve conflicts. The right of these countries to be treated as equals in tackling international problems was not granted but wrested through struggle. This was demonstrated by the Initiative of Five (Nehru, Nkrumah, Nasser, Sukarno and Tito) submitted to the UN General Assembly in September 1960, which demanded that the leaders of the US and USSR restore their contacts and find solutions for the pressing problems through negotiations. The Belgrade Conference represented a concrete application of the right to equitable participation in solving international problems.

22

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

Several factors critically influenced the formulation of the Yugoslav policy of „peaceful and active coexistence“. Experience gained through an indigenous revolution had a direct impact on the idiosyncrasies of the domestic political developments and international activities. Conflict with the Soviet Union and members of the Cominform forced the leadership to abandon old priorities and define new foreign policy aims. According to the judgment of the Communist Party leadership, the cooperation with the West, although grudging, represented the only way of protecting the country from the pressures coming from the Soviet Union and „Popular democracies“. Additional incentives for cooperation were provided by the dire economic situation caused by the blockade, a large military budget, poor harvests (especially in 1951) and general poverty. The real prospect of attack forced Yugoslavia to „tone down“ its foreign policy, abandon the revolutionary rhetoric and draw closer to the West. Although „not conditional on political concessions“, this unequal collaboration with the West bothered Tito. Steps such as the liberalisation of economy, change in the principles of social development, switch from the heavy to light industry, democratisation of governance, diminished role for the League of Communists of Yugoslavia as well as the gradual rapprochement with, and the inclusion into the Western military alliance – all of this fundamentally meant abandoning socialist principles. In the opinion of Tito and the Yugoslav leadership, finding a political alternative and a new international direction would provide a way out of the deadly embrace of the East and the West, which was bringing into question the survival of the country and the Communist Party rule. The knowledge gained about developments in Asia, Africa and Europe contributed greatly to the charting of this new course.

Yugoslav public paid a great deal of attention to the activities of the colonial Powers. Of special interest was the liberation struggle fought by various anti-colonial movements. The news concerning the situation in Iran appeared in the Yugoslav press as early as the late autumn 1944. Gradually, political vistas broadened to include Egypt, Syria and Lebanon all the way to China and Japan. The focus was on India and Levant but Indonesia, but Vietnam (Indochina), Ethiopia, Iraq and Palestine were also of interest. From early on, the public learned about the likes of Nehru, Sukarno and Mao Zedong. Information given in the newspapers and on the radio was steeped in ideology which guided the interpretation and evaluation of international events.

The bulk of the information originated from the „Soviet sources“ – telegraph agencies, radio stations and the press. From mid-1948 onward, the sources changed but the interpretations remained the same. Political information dominated the discourse. News concerning the exploitation of natural resources and cheap labour, strikes, state terror, passive resistance, armed struggle, conservative regimes „tottering“ under the onslaught of freedom, social justice, racial and class equality, moral bankruptcy of wars fought by the colonial powers, a „wildfire“ of anti-colonial movements and revolutions – contributing to the emergence of a convincing and precisely defined (and disseminated) ideological view of colonialism. Divisions and conflicts reported in the media reflected a critique of the policy of spheres of interest, division into blocs, 23

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

armament race, technological boom, misuse of the nuclear energy, all forms of exclusion and politics of force.

Similar to the information fed to the public was the (ideologically coloured) information entering the country through diplomatic channels and Party contacts from China (from 1945), Korea (1946), Iraq (1946), Lebanon (1946), Syria (1946), the Republic of South Africa (1946).

The conflict with the Soviet Union compelled Yugoslavia to redefine its foreign policy. The Principles of the UN Charter were placed at the forefront of Yugoslavia's posture. Already viewed by the Yugoslav politicians as an upholder of peace, guarantor of the application of International Law and the platform for dialogue between the Cold War rivals, the OUN served as the sole forum for expressing their views.

Although Yugoslavia had already held well-defined positions on numerous international questions, it was noticeable that it followed the Soviet lead and adapted its views to suit the policy of the „First Land of Socialism“.

This undoubtedly resulted from a „genuine commonality of interests“ prompted by the ideological and political closeness to the Soviet Union as well as the acceptance of the Soviet experience and „solutions“ in all spheres of life. In addition, international opinion was automatically polarised in line with the views of the Great Powers. Friendship Treaty with the Soviet Union ratified in Moscow on 11th April 1945 ensured a common stance in the spirit of „sincerest cooperation in all international activities aimed at securing peace and security“. Between 1945 and 1948, Yugoslav diplomacy occasionally acted independently on what it considered to be the crucial issues, notwithstanding moderate levels of engagement and superficial understanding of the functioning of the UN. Such acts were informed by the indigenous nature of the Yugoslav revolution, „own understanding“ and „independent estimates“ of the current situation. The specificity of the Yugoslav internal development and „independent spirit“ was also coloured by the repeated insistence on „strengthening peace“, independence, autonomy, sovereignty, equality and cooperation with all countries prepared to accept these principles.

Reduced diplomatic activity and pronounced agreement with the views of the Soviet delegation during 1948 reflected attempts to eliminate foreign policy differences. The approach Yugoslavia was forced to adopt following the clash with the Soviet Union and „Popular democracies“ contained several important characteristics. It became realistic and pragmatic (making use of international divisions), elastic (rather than dogmatic), active (based on the understanding that small countries have their place in the international political arena) and cautious (predicting future outcomes, evaluating different scenarios and eliminating the element of surprise). The principles of the UN Charter were at the forefront of the Yugoslav foreign policy.

Differences with the Soviet Union not only brought into question the nature of the relations between socialist countries but also offered a way forward for Yugoslav foreign policy. Following the decision by the Politburo 24

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

of the Central Committee of the Communist Party of Yugoslavia (September, 1949), the Yugoslav diplomats at the UN were to act independently, in the interest of state and world peace.

This new foreign policy stance became visible at the Fourth Session of the UN General Assembly in 1949 in which the Yugoslav side made public its dispute with the Soviet Union – receiving support from the majority of the members in the process. On that occasion, Yugoslav delegates posed the question that would later serve as the basis for the policy of „peaceful coexistence“, namely, was it possible for states with different systems to coexist and peacefully cooperate thereby securing world peace?“ As a direct consequence, the Soviet Union abrogated the Friendship, Mutual Cooperation and Post-War Assistance Treaty and a Second Resolution of the Cominform was published two months later (29th November, 1948).

The Third Plenary Session of the Communist Party of Yugoslavia held at the end of December 1949, these pressures were characterised as „Cold War tactics“ used by the USSR against Yugoslavia, and the „battle for independence“ fought by Yugoslavia as the „most important battle for socialism in the world“. From that point on, Yugoslavia voted in accordance with its international interests and convictions. This new policy was based on stressing the importance of small countries in world politics, opposing outside interference in domestic affairs and pointing out the dangers of military blocs.

One year later, Yugoslavia became a non-permanent member of the UN Security Council. Addressing the General Assembly, Head of the Yugoslav delegation Edvard Kardelj rejected the imperative according to which „…the only choice for Mankind is between the hegemonies of two Powers“. As an alternative, he offered a „second way“ to all free and equal nations – the way that leads to permanent peace through the establishment of democratic relations between nations, non-interference, striving for equality and comprehensive international cooperation. This new position signalled a toning-down of dogma-laden views of irreconcilable fronts and a life-and-death struggle between conservatism and forces of progress which had hitherto hampered Yugoslavia's international standing. Rejection of the politics of force and the risks of bloc alignment represented another premise of the new course. Yugoslavia saw this policy as a way of defending its endangered existence (at the UN, Yugoslavia was fighting a diplomatic battle for independence, territorial integrity and the right to self-determination), shape its own position vis a vis the crucial questions of world order and build a new international role. Such an approach meant abandoning the role of a „second-rate player“ that necessarily befell small and economically and militarily weak countries. It indicated that Yugoslavia was now pursuing a mature policy based on an understanding of the broader political context.

Speeches by Yugoslav delegates to the UN soon brought to light the outlines of a „new diplomatic course“ which consisted in principled cooperation with all countries (irrespective of their system), struggle for world peace and a world of free and equal nations, as well as the opposition to any form of outside interference into domestic affairs.

25

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

The Korean War brought about another change in the foreign policy of Yugoslavia. At the time the Korean War broke out, it became possible for Yugoslavia, as a member of the Security Council, to add a number of universally valid principles to a foreign policy hitherto marked by a high degree of tension provoked by the clash with the Cominform. These principles brought Yugoslavia closer to the countries such as India, Burma, Egypt and Indonesia and made possible common action with regard to important international issues. The commonality of views was reflected in the conviction that the polarisation of the world was pushing small and newly liberated countries towards neutrality. According to Tito, alignment with one of the sides meant „clearly endangering one's own country“. The calls for the defence of peace, peaceful conflict resolution, abolition of artificial trade barriers and spheres of interest, rejection of all forms of aggression, as well as opposition to hegemony and outside interference and support for the natural and historic striving of the peoples of Asian and African countries to be free and independent – these were not just elements of an attractive foreign policy platform, but also a means of defending one's own independence. The Superpower conflict and the developments within the UN made Yugoslavia, Burma, India, Egypt and Indonesia parts of the same historical process. The journey from the vote against allowing the UN troops to cross the 38th Parallel in 1950, via first economic policy consultations, to permanent contacts maintained during UN General Assembly Sessions, was a substantive one. It articulated resistance to the bloc-inspired polarisation of the world.

The first contacts Yugoslavia made at the UN led to the „broadening of the political perspectives“ through which a Eurocentric policy was replaced by the forging of global links among Non-Aligned countries. In the beginning (1950–1951), such cooperation did arise from a commonality of views regarding the international situation. It emerged from the unique positions of individual countries vis a vis various political questions. According to Tito (February 1952), the policy of „active neutrality“ implied a struggle for peace and protest against aggressive wars and spheres of interest, opposition to all forms of outside interference into domestic affairs, maintenance of neighbourly relations and comprehensive development of peaceful economic, political and cultural cooperation on the basis of equality and mutual understanding. In this period, Yugoslav diplomacy acted continually at the Sessions of the UN General Assembly in accord with countries holding similar positions. At the Seventh Session held in 1952, the “non-engaged” countries raised the issue of underdevelopment and the urgent need to overcome it. The following year saw a demand for the establishment of an International Development Fund. In 1954, the focus was on colonialism. The Tenth Session (1955) highlighted the problems of disarmament. Joint interventions demonstrated the degree to which non-alignment was already built into the international doctrine of the countries of South-East Asia.

Resisting pressures to join the blocs, seeking peaceful resolution to conflicts with neighbours, fiercely protecting national sovereignty, common position on decolonisation, opposition to racial discrimination, 26

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

actively neutral posture, poverty and underdevelopment and non-alignment – all of these elements characterised the international stance of countries such as India, Burma, Indonesia and Ceylon. Similar developments took place in the Middle Eastern and African countries such as Egypt, Syria (later the UAR) and Ethiopia as well as the states that gained independence in the second half of the 1950s (Algeria, Ghana, Guinea, the Congo and others).

Beginning with 1952, the Yugoslav Press started to analyse the problems of Asian and African countries.

At the end of 1952, Yugoslav diplomats were given strict directives to „strengthen contacts“ with representatives from Asian and African countries. This coincided with the moment in which Yugoslavia, burdened by the relationship with the West, sought a new foreign policy direction. The brief foray into regional cooperation with Greece and Turkey (The Balkan Pact was formed in 1953 and became a military alliance in 1954) as well as the formulation of the policy of active neutrality opened the road for a new approach marked by Tito's journeys (of which there were seven: 1. Turkey, 12th-18th April, 1954; 2. Greece, 2nd-6th June, 1954; India and Burma, 16th December 1954-5th February 1955, including the meeting with Nasser on board the yacht Galeb on the 5th February, 1955); 4. Ethiopia and Egypt 11th December 1955-6th January 1956; 5. The UAR, Indonesia, Burma, India, Ethiopia and Sudan, 5th December, 1958-5th March 1959; 6. 15th Session of the UN General Assembly in New York; 7. Ghana, Togo, Liberia, Guinea, Mali, Morocco, Tunisia, Algeria and the UAR, 28th February-22nd April, 1961). These trips represented the first opportunity for Yugoslavia to connect with countries that followed a similar foreign policy course. The crucial point was Titos's visit to India and Burma. Addressing the members of the Indian Parliament on 21st December 1954, Tito pointed out the importance of coordinated international activity on the part of Yugoslavia and the countries of South East Asia. Tito listed inequality, outside interference, spheres of interest and colonialism as greatest „evils“ faced by Mankind. He pronounced „active peaceful coexistence“ to be the only path towards world peace. In his Rangoon speech, Tito contrasted attempts to bring the principle of coexistence to the regional level with the strategy of connecting and organising on a global scale.

These two principles – regionalist and universalist – would clash often in years to come. At the end of his first journey, Tito realised that the quality of information gained through personal contacts represented political capital which placed him ahead of other Communist leaders traditionally unwilling to travel. Visits, meetings, talks and exchanges of views became permanent features of Tito's and Yugoslavia's international strategy. Conflict mediation not only shaped the policy of peaceful coexistence but also ensured a role for Yugoslavia in global politics. Maintaining existing contacts was complemented by the deepening of newly forged ties. Yugoslavia's foreign policy posture was well thought through and carefully organised, leaving no room for improvisation. A hitherto remote and poorly understood part of the world became a subject of deep analysis and systematic study. This was based on a sound understanding of world politics and its 27

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

principal protagonists. Yugoslavia constantly exchanged union, party, parliamentary, economic, youth, scientific, military, cultural and expert delegations with a large number of countries. The most capable and creative Yugoslav politicians travelled constantly to Africa and Asia bringing back with a wealth of impressions, information and ideas. Yugoslavia started sending its best diplomats to Africa and Asia (J. Djerdja, J. Vilfan, D. Kveder, V. Popović, M. Nikezić, D. Vidić and others) and developing a highly professional press service which monitored the media, reviewed literature and provided a daily analysis of political and economic events.

A special unit was formed within the Ministry of Foreign Affairs tasked with analysing the incoming information. Economic and Foreign policy institutes also contributed to a better understanding of the prevailing trends in world politics. Such analytical approach yielded a truthful image of the „other“. This required a sound understanding of both historical (studying historical development and especially anticolonial movements) and general facts (area, population density, social structure, institutions, geopolitical and geostrategic importance, political system, political, economic and cultural personalities). These two subjects made up 10–12% of information gathered and analysed through diplomatic channels. The conclusions arrived at were necessarily mutable and were continually updated by new information.

Economic analysis, exchange of expertise, knowledge and technology transfer and the strengthening of economic ties meant that 20–25% of information gathered by diplomats and correspondents concerned economy. Political information, which involved analysis of internal and external circumstances with a focus on key underlying processes, comprised 50–60% of all collected information. All of this information was used in formulating optimal state interests. The result was a complex yet reliable picture of the „other“ as well as of Yugoslavia's own interests. This represented a cognitive shift from a superficial (relying on perception and hearsay) to a deeper, scientific, level of understanding of foreign policy issues. Although Yugoslavia did not participate in the Asia-Africa Conference in Bandung (April, 1955), the conclusions stated in the Final Communiqué were close if not identical to its position. The very fact that 24 countries with diverse systems and views gathered in one place was considered a success. In the opinion of Yugoslav diplomats, the most important result of the Conference was the principle according to which „... the right of all nations to individual and collective defence in accordance with the UN Charter should be respected“.

Another principle stated that „...countries should refrain from entering into collective defence arrangements which further interests of either Superpower“. The stress was placed on the solidarity between Asian and African countries in pursuing world peace as well as their common determination to „...decide their own fate and tackle their own problems“. The Bandung Conference was considered a crossroads in terms of awakening and bringing together of Asian and African nations as well as expressing the will for independence, belief in self-reliance and the increasing role in World politics. Importance was given to the 28

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

agreement on furthering economical development based on mutual interest and respect for national sovereignty as well as the conviction that cultural cooperation represented one of the most powerful ways of furthering international understanding. These principles were followed by concrete demands for the improvement of cultural and educational cooperation through knowledge and information exchange, revival of national cultures and rejection of all forms of cultural and racial discrimination. The unanimous condemnation of colonialism and discrimination and the proclamation of the principle of self-determination and freedom to choose a political and economic system were considered important victories. Branding colonialism as an evil that breaches fundamental human rights and that should be urgently eliminated fitted in with the Yugoslav policy of anti-colonialism. Condemnation of aggression, demands for universal disarmament and ban on the production of nuclear and thermonuclear weapons were considered a great success. It was stressed that the Bandung Principles contributed to a detente and created a platform for solving current issues through international cooperation based on equality. In Belgrade, the Bandung Conference was judged to represent a „historic crossroads“ heralding a „new political landscape“, triumph of non-alignment and „improvement in global situation“. For Tito himself, the determination by the peoples of Asia and Africa to „decide their own fate as far as possible“ was of primary importance. The same was true of the fact that „the conception dominating the Conference is in complete accord with our own“.

The Principles of Bandung were confirmed in the meeting between Tito, Nehru and Nasser, held in July of 1956. The Joint Declaration insisted on the principle of „peaceful and active coexistence“. Notable were demands for disarmament and acceptance of China into the UN. It was pointed out that the „...conflicting interests of Superpowers“ hindered the resolution of the Middle Eastern conflict. It was concluded that the efforts of the Algerian people to gain independence should be supported. Colonialism was condemned in principle and the Bandung position vis a vis Palestine was endorsed. The meeting abounded in misunderstandings, difficulties in reconciling widely differing views, reserve and attempts to diminish its importance. Nevertheless, the Brioni Meeting contributed significantly to the convergence of Nehru's, Nasser's and Tito's views. The nationalisation of the Suez Canal and the ensuing Suez Crisis prompted Tito and Nehru to open regular channels of communication in order to coordinate views and act jointly in resolving the crisis. These were the outlines of the core of the movement personified by Nehru, Tito and Nasser.

The contacts between Tito, Nasser, Nkrumah and Nehru at the 15th Annual Session of the UN General Assembly (September, 1960) were motivated by the conclusion that the Superpowers were not capable of reaching a compromise with respect to the key issues of world peace. Presented in a separate resolution „The Initiative of Five“ represented an attempt by Non-Aligned countries to mediate between the opposing Superpowers and their leaders. Even though it failed to gain sufficient support, the Resolution signalled 29

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

future realignments in the UN, charted a course for the joint action by Non-Aligned countries and contributed to the formation of close ties between countries with similar agendas. The „detente line“ achieved a moral victory over the „politics of force“. 41 countries voted for the Resolution and 37 US allies voted against. 17 members close to the USSR abstained. Non-Aligned countries started to view themselves as a positive, peaceful factor in the world politics. The speeches by the above statements focussed on the issues of disarmament and colonisation to be followed by more trips, meetings and talks. One of the topics was the organisation of a conference of Non-Aligned countries as well as placing their cooperation on a formal footing. The idea of a Non-Aligned summit to be held in Belgrade was taking shape.

The obstruction of the work of the UN which resulted from the Superpower conflict added urgency to the need for a conference of Non-Aligned countries. The conclusion that the Superpowers and aligned countries were not capable of maintaining world peace and ensuring the running of the UN led to the idea that these tasks should become the responsibility of the numerically dominant Third World countries. In Tito's opinion, the first step towards strengthening their international clout would be a conference of NonAligned states. The aim was to reach agreement on important issues such as the preservation of peace, abolition of colonialism, disarmament, ban on nuclear testing and the unobstructed work of the UN, before the 16th Annual Session of the UN General Assembly. An additional aim of the gathering was to formulate a common stance at the UN through which Non-Aligned countries could contribute to the resolution of the crises directly imperilling world peace.

Tito presented his views to some of Non-Aligned leaders such as Hassan II of Morocco, King Hussein of Jordan and President Bourguiba of Algeria. At a meeting held at the same time, Nasser gave his support to the need to organise a Conference of Heads of State or Government of Non-Aligned Countries and reach a common position on all key issues. The diplomatic push was immediately joined by the President of Indonesia Sukarno, governments of Afghanistan and Ghana and after some equivocation, by the Prime Minister of India Nehru. This opened the way for a gathering of representatives of Non-Aligned countries on a global scale. The universal doctrine triumphed over the regional one. The Preparatory Meeting held in Cairo in June 1961 represented an important step in that direction. There, a common policy core was formulated vis a vis international issues. The agreed criteria used in selecting Conference participants defined the essence of Non-Alignment. Belgrade was chosen to be the host city by the majority of participants.

Bandung, Brioni, New York and Cairo represented important signposts to Belgrade conference. During that time, views on international issues matured, aims and principles were formulated and Yugoslavia's international position was defined. This position informed the proposals put forward by the Yugoslav delegation at the Belgrade conference.

30

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

The process of decolonisation which gained momentum at the beginning of the 1960s had a strong impact on Yugoslavia's foreign policy through a number of universal premises. The demand for immediate and comprehensive decolonisation brought Yugoslavia closer to the newly liberated countries of Africa and Asia and enabled a coordinated international activity on their part. Submission to foreign domination and exploitation was deemed to represent „abnegation of basic human rights“ and the primary obstacle to international peace and cooperation. The right to self-determination was demanded enabling them to decide freely on the form of political system they would adopt as well as the direction of their development.

Cessation of military interventions and repression by colonial powers was considered a necessity. It was demanded that the power be immediately handed over to subjugated nations so that they could enjoy the fruits of freedom and independence. Any possibility of endangering the territorial unity and integrity of these new nations was rejected a priori. Yugoslav politicians were of the opinion, these goals necessitated strengthening „independent and non-engaged forces“ and arrive at a blueprint for the permanent dismantling of power blocs. Until such time, it was important to detach the process of decolonisation from the Cold War and prevent the countries in Asia and Africa from becoming entangled in the Superpower contest. Consequently, attention was directed towards tackling the current crisis hotspots. The UN General Assembly was deemed responsible for overseeing the process of decolonisation in order to „ensure the transfer of power to the hands of genuine representatives of the people“.

Decolonisation revealed the tragic chasm between the developed and underdeveloped parts of the world and highlighted the question of the future direction. Yugoslav politicians thought that the economic policies of the developed countries were tainted by the exigencies of the Cold War resulting in the transformation of military blocs into closed economic groupings. The danger of the Cold War spilling over into the economic arena was reflected in the conditions attached to aid which required access to domestic markets, profit export, and demands for changes to the political systems. The conclusion was that the economic backwardness represented a permanent source of international instability and a generator of new conflicts.

In addition, inequalities in economic development precluded an active and equitable cooperation and consequently world peace and stability.

For these problems to be resolved, economic aid had to become an international obligation especially for the industrially developed countries. The levelling of inequalities necessitated an increase in long-term aid which in turn would enable accelerated development, decoupling economic aid from political and military demands through a clear definition of conditions for receiving international development grants and an awareness that new political relationships required new economic relationships. Those same problems raised the awareness of common interests and the need for joint action in overcoming poverty.

31

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

With regard to the problem of disarmament, Yugoslavia's view was that a new approach to negotiations was necessary. As opposed to the zero-sum game approach adopted by the Great Powers, it demanded that disarmament talks be joined by the entire international community and especially by the Non-Aligned countries. General, comprehensive and monitored disarmament was considered the ultimate aim. Until this was achieved, freezing of arms budgets, stopping the arms race and nuclear test ban treaties were considered the more realistic steps. The alternative was the continuation of the propaganda war, spread of hopelessness and fear and the ability of the Great Powers to hijack the international discourse for their own selfish ends.

At the time of the Belgrade Conference, the Cold War was in full swing. The Superpower confrontation over Berlin resulted in the construction of the Berlin Wall. The Cuban Missile Crisis brought the world to the brink of nuclear war. Peace was threatened by colonial and Superpower interventions in the Congo, Angola, Vietnam and Laos. The nuclear moratorium was disregarded. All of these issues tested the statesmanship of the politicians gathered in Belgrade. „We have gathered here today in order to coordinate our efforts to help the world, which is constantly being pushed towards the brink, to see at this late hour the danger it faces, to invest its moral strength and energy in strengthening peace and furthering a comprehensive and equitable international cooperation.“ With these words from his opening speech of 1st September, 1961, Josip Broz Tito greeted the delegates from 25 participating countries, three observer countries and 40 liberation and progressive movements. His political convictions were shared by the likes of Nehru, Nasser, Sukarno, Nkrumah, Sihanouk, Makarios, Selassie, U Nu, Bourguiba, Sirimavo Bandaranaike, Keita and other statesmen attending the conference from Asia, Africa, South America and Europe. The Conference agenda proposed an exchange of views regarding the world situation, strengthening of world peace and security and the problems of economic inequality and underdevelopment.

Heads of State or Government of Non-Aligned countries were in complete agreement that world peace could only be achieved with a complete eradication of colonialism, imperialism and neo-colonialism „in all their forms“. They brooded over the realisation that Superpower rivalry could lead to a „global conflagration“. Peaceful coexistence which involved an active effort in removing historical injustices and subjugation and encouraging individual development, was seen as the only alternative to the Cold War and a sound platform for international relations. They condemned the politics of force and the armament race.

War was considered not only an anachronism but a crime against humanity. They rejected the view that the Cold War was unavoidable as well as the policy of permanent ratcheting up of the tension which had brought the world to the brink of global war. Differences in social organisation were not viewed as an insurmountable obstacle to international cooperation. Imposition of political systems by force was considered unacceptable. They rejected outside domination and interference and supported self32

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

determination, independence and free choice of modes of economic, cultural and social development. They believed that the conduct of the foreign policy should shun ideology as a weapon for waging a Cold War, exerting pressure and imposing one's will. They insisted on responsibility, realism and constructive approach to world politics. They indignantly rejected accusations that one of aims of the Belgrade Conference was the creation of a new bloc. They believed that Non-Aligned countries should play a major role in world politics.

Population growth was seen as a significant contributor to the process of „narrowing the gap between the blocs“.

The Belgrade Conference adopted two documents: A Declaration by Heads of State or Government of Non-Aligned Countries and a Statement Concerning the Danger of War and an Appeal for Peace. At the same time, copies of an identical letter were sent to President Kennedy and Premier Khruschev. In contrast to the Declaration which had a strategic character, the other two documents referred to the current political situation.

Pointing out acute problems the world was facing, the Declaration insisted on an unconditional, complete and final abolition of all forms of colonialism, neo-colonialism and imperialism. Cessation of military actions and repression against „dependent nations“ as well as their right to independence and respect for their state territory were considered important. Wholehearted support was given to the national liberation struggle of the peoples of Algeria and Angola against French and Belgian colonial forces. Solidarity with the people of the Congo and the condemnation of the Belgian intervention were expressed equally strongly. The French massacre in Bizerte (Tunisia) directly influenced the demand for the withdrawal of foreign troops from all „dependent“ countries. The policy of Apartheid in South Africa and other forms of racial discrimination were condemned unanimously. Support was given to the right of ethnic and religious minorities to protection especially against genocide. Wholehearted support was also given to the people of Palestine. The building of foreign military bases especially against the will of the people was considered a gross violation of sovereignty. Disarmament was considered an „imperative and the most urgent task facing Humanity“. The economic inequality inherited from the age of colonialism and imperialism was to be eliminated and the economic, industrial and horticultural development accelerated. Developing countries were advised to increase their economic and trade cooperation. A separate World Economic Conference dedicated to the issue of underdevelopment was deemed necessary. The Declaration reaffirmed the deep conviction of the delegates that all nations had the right to independence and self-determination.

The Belgrade Conference agenda covered all the important international questions. The participants exhibited a high degree of agreement. At the same time, debates on various issues clearly indicated the presence of divisions and differences. Beside the advocates of pro-Soviet policies and those who were not ready to criticise the West, there existed countries that lacked well-formed views on international issues.

33

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

Subsequent analyses by Yugoslav politicians revealed the existence of an „Arab faction“ which focussed on „Arab demands“. The West labelled the Belgrade Conference an anti-Western and anti-American gathering.

The reactions were heated and inimical. Moscow reacted by restarting nuclear tests. The Conference was ignored by the Soviet and Eastern European public. Nevertheless, the reverberations of the summit as well as the worldwide publicity it received, exceeded expectations. The Yugoslav leadership assessed the Conference to be a „major event“ which signalled the „victory of the Yugoslav conception“ which put paid to the regionalist strategy calling for a „second Bandung“.

The Non-Aligned movement was not born in Belgrade. The gathering of Heads of State or Government of Non-Aligned Countries did not necessarily imply a movement. Nevertheless, decisions reached in Belgrade clearly demonstrated that the idea which had brought these statesmen together represented an alternative to power blocs and world polarisation. The then frequently spoken words „peace“, „independence“, „equality“, „development“, „law“ and „justice“ resonated in the minds of the peoples which had for centuries existed on the margins of history and which were trying, through anti-colonial struggle, to ascend the ladder of global power.

In 1961, Non-Alignment seemed like a „policy with a future“.

Prof. Ljubodrag Dimić, Ph.D

34

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

Каталог изложбе Exhibition Catalogue ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА ШЕФОВА ДРЖАВА ИЛИ ВЛАДА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА Београд, 1 – 6. септембар 1961. Прва конференција шефова држава или влада несврстаних земаља одржана је у Београду од 1. до 6. септембра 1961. године. Историјски значај Београдског састанка је у томе што је први пут окупио државнике 25 земаља Азије, Африке, Европе и Латинске Америке и што је формулисао основна начела и циљеве покрета несврстаности у међународним односима. Конференција је главну пажњу посветила очувању светског мира, проблемима разоружања, колонијализма и економског развоја. Усвојена су три документа: Декларација шефова држава и влада, Изјава о опасности од рата и Апел за очување светског мира, као и два писма истог садржаја, упућена председнику владе СССР-а Хрушчову и председнику САД Кенедију. Конференцији је присуствовало 25 земаља: Авганистан, Алжир, Бурма, Етиопија, Гана, Гвинеја, Индија, Индонезија, Ирак, Јемен, Југославија, Камбоџа, Кипар, Конго, Куба, Либан, Мали, Мароко, Непал, Саудијска Арабија, Сомалија, Судан, Тунис, УАР, Цејлон, те три посматрача: Боливија, Бразил и Еквадор. Шефови делегација земаља учесница премијер Авганистана Мохамед Дауд Кан председник Привремене алжирске владе Бен Јусеф Бенхеда премијер Бурме У Ну цар Етиопије Хаиле Селасије председник Гане Кваме Нкрумах министар иностраних послова Гвинеје Бевоги Луј Лансана премијер Индије Џавахарлал Нехру 35

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

председник Индонезије Ахмед Сукарно министар иностраних послова Ирака Хашим Џавад принц Јемена Сејфул Ислам Ел Хасан председник Југославије Јосип Броз Тито шеф државе Камбоџе принц Нородом Сиханук председник Кипра архиепископ Макариос представници Конга Сирил Адула и Антоан Гизенга председник Кубе др Освалдо Дортикос Торадо премијер Либана Саеб Салем председник Малија Модибо Кеита краљ Марока Хасан II краљ Непала Махендра Бир Бикрам Шах Дева министар спољних послова Саудијске Арабије шеик Ибрахим Совеил председник Сомалије Абдулах Осман председник Врховног војног савета Судана Ибрахим Абуд председник Туниса Хабиб Бургиба председник УАР Гамал Абдел Насер премијер Цејлона (Шри Ланке) Сиримаво Бандаранаике Посматрачи Хозе Фелман Веларде, министар просвете Боливије и Хорхе Гутјерес Алендребе, опуномоћени министар Боливије амбасадор Бразила у Швајцарској Де Meло Франко Фиљо амбасадор Еквадора у Савезној Републици Немачкој др Хозе Хоакин Силва. Конференцији су присуствовали и представници 38 револуционарних и антиколонијалних покрета и група из целога света, а посебно са територија Африке и Азије које су још биле под колонијалним режимом.

36

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

THE FIRST CONFERENCE OF HEADS OF STATE OR GOVERNMENT OF NON-ALIGNED COUNTRIES Belgrade, 1st – 6th September, 1961 The first conference of the Heads of State or Government of Non-Aligned countries was held in Belgrade from 1st to 6th September, 1961.

The Belgrade Conference was of historical significance because for the first time it brought together statesmen from 25 Asian, African, European and South American countries and formulated basic principles and international aims of the Non-aligned movement.

The conference focussed primarily on the maintenance of World peace, issues of disarmament, colonialism and economic development.

Three official documents were adopted: The Declaration of the Heads of State or Government, The Statement concerning the Danger of War, and The Appeal for Peace. In addition, letters addressing these issues were sent to the Premier of the USSR Nikita Khruschev and the President of the USA John Kennedy.

The conference was attended by the representatives of 25 countries: Afghanistan, Algeria, Burma, Ethiopia, Ghana, Guinea, India, Indonesia, Iraq, Yemen, Yugoslavia, Cambodia, Cyprus, the Congo, Cuba, Lebanon, Mali, Morocco, Nepal, Saudi Arabia, Somalia, Sudan, Tunisia, The United Arab Emirates, Ceylon (Sri Lanka). Three countries, namely Bolivia, Brazil and Ecuador, sent observers.

Heads of delegations of the participating countries Prime Minister of Afghanistan Mohammed Daud Khan President of the Provisional Government of Algeria Benyoucef Benkhedda Prime Minister of Burma U Nu Emperor of Ethiopia Haile Selassie President of Ghana Kwame Nkrumah Minister of Foreign Affairs of Guinea Louis Lansana Beavogui Prime Minister of India Jawaharlal Nehru President of Indonesia Ahmed Sukarno Minister of Foreign Affairs of Iraq Hashim Jawad Prince Saiful Islam Al-Hassan of Yemen 37

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

President of Yugoslavia Josip Broz Tito Prime Minister of Cambodia Prince Norodom Sihanouk President of Cyprus Archbishop Makarios Representatives of the Republic of Congo Cyrille Adoula and Antoine Gizenga President of Cuba Dr Osvaldo Dorticรณs Torrado Prime Minister of Lebanon Saeb Salam President of Mali Modibo Keita King of Morroco Hassan II King of Nepal Mahendra Bir Bikram Shah Dev Minister of Foreign Affairs of Saudi Arabia Sheikh Ibrahim Soweil President of Somalia Aden Abdullah Osman Chairman of the Supreme Military Council of Sudan Ibrahim Aboud President of Tunisia Habib Bourguiba President of the United Arab Republic Gamal Abdel Nasser Prime minister of Ceylon (Sri Lanka) Sirimavo Bandaranaike Observers Jose Fellman Velarde, Bolivian Minister of Education Jorge Gutierrez Allendrebe, Bolivian Minister Plenipotentiary De Mello Franco Filho, Brazilian Ambassador to Switzerland Dr Jose Joaquin Silva, Ecuadorian Ambassador to the Federal Republic of Germany The Conference was also attended by the representatives of 38 revolutionary and anti-colonial movements and groups from all over the world and especially from parts of Africa and Asia that were still under colonial rule.

38

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

ПРВИ КОНТАКТИ Пут Јосипа Броза Тита у Индију, Бурму и Египат 16. децембар 1954 – 5. фебруар 1955. Југословенску спољну политику у првој половини педесетих година XX века обележиле су посете председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита земљама Азије и Африке. Уједно, било је то прво Титово путовање ван Старог континента и почетак развијања трајних пријатељских односа три државника, Тита, Насера и Нехруа, будућих лидера покрета несврстаности. Историјски значај Титових путовања у земље Азије и Африке огледа се у ширењу идеје о могућности заједничког деловања новоослобођених и ванблоковских земаља на светској сцени, применом начела коегзистенције између народа и држава са различитим друштвеним системима.

INITIAL CONTACTS Josip Broz Tito's Visits to India, Burma and Egypt 16th December 1954 – 5th February 1955 The foreign policy of the Federal People's Republic of Yugoslavia in the first half of the 1950s was marked by journeys by the President Josip Broz Tito to a number of Asian and African countries. At the same time, these initial journeys outside Europe signalled the beginning of the development of a permanent friendship among Tito, Nasser and Nehru – the future leaders of the Non-Aligned Movement.

The historic significance of Tito's journeys was reflected in the increased acceptance of the idea of international cooperation between newly liberated and non-aligned countries through peaceful coexistence of nations and states possessing different social systems.

39

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

1.

Говор председника Југославије Јосипа Броза Тита у Парламенту Индије о југословенској спољној политици, блоковској подели света и интересних сфера, мирољубивој коегзистенцији, светским интеграцијама и пружању економске помоћи неразвијеним земљама, Њу Делхи, 21. децембар 1954.

The speech by the President of Yugoslavia, Josip Broz Tito, in the Indian Parliament touched on the Yugoslav foreign policy, the division into opposing blocks and spheres of interest, peaceful coexistence, global integrations and economic aid to Third-World countries. New Delhi, 21st December, 1954. АЈ, 837, I-2/4-1

1

2.

Јосип Броз Тито држи говор у Парламенту Индије, Њу Делхи, 21. децембар 1954.

Josip Broz Tito speaks in the Indian Parliament. New Delhi, 21st December, 1954. Фоорафија, К 36/301, Збирка фотографија (ЗФ) Музеј историје Југославије (МИЈ)

40

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

3.

Заједничка изјава председника ФНРЈ Јосипа Броза Тита и премијера Индије Џавахарлала Нехруа, потписана за време државне посете Индији, Њу Делхи, 22. децембар 1954.

3-1 3-2

Joint Statement by the President of FPRY, Josip Broz Tito and the Prime Minister of India, Jawaharlal Nehru, signed during President Tito's State Visit to India. New Delhi, 22nd December, 1954. АЈ, 837, I -2/4-1

4.

Говор Јосипа Броза Тита на Универзитету у Рангуну (Бурма), приликом проглашења за почасног доктора права, о улози новоослобођених земаља Азије и Африке и њиховом доприносу очувању светског мира, политици и принципима коегзистенције и међусобним односима две земље, 16. јануар 1955.

Speech given by Josip Broz Tito at the University of Rangoon (Burma) in acceptance of an Honorary Doctorate of Law. Tito addressed the international role of the newly liberated countries of Asia and Africa, their contribution to the maintenance of world peace, politics and the principles of peaceful coexistence. He also discussed the relations between Yugoslavia and Burma. 16th January, 1955. АЈ, 837, I-2/4-2

4

41

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

5.

Заједничка изјава председника Југославије Јосипа Броза Тита и премијера Бурме У Нуа, Рангун, 17. јануар 1955.

Joint Statement by the President of Yugoslavia Josip Broz Tito and the Prime Minister of Burma U Nu. Rangoon, 17th January, 1955. АЈ, 837, I-2/4-2

6.

Разговор премијера Египта Гамала Абдела Насера, Јосипа Броза Тита и њихових сарадника о ситуацији на Блиском истоку, покушају разбијања Арапске лиге, путу Јосипа Броза у Индију и Бурму и ставовима две земље у односу на међународну ситуацију, Суец, 5. фебруар 1955.

Prime minister of Egypt Gamal Abdel Nasser and Josip Broz Tito and the officials from the two countries discuss the situation in the Middle East, the attempted break-up of the Arab League, Tito's trips to India and Burma, as well as two countries' positions vis a vis the international situation. Suez, 5th February, 1955. АЈ, 837, I-2/4-3

5

7. Премијер Египта Гамал Абдел Насер и Јосип Броз Тито, са сарадницима, у разговору на броду „Галеб“, Суец, 5. фебруар 1955.

Gamal Abdel Nasser and Josip Broz Tito with officials, having a discussion on board the yacht “Galeb”. Suez, 5th February 1955. Фоорафија, К 42/893, ЗФ МИЈ 7

42

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

АЗИЈСКО-АФРИЧКА КОНФЕРЕНЦИЈА Бандунг, 18 – 24. април 1955. Прва конференција азијско-афричких земаља одржана је 18–24. априла 1955. у Бандунгу (Индонезија), на иницијативу председникâ влада Бурме, Цејлона, Индије, Индонезије и Пакистана. Коначна одлука о сазивању конференције донета је на састанку представника влада поменутих земаља у Богору, децембра 1954. године. На конференцији је учествовало више до 2000 делегата, који су представљали 29 земаља Азије и Африке, различитих друштвених система и спољнополитичке оријентације, укључујући и Кину и Јапан. Бандуншка конференција означава почетак организоване борбе азијско-афричких земаља за независност и мирољубиву сарадњу. Њен основни циљ био је да изврши притисак како би се убрзало распадање колонијалних империја. На конференцији су усвојене резолуције о ликвидирању колонијализма, обавезном поштовању Повеље Уједињених нација и о унапређењу економске и културне сарадње. Конференција је усвојила и Декларацију о унапређењу светског мира и сарадње која садржи десет принципа: 1. поштовање основних људских права, као и циљева Повеље УН 2. поштовање суверенитета и територијалног интегритета свих нација 3. признање равноправности свих раса и равноправности свих нација, великих и малих 4. уздржавање од интервенције и мешања у унутрашње послове других земаља 5. поштовање права сваке нације да се брани индивидуално и колективно у сагласности са Повељом УН 6. (a) уздржавање од коришћења споразума о колективној одбрани за унапређење посебних интереса неке велике силе 43

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

(б) уздржавање било које земље од вршења притиска на друге земље 7. уздржавање од акта агресије или претње агресијом као и од употребе силе против територијалног интегритета или политичке независности неке земље 8. решавање свих међународних спорова мирољубивим средствима као што су преговори, мирење, арбитраже или судске одлуке и друга мирољубива средства која би стране у спору изабрале, у сагласности са Повељом УН 9. унапређење узајамних интереса и сарадње 10. поштовање правде и међународних обавеза.

ASIAN-AFRICAN CONFERENCE Bandung, 18th – 24th 1955 The first Asian-African conference took place in Bandung, Indonesia, between 18th and 24th April, 1955, at the initiative of Heads of Government of Burma, Ceylon (Sri Lanka), India, Indonesia and Pakistan. The decision to organise the conference was reached at the meeting of the representatives of the above countries at Bogor (Indonesia) in 1954.

More than 2000 delegates took part, representing 29 countries possessing different systems and international positions, including China and Japan.

The Bandung conference marked the beginning of the organised struggle of Asian and African countries for independence and peaceful coexistence. Its primary aim was to accelerate the break-up of colonial empires.

The Conference adopted the Resolutions on the abolition of colonialism, respect for the UN Charter and the promotion of the economic and cultural cooperation.

The Conference also adopted a Declaration on the Advancement of World Peace and Cooperation, which contained ten principles: 44

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

1. Respect for fundamental human rights and for the purposes and principles of the charter of the United Nations 2. Respect for the sovereignty and territorial integrity of all nations 3. Recognition of the equality of all races and of the equality of all nations large and small 4. Abstention from intervention or interference in the internal affairs of another country 5. Respect for the right of each nation to defend itself, singly or collectively, in conformity with the charter of the United Nations 6. (a) Abstention from the use of arrangements of collective defence to serve any particular interests of the big powers (b) Abstention by any country from exerting pressures on other countries 7. Refraining from acts or threats of aggression or the use of force against the territorial integrity or political independence of any country 8. Settlement of all international disputes by peaceful means, such as negotiation, conciliation, arbitration or judicial settlement as well as other peaceful means of the parties own choice, in conformity with the charter of the United Nations 9. Promotion of mutual interests and cooperation 10. Respect for justice and international obligations

45

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

124

8

8.

9-1

Азијско-афричка конференција, Бандунг, април 1955.

Asian-African Conference. Bandung, April, 1955. Фоорафија, Збирка фотографија Архива Југославије (АЈ)

9.

125

Коминике Азијско-афричке конференције одржане у Бандунгу 18 – 24. априла 1955.

Communique of the Asian-African Conference held in Bandung, 18th – 24th April, 1955. АЈ, 837, I-4-е/1

10.

126 9-2

46

Ставови премијера Индије Џавахарлала Нехруа на Азијско-афричкој конференцији у Бандунгу, април 1955.

Position paper by the Indian Prime Minister Jawaharlal Nehru. Bandung Conference, April, 1955. АЈ, 837, I-4-е/1

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

11.

Ставови премијера Египта Гамала Абдела Насера на Азијско-афричкој конференцији у Бандунгу, април 1955.

Position paper by the Egyptian Premier, Gamal Abdel Nasser. Bandung Conference, April, 1955. АЈ, 837, I-4-е/1

12.

Резиме ставова председника Државног савета Народне Републике Кине, Чу Ен Лаја, на Азијскоафричкој конференцији у Бандунгу, април 1955.

129

Summary of the positions of the President of the State Council of the People's Republic of China Zhou Enlai.

Bandung, April, 1955. АЈ, 837, I-4-е/1 13.

Изјава Јосипа Броза Тита Радио Београду о Азијско-афричкој конференцији у Бандунгу, април 1955.

11

The statement given by Josip Broz Tito to Radio Belgrade concerning the Asian-African Conference held in Bandung in April, 1955. АЈ, 837, I-4-е/1 14.

Југословенска оцена Азијско-афричке конференције у Бандунгу, април 1955.

Yugoslav appraisal of the Asian-African Conference in Bandung, April, 1955. АЈ, 837, I-4-е/1

128

15.

Запажања југословенских дописника са Конференције у Бандунгу, април 1955.

Yugoslav correspondents' observations concerning the Bandung Conference. April, 1955. АЈ, 837, I-4-e/1

13

47

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

ТРОЈНИ САСТАНАК ТИТО – НАСЕР – НЕХРУ Бриони, 18 – 19. јули 1956. После низа сусрета између Тита, Нехруа и Насера и Титових посета земљама Азије и Африке крајем 1954. и почетком 1955. године, уследио је тројни састанак Тита, Насера и Нехруа на Брионима. Овај сусрет се, у неформалном смислу, сматра оснивачким састанком покрета несврстаних. Након дводневних разговора, 18. и 19. јула 1956. потписана је Заједничка изјава од 12 тачака у којој су три државника изнели своја мишљења о најважнијим међународним проблемима и начину њиховог решавања. У Изјави се говори о разоружању, уклањању неспоразума и спорова у Европи, на Далеком и Средњем истоку, о подели света на блокове, пријему НР Кине у УН, ослободилачком рату у Алжиру и значају Бандуншке конференције. Брионским сусретом и потписивањем Заједничке изјаве политика несврстаности изашла је из оквира азијско-афричког подручја.

TRILATERAL MEETING TITO – NASSER – NEHRU Island of Brioni, 18th – 19th July, 1956 Following a series of meetings between Tito, Nehru and Nasser, as well as Tito's visits to Asia and Africa at the end of 1954 and the start of 1955, these three statesmen held a meeting on the island of Brioni (Yugoslavia). This meeting is considered as an informal founding conference of the Non-Aligned movement.

With the Brioni meeting and the signing of the Joint Statement, the policy of Non-Alignment transcended the Asian-African context.

Following two days of talks, a 12-point Joint Statement was signed on the 18th and 19th July.

Here, the three statesmen voiced their opinions regarding most pressing international issues and possible solutions. The Statement also addresses disarmament, conflict resolution in Europe, Middle and Far East, the existence of blocs, acceptance of China into the UN, Algerian liberation war and the significance of the Bandung conference.

48

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

16.

Порука премијера Индије Џавахарлала Нехруа – Јосипу Брозу Титу, у вези са предстојећим сусретом на Брионима, мај 1956.

Message by the Prime Minister of India Nehru to Josip Broz Tito concerning the forthcoming meeting at Brioni. May, 1956.

AJ, 837, I-3-c/2

17.

Белешка Словена Смодлаке о предстојећој посети Брионима председника индијске владе Џавахарлала Нехруа, са текстом његове поруке и одговором Јосипа Броза Тита, 18. мај 1956.

Note by Sloven Smodlaka regarding the forthcoming visit by Prime Minister Nehru containing the text of Nehru's message and Tito's reply. 18th May, 1956.

AJ, 837, I-3-c/2 16

133 134

18.

Насер – Тито – Нехру за време разговора на Брионима, 18. јули 1956.

Nasser, Tito and Nehru during talks on Brioni. 18th July, 1956. Фоорафија, К 65/76, ЗФ МИЈ

18

49

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

19.

Заједничка изјава председника ФНРЈ Јосипа Броза Тита, председника Републике Египат Гамала Абдела Насера и председника Владе Републике Индије Џавахарлала Нехруа потписана на Брионима, 19. јули 1956.

Joint statement by the President of FPRY, Josip Broz Tito, President of the Republic of Egypt, Gamal Abdel Nasser and the Prime Minister of the Republic of India, Jawaharlal Nehru, signed on Brioni. 19th July, 1956. АЈ, 837, I-3-c/2

20.

Jawaharlal Nehru, Josip Broz Tito and Gamal Abdel Nasser signing the Joint Statement. Brioni, 19th July, 1956. Фоорафија, К 65/126, ЗФ МИЈ

19-1

138

Џавахарлал Нехру, Јосип Броз Тито и Гамал Абдел Насер за време потписивања Заједничке изјаве, Бриони, 19. јули 1956.

19-2

20

50

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

21.

Јосип Броз Тито, Гамал Абдел Насер и Џавахарлал Нехру у шетњи, Бриони, јули 1956.

Josip Broz Tito, Gamal Abdel Nasser and Jawaharlal Nehru taking a walk. Brioni, July, 1956. Фоорафија, ЗФ 507, AJ

22.

Телеграм Гамала Абдела Насера упућен Јосипу Брозу Титу по одласку са Бриона, 20. јули 1956.

Telegram sent to Josip Broz Tito by Gamal Abdel Nasser following his departure from Brioni. 20th July, 1956. АЈ, 837, I-3-c/2

23.

Телеграм Џавахарлала Нехруа упућен Јосипу Брозу Титу по одласку са Бриона, 20. јули 1956.

21

Telegram sent to Josip Broz Tito by Jawaharlal Nehru following his departure from Brioni. 20th July, 1956. АЈ, 837, I-3-c/2

51

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

„ИНИЦИЈАТИВА ПЕТОРИЦЕ“ на XV заседању Генералне скупштине ОУН септембар – октобар 1960.

После Брионског састанка, „Иницијатива петорице“ заузима изузетно важно место у развоју политике несврстаности. У условима заоштравања међународних прилика после рушења америчког авиона „У-2“ над територијом Совјетског Савеза и отказивања састанка шефова великих сила у Паризу, државници Тито, Насер, Сукарно, Нкрумах и Нехру поднели су Генералној скупштини ОУН на усвајање Нацрт резолуције пет ванблоковских земаља, у којем се тражи обнављање прекинутих контаката између великих сила и решавање спорова и међународних проблема мирним путем. Нацрт резолуције је пуштен у процедуру, али је због амандмана које су поднели Аустралија, Аргентина, Норвешка и Јапан изгубио сваки смисао. Због опструкције и изостанка подршке како Истока тако и Запада, предлагачи су повукли свој предлог. Иако није постигла жељени ефекат, „Иницијатива петорице“ може се сматрати другим заједничким актом несврстаних земаља и првим заједничким иступањем пред међународним форумом.

52

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

THE INITIATIVE OF FIVE At the 15th Session of the United Nations General Assembly September – October, 1960

Following the Brioni meeting, the Initiative of Five has a very important place in the history of the development of the policy of non-alignment.

In the context of the worsening of international situation caused by the shooting down of an American U2 plane over Soviet territory and the cancellation of the Paris meeting of the Heads of State of the Great Powers, Tito, Nasser, Sukarno, Nkrumah and Nehru proposed a draft resolution to the UN General Assembly asking for the reestablishment of severed contacts between the Great Powers and peaceful resolution of international issues.

Although the draft of the resolution entered the voting procedure, it was neutralised by the amendments put forward by Australia, Argentina, Norway and Japan. Due to obstruction and lack of support from both East and West, the proposal was withdrawn.

Although it failed to achieve the desired effect, The Initiative of Five represents a second joint act by NonAligned countries and their first joint appearance before an international forum.

53

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

24.

Порука премијера Републике Индије Џавахарлала Нехруа – Јосипу Брозу Титу, о предстојећем XV заседању Генералне скупштине ОУН и свом учешћу на њему, Њу Делхи, 9. септембар 1960.

Message sent to Josip Broz Tito by the Prime Minister of India Jawaharlal Nehru, regarding the forthcoming 15th Session of the UN General Assembly and his own participation. New Delhi, 9th September, 1960. АЈ, 837, I-1/370

25.

Говор Јосипа Броза Тита на XV заседању Генералне скупштине ОУН, Њујорк, 22. септембар 1960.

Speech given by Josip Broz Tito at the 15th Session of the UN General Assembly. New York, 22nd September, 1960. АЈ, 837, I-2/12

24

26.

Јосип Броз Тито држи говор на XV заседању Генералне скупштине ОУН, Њујорк, 22. септембар 1960.

Josip Broz Tito speaking at the 15th Session of the UN General Assembly. New York, 22nd September, 1960. Фоорафија, К 142/148, ЗФ МИЈ

25 26

54

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

27.

Забелешка о разговору Јосипа Броза Тита са председником САД Двајтом Ајзенхауером, о улози ванблоковских земаља у решавању међународних питања, нормализацији односа САД и СССР-а и билатералним односима две земље, Њујорк, 22. септембар 1960.

Record of the discussion between Josip Broz Tito and the President of the United States, Dwight Eisenhower concerning the role of non-aligned countries in international problem resolution, normalisation of the US-USSR relations and the bilateral relations of the USA and Yugoslavia. New York, 22nd September, 1960. АЈ, 837, I-2/12

27

28.

28

Председник САД Двајт Ајзенхауер и Јосип Броз Тито, са сарадницима, Њујорк, 22. септембар 1960.

President of the United States Dwight Eisenhower and Josip Broz Tito with officials. New York, 22nd September, 1960. Фоорафија, К 142/158, ЗФ МИЈ

55

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

29.

Забелешка о разговору Јосипа Броза Тита и председника УАР Гамала Aбдела Насера, о иницијативи ванблоковских земаља за сусрет Хрушчова и Ајзенхауера, Њујорк, 24. септембар 1960.

Record of the discussion between Josip Broz Tito and the President of the United Arab Republic Gamal Abdel Nasser concerning the initiative by the nonaligned countries to organise a meeting between Khruschev and Eisenhower. New York, 24 t h September, 1960. АЈ, 837, I-2/12

30.

Гамал Абдел Насер и Јосип Броз Тито за време разговора у Њујорку, 24. септембар 1960.

Gamal Abdel Nasser and Josip Broz Tito during talks.

New York, 24th September, 1960. Фоорафија, К 143/11, ЗФ МИЈ

31.

30

Забелешка о разговору Јосипа Броза Тита са председником Министарског савета СССР-а Никитом Сергејевичем Хрушчовом, о питањима која се односе на рад Генералне скупштине ОУН, сусрету Хрушчов–Ајзенхауер и југословенскосовјетским односима, Њујорк, 28. септембар 1960.

Record of the talk between Josip Broz Tito and the Chairman of the Council of Ministers of the USSR, Nikita Sergeyevich Khruschev regarding the work of the UN General Assembly, the Khruschev – Eisenhower meeting and the Yugoslav – Soviet relations. New York, 28th September, 1960. АЈ, 837, I-2/12

56

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

32

32.

Никита Сергејевич Хрушчов и Јосип Броз Тито, са сарадницима, за време разговора у Њујорку, 28. септембар 1960.

Nikita Sergeyevich Khruschev and Josip Broz Tito with officials, during talks in New York.

28th September, 1960. Фоорафија, К 143/92, ЗФ МИЈ

33.

Забелешка о разговору Јосипа Броза Тита са председником индијске владе Џавахарлалом Нехруом о сусрету Хрушчов–Ајзенхауер и питању Конга, Њујорк, 28. септембар 1960.

Record of a discussion between Josip Broz Tito and Jawaharlal Nehru concerning the Khruschev – Eisenhower meeting and the issue of the Congo.

New York, 28th September, 1960. АЈ, 837, I-2/12 57

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

34.

Забелешка о разговору Јосипа Броза Тита са председником УАР Гамалом Абделом Насером, о сазивању састанка председника Нкрумаха, Нехруа, Сукарна, Насера и Тита у Југословенској мисији у Њујорку ради договора о подношењу резолуције Генералној скупштини ОУН, у којој ће се захтевати обнављање америчко-совјетских преговора, Њујорк, 28. септембар 1960.

Record of the discussion between Josip Broz Tito and the President of the UAR Gamal Abdel Nasser concerning the organisation of a meeting between Presidents Nkrumah, Nehru, Sukarno, Naser and Tito at the Yugoslav mission in New York. The meeting was called to coordinate submission of a UN General Assembly resolution calling for the reopening of US – Soviet negotiations. New York, 28th September, 1960. АЈ, 837, I-2/12

34

35.

Састанак Нехруа, Насера, Сукарна, Нкрумаха и Тита у просторијама Југословенске мисије у Њујорку. Договорили су се да предложе резолуцију ОУН у којој се тражи обнављање совјетско-америчких разговора прекинутих неуспехом Париске конференције, 29. септембар 1960.

Meeting of Nehru, Nasser, Sukarno, Nkrumah and Tito at the Yugoslav mission in New York.

Here, they agreed to put forward a UN resolution demanding a reopening of US – USSR talks which had broken down following t he f ai lure of t he Par is conferenc e.

29th September, 1960. Фоорафија, К 143/125, ЗФ МИЈ

35

58

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

36.

Нехру, Нкрумах, Насер, Сукарно и Тито у Југословенској мисији у Њујорку, септембар 1960.

Nehru, Nkrumah, Nasser, Sukarno and Tito at the Yugoslav mission in New York. September, 1960. Фоорафија, К 143/127, ЗФ МИЈ

ПРИПРЕМНИ САСТАНАК НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА Каиро, 5 – 12. јун 1961.

36

У жељи да прошири контакте са државницима новоослобођених земаља Азије и Африке, Тито креће на своје треће велико путовање. У периоду од 28. фебруара до 22. априла 1961. посећује Гану, Того, Либерију, Гвинеју, Мали, Мароко, Тунис и УАР, који је уједно и једина држава коју је раније посетио. Резултат овог путовања огледа се у томе што су државници шест, од укупно осам, посећених земаља четири месеца касније дошли у Београд на Прву конференцију несврстаних земаља. Того и Либерија су пришли покрету већ на Другој конференцији у Каиру. Завршавајући путовање у Каиру, Тито је „први пут“ предложио Насеру сазивање конференције држава које подржавају несврстану политику, што је Насер прихватио. Убрзо се овој иницијативи придружују Нехру и Сукарно. У име ова четири државника сазвана је Прва конференција несврстаних земаља. Конференцији у Београду претходио је Припремни састанак у Каиру. На позив Тита, Насера, 59

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

Нехруа, Сукарна и Владе Авганистана одазвали су се представници двадесет земаља. Размена мишљења, која су се односила на Конференцију шефова држава и влада несврстаних земаља, одржана је у атмосфери пријатељства и разумевања. Донета је одлука да се Прва конференција шефова држава или влада несврстаних земаља одржи почетком септембра у Југославији.

THE PREPARATORY MEETING OF NON-ALIGNED COUNTRIES Cairo, 5th – 12th June, 1961

Wishing to extend his contacts with statesmen from the newly liberated countries of Asia and Africa, Tito began his third grand journey. From 28th February to 22nd April, 1961, he visited Ghana, Togo, Liberia, Guinea, Mali, Morocco, Tunisia and the United Arab Republic – the only country he had visited previously.

As a result, the statesmen from six out of eight countries Tito visited came to Belgrade four months later to attend the First Conference of the Non-Aligned Movement.

Togo and Liberia joined the movement soon after – at the Second Conference held in Cairo.

At the end of his visit to Cairo, Tito proposed for the first time a meeting of countries supporting non-aligned 60

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

policies. This was accepted by Nasser. The initiative was soon joined by Nehru and Sukarno. These four statesmen were behind the First Conference of Non-Aligned Countries.

The Belgrade conference was preceded by a Preparatory Meeting in Cairo. The invitation by Tito, Nasser, Nehru, Sukarno and the government of Afghanistan was accepted by the representatives of 20 countries.

Exchange of views regarding the forthcoming Belgrade conference was held in an atmosphere of friendship and understanding.

A decision was reached to hold the First Conference of Heads of State or Government of Non-Aligned countries in Yugoslavia at the beginning of September.

37.

Забелешка о разговору делегација ФНРЈ и УАР, о догађајима на Куби, потреби сазивања састанка несврстаних земаља пре XVI заседања Генералне скупштине ОУН, ставу Нехруа о питању сазивања Конференције, о путу председника Тита у земље западне Африке, Каиро, 20. април 1961.

Record of the discussion between the delegations of the FPRY and UAR concerning the Cuban crisis, necessity of holding the non-aligned conference before the 16th Session of the UN General Assembly, Nehru's stance regarding the convocation of the Conference, and Tito's visit to the countries of West Africa. Cairo, 20th April, 1961. АЈ, 837, I-2/13 37

61

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

38

38.

Председник УАР Гамал Абдел Насер и председник Југославије Јосип Броз Тито, са сарадницима, за време разговора у Каиру, 20. април 1961.

President of the UAR Gamal Abdel Nasser with President of Yugoslavia Josip Broz Tito and officials during discussions in Cairo. 20th April, 1961. Фоорафија, К 164/149, ЗФ МИЈ

62

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

39-1

39.

39-2

39-3

Заједничка порука председника УАР Гамала Абдела Насера и председника Југославије Јосипа Броза Тита, која је од 26. априла надаље уручена шефовима 21 земље, у вези са предлогом да се одржи конференција несврстаних земаља која би имала за циљ побољшање међународних односа, напуштање политике силе и конструктивно решавање међународних проблема и спорова мирним путем, април 1961.

Joint message by Gamal Abdel Nasser and President Tito sent (from 26th April onwards) to 21 statesmen concerning the proposal to hold a conference of nonaligned countries with the aim of improving international relations, abandonment of the politics of force and constructive and peaceful resolution of international problems and conflicts. April, 1961. АЈ, 837, I-2/13

39-4

63

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

40.

Порука принца Нородома Сиханука – Јосипу Брозу Титу. Одговара на заједничку поруку председника Тита и председника Насера у вези са заказивањем конференције несврстаних земаља, Пном Пен, 26. април 1961.

Message from Prince Norodom Sihanouk to Josip Broz Tito responding to the joint message by Tito and Nasser regarding the scheduling of a Non-Aligned summit. Pnom Penh, 26th April, 1961.

AJ, 837 I-1/520

40

41.

Порука председника индијске владе Џавахарлала Нехруа Јосипу Брозу Титу, којом одговара на заједничку поруку председника Тита и председника Гамала Абдела Насера у вези са предлогом за сазивање Конференције несврстаних земаља у Београду и наводи питања која би требало размотрити на прелиминарном састанку у Каиру, 30. април 1961.

Message from the Prime Minister of India Jawaharlal Nehru to Josip Broz Tito responding to the Tito – Nasser joint message and suggesting questions to be discussed at the Preliminary Meeting in Cairo.

30th April, 1961. АЈ, 837, I-1/372

41

64

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

42.

Порука етиопског цара Хаила Селасија Јосипу Брозу Титу којом потврђује пријем заједничке поруке Јосипа Броза Тита и Гамала Абдела Насера и износи свој став у погледу сазивања Конференције несврстаних земаља, Адис Абеба, 3. мај 1961.

Message from the Emperor of Ethiopia Haile Sellasie to Josip Broz Tito confirming receipt of the Tito – Nasser joint message and giving his view on the convocation of the conference of non-aligned countries. Addis Ababa, 3rd May, 1961. АЈ, 837, I-1/193

43.

Одговор председника Владе Ирака Абдула Керима Касема на поруку Јосипа Броза Тита, у вези са предлогом за одржавање Конференције несврстаних земаља и сазивање припремног састанка у Каиру, Багдад, 8. мај 1961.

42

Response by the Prime Minister of Iraq Abd al-Karim Qasim to the message by Josip Broz Tito concerning the proposal to hold a conference of non-aligned countries and the convocation of a preparatory meeting in Cairo. Baghdad, 8th May, 1961. АЈ, 837, I-1/447 44.

Порука председника Владе Бурманске Уније Маунг Нуа – Јосипу Брозу Титу. Истиче своју наклоност идеји о одржавању Конференције несврстаних земаља и моли да му се достави листа питања која ће бити разматрана на Припремном састанку у Каиру, Рангун, 8. мај 1961.

Message by the Prime Minister of the Union of Burma Maung Nu to Josip Broz Tito in which he expresses sympathy for the idea of holding a Non-

43

65

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

Aligned summit and requests a list of questions to be considered at the Preparatory Meeting in Cairo.

Rangoon, 8th May, 1961. АЈ, 837, I-1/144 45.

Одговор шефа државе Камбоџе Нородома Сиханука на заједничку поруку председника Тита, Насера и Сукарна, у вези са предлогом за одржавање Конференције несврстаних земаља и сазивањем Припремног састанка у Каиру, Женева, 23. мај 1961.

Reply by the Head of State of Cambodia Norodom Sihanouk to the Tito – Nasser – Sukarno joint message regarding the proposal to hold a NonAligned conference and the convening of the Preparatory Meeting in Cairo. Geneva, 23rd May, 1961.

AJ, 837, I-1/521

45

46.

Завршни извештај Припремног састанка Конференције шефова држава или влада несврстаних земаља, Каиро, 12. јун 1961.

Final report of the Preparatory Meeting of the Conference of Heads of State and Government of Non-Aligned Countries. Cairo, 12th June, 1961. АЈ, 837, I-4-а/1

47.

Званични коминике Припремног састанка Конференције шефова држава или влада несврстаних земаља, Каиро, 12. јун 1961.

Official Communiqué of the Preparatory Meeting of the Conference of Heads of State or Government of th Non-Aligned Countries. Cairo, 12 June, 1961. АЈ, 837, I-4-а/1

47

66

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

48.

Извештај о раду Комитета дипломатских представника, Каиро, јун 1961.

Report on the activities of the Diplomatic Representatives Committee. Cairo, June, 1961. АЈ, 837, I-4-а/1

49.

Одлуке Припремног састанка за Конференцију шефова држава или влада несврстаних земаља, јун 1961.

Decisions of the Preparatory Meeting of the Conference of Heads of State or Government of NonAligned Countries. June, 1961. АЈ, 837, I-4-а/1

50.

Обавезе Југославије које проистичу из одлука Припремног састанка и Комитета дипломатских представника у Каиру, јун 1961.

Yugoslavia's obligations resulting from the decisions of the Preparatory Meeting and the work of the Diplomatic Representatives Committee. Cairo, June, 1961. АЈ, 837, I-4-а/1

49

50

67

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА ШЕФОВА ДРЖАВА ИЛИ ВЛАДА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА Београд, 1 – 6. септембар 1961.

THE FIRST CONFERENCE OF HEADS OF STATE OR GOVERNMENT OF NON-ALIGNED COUNTRIES Belgrade, 1st – 6th September, 1961

51

51.

68

Учесници Београдске конференције: председник ФНРЈ Јосип Броз Тито; принц Јемена Сејфул Ислам Ал Хасан; принц Нородом Сиханук, шеф државе Камбоџе; премијер Либана Саеб Салам; председник Републике Сомалије Адем Абдулах Осман; председник Врховног војног већа

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

Судана Ибрахим Абуд; министар спољних послова Саудијске Арабије, шеик Ибрахим Совеил; председник Републике Кипар, архиепископ Макариос; краљ Марока Хасан II; премијер Цејлона Сиримаво Бандаранаике; председник Републике Тунис Хабиб Бургиба; председник Републике Индонезије Ахмед Сукарно; председник Републике Кубе др Освалдо Дортикос; председник Републике Гане Кваме Нкрумах; председник УАР Гамал Абдел Насер; цар Етиопије Хаиле Селасије; премијер Авганистана Сердар Мохамед Дауд Кан; председник Републике Мали Модибо Кеита; премијер Индије Џавахарлал Нехру; министар спољних послова Ирака Хашим Џавад; краљ Непала Махендра Бир Бикрам Шах Дева; председник Привремене алжирске владе Бен Јусеф Бенхеда; министар спољних послова Гвинеје Бевоги Луи Лансана; председник конгоанске владе Цирил Адула; потпредседник конгоанске владе Антоан Гизенга; премијер Бурме У Ну, Београд, 1 – 6. септембар 1961.

Participants of the Belgrade Conference: President of FPRY Josip Broz Tito; Prince Saiful Islam AlHassan of Yemen; Prime Minister of Cambodia Prince Norodom Sihanouk; Prime Minister of Lebanon Saeb Salam; President of Somalia Adem Abdullah Osman; Chairman of the Supreme Military Council of Sudan Ibrahim Aboud; Minister of Foreign Affairs of Saudi Arabia Sheikh Ibrahim Soweil; President of Cyprus Archbishop Makarios; The King of Morroco Hassan II; Prime minister of Ceylon (Sri Lanka) Sirimavo Bandaranaike; President of Tunisia Habib Bourguiba; President of Indonesia Ahmed Sukarno; President of Cuba Dr Osvaldo Dorticós Torrado; President of Ghana Kwame Nkrumah; President of the United Arab Republic Gamal Abdel Nasser; Emperor of Ethiopia Haile Selassie; Prime Minister of Afghanistan Sardar Mohammed Daud Khan; President of Mali Modibo Keita; Prime Minister of India Jawaharlal Nehru; Minister of Foreign Affairs of Iraq Hashim Jawad; The King of Nepal Mahendra Bir Bikram Shah Dev; President of the Provisional Government of Algeria Benyoucef Benkhedda; Minister of Foreign Affairs of Guinea Louis Lansana Beavogui; Premier of the Republic of Congo Cyrille Adoula; Vice-premier of the Republic of Congo Antoine Gizenga; Prime Minister of Burma U Nu. Belgrade, 1st – 6th September, 1961. Фоорафија, К 179/97, ЗФ МИЈ

69

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

Учесници конференције Conference participants Afghanistan Авганистан 52.

Државна застава Авганистана State flag of Afghanistan

53.

Сардар Мохамед Дауд Кан, премијер Авганистана Sardar Mohammed Daud Khan, the Prime Minister of Afghanistan Фоорафија, К 176/177, ЗФ МИЈ

53

54. Одговор премијера Авганистана Мохамеда Дауд Кана на поруку Јосипа Броза Тита, од 31. јула 1961, којом га позива на Прву конференцију шефова држава и влада несврстаних земаља у Београду, Кабул, 9. август 1961.

54-1 54-2

70

Reply by the Prime Minister of Afghanistan Mohammed Daud Khan to the message by Josip Broz Tito of 31st July, 1961 inviting Khan to attend the First Conference of Heads of State or Government of Non-Aligned Countries in Belgrade. Kabul, 9th August, 1961. АЈ, 837, I-1/68

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

55.

Премијер Авганистана Мохамед Дауд Кан држи говор на Београдској конференцији, 1. септембар 1961.

Prime Minister of Afghanistan Mohammed Daud Khan speaking at the Belgrade Conference.

1st September, 1961. Фоорафија, К 176/132, ЗФ МИЈ

56.

Забелешка о разговору Јосипа Броза Тита са премијером Авганистана Мохамедом Дауд Каном, о значају предстојеће Конференције и погоршању авганистанско-пакистанских односа, Београд, 1. септембар 1961.

57

Record of the discussion between Josip Broz Tito and the Prime Minister of Afghanistan Mohammed Daud Khan concerning the significance of the forthcoming Conference and the worsening of the AfghanPakistani relations. Belgrade, 1st September, 1961. АЈ, 837, I-4-a/2 57.

Јосип Броз Тито и премијер Авганистана Мохамед Дауд Кан током разговора у Савезној народној скупштини, 2. септембар 1961.

Josip Broz Tito and the Prime Minister of Afghanistan Mohammed Daud Khan during talks in the Federal Parliament. 2nd September, 1961. Фоорафија, К 176/157, ЗФ МИЈ

58.

Писмо премијера Авганистана Мохамеда Дауд Кана – Јосипу Брозу Титу, којим се захваљује на гостопримству указаном делегацији Авганистана за време Конференције, Београд, 6. септембар 1961.

58

71

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

Letter by the Prime Minsiter of Afghanistan Mohammed Daud Khan thanking Josip Broz Tito for the hospitality extended to the Afghan delegation during the Conference. Belgrade, 6th September, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2 59.

Порука Јосипа Броза Тита премијеру Авганистана Мохамеду Дауд Кану којом га обавештава о одговору председника САД Џона Кенедија и председника Министарског савета СССР-а Никите Сергејевича Хрушчова на поруку Београдске конференције, Бриони, 18. септембар 1961.

Message from Josip Broz Tito to the Prime Minister of Afghanistan Mohammed Daud Khan, informing him of the responses by President Kennedy and Chairman Khruschev to the conclusions of the Belgrade Conference. Brioni, 18th September, 1961. АЈ, 837, I-1/69

Algeria / Алжир 60.

Државна застава Алжира State flag of Algeria

61.

Бен Јусеф Бенхеда, председник Привремене алжирске владе Benyoucef Benkhedda, the President of the Provisional Government of Algeria Фоорафија, К 177/28, ЗФ МИЈ

61

72

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

62.

Говор председника Привремене алжирске владе Бен Јусефа Бенхеде на Конференцији шефова држава и влада несврстаних земаља, Београд, 4. септембар 1961.

Speech given by the President of the Provisional Government of Algeria Benyoucef Benkhedda at the Conference of the Heads of State or Government of Non-Aligned Countries. Belgrade, 4th September, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2

63.

Председник Привремене алжирске владе Бен Јусеф Бенхеда држи говор на Београдској конференцији, 4. септембар 1961.

President of the Provisional Government of Algeria Benyoucef Benkhedda speaks at the Belgrade Conference. 4th September, 1961. Фоорафија, К 177/129, ЗФ МИЈ

64.

62-1

Јосип Броз Тито и председник Привремене алжирске владе Бен Јусеф Бенхеда током разговора у Савезној народној скупштини, 4. септембар 1961.

Josip Broz Tito and the President of the Provisional Government of Algeria Benyoucef Benkhedda during talks in the Federal Assembly. 4th September, 1961. Фоорафија, К 176/161, ЗФ МИЈ

65.

Писмо Јосипа Броза Тита председнику Привремене владе Алжира Бен Јусефу Бенхеди поводом одговора председника САД Џона Кенедија на поруку Београдске конференције, 18. септембар 1961.

64

73

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

Letter by Josip Broz Tito to the President of the Provisional Government of Algeria Benyoucef Benkhedda concerning President Kennedy's response to the conclusions of the Belgrade Conference.

18th September, 1961. АЈ, 837, I-1/5 66.

66-1

Порука председника Привремене владе Алжира Бен Јусефа Бенхеде – Јосипу Брозу Титу. Захваљује на гостопримству указаном делегацији Алжира за време Конференције и подршци народа и владе Југославије алжирском народу у борби за слободу, Тунис, 18. септембар 1961.

Message by the President of the Provisional Government of Algeria Benyoucef Benkhedda thanking Josip Broz Tito for the hospitality shown to the Algerian delegation and the support of the people of Yugoslavia for the Algerian people's liberation struggle. Tunis, 18th September, 1961. АЈ, 837, I-1/6

66-2

Burma / Бурма 67.

Државна застава Бурме State flag of Burma

68.

У Ну, председник Владе Бурме U Nu, the Prime Minister of Burma Фоорафија, К 176/144, ЗФ МИЈ

68

74

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

69. Позивно писмо председника Јосипа Броза Тита упућенo председнику Владе Бурманске Уније У Нуу, у коме га позива да узме учешће у раду Прве конференције несврстаних земаља која ће се одржати почетком септембра у Београду, Бриони, 20. јули 1961.

Letter by Josip Broz Tito inviting the Prime Minister of Burma U NU to take part in the First Conference of Non-Aligned Countries in September 1961. Brioni, 20th July, 1961.

AJ, 837, I-1/145 70.

Одговор председника Владе Бурманске Уније У Нуа на поруку Јосипа Броза Тита, од 20. јула 1961, Рангун, 25. јул 1961.

Reply by the Prime Minister of the Union of Burma U NU to the message by Josip Broz Tito of 20th July, 1961. Rangoon, 25th July, 1961. АЈ, 837, I-1/145

71.

70-1

Говор председника Владе Бурме У Нуа на Конференцији шефова држава и влада несврстаних земаља, Београд, 1. септембар 1961.

Speech given by the Prime Minsiter of Burma U Nu at the Conference of Heads of State or Government of Non-Aligned Countries. Belgrade, 1st September, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2

72.

Председник Владе Бурме У Ну држи говор на Београдској конференцији, 1. септембар 1961.

Prime Minister of Burma U NU speaking at the Belgrade Conference. 1st September, 1961. Фоорафија, К 176/127, ЗФ МИЈ

70-2

75

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

73.

Телеграм Председникa Владе Бурме У Нуа Јосипу Брозу Титу упућен на одласку из Југославије, Сежана, 7. септембар 1961.

Telegram sent by the Prime Minister of Burma U Nu on his departure from Yugoslavia to President Josip Broz Tito. Sežana, 7th September, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2

Cambodia / Камбоџа 74.

75

Државна застава Камбоџе State flag of Cambodia

75.

Принц Нородом Сиханук, шеф државе Камбоџе Prince Norodom Sihanouk, the Prime Minister of Cambodia Фоорафија, албум Министарства спољних послова Републике Србије (МСП РС)

76.

Позивно писмо председника Јосипа Броза Тита упућенo шефу државе Камбоџе, принцу Нородому Сихануку, којим га позива да узме учешће у раду Прве конференције несврстаних земаља која ће се одржати почетком септембра у Београду, Бриони, 22. јули 1961.

Letter by Josip Broz Tito inviting the Prime Minister of Cambodia Prince Norodom Sihanouk to take part in the First Conference of Non-Aligned Countries in September 1961. Brioni, 22th July, 1961.

AJ, 837, I-1/523

76

76

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

77.

Одговор принца Нородома Сиханука на поруку Јосипа Броза Тита, од 22. јула 1961, Пном Пен, 11. август 1961.

Reply by Prince Norodom Sihanouk to Josip Broz Tito's message of 22 nd July 1961. Pnom Penh, 11th August, 1961. АЈ, 837, I-1/523

78.

Говор шефа државе Камбоџе принца Нородома Сиханука на Конференцији шефова држава и влада несврстаних земаља, Београд, 3. септембар 1961.

Speech given by the Prime Minister of Cambodia Norodom Sihanouk at the Conference of Heads of State or Government of Non-Aligned Countries.

Belgrade, 3rd September, 1961. АЈ, 837, I -4-а/2

79.

77-1

Шеф државе Камбоџе принц Нородом Сиханук држи говор на Београдској конференцији, 3. септембар 1961.

Prime Minsiter of Cambodia Norodom Sihanouk speaks at the Belgrade Conference. 3rd September, 1961. Фоорафија, К 179/48, ЗФ МИЈ

80.

Забелешка о разговору шефа државе Камбоџе принца Нородома Сиханука са Јосипом Брозом Титом, о ситуацији у Азији и Алжиру, немачком питању и процедуралним питањима везаним за Конференцију, 31. август 1961.

77-2

77

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

Record of the discussion between the Prime Minister of Cambodia Norodom Sihanouk and Josip Broz Tito regarding the situation in Asia and Algeria, the problem of Germany and procedural questions relating to the Conference. 31st August, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2 81.

Порука шефа државе Камбоџе принца Нородома Сиханука Јосипу Брозу Титу. Захваљује на гостопримству указаном за време боравка у Београду и честита на успешној организацији Конференције несврстаних земаља, Ри м, 12. септембар 1961.

Message by the Prime Minister of Cambodia Norodom Sihanouk thanking Josip Broz Tito for his hospitality and congratulating him on the successful organisation of the Conference of Non-Aligned Countries. Rome, 12th September, 1961. АЈ, 837, I-1/524

82-1

82.

Одговор шефа државе Камбоџе принца Нородома Сиханука на поруку Јосипа Броза Тита од 20. септембра 1961, којом га обавештава о одговору председника САД Џона Кенедија и председника Министарског савета СССР-а Никите Сергејевича Хрушчова на поруку Београдске конференције, Пном Пен, 22. октобар 1961.

Prince Norodom Sihanouk's reply to the message by Josip Broz Tito which had informed him about President Kennedy's and Chairman Khruschev's response to the conclusions of the Belgrade Conference. Pnom Penh, 22nd October, 1961. АЈ, 837, I-1/525

82-2

78

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

Ceylon / Цејлон 83.

Државна застава Цејлона State flag of Ceylon

84.

Сиримаво Бандаранаике, председник Владе Цејлона Sirimavo Bandaranaike, the Prime Minister of Ceylon Фоорафија, К 176/172, ЗФ МИЈ

85.

Говор председника Владе Цејлона Сиримаво Бандаранаике на Конференцији шефова држава и влада несврстаних земаља, Београд, 3. септембар 1961.

84

Speech given by the Prime Minister of Ceylon Sirimavo Bandaranaike at the Conference of Heads of State or Government of Non-Aligned Countries.

Belgrade, 3rd September, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2 86.

Председник Владе Цејлона Сиримаво Бандаранаике држи говор на Београдској конференцији, 3. септембар 1961.

Prime Minister of Ceylon Sirimavo Bandaranike speaks at the Belgrade Conference. 3rd September, 1961. Фоорафија, К 177/52, ЗФ МИЈ

87.

Порука председник Владе Цејлона Сиримаво Бандаранаике Јосипу Брозу Титу. Захваљује на гостопримству и истиче допринос Југославије

87

79

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

успешном раду Београдске конференција, Коломбо, 19. септембар 1961.

Message by the Prime Minister of Ceylon Sirimavo Bandaranaike, thanking Josip Broz Tito for his hospitality and extolling Yugoslavia's contribution to the success of the Belgrade Conference. Colombo, 19th September, 1961. АЈ, 837, I-1/1183 88.

Одговор председника Владе Цејлона Сиримаво Бандаранаике на поруку Јосипа Броза Тита, од 25. септембра 1961, којом је обавештава о одговору председника САД Џона Кенедија и председника Министарског савета СССР-а Никите Сергејевича Хрушчова на поруку Београдске конференције, Коломбо, 19. октобар 1961.

Prime Minister Bandranaike's reply to the message by Josip Broz Tito which had informed her about President Kennedy's and Chairman Khruschev's response to the conclusions of the Belgrade Conference. Colombo, 19th October, 1961. АЈ, 837, I-1/1184

88

Cyprus / Кипар 89.

Државна застава Кипра State flag of Cyprus

90.

Архиепископ Макариос, председник Републике Кипар Archbishop Makarios, the President of the Republic of Cyprus Фоорафија, К 177/20, ЗФ МИЈ

90

80

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

91.

Порука председника Републике Кипар архиепископа Макариоса – Јосипу Брозу Титу. Захваљује на позиву за учествовање на Конференцији шефова држава и влада несврстаних земаља и обавештава га да ће лично предводити кипарску делегацију, Никозија, 23. август 1961.

Message by the President of the Republic of Cyprus Archbishop Makarios in which he thanks Josip Broz Tito on the invitation to take part in the forthcoming Conference of Heads of State or Government of NonAligned countries and informs him that we will personally lead the Cypriot delegation. Nicosia, 23rd August, 1961. АЈ, 837, I-1/597

92.

Говор председника Републике Кипар архиепископа Макариоса на Конференцији шефова држава и влада несврстаних земаља, Београд, 3. септембар 1961.

91

Speech given by the President of Cyprus Archbishop Makarios at the Conference of Heads of State or Government of Non-Aligned Countries. Belgrade, 3rd September, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2 93.

Председник Републике Кипар архиепископ Макариос држи говор на Београдској конференцији, 3. септембар 1961.

President of Cyprus Archbishop Makarios speaks at the Belgrade Conference. 3rd September, 1961. Фоорафија, К 177/45, ЗФ МИЈ

92

81

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

94.

Забелешка о разговору Јосипа Броза Тита са председником Републике Кипар архиепископом Макариосом, у згради Савезне народне скупштине, о признању Алжира, кипарском питању и односима Кипра и Велике Британије, 2. септембар 1961.

Record of the discussion between Josip Broz Tito and the President of the Republic of Cyprus Archbishop Makarios held in the building of the Federal Assembly. The discussion touched on the recognition of Algeria, the issue of Cyprus and Cypriot-British relations. 2nd September, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2

95.

95-1

Одговор председника Републике Кипар архиепископа Макариоса на поруку Јосипа Броза Тита, од 18. септембра 1961, којом га обавештава о одговору председника САД Џона Кенедија и председника Министарског савета СССР-а Никите Сергејевича Хрушчова на поруку Београдске конференције, Никозија, 24. октобар 1961.

Reply by Archbishop Makarios to the message from Josip Broz Tito which had informed him of the responses by President Kennedy and Chairman Khruschev to the conclusions of the Belgrade Conference. Nicosia, 24th October, 1961. АЈ, 837, I-1/598

95-2

82

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

Congo / Конго 96.

Сирил Адула, председник конгоанске владе Cyrille Adoula, the Premier of the Congo Фоорафија, К 178/89, ЗФ МИЈ

97.

Телеграм министра иностраних послова Конга Бамбока – Јосипу Брозу Титу, којим се захваљује на позиву за учешће на Конференцији у Београду и обавештава да ће делегацију Конга предводити председник конгоанске владе Сирил Адула, Леополдвил, 2. септембар 1961.

Telegram by the Congolese Minister of Foreign Affairs Bamboko thanking Josip Broz Tito for the invitation to the Belgrade Conference and informing him that the Congolese delegation will be led by Premier Cyrille Adoula. Leopoldville, 2nd September, 1961. АЈ, 837, I-4-a-2

96

97

83

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

98.

Сирил Адула, председник конгоанске владе Cyrille Adoula, the Premier of the Congo Фоорафија, К 179/67, ЗФ МИЈ

99.

Забелешке о разговору Јосипа Броза Тита са председником и потпредседником конгоанске владе Сирилом Адулом и Антоаном Гизенгом, о ситуацији у Конгу, Београд, 6. септембар 1961.

Records of the talks between Josip Broz Tito with the Premier Adoula and Vice-Premier Antoine Gizenga of the Congo regarding the situation in that country.

Belgrade, 6th September, 1961. АЈ, 837, I-4-a-2

100. Антоан Гизенга, потпредседник конгоанске владе Antoine Gizenga, the Vice-Premier of the Congo.

99

Фоорафија, К 179/69, ЗФ МИЈ

Cuba / Куба 101. Државна застава Кубе State flag of Cuba 102. Др Освалдо Дортикос Торадo, председник Републике Кубе Dr Osvaldo Dorticós Torrado, the President of the Republic of Cuba Фоорафија, К 177/29, ЗФ МИЈ

102

84

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

103. Писмо председника Републике Кубе Освалда Дортикоса Торадa – Јосипу Брозу Титу, којим одговара на званичан позив за учешће кубанске делегације на Конференцији шефова држава и влада несврстаних земаља, Хавана, 15. август 1961.

Response by the President of Cuba Dr Osvaldo Dorticós Torrado to Josip Broz Tito's formal invitation to the Cuban delegation to participate in the Conference of Heads of State or Government of Non-Aligned Countries. Havana, 15th August, 1961. АЈ, 837, I-1/665 104. Забелешка о разговору Јосипа Броза Тита са председником Републике Кубе Освалдом Дортикосом Торадом, о значају Конференције, ситуацији у Конгу и Латинској Америци, Београд, 1. септембар 1961.

103

Record of the discussion between Josip Broz Tito and the President of Cuba Dr Osvaldo Dorticós Torrado concerning the significance of the Conference, situation in the Congo and Latin America. Belgrade, 1st September, 1961. АЈ, 837, I-4-a/2 105. Говор председника Републике Кубе Освалда Дортикоса Торада на Конференцији шефова држава и влада несврстаних земаља, Београд, 2. септембар 1961.

Speech given by the President of Cuba Dr Osvaldo Dorticós Torrado at the Conference of Heads of State or Government of Non-Aligned Countries. Belgrade, 2nd September, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2

105

85

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

106. Председник Републике Кубе Освалдо Дортикос Торадо држи говор на Београдској конференцији, 2. септембар 1961.

President of Cuba Dr Osvaldo Dorticós Torrado delivering his speech at the Belgrade Conference.

2nd September, 1961. Фоорафија, К 179/52, ЗФ МИЈ 107. Одговор председника Републике Кубе Освалда Дортикоса Торадa на поруку Јосипа Броза Тита, од 18. септембра 1961, којом га обавештава о одговору председника САД Џона Кенедија и председника Министарског савета СССР-а Никите Сергејевича Хрушчова на поруку Београдске конференције, Хавана, 12. децембар 1961.

Reply by the President of Cuba Dr Osvaldo Dorticós Torrado to the message from Josip Broz Tito of 18th September 1961 which had informed him of the responses by President Kennedy and Chairman Khruschev to the conclusions of the Belgrade Conference. Havana, 12th December, 1961. АЈ, 837, I-1/666

107

Ethiopia / Етиопија 108. Државна застава Етиопије State flag of Ethiopia

109. Хаиле Селасије, цар Етиопије Haile Selassie, the Emperor of Ethiopia Фоорафија, К 177/70, ЗФ МИЈ

109

86

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

110. Порука цара Хаила Селасија – Јосипу Брозу Титу, у којој износи свој став поводом броја учесника на Конференцији несврстаних земаља, Адис Абеба, 11. јул 1961. и одговор Јосипа Броза Тита, Бриони, 19. јул 1961.

Message from Emperor Haile Selassie to Josip Broz Tito stating his view on the number of Conference participants. Addis Ababa, 11th July, 1961. Reply by Josip Broz Tito. Brioni, 19th July, 1961. АЈ, 837, I-1/ 194, 195 111. Говор цара Етиопије Хаила Селасија на Конференцији шефова држава и влада несврстаних земаља, Београд, 2. септембар 1961.

Speech given by the Emperor of Ethiopia Haile Selassie at the Conference of Heads of State or Government of Non-Aligned Countries. Belgrade, 2nd September, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2

110-1

112. Цар Етиопије Хаиле Селасије држи говор на Београдској конференцији, 2. септембар 1961.

Emperor of Ethiopia Haile Selassie delivering his speech at the Belgrade Conference. 2 n d September, 1961. Фоорафија, К 176/146, ЗФ МИЈ

110-2

87

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

113. Порука цара Етиопије Хаила Селасија – Јосипу Брозу Титу, у којој се захваљује на гостопримству и изражава задовољство поводом успеха Београдске конференције, Адис Абеба, 16. септембар 1961.

Message by the Emperor of Ethiopia Haile Selassie, thanking Josip Broz Tito for his hospitality and expressing his satisfaction with the success of the Belgrade Conference. Addis Ababa, 16th September, 1961. АЈ, 837, I-1/197 114. Одговор цара Етиопије Хаила Селасија на поруку Јосипа Броза Тита, од 18. септембра 1961, којом га обавештава о одговору председника САД Џона Кенедија и председника Министарског савета СССР-а Никите Сергејевича Хрушчова на поруку Београдске конференције, Адис Абеба, 13. октобар 1961.

114-1

Reply by the Emperor of Ethiopia Haile Selassie to the message from Josip Broz Tito of 18th September 1961 which had informed him of the responses by President Kennedy and Chairman Khruschev to the conclusions of the Belgrade Conference. Addis Ababa, 13th October, 1961. АЈ, 837, I-1/198

114-2

88

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

Ghana / Гана 115. Државна застава Гане State flag of Ghana 116. Кваме Нкрумах, председник Републике Гане Kwame Nkrumah, the President of the Republic of Ghana Фоорафија, К 177/22, ЗФ МИЈ 116

117. Забелешка о разговору Јосипа Броза Тита и председника Републике Гане Кваме Нкрумаха, о питањима од интереса за две земље и предстојећој Конференцији несврстаних земаља, Београд, 4. август 1961.

Record of the discussion between Josip Broz Tito and the President of the Republic of Ghana Kwame Nkrumah on issues of bilateral interest and the forthcoming Conference of Non-Aligned Countries.

Belgrade, 4th August, 1961. АЈ, 837, I-3-а/29-6 118. Јосип Броз Тито и председник Републике Гане Кваме Нкрумах, са сарадницима, за време разговора у Београду, 4. август 1961.

Josip Broz Tito and President of the Republic of Ghana Kwame Nkrumah with officials during talks in Belgrade.

4th August, 1961. Фоорафија, К 173/48, ЗФ МИЈ 118

89

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

119. Забелешка о разговору Јосипа Броза Тита са председником Републике Гане Кваме Нкрумахом, у згради Савезне народне скупштине, о предлогу за покретање питања признања Алжира, Београд, 30. август 1961.

Record of the discussion between Josip Broz Tito and the President of the Republic of Ghana Kwame Nkrumah held in the the Federal Assembly regarding the initiative for the formal recognition of Algeria.

Belgrade, 30th August, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2 120. Говор председника Републике Гане Кваме Нкрумаха на Конференцији шефова држава и влада несврстаних земаља, Београд, 2. септембар 1961.

Speech given by the President of the Republic of Ghana Kwame Nkrumah at the Conference of Heads of State or Government of Non-Aligned Countries.

Belgrade, 2nd September, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2

120

121. Председник Републике Гане Кваме Нкрумах држи говор на Београдској конференцији, 2. септембар 1961.

President of the Republic of Ghana Kwame Nkrumah speaking at the Belgrade Conference. 2nd September, 1961. Фоорафија, К 176/150, ЗФ МИЈ

121

90

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

Guinea / Гвинеја 122. Државна застава Гвинеје State flag of Guinea 123. Бевоги Луј Лансана, министар иностраних послова Гвинеје Louis Lansana Beavogui, the Minister of Foreign Affairs of Guinea Фоорафија, К 176/174, ЗФ МИЈ

123

124. Порука председника Републике Гвинеје Секу Туреа – Јосипу Брозу Титу, у којој изражава жаљење што неће моћи лично да присуствује Конференцији и наводи састав делегације Гвинеје, Конакри, 30. август 1961.

Message by the President of the Republic of Guinea Ahmed Sékou Touré to Josip Broz Tito in which he expresses regret for not being able personally to attend the Conference and gives the names of the delegates. Conakry, 30th August, 1961. АЈ, 837, I-1/306 125. Забелешка о разговору Јосипа Броза Тита са министром иностраних послова Гвинеје Бевоги Луј Лансаном, у Савезној народној скупштини, о политичкој ситуацији у Гвинеји, Београд, 3. септембар 1961.

Record of the discussion between Josip Broz Tito and the Minister of Foreign Affairs of Guinea Louis Lansana Beavougui in the Federal Assembly concerning the political situation in Guinea. Belgrade, 3rd September, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2

124

91

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

126. Говор министра иностраних послова Републике Гвинеје Бевоги Луј Лансане на Конференцији шефова држава и влада несврстаних земаља, Београд, 4. септембар 1961.

Speech delivered by the Minister of Foreign Affairs of the Republic of Guinea Louis Lansana Beavogui at the Conference of Heads of State or Government of NonAligned Countries. Belgrade, 4th September, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2 127. Министар иностраних послова Републике Гвинеје Бевоги Луј Лансана држи говор на Београдској конференцији, 4. септембар 1961.

126

Minister of Foreign Affairs of the Republic of Guinea Louis Lansana Beavogui speaks at the Belgrade Conference. 4th September, 1961. Фоорафија, К 179/60, ЗФ МИЈ 128. Одговор председника Републике Гвинеје Секу Туреa на поруку Јосипа Броза Тита, од 18. септембра 1961, којом га обавештава о одговору председника САД Џона Кенедија и председника Министарског савета СССР-а Никите Сергејевича Хрушчова на поруку Београдске конференције, Конакри, 7. новембар 1961.

Reply by the the President of the Republic of Guinea Ahmed Sékou Touré to the message from Josip Broz Tito of 18th September 1961 which had informed him of the responses by President Kennedy and Chairman Khruschev to the conclusions of the Belgrade Conference. Conakry, 7th November, 1961. АЈ, 837, I-1/307

128

92

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

India / Indija 129. Државна застава Индије State flag of India

130. Џавахарлал Нехру, председник Владе Републике Индије Jawaharlal Nehru, the Prime Minister of the Republic of India Фоорафија, К 177/36, ЗФ МИЈ

130

131. Позивно писмо председника Јосипа Броза Тита упућенo председнику Владе Индије Џавахарлалу Нехруу, у коме га позива да узме учешће у раду Прве конференције несврстаних земаља која ће се одржати почетком септембра у Београду, Бриони, 19. јули 1961.

Letter by Josip Broz Tito inviting the Prime Minister of India Jawaharlal Nehru to take part in the First Conference of Non-Aligned Countries to be held in September 1961. Brioni, 19th July, 1961.

AJ, 837, I-1/374 132. Одговор председника Владе Индије Џавахарлала Нехруа на поруку Јосипа Броза Тита од 19. јула 1961, Њу Делхи, 23. јул 1961.

Reply by the the Prime Minister of India Jawaharlal Nehru to the message by Josip Broz Tito of 19th July 1961. New Delhi, 23rd July, 1961. АЈ, 837, I-1/374

131

93

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

133. Говор председника Владе Индије Џавахарлалa Нехруа на Конференцији шефова држава и влада несврстаних земаља, Београд, 2. септембар 1961.

Speech delivered by the Prime Minister of India Jawaharlal Nehru at the Conference of Heads of State or Government of Non-Aligned Countries. Belgrade, 2nd September 1961. АЈ, 837, I-4-а/2 134. Председник Владе Индије Џавахарлал Нехру држи говор на Београдској конференцији, 2. септембар 1961.

Prime Minister of India Jawaharlal Nehru speaks at the Belgrade Conference. 2nd September 1961. Фоорафија, К 176/165, ЗФ МИЈ 132-1

135. Забелешка о разговору председника Владе Индије Џавахарлалa Нехруа са Јосипом Брозом Титом, у резиденцији делегације Индије, о раду Конференције и основним питањима која треба покренути, 31. август 1961.

Record of the discussion held in the Indian delegation's residence between the Prime Minister of India Jawaharlal Nehru and Josip Broz Tito. The discussion centred on the conference activities and fundamental questions that should be raised.

31st August, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2

132-2

94

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

136. Одговор председника Владе Индије Џавахарлала Нехруа на поруку Јосипа Броза Тита, од 22. септембра 1961, којом га обавештава о одговору председника САД Џона Кенедија и председника Министарског савета СССР-а Никите Сергејевича Хрушчова на поруку Београдске конференције, 27. септембар 1961.

Reply by the the Prime Minister of India Jawaharlal Nehru to the message from Josip Broz Tito of 22nd September 1961 which had informed him of the responses by President Kennedy and Chairman Khruschev to the conclusions of the Belgrade Conference. 27th September, 1961. АЈ, 837, I-1/375

Indonesia / Индонезија 137. Државна застава Индонезије State flag of Indonesia 138. Др Ахмед Сукарно, председник Републике Индонезије Dr Ahmed Sukarno, the President of the Republic of Indonesia Фоорафија, К 177/13, ЗФ МИЈ 138

139. Позивно писмо председника Јосипа Броза Тита упућено председнику Индонезије Ахмеду Сукарну, у коме га позива да узме учешће у раду Прве конференције несврстаних земаља која ће се одржати почетком септембра у Београду, Бриони, 19. јули 1961.

95

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

Letter by Josip Broz Tito inviting the President of Indonesia Ahmed Sukarno to take part in the First Conference of Non-Aligned Countries to be held in Belgrade at the beginning of September 1961. Brioni, 19th July, 1961.

AJ, 837, I-1/428 140. Забелешка о разговору Јосипа Броза Тита и председника Индонезије Ахмеда Сукарна, о припремном састанку у Каиру и предстојећој Конференцији несврстаних земаља, Београд, 16. јун 1961.

Record of the discussion between Josip Broz Tito and the President of Indonesia Ahmed Sukarno concerning the Preparatory Meeting in Cairo and the forthcoming Conference of the Non-Aligned Countries. Belgrade, 16th June, 1961. АЈ, 837, I-3-а/39-19

139

141. Јосип Броз Тито и председник Индонезије Ахмед Сукарно, са сарадницима, за време разговора у Београду, 16. јун 1961.

Josip Broz Tito and the President of Indonesia Ahmed Sukarno with officials during talks in Belgrade. 16th June, 1961. Фоорафија, К 170/54, ЗФ МИЈ 96

141

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

142. Саопштење о посети председника Индонезије Ахмеда Сукарна Југославији у периоду 15–17. јун 1961, Београд, 16. јун 1961.

Statement regarding the visit of the President of Indonesia Ahmed Sukarno to Yugoslavia 15th-17th June, 1961. Belgrade, 16th June, 1961. АЈ, 837, I-3-а/39-19 143. Говор председника Индонезије Ахмеда Сукарна на Конференцији шефова држава и влада несврстаних земаља, Београд 1. септембар 1961.

Speech delivered by the President of Indonesia Ahmed Sukarno at the Conference of Heads of State or Government of Non-Aligned Countries. Belgrade, 1st September, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2 144. Председник Индонезије Ахмед Сукарно држи говор на Београдској конференцији, 1. септембар 1961.

President of Indonesia Ahmed Sukarno speaks at the Belgrade Conference. 1st September, 1961. Фоорафија, К 179/64, ЗФ МИЈ

145

145. Порука председника Индонезије Ахмеда Сукарна – Јосипу Брозу Титу, у којој га обавештава о свом и боравку председника Малија Модибо Кеите у Њујорку, као емисара Београдске конференције, Њујорк, 13. септембар 1961.

Message by the President of Indonesia Ahmed Sukarno informing Josip Broz Tito about his and Mali's Modibo Keita's stay in New York in their capacity as emissaries of the Belgrade Conference.

New York, 13th September, 1961. АЈ, 837, I-1/429 97

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

Iraq / Ирак 146. Државна застава Ирака State flag of Iraq 147. Хашим Џавад, министар иностраних послова Ирака Hashim Jawad, the Minister of Foreign Affairs of Iraq Фоорафија, К 177/19, ЗФ МИЈ 147

148. Порука председника Владе Републике Ирак Абдул Карим Касема – Јосипу Брозу Титу, у којој га обавештава да ће Београдској конференцији присуствовати министар иностраних послова Хашим Џавад, Багдад, 26. август 1961.

Message by the Prime Minister of Iraq Abd al-Karim Qasim informing Josip Broz Tito that the Belgrade Conference will be attended by the Minister of Foreign Affairs Hashim Jawad. Baghdad, 26th August, 1961. АЈ, 837, I-1/448 149. Говор министра иностраних послова Ирака Хашима Џавада на Конференцији шефова држава и влада несврстаних земаља, Београд, 2. септембар 1961.

Speech by the Minister of Foreign Affairs of Iraq Hashim Jawad, delivered at the Conference of Heads of State or Government of Non-Aligned Countries.

Belgrade, 2nd September, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2

148-1

98

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

150. Министар иностраних послова Ирака Хашим Џавад држи говор на Београдској конференцији, 2. септембар 1961.

Minister of Foreign Affairs of Iraq Hashim Jawad speaks at the Belgrade Conference. 2nd September, 1961. Фоорафија, К 176/187, ЗФ МИЈ 151. Порука Јосипа Броза Тита председнику Владе И р а к а Абдулу Кариму Касему, којом га обавештава о одговору председника САД Џона Кенедија и председника Министарског савета СССР-а Никите Сергејевича Хрушчова на поруку Београдске конференције, Бриони, 18. септембар 1961.

Message from Josip Broz Tito which informs the Prime Minister of Iraq Abd-el Karim Qasim of the responses by President Kennedy and Chairman Khruschev to the conclusions of the Belgrade Conference. Brioni, 18th September, 1961.

AJ, 837, I-1/449 148-2

Lebanоn /Либан 152. Државна застава Либана State flag of Lebanon 153. Саеб Салем, председник Савета министара Либана Saeb Salam, the President of the Council of Ministers of Lebanon Фоорафија, К 177/17, ЗФ МИЈ 153

99

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

154. Порука председника Либана Фуада Кеаба – Јосипу Брозу Титу, у којој га обавештава да ће либанску делегацију предводити председник Савета министара Саеб Салем, Бејрут, август 1961.

Message by the President of Lebanon Fuad Chehab informing Josip Broz Tto that the Lebanese delegation will be led by the President of the Council of Ministers Saeb Salam. Beirut, August, 1961. АЈ, 837, I-1/689 155. Телеграм председника Савета министара Либана Саеб Салема – Јосипу Брозу Титу, у којем изражава задовољство резултатима Конференције, Београд, 12. септембар 1961.

Telegram to Josip Broz Tito in which the President of the Council of Ministers of Lebanon Saeb Salam expresses his satisfaction with the results of the Conference. Belgrade, 12th September, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2 154

155

100

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

Mali / Мали 156. Државна застава Малија State flag of Mali 157. Модибо Кеита, председник Републике Мали Modibo Keita, the President of the Republic of Mali Фоорафија, К 177/72, ЗФ МИЈ 158. Говор председника Републике Мали Модибо Кеите на Конференцији шефова држава и влада несврстаних земаља, Београд, 3. септембар 1961.

Speech delivered to the Conference of Heads of State or Government of Non-Aligned Countries by the President of the Republic of Mali Modibo Keita.

Belgrade, 3rd September 1961. АЈ, 837, I-4-а/2

157

159. Председник Републике Мали Модибо Кеита држи говор на Београдској конференцији, 3. септембар 1961.

President of the Republic of Mali Modibo Keita speaks at the Belgrade Conference. 3rd September, 1961. Фоорафија, К 177/81, ЗФ МИЈ 160. Писмо председника Републике Мали Модибо Кеите – Јосипу Брозу Титу, којим се захваљује на гостопримству указаном за време Конференције, Кулуба, 20. септембар 1961.

160

101

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

Letter by the President of the Republic of Mali Modibo Keita in which he thanks Josip Broz Tito for the warm reception he received during the Conference. Kouluba, 20th September, 1961. АЈ, 837, I-1/730 161. Одговор председника Републике Мали Модибо Кеите на поруку Јосипа Броза Тита, од 20. септембра 1961, у коме га обавештава о одговору председника САД Џона Кенедија и председника Министарског савета СССР-а Никите Сергејевича Хрушчова на поруку Београдске конференције, Кулуба, 26. септембар 1961.

161-1

Reply by the President of the Republic of Mali Modibo Keita to the message from Josip Broz Tito of 20th September 1961 which had informed him of the responses by President Kennedy and Chairman Khruschev to the conclusions of the Belgrade Conference. Kouluba, 26th September, 1961. АЈ, 837, I-1/731

161-2

Mоrоccо / Мароко 162. Државна застава Марока State flag of Morocco 163. Хасан II, краљ Марока Hassan II, the King of Morocco Фоорафија, К 176/180, ЗФ МИЈ 163

102

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

164. Говор краља Марока Хасана II на Конференцији шефова држава и влада несврстаних земаља, Београд, 3. септембар 1961.

Speech by the King of Morocco Hassan II delivered at the Conference of Heads of State and Government of Non-Aligned Countries. Belgrade, 3rd September, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2 165. Краљ Марока Хасан II држи говор на Београдској конференцији, 3. септембар 1961.

King of Morocco Hassan II speaks at the Belgrade Conference. 3rd September, 1961. Фоорафија, К 177/78, ЗФ МИЈ 166. Одговор краља Марока Хасана II на поруку Јосипа Броза Тита, од 18. септембра 1961, у вези са одговорима председника САД Џона Кенедија и председника Министарског савета СССР-а Никите Сергејевича Хрушчова на заједничку поруку Конференције, Рабат, 8. новембар 1961.

164

Reply by the King of Morocco Hassan II to the message from Josip Broz Tito of 18th September 1961 regarding the responses by President Kennedy and Chairman Khruschev to the Joint Statement of the Belgrade Conference. Rabat, 8th November, 1961. АЈ, 837, I-1/765

166

103

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

Nepal / Непал 167. Државна застава Непала State flag of Nepal

168. Махендра Бир Бикрам Шах Дева, краљ Непала Mahendra Bir Bikram Shah Dev, the King of Nepal Фоорафија, К 176/143, ЗФ МИЈ 169. Порука краља Непала Махендре Бир Бикрам Шах Деве – Јосипу Брозу Титу, у којој изражава задовољство због учешћа на Конференцији и износи своје утиске о боравку у Југославији, Блед, 8. септембар 1961.

168

Message by the King of Nepal Mahendra Bir Bikram Shah Dev to Josip Broz Tito in which the King expresses his satisfaction with the Conference and gives his impressions of his stay in Yugoslavia. Bled, 8th September, 1961. АЈ, 837, I-1/864

169

104

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

Saudi Arabia Саудијска Арабија 170. Државна застава Саудијске Арабије State flag of Saudi Arabia 171. Шеик Ибрахим Совеил, министар иностраних послова Саудијске Арабије Sheikh Ibrahim Soweil, Minister of Foreign Affairs of Saudi Arabia Фоорафија, К 177/23, ЗФ МИЈ

171

172. Порука краља Саудијске Арабије Сауд Ибн Абдул Азиз Ал Сауда – Јосипу Брозу Титу. Изражава жаљење што због болести неће присуствовати Конференцији у Београду и обавештава га да ће делегацију Саудијске Арабије предводити његов лични изасланик, министар иностраних послова шеик Ибрахим Совеил, Ријад, 23. август 1961.

Message by the King of Saudi Arabia Saud bin AbdulAziz Al Saud to Josip Broz Tito in which he expresses regret for not being able to attend the Belgrade Conference due to illness and informs Tito that the Saudi delegation will be headed by his personal emissary, Minister of Foreign Affairs Ibrahim Soweil.

Riyadh, 23rd August, 1961. АЈ, 837, I-1/980 173. Телеграм шефа делегације Саудијске Арабије Ибрахима Совеила – Јосипу Брозу Титу, којим се

172

105

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

захваљује на пажњи указаној за време Конференције, Београд, 6. септембар 1961.

Telegram by the Head of Saudi delegation Ibrahim Soweil thanking Josip Broz Tito on the courteous treatment during the Conference. Belgrade, 6th September, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2 174. Одговор краља Саудијске Арабије Сауд Ибн Абдул Азиз Ал Сауда на поруку Јосипа Броза Тита, од 18. септембра 1961, којом га обавештава о одговору председника САД Џона Кенедија и председника Министарског савета СССР-а Никите Сергејевича Хрушчова на поруку Београдске конференције, Ријад, 24. октобар 1961.

Reply by the King of Saudi Arabia Saud bin AbdulAziz Al Saud to the message from Josip Broz Tito of 18th September 1961 regarding the responses by President Kennedy and Chairman Khruschev to the Statement of the Belgrade Conference. Riyadh, 24th October, 1961. АЈ, 837, I-1/981

174

Sоmalia / Сомалија 175. Државна застава Сомалије State flag of Somalia 176. Аден Абдула Осман, председник Републике Сомалије Aden Abdullah Osman, the President of the Republic of Somalia Фоорафија, К 177/14, ЗФ МИЈ 106

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

177. Телеграм председника Сомалије Аден Абдуле Османа – Јосипу Брозу Титу. Одговара на поруку Јосипа Броза Тита, од 1. августа 1961, у вези са позивом да узме учешће на Конференцији шефова држава и влада несврстаних земаља у Београду, Могадиш, 15. август 1961.

Telegram in which the President of Somalia Aden Abdullah Osman replies to the invitation by Josip Broz Tito to participate in the Conference of Heads of State or Government of NonAligned Countries in Belgrade.

Mogadishu, 15th August, 1961.

177

АЈ, 837, I-1/1138 178. Говор председника Сомалије Аден Абдуле Османа на Конференцији шефова држава и влада несврстаних земаља, Београд, 4. септембар 1961.

Speech given by the President of Somalia Aden Abdullah Osman at the Conference of Heads of State or Government of Non-Aligned Countries. Belgrade, 4th September, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2 179. Председник Сомалије Аден Абдула Осман држи говор на Београдској конференцији, 4. септембар 1961.

President of Somalia Aden Abdullah Osman speaks at the Belgrade Conference. 4th September, 1961. Фоорафија, К 177/126, ЗФ МИЈ

178

107

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

180. Телеграм шефа делегације Судана, Аден Абдуле Османа, Јосипу Брозу Титу, којим се захваљује на пажњи указаној за време Конференције, Рим, 7. септембар 1961.

Telegram by the Head of Sudanese delegation Aden Abdullah Osman thanking Josip Broz Tito for the hospitality received at the Conference. Rome, 7th September, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2

Sudan / Судан 181. Државна застава Судана State flag of Sudan 182

182. Ибрахим Абуд, председник Врховног војног већа Судана Ibrahim Aboud, the Chairman of the Supreme Military Council of Sudan Фоорафија, К 177/33, ЗФ МИЈ 183. Говор председника Врховног војног већа Судана Ибрахима Абуда на Конференцији шефова држава и влада несврстаних земаља, Београд, 1. септембар 1961.

Speech given at the Conference of Heads of State or Government of Non-Aligned Countries by the Chairman of the Supreme Military Council of Sudan Ibrahim Aboud. Belgrade, 1st September, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2

183

108

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

184. Председник Врховног војног већа Судана Ибрахим Абуд држи говор на Београдској конференцији, 1. септембар 1961.

Chairman of the Supreme Military Council of Sudan Ibrahim Aboud speaks at the Belgrade Conference.

1st September, 1961. Фоорафија, К 176/124, ЗФ МИЈ 185. Забелешка о разговору Јосипа Броза Тита са председником Врховног савета оружаних снага Судана Ибрахимом Абудом, о ситуацији у Конгу и документима Конференције, Београд, 4. септембар 1961.

Record of the discussion between Josip Broz Tito and the Chairman of the Supreme Military Council of Sudan Ibrahim Aboud concerning the situation in the Congo and Conference documents. Belgrade, 4th September, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2

185

186. Ј о с и п Б р о з Т и т о и председник Врховног војног већа Судана Ибрахим Абуд током разговора, Савезна народна скупштина, Београд, 4. септембар 1961.

186

Josip Broz Tito and t he Chairman of the Supreme Military Council of Sudan Ibrahim Aboud during talks.

Federal Assembly, Belgrade, 4th September, 1961. Фоорафија, К 177/114, ЗФ МИЈ 109

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

Tunisia / Тунис 187. Државна застава Туниса State flag of Tunisia 188. Хабиб Бургиба, председник Републике Тунис Habib Bourguiba, the President of the Tunisian Republic Фоорафија, албум МСП РС 188

189. Телеграм председника Туниса Хабиба Бургибе – Јосипу Брозу Титу. Обавештава га да прихвата позив за учешће на Конференцији шефова држава и влада несврстаних земаља и изражава наду да ће лично предводити делегацију Туниса, Тунис, 21. август 1961.

Telegram by the President of Tunisia Habib Bourguiba in which he informs Josip Broz Tito that he will be attending the Conference of Heads of State or Government of Non-Aligned Countrias and expresses hope that he will be able personally to head the Tunisian delegation. Tunis, 21st August, 1961. АЈ, 837, I-1/1251 190. Говор председника Туниса Хабиба Бургибе на Конференцији шефова држава и влада несврстаних земаља, Београд, 1. септембар 1961.

Speech by the President of Tunisia Habib Bourguiba, delivered to the Conference of Heads of State or Government of Non-Aligned Countries. Belgrade, 1st September, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2

190

110

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

191. Председник Туниса Хабиб Бургиба држи говор на Београдској конференцији, 1. септембар 1961.

President of Tunisia Habib Bourguiba speaks at the Belgrade Conference. 1st September, 1961. Фоорафија, К 176/130, ЗФ МИЈ

192. Ј о с и п Б р о з Т и т о и председник Туниса Хабиб Бургиба током разговора у Савезној народној скупштини, 5. септембар 1961.

Josip Broz Tito and the President of Tunisia Habib Bourguiba during talks in t he Fe d e r a l Ass e mbly.

5th September, 1961. Фоорафија, К 178/8, ЗФ МИЈ 192

193. Телеграм председника Туниса Хабиба Бургибе – Јосипу Брозу Титу, којим се захваљује на гостопримству и упућује честитке за успешан рад Конференције, Београд, 6. септембар 1961.

Telegram by the President of Tunisia Habib Bourguiba thanking Josip Broz Tito for his hospitality and congratulating him on the successful Conference.

Belgrade, 6th September, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2 111

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

United Arab Republic / Уједињена Арапска Република 194. Државна застава УАР State flag of the UAR

195. Гамал Абдел Насер, председник УАР Gamal Abdel Nasser, the President of the UAR Фоорафија, К 176/171, ЗФ МИЈ 195

196. Позивно писмо председника Јосипа Броза Тита упућенo председнику УАР Гамалу Абделу Насеру, којим га позива да узме учешће у раду Прве конференције несврстаних земаља која ће се одржати почетком септембра у Београду, Бриони, 22. јули 1961.

Letter by Josip Broz Tito inviting the President of the UAR Gamal Abdel Nasser to attend the First Conference of Non-Aligned Countries to be held at the beginning of September in Belgrade. Brioni, 22nd July, 1961.

AJ, 837, I-1/1292 197. Одговор председника УАР Гамала Абдела Насера на поруку Јосипа Броза Тита, којом га позива на Конференцију шефова држава и влада несврстаних земаља која ће се одржати у Београду, Александрија, 15. август 1961.

Reply by the President of the UAR Gamal Abdel Nasser to Josip Broz Tito's invitation to the

197

112

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

Conference of Heads of State or Government of NonAligned Countries to be held in Belgrade. Alexandria, 15th August, 1961. АЈ, 837, I-1/1292 198. Порука Јосипа Броза Тита – председнику УАР Гамалу Абделу Насеру. Обавештава га о корацима које је предузео у вези са намерама шефова неких држава да не дођу лично на Конференцију шефова држава и влада несврстаних земаља у Београду, Београд, 3. август 1961.

Message from Josip Broz Tito informing the President of the UAR Gamal Abdel Nasser of the steps he has taken regarding the intentions of some Heads of State not to attend the Conference personally. Belgrade, 3rd August, 1961. АЈ, 837, I-1/1293

198

199. Забелешка о разговору председника УАР Гамала Абдела Насера са Јосипом Брозом Титом о: изјави Владе СССР-а, атомским пробама, берлинском питању, ситуацији у Конгу, у резиденцији делегације УАР, 31. август 1961.

Record of the discussion between the President of the UAR Gamal Abdel Nasser and Josip Broz Tito concerning the Statement of the Government of the USSR, nuclear tests, the Berlin issue, and the situation in the Congo. Residence of the UAR delegation, 31st August, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2

199-1

113

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

200. Јосип Броз Тито и председник УАР Гамал Абдел Насер током разговора у Савезној народној скупштини, пре почетка Конференције, 2. септембар 1961.

Josip Broz Tito and the President of the UAR Gamal Abdel Nasser during talks in the Federal Assembly before the start of the Conference. 2nd September, 1961. Фоорафија, К 176/139, ЗФ МИЈ 201. Телеграм председника УАР Гамал Абдел Насера – Јосипу Брозу Титу, у коме се захваљује на гостопримству и истиче значај Конференције за очување светског мира, Београд, 7. септембар 1961.

Telegram from the President of the UAR Gamal Abdel Nasser thanking Josip Broz Tito for his hospitality and stressing the significance of the Conference for the preservation of World peace. Belgrade, 7th September, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2

200

Yemen / Јемен 202. Државна застава Јемена State flag of Yemen

203. Сејфул Ислам ел Хасан, принц Јемена Prince Saiful Islam Al-Hassan of Yemen Фоорафија, К 179/100, ЗФ МИЈ 203

114

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

204. Забелешка о разговору Јосипа Броза Тита са принцом Јемена Сејфул Ислам ел Хасаном, о питањима о којима ће се говорити на Конференцији, Београд, 31. август 1961.

Record of the discussion between Josip Broz Tito and the Prince Saiful Islam Al-Hassan of Yemen concerning issues to be raised at the Conference.

Belgrade, 31st August, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2 205. Говор принца Јемена Сејфул Ислам ел Хасана на Конференцији шефова држава и влада несврстаних земаља, Београд, 4. септембар 1961.

Speech delivered by Prince Saiful Islam Al-Hassan of Yemen at the Conference of Heads of State or Government of Non-Aligned Countries. Belgrade, 4th September, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2

204

206. Принц Јемена Сејфул Ислам ел Хасан држи говор на Београдској конференцији, 4. септембар 1961.

Prince Saiful Islam Al-Hassan of Yemen speaks at the Belgrade Conference. 4th September, 1961. Фоорафија, К 177/131, ЗФ МИЈ

205

115

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

Yugoslavia Југославија 207. Државна застава Југославије State flag of Yugoslavia 208. Јосип Броз Тито, председник ФНРЈ Josip Broz Tito, the President of the FPRY Фоорафија, К 179/32, ЗФ МИЈ

208

209. Говор Јосипа Броза Тита на отварању Конференције шефова држава и влада несврстаних земаља: о значају Конференције у Бандунгу, XV заседању ГС ОУН и одбацивању употребе силе у решавању спорних питања на принципима активне мирољубиве коегзистенције, Београд, 1. септембар 1961.

Speech delivered by Josip Broz Tito at the opening of the Conference of Heads of State or Government of Non-Aligned Countries. The speech addressed the significance of the Bandung Conference, 15th Session of the UN General Assembly, rejection of the use of force in conflict resolution and the application of the principles of active peaceful coexistence. Belgrade, 1st September, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2 210. Здравица председника Јосипа Броза Тита на свечаном ручку у част учесника Београдске конференције, 1. септембар 1961.

209

116

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

Toast delivered by President Josip Broz Tito at the formal dinner given in honour of the participants of the Belgrade Conference. 1st September, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2 211. Јосип Броз Тито држи здравицу на свечаном ручку у част учесника Београдске конференције, 1. септембар 1961.

Josip Broz Tito gives a toast at the formal dinner in honour of the participants of the Belgrade Conference. 1st September, 1961. Фоорафија, К 179/122, ЗФ МИЈ

211

212. Говор Јосипа Броза Тита у генералној дебати на Конференцији шефова држава и влада несврстаних земаља: о проблему разоружања, немачком питању, колонијализму, економској сарадњи несврстаних земаља, мирољубивој коегзистенцији и улози ОУН у решавању спорних питања, Београд, 3. септембар 1961.

Speech given by Josip Broz Tito at the Conference General Debate concerning the problem of disarmament, German question, colonialism, economic cooperation of Non-Aligned countries, peaceful coexistence and the role of the UN in conflict resolution. Belgrade, 3rd September, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2 213. Јосип Броз Тито држи говор у генералној дебати на Конференцији шефова држава и влада несврстаних земаља, 3. септембар 1961.

212

Josip Broz Tito speaks at the General Debate of the Conference of Heads of State or Government of NonAligned Countries. 3rd September, 1961. Фоорафија, К 177/37, ЗФ МИЈ 117

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

214. Порука Јосипа Броза Тита – председнику Министарског савета СССР-а Никити Сергејевичу Хрушчову, у којој упућује апел за обустављање нуклеарних проба, Бриони, 16. септембар 1961. и одговор Никите Сергејевича Хрушчова, Москва, 27. септембар 1961.

Message from Josip Broz Tito to the Chairman of the Council of Ministers of the USSR Nikita Khruschev in which he appeals for the end to nuclear testing.

Brioni, 16 th September, 1961. Reply by Nikita Sergeyevich Khruschev. Moscow, 27th September, 1961. АЈ, 837, I-1/991

214-1

214-2 214-3

118

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

Земље посматрачи У својству посматрача на Првој конференцији несврстаних земаља у Београду 1 – 6. септембра 1961, учествовали су Боливија, Бразил и Еквадор. Делегације ових земаља предводили су: министар просвете Боливије Хозе Фелман Веларде, амбасадор Бразила у Швајцарској Де Мeло Франко Фиљо и амбасадор Еквадора у Савезној Републици Немачкој Хозе Хоакин Силва.

Observer countries Bolivia, Brazil and Ecuador participated at the First Conference of Non-Aligned Countries in Belgrade from 1st to 6th 1961, September, in the capacity of observers.

Delegations of these countries were headed by the Minister of Education of Bolivia Jose Fellman Velarde, Ambassador of Brazil in Switzerland De Mеllo Franco Filho and the Ambassador of Ecuador to the Federal Republic of Germany Jose Joaquin Silva.

Bolivia / Боливија 215. Државна застава Боливије State flag of Bolivia

216. Хозе Фелман Веларде, министар просвете Републике Боливије Jose Fellman Velarde, the Minister of Education of the Republic of Bolivia Фоорафија, К 176/182, ЗФ МИЈ

216

119

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

217. Порука председника Боливије Виктора Паз Естенсора – Јосипу Брозу Титу. Изражава жаљење што због прилика у земљи није у могућности да присуствује Конференцији у Београду и обавештава да је влада именовала као делегатапосматрача на Конференцији др Хозеа Фелман Велардеа, Ла Паз, 23. август 1961.

Message by the President of Bolivia Victor Paz Estenssoro to Josip Broz Tito in which expresses his regret for not being able to attend the Conference due to internal situation and states that the Government has appointed Dr Jose Fellman Velarde a delegateobserver. La Paz, 23rd August, 1961. АЈ, 837, I-1/106 218. Забелешка о разговору Јосипа Броза Тита са министром просвете Боливије Хозеом Фелман Велардеом, о значају Конференције и политичким приликама у Бразилу, Београд, 4. септембар 1961.

217

Record of the discussion between Josip Broz Tito and the Minister of Education of Bolivia Jose Fellman Velarde concerning the significance of the Conference and the political situation in Brazil. Belgrade, 4th September, 1961. АЈ, I-4-а/2

Brazil / Бразил 219. Државна застава Бразила State flag of Brazil

120

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

220. Позивно писмо председника Јосипа Броза Тита упућенo председнику Сједињених Држава Бразила Жаниоу Квадросу којим га позива да узме учешће у раду Прве конференције несврстаних земаља која ће се одржати почетком септембра у Београду, Бриони, 20. јули 1961.

Invitation by Josip Broz Tito to the President of the Federative Republic of Brazil Jânio Quadros to attend the First Conference of Non-Aligned Countries to be held in Belgrade at the beginning of September.

Brioni, 20th July, 1961.

AJ, 837, I-1/112 221. Одговор председника Савета министара Бразила Танкредо Невеса на поруку Јосипа Броза Тита од 22. септембра 1961, у коме подржава одлуке Београдске конференције, Бразилија, 27. септембар 1961.

220

Reply by the Chairman of the Council of Ministers of Brazil Tancredo Neves to Josip Broz Tito's message of 22 nd September, 1961 expressing support for the decisions of the Belgrade Conference.

Brasilia, 27th September, 1961. АЈ, 837, I-1/113 221-1 221-2

121

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

Ecuador / Еквадор 222. Државна застава Еквадора State flag of Ecuador 223. Др Хозе Хоакин Силва, амбасадор Републике Еквадор у Бону Dr Jose Joaquin Silva, The Ambassador of the Republic of Ecuador to the Federal Republic of Germany. Фоорафија, К 179/95, ЗФ МИЈ 223

224. Телеграм председника Еквадора Веласко Ибаре – Јосипу Брозу Титу. Захваљује се на позиву за учешће на Београдској конференцији, обавештава да није у могућности да лично присуствује и да ће именовати акредитованог посматрача, Кито, 8. август 1961.

Telegram from the President of Ecuador Velasco Ibarra thanking Josip BrozTito for the invitation to attend the Belgrade Conference. He informs him that he will not be able to attend personally and will appoint an accredited observer instead. Quito, 8th August, 1961. АЈ, I-1/182 225. Одговор уставотворног председника Еквадора Карлоса Хулио Аросемена Монроја на поруку Јосипа Броза Тита од 28. септембра 1961, у коме подржава закључке Београдске конференције, Кито, 15. новембар 1961.

225

122

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

Reply by the Constituent President of Ecuador Carlos Julio Arosemena Monroy to President Tito's message of 28th September, 1961 in which he gives his support to the conclusions of the Belgrade Conference. Quito, 15th November, 1961. АЈ, 837, I-1/183

Документа Прве конференције несврстаних земаља Београд, 1 – 6. септембар 1961.

Documents of the First Conference of Non-Aligned Countries Belgrade, 1st – 6th September, 1961

226

226. Изјава о опасности од рата и апел за мир, Београд, 5. септембар 1961.

Statement Concerning the Danger of War and Appeal for Peace. Belgrade, 5th September, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2 227. Декларација Конференције шефова држава и влада несврстаних земаља, Београд, 5. септембар 1961.

Declaration of the Conference of Heads of State or Government of Non-Aligned Countries. Belgrade, 5th September, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2

227

123

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

228. Писмо учесника Конференције шефова држава и влада несврстаних земаља – председнику САД Џону Кенедију, Београд, 5. септембар 1961. По одлуци Конференције писмо су уручили председници Сукарно и Кеита.

Letter by the Conference participants to the President of the United States of America John Kennedy.

Belgrade, 5th September, 1961.

Following a decision by the Conference, the letter was delivered by Presidents Sukarno and Keita. АЈ, 837, I-4-а/2

228

229. Писмо учесника Конференције шефова држава и влада несврстаних земаља – председнику Министарског савета СССР-а Никити Сергејевичу Хрушчову, Београд, 5. септембар 1961. По одлуци Конференције писмо су уручили председници Нехру и Нкрумах.

Letter by the Conference participants to the Chairman of the Council of Ministers of the USSR Nikita Sergeyevitch Khruschev. Belgrade, 5th September, 1961.

Following a decision by the Conference, the letter was delivered by Presidents Nehru and Nkrumah. АЈ, 837, I-4-а/2 124

229

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

230. Писмо председника САД Џона Кенедија – председнику Републике Индонезије др Ахмеду Сукарну. Одговара на писмо учесника Београдске конференције у вези са предлогом за сусрет са председником Министарског савета СССР-а Никитом Сергејевичем Хрушчовом, Вашингтон, 13. септембар 1961.

Letter by the President of the US John Kennedy to the President of the Republic of Indonesia Dr Ahmed Sukarno containing his response to the Letter by the participants of the Belgrade Conference containg a proposal for a meeting with the Chairman of the Council of Ministers of the USSR Nikita Sergeyevich Khruschev. Washington, 13th September, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2

231. Џон Ф. Кенеди, председник САД

230-1

John Fitzgerald Kennedy, the President of the United States of America Фоорафија, ЗФ 507, АЈ

232. Aide memoire Владе САД југословенској влади, у коме се изражава став према улози Југославије на Београдској конференцији, септембар 1961.

Aide memoire by the US Government to the Yugoslav government outlining the official position with regard to the role of Yugoslavia at the Belgrade Conference.

September, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2 231

125

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

233. Порука председника Министарског савета СССР-а Никите Сергејевича Хрушчова – Јосипу Брозу Титу. Одговара на поруку учесника Конференције и изражава спремност СССР-а за учешће у преговорима са САД у решавању спорних питања, Москва, 16. септембар 1961.

Message by the Chairman of the Council of Ministers of the Soviet Union Nikita Sergeyevich Khruschev to Josip Broz Tito containing his response to the Statement by the Conference participants and expressing readiness to negotiate resolution of disputed issues with the United States. Moscow, 16th September, 1961. АЈ, 837, I-1/990 234. Никита Сергејевич Хрушчов, председник Министарског савета СССР-а Nikita Sergeyevich Khruschev, the Chairman of the Council of Ministers of the Soviet Union

233-1

Фоорафија, ЗФ 507, АЈ

234

233-2

126

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

235-1

235-2

235-3

235. Заједничка порука председника Владе Индије Џавахарлала Нехруа и председника Гане Кваме Нкрумаха – Јосипу Брозу Титу. Обавештавају га о уручивању Заједничке поруке Београдске конференције Никити Сергејевичу Хрушчову и разговорима вођеним приликом сусрета са њим, 27. септембар 1961.

Joint message by Presidents Nehru and Nkrumah informing Josip Broz Tito of the delivery of the Joint Statement of the Belgrade Conference to Nikita Sergeyevich Khruschev as well as the talks they had on that occasion. 27th September, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2 127

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

Београд за време Конференције Belgrade during the Conference 236. Фигура која симболизује три принципа Београдске конференције: мир, равноправност и међународну сарадњу, на Дедињској звезди, септембар 1961.

Statue, located at the Star of Dedinje, symbolising the three principles of the Belgrade Conference: peace, equality and international cooperation. September, 1961. Фоорафија, К 176/2, ЗФ МИЈ 237. Портални стуб на Тргу бранилаца Београда код Мостара, септембар 1961.

236

Portal obelisk at the Square of the Defenders of Belgrade near the Mostar Junction. September, 1961. Фоорафија, К 176/3, ЗФ МИЈ 238. Поглед на обелиск и Булевар револуције, септембар 1961.

View of the obelisk and the Boulevard of the Revolution. September, 1961. Фоорафија, К 179/145, ЗФ МИЈ 239. Обелиск и заставе земаља учесница на Тргу Маркса и Енгелса, септембар 1961.

Obelisk and flags of the participating countries at the Square of Marx and Engels. September, 1961. Фоорафија, К 176/13, ЗФ МИЈ

238

128

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

240. Обелиск на Тргу Маркса и Енгелса, септембар 1961.

Obelisk erected at the Square of Marx and Engels. September, 1961. Фоорафија, К 179/146, ЗФ МИЈ

241

241. Долазак делегација у Савезну народну скупштину, септембар 1961.

Arrival of the delegations to the Federal Assembly. September, 1961. Фоорафија, К 177/59, ЗФ МИЈ 129

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

242. Заставе земаља учесница Конференције на јарболима испред Савезне народне скупштине, септембар 1961.

Flags of the participating countries on the masts outside the Federal Assembly building. September, 1961. Фоорафија, К 179/144, ЗФ МИЈ

243. Грађани Београда поздрављају учеснике Конференције, септембар 1961.

Citizens of Belgrade greeting the participants of the Conference. September, 1961. Фоорафија, К 179/148, ЗФ МИЈ 243

130

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

244

244. Свечани изглед платоа испред Савезног извршног већа, септембар 1961.

Festive plateau in front of the building of the Federal Executive Council. September, 1961. Фоорафија, К 179/147, ЗФ МИЈ 245. Предрачун расхода Конференције несврстаних земаља, Београд, 16. август 1961.

Preliminary estimate of the cost of the Conference of Non-Aligned Countries. 16th August, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2 131

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

246

246. Савезна народна скупштина, дворана у којој је одржана Прва конференција несврстаних земаља.

Federal Assembly Hall which hosted the First Conference of Non-Aligned Countries. Фоорафије: К 176/6; К 179/36, 40, 30; К 178/20; К 179/35, ЗФ МИЈ 132

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

247. Нота Протокола Конференције шефова држава и влада несврстаних земаља упућена шефовима делегација свих земаља учесница у вези са сађењем платана у Парку пријатељства на Новом Београду, август 1961.

Conference Protocol Note sent to Heads of Delegation of all participating countries regarding the planting of plane trees in Friendship Park in New Belgrade.

August, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2

247

248. Скица засада платана у Парку пријатељства са приступним стазама, август 1961.

248

Friendship Park plane tree planting scheme showing access paths. August, 1961. АЈ, 837, I-4-а/2 133

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

249

249. Председник Јосип Броз Тито сади платан у Парку пријатељства, Београд, 7. септембар 1961.

President Josip Broz Tito plants a plane tree in Friendship Park. Belgrade, 7th September, 1961. Фоорафија, К 178/186, ЗФ МИЈ 134

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

250

250. Председник Владе Индије Џавахарлал Нехру сади платан у Парку пријатељства, Београд, септембар 1961.

Prime Minister of India Jawaharlal Nehru plants a plane tree in Friendship Park. Belgrade, September, 1961. Фоорафија, албум МСП РС 135

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

251

251. Министар спољних послова Ирака Хашим Џавад сади платан у Парку пријатељства, Београд, септембар 1961.

Minister of Foreign Affairs of Iraq Hashim Jawad plants a plane tree in Friendship Park. Belgrade, September, 1961. Фоорафија, албум МСП РС 136

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

252

252. Шеик Ибрахим Совеил, министар спољних послова Саудијске Арабије, сади платан у Парку пријатељства, Београд, септембар 1961.

Sheikh Ibrahim Soweil, the Minister of Foreign Affairs of Saudi Arabia, plants a plane tree in Friendship Park. Belgrade, September, 1961. Фоорафија, албум МСП РС 137

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

253

253. Председник Републике Тунис Хабиб Бургиба сади платан у Парку пријатељства, Београд, септембар 1961.

President of the Tunisian Republic Habib Bourguiba plants a plane tree in Friendship Park. Belgrade, September, 1961. Фоорафија, албум МСП РС 138

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

САДРЖАЈ

КА БЕОГРАДСКОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Југославија и почеци организовања ванблоковског света (проф. др Љубодраг Димић) TOWARDS THE BELGRADE CONFERENCE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Yugoslavia and the Beginnings of the Non-Aligned Movement (Prof. Ljubodrag Dimić, Ph.D) Каталог изложбе / Exhibition Catalogue. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА ШЕФОВА ДРЖАВА ИЛИ ВЛАДА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА . . . . . . 35 Београд, 1 – 6. септембар 1961.

THE FIRST CONFERENCE OF HEADS OF STATE OR GOVERNMENT OF NON-ALIGNED COUNTRIES . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 Belgrade, 1st – 6th September, 1961 ПРВИ КОНТАКТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Пут Јосипа Броза Тита у Индију, Бурму и Египат 16. децембар 1954 – 5. фебруар 1955.

INITIAL CONTACTS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Josip Broz Tito's Visits to India, Burma and Egypt 16th December 1954 – 5th February 1955 АЗИЈСКО-АФРИЧКА КОНФЕРЕНЦИЈА Бандунг, 18 – 24. април 1955. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 ASIAN-AFRICAN CONFERENCE Bandung, 18th – 24th 1955. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44

139

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

ТРОЈНИ САСТАНАК ТИТО – НАСЕР – НЕХРУ Бриони, 18 – 19. јули 1956. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 TRILATERAL MEETING TITO – NASSER – NEHRU Island of Brioni, 18th – 19th July, 1956 . . . . . . . . 48 „ИНИЦИЈАТИВА ПЕТОРИЦЕ“. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 на XV заседању Генералне скупштине ОУН, септембар – октобар 1960.

THE INITIATIVE OF FIVE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 At the 15th Session of the United Nations General Assembly September – October, 1960 ПРИПРЕМНИ САСТАНАК НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА, Каиро, 5 – 12. јун 1961. . . . . . . . . . . . . . . 59 THE PREPARATORY MEETING OF NON-ALIGNED COUNTRIES, Cairo, 5th – 12th June, 1961 . . . . 60 ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА ШЕФОВА ДРЖАВА ИЛИ ВЛАДА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА, Београд, 1 – 6. септембар 1961.

THE FIRST CONFERENCE OF HEADS OF STATE OR GOVERNMENT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 OF NON-ALIGNED COUNTRIES, Belgrade, 1st – 6th September, 1961 Учесници Конференције / Conference participants . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Afghanistan / Авганистан. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Algeria / Алжир . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Burma / Бурма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 Cambodia / Камбоџа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 Ceylon / Цејлон . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Cyprus / Кипар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 Congo / Конго . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 Cuba / Куба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 Ethiopia / Етиопија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 Ghana / Гана . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 Guinea / Гвинеја. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91

140

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

India / Indija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 Indonesia / Индонезија. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 Iraq / Ирак. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 Lebanоn / Либан. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 Mali / Мали . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 Mоrоccо / Мароко. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 Nepal / Непал . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 Saudi Arabia / Саудијска Арабија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 Sоmalia / Сомалија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 Sudan / Судан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 Tunisia / Тунис . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 United Arab Republic / Уједињена Арапска Република . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 Yemen / Јемен . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 Yugoslavia / Југославија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 Земље посматрачи / Observer countries . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 Bolivia / Боливија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 Brazil / Бразил . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 Ecuador / Еквадор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 Документа Прве конференције несврстаних земаља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 Београд, 1 – 6. септембар 1961.

Documents of the First Conference of Non-Aligned Countries . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 Belgrade, 1st – 6th September, 1961 Београд за време Конференције / Belgrade during the Conference . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128

141

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

142

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА / Београд 1961

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА ШЕФОВА ДРЖАВА ИЛИ ВЛАДА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА Београд 1961 Каталог изложбе

Издавачи Архив Југославије Васе Пелагића 33, Београд www.arhivyu.rs Министарство спољних послова Републике Србије Кнеза Милоша 24–26, Београд www.mfa.gov.rs За издаваче Миладин Милошевић, в.д. директора Архива Југославије Иван Мркић, државни секретар Министарства спољних послова Републике Србије Лекор и корекор Бранка Косановић

Ликовно-рафички уредник Александар Ристић

Тираж 500 Прво издање Шампа M-GRAF, Трстеник

THE FIRST CONFERENCE OF HEADS OF STATE OR GOVERNMENT OF NON-ALIGNED COUNTRIES Belgrade 1961 Exhibition Catalogue

Publishers The Archive of Yugoslavia Vase Pelagića 33, Belgrade www.arhivyu.rs The Ministry of Foreign Affairs of the Republic of Serbia Kneza Miloša 24–26, Belgrade www.mfa.gov.rs For the Publishers Miladin Milošević, Acting Director of the Archives of Yugoslavia Ivan Mrkić, Secretary of State in the Ministry for Foreign Affairs of the Republic of Serbia Lector and Proof-reader Branka Kosanović

Artistic Director Aleksandar Ristić

Print Run 500 copies First edition Printed by M-GRAF, Trstenik

143

THE FIRST CONFERENCE OF NON-ALIGNED COUNTRIES / Belgrade 1961

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 327.55(083.824) ПАНТЕЛИЋ, Нада, 1953Прва конференција шефова држава или влада несврстаних земаља : Београд 1961. : каталог изложбе = The First conference of Heads of State or Government of Non-Aligned Countries : Belgrade 1961. : exhibition catalogue / аутори изложбе и каталога, authors of the exhibition and catalogue Нада Пантелић, Душан Јончић ; [главни и одговорни уредник Миладин Милошевић, editor-in-chief Miladin Milošević ; уводни текст Љубодраг Димић, introduction Ljubodrag Dimić ; превод на енглески језик Сања Чичановић, English translation Sanja Čičanović]. - 1. изд. Београд : Архив Југославије : Министарство спољних послова Републике Србије = Belgrade : Archives of Yugoslavia : The Ministry of Foreign Affairs of the Republic of Serbia, 2011 (Трстеник : М-граф). - 144 стр. : илустр. ; 21 cm x 21 cm Текст упоредо на срп. и енгл. језику. Тираж 500. - Ка београдској конференцији: Југославија и почеци организовања ванблоковског света = Towards the Belgrade Conference: Yugoslavia and the beginnings of the Non-Aligned Movement: стр. 5-20.

ISBN 978-86-80099-35-4 1. Јончић, Душан, 1952- [аутор] [аутор изложбе] a) Конференција шефова држава и влада несврстаних земаља (Београд) - 1961 - Изложбени каталози b) Покрет несврставања - Изложбени каталози COBISS.SR-ID 185418764

144

ISBN 978-86-80099-35-4