289971620 zavodnik nežnog srca

Zvoncica

~1~ Foxy

Zvoncica

Jasmina ZAVODNIK NEŽNOG SRCA

~2~ Foxy

Zvoncica

1. poglavlje Mlad, bogat i uticajan Dario Osvaldi plenio je izgledom i pameću. Vredno je radio, ludo se zabavljao, a kad je sam odlazio u krevet, spavao je mirno, bez snova.

Ali noćas je bilo drugačije. U snu je hodao uzanom ulicom prema nekoj kući. Usporio je korak. Bilo je to poslednje mesto na svetu na kojem je želeo da bude. Kuća na plaži. Porodični automobil parkiran na ulazu. Pas. Mačka. Dvoje dece.

I jedna žena. Supruga. Jedina žena do kraja života...

Uplašio se. Spavao je nag kraj otvorenog prozora i mada je bila jesen, bio je okupan znojem. To je san, tešio je sebe. Noćna mora.

Možda je to zbog školjki koje je juče jeo. Ili od konjaka koji je popio pre spavanja. A možda i zbog prisećanja na prošlost kad je, kao naivni osamnaestogodišnjak, verovao da je zaljubljen.

On i Teodora d’Alesio viđali su se tri meseca pre nego što ju je dodirnuo, a onda se sve munjevito odvijalo.

Za Božić ju je iznenadio zlatnim medaljonom, a ona njega novošću da je trudna.

Bio je van sebe. Iako mlad, bio je odgovoran i uvek je vodio računa o zaštiti. I voleo je Teodoru i nikada je ne bi ostavio na cedilu.

Zaista bi zauvek ostao s njom da se njegova braća nisu umešala.

Niko, Renato i Fabijan nesmiljeno su mu objasnili da Teodora zapravo želi njegov novac.

- Kakav novac? - upitao je Dario smejući se, jer su braća u tom, trenutku već raskrstila sa očevim novcem i sa svime što je s tim u vezi.

Teodora to nije znala. Fabijan je insistirao na tome da Dario sazna s kim je sve ona dotad bila i da se uradi test za utvrđivanje očinstva.

- Razgovaraj s njom ili ćemo mi to učiniti!

Sto puta se izvinjavajući, popričao je s Teodorom, a njene suze pretvorile su se u furiozni bes. Nikada više ništa o njoj nije čuo.

Da, to mu je slomilo srce, ali naučio je pravu životnu lekciju.

Uzdahnuo je nekoliko puta naslonivši se na jastuke. Brak? Žena i deca? Nema šanse! Trebalo je da prođu godine dok nije shvatio šta želi od života. U to vreme lutao je svetom obilazeći mesta gde nijedan ~3~ Foxy

Zvoncica razuman čovek ne bi nogom kročio. Ali sad je bio načisto. Imao je sve što muškarac može poželeti: penthaus, crveni “ferari”, privatni avion.

I žene... Osmehnuo se. Ponekad više žena i sve su bile lepe, seksi i nimalo naivne da bi se nadale da će s njim provesti duže od nekoliko meseci.

Trenutno nije bio u vezi.

Pauza, kako bi to Fabijan nazvao. Uživao je u svakom trenutku, kao, na primer, sa zgodnom plavušom na gala večeri prošle nedelje. Ušao je u hotel “Astorija”, na poslovni koktel, očekujući dosadno veče.

I onda je osetio nečiji pogled na sebi.

Posmatrala ga je lepa plavuša. Izgledala je božanstveno: duge noge, sjajna kosa, neverovatan seksi osmeh i dekolte...

Progurao se između zvanica da bi joj se predstavio. Posle nekoliko minuta neobavezne konverzacije prešli su na konkretne stvari.

- Ovde je bučno - primetila je, rado prihvativši njegov predlog da odu nekud da se na miru ispričaju. Ono što se kasnije dešavalo u taksiju, nije za priču. Ketrin ili Kerol, nije bio siguran da joj je zapamtio ime, naprosto se bacila na njega. Kad se taksi zaustavio ispred zgrade u kojoj Dario stanuje, oboje su bili toliko uzbuđeni da su jedva stigli do vrata stana...

Dario je ustao i otišao pod tuš. Ima njen broj telefona, ali neće je zvati. Za večeras se dogovorio s crvenokosom, koju je upoznao prošle nedelje. A sna što se tiče...

Smešno. Ono s Teodorom bilo je pre skoro petnaest godina. Danas mu je jasno da devojku, koja je lagala da je on otac njenog deteta, nije zaista voleo. Pa ipak joj je dugovao zahvalnost... za lekciju.

Kad muškarac spava sa ženom, odlaže pantalone, a ne razum.

Tada se nečeg setio. Očiju boje kafe i duge kose pune zlatnih nijansi.

Toplih, punih usana sa ukusom meda...

Isključio je tuš i uzeo peškir. Šta mu je danas? Prvo taj ludi san, sad ovo!

Grasijela Ronaldi. Pravo je čudo što se seća njenog imena, jer je takve detalje zaboravljao već sledećeg jutra. A Grasijelu nije video duže od godinu dana.

Tačnije, čitavu godinu, dva meseca i dvadeset četiri dana.

Obukao je trenerku i krenuo na uobičajeni džoging. ~4~ Foxy

Zvoncica Kad se vratio u stan, osećao se mnogo bolje, jer je tim naporom oterao duhove iz prošlosti. Još se bolje osećao kad ga je Renato pozvao da mu kaže da je ugovoreno preuzimanje francuske banke. Fabijan i Niko već su obavešteni. Naći će se kasnije na starom mestu, u omiljenom kafiću, da nazdrave.

Potom mu se raspoloženje opet pokvarilo posle razgovora s majkom.

- Tata želi da ti i Renato sutra dođete kod njega - saopštila mu je.

Znao je šta to znači. Otac je u poslednje vreme bio čudno raspoložen, stalno je spominjao starost i smrt. Sad će sigurno održati govor o advokatima, knjigovođama i bankarima. A zna da njegovi sinovi ne žele očev novac!

Majka je to znala. Međutim, ona i njene kćerke verovale su u bajku da je glava porodice pošten biznismen iako je on zapravo bio mafijaški don.

- Dario, spremiću tvoju omiljenu pastu - rekla je majka.

Od pomisli na pastu bilo mu je zlo, ali nije hteo da uvredi majku, pa je obećao da će doći.

- Zajedno s Renatom, u osam. Obavestićeš ga?

- Hoću, mama - nasmejao se. - Znam da će biti oduševljen.

Tako je Dario u nedelju ujutro, dok je ostatak Menhetna spavao, došao u roditeljsku kuću.

Renato je već sedeo za kuhinjskim stolom. Dario je pomislio da njegov brat dobro izgleda s obzirom na to da su prethodne večeri zaglavili u provodu.

Dario je te noći plesao s jednom crvenokosom, zatim su završili u njenom krevetu. Bila je to duga noć uz mnogo seksa, i to odličnog. Ipak, probudio se u svom krevetu, jer nije praktikovao da prenoći s bilo kojom ženom. Bolela ga je glava, bio je loše volje i nimalo nije bio oduševljen time što mora da se sretne sa ocem.

Majka je pred njega spustila pun tanjir. U tom trenutku u kuhinju je ušao očev pomoćnik rekavši da ih don očekuje.

Prvi je na redu bio Renato. Zato je Dario nastavio da jede, a majka ga je nutkala raznim đakonijama.

Sve češće je bacao pogled na sat i posle četrdeset minuta nestrpljivo je ustao od stola. ~5~ Foxy

Zvoncica - Mama, imam mnogo posla. Reci ocu da...

Očev pomoćnik se pojavio u vratima.

Otac će te sad primiti.

Očeva radna soba bila je mračna i ogromna, puna statua svetaca.

Otac je sedeo za radnim stolom kao na prestolu. Mahnuo je pomoćniku rukom da izađe.

- I zatvori vrata - dodao je.

Dario je seo, prekrstio ruke na grudima i čekao.

- Dario, hvala ti što si došao.

- Naredio si. Šta hoćeš?

Otac je uzdahnuo pa je, odmahnuvši glavom, položio ruke na sto.

- Kako si, oče? Šta ima novo? Jesi li nešto zanimljivo doživeo ovih dana?... Zar ne umeš da vodiš učtiv razgovor?

- Znam da si dobro. Zdrav si kao dren, mada se pretvaraš da si na samrti. A šta je novo kod tebe... bolje da ne znam. Ako si doživeo nešto zanimljivo, zašto to ne ispričaš agentima FBI? - Dobar ti je smisao za humor, sine.

- Ali nemam strpljenja za gluposti. Dakle, nameravaš li opet da mi pričaš o svojoj skorašnjoj smrti, pa zato moram znati neke stvari? Ako je tako...

- Nije.

- Direktan odgovor - Dario je klimnuo glavom. - Iznenadio si me.

Otac je pocrveneo.

- Dvojica sinova vređaju me istog jutra, to je previše.

Dario se nasmešio.

- Mora da je razgovor s Renatom loše prošao, pa je pobegao prečicom, na baštenska vrata.

- Dario, možeš li mi dati priliku da ti nešto kažem?

Ovo je nešto novo. Nema vike, nema naređenja, nema povišenog tona. Ali to ništa ne menja. Pa ipak, u Dariju se probudila radoznalost.

- Naravno. Da li je pet minuta dovoljno?

Mišić je zaigrao na očevom licu. Otvorio je fioku, izvadio registrator i gurnuo ga je sinu preko stola. - Uspešan si investitor, zar ne? Pogledaj ovo i reci mi šta misliš. ~6~ Foxy

Zvoncica Još jedno iznenađenje. Kompliment od oca. Stari je znao da Dario neće odoleti i da će otvoriti registrator.

- Ranč? - upitao je kad je pogledom preleteo nekoliko stranica.

- Nije to običan ranč, to je jedna od najvećih farmi goveda u Brazilu.

Zemljište se proteže na deset hiljada jutara.

- I? Otac je slegnuo ramenima.

- Želim da ga kupim.

Dario je zurio u njega. Šta će mu ranč?

- Zašto?

- Sudeći po dokumentaciji, to je dobra investicija.

- To je i Empajer stejt bilding.

- Poznajem vlasnika Valensiju, sarađivali smo pre mnogo godina.

Dario se cinično nasmešio.

- Mogu da zamislim.

- Tražio je pozajmicu, odbio sam.

- I? , - Bolestan je. Osećam se krivim. Hteo bih... Misliš da je ovo smešno?

- Ti i griža savesti? Ma daj, oče, ovo sam ja, a ne tvoje kćerke. Ne znaš ti šta znači griža savesti.

- Vlasnik umire, imanje će naslediti njegov neobuzdani jedinac Alfonso. Ranč je više od dvesta godina u vlasništvu porodice. Alfonso će upropastiti sve i pre nego što mu se otac u grobu ohladi.

- Zaista očekuješ da poverujem da to činiš iz saosećanja? Hoćeš da kupiš ranč da bi ga spasao?

- Znam da nemaš lepo mišljenje o meni... - Dario je prevrnuo očima, a njegov otac je nastavio: - ... ali možda sam ipak učinio ponešto zbog čega se kajem. Ne gledaj me tako šokirano. Čoveku kome se bliži kraj dozvoljeno je da razmišlja o svojoj duši.

Dario je odložio registrator.

- Molim te da odletiš u Brazil i proveriš situaciju na licu mesta. Ako se, po tvom mišljenju, isplati, daću ponudu za ranč.

- Tržište akcija je poludelo, a ti očekuješ da sve ostavim da bih otputovao u Južnu Ameriku i tvom neprijatelju ponudio nešto što on ne može odbiti? ~7~ Foxy

Zvoncica - Baš smešno. I pogrešno. Nije on moj neprijatelj.

- Svejedno. Imam pametnija posla nego da šetam po balegi da bih umirio tvoju savest.

- Ovo je mnogo lakši zadatak nego onaj koji sam dao tvom bratu.

- Šta god da je njegov zadatak, siguran sam da ti je rekao ono što ću ja sad reći - Dario je ustao. - Briga me za tvoju grižu savesti i...

- Jesi li nekad bio u Brazilu? Dario se namrštio. Znao je to da je tamo rođena Grasijela Ronaldi.

- Bio sam službeno u Sao Paulu.

- Znači, službeno za svoju firmu.

- Tako je, za privatnu firmu tvojih sinova - potvrdio je Dario.

- Dakle, razumeš se u posao. Zašto bih molio nekog stranca kad je moj sin jedan od najboljih?

Još jedan kompliment? Koješta, ali nekako prija.

- Ali - uzdahnuo je otac - ako nemaš vremena...

- Dobro, mogu odvojiti dva dana.

Otac se nasmešio.

- Neće trebati više. Ko zna, možda ćeš nešto naučiti.

- O čemu?

- O pregovorima, sine.

Pet hiljada milja jugozapadno od Njujorka Grasijela je sedela na verandi kuće u kojoj je odrasla.

Nekad su zbog te kuće ljudi uzdisali, sad više ne. Sve se promenilo, a promenila se i Grasijela.

Kao dete s ranča bila je mršava i štrkljasta, stidljiva i zatvorena. Ocu je to smetalo. Zapravo, sve mu je smetalo u vezi s njom. Veranda je bila pribežište za nju i njenog brata. Afonso je u očevim očima bio još manje vredan od kćerke. Čim je napunio osamnaest godina, napustio je ranč. Grasijeli je užasno nedostajao, ali ga je razumela. Morao je da pobegne da bi preživeo.

U osamnaestoj godini Grasijela se iz ružnog pačeta preobrazila u ponosnog labuda. Iako toga nije bila svesna, drugi su primetili. I onaj Amerikanac koji ju je onomad sreo na ulici i ponašao se kao da je gromom pogođen. Dao joj je svoju vizitkartu. Posle nedelju dana ~8~ Foxy

Zvoncica otputovala je u Njujork i dobila prvi angažman. Uživala je u manekenskom poslu.

Bila je srećna bar nakratko. Sad je ponovo na ranču Valensija. U međuvremenu su umrli i njen otac i brat. Onaj muškarac nestao je iz njenog života i sad je sama u ovoj ogromnoj, tihoj, žalosnoj kući. Ali ona je oduvek bila sama, čak i kad je bila ljubavnica Darija Osvaldija.

- Gospođice?

Podigla je pogled. Žena koja ju je odgojila stajala je pred njom.

- Da? - Zove vas.

Grasijela je skočrla na noge. Kako je na to zaboravila? Nije više sama.

~9~ Foxy

Zvoncica

2. poglavlje Dario je kupio kartu za redovan let, jer je Fabijan avionom firme otišao na službeni put.

Većina putnika prve klase bili su turisti koji su išli u obilazak Kampo Grandea. Dario je tražio da mu u agenciji rezervišu pristojan hotel i automobil.

- Mogu li nečim da vas ponudim? - upitala je ljubazna stjuardesa.

Da, ponudite mi nekoga ko će proceniti da li sam uračunljiv, pomislio je.

- Gospodine? Hoćete li nešto da popijete?

Uzeo je čašu crnog vina. Otvorio je aktovku da još jednom prouči dokumentaciju koju mu je dao otac.

Ugledao je vizitkartu nekog advokata i očevu poruku: “Obrati se njemu, ne vlasnicima.”

Dobro. Pozvaće večeras tog čoveka. Brazilci dokasno ostaju budni.

Kad je prošli put dolazio službeno, večera je počinjala u deset. Reći će advokatu razlog svog dolaska i daće mu ponudu.

Koliko bi to moglo da potraje? Neće mu trebati ni dva dana.

Raspoloženje mu se popravilo. Vratiće se u Njujork brže nego što je mislio...

Kad je Dario izašao iz aviona, bilo je prekasno da pozove advokata.

Zbog razlike u vremenu bilo je dva sata više nego što je računao.

Hotel u Bonitu bio je miran i prijatan. Dario se istuširao, presvukao i naručio je da mu donesu u sobu odrezak, salatu i kafu. Posle jela još jednom je proučio papire. Ne, ništa nije prevideo. Dario je uzeo bocu piva iz mini-bara pa je izašao na balkon. Ugledao je bazen obasjan mesečinom. Bio je mrtav umoran, ali je znao da neće moći da zaspi.

Dužina leta, razlika u vremenu, činjenica da je još uvek besan što je došao ovde...

Kad čovek odluči da odvoji dva dana i da preleti pet hiljada milja, mora da ima bolji razlog za to od nekakvih besmislenih pregovora u očevo ime. ~ 10 ~ Foxy

Zvoncica Možda bi trebalo da se ponaša kao da je na odmoru. Ili da potraži Grasijelu? Namrštio se. Otkud mu to? Bilo je zabavno dok je trajalo.

Nekoliko meseci, a onda je Grasijela nestala. Ili je bilo obrnuto...

Otputovao je tada na službeni put u Pariz ili Rim. Grasijeli ni reč nije rekao. I zašto bi? Izlazio je s njom, to je sve, mada nikada istovremeno nije bio s dve žene. Dok je bio na putu, shvatio je da je veza s Grasijelom pri kraju. Po povratku u Njujork otišao je u „Tifani”, kupio je dijamantske minđuše i pozvao ju je na večeru.

Bio je užasno nervozan iako je navikao na ovakve oproštajne večere. Kad su poručili kafu, odlučio je da joj saopšti.

- Grasijela, moram nešto da ti kažem.

- I ja tebi.

Izgovorila je to šapatom, rumenih obraza. Sad će mu priznati da se zaljubila u njega. Već je doživljavao takve scene i umeo je da prepozna znake. Požurio je da spusti kutijicu na sto i da joj objasni da, koliko god to želeo, nema vremena za pravu vezu. Želi joj sve najbolje, a ako joj zatreba...

Nije rekla ni reč, bila je bleda kao kreč. Onda je odmaknula stolicu, ustala je i uzdignute glave otišla iz restorana... ostavivši kutijicu na stolu.

Dario je popio gutljaj piva i otišao da trči. Posle sat vremena zaspao je snom bez snova i narednog jutra probudio ga je recepcionar.

Advokat Enrike Suarez bio je razuman čovek. Dario ga je pozvao i objasnio mu situaciju.

- Vaš otac obavešten je o svemu? - upitao je advokat.

- Naravno. Zato sam ovde, gospodine - Dario je malo oklevao. - Moj otac želi da kupi imanje od vlasnika. Slušajte, gospodine, najbolje je da se vidimo i da o svemu popričamo...

- Tako je. Upravo sam hteo da pođem na imanje. Hoćete li da se tamo sretnemo?

Dario se bez problema snašao. Kapija je bila otvorena i ubrzo se obreo pred kućom. Delovala je zapušteno. U dvorištu je video mnoštvo automobila, kombija i džipova.

Ovo treba da je uspešna farma?

- Gospodine Osvaldi? - prišao mu je nizak čovek.

Dario je pružio ruku. ~ 11 ~ Foxy

Zvoncica - Gospodin Suarez? Drago mi je.

- Pokušao sam da odložim, ali neki su nestrpljivi. Šta da odloži?, pitao se Dario prateći advokata u kuću. Ljudi su stajali u grupicama, samo je jedan bio odvojen, s cigarom među zubima. Široke stepenice vodile su na prvi sprat, gde je neki čovek za pultom pričao na portugalskom. Poneko od prisutnih podigao bi ruku.

- Šta se ovde dešava? - upitao je Dario.

- Licitacija, naravno - prošaputao je advokat. - Banka prodaje ranč.

Dario je pobesneo. Uhvatio je advokata podruku povukavši ga u jedan ugao.

- Vlasnik prodaje ranč? Advokat ga je začuđeno pogledao.

- Vlasnik je mrtav, gospodine.

- Onda Alfonso, njegov sin?

- I Alfonso je umro. Zar niste ovde da biste licitirali?

- Nisam znao...

- Morate biti spremni mnogo da ponudite.

Dođavola! On ne vodi poslove ovako.

- Koliko vredi imanje?

Suarez je izgovorio sumu izraženu u brazilskim realima, pa je to Dario preračunao u dolare.

- Pedeset hiljada, ne više?

- Toliko traži banka - Suarez je oklevao. - Ali moraćete više da odvojite. Zainteresovana je još jedna osoba.

Naravno da je Dario odlazio na licitacije, ali ovde je atmosfera bila nekako agresivna.

- U redu, koliko trenutno nude? Advokat je oslušnuo.

- Dvadeset hiljada reala. Polovinu od onoga što banka zahteva.

Dario je klimnuo glavom. To nije njegov novac. Plati koliko treba, rekao je otac dozvolivši mu da ponudi najviše pola miliona dolara. Što pre se sve završi, to bolje.

- Ponudite u moje ime sto hiljada dolara.

Suarez se nakašljao izgovorivši tu sumu u realima.

Zavladala je grobna tišina. Svi su se okrenuli prema Dariju, pa prema čoveku s cigarom u zubima. Onda je i on pogledao Darija. ~ 12 ~ Foxy

Zvoncica - Dvesta hiljada dolara - rekao je na engleskom s blagim akcentom.

Začulo se komešanje. Dario je slegnuo ramenima.

- Ako baš toliko želite ovo imanje...

Onda je nežan ženski glas izgovorio njegovo ime. I pre nego što se okrenuo znao je čiji je to glas.

Grasijelino srce udaralo je kao ludo. Dario. To je on! Nemoguće.

- Grasijela?

Bože, zaista je on! Prošlo je godinu i po dana, ali nije ga zaboravila. Široka ramena, mišićavo telo, markantne crte lica, svetloplave oči... I njegove usne... Čvrste. Tople. I sad je osećala njihov dodir.

Prišao joj je, uzmaknula je za korak. Ne sme je dodirnuti, stropoštaće se. U mnogim besanim noćima mislila je na njega pokušavajući da ubedi sebe u to da ga mrzi. Dok je molila nebo da ga nikada više ne sretne...

A ipak... Stajala je na stepeništu gledajući čoveka kome nije mogla videti lice. Ali kad je čula njegov glas...

Nije imala razlog da mu se smeši. Ništa nije osećala prema njemu, čak ni mržnju. To što ga je videla samo ju je malo potreslo.

Osim ako... ako nije došao zbog nje. Ponekad je u noćnoj tmini plakala od čežnje za njim.

- Šta radiš ovde? - upitao ju je. Njegovo pitanje trgnulo ju je iz sanjarenja. Postalo joj je jasno da ga se što pre mora rešiti.

- Mislim da ja to tebe treba da pitam - odgovorila je.

Bio je iznenađen. Naravno, nije navikao da se pravda.

- Ovde sam poslovno.

- Kakvi te poslovi dovode na kraj sveta?

- Došao sam da kupim ovaj ranč.

Osetila je da joj je krv jurnula u lice.

- A sad odgovori na moje pitanje - dodao je.

Začuo se smeh u prostoriji. Dario se okrenuo prema Antoniju Forenciju.

- Šta je smešno? - upitao je Dario.

- Sve, gospodine, uključujući ovu dirljivu scenu. Pitam se... Koliko dobro poznajete gospođicu? - prišao im je. - Pitam jer je ja dobro ~ 13 ~ Foxy

Zvoncica poznajem - Grasijela je jedva disala kad ju je zagrlio oko struka. - Zar ne, Grasijela?

Dariov pogled bio je leden. Gledao je u Antonija mada je pitanje bilo namenjeno Grasijeli.

- Šta hoće da kaže ovaj čovek? Grasijela, o čemu on priča? Odgovori mi!

Otvorila je usta, pa ih je zatvorila. Šta da kaže? Nikako istinu.

- Možda mogu da pomognem, gospodine - bio je to advokatov glas, Očigledno ste se vi i gospođica ranije sreli, verovatno u Americi.

- Može se tako reći - prokomentarisao je Dario, i dalje gledajući čoveka koji je zagrlio Grasijelu. Ona je drhtala, bleda kao kreč. Zašto se ne odvoji od njega? Zašto ga ne nazove lažovom?

- Onda verovatno poznajete gospođicu pod imenom Grasijela Ronaldi, ali njeno puno ime je Grasijela Ronaldi Valensija. Ona je kćerka pokojnog vlasnika imanja.

Dario je gledao u advokata.

- Mislio sam da je imao samo jednog sina.

- Imao je i kćerku. Najbolje da o tome popričamo na miru, gospodine Osvaldi, - Tako je - umešao se Antonio. - Ovde je u toku licitacija.

- Trenutak, želim da znam da li sam dobro razumeo - Dario je ignorisao Antonija. - Ranč, koji u stvari pripada Grasijeli, prodaje se onome ko najviše ponudi?

- Meni - Antonio je naviše pomerio ruku kojom je grlio Grasijelu. Sve će biti prodato meni. Za vas ovde ničeg nema.

Dario je pogledao Antonija pa Grasijelu. Nešto ovde nije u redu i zato će poslušati svoj instinkt, kao što je to uvek radio.

- Kolika je bila poslednja ponuda? - upitao je.

- Gospodin Forenci ponudio je dvesta hiljada dolara.

Dario je klimnuo glavom.

- Četiri stotine hiljada.

Opet se začuo žagor. Forenci je na to dodao: - Šest.

Dario je pogledao Grasijelu. Lepa je kao pre, ali je malo smršala. I videlo se da joj ne prija Antoniov zagrljaj. ~ 14 ~ Foxy

Zvoncica - Grasijela - rekao je mirno - ako želiš, kupiću ti ranč bez ikakvih uslova i prepisaću ga na tvoje ime.

Gledala ga je, video je da se premišlja. Ali zašto?

- Grasijela, reci, da li to želiš? Antonio je pustio Grasijelu da bi prišao Dariju.

- Mislite da možete tek tako da dođete ovamo i da sve dopustite sebi?

Dario nije reagovao.

- Grasijela, pričaj sa mnom. Gotovo se nasmejala. Da priča s njim?

Prekasno je za to. Trebalo je da pričaju onog dana kad se njen život zauvek promenio. Bila je usamljena i uplašena, trebao joj je on, njegova snaga i uteha. Kad ju je pozvao na večeru, pomislila je da je sudbina uslišila njene molitve i da je on shvatio...

Ali tada je zaključio da je umoran od nje. Nikada neće zaboraviti kutijicu s preskupim minđušama niti njegov govor i obećanje da ukoliko bude mogao da učini nešto za nju... Bol je bio nepodnošljiv. Odlučila je da ga precrta. Ali njen život se promenio.

- Imanje pripada meni - rekao je Antonio. - Žena takođe.

Grasijela je uzdahnula.

- Molim te, kupi mi ranč. Otplatiću ti ga do poslednjeg dolara.

Dario je oklevao.

- Pet miliona - rekao je. - Pet miliona američkih dolara.

Ljudi su zanemeli, Antonio je opsovao. Začuo se udarac čekićem i licitacija je zaključena.

Dario je privukao Grasijelu u naručje.

~ 15 ~ Foxy

Zvoncica

3. poglavlje Dariov poljubac Grasijela nije očekivala. I nije ga želela. Bio je period kad su joj njegovi poljupci značili sve. On joj je značio sve.

U dubini duše znala je da to nije uzajamno. Doduše, laskalo joj je to što je pokazao zanimanje za nju. Bilo je tako uzbudljivo. I, naravno, obećala je sebi da neće očekivati ništa. A onda se zaljubila, nepovratno i beznadežno.

To je bila magija, ali čarolija je ubrzo nestala.

- Grasijela - izgovorio je nežno kao nekad, dok su se voleli. Kad ju je uzeo u naručje, pokušala je da ga zaustavi, međutim, njegove usne spustile su se na njene i zavrtelo joj se u glavi.

- Dario - prošaputala je. Sve je oko njih nestalo, osim tog poljupca, njegove blizine, njegovih ruku koje su je držale. Obavila je ruke oko njegovog vrata. Propela se na prste i privila uz njega kao nekad.

Osetio je snažnu želju, znao je da ga obuzima žudnja. Kao da se nikada nisu rastali...

Začule su se psovke na portugalskom. Jedna ruka istrgnula je Grasijelu iz Dariovog zagrljaja.

- Droljo! - besno je uzviknuo Antonio.

Na to mu je Dario zavrnuo ruku iza leđa.

- Ubiću te, Osvaldi! - pretio je Antonio.

- Dario, molim te! - pokušala je da se umeša Grasijela. - Povrediće te.

Dario je primaknuo usne Antoniovom uvu: - Da je nikada više nisi pipnuo ili ću te ubiti!

- Ona je veštica! Smatra te budalom! Ne znaš...

Dario je jače zavrnuo Antoniovu ruku.

- Slušaj me, Forenci! Nikada je više nećeš pipnuti, nećeš joj se obratiti, nećeš je više nikada pogledati, inače si mrtav! Jesi li razumeo?

Držaćeš se podalje od nje!

Teško dišući, Antonio je klimnuo glavom. ~ 16 ~ Foxy

Zvoncica Dario ga je pustio. Forenci se izmaknuo pa je pokušao pesnicom da udari Darija. Ali ovaj je naučio da se brani. Spretno se izmaknuo, pa je snažnim udarcem oborio Antonija na pod.

Dario je posmatrao onesvešćenog čoveka. Onda je podigao glavu ugledavši advokata, voditelja licitacije... Grasijela je nestala.

Uhvatio je advokata za ramena.

- Gde je ona?

Suarez je gledao čas u Darija čas u Antonija.

- Stekli ste opakog neprijatelja, gospodine.

- Gde je Grasijela? Advokat je slegnuo ramenima.

- Otišla je. Pobegla je zajedno sa ostalima. Slušajte, gospodine Osvaldi. Situacija je komplikovanija nego što mislite...

Dario je izleteo iz kuće. U dvorištu su ostali samo njegov, advokatov i Antoniov automobil.

Grasijela je nestala. Možda je bolje tako. Došao je da kupi ranč u očevo ime a umesto toga, kupio je imanje ženi koja mu je nekad nešto značila. Da, poljubio ju je i to ga je malo izbacilo iz koloseka.

On je zdrav muškarac, a ona lepa žena. Nekada su bili zajedno.

Pogledao je unaokolo. Sve je zaraslo u korov, štale su zapuštene.

Upravo je pet miliona svog novca bacio u vetar. Ali pet miliona njemu ništa ne predstavlja. Grasijela mu ništa ne duguje. Zar nije rekao: bez ikakvih uslova? Zar nije baš on predložio da joj kupi imanje?

Na licu mu je zaigrao mišić. Da, to je bila njegova ideja. Ipak je trebalo da dobije odgovor na nekoliko pitanja. Zašto se vratila u Brazil?

Zašto želi ovo propalo imanje? Zašto ga je banka prodala?

I pre svega... zašto se odvratan tip poput Antonija ponaša kao da je ona njegova?

I, na kraju, najvažnije pitanje: zašto je toliko uživala u njegovom poljupcu? Dođavola, zašto ju je poljubio? Nikada se nije vraćao nekadašnjim devojkama...

- Hej, Amerikanče! - Antonio se cerio izlazeći iz kuće. - Imate snažan udarac za jednog Jenkija.

Dario je slegnuo ramenima.

- Nema na čemu.

- Zadovoljstvo je moje. Vaš udarac bacio me je u razmišljanje. Zar da se dvojica razumnih muškaraca biju zbog takve žene...? ~ 17 ~ Foxy

Zvoncica Dario se namrštio.

- Rekao sam vam da pazite šta pričate!

Antonio je podigao obe ruke.

- Verujte mi, prijatelju, možete je uzeti - lukavo se osmehnuo. - Čak vam dugujem zahvalnost, jer nisam bacio pare.

Dario je prekrstio ruke na grudima.

- Drago mi je.

- I zato ću vam, gospodine, uzvratiti uslugu - Antonio je zvučao oprezno. - Pre nego što previše zaglibite, treba da postavite dami jedno pitanje.

- Mislim da mi ne trebaju vaši saveti...

- Ili pitajte advokata. Možda će vam on reći istinu o svojoj šarmantnoj klijentkinji.

Dario je osetio jezu.

- Šta to znači?

- Pitajte Suareza u čijem je krevetu Grasijela spavala pre nego što je shvatila da će joj vaš krevet više doneti.

Dario je poželeo da zadavi Antonija, ali ponos ga je zaustavio.

Poželeo je što pre da ode iz ove kuće.

Zašto priznati poraz?, pomislio je Dario pritiskajući papučicu za gas.

Dovoljno je loše to što je Grasijela pred svima od njega napravila budalu, jer su svi znali da je ona sa Antoniom.

Zar je toliko želela ranč da se prepustila tom gadu? Ta žena je čudo!

Minđuše koje joj je onda kupio vredele su čitavo malo bogatstvo, ali bila je previše ponosna da bi ih uzela.

Za ranč je, očigledno, bila spremna na sve.

Automobil se malo zaneo u krivini i Dario je brzo povratio kontrolu.

Odjednom mu je sve bilo jasno.

Sve je to bilo dobro sračunato. Dama je videla šansu da dobije to parče zemlje bez obaveze da trpi Antonija.

- Dođavola! - opsovao je. Ispao je idiot! Ona je manipulisala njime i postao je vlasnik beskorisnog zemljišta usred ničega. Sav taj prokleti korov i oronule štale, sve je to sad pripadalo njemu. Ispisao je ček pa je bez reči otišao. Niko ga nije upozorio... Suarez je, doduše, rekao: Situacija je komplikovanija nego što zamišljate, ali Dario ga nije slušao. ~ 18 ~ Foxy

Zvoncica Nešto je iskočilo iz grmlja zastavši nasred puta. Oči su se crvenele pod svetlošću farova. Dario je pritisnuo kočnicu, automobil se zaneo.

Zadržao je dah pokušavajući da izbegne drveće...

Vozilo se zaustavilo, motor je stao. Dario je čuo tišinu noći. Ispustio je vazduh iz pluća. Pogledao je u retrovizor. Životinja - najverovatnije divlja mačka - nestala je.

Njegovo srce ludački je tuklo. Nekoliko puta duboko je udahnuo da bi se smirio.

Ova glupost ništa mu nije donela. Ipak, ko se poslednji smeje, najslađe se smeje. Možda su ga prevarili za pet miliona dolara, ali ovo nije kraj.

Na odlasku iz te kuće advokat ga je uhvatio za ruku.

- Gospodine Osvaldi, očekujem vaš poziv, treba da se dogovorimo za sastanak da bismo odradili prenos vlasništva na ime gospođice Ronaldi.

- Naravno - odgovorio je Dario, pa se nasmešio. Zašto bi njoj prepisao imanje? Uzalud se trudila, nema šanse da joj ga prepusti.

Prodaće ga prvom zainteresovanom kupcu ili će pustiti da ono propadne.

Startovao je motor. Vožnja mu je razbistrila misli, osećao se bolje.

Bio je ponosan na to što je čovek koji uvek sve drži pod kontrolom.

Neka joj je sa srećom i zbogom. Koliko sutra on će odleteti kući.

Sad će otići pravo u hotel, istuširaće se, presvući, naručiti nešto za jelo. Pa u Brazilu je, a Brazilke su poznate po lepoti. Malo zabave i opuštanja neće mu škoditi.

Ipak, pre toga potrebni su mu neki odgovori, a njih može dobiti samo od Grasijele. Okrenuo je automobil i odvezao se do kuće iz koje je pre izvesnog vremena otišao. Video je da su unutra uključena svetla.

Znao je da je to Grasijela, nije pobegla sa ostalima, nego se sklonila na sprat.

U njemu je ponovo buknuo bes. Odvezao se do ulaza u kuću.

~ 19 ~ Foxy

Zvoncica

4. poglavlje Grasijela je silazila niza stepenice. Bila je umorna od napornog dana. Najzad je u kući mir. Želela je da bude sama. U ovoj kući bilo je toliko uspomena, ružnih i lepih...

Prolazeći kroz sobe, u svakoj je uključila svetio. Jutros je ustala pre zore. Za zemlju ništa nije mogla učiniti, godinama je zapuštena, ali kuću je mogla da sredi, da je očisti kao da očekuje goste. Koješta, pa ovde dolaze samo oni koji su hteli da joj otmu imanje.

Menadžeri iz banke, aukcionari, njen advokat... On ju je stalno tapšao po ramenu govoreći da mu je žao što nije mogao da joj pomogne.

I Antonio...

Stresla se osetivši gađenje. Otkad se vratila na imanje, on ju je progonio kao vuk. Tešio ju je, saosećajno odmahivao glavom, uzdisao.

Pa ipak, primećivala je cinični sjaj u njegovim očima, kao i način na koji se oblizivao kad ju je gledao.

Danas je otišao korak dalje. Zagrlio ju je u želji da svima pokaže da će on, kad kupi ranč, kupiti i nju kao da je deo inventara.

Nikad!, pomislila je. Koliko god da je želela ovo imanje i kuću, pre će spavati na ulici nego da njemu bude dužna. Ili da s njim spava.

A onda se dogodilo čudo. U stvari, dva čuda. Prvo je čula Dariov glas, a onda ga je ugledala. Odlučnog lica stajao je u velikom salonu. Za trenutak je dozvolila sebi da pomisli da je došao radi nje, zato što ju je tražio, zato što ju je još uvek želeo.

Grasijela je obema rukama pritisnula jastuk na grudi zatvorivši oči.

Bože, kako je glupa i naivna!

On jeste tu, nije znala razlog njegovog dolaska, ali je znala da to nije ni u kakvoj vezi s njom. Ipak ju je to spasio. Kupio je imanje. Za nju. Bar je tako rekao.

Ipak, još se ništa nije desilo, nije potpisao papire, ali je zato nestao.

Suarez ništa nije znao.

- Možda se vratio u Njujork - rekao je advokat sležući ramenima. Nije mi se javio, gospođice, otkad je... razmenio nekoliko reči s gospodinom Forencijem. ~ 20 ~ Foxy

Zvoncica Razmenio je nekoliko reči? Grasijela se gotovo nasmejala. Tako se, znači, kaže kad se dvojica muškaraca pobiju? Ona je pobegla od straha da bi Antonio mogao da izađe kao pobednik...

Ostala je u svojoj sobi dok je Suarez nije pozvao telefonom. Svi su otišli, rekao je, gospodin iz Amerike takođe.

- I... kako se završila tuča?

- Gospodin Osvaldi je pobedio - odgovorio je advokat smešeći se.

- Zatim su još popričali, a onda je gospodin otišao.

I nije potpisao papire niti je održao obećanje „bez ikakvih uslova”.

Zašto? Satima ju je mučilo ovo pitanje.

I... onaj poljubac. Ona požuda.

Kao da nije prošlo dugo otkad su bili par, kao da mu još uvek pripada. Ne može se reći da mu je ikada pripadala, ali dok su bili zajedno, ponašao se kao da je ona njegovo vlasništvo.

Da li je to bila samo predstava za Antonija? Poljubac, smešno visoka cena, obećanje? - I šta ćemo sad? - upitala je svog advokata.

- Čekaćemo da se gospodin Osvaldi javi - odgovorio je. - Dobro je imati tako moćnog čoveka za prijatelja, zar ne?

Naglasak na reči „prijatelj” gotovo ju je izazvao da ga ošamari.

Mogla je da zamisli kako je to svima njima izgledalo - Dario ju je poljubio, ona mu je uzvratila. To su bili samo hormoni. Osim toga, uhvatio ju je na prepad. Niti je očekivala da će ga ikada više videti niti je to želela. On joj ništa nije značio pre, pa ni sad. Povredio je njen ponos i to je sve.

Prebolela ga je. Šta je to? Kroz prozor je ugledala nekakvu svetlost kako se približava kući. Automobil. Srce joj je uzdrhtalo.

Antonio, pomislila je zgroženo. Mora da je on i mora da je besan.

Dario ga je ponizio i, po njegovom mišljenju, ona je za to kriva. Čula se škripa kočnica, zatvaranje vrata automobila, a onda koraci na verandi. Neko je pritisnuo zvono.

U glavi su joj se rojile misli. Šta da radi? Da zove policiju? Stanica je miljama udaljena. Osim toga... koga je briga za nju? Antonio je ovdašnji, ona nije. Ne više. Njen otac se za to pobrinuo.

Zvonjava nije prestajala, neko je i pesnicama udarao po vratima.

Duboko je uzdahnula i krenula prema ulazu. ~ 21 ~ Foxy

Zvoncica Nije bio Antonio, nego Dario...

Dario je posmatrao kako se emocije smenjuju na Grasijelinom licu: iznenađenje, šok, strah. I još nešto što nije mogao da definiše. Ipak, brzo je povratila kontrolu.

- Dario - učtivo je izgovorila. - Nisam mislila da ću te danas opet videti. Da budem preciznija, gospodin Suarez i ja pomislili smo da si već na putu za Njujork.

- Iako nisam potpisao papire? Primetila je cinizam u njegovom glasu. Ne budi neljubazna, upozorila je sebe.

- Mislila sam...

- Veruj mi, znam šta si mislila - na usnama mu je zaigrao podrugljiv osmeh. - Nećeš me pozvati unutra?

Oklevala je i to nije mogao da joj zameri. Ona nije glupa.

- Kasno je.

- U Njujorku bismo tek sada pošli na večeru.

Pocrvenela je.

- To je bilo davno.

- Prvo večera - nastavio je, kao da ona ništa nije rekla - onda bismo otišli u neki popularni klub, jer si ih ti volela.

- Ti si ih voleo - usprotivila se. - Meni su bili draži jednostavni lokali.

Krv mu je proključala od njenog akcenta, koji je sad bio izraženiji.

Obično ga nije primećivao. U jednom razgovoru rekla mu je da je kao dete učila engleski, ali uticaj portugalskog bio je uvek jak kad se borila sa emocijama.

Na primer u krevetu, kad su se voleli. Ponekad mu je šaputala na portugalskom, što on nije razumeo. Ali njegovo telo, njegove usne i ruke shvatali su poruku.

Gledao ju je, svaki mišić u telu bio mu je napet.

- A tebi se dopadalo ono šta smo radili kad bismo se vratili u tvoj ili moj stan.

Obrazi su joj buknuli. Ako je umislila da vlada ovom situacijom onako kako je danas sve kontrolisala, prevarila se.

Duboko je uzdahnula. Učinilo mu se da su joj grudi veće, punije. A on ih odavno nije video... Predugo, pomislio je, a telom mu je prošao talas strasti. ~ 22 ~ Foxy

Zvoncica Strast? Prema ženi koja nije čak ni našminkana? Prema ženi koja nosi široku majicu i loše skrojene farmerke? A pre je nosila markirane haljine. I nije mu dozvoljavala da joj kupuje odeću, - Radije ću to sama - branila se sa osmehom na licu. Tu rečenicu izgovarala je kad god je pokušao i najmanju sitnicu da joj kupi.

Sad je drugačije gledala na to. Jutros nije ni trepnula kad je ponudio pet miliona dolara za ranč.

- Ono što smo u Njujorku radili, gospodine, sada je prošlost.

- Zašto si tako zvanična, draga? Posle svega što smo zajedno preživeli.

- Prošlost u ovom slučaju ne igra nikakvu ulogu.

- Naprotiv, pa ja sam danas kupio ovu kuću.

Klimnula je glavom i prekrstila ruke na grudima.

- Tačno. I to je bilo... baš velikodušno.

- S obzirom na to kako si gledala svog prijatelja, izgleda da ti je bilo drago.

- Da. Takva sam ja. A Antonio nije moj...

- Prijatelj, ljubavnik, kavaljer... - Dario je slegnuo ramenima. - Zovi ga kako god hoćeš.

Video je da je whom jezika prevukla preko usana. Mrzeo je sebe zbog reakcije koju je to izazvalo u njegovom telu. Ona to namerno radi.

- Mora da je za tebe pakao to što moraš da spavaš sa Antoniom.

Ošamarila ga je. Uhvatio ju je za ručni zglob i privukao sebi.

- Šta je bilo, mala? Ne prija ti istina?

- Napolje - procedila je kroz stisnute zube. - Izlazi iz moje kuće!

- Ovo nije tvoja kuća. Ne više. Oči su joj se napunile suzama. - Kupio sam je. Računala si s tim. Gledala ga je kao da je poludeo.

- Računala? Pojma nisam imala da si u Brazilu. Uostalom... otkud ti ovde?

- Poslovno. Porodične stvari. Zabacila je kosu.

- A, da. Ozloglašena porodica Osvaldi. Kako sam to mogla zaboraviti!

Grasijela je jedva disala jer se pojačao stisak na njenom zglobu. Dok su bili zajedno, nije pričao o svojoj porodici, nije pominjao da mu je otac ~ 23 ~ Foxy

Zvoncica povezan s podzemljem. Ali ona je to znala. O braći Osvaldi čitala je u žutoj štampi.

- Šta time hoćeš da kažeš?

- Da jabuka ne pada daleko od stabla. Dođavola, to me boli! pokušala je da se oslobodi njegovog stiska, ali svakim pokretom bila mu je sve bliže.

Ovo je pravo mučenje! Slatko mučenje.

Dodir njihovih tela probudio je sećanja u Dariju. Osetio je neopisivu želju, divlju i opasnu. Možda je ona u pravu. Možda jabuka zaista ne pada daleko od stabla. Pre nekoliko generacija u zemlji njegovih predaka nijedna žena ne bi se usudila da od nekog Osvaldija napravi budalu, kao što je to Grasijela danas uradila.

Uhvativši je za ramena, privukao ju je sebi i pritisnuo usne na njene. Branila se, ali na to nije obraćao pažnju. Jedino mu je bilo važno da je ljubi, da je uzme, da je ima.

Danas mu je rekla šta želi. Sad će joj pokazati šta on želi.

A želeo ju je u krevetu, onoliko dugo koliko mu to bude prijalo.

Nikada nije bio s ljubavnicama drugih muškaraca, ali ovo... bilo je drugačije.

Izbrisaće joj sećanje na Antonija iz glave. Podsetiće je na to koliko je uživala.

Prošaputao je njeno ime. Zavukao joj je ruku pod majicu i dodirnuo grudi. Kao da su žudele za njegovim milovanjem.

- Grasijela - promrmljao je, a ona ga je zagrlila oko vrata.

Dođavola, šta on to radi?

Psujući, odgurnuo ju je od sebe. Grasijela se saplela i udarila ramenom u zid. Gledala ga je šokirano, sa suzama u očima, ali to ga nije prevarilo. Zamalo da joj dopusti da to opet uradi. Želela je seksom da ga odvrati od realnosti, pa da on isključi mozak.

- Lepo - rekao je, kao da je sve vreme držao situaciju pod kontrolom. - Slagaćemo se vrlo lepo.

- Nestani! - naredila je drhtavim glasom.

- Ma hajde, ne budi takva. Razmisli... Sa mnom ti je prijatnije nego s Antoniom, to oboje znamo.

- Rekao si: bez ikakvih uslova.

- To je bilo pre nego što sam saznao za tvoj dogovor sa Antoniom. ~ 24 ~ Foxy

Zvoncica Opsovala je, a on se nasmejao. Gledao ju je pravo u oči.

- Ti biraš - rekao je hladno. - Odmah ću ranč prodati Antoniju.

- On ti neće platiti pet miliona.

- Moj knjigovođa kaže da moram imati i gubitke. Zbog otpisa.

Usne su joj drhtale. Bilo je teško ne podleći sažaljenju. Teško, ali ne i nemoguće.

- Mrzim te, Dario!

- Postavlja se pitanje koga mrziš više: mene ili Antonija?

Naravno, možeš nas obojicu ostaviti, pa pokupiti svoje stvari i iseliti se...

U kući se razlegao vrisak. Grasijela se okamenila.

- Šta je to?

- Lisica - rekla je.

Lagala je, video je to. Opet taj vrisak.

- Lisica? U kući?

- Onda mora da je majmun. Ponekad se ohrabre.

Kako da ne! Nije to ni lisica ni majmun. Dario je pošao gore stepenicama. Potrčala je za njim u pokušaju da ga zaustavi.

- Dario, molim te, odlazi! Danas ću se spakovati i rano ujutro ću otići, obećavam...

- Skloni mi se s puta! - preskačući po dva stepenika, pratio je zvuk plača koji se sve glasnije čuo u hodniku. Stigao je do otvorenih vrata, do slabo osvetljene prostorije...

Ugledao je krevetac s plavim prekrivačem i medom... i bebu koja je plakala iz sveg glasa.

Zastao je kao gromom pogođen. Grasijela se provukla pored njega da uzme bebu u naručje.

Kaži nešto! Ali ništa mu nije padalo na pamet. Samo je zurio u Grasijelu i bebu u njenim rukama.

- Mali moj - nežno je tešila dete privijajući ga uza se. - Nemoj plakati.

Beba se umirila. Svetloplavim očima s dugim trepavicama zagledala se u Darija. U sobi je zavladala tišina. Dario se nakašljao.

- Tvoje? - nije baš rečito, ali ničeg drugog nije se setio.

Grasijela ga je prkosno pogledala. ~ 25 ~ Foxy

Zvoncica - Da, ovo je moje dete. Osećao se kao da je sav teret sveta pao na njegova pleća.

- Tvoje - ponovio je - i Antoniovo.

Grasijela je ispustila čudan zvuk, ni smeh ni uzdah. Obraz je prislonila na bebinu glavu. Dario ju je gledao. Sad bi morao nešto da kaže... ili da udari pesnicom u zid.

Nije učinio ni jedno ni drugo. Prvo pravilo u životu glasi: ono što se desilo ne može se poništiti, a drugo: čovek uvek mora ostati pribran.

Okrenuo se i napustio je kuću.

~ 26 ~ Foxy

Zvoncica

5. poglavlje Vozio je kao mahnit. Nije mogao da shvati kako je Grasijela mogla da spava s tako odvratnim tipom i da s njim ima dete...

Udario je šakom po volanu. Hteo je što pre da stigne u hotel, da spakuje kofer i nestane iz Brazila.

Moraće da se javi ocu. I šta će mu reći? Da je kao potencijalni kupac sve pogrešno shvatio? Da nema problematičnog sina vlasnika imanja, ali da zato ima problematična kćerka?

To je žena koja je tri meseca delila postelju s njim. Već prve večeri završili su u krevetu nošeni strašću kakvu on nikada pre nije osetio.

Posle toga bili su zajedno svake noći...

Sad mora da misli na važnije stvari, na primer na to šta će uraditi s rančom. Kupio ga je za ženu koja više ne postoji.

Pet miliona dolara za nešto što ne vredi ni desetinu te svote.

Svaka mi čast, pomislio je. Pozvaće Suareza i reći će mu da proda imanje. Cena nije važna, kao ni kupac. Može da bude i Antonio.

On bi čak bio idealan. Dok se Dario nije pojavio, Grasijela je bila spremna da plati Antoniju bilo koju cenu. Pa neka to i uradi.

To što ju je video s detetom drugog muškarca ništa mu nije značilo.

Dete sa svetloplavim očima i ozbiljnim licem.

Psujući, zaustavio se kraj puta. Ništa nije znao o bebama. Niko od njegove braće i sestara nije bio u braku. Bebe je viđao samo dok je džogirao po parku. Jednom je sreo ženu s bebom u svojoj zgradi.

Napolju je lila kiša, a oni su čekali taksi.

- Grozno vreme - rekao je.

- Da - odgovorila je, ali činilo se kao da je očekivala nešto drugo.

Najzad je shvatio.

- Divna je - rekao je gledajući bebu.

Majka je procvetala.

- Jeste. I danas puni četiri meseca. Četiri meseca...

Bila je otprilike veliku kao beba koju je danas video. Beba s plavim očima. ~ 27 ~ Foxy

Zvoncica Za trenutak je izgubio dah. Bio mu je poznat taj izraz lica. Te oči gledao je svakog jutra u ogledalu dok se brijao.

- Ne! - rekao je naglas. - Nemoguće!

Mozak mu je besomučno radio. Računao je ono što nijedan muškarac ne voli da računa. Možda je Grasijela lagala? Ali... nije ga lagala. Samo je rekla da je to njeno dete.

- Bože - izgovorio je naglas, pa je okrenuo automobil i vratio se.

Dante je zaspao, Plakao je pola sata, što je za njega bilo neobično.

Inače je bio mirna beba. Jeo je, spavao, smešio se. A najčešće je bio ozbiljan. Ipak, kad se smejao, oči su mu sijale i celo lice bilo mu je ozareno.

Isto kao kod njegovog...

Grasijela je odmahnula glavom. Trebalo je da prođe mnogo nedelja i meseci da u svom sinu više ne vidi njegovog oca.

Vratila je bebu u krevetac, pokrila ju je i poljubila u čelo. Kad je saznala da je trudna, gotovo je umrla od straha. A sad je Dante centar njenog života i sve što je činila, činila je za njega. Zbog njega je želela da zadrži kuću.

Uzdahnula je, pa je otišla u svoju sobu da se svuče.

Eh, kad bi joj to pošlo za rukom! Zbog Dantea. Ovo mesto povezivalo ga je s korenima. I bilo je mesto sećanja na njegovog ujaka.

Grasijela je brata volela od srca, a on je nju obožavao. Za Darija je bila samo igračka.

Danas mu je poslednji put dozvolila da je povredi.

Stala je pod tuš.

Dario je prošlost, njen sin je njena budućnost. Mora da odluči šta će dalje. Nadala se do poslednjeg trenutka, mada je znala da njena ušteđevina neće biti dovoljna. Hipoteka na ranč bila je isuviše visoka, jer je njen otac podizao kredite zalažući imanje, a novac je trošio na kocku i žene. Kad je Alfonso nasledio ranč, banka se pripremala da imanje stavi na licitaciju.

Alfonso je umro uprkos lečenju na koje je ona potrošila svu ušteđevinu stečenu dok je radila kao manekenka.

Tada se pojavio Antonio. Odmah mu je objasnila šta da učini sa svojom odvratnom ponudom. Smejao se. Bio je ubeđen u to da će ona promeniti mišljenje posle licitacije. Ali ona to nikada neće učiniti. Nije ~ 28 ~ Foxy

Zvoncica želela da prisustvuje licitaciji. Zašto da gleda kako taj odvratni lik uzima ono što pripada njenom sinu?

Onda je čula Dariov glas. Zašto je poverovala da je on njoj kupio imanje? Još gore... zašto mu je dozvolila da je poljubi? Bacila mu se ko vrata, a on je jasno pokazao šta o njoj misli. Mislio je da bi ona bila s nekim poput Antonija.

Kako je to pomislio nakon što je bila s njim?! Mrzela ga je zbog toga.

Mrzela ga je jer je ostavio trag na njenim usnama, njenoj koži, u njenom srcu.

Okamenila se. Zvono! Opet neko lupa po vratima. Čula je to iako je bila pod tušem. Buka će probuditi Dantea.

Kako da Antonija pusti u kuću? Ovoga puta sigurno je on.

Polako se obrisala, obukla je bade-mantil i čvrsto vezala kaiš.

Ubrzanog pulsa spuštala se niza stepenice.

- Grasijela! Otvori!

Trgnula se. Dario? Zašto se vratio? Šta još hoće od nje?

Duboko je uzdahnula odškrinuvši vrata.

- Ne razumem, šta tražiš ovde? - rekla je. Dario je gurnuo vrata i ušao. Potisnuti bol u njenom srcu opet se pojačao. - Nisam te pozvala unutra. Već je kasno i ja...

Obilazio je oko nje, oči su mu sijale.

- Tačno, veoma je kasno - pogledom je klizio niz njeno telo, grudi, noge. Znala je da se tanka tkanina zalepila uz njeno vlažno telo.

Prekrstila je ruke na grudima. On se nasmejao. - Spremaš se za posetu?

- Spremam se za spavanje - odgovorila je hladno mada su joj obrazi goreli. - Moram rano da ustanem.

Nestao je osmeh s njegovog lica.

- Beba sigurno smeta tvom društvenom životu.

Podigla je bradu.

- Šta želiš?

- Teško je zamisliti da nekome ko je, kao ti, navikao na grad može prijati ovakav život.

- To samo dokazuje da me ne poznaješ.

O čemu ona priča? Dosta toga znao je o njoj: volela je belo vino, krvavo meso, nosila je samo vrhunsku odeću... ~ 29 ~ Foxy

Zvoncica - Dario, pitala sam te nešto: zašto si se vratio?

- Nisi mi odgovorila na jedno važno pitanje.

Izdržala je njegov pogled, ali je prebledela.

- Koje pitanje?

Prišao joj je bliže, a oči su mu potamnele.

- Da li je dete njegovo? - sačekao je trenutak. - Ili je moje?

Njegove reči ošinule su je kao munja. Kad je otkrila da je trudna, zamišljala je ovakvu scenu. Nekako, nikada nije uspela da zamisli dobar kraj.

Samo zato se one večeri kad joj je rekao da je više ne želi nije slomila. Tada je nameravala da mu kaže da je trudna. Ali nije je želeo tada, ne želi je ni sad. Pa zašto onda pita? I zašto bi mu ona odgovorila?

- To je jednostavno pitanje. Čije je dete? Odgovori mi. Čemu? Ono najgore prošla je sama. Nije više mogla da radi kao za promenu. Napolju ima mnogo zanimljivih žena...

- Nikada to nisam rekao - krv mu je jurnula u lice.

Grasijela je zabacila mokru kosu. Kako je lepa! Imala je na sebi stari bademantil, ali nosila ga je kao da je kraljica. Bademantil je naglašavao njene grudi, koje je nekad dodirivao. Sećanje je bilo toliko jasno, kao da se sve juče dešavalo. Sećao se oblika, veličine, ukusa... Drhtala je u njegovom naručju od strasti.

Njegovo telo reagovalo je istog trena. Počeo je da šeta po sobi da bi povratio kontrolu. Bio je besan na nju jer mu je dozvolila da je otera.

Prošlo je nekoliko trenutaka pre nego je zastao pred njom.

- Šta misliš, koliko će vremena trebati da dobijem odgovore na svoja pitanja? Sat? Jedan dan? Poziv advokatu i on će sve pokrenuti.

Saznaću gde je dete rođeno...

- Njegovo ime je Dante.

- A kako glasi njegovo prezime?

- Ronaldi - slagala je, a mrzela je sebe što je u trenutku slabosti navela Darija kao Danteovog oca.

- Dobro - izvukao je mobilni iz džepa.

- Šta to radiš?

- Zovem advokata. Ako hoćeš na teži način, može. Ali samo ćeš me razbesneti. Veruj mi, to ne želiš da uradiš. ~ 30 ~ Foxy

Zvoncica U pravu je, on je opasan protivnik. I zašto da mu ne kaže istinu?

Ionako od njega ništa ne želi. manekenka, pa se vratila kući, ocu koji ju je gledao svisoka. Onda su usledile bolest i smrt, prvo njenog oca pa brata.

Ponosno je podigla bradu.

- Zašto pitaš kad si već izabrao odgovor?

Uhvatio ju je za zglob ruke.

- Poslednji put te pitam: čije je dete?

- Moje. Ne treba ništa drugo da znaš. A sad, nestani!

- Da nisi nešto zaboravila? - upitao je opasno nežno. - Ovo nije tvoja kuća, nego moja.

Srce joj je preskočilo jedan otkucaj.

- Gospodin Suarez je rekao da imam četrdeset osam sati da se iselim.

- Iselićeš se kad ja kažem. Želiš četrdeset osam sati? Onda mi odgovori na pitanje.

Pokušala je da se oslobodi njegovog stiska, ali on ju je uhvatio za ramena.

- Kad je beba rođena?

- Pre četiri meseca. Odgovorila sam na tvoje pitanje. A sad...

- A ti si mene napustila pre godinu dana.

- Ja sam tebe napustila? - gorko se nasmejala. - Odbacio si me kao igračku, jer sam ti dosadila.

- Nikada mi nisi bila igračka.

- Bilo je zabavno, Grasijela - imitirala ga je mada to nisu bile reči koje je koristio - ali vreme je.

- Grasijela, odluči - glas mu je bio smiren, ali su njegove oči sijale opasnim sjajem. - Hoćemo li to uraditi na moj... ili na teži način?

Poslednji put: da li je Dante moj sin?

Znala je da je vreme za priznanje.

- Da - rekla je - Dante je tvoj sin. Ali to ništa ne menja.

Od svih pitanja koja su danas postavljena ovo je jedino važno. I Dario je znao da se sve promenilo. Njegov svet više nikada neće biti isti. ~ 31 ~ Foxy

Zvoncica

6. poglavlje Grasijela je obećala sebi da Dario nikada neće saznati da je otac njenog dečaka, jer je Dario nije želeo. Zašto bi onda želeo da sazna da je rodila njegovo dete?

Ali sudbina ga je vratila u njen život. Video je njenog sina i postavio je direktno pitanje. Kako je mogla da laže?

Međutim, dok je posmatrala njegovu reakciju, postalo joj je jasno da bi bolje bilo da je slagala. Izgledao je kao da ga je udario grom. Bio je izbezumljen, boja mu je nestala iz lica. Njegove svetloplave oči sijale su se kao zaleđena jezera.

Grasijela je duboko uzdahnula. Nije se osećala dobro. Licitacija, Antonio, iznenadni Dariov dolazak. Sve ju je bolelo. Ili je hvata prehlada ili je ovo reakcija na ovaj beskrajno dug i grozan dan. Dario treba da ode, samo je to želela. Nije bila u stanju da mu objašnjava, kao ni da sluša Dariovo poricanje.

Pogledala ga je, vratila mu se boja u lice. Njegova arogancija takođe.

To je osetila u njegovom glasu, očima, držanju. Distanca, hladnoća, ravnodušnost. Nekad je to “vladar univerzuma” držanje smatrala fascinantnim. Bilo je to davno.

- Jesi li čula šta sam rekao? Kako dete može biti moje?

Pojačao joj se bol u slepoočnici. Povredilo ju je njegovo pitanje, ali neće mu to pokazati. Dovoljno ju je povredio kad je one noći pred nju spustio kutijicu sa skupim minđušama.

- Pa na uobičajen način - odgovorila je sarkastično. - Zar u školi niste učili o tome?

- Ovo nije smešno - ledeno je odgovorio. - Koristio sam zaštitu.

Uvek.

Da, jeste. I ponekad je ona to preuzimala na sebe...

- Kako si onda mogla da zatrudniš?

Ovo nije odbijanje prihvatanja istine. Optuživao ju je da je lažljivica.

Poželela je da ga ošamari.

- Znam da sam zatrudnela uprkos zaštiti - rekla je.

- Primetio bih da je neki kondom pukao. ~ 32 ~ Foxy

Zvoncica - Da, naravno - gorko se osmehnula. - Ti si čovek koji uvek sve primeti i uvek sve zna.

- Ne mogu da verujem... Grasijela je uzdahnula. Zašto mu je rekla da je Dante njegovo dete? Ovaj razgovor bio je potpuno besmislen. Dario je samo hteo da se uveri u to da je dete njegovo.

Dobro. Grasijela je prišla vratima otvorivši ih.

- Završili smo, Dario.

- Završili? - zlokobno se nasmejao. - Ni počeli nismo. Hoću odgovore.

- Dobio si ih. Pitao si čije je dete, rekla sam ti, a ti to poričeš. Dakle, nemamo više šta jedno drugom da kažemo.

Dario je zatvorio vrta. Osećao je da mu adrenalin juri telom. Zar ona zaista umišlja da može da ga izbaci? Da zanemarimo to što je kuća sad njegova. Nakon što mu je servirala takvu vest? Da je beba koja gore spava njegovo dete.

Pitao si, javio se glasić u njegovoj glavi.

Da, pitao je i ona je odgovorila. Zar je mislila da će on njenu tvrdnju tek tako prihvatiti? Takvu grešku čovek čini samo jednom u životu.

Posle Teodore...

- Recimo da je dete moje. Osetila je knedlu u grlu.

- Molim te, odlazi! - glas joj je podrhtavao. - Zaboravimo na ovaj razgovor.

- Šta sad to znači? Da li je moje ili nije?

Bilo bi glupo da sad laže.

- Da, tvoje je, ali to je biološka slučajnost.

- Da li si one večeri kada smo se rastali znala da si trudna?

- Misliš na ono veče kad si mi saopštio da više nisam poželjna u tvom životu?

- Dođavola, samo mi odgovori na pitanje! Da li si znala?

- A šta ako jesam?

- Da li ti je palo na pamet da mi kažeš?

U njenim očima sevnuo je bes.

- Kada? Pre ili posle minđuša? Osetio je da su mu obrazi pocrveneli.

Ovo je zvučalo kao da je hteo da je podmiti, kao da je on kriv za sve.

- Hteo sam nešto da ti poklonim da znaš da si mi značila. ~ 33 ~ Foxy

Zvoncica Njena šaka poletela je prema njegovom obrazu. Uhvativši je za ruku, savio ju je na leđa. Znao je da to nije bilo nežno, ali bilo mu je svejedno.

- Ne pokušavaj - zapretio joj je - da me okriviš za to što me nisi obavestila o... o ovim okolnostima.

- Znači, tako na to gledaš? - glas joj je podrhtavao. - Ja to vidim drugačije. Bila sam trudna. S tobom. A ti si hteo da me se brzo rešiš... ućutala je pokušavajući da se oslobodi njegovog stiska. - Pusti me! Učini nam oboma uslugu i odlazi.

Drhtala je... kao i one noći. U krevetu je delovala tako nevino. Činilo se da joj je sve što su radili bilo novo. A one noći kad joj je saopštio da je kraj, u njenim očima video je neobičan sjaj. Nešto o čemu nije želeo da razmišlja.

Sad je to opet ugledao. Da li je to bol?

Grlo mu se stegnulo. Znao je kako da ublaži taj bol. Mogao je da je uzme u naručje, da je poljubi, da joj prizna da nikad nije prestao da razmišlja o njoj. Da mu nedostaje, da je još uvek želi.

Dođavola, o čemu on razmišlja? Kako je moguće da ona još uvek tako utiče na njega? Uostalom, raskinuo je s njom zato što je primetio da mu se uvlači pod kožu. I poslednje što mu je sad trebalo jeste taj osećaj u želucu.

Ona je upravo igrala na tu kartu.

Nekoliko suza, jedan poljubac i imanje je kupio za nju. Sad ova fantastična priča. Još nekoliko suza, još jedan poljubac i on će se pomiriti s tim da je dete njegovo i pitaće je koliko joj novca treba da s detetom lagodno živi, kako je navikla.

A ako je dete zaista njegovo? U tom slučaju, on će učiniti sve što treba. Ali neće se pouzdati samo u njenu reč. Nešto slično već je doživeo.

Dario se odmaknuo od nje.

- Zahtevam dokaz.

- Ne treba ti. Ne želim ništa od tebe.

- Onako kako danas nisi želela da tebi kupim imanje, pa si mi se bacila oko vrata? Nema više igrica, mala. Hoću dokaz. Datum i mesto rođenja, izvod iz matične knjige rođenih. Da li je moje ime na njemu?

Suze su joj se slivale niz obraze. Ako je gluma, onda je ovo prokleto dobar šou. ~ 34 ~ Foxy

Zvoncica - Napolje! - vrisnula je. - Nestani iz mog života! Ništa od tebe nisam tražila dok sam bila trudna, pa ni sad ništa ne tražim. Nikada ništa nisam želela od tebe, ni tvoj novac, ni tvoje skupe poklone, ni...

- Ali ovo ovde jesi želela - upao joj je u reč. Povukao ju je u naručje i usnama zarobio njene. Ljubio ju je strasno, žudno iščekujući njenu reakciju.

Ali reakcija je izostala. Grasijela se ukočila. Kad je podigao glavu da je pogleda, njene oči bile su crne od bola.

- Molim te, idi - prošaputala je. - Ako si ikad išta osećao prema meni, odlazi.

Gledao ju je ne shvatajući šta se dešava. Naravno da je nešto osećao prema njoj. Možda čak previše. Želeo je da joj to prizna, želeo je opet da je poljubi i da suze bola pretvori u slatke jecaje...

Odmaknuo se za korak. Mora što pre otići odavde. Treba da popriča sa advokatom i sa svojom braćom, kao i da zakaže termin za dokazivanje očinstva. Ako test bude pozitivan, moraće da razmisli o tome šta će dalje.

Ne okrenuvši se, napustio je kuću.

S Grasijelom je završio. S Brazilom takođe. Ovde više ničeg nema za njega.

Razmišljao je samo o tome da treba da se vrati kući. Neće čekati do jutra.

Ušao je u hotel. Noćni portir je dremao. Dario mu je rekao da želi da iznajmi čarter let. Nekoliko poziva i sve je bilo rešeno.

Sat kasnije bio je na putu kući. Privatni avion bio je udoban, pilot iskusan, a noćno nebo posuto zvezdama. Ali Dario se užasno osećao.

Nije bio čovek koji beži od odgovornosti. Zar nije upravo to razlog što je doleteo ovamo? Otac mu je nametnuo obavezu da ispravi nešto što je davno zabrljao. Dobro, otac je neke detalje pogrešno shvatio. Nije bilo starca na samrti niti farme koja cveta, a koja ne bi trebalo da padne u šake neodgovornom sinu. Bio je to propali ranč, koji sad njemu pripada.

Sviđalo mu se to ili ne, on je sad vlasnik tog imanja, ne njegov otac.

Mišić mu je zaigrao na licu. Tu je i jedna žena, sama i bez novca, kao i beba, za koju ona tvrdi da je njegovo dete.

Zatvorio je oči. Prava katastrofa. ~ 35 ~ Foxy

Zvoncica A uvek je koristio zaštitu. Bilo je momenata s Grasijelom kad je želeo da ukloni i tu barijeru. Ponekad ga je ta želja terala u ludilo. Ništa nije trebalo da je razdvaja od njega, trebalo je potpuno da mu pripada.

Ni prema jednoj drugoj ženi nije to osećao.

Tiho je opsovao. Takve misli izazvale su u njegovom telu odre đenu... reakciju. A to mu sad nije trebalo.

Voleo je da rizikuje. Ali seks bez zaštite? To nije bio rizik, to je bilo samoubistvo. Naravno, ljudi su spremni da se ožene, da stvore porodicu.

On nije. Kako se čini, nikada to neće biti. Poznavao je žene, pune su trikova. I spremne su da uhvate bogatog muža i za to bi sve učinile.

Zato je on upražnjavao siguran seks. Mada... nezgode se dešavaju.

Uostalom, koliko su pouzdani prezervativi? Ne sasvim, priznao je sebi. A čija je to krivica? Njegova.

Dođavola, već je i sećanje u njemu izazivalo telesnu reakciju.

To nikud ne vodi. Seks s Grasijelom bio je fantastičan.

Dario je uzeo mobilni i potražio broj svog advokata. Usput je razmišljao o testu koji će morati da uradi. Mislio je na vreme do dobijanja rezultata. Mislio je na Grasijelu, samu s detetom, u kući koja propada njemu i na Antonija koji se mota oko nje...

Odložio je mobilni, pa je odmarširao u kokpit.

- Kapetane!

Pilot i kopilot zbunjeno su pogledali Darija, koji se nasmešio u nadi da će to delovati umirujuće.

- Izvinite, ali želeo bih da promenim odredište. Želim da se vratim u Bonito - požurio je da objasni. - Izvinite zbog promene plana, naravno da ću platiti svotu koju smo dogovorili, čak ću vam dati bonus.

- Zašto se vraćamo? - upitao je kapetan.

- Zbog jedne žene - odgovorio je Dario.

Pilot i kopilot su se nasmejali.

- U tom slučaju... nema problema, gospodine Osvaldi. Vraćamo se.

Dakle, vratiće se u Brazil i učiniće ono što se mora. Grasijeli je obećao da će joj prepisati kuću i održaće obećanje. A ostalo: testovi, DNK-analiza... Šta on to uobražava? Dete je njegovo. Tamna kosa, svetloplave oči. Osim toga, poznavao je Grasijelu. Ona ga ne bi slagala. ~ 36 ~ Foxy

Zvoncica I... ona više ništa nema s njegovim životom. Odlučio je tako one večeri u Njujorku i želi da tako ostane. Ali učiniće ono što je ispravno, prepustiće joj ranč. Za dete će otvoriti račun, za nju takođe.

Tako će sve srediti i moći će da nastavi dalje.

~ 37 ~ Foxy

Zvoncica

7. poglavlje Dario nije otišao ni na imanje niti u hotel.

I zašto bi? Nije morao da vidi Grasijelu, a nije mu trebala ni hotelska soba. Ono što mora da završi potrajaće najduže dva sata. Pozvaće Suareza, pokrenuće sve, vratiće se na aerodrom i odleteti kući.

Dogovorio se s pilotom da bude u pripravnosti. Iznajmio je automobil na aerodromu.

- Mislio sam da ste se vratili u Njujork - rekao je advokat iznenađeno.

- Prevarili ste se. Hoću odmah da se sastanem s vama.

Suarez je oklevao.

- Nisam siguran... Povezaću vas sa svojom sekretaricom, ona će znati kad imam slobodan termin.

- Očekujte me za pola sata u kancelariji - rekao je Dario pre nego što je prekinuo vezu.

Kupio je kara na uličnom kiosku i posle prvog gutljaja zaboleo ga je želudac. Odavno ništa nije pojeo. Ali prvo da obavi ono najvažnije.

Sastanak sa advokatom. Posle toga imaće vremena za sve, moći će da vrati svoj život u stari kolosek.

Suarez je ustao od stola kad je Dario ušao u kancelariju. Bio je nervozan. Zašto?

- Sedite, gospodine Osvaldi. Ovo je neočekivano zadovoljstvo, ali bojim se da imam malo vremena. Da ste juče pozvali...

- Ni ja nemam vremena - odbrusio je Dario otvarajući aktovku. Zato ćemo odmah preći na stvar. Želim da prepišem imanje na gospođicu Ronaldi. Dakle?

Advokat je izvadio maramicu obrisavši graške znoja s čela.

- Treba da potpišete ugovor o prenosu vlasništva - odgovorio je.

- Kad ste juče otišli bez dogovora, mislio sam...

- Potpisao sam dokumenta.

- Dario je izvadio papire. - Svi su, doduše, na portugalskom, ali pretpostavljam da treba da se potpišem samo na poslednjoj strani da bi se transfer obavio. ~ 38 ~ Foxy

Zvoncica Suarez nije pogledao dokumenta.

- Da budem precizan, malo je... komplikovanije, gospodine. Uz potpisane dokumente morate priložiti i ček.

Dario se namrštio.

- Priložen je.

Advokat je odmahnuo glavom.

- Nije. Ček... kako se to kaže? Mora ga banka autorizovati.

- Razumem, Pošto nisam znao da se održava licitacija niti koliko ću ponuditi, nisam takav ček imao uza se. Voditelj licitacije rekao je...

Dođavola, zašto sve vreme odmahujete glavom? Mogu telefonirati svojoj banci i oni će odmah prebaciti novac na račun ili... - Dario je ućutao. - Šta je bilo?

- Prošla su dvadeset četiri sata, gospodine Osvaldi. Vreme je isteklo.

- Pa to je smešno!

- Tako piše u ugovoru koji ste potpisali.

- I šta sad? Da pozovem banku? Neće se valjda održati još jedna licitacija?

- Neće. Imanje je prodato. Dario se okamenio. Dovoljno je dugo bio u ovom poslu da zna da nije reč o taktiziranju.

- Kome? - upitao je sluteći odgovor.

Suarez je pocrveneo kao rak.

- Morate shvatiti da radim u interesu banke.

- Odgovorite na moje pitanje. Ko je kupio imanje?

Advokat je osetio knedlu u grlu.

- Gospodin Forenci.

Dario je poželeo da ga zadavi.

- Vi, navodno, zastupate Grasijeline interese, a sve vreme radili ste s Forencijem.

- Morate razumeti. Gospodin Forenci je ugledan...

Dario je pokupio papire vrativši ih u aktovku. Čim je izašao iz kancelarije, pozvao je svog advokata, inače starijeg partnera u jednoj renomiranoj njujorškoj firmi.

- Dario - pozdravio ga je Sajmon. - Drago mi je što te čujem.

- Sajmone, imam problem. Izneo mu je činjenice, bar većinu. ~ 39 ~ Foxy

Zvoncica Prećutao je svoju vezu s Grasijelom, kao i mogućnost da je ona rodila njegovo dete. Ali Sajmon je s njim išao u školu i dobro su se poznavali. Isuviše dobro.

Kad je Dario sve ispričao, za trenutak je zavladala tišina.

- Šta još treba da dodaš? Hajde, znam da ovo nije sve. Ako hoćeš pravi savet, potrebne su mi sve činjenice.

Dario mu je ispričao i ostalo o Grasijeli, o detetu koje je možda njegovo.

Sajmon je upitao da li je tokom licitacije izgovorena reč „opcija”?

Zapisao je imena i adresu banke, pa je, obećavši da će se javiti za deset minuta, prekinuo vezu.

U Dariju je rastao nemir. Želeo je da pronađe Forencija i da se obračuna s njim.

Ipak je prevladao razum. On je u stranoj državi, pa neka njegov advokat prouči legalne opcije.

U blizini je ugledao kafe. Ušao je i naručio piće. Vreme nikako da prođe. Konačno mu je pozvonio mobilni.

- Sajmone, kakva je situacija?

- Prvo ono jednostavno: ženi ništa ne obećavaj. Budi fin, ostani miran ali... mrzim što ovo moram da kažem, neka ti opcije ostanu otvorene dok ne dobiješ rezultat testa. U redu?

- U redu? A šta je s rančem? Sajmon je uzdahnuo.

- Hoćeš li pravno obrazloženje ili jednu reč.

Dario je protrljao čelo.

- Hoću da čujem kakve su mogućnosti.

- Nikakve. Dao si ponudu, rok je istekao. Drugim rečima, ne polažeš više nikakva prava na to.

Dario je skočio i, bacivši novčanicu na sto, izjurio je napolje.

- To je... glupost! Voditelj licitacije prihvatio je moju ponudu, banka takođe...

- Možda. Ali nisi na svojoj teritoriji, nego u stranoj zemlji. A novi kupac je njen državljanin. Da li je sve proteklo legalno? Ko zna? To bi morao da proveri neki brazilski advokat. Mogu te uputiti na nekoga.

Doći ću i srešćemo se s njim...

- Nemam toliko vremena - promrmljao je Dario. ~ 40 ~ Foxy

Zvoncica - Tako sam i mislio. Hoćeš li moj savet? Nadi sebi drugu farmu. Čoveče, u Brazilu si, to ne može biti teško.

Dario se nasmejao, ali u njegovom smehu nije bilo radosti. Zahvalio se advokatu i otišao je do automobila.

Imanje je danas izgledalo lošije nego juče. Rupe na putu do kuće bile su nekako veće, korov viši, štale u fazi raspadanja. Dario je parkirao ispred kuće i popeo se uza stepenice. Čuo je da zvuk zvona odjekuje u kući.

Dugo je potrajalo dok mu je starija žena otvorila. Promrmljala je nešto, a Dario se predstavio upitavši za sinjoritu Ronaldi. Žena se nije pomerila. Upravo je hteo da ponovi ono što je rekao kad je začuo Grasijelin glas. Prošao je pored žene i, prateći taj glas, ušao je u biblioteku koja je pamtila bolje dane.

Grasijela mu je bila leđima okrenuta. Nagnula se preko kutije u koju je pakovala knjige. Na sebi je imala farmerke i majicu, kosu je vezala u rep. Bila je bosa.

Nikad lepše nije izgledala. Bila je toliko lepa da mu se srce stegnulo.

- Pa li je došao vozač kamiona? - upitala je ne okrećući se. - Ako jeste...

- Zdravo, Grasijela.

Okrenula se tako brzo da je srušila gomilu knjiga. Iako taj glas nikad više nije želela da čuje, srce joj je jače zakucalo i... osetila je neopisivu sreću.

Protrljala je slepoočnice jer se opet u njima javio bol.

Zašto ju je on gledao kao da... Mora da grozno izgleda. U Njujorku se zbog njega uvek doterivala. Tada je verovala da mu nešto znači.

Ali nije. Nikada je nije stvarno upoznao.

Ali ona je poznavala pravog Danja Osvaldija. Bio je to čovek koji je imao sve, nikada se nije osvrtao, za njega su veze bile kratke avanture.

- Šta to radiš? - gledao je u kutije, pa u nju, kao da vidi nešto grozno.

To ju je silno iznerviralo. Oduvala je pramen kose s čela.

- Pravo pitanje glasi - uzvratila je hladno - šta ti ovde tražiš?

Nasmešio se.

- Ovo je bio srdačan doček.

- Advokat me je obavestio da si se vratio u Njujork. ~ 41 ~ Foxy

Zvoncica - Ah, advokat... Tako nazivaš tog dvoličnog nitkova?

- Nisi mi odgovorio. Kako to da nisi na putu za Ameriku?

- Bio sam - lagano joj je prilazio. - Ali onda sam razmislio i postalo mi je jasno... odlučio sam da se vratim i da neke stvari dovedem u red.

- Nema više šta da se dovodi u red. Gospodin Suarez mi je sve objasnio. Ipak nisi ti kupio imanje, nego Antonio...

- Suarez je lažov!

- Zaista? Pa kako to da je Antonio novi vlasnik?

- Tako što te je tvoj pošteni advokat prodao. On, Forenci i banka izvukli su keca iz rukava. Nisam znao za to do pre sat vremena kad sam otišao kod Suareza.

Slegnula je ramenima.

- Sad to više nije važno. Odlučio si da mi ne prepustiš imanje. I bolje je tako. Moja je greška što sam te molila da to učiniš.

- Dođavola, to nije bila greška! Ti i ja... mi smo... bili smo jednom bliski.

- Ne - usprotivila se. - Bili smo muškarac i žena koji su zajedno spavali. Samo to.

Ipak je to među njima bilo više od seksa. Kao na primer onaj vikend koji su proveli u Konektikatu. Trebalo je da to budu dva duga dana, a pre svega dve noći vrelog seksa s Grasijelom. Ali kuća kao da je bila ukleta. Sagrađena je u sedamnaestom veku i baš je tada pokazala svoje pravo lice. Slavina je presušila, grejanje je jedva radilo, frižider se pokvario. A kao šlag na tortu zadesilo ih je nevreme i voda je prodrla u kuću.

Iako je plan propao, odlično su se proveli. Dario je pronašao neku staru igru, a Grasijela ga je triput pobedila. Pobedila ga je i u remiju.

Onda je zahtevao revanš predloživši da pobedniku bude ispunjena želja.

Pristala je, a on je svaki put pobedio. Okrivila ga je da je prvih nekoliko igara namerno izgubio. On se smešio i povukao ju je na krzno prostrto ispred kamina...

Zašto sad razmišlja o tome? Ovde je da razjasni ponešto. Žena koja ga je pustila u kuću sve vreme ga je posmatrala, kao da je on lopov.

- Možeš li reći svojoj telohraniteljki da nas ostavi same? ~ 42 ~ Foxy

Zvoncica Grasijela se nasmejala. Žena je baš tako izgledala. I jutros se tako postavila kad se Antonio pojavio donoseći novosti.

Dario ipak nije Antonio. On joj je slomio srce, ali nikada ne bi primenio silu.

- Ostavi nas, Huanita. Neće me povrediti ovaj čovek.

Portugalka se namrštila.

- Hoćeš da kažeš da te on neće tući, ali povrediće te na drugi način.

Grasijela je odmahnula glavom.

- Više nema takvu moć nada mnom.

Huanita se povukla. Grasijela je obrisala prašnjave ruke o farmerke.

- Dakle... reci mi zašto si tu. Dario je uzdahnuo. Odakle da počne?

Ovo će biti mnogo teže od svih poslovnih pregovora koje je vodio.

- Došao sam zbog dečaka. Zbog Dantea. Preuzeću odgovornost za njega.

- Znači, dete odjednom ima ime i ti si promenio mišljenje.

Zanimljivo.

- Dođavola, baš mi otežavaš...

- Zašto ne bih? Pređi na stvar, imam mnogo posla.

Još jednom je duboko uzdahnuo.

- Imao sam vremena da razmislim i želim ispravno da postupim.

Ako je on moj sin...

- Ako? - prekinula ga je.

- Grasijela, znaš na šta mislim...

- Ne znam. Zašto mi ne objasniš?

- Pokušaj da na sve ovo gledaš iz mog ugla. Otišla si i posle toga nisam čuo ni reč od tebe. I sad odjednom dete...

Prišla mu je u dva koraka.

- Sve vreme tvrdiš da sam ja otišla - pobesnela je - ali otišao si ti!

Nisi više čuo ni reč od mene. Zašto bi? Sve što je trebalo da se kaže rekao si one večeri kad si me napustio.

- Dobro... ako tako misliš. Ali sad je reč o bebi. Ako je Dante moj...

- Prestani da sumnjaš! Zar bih te slagala? Misliš da bih spavala s drugim nakon...

- Jesi li? - uhvatio je njeno lice obema šakama nateravši je da ga pogleda. - Ne mogu da zamislim kako spavaš s drugim čovekom, ~ 43 ~ Foxy

Zvoncica Grasijela. Da ga miluješ onako kako si mene milovala, da ga ljubiš kako si mene ljubila...

- Neka si proklet, Dario - prošaputala je. - Neka si proklet...

Poljubio ju je, odlučno i besno. Ignorisao je njene ruke koje su pokušavale da ga odgurnu. Ljubio ju je dok se nije sasvim predala, pa se propela na vrhove prstiju i zagrlila ga.

Ali to nije dugo potrajalo. Sekund kasnije odmaknula se od njega.

- Molim te. Ako sam ti ikada nešto značila, pusti me.

Nije želeo da je pusti. Želeo je večno da je drži u naručju. A to je ludost. Došao je zbog dečaka. Duboko je uzdahnuo, pa se povukao za korak.

- Pričaj mi o Antoniju.

U njenim očima blesnulo je neprijateljstvo.

- Ne - dodao je - nisam na to mislio. Pričaj mi šta se dešava. Suarez mi je rekao da je kupio ranč. Da li ti se već javio?

- Da, jutros je bio ovde. Postavio mi je ultimatum. Ili će dobiti ono što želi, ili će sve prodati farmeru čije se imanje graniči sa ovim.

Dario je klimnuo glavom.

- On želi tebe - zaključio je.

- Rekla sam mu šta da uradi sa svojim ultimatumom. Odgovorio je da sama treba da odlučim: ili ću učiniti ono što zahteva, ili moram da ispraznim kuću do večeras.

Dario je opsovao.

- On to ne može uraditi!

- Naravno da može.

- Ali kuda ćeš ti?

Slegnula je ramenima zagledavši se u daljinu.

- Mogu kod Huanite na nekoliko nedelja.

- Kod telohraniteljke?

- Ona je dobra žena, odgojila me je. - I ima svoju kuću?

Da, Huanita ima malu kuću, u kojoj je još manje mesta otkad se njena kćerka doselila s mužem i decom.

- Da. To je bilo najneubedljivije „da” koje je Dario u životu čuo. Spustio je šake na njena ramena. ~ 44 ~ Foxy

Zvoncica - Zaboravi.

Prkosno ga je pogledala.

- Učiniću ono što moram.

- Kod Huanite nema mesta za tebe i bebu, zar ne?

- Uradiću ono što moram - ponovila je.

Klimnuo je glavom. Da, hoće, svih ovih meseci baš je to radila.

Vratila se u Brazil da rodi bebu. Živela je ovde, usred ničega.

- Jesi li spakovala stvari? Iznenađeno ga je pogledala.

- Molim?

- Dođavola, odgovori na pitanje! Dovešću ljude da spakuju stvari koje želiš da poneseš.

- Sama ću to uraditi.

- Povešću te sa sobom u Njujork.

Gledala ga je kao da je izgubio razum.

- Zašto? I otkud ti ideja da bih pošla?

- Hoćeš, jer ti ja to kažem.

Gledala ga je u oči. Mislio je ozbiljno, znala je to. On je čovek koji ne trpi odbijanje kad nešto odluči. Ponekad je takav bio i u krevetu. Nežni Dario, koji ju je obožavao, tada bi nestao. Ljubavna igra postala bi vruća, bio je zahtevan i vodio ju je do uzastopnih vrhunaca...

Oterala je takve misli.

- Ne primam naređenja.

- Slušaj me, Grasijela - rekao je tonom kojem se ne protivreči. - Ne mogu te ostaviti ovde, a ja ne mogu da ostanem. Moraš poći sa mnom.

Nema drugog rešenja.

Odmahnula je glavom.

- Treba mi vremena da razmislim.

- Da, sve se prebrzo odvija. Posle ćemo se pobrinuti za detalje.

Videćeš, sve će biti u redu.

Grasijela je oklevala.

- Dario, ne mislim...

- Dobro - rekao je. - Nemoj misliti, samo mi veruj. Reci da ćeš poći sa mnom. ~ 45 ~ Foxy

Zvoncica Želela je da mu veruje. Bar je njeno srce to želelo, ali joj je razum savetovao drugačije...

Onda ju je poljubio i... pristala je.

~ 46 ~ Foxy

Zvoncica

8. poglavlje Dario je stajao na terasi svog penthausa sa šoljicom kafe u ruci. Zar je moguće da je bio odsutan samo dva dana? Činilo mu se kao da su prošle nedelje.

Ili je jesen naprasno stigla u grad ili on nije primećivao da je lišće počelo da žuti. Cveće koje je posadila njegova sestra raskošno je cvetalo.

Kad je jutros video to šarenilo boja, poželeo je da uzme telefon i da se čuje s njom. Ali kako da je pozove? Možda bi poželela da navrati, a kako bi joj objasnio prisustvo žene i deteta u svojoj gostinskoj sobi?

Kako da to ikome u porodici objasni?

Ovo je Grasijela. Ne, mama, nisam te upoznao s njom. A ovo je njen sin, Dante, koji je možda - na ovoj reči je akcenat - moj sin. To „možda” je važno, jer sam odustao od testova i doveo je u svoj dom.

Njegova majka bi pala u nesvest, a sestre bi histerično vrištale.

Braća bi ga nazvala budalom. Otac bi se podrugljivo smešio i rekao bi da put u Brazil nije poslužio poboljšanju Dariovih pregovaračkih sposobnosti.

Dario je otpio gutljaj kafe.

Bože, gde mu je juče bila pamet? Da li je zaista nagovorio Grasijelu da pođe s njim u Njujork? Ili je ona tako dobro odigrala svoju ulogu da on ništa drugo nije mogao da učini?

Plan koji mu se juče učinio briljantnim danas se pretvorio u katastrofu. U ovom trenutku jedino je bilo pozitivno to što niko nije znao da se vratio. U firmi su ga očekivali za nekoliko dana.

Kućepaziteljka, gospoda Jelinek bila je na odmoru, jer nije znao koliko će se zadržati na putu.

Dakle, imao je malu pauzu, ali nikakvo objašnjenje zašto je tako postupio.

Otpio je još jedan gutljaj. Kafa je bila gorka i hladna. Skuvao ju je jer mu je trebalo da razbistri glavu. Grasijela i njena beba verovatno još uvek spavaju, jer se ništa nije čulo iz gostinske sobe. Kada su sinoć stigli, odveo ju je u tu sobu i otad je nije ni čuo ni video.

Ni tokom leta nisu mnogo pričali. ~ 47 ~ Foxy

Zvoncica - U zadnjem delu aviona je mala prostorija - rekao im je stjuard. Možda bi gospodi tamo bilo udobnije.

Grasijela je tamo provela sve vreme.

Prvobitni plan da uradi test za utvrđivanje očinstva i ako se ispostavi da je on otac, da otvori račun na sinovljevo ime bilo je pravo rešenje. Banka je Antoniju prodala ranč? Pa šta? Trebalo je da kupi Grasijeli drugi i da je odvede tamo, a on da se vrati kući i da se za sve pobrine. Ona bi se tako oslobodila Antonija i finansijski bi bila obezbeđena.

I bila bi pet hiljada milja daleko od Darija.

Mogao je da učini ono što treba a da je ne viđa svakog dana. Ili da udiše njen miris. Nije pomoglo ni to što je noć provela na drugom kraju hodnika...

Opsovao je i vratio se u dnevnu sobu.

Kako čovek da ostane hladne glave kad je žena, s kojom je delio postelju, uzdisala dok ju je ljubio? Uz nju se osećao kao da je jedini čovek na svetu, kao da joj je važan.

I ona je njemu postala važna.

Prosuo je kafu koja se ohladila. Zašto o tome razmišlja? Grasijela je lepa i inteligentna, odlična je u krevetu i bilo im je lepo dok su bili zajedno. Kraj priče.

To što još uvek u njemu izaziva vrelinu nije dobro. Eto kud ga je to dovelo.

Pre dva dana otišao je na put da reši očev problem. A sad ima sopstvene probleme, i to ozbiljne.

On je najbolji u svojoj firmi finansija što se tiče. Zašto se onda ponaša kao početnik kad je reč o analizi stvarnog života? Vreme je da upotrebi inteligenciju i da preduzme odgovarajuće korake. Počeće tako što će Grasijelu i dete negde smestiti. Agent za nekretnine, koji mu je pronašao ovaj penthaus, ume da bude diskretan. Dakle, prvi korak: negde u blizini pronaći stan za Grasijelu.

Advokat bi se sigurno složio s njim. Dok ne organizuje njeno preseljenje, neće se obraćati advokatu, inače bi morao da mu prizna da je budala.

Dario se nasmejao. Ne, pozvaće danas po podne Sajmona, organizovaće sve što treba za test očinstva i finansijški će obezbediti Grasijelu. ~ 48 ~ Foxy

Zvoncica Već se osećao bolje.

Istuširan, sveže obrijan i obučen u farmerke i majicu, Dario je ušao u kuhinju.

Izgubio je osećaj za vreme. Ovo letenje sasvim je poremetilo njegov bioritam. Da li je vreme za doručak? Za ručak? Možda za večeru?

Svejedno, bio je gladan. Pojeo je samo jedan sendvič u avionu. Grasijela ništa nije okusila. Stjuardesa je rekla da će se ona pobrinuti za mamu i bebu. On tokom leta nije prilazio njenoj kabini, jer nije bio u stanju da razgovara s njom.

Sad je pripremljen. Skuvaće nešto za oboje.

Namrštio se kad je otvorio frižider, u kojem je pronašao samo najneophodnije namirnice: jaja, hleb, puter, litar mleka, komad sira.

Možda on nije najbolji kuvar na svetu, ali omlet sa sirom ume da spremi.

Napraviće tost i kafu. A za bebu... Čime se beba u tom uzrastu hrani? Mlekom u prahu? Kašicama? To nije nikakav problem. Grasijela je spakovala ogromnu torbu punu potrepština za Dantea, pa sigurno ima sve najneophodnije pri ruci.

Uzeo je jaja, sir, mleko.

Malo je oklevao.

Satima je budan i šetao je po stanu. Zašto je tako tiho? Grasijela je verovatno iscrpljena i možda još spava, ali šta je s bebom? Beba njegove rođake stalno je plakala.

Odjednom su ga obuzele čudne misli. Otišao je do stepenica u čijem je dnu zastao osluškujući.

Ništa.

Popeo se gore, do njenih vrata.

- Grasijela? - pokucao je. - Grasijela? - ponovio je glasnije. Pošto odgovora nije bilo, otvorio je vrata i ušao u sobu.

Okružena jastucima, beba je ležala na krevetu, na stomaku, glave okrenute u stranu i s pesnicom u ustima. Spavala je duboko i čvrsto...

Beba je tako sićušna, a krevet tako ogroman...

Prokletstvo!

Vrata kupatila bila su zatvorena, ali čuli su se jasni zvukovi. Neko je povraćao. Požurio je do vrata.

- Grasijela? Jesi li dobro? ~ 49 ~ Foxy

Zvoncica - Dario - glas joj je bio strašno slabašan. - Ne ulazi. Izgleda da sam dobila grip...

Osetio je da mu je krv jurnula u lice. Nije se snalazio u takvim situacijama...

Grasijela je uzdisala i povraćala. Nije više razmišljao. Otvorio je vrata ugledavši je kako kleči nad WC šoljom. Drhtala je kao list na vetru.

Dario je opsovao pa ju je uhvatio za ramena.

- Draga, zašto me nisi zvala? Pozvaću lekara...

- Odlazi, ne treba mi lekar. Opet je povraćala. Čvrsto ju je držao, osećao je njeno podrhtavanje. Spavaćica na njoj bila je mokra od znoja.

Srce mu se stegnulo.

- Grasijela, draga, šta da radim? Kako da ti pomognem? Šta može da učini? Da joj nije toliko loše, nasmejao bi se i požurio dole. Nijedna žena ne želi da je bilo ko vidi u takvom stanju. Pridržavao ju je.

Odlazi, mislila je, ostavi me na miru da umrem.

Ali njegova blizina baš joj je prijala. Pružala je utehu, toplinu.

- Grasijela?

Osetila je paniku u njegovom glasu. Htela je da ga ubedi da će sve biti u redu, da se samo zarazila prethodne nedelje kad se sve ono loše izdešavalo. Duboko je uzdahnula, napad mučnine je popustio.

- Bolje mi je - rekla je tiho. Pružio joj je čašu vode. Htela je da mu kaže da joj ne treba njegova pomoć, ali to bi bila laž. Otpila je gutljaj, isprala usta i dozvolila mu da joj pomogne da sedne. Vlažnim peškirom nežno joj je obrisao lice.

- Bolje?

Klimnula je glavom.

- Jeste, hvala. Ali sad zaista možeš ići. Sama ću...

- Nećeš mi govoriti šta mogu ili ne mogu - podigao ju je u naručje i odneo u spavaću sobu. - Prvo ću te odneti u krevet, a onda ću pozvati lekara.

- Ne treba mi... - pogledala je u krevet osetivši olakšanje kad je videla da beba mirno spava.

Dario se uputio prema vratima.

- Kuda me nosiš? ~ 50 ~ Foxy

Zvoncica - Ne brini, doneću i bebu. Moram prvo tebe da smestim...

Znala je da bi rasprava bila uzaludna. Kad Dario nešto odluči, ništa ga od toga ne može odvratiti. Zato ga je zagrlila oko vrata kad ju je poneo niz hodnik.

Odmah je prepoznala njegovu spavaću sobu. Iako joj je još malčice bilo loše, osetila je i leptiriće u stomaku. Odavno nije bila u ovoj sobi, ali ništa se u njoj nije promenilo. Bila je slika i prilika muškarca koji je nekad bio njen ljubavnik.

Nežno ju je spustio na jastuke. Setila se da je to često činio onih meseci dok su bili zajedno.

- Dario, čekaj...

Prekasno. Nestao je i nekoliko trenutaka kasnije pojavio se s bebom. Grasijelino srce je poskočilo. Njen sin, siguran u snažnim očevim rukama. Grlo joj se stegnulo. Pružio joj je Dantea, pa je sastavio dve fotelje i napravio provizorni krevetac tik pored nje. Potom je bebu pažljivo spustio na jastuke i pokrio ju je.

- Da li je ovako dobro? - upitao je tiho.

Grasijela se smešila.

- Da, savršeno je. Hvala. Zamišljeno ju je posmatrao.

- Sasvim si iscrpljena. Spavaćica joj se lepila za znojavo telo.

Pocrvenela je i pokrila se. Posteljina je mirisla na Darija: muževno, sveže,, predivno... Podigla je pogled u želji da mu kaže da ne može tu ostati, ali on je opet nestao.

Naravno. Uradio je sve što je od njega mogla da očekuje, čak i više.

Pobrinuo se za nju, za bebu...

- Uspravi se.

Zapanjeno ga je pogledala. Doneo je posudu punu tople vode, peškir, sapun i svoju čistu majicu.

- Dario...

- Grasijela - uzdahnuo je. - Opusti se, dozvoli mi da se pobrinem za tebe.

To nije smela da dozvoli. Ako opet poklekne, to će je uništiti. On je dobar, velikodušan, najbolji čovek koga je upoznala, ali za nju s njim nema zajedničke budućnosti.

Vlažnim peškirom obrisao joj je lice. Bio je to divan osećaj. Prijala joj je njegova blizina, pa je zatvorila oči i prepustila se. Spustio joj je ~ 51 ~ Foxy

Zvoncica spavaćicu s ramena i brišući joj vlažnim peškirom vrat, ramena, ruke...

Sve do dekoltea.

Njegova ruka se zaustavila, disanje mu se ubrzalo. I njeno. Otvorila je oči. Crte lica njenog bivšeg ljubavnika bile su napete, u predivnim očima videla je vatru.

- Grasijela - promrmljao je.

To je zvučalo tako intimno. Dodirnuo je njene grudi i ona je bespomoćno uzdahnula. Umreće od čežnje za njim.

Ponovo je izgovorio njeno ime. Nagnuo je glavu i njegove usne su se približavale...

Vrisak je zaparao tišinu.

- Beba - prošaputala je Grasijela. Dario se uspravio.

- Podigni ruke - kad ga je poslušala, skinuo joj je spavaćicu i pomogao da obuče njegovu majicu.

Dario joj je dodao bebu, koja je iz sveg glasa plakala jer je bila gladna. Nasmešila se i počela je da doji mališana. To je bilo nešto što se podrazumeva.

Nikada pre to nije radila pred ocem svog deteta.

Dario se nakašljao. Pogledala ga je. Njegov pogled bio je prikovan za bebu koja je sisala. Promrmljala je njegovo ime. Oči su im se srele.

Uhvatio je njeno lice obema rukama i strasno ju je poljubio.

Onda je nestao.

~ 52 ~ Foxy

Zvoncica

9. poglavlje Kad je beba bila konačno sita, Grasijela ju je podigla na rame milujući je po leđima.

- Bravo, dečko - govorila je nežno. Mališan se smešio, a ona je zaboravila na glavobolju, bolove u kostima, želudac... Svoj ispretumbani život.

Dante kao da je osetio promenu njenog raspoloženja i počeo je da se mršti. Toliko je ličio na oca...

Grasijela je progutala knedlu.

- U redu je, srećke. Mama te voli i uvek će te voleti - prstom je dotakla njegov nosić. - Snaći ćemo se nas dvoje, videćeš, sve će biti u redu.

Majušno lice se opustilo. Ljuljuškala ga je i on je ubrzo zaspao.

Posmatrala ga je. Kad poraste, biće slika i prilika svog oca. Činilo se kao da Dario želi da ona i Dante postanu deo njegovog života, ali ona je znala da nije tako. Nije je on slagao, ali je bio pod stresom i brzopleto je doneo odluku. U dubini duše on je pristojan čovek i upravo ga je pristojnost navela na ovakav korak.

Ipak, čim su se ukrcali u avion, vratio se u realnost, primetilo se to.

Stjuardesin predlog da se ona i beba smesta u zasebnu kabinu prihvatio je sa olakšanjem.

Naivno se nadala da će Dario bar jednom zaviriti u njihovu kabinu, a on je poslao stjuardesu da se pobrine za njih...

Začudo, odspavala je nekoliko sati. Kad su krenuli sa imanja, priznala je sebi da nije samo umorna, nego da je na izmaku snage.

Poslednjih nekoliko meseci svašta se desilo. Prvo je negovala bolesnog oca, zatim i brata. - Nosiš dete, Grasijela - govorio joj je brat. - Moraš razmišljati o tom novom životu, a ne o mom, koji je pri kraju.

Bila je duboko nesrećna jer nije mogla da mu pomogne. Njena trudnoća protkala je bez problema, pa je bila zahvalna Bogu, ali je sve vreme bila umorna i iscrpljena. Finansijski problemi nisu joj dozvoljavali da spava. I sve to zbog očevog kockanja.

Onda se pojavio Dario. ~ 53 ~ Foxy

Zvoncica S njegovim dolaskom kao da je nastao kratak predah. Međutim, izgubila je imanje. To joj je slomilo srce, ali ovde, u Njujorku, biće joj bolje nego u Bonitu. Ovde ima prijatelje, svog nekadašnjeg agenta.

Potražiće manji stan, ponovo će raditi kao manekenka i opet će stati na svoje noge...

Ovaj glupi grip omeo je njene planove. Nije želela da bude Dariju teret više nego što mora. Brzo će ozdraviti. Nekoliko dana, najviše jednu sedmicu i ona će se odseliti.

Mora brzo da ode, pre nego što njeno malo, glupo srce počne da pravi probleme. Pre nego što je dovede u iskušenje kao onomad.

Poljubac. Dariova ruka na njenim grudima. Osetila je da joj se telo budi i setila se da ona nije samo majka već i žena. Tiho je pokucao, Grasijela je povukla prekrivač do vrata.

- Smem li da uđem?

- Naravno.

Dario je uneo poslužavnik, na koje je bio bokalčić vode, čajnik i šolja. Kutija maramica. I zvonce.

- Ako si žedna - rekao je i spustivši poslužavnik na stočić. - A zvonce će poslužiti da me pozoveš ako ti zatrebam.

- Zvonce - izgovorila je tu reč kao da ju je prvi put u životu čula.

Zašto izbegava njen pogled? Zašto je ne gleda kao malopre kad ju je poljubio kao da ne može da je se zasiti?

- Moja sestra Anabela donela ga je kao suvenir iz Tajlanda ili možda iz Katmandua.

- Anabela - nikad pre nije čula to ime. Uostalom, nikad joj nije pričao o svojoj porodici. Kao ni ona njemu. - Lepo ime.

- Anabela misli da je staromodno, ali... Šta ali? Dario je ućutao. Zašto joj priča o svojoj sestri? Zato što je to sigurnije nego da učini ono što je želeo: da uzme Grasijelu u naručje i da je ljubi dok ga ne bude molila da završi ono što je započeo. To ne sme da uradi iz dva razloga: zato što je bolesna i zato što bi to sve još više iskomplikovalo.

- Hajde - nutkao ju je sipajući joj čaj. - Posluži se. Ako ti još nešto zatreba...

- Hvala.

- Osećaš li se bolje? - Da. ~ 54 ~ Foxy

Zvoncica Baš! Bleda je kao kreč. Ali izgleda da je bar s bebom sve u redu.

Mališan je mirno spavao. Tako je sladak. Dario se namršio. Beba ne samo da je slatka, ona je minijaturno izdanje jednog dobro poznatog lica.

Osetio je knedlu u grlu, pa se okrenuo Grasijeli.

- Videćemo šta će doktor reći.

- Dario, ne treba mi...

- Naravno da ti treba - a onda je učinio ono što je morao: nagnuo se i poljubio ju je. Samo ovlaš. - Pozvoni ako ti nešto zatreba.

Grasijela je gledala u vrata koja su se za njim zatvorila. Pa on se i dalje ponaša kao da je čitav svet njegov! Tu njegovu osobinu oduvekje mrzela. S druge strane, oduvek mu se divila. Nepokolebljiva samouverenost odlika je Darija Osvaldija. Bila je očarana njime koliko god da je glumila da nije.

- Ne želim da izlaziš s drugim muškarcima - zahtevao je prve zajedničke noći. - Ti pripadaš meni. Da li je to jasno?

- Da, da, da - rekla je.

Bio je to uzbudljiv period. Bila mu je verna kao i on njoj. Problem je u tome što njegovo interesovanje za neku ženu nije dugo trajalo.

A ono što se trenutno dešava među njima... ništa to ne znači. On je zdrav, strastan muškarac, a ona... ona je žena koja odavno ni sa kim nije spavala.

Zapravo, ni sa kim posle Darija nije spavala.

Beba je uzdahnula u snu. Grasijela ju je ušuškala. Mora što pre odavde! Nekoliko telefonskih poziva i zahvaliće se Dariju na svemu. Čulo se kucanje, Dario je uveo i predstavio doktora, pa se povukao.

Ako je doktor bio iznenađen time što je u Dariovoj spavaćoj sobi zatekao nepoznatu ženu i bebu, ničim to nije pokazao. Prvo je pregledao Grasijelu, a onda i Dantea.

- Zaradili ste virusno oboljenje.

- To mu govorim sve vreme.

- Dečak je dobro - nastavio je. - Da li je dosad pio adaptirano mleko?

- Jeste. Da li je opasno ako ga dojim?

- Nije, ali je to naporno za vas. Morate se odmoriti i treba da pijete mnogo tečnosti. Neka se gospodin Osvaldi pobrine za sve dok ponovo ne stanete na noge. ~ 55 ~ Foxy

Zvoncica Doktor je otišao, a Dario je ušao. Način na koji je preuzeo obavezu da umesto nje donosi odluke, ljutio je Grasijelu. Kad joj je pružio dve tablete i čašu vode, odmahnula je glavom.

- Neću ih popiti. Tvoj doktor bi morao da zna da se antibiotici ne propisuju za virusne infekcije.

Dario je prevrnuo očima.

- To je aspirin, pobogu. Progutala je tablete i popila celu čašu vode.

Dario je podigao bebu iz improvizovanog kreveca.

- Šta to radiš?

- Lezi, zatvori oči i odmori se.

- Slušaj, Dario, ne možeš mi govoriti šta da radim...

- Slušaj, Grasijela - imitirao ju je praveći grimase, pa je gotovo prasnula u smeh. Onda ju je brzo poljubio u usta.

- Zarazićeš se i ti - prebacila mu je da bi prikrila koliko je iznenađena.

- Vreme je za spavanje - prstom je dotako njen nos.

- Ali Dante...

- Dante i ja ćemo se snaći.

Nije se usudila da bilo šta odgovori, jer se plašila da će briznuti u plač. Zato ga je ćutke gledala kako napušta sobu s bebom na ramenu.

Dobro. Odmoriće se nekoliko minuta.

Kad je otvorila oči, znala je da su prošli sati. Protegnula se. Da, udovi su je još uvek boleli, ali ne kao pre nekoliko sati. Oprezno se uspravila. Kolena joj nisu sasvim stabilna, ali mora u toalet.

Uspela je da se domogne kupatila. Čežnjivo je gledala tuš-kabinu.

Neće izazivati sreću. Umila se i oprala je ruke. Izvukla je fioku u kojoj su bile Dariova četka za kosu i nekorišćene četkice za zube. Zabranila je sebi da misli na to koliko žena je proteklih meseci u toj fioci tražilo higijenski pribor.

Oprala je zube i počešljala se. Posmatrala je svoj odraz u ogledalu.

Ne izgleda sjajno, ali nije ni loše.

Obukla je Dariov bademantil i krenula u potragu za svojom bebom.

U penthausu je vladala tišina. Koliko je sati? Bilo je mračno, ali da li pada veče ili sviće? Nesigurnih nogu, polako se spuštala niza stepenice držeći se za ogradu. Zastala je u dnu stepeništa. Da li se to nešto čuje? ~ 56 ~ Foxy

Zvoncica Iz kuhinje je dopiralo svetio. Zastala je u vratima razrogačenih očiju. Dario je sedeo na stolici držeći Dantea u rukama. Beba ga je gledala i zadovoljno pila mleko iz bočice.

- Hej, druže, odlično ti ide - prošaputao je Dario. - Lepo sve da poručkaš, mada znam da si navikao na bolje. Ali ni ovo nije loše.

Grasijeli su suze grunule na oči. Povukla se unazad. Mora se sabrati.

Ipak tome ne sme pridavati preveliki značaj. Dario je normalan i inteligentan čovek. Ona je bolesna i neko se morao pobrinuti za bebu.

Zato je to preuzeo na sebe. Pa ipak je njeno srce preplavila sreća.

- Dobro, momčino, šta je sledeće? Dante je podrignuo, a Dario se nasmejao.

- E, to je bio pravi odgovor - beba je još jednom podrignula. - Bravo.

Ja volim šnicle, ali ako se tebi ovo sviđa... u redu je. Tvoj stomačić je sad pun, je li? Ne izgledaš umorno. Možda si se...? Verovatno jesi. Pa da vidimo...

Grasijela je uzdahnula i ušla u kuhinju. Dario se okrenuo.

- Zdravo.

- Zdravo - nasmešila se. - Hvala ti što si nahranio Dantea.

- Nema problema. Doktor je preporučio ovo mleko u prahu. Naručio sam ceo karton - namrštio se. - Zašto si ustala? Moraš da pozvoniš ako ti nešto treba.

- Znam. Ali prijaće mi malo kretanja - pružila je ruke da uzme Dantea. - Baš si mi nedostajao.

Dario je poželeo da je pritom mislila na njega. Naravno da nije, pričala je s mališanom. A zamalo je odgovorio da je i ona njemu nedostajala.

Ali zaista je tako. Prošlo je duže od godinu dana otkad je poslednji put bila ovde. I od tada ni sa jednom ženom nije bio duže od jedne večeri. Dođavola! Nakašljao se.

- Dakle, vreme je za toalet - rekao je. - Daj mi dečaka.

Grasijela se nasmejala.

- On ne može u toalet, još je beba.

- Ona misli da ja to ne znam - zaverenički je rekao Danteu, koji ga je ozbiljno gledao. - Da joj pokažemo da nije u pravu?

- Dario, pa stvarno... ~ 57 ~ Foxy

Zvoncica - Ona voli reč „stvarno” i često je koristi - nastavio je da priča s bebom izlazeći iz kuhinje. - Zapravo hoće da kaže da mi, muškarci pojma nemamo - na stepeništu se okrenuo prema njoj. - Ovde sačekaj, ne verujem da možeš sama uza stepenice. Odmah ću se vratiti po tebe.

- Dario, stvarno... Odmahujući glavom, prišao joj je i ovlaš ju je poljubio. Morala je da se nasmeje mada to nije želela.

- Ne, stvarno, ja...

Ponovo ju je poljubio. Ovaj poljubac potrajao je duže. Beba medu njima zadovoljno je gugutala zabavljena novom igrom. Zatim je Dario pomilovao Grasijelin obraz.

- Od sada će ovo biti kazna svaki put kad izgovoriš tu reč. Sačekaj ovde, važi?

Klimnula je glavom jer nije mogla ni reč da izgovori.

Požurio je uza stepenice, pa se brzo spustio do Grasijele podigavši je u naručje. Pre nekoliko sati učinio je isto, ali tad se osećala isuviše slomljenom da bi u tome uživala. Sad je svega bila svesna: otkucaja njegovog srca pod svojim dlanom, blagog pritiska njegovih prstiju, svežeg mirisa njegove kože i kose.

Osetila je želju.

- Oslabila si - rekao je.

- Možda malo.

- Zašto? Tvoj stas bio je savršen.

- Nisam namerno. Ja... morala sam mnogo da radim kad sam se vratila na imanje.

- Beba - glas mu je bio promukao. - Žao mi je što si kroz sve to prošla sama.

Razmišljala je da li da mu kaže da nije bila sasvim sama i da joj je brat pomagao, bar u početku. Ali to bi pokrenulo niz pitanja. Dario ništa nije znao o njenom bratu, nikada nisu razgovarali o svojim porodicama.

- Evo nas - najavio je unoseći Grasijelu u prostoriju preko puta njegove spavaće sobe.

Grasijela se iznenađeno osvrnula oko sebe.

To je bila dečja soba. Videlo se da joj je promenjena namena, zaključila je to po bež zidovima, belim žaluzinama i skupocenom tepihu.

Ipak, sad je opremljena za malo dete. ~ 58 ~ Foxy

Zvoncica Vini Pu je sedeo na komodi, pored je bio monitor s kamerom. Veliki meda crnih očiju sedeo je u kolevci. Kraj jednog zida bila je komoda za presvlačenje. A pred Grasijelom je bila najlepša kolevka koju je u životu videla.

Dante je ležao u kolevci, oduševljen raketama i planetama koje su visile s plafona.

- Nisam znao šta bi ti se dopalo - rekao je Dario. - Zato sam naručio svašta.

Gledala ga je ne mogavši ni reč da izgovori. Dario se nakašljao.

- Ako ovo nije dobro, mogu da vratim...

- O, Dario, sve je divno! Lice mu se ozarilo.

- Zaista?

- Samo... oklevala je. - Ne želim da li budemo teret. Hoću da kažem... znam da si zauzet. Tvoja firma, porodica... Ne treba ti neko ko će preokrenuti tvoj život...

Sprečio ju je da završi rečenicu i to na jedini mogući način koji mu je pao na pamet.

Poljubio ju je. Zatim još jednom. A kad je najzad uzvratila izgovarajući njegovo ime kao pre, u njemu se probudila žudnja i znao je da je ispravno sve što je dosad učinio.

Ova ideja sinula mu je dok je doktor bio kod Grasijele. Pošto se ona razbolela, trebalo je pobrinuti se za Dantea, jer na njihovo preseljenje nije mogao da računa još neko vreme. A za bebu je potrebna određena oprema...

Međutim, dok je sad gledao u ženu u svom naručju, postalo mu je jasno da su to samo slabašni izgovori.

- Želim da ostaneš sa mnom. Ti i Dante pripadete ovde.

- Dario - glas joj je podrhtavao. - Molim te, nemoj govoriti ono što ne misliš ozbiljno.

- Polako ćemo se uhodavati, korak po korak.

To nije bio odgovor koji je njeno srce priželjkivalo, ali bio je iskren.

Klimnula je glavom rekavši tiho: - Slažem se.

Naslonio je čelo na njeno.

- Da počnemo od onoga što misliš da ne umem da uradim. ~ 59 ~ Foxy

Zvoncica Nasmešila se.

- Ne mogu da zamislim da umeš da menjaš pelene.

- Da se kladimo?

- U dolar da nećeš uspeti. Izgubila je opkladu. Dario je umeo sve.

Uveče je Grasijela sela u stolicu za ljuljanje da podoji bebu dok je Dario pospremao kuhinju. Onda su zajedno okupali Dantea. Potom ga je Dario umotao u meki peškir, pa ga je obukao za spavanje.

Nežno je dečaka položio u kolevku.

- Laku noć, momčino! Grasijela je svog sina poljubila u čelo i požurila za Dariom u hodnik.

U penthausu je zavladao mir. Sreli su se njihovi pogledi, a Grasijela je primetila da su joj obrazi pocrveneli. Dario joj se približio za korak, a ona se povukla.

- Nemoj. Ne smemo - prošaputala je. - To bi sve iskomplikovalo.

Dario je klimnuo glavom.

- Onda... laku noć.

- Laku noć, draga.

Pružio joj je ruke i ona se privila uz njega.

~ 60 ~ Foxy

Zvoncica

10. poglavlje Činilo mu se kao da ona zapravo nikada nije otišla. Želeo je da joj kaže da mu je nedostajala, da je divno držati je u naručju... Ona je osećala isto. Video je to po načinu kako se privila uz njega. Nije zaboravio njeno predivno telo. Niti njene usne, tople, meke, požudne.

Ali jedan poljubac nije mu bio dovoljan posle toliko dugih meseci.

Pritisnuo ju je uza zid, razvezao njen bademantil i rukama pomamno zaplesao po njenom telu. I ona je njega grozničavo milovala. Dotakao je njeno najosetljivije mesto, a ona je osetila dokaz njegovog uzbuđenja.

Oteo joj se tihi vrisak i znao je da je spremna za njega. Ni on više nije mogao da čeka. Ovo je priželjkivao duže od godinu dana.

Podigao ju je. Obavila je ruke i noge oko njega zarivši glavu u njegov vrat. Osećao je njen vreli dah na koži...

Prebrzo., upozoravao ga je razum. Dođavola, sve se odvija isuviše brzo...

Istovremeno su doživeli vrhunac.

Nekoliko minuta ostali su nepomični, čvrsto zagrljeni, čekajući da se talasi strasti smire. Onda se Grasijela nasmešila.

- Šta je bilo? - upitao je uzvrativši joj osmhom.

- Ti joga-kursevi koje sam godinama pohađala... isplatili su se.

Lagano ju je spustio.

- Grasijela... - Da? - Ništa - odmahnuo je glavom, pa ju je podigao u naručje i odneo u svoju sobu, u svoj krevet.

- O čemu razmišljaš?

- O tome koliko si mi nedostajala. - I ti si meni nedostajao.

Trebalo mu je baš ovo: Grasijela u naručju. Grasijela, koja ga je grlila uzvraćajući mu poljupce, kao da za nju na svetu nema ničeg drugog sem njega.

Kako je dosad živeo bez nje?

Odjednom mu je kroz glavu prošla misao: Ovo bi moglo biti opasno.

Ali kad ga je poljubila i tiho uzdahnula, ništa više nije mu bilo važno. ~ 61 ~ Foxy

Zvoncica Obuzeo ih je talas strasti, prsti su im se isprepleli i opet su postali jedno.

Bila je neopisivo lepa. Oči su joj se sijale, usne su joj natekle od njegovih poljubaca. Još uvek je na sebi imala njegovu majicu i bademantil. Poljubio je njen vrat na mestu gde je puls izdajnički udarao.

- Grasijela - glas mu je bio promukao, disanje ubrzano. Ne samo da ju je želeo, želeo je da gleda svaki delić njenog tela. Ruke je zavukao ispod njene majice. Koža joj je meka kao svila.

- Draga, uspravi se da ti svučem majicu.

- Dario...

- Podigni ruke...

- Nemoj - gledala ga je molećivo. - Nemoj, molim te.

- Šta je bilo? Šta sam uradio? Draga... - dođavola! Ispao je budala!

Privukao ju je u naručje ljubeći njene oči, obraze, usne. - Bolesna si, trebalo je da mislim na to.

- Nije to, dobro sam.

Opsovao je. Ne samo da je ispao budala, nego velika budala!

Naravno, o mališanu je reč.

- Dante. Razumem. Molim te, reci da te nisam povredio, jer ako sam to uradio, nikada sebi...

- Nije to - duboko je uzdahnula. Oklevala je. - Ja... promenila sam se.

Moje telo... moje grudi. Mogu U da ostavim majicu na sebi...?

Umesto odgovora, spustio je usne na njene.

- Želim da te gledam - prošaputao je.

Odmahnula je glavom.

- Moje telo više nije kakvo je bilo...

Dlanovima je obuhvatio njeno lice.

- Ti si najlepša žena koju znam.

- Ne, nisam više. Kad žena rodi dete, ona se promeni.

- Tačno, postane žena. Moja žena.

Osmehnula se.

- Možda blesavo zvuči, ali... ne želim da te razočaram. To ne bih mogla da podnesem.

- Grasijela, to je nemoguće. Ja sam tebe razočarao. Napustio sam te u najtežim trenucima. ~ 62 ~ Foxy

Zvoncica - Nisi znao.

- Ali sad znam. I voleo bih da te gledam. Molim te.

Pitao se kako će preživeti ako mu ona to ne dozvoli.

Uzdahnula je. Jedva pametno klimnula je glavom i podigla ruke.

Nežno joj je svukao majicu. Osetio je da je zadrhtala. Gledao ju je i zastao mu je dah.

Više je nego lepa. Bio je toliko očaran da je njegovo srce počelo da preskače.

Da, njeno telo se promenilo. Njegov sin je za to kriv. Ona je sad otelovljenje ženstvenosti. I pripada njemu.

Osetio je ponos. Moja je, pomislio je privukavši je u zagrljaj.

- Predivna si, Grasijela - malo ju je odmaknuo od sebe da bi joj se zagledao u oči. Rukama je obuhvatio njene dojke i počeo da ih miluje.

Zastenjala je. - Tvoje grudi su predivne - rukama je skliznuo do stomaka.

- A tvoja koža... kao da je presvučena somotom... Pripadaš mi. Nikada te više nisam želeo.

Svom silinom ljubio je njene usne, vrat, grudi. Njeni jecaji pomutili su mu um.

Odjednom ga je Grasijela odgurnula. Podigao je glavu ugledavši tragove panike u njenim očima.

- Povredio sam te - zaključio je. - Bolje da pre...

- Ne, ovo je divan osećaj - pocrvenela je od stida. - Ali trebalo je da znam. Ponekad kad dojim bebu, ostane malo mleka. Trebalo je da te upozorim...

- Da me upozoriš? - uhvatio je njene ruke kad je pokušala da zaklonu grudi. - Ti si žena. Moja žena. Sviđa mi se pomisao da to činiš za Dantea.

Obema rukama privukla je njegovu glavu poljubivši ga strasno...

Spavali su zagrljeni, njena glava počivala je na njegovom ramenu.

Usred noći probudili su se ispunjeni slatkim saznanjem da su zajedno, kao i dubokom čežnjom i neverovatnom srećom. Bili su savršeno usklađeni.

Dario ju je držao čvrsto uza se dok nije počela ravnomerno da diše.

Potom je zaspala. Obišao je svog sina, pokrio ga je i vratio se Grasijeli u krevet.

Zažmurio je. U čitavom životu nije bio toliko zadovoljan i ispunjen. ~ 63 ~ Foxy

Zvoncica I on je zaspao.

U neko doba oboje su se probudili i ponovo su vodili ljubav.

Kad se Grasijela konačno probudila, primetila je da pada kiša. U ovo doba godine? Još je prerano za kišu, ona stiže tek...

Shvatila je da nije u Brazilu, nego na Menhetnu. U Dariovom stanu i... u Dariovom krevetu.

Setila se neverovatne noći provedene s njim. Pokušala je da izračuna koliko su puta vodili ljubav. Dario je oduvek bio izvanredan ljubavnik. Nežan. Davao je i zahtevao. Pun neiscrpne energije. Pre njega bila je s dvojicom muškaraca, pa nije bila baš iskusna.

Ipak ju je iznenadila njegova glad prema njoj. I ona ga je želela, svaki put. To ju je šokiralo. Njena žudnja za njim bila je nezasita. Ali tako je uvek bilo, čak i poslednjih beskrajnih meseci kad nije mogla da zamisli da će ikada više u životu biti s nekim. Ponekad ga je sanjala. Bili su to vreli snovi iz kojih se budila potresena. A onda je rodila... Beba!

Pogledala je u monitor, kolevka je bila prazna. Skočila je iz kreveta i požurila u Danteovu sobu...

Dario je stajao kraj prozora s dečakom u naručju. Nasmešio se ugledavši je.

- Dobro jutro, draga.

- Uspavala sam se. Moj sin...

- Naš sin je dobro - pogledao je u Dantea. - Zar ne, momčino?

Dante se smešio.

- Vidiš? Sve je u redu.

- Mora da umire od gladi...

- Pa, razmišljali smo o tome da te probudimo. Hoću da kažem, užina nije loša, ali čovek ponekad mora normalno da doručkuje.

- Užina?

- Budan je od pola pet.

- Hoćeš da kažeš da ga nisam čula?

- Da, zamisli.

Pocrvenela je, pa je pogledom potražila sat na zidu. Zinula je u čudu.

- Deset? - upitala je u neverici.. - Zar je već deset sati? ~ 64 ~ Foxy

Zvoncica - Nije strašno. U šest sam mu dao bočicu - Dario je skromno slegnuo ramenima, ali primetila je samozadovoljni izraz na njegovom licu.

- Promenio sam mu pelenu. To je bilo... recimo da je bilo zanimljivo iskustvo.

Pokušala je da se obuzda, ali ipak se zakikotala. Na kraju je prasnula u smeh. Pomisao na to da njen samouvereni ljubavnik u ruci drži prljavu pelenu bila joj je veoma zabavna.

Moj ljubavnik, pomislila je i osmeh joj je zamro na usnama. Dario je opet njen ljubavnik, a njeno srce opet je zarobljeno.

- Draga, šta je bilo?

- Ništa - prisilila je sebe da se još jednom osmehne. - Daj mi ga da ga podojim.

Dante je pružio ručice svojoj majci. Sela je u stolicu za ljuljanje, htela je da odveže bademantil, ali je oklevala...

- Smem li da gledam? Dariov glas bio je nežan i blag.

Ne, pomislila je Grasijela, ne sme da gleda. Svaka intimnost između njih učiniće kraj težim. Ovo je privremeno. Dario će hteti neko vreme da deli krevet s njom, ali ostalo... na primer, prihvatanje očinstva...

- Grasijela? Draga, ako treba da izađem...

- Ne - prošaputala je. - Nemoj, ostani s nama.

Izraz njegovog lica izmamio je suze radosnice u njenim očima.

Poljubio ju je nežno, pa je seo na pod kraj njih. Odvezala je bademantil, Dante je počeo da sisa. Grasijela se smešila svom sinu.

Bila je sigurna da će se ovoga puta, kad je Dario bude napustio, njeno srce raspasti u hiljadu komada i nikada neće moći da se oporavi.

~ 65 ~ Foxy

Zvoncica

11. poglavlje Braća Osvaldi brzo su naučila da put kroz život ume da bude vijugav. Postojale su zaobilaznice, pogrešna skretanja, virovi i provalije za koje je potreban čitav život da se savladaju.

Svi Osvaldijevi stekli su životno iskustvo. Renato je bio u mornarici, Niko u vojsci, Fabijan u specijalnoj jedinici, a Dario na naftnim platformama na Aljasci. Kad su se sva četvorica konačno obreli u Njujorku, udružili su sve što su imali i uložili u firmu koja je sad veoma uspešna.

Provalije i virovi... Drugim recima, čovek bi se u njih bacio zatvorenih očiju. O tome je Dario razmišljao tog ponedeljka ujutro.

Upravo je to učinio ovog vikenda. Doveo je Grasijelu i Dantea u Njujork i smestio ih je u svom stanu. Gostinsku sobu pretvorio je u dečju, a Grasijelu je prebacio u svoju spavaću sobu. Ona je navodila razloge protiv te odluke, međutim, uzeo ju je u naručje i otklonio sve njene sumnje. Njenu odeću, šminku i ostale stvari preneo je u svoju sobu.

Provalije i virovi. Naravno, ponekad čovek pogreši, ali ponekad uspe. I kad je tako, kad uspe, život je jednostavno divan.

Uzeo je peškir. Dok je brisao lice, osvrtao se po kupatilu. Do juče je to bilo carstvo razumnog muškarca. Tu su bili brijač, pena, češalj, a ostalo u fiokama. Sada je tu video razne bočice, kreme i parfeme, kao i mnogo toga za šta nije znao čemu služi.

Sve je to Grasijelino i baš mu je prijalo što je tu. Neobično za čoveka koji je dobijao napad kad bi ujutro u svom kupatilu ugledao zaboravljeni ruž.

Grasijela je bila... posebna. Lepa, inteligentna, seksi. Jučerašnji kišni dan proveli su pred kaminom čitajući Tajms i rešavajući ukrštene reči.

Dante je mirno ležao na tepihu kraj njih, a onda je odjednom počeo neutešno da plače.

Darija je uhvatila panika.

- Zaboga, šta mu je?

- Gladan je - Grasijela se nasmešila. Ono što je osetio dok je ona sedela oslonjena o njega i hranila bebu, ne može se ni sa čim uporediti. ~ 66 ~ Foxy

Zvoncica Mora da je osetila da se u njemu nešto dešava, jer se začuđeno okrenula.

- Šta je bilo?

- Ništa - odgovorio je, jer nije mogao da pronađe odgovarajuće reči.

Otišao je u kupatilo. Njihova beba... Dante je njegov sin. Znao je to od prvog trenutka. Taj put kroz život začudo je ovoga puta bio ravan. On i Grasijela spavali su zajedno i pred njima je bio ravan put. Vodio je direktno do kuće na obali i dvorišta sa psom i mačkom...

- Dario?

Kucanje na vratima prenulo ga je iz misli.

- Da? - nakašljao se. - Trenutak, odmah dolazim.

- Htela sam nešto da pitam.

- Možeš li malo sačekati?

- Izvini, nisam htela da smetam...

Bože, pravi je idiot! Otvorio je vrata i zgrabio Grasijelu pre nego što je uspela da se okrene.

- Kako bi mogla da mi smetaš?

- Ne, u redu je.

Kako da ne! Povredio ju je, video je to u njenim očima.

- U redu, vreme je za ispovedanje. Nisam baš jutarnji tip.

Nasmešila se.

- Uvek si bio jutarnji tip. Malopre si to dokazao.

Sad se i on smešio.

- Lako je biti takav jutarnji tip - nežno joj je pomilovao kosu. Možda bi trebalo da znaš da nikada nijednu ženu nisam pozvao da živi kod mene.

Pogledom je tražile odgovore u njegovim očima.

- Znači, to si uradio? Pozvao si me da se uselim kod tebe?

Kuća na obali sa psom i mačkom...

- Tačno - poljubio ju je. Grasijela je uzdahnula.

- Znam da postoji razlog mog dolaska ovamo...

- Hm? - milovao je njena leđa.

- Dario, kako jasno da razmišljam kad ti... kad ti...

Zastao je. ~ 67 ~ Foxy

Zvoncica - Imaš tačno minut da razmisliš.

- Htela bih da kažem kućepaziteljki da ubaci ovsene pahuljice na listu za kupovinu. Dečji lekar u Bonitu savetovao je da to uvrstimo u jelovnik čim Dante bude spreman, a meni se čini...

Reci joj.

- Ona je tvoja kućepaziteljka i zato...

- Ne moraš to da me pitaš, draga. Samo joj kaži ako ti nešto treba.

Mada... - izvadio je novčanik iz džepa pruživši joj kreditnu karticu. Trebalo je pre da se setim.

- Ne mogu to da dopustim...

- A ja ne mogu da dopustim odbijanje - prekinuo ju je nežno, ali odlučno. - Kartica je tvoja, kupi šta ti treba.

Pogledala je karticu, zatim njega u lice.

- Dobro, ali ovo je pozajmica dok ponovo ne stanem na noge.

Ne treba da stojiš na nogama, nego da ležiš u mom krevetu. Od te pomisli telom mu je prostrujila vrelina.

- Šta je bilo?

- Ništa. Hoćeš li se snaći s kuće-paziteljkom?

- Naravno, ona je divna. Nego šta! Ni okom nije trepnula kad je u stanu ugledala ženu i bebu. Zapravo, bila je oduševljena.

- Ona ima sestričinu, znaš li? - nadovezala se Grasijela.

- Ne. - Stejsi. Želi da postane učiteljica. Prošlog leta radila je kao dadilja, ume s bebama. Gospođa Jelinek kaže da bi Stejsi mogla da pričuva Dantea kad budem išla na intervjue.

Ovaj razgovor krenuo je u pravcu koji on nije mogao da prati.

- Kakve intervjue?

- Pozvala sam juče svog nekadašnjeg agenta da mi sredi neki angažman. Zašto me gledaš tako besno? Treba mi posao. Nemam novca, a već ti previše dugujem.

U redu, ona želi da radi, ali zašto bi mu vraćala novac? Neće prihvatiti ni cent. Ipak, instinkt mu je govorio da to ne treba da izgovori.

Ona ima iste razloge za rad kao i on: želi da se osećala zadovoljnom i ispunjenom. Ali to može i kad je s njim, zar ne?

- Opet imam brilijantnu ideju - rekao je. ~ 68 ~ Foxy

Zvoncica Nasmešila se.

- Kakva skromnost!

- Reći ćemo gospođi Jelinek da ćemo zaposliti Stejsi kao dadilju.

Siguran sam da možemo napraviti plan koji će se poklapati s njenim obavezama.

- Verovatno, ali...

- Ali ti ne možeš sebi da priuštiš dadilju?

Pocrvenela je.

- Tačno.

- Ja ću je zaposliti, ionako mi trebaju stavke za otpis poreza - nije bio siguran da se tako nešto može odbiti od poreza. Pa i ako ne može... koga je briga?

- Tako mnogo stavki za otpis - prokomentarisala je Grasijela. Imanje, dadilja...

Zagrlio ju je, pa je obavila ruke oko njegovog vrata.

- Dario - prošaputala je - moramo da razgovaramo...

Podigao ju je u naručje i odneo u krevet. Razgovor može da sačeka.

Sat kasnije pozvao je svoju asistentkinju rekavši joj da čitave nedelje neće dolaziti na posao.

- Znači, još se niste vratili - zaključila je. - Možete li mi dati neki fiksni broj na koji mogu da vas pozovem ili da i dalje zovem na mobilni?

- Mobilni - odgovorio je.

Nije baš hteo da krije da se vratio ili da izbegne da obavesti braću.

Ne, trenutno se nije osećao spremnim da objašnjava ni asistentkinji ni braći, a pogotovo ne majci ili sestrama. Isuviše je komplikovano. Dok se sve ne razjasni, bolje da novosti o Grasijeli i bebi zadrži za sebe.

Uostalom, čovek ima pravo na privatni život, zar ne? Mesecima nije odsustvovao s posla.

Zamolio je kućepaziteljku da obavesti svoju sestričinu da dođe na razgovor. Stejsi je došla popodne. Bila je fina, imala je odlične preporuke, a kad je Dantea uzela u naručje, mališan je izgovorio nekoliko nepovezanih slogova.

- Mogli bismo da izađemo na ručak - predložio je Grasijeli.

- Dobra ideja - složila se Stejsi. - Tako ćemo se Dante i ja na miru sprijateljiti. ~ 69 ~ Foxy

Zvoncica Bio je to savršen jesenji dan u Njujorku. Dario i Grasijela su ruku pod ruku šetali po Central parku.

Grasijela se svime oduševljavala: decom koja su se igrala, majkama s bebama, starijim parom koji se držao za ruke, ljudima koji su džogirali ih šetali s psima.

Kad se uspravila nakon što je pomilovala malog šnaucera, postavio joj je pitanje: - Jeste li imah mnogo pasa kad si bila mala?

Iznenađeno ga je pogledala.

- Nikada nisam imala psa. Sad je on bio iznenađen.

- Nisi? Na tako ogromnom ranču?

- Moj otac nije voleo pse - slegnula je ramenima.

Nešto tu nije bilo u redu. Uhvatio ju je za ruku i prešao na drugu temu.

- Ja sam oduvek želeo psa. Nasmešila se.

- Ali je tvoja majka rekla: Ne, nema pasa u stanu.

Zar joj nikada nije ispričao da je odrastao u ogromnoj kući? Baš mnogo toga ne znaju jedno o drugom.

- Naša porodica živi u kući u Grinič Vilidžu.

- Ipak nemate psa? Slegnuo je ramenima.

- Mamma je bila ubedena da bi pas unosio bakterije u kuću.

- Mamma? - Grasijela se smešila.

- Hej, pa mi smo Sicilijanci! Ako bih joj se drugačije obratio, dobio bih ćušku!

- A tatu zoveš papa? Osmeh mu je zamro na licu.

- Njega zovem oče.

- Izvini, nisam htela...

- Ne - poljubio joj je dlan. - Naravno da možeš da pitaš. Samo... on je...

- Staromodan?

- Stara domovina - duboko je uzdahnuo. Verovatno je o tome čitala u novinama, on joj ništa nije pričao. - Sećaš li se filma s Marlonom Brandom? Moj stari je glavešina nečeg što voli da naziva firmom. Ali zapravo... ~ 70 ~ Foxy

Zvoncica - Dario - stala je pred njega spustivši ruku na njegove grudi svejedno mi je šta je on. Samo samu mu zahvalna za to što je tebi poklonio život.

Da li čovek može da oseti kad njegovo srce od olakšanja poleti? Da. Usred parka zgrabio je Grasijelu i poljubio ju je.

Potom su otišli na ručak. Dario je naručio za oboje, jer se sećao šta ona voli da jede. Naručio je bocu mineralne vode jer mu je objasnila da neće piti alkohol dok doji.

- Voleo bih da sam bio uz tebe dok si bila trudna. I na porođaju uhvatio je njenu ruku preko stola. - Nisi smela da budeš sama.

Grasijela je odmahnula glavom.

- Nisam bila sama, Huanita je bila sa mnom - malo je oklevala. - I moj brat.

Dario je primetio da se emocije smenjuju na njenom licu.

- Znaš - rekao je oprezno - nikada mi nisi pričala o njemu.

- Nema mnogo toga da se priča - pogledi su im se sreli i nešto je zasvetlucalo u njenim očima. - On je mrtav, a to već znaš. Umro je od side - gorko se nasmejala. - Bio je dobar čovek i divan brat, ali ga je naš otac mrzeo. I mene je mrzeo. Mog brata zato što je bio gej, a mene zato što sam ubila majku.

- Grasijela, draga... Konobar je doneo ručak. Oboje su ućutali. Kad je otišao, Grasijela je nastavila: - Moja majka je umrla na porođaju i otac me je smatrao krivom za njenu smrt - čvrsto joj je stegnuo ruku. - Danas znam da je to budalaština, ali kao devojčica poverovala sam u to. Upravo kad sam saznala da sam trudna, otac mi je napisao pismo. Zamolio me je da dođem kući jer je želio da se pomiri sa mnom - osetila je knedlu u grlu. I kako sam u tom trenutku po svaku cenu želela da napustim Njujork, vratila sam se kući. Ali on me je slagao, bio je na samrti. Imanje je izgubio na kocki i bio mu je potreban neko da ga neguje - slegnula je ramenima. - Preuzela sam to na sebe.

- O, draga, tako mi je žao. Umesto da neko brine o tebi...

- Nije mi smetalo. Ima stvari u životu koje se ne mogu promeniti podigla je glavu i nasmejala se. - A bilo je i nečeg dobrog u tome.

Postavila sam uslov da se Alfonso vrati kući. On je tada već bio bolestan.

Tako smo bar bili zajedno. Proveli smo lepo to vreme, mnogo smo pričali i smejali se. Onda je otac umro - glas joj se slomio. - Nedugo ~ 71 ~ Foxy

Zvoncica zatim umro je i Alfonso. Dok sam još žalila za njim, pojavio se Antonio Forenci obavestivši me da će banka kuću dati na licitaciju i počeo je da postavlja uslove...

Dario je ustao, podigao ju je sa stolice i poljubio. Spustio je nekoliko novčanica na sto i odveo Grasijelu odatle.

- Baš romantično - čuo je komentar žene za susednim stolom.

Ono što njega i Grasijelu povezuje više je od afere. To je... to je... Čvrsto je držeći za ruku, odveo ju je kući.

Prvo su zavirili u dečju sobu. Dante je mirno spavao.

Gospoda Jelinek i Stejsi su potom otišle. Dario je s Grasijelom izašao na terasu. Seli su na baštensku ljuljašku okruženu cvećem.

Pričao joj je o svom životu, o stvarima koje nikome drugom nije ispričao. Pričao je o pomešanim osećanjima prema ocu, o ljubavi prema braći i sestrama, o besu koji ga je obuzeo kad je mu je postalo jasno da očeva porodica nije samo ona koja se uveče okuplja za stolom, nego i jedna mračna organizacija, o kojoj je povremeno pisala štampa, i zbog koje im je policajca dolazila na kućni prag.

Pričao joj je koliko mu je vremena trebalo da se snađe u životu. Svoj njegovoj braći bilo je tako, ali on nije hteo u vojsku, pa je otišao na Aljasku. Rizikovao je život na naftnim platformama, živeo je sam u divljini, satima gledao polarnu svetlost i slušao zavijanje vukova dok mu nije postalo jasno koliko je glupo ljutiti se na život.

- Vratio sam se kući u Njujork nekako u isto vreme kad i moja braća - sate su proveli zajedno smišljajući šta da rade. Konačno su sav novac koji su imali dali za osnivanje firme. - To je bio veliki uspeh.

Zatim joj je ispričao pravi razlog svog putovanja u Brazil i očev besmisleni nalog. Dodao je još nešto: ne bi se vratio pre nego što je pronađe.

Kad je ućutao, Grasijela mu se nasmešila sa suzama u očima.

- Dario, najdraži...

Uzeo ju je u naručje i odneo u spavaću sobu.

Malu večnost kasnije, oporavljajući se od strasne ljubavne igre, Grasijela je shvatila istinu: ma kako se sve ovo dalje razvijalo... ona će uvek voleti Darija Osvaldija. ~ 72 ~ Foxy

Zvoncica

12. poglavlje Poslednji put je Dario varao u školi.

Zbog toga je imao mnogo problema i bio je isključen iz nastave neko vreme. Ali škola je bila dosadna, a život uzbudljiv, a osim toga... čak je i direktor morao da uvidi da je Dario isuviše pametan da bi ga izbacili iz škole.

Možda se direktor plašio prezimena Osvaldi.

Kasnije, na fakultetu, Dario je propuštao predavanja, ali to nije bilo kao u školi. Čemu gubiti vreme na predavanjima kad je ionako imao najbolje ocene na ispitima? Čim je dobio diplomu, otišao je na Aljasku, gde je baš crnčio. Želeo je sebi nešto da dokaže. I da zaradi mnogo novca. Sam po sebi novac mu nije bio važan, ali je znao da finansijska nezavisnost obezbeđuje slobodu. Zato je svu svoju ušteđevinu uložio u osnivanje firme s braćom.

Sad je imao sve: slobodu, nezavisnost i novac.

Pa ipak, razmišljao je dok je s Grasijelom plesao na podijumu ekskluzivnog noćnog kluba, nikada mu nije bilo jasno da ono što čovek najviše želi zapravo nema cenu.

Kako je život mogao tako brzo da se promeni? Da su ga pre deset dana pitali šta ga čini srećnim, odgovorio bi da je to posao. I porodica.

Da, i “ferari berlineta” iz 1958. I, naravno, žene.

Imao je adresar pun brojeva crnki, plavuša, brineta. Sve su bile lepe, uzbudljive i zanimljive. Bar neko vreme.

Istina je, međutim, da ništa nije bilo toliko uzbudljivo kao ovo: s Grasijelom u naručju kretati se u ritmu lagane muzike.

Ona ga je usrećila. Oporavila se, nije više delovala onako ranjivo kao u Brazilu. Bila je opet puna života i optimizma. Bila je još lepša nego pre.

I... njegova je.

Ujutro se budio uz njen šapat, uveče je spavao s njom u naručju.

Razgovarali su o Bogu i svetu. U nekim pitanjima su se slagali, u nekim nisu. Ujutro su tokom doručka čitali novine, onda su odlazili na Long ajlend i šetali obalom. ~ 73 ~ Foxy

Zvoncica Kad bi ga Grasijela podsetila na to da je Stejsi dobila posao da bi ona mogla ponovo da se bavi manekenstvom, Dario bi je pitao: - Zar je to bolje od ovoga? - i poljubio bi je.

Ponekad uopšte nisu pričali. Nikada pre Dariju nije bilo prijatno da bude u društvu žene i da oboje ćute.

A tu je i Dante.

Dario još uvek nije znao mnogo o bebama, ali je shvatio da je dečak predivan. Momčina će progovoriti čitave rečenice pre nego što napuni godinu dana. Da, Dante je veoma pametno dete.

Da je Dante njegovo dete, u to je Dario bio apsolutno siguran. Pitao se kako je mogao i da posumnja u to.

- Dario?

Ovo je bila najbolja nedelja njegovog života. Bio je srećan. Tako obična reč, pogotovo za nekoga ko nije previše pažnje posvećivao osećanjima...

- Dario!

Pogledao je u Grasijelino nasmejano lice.

- Šta je bilo?

- Još uvek plešemo. - Pa? - Muzika je odavno prestala. Bila je u pravu. Stajali su sami na podij umu, a ostali gosti gledali su ih sa osmehom na usnama.

- Čudno, mogao bih da se zakunem da čujem muziku. - I ja nasmešila se Grasijela. Dario ju je još jednom zavrteo.

- Ti si lud - rekla je.

- Takode - otplesao je s njom do stola, uzeli su svoje stvari i otplesali do ulaznih vrata.

U subotu ujutro isporučen im je paket. Dario je insistirao da Grasijela bude pristuna dok ga je otvarao. Bila je to kengur nosiljka za bebe. Vezao ju je sebi oko ramena i struka da bi Dantea stavio u nju.

- Raspitao sam se na internetu. Ovo deci da je osećaj bliskosti i sigurnosti. Šta misliš o tome?

- Odlična ideja - odgovorila je. Muškarac koji je bio na glasu kao okoreli neženja i koji do pre dve nedelje nije znao da ima sina, postao je najbolji tata na svetu.

- Stvarno? Momčino, šta ti kažeš na ovo? ~ 74 ~ Foxy

Zvoncica Beba se smešila, kao i njena mama. Oboje su obožavali ovog čoveka.

Ali nije mogla to da mu kaže. Ne dok ne izgovori reči za kojima je toliko čeznula. Propela se na vrhove prstiju, poljubila je svog sina, a zatim i ljubavnika.

- Slaže se - potvrdila je.

- Treba odmah ovo da isprobamo. Da odemo u zoološki vrt?

Grasijela se složila.

- Samo da proverim mejlove. Čitave nedelje nisam proverio poštu i mada to ne želim, moraću u ponedeljak na posao. Pet minuta, ne duže poljubio ju je u vrh nosa. - Obećavam.

Ali potrajalo je mnogo duže i kad se Dario vratio, Grasijela je znala da se nešto desilo.

- Da li je sve u redu?

Klimnuo je glavom, ali dok su se vozili u zoološki vrt, ćutao je sve vreme. Očigledno je bio zabrinut.

Dario je od kaveza do kaveza nosio bebu u nosiljci i sve vreme joj je nešto pričao. Ipak, delovao je odsutno.

Grasijela je osećala knedlu u grlu.

Da li mu je dosta njih dvoje? Dario nikada nije živeo s nekom ženom, a sad je tu i njegov sin. On je čovek koga fasciniraju novine, pa mu je verovatno ono poznato brzo postajalo dosadno.

Da li mu je ona samo trenutna promena? I da li je ta novina za njega izgubila draž? I još važnije... Šta s Danteom? Da li će mališan zavoleti oca a onda će mu on postati stranac?

Plašile su je takve misli.

Dario je osećao malo toplo telo na svome. Voleo je blizinu svoje sićušne bebe. Nikada ni pomislio nije da očinstvo može ispuniti ljudsko srce takvom srećom.

Zoološki vrt je bio pun porodica: majke, očevi, deca različitog uzrasta. I oni. Grasijela, Dante i on. I oni su porodica.

To je bio predivan osećaj. I to mu je ulivalo neopisivi strah. To mu je pomoglo da se suoči sa istinom. To i mejlovi od Renata koje bi pročitao. Razmišljao je o onome što se njegovom bratu dogodilo.

Konačno je spreman da prizna da se isto dogodilo i njemu. Kako to čoveka tako iznenada snađe? I kako je tako dugo bio slep? ~ 75 ~ Foxy

Zvoncica - Grasijela - pogledao je ženu koja je u svojim rukama držala njegov život. - Znam da ima još mnogo toga da se vidi, ali...

- Dario - pogledi su im se sreli, glas joj je podrhtavao. - Molim te, želim da se vratimo. Čim su se obreli u stanu, Dario se nakašljao.

- Grasijela, moramo da popričamo.

Njeno srce počelo je snažno da udara.

- Naravno - odgovorila je jedva čujno.

Nasmešio se.

- Odneću prvo Dantea u krevetac. Možeš li nam spremiti nešto za večeru?

Klimnula je glavom i nestala u kuhinji. Gospođa Jelinek je spremila večeru. Grasijeli se činilo da je samo gost u Dariovom životu.

Izašla je na terasu osetivši hladnoću. Mrak je pao na grad, dolazak zime osećao se u vazduhu.

Dario je plaćao sve račune. Hranu. Daneteovu odeću. Pelene.

Opremanje dečje sobe. Stanarinu. Platio je i njenu odeću.

Dariju je pripadalo praktično sve što su ona i beba imali. “Kako je to dozvolila? Gde je nestala njena nezavisnost? A težnja za samostalnošću? Čvrsta odluka da se neće oslanjati ni na koga?

A njena odgovornost prema Danteu? Trebala joj je sigurnost i stabilnost, ne samo finansijska nego i emotivna. Sigurnost da se može pouzdati u ljude koje voli. Ona je znala koliko je to važno. Dante je još beba, ali se radosno smeši kad ga Dario uzme u naručje. Za nekoliko nedelja počeće da izgovara slogove ma-ma i ta-ta. Ali da li će Dario tada biti uz svog sina?

Grasijela je uzdahnula. Čarobna reč glasila je „veza” i značila je isto što i „zauvek”. Imala je isto značenje za muškarca i ženu, koji su zajedno gradili život. Imala je isto značenje s rečju...

- Venčanje.

Srce joj je divlje poskočilo.

- Molim?

Dario je stajao iza nje i smešio se. Ali osmeh je bio izveštačen, videla je to. ~ 76 ~ Foxy

Zvoncica - Moj brat Renato - gurnuo je ruke u džepove, zastao pored nje i zagledao se u park. - Poslao mi je mejl. Sutra se ženi. U stvari, on se, izgleda, već oženio na Siciliji, ali sutra će se održati zvanično venčanje... da bi moja majka mogla da plače u crkvi.

Ovo nije zvučalo obećavajuće. Ali za muškarca poput Darija zamisao da bude spaljen na lomači bila je podnošljivija od braka. Da li je to razlog što je celog dana tako odmaknut?

- O - rekla je - to je...

- Pokušao je da me pozove. Zapravo, cela porodica je to pokušavala, ali nisu uspeli.

Zvučalo je kao da joj prebacuje.

- Nisam te sprečavala da proveravaš poštu.

- Naravno. Ali ko bi to pomislio? To je potpuno ludo, tek je upoznao tu ženu.

- Dobro, ali...

- Brak je zauvek. Čovek treba dobro da razmisli pre nego što se u to upusti.

- Misliš da on nije?

- Mislim da čovek ne treba da srlja u brak.

Osećala je da je obuzima bes.

- Nije samo tvoj brat to uradio. Isto važi i za njegovu ženu.

- Nije isto.

- Nije? - ton joj je bio leden.

- Muškarci su lovci, žene su lovina. Naravno da nije isto.

Grasijela se osećala kao biće niže vrste. Nije mogao da joj zameri, shvatio je da je zvučao kao idiot. Ali vest od Renata izbacila ga je iz koloseka: Hej, čoveče, ženim se!

Renato i ženidba? To mora da je šala.

Zvao je Renata, ali se on nije javljao na telefon. Kad je konačno uspeo da ga dobije, Renato mu je napričao nešto o zaljubljenosti iako se prvo oženio tom devojkom da bi učinio ono što je ispravno, a zatim se ispostavilo da je zaljubljen do ušiju.

- Ali... odmah ženidba? - upitao je Dario. ~ 77 ~ Foxy

Zvoncica - Da, čemu čekati kad je čovek siguran da je pronašao pravu? Ženu koju voli i koja njega voli. Ako možeš da zamisliš da s njom ostariš. Onu koja želi tvoje srce, a ne novac - bile su Renatove reči.

Dario je znao da te reči važe i za njega i Grasijelu. Čitavog dana pokušavao je da prihvati tu informaciju. Voleo je Grasijelu i nadao se da i ona oseća isto. Ne, on je siguran da ona tako oseća, jer ne bi mogla da zaspi svake noći u naručju muškarca koga ne voli.

Uplašio se. Ponudiće joj svoje srce u nadi da ga ona neće odbiti...

Razmišljao je kako da to učini na najbolji mogući način. Šta ako ona ne oseća isto? Dok se tuširao, doneo je odluku. Reći će joj koliko je voli, koliko voli svog sina i da bez njih dvoje ne može da živi.

Uhvatio ju je za ruke.

- Grasijela - morao je brzo da govori pre nego što izgubi hrabrost, a istovremeno se pitao zašto mu je toliko vremena trebalo da sve shvati. Grasijela, draga, moj brat će se sutra venčati - usta su mu se osušila. Biće ti teško ako te povedem sa sobom. Okružiće te članovi moje porodice i, veruj mi, neće ti biti lako. Moja majka i sestre postavljaće ti milion pitanja, braća će izvršiti inspekciju, što je tipično za njih, a moj stari...

Gde je on, tu je i FBI. Niko iz moje porodice ne zna za tebe i bebu napravio je kratku pauzu. - Zato, Grasijela, mislim da nije...

- I ja mislim - upala mu je u reč. - Radije ću izbeći sentimentalni porodični susret.

- Molim? Nisi me razumela...

- Naprotiv, odlično razumem - izvukla je ruke iz njegovih. - Sutra je venčanje?

- Da, pre podne. Do podneva će se završiti.

- Lepo. Moj advokat je Pit Rejmonds, kancelarija mu je u Dvadesetoj ulici.

- Grasijela, šta to pričaš?

- Razmišljala sam. O našim... okolnostima - nemoj zaplakati, upozorila je sebe. Potvrdio je sve njene strahove, jer ne želi da je predstavi porodici.

- Da, i ja. Zato pokušavam da ti objasnim...

- Bio si jasan - divila se sebi što se tako savladava. - Zamoliću Pita da nas sutra primi mada je nedelja. Može li u dva?

- Čemu? - upitao je zbunjeno. ~ 78 ~ Foxy

Zvoncica - Da napravimo obračun za sve što ti dugujem.

- Pobogu, o čemu pričaš?

- Kažem da želim da uzmem život u svoje ruke. Krajnje je vreme.

Sve je bilo lepo, ali...

- Lepo?

- Zaista si bio velikodušan. Naravno da bi bilo još bolje da je uspela kupovina imanja.

- Bolje? - ponovio je opasno tihim glasom. - Da sam kupio imanje za tebe, bilo bi za tebe bolje nego da živiš sa mnom?

- Pa da. Doduše, duže bi trajalo dok bih ti sve vratila, ali imanje je moj dom i...

- A ovo ovde nije?

Ton mu je bio leden. Poželela je da mu se baci u naručje, da mu kaže da nikada nije bila srećnija nego poslednjih dana, da mu kaže koliko želi da njegov dom bude i njen...

- Ne, nije. Ćutke su se gledali čitavu večnost, a hladnoća noći stezala se oko njih.

Onda je Dario klimnuo glavom.

- Dobro. Hoću da i moj advokat sutra bude prisutan.

- Naravno. Napisaću ti adresu i broj telefona svog advokata.

- Dobro.

Krupnim koracima ušao je u sobu, pa je uzeo jaknu i izašao u noć.

Kad se nekoliko sati kasnije vratio, njegov krevet bio je prazan.

Grasijela je spavala u dečjoj sobi. Tamo i pripada, pomislio je besno pa je nasuo prvu od mnogo čaša viskija pre nego što se oteturao u krevet i zaspao.

~ 79 ~ Foxy

Zvoncica

13. poglavlje U nedelju je osvanuo divan dan, savršen za venčanje. Ali Dario nije tako mislio.

Istuširao se, obukao i napustio je kuću ne videvši Grasijelu.

Raspoloženje mu je bilo ravno nuli. A trebalo bi da je srećan, jer je zamalo izbegao najveću grešku u životu. Doduše, malo je nespretno počeo, ali... U svakom slučaju, malo je nedostajalo da zaprosi Grasijelu, jer je voli.

Ljubav?

Ušao je u malu crkvu gde će se održati venčanje. Juče je za dlaku sebe ubedio da je ono što oseća prema Grasijeli - ljubav. Ali nije tako.

Odgovornost, to je sve što oseća. Ona je rodila njegovog sina, a on je častan čovek.

Pošto je ovo Renatov dan, Dario će sa osmehom na licu nazdraviti mladencima i pripremiće se za sastanak s Grasijelinim advokatom.

Dario je ušao u crkvu. Čuo je glasove iz sporedne privatne prostorije: svoju majku kako uzbuđeno priča, svoje sestre i braću.

- Dario, sine moj - zagrlila ga je majka.

- Stigao si - veselo ga je pozdravila Anabela.

- A već smo izgubili nadu - dodala je Izolda.

Otac ga je odmerio.

- Da li je putovanje bilo uspešno?

Dario je stisnuo vilice.

- Nije pravo vreme za razgovor o tome.

- Hej, čoveče! - pozdravio ga je Fabijan.

- Drago mi je što si opet tu - zagrlio ga je Niko. - Gde si bio?

- Na putu - odgovorio je. Renatov dolazak spasao je Darija daljeg ispitivanja.

- Da li je moguće da ovo radim? - izgovorio je sijajući od sreće.

Kad je Renato zagrlio crnokosu lepoticu, Dariovo srce se stegnulo.

Da li je i on tako gledao Grasijelu? Njene oči bile su uvek sjajne. Ali to je bio samo privid. Nju je zapravo samo ranč interesovao...

Renato je predstavio svoju suprugu i Dario ju je poljubio u obraz. ~ 80 ~ Foxy

Zvoncica Začuo se svečani zvuk orgulja i braća su prišla oltaru.

Obred je kratko trajao. Renato je zagrlio i poljubio svoju ženu tako nežno da je Dariju zastao dah.

Svadbeni prijem održavao se u kući njihovih roditelja.

Anabela ga je kritikovala zbog neraspoloženja, a Izolda je komentarisala: - Mogao bi bar da se pretvaraš da si srećan. Ovo je bilo venčanje iz bajke.

Nasmešio se, pa je podigao čašu šampanjca i pridružio se Fabijanu i Niku.

- Čoveče - rekao je Niko - još parče torte i pući ću.

- A ja ću morati što pre da nađem sebi ženu ako mi Renato još jednom bude pričao o tome koliko je srećan.

Dario je odložio čašu.

- Zašto ne odemo negde gde niko ne priča o lepotama braka?

Dvadeset minuta kasnije sedeli su za stolom u “svom” kafeu, gde su obično dolazili petkom da se opuste. Danas nije bilo opuštanja i to zahvaljujući Dariju.

Fabijan i Niko su se zgledali.

- Znači, nekoliko dana bio si odsutan - oglasio se Fabijan.

Dario ga je ošinuo pogledom.

- Da li je to problem? Fabijan je hteo da reaguje, ali se Niko umešao.

- Samo te je pitao.

Na Dariovom licu zaigrao je mišić.

- Bio sam u Brazilu, a onda sam uzeo nedelju dana slobodno.

- Šta si radio u Brazilu? Dario je postajao sve nervozniji.

- Kupio sam ranč. Braća su se opet zgledala.

- Ranč? - rekli su uglas mada je to zvučalo kao: “Jesi li poludeo?”

Dario nije mogao da im zameri. Klimnuo je glavom i otpio gutljaj piva.

- Ispravka: gotovo da sam kupio ranč... po očevom nalogu. On me je tamo poslao.

- Naš stari je hteo da kupi ranč? To mora da je šala.

- Da budem precizniji, pokušao sam da ga kupim za sebe. ~ 81 ~ Foxy

Zvoncica Niko ga je zabrinuto posmatrao. Dario je otpio još jedan gutljaj.

- Pa ne baš za sebe, nego za... nekoga.

- Moramo li da pogađamo?

- Sećaš li se da sam pre... otprilike godinu i po dana... izlazio s jednom ženom... Ime joj je Grasijela Ronaldi. Manekenka.

- Tačno - Fabijan je klimnuo glavom. - Visoka plavuša. Divne noge, savršene...

- Pazi šta pričaš - upozorio ga je Dario.

- Nećeš da nam kažeš šta se dešava? - upitao je Niko.

Kad je završio priču, braća su ćutala pokušavajući da shvate šta se to dogodilo. Žena iz prošlosti i beba. Ranč. Zli nametljivac i halapljivi advokat. Zvučalo je kao zaplet u romanu.

Najzad se Fabijan nakašljao.

- I siguran si u to da je dete tvoje?

- Apsolutno.

- Sećaš li se Teodore d’Alesio?

- Grasijela nije Teodora - prekinuo ga je Dario.

- Da ne bude zabune: imaš sina? - upitao je Niko.

- Najlepšeg i najpametnijeg dečkića koga si u životu video.

- Ali žena koja ga je rodila... Ta Grasijela te je prevarila da bi joj kupio ranč?

- Da li sam to rekao?

- Nisi morao - umešao se Fabijan. - To je očito iz tvoje priče.

- Nije. Ali da je uspelo, ranč bih kupio njoj.

- Zato si je doveo u Njujork i smestio u svoj stan. Prihvatio si dete bez ijednog dokaza...

- Mom sinu je ime Dante. Ne trebaju mi dokazi. Grasijela me ne bi lagala.

- Razumem - narugao se Niko.

- Ne sviđa mi se tvoj ton. Fabijan se ponovo nakašljao.

- A ti ovih dana nisi dolazio u firmi jer...?

Dario je slegnuo ramenima.

- Smatrao sam da tako treba. Grasijeli je ovo nova sredina, ni moj stan nije joj poznat. ~ 82 ~ Foxy

Zvoncica - To nije tačno. Ona je ovde živela i radila. Tvoj stan poznaje iz vremena kad ste bili zajedno. Dakle, pokušaj ponovo. Ostao si sve vreme s njom jer...?

- Šta to treba da znači? Niko je uzdahnuo.

- Ne znam, čoveče. Bio si spreman da daš pet miliona dolara za propali ranč i da ga prepišeš na njeno ime. Prihvatio si njeno dete kao svoje bez razmišljanja. Doveo si je ovamo, u svoj stan, proveo si s njom nedelju dana i sad nam pričaš da to ništa ne znači. Da li sam dobro shvatio?

Dario je slegnuo ramenima.

- Zašto pocrveniš svaki put kad neko od nas posumnja u to da ona nije savršena?

- Na pocrvenim.

- Pogledaj ga - prokomentarisao je Niko. - A još nismo došli do pitanja zašto ona hoće da te ostavi.

- Zbog ranča.

- Zar ne misliš da je to zato što je postala svesna činjenice da beba i ona zavise od tebe? Ona nema ni novac hi dom, ni ovde ni u Brazilu, a ti joj to možeš pružiti...

Dario je udario šakom po stolu.

- Ovo zvuči kao da sam joj uništio život. Nije tako. Dođavola! Voleo sam je. Još uvek je volim. Zapravo, lud sam za njom. Želim da se venčamo i da se ostatak života budim uz nju.

- Ali? - upitao je Niko.

- Ali sinoć, pre nego što sam joj sve ovo rekao, ona se pretvorila u santu leda. I rekla je da je vreme da se sastanem s njenim advokatom.

Fabijan je klimnuo glavom.

- Čini mi se da postoje dve mogućnosti: ih joj je postalo jasno da su njene nade propale...

Dario je skočio, ali ga je Fabijan zgrabio za obe ruke.

-... ili te silno voli, ali ima i svoj ponos i bebu, pa je odlučila da postavi svoje uslove pre nego što ti to uradiš.

Dario se smirio i ponovo je seo.

- Zašto bi tako mislila?

- Možda zato - umešao se Niko - što joj nisi rekao šta si isplanirao? ~ 83 ~ Foxy

Zvoncica - Možda - nastavio je Fabijan - zato što se seća kako joj je bilo kad si raskinuo s njom? Čuvena večera s dijamantskim minđušama...

- Ali mi uvek tako radimo - Dario nije shvatao grešku.

- Tačno.

- Hteo sam danas da je dovedem na venčanje i da je zvanično predstavim - nasmešio se. - Naravno da sam je upozorio na to šta je čeka: kakav je stari, da će majka poludeti kad sazna da ima unuka, kako će je naše sestre spopasti. Pre nego što sam završio, prekinula me je i saopštila da ne namerava da pode sa mnom i da će mi vratiti svaki cent koji mi navodno duguje. Kao da bih to prihvatio!

- A kako je reagovala kad si joj rekao da će upoznati našu porodicu?

- Upravo sam joj objašnjavao - odgovorio je Dario nestrpljivo. Rekao sam joj da... da... - ućutao je. - Zaboga!

- Šta je bilo? Dario je skočio.

- Upravo sam je pripremao na čuveni scenario Osvaldi, ali to joj je sigurno zvučalo kao da je ni pod kojim uslovima ne bih poveo sa sobom.

- Čuveni scenario Osvaldi? - upitao je Niko, ali je Dario već bio na izlazu iz kafea.

Fabijan i Niko su se zgledali.

- On je voli - zaključio je Fabijan. - Mogli smo da ga ostavimo u neznanju. Pa ipak... ispravno je bilo otvoriti mu oči.

Sunčano jutro pretvorilo se u kišovito popodne.

Njujork plus kiša jednako je taksi. To je opštepoznato.

- Dođavola! - opsovao je Dario trčeći.

Autobus je prošao pored njega i isprskao ga. U poslednjem trenutku stigao je na stanicu i ugurao se unutra.

Kad je izašao iz busa, utrčao je u prodavnicu i za desetak minuta ponovo je bio na kiši. Taksi se zaustavio na ivici trotoara i stariji gospodin hteo je da uđe. Dario ga je potapšao po ramenu.

- Ako ne uđem u ovaj taksi - rekao je - možda ću izgubiti ženu svog života.

Stariji čovek ga je odmerio od glave do pete, pa se osmehnuo.

- Mnogo sreće, mladiću - rekao je. Dario je znao da će mu trebati sva sreća ovog sveta. ~ 84 ~ Foxy

Zvoncica Kancelarija Grasijelinog advokata bila je u zgradi u kojoj lift nije radio. Dario je potrčao gore preskačući po dva stepenika. Zastao je pred kancelarijom da se sabere, potom je pokucao i ušao.

Prijemna prostorija bila je prazna, ali su u susednoj sedeli Sajmon, Grasijela i njen advokat.

Srce mu je udaralo po rebrima. Napred, Osvaldi! Imaš jedan pokušaj koji će obeležiti celi tvoj život!

- Grasijela!

Svi su se okrenuli. Grasijela je prebledela.

- Dario, ljubavi, šta je s tobom...? - ućutala je i uspravila se. - Pitam onako.

Ali video je njeno zabrinuto lice, čuo je podrhtavanje u glasu, tu predivnu reč ljubavi... Sad samo treba da je ubedi da on oseća isto.

- Grasijela, pođi sa mnom, molim te.

Pružio je ruku zadržavajući dah.

Ustala je i polako mu je prišla. Nije ga uhvatila za ruku. Ali i to je bio početak.

Kiša je lila. Grasijela je na sebi imala mantil.

- Kuda ćemo? - upitala je.

- U park.

- Po ovakvom vremenu? - gledala ga je kao da je poludeo.

- Grasijela - nežno je dlanovima obuhvatio njeno lice, pa se nagnuo da je poljubi. - Molim te, pođi sa mnom.

Uzdahnula je jer je njeno srce, koje je juče bilo teško kao olovo, odjednom poletelo. Izula je cipele jer su joj smetale visoke potpetice.

Kad joj je Dario pružio ruku, prihvatila ju je.

U parku nije bilo žive duše. Kiša je sve jače pljuštala, a Dario i Grasijela su trčali. Shvatila je da idu u restoran na splavu, međutim, Dario ju je umesto unutra, odveo na terasu.

- Gospodine?

Dario se okrenuo i rekao je nešto konobaru, koji ga je zbunjeno pogledao, pa se nasmejao.

- Naravno, ako tako želite... Onda su ostali sami... samo ona, Dario i kiša. Bili su na mestu na kojem su jedno drugom otvorili dušu i ispričali sve, gde su jedno drugom priznali da se vole. ~ 85 ~ Foxy

Zvoncica - Grasijela - zavukao je ruku u džep i izvadio kutijicu.

Zateturala se. - Ne! - Grasijela, draga...

- Šta je ovog puta? - prošaputala je. - Dijamantski broš? Ne želim ga!

- Nije broš, nije poklon za rastanak. Molim te, otvori kutiju.

Plakala je. Suze su joj se u potocima slivale niz lice mešajući se s kapima kiše.

- Ti si najneiskreniji muškarac koga poznajem! Dozvolio si da pomislim da bi jednoga dana... možda...

- Volim te.

- Vidiš? Opet lažeš! Da me zaista voliš...

Dario ju je privukao u zagrljaj ljubeći je dok nije počela da mu uzvraća poljupce.

- Mrzim te - prošaputala je. Nasmešio se.

- Vidim - malo ju je odmaknuo od sebe i podigao je kutijicu. - Ovo je za tebe. Samo za tebe, zauvek. Molim te, otvori.

Podigla je poklopac da bi imala vremena da se sabere i da mu kaže da je uzalud bacio novac, jer ona ne želi to iz kutijice pa šta god to bilo...

Unutra je bio divan prsten. Grasijela je zurila u prsten, zatim je pogledala u Dariovo lice.

- Volim te - rekao je. - Obožavam te, oduvek. Ali bio sam kukavica da to priznam - spustio se na kolena. - Udaj se za mene, Grasijela, dozvoli mi da te usrećim.

Nasmejala se kroz suze. Kad se uspravio privukavši je sebi, obavila mu je ruke oko vrata i poljubila ga je svom ljubavlju svog srca.

Kraj

~ 86 ~ Foxy