314809489 ova noć ne sme da se završi

ZvonÄ?ica & neky

1

Knjigoteka

ZvonÄ?ica & neky

2

Knjigoteka

Zvončica & neky

Prolog Topli zraci jesenjeg sunca sijali su kroz prozor Aleksinog stana u Noting Hilu objasjavajući sto na kojem je bio doručak postavljen za dvoje. Posuđe i pribor pažljivo su odabrani u antikvarnici. Kristalna vaza na stolu bila je puna cveća, a miris sveže samlevene kafe širio se unaokolo, baš kao i neizdržljiva napetost.

Do malopre je Aleksa bila lepo raspoložena. Vođenje ljubavi posle buđenja uvek učini lepim celi dan. U međuvremenu se privikla na to da je noć puna strasti i snažnih emocija dovede u nekakvo neobično stanje začuđenosti. Stajala je nasred stana u svilenom svetlo-zelenom negližeu držeći bokal kafe u ruci. Duga, neočešljana kosa padala joj je po leđima.

Dah joj je zastao kad se prisetila burnog talasa osećanja, koji je odneo sve pred sobom.

A ne, ona emocije nikada ne bi pokazala! Ne, dovoljna je strast, jer je ona odraz emocija.

U jednom dugom trenutku pogled joj je bio prazan, a onda se razbistrio. Aleksa je prihvatila, morala je da prihvati činjenicu da je ono što je dobila, u tom trenutku zapravo sve što je mogla da dobije. Ovi kratki, ali neprocenjivi sati davali su joj snagu da preživi samoću čekajući da telefon zazvoni, kad je sve drugo - prijatelje, posao, čitav život - sklanjala u drugi plan.

A onda bi se prepustila uživanju u jednoj ili, nažalost retko, tokom dve ili više noći. Telefon bi zazvonio, a pozivalac bi joj rekao da dođe na privatni aerodrom, pa bi avionom zajedno otišli u neku italijansku vilu, zimsku kolibu u Alpima ili penthaus u Monaku. I koliko god da je to trajalo, uvek je u njoj budilo ista osećanja.

Da li je sve to nerazumno, ishitreno, nepromišljeno? Naravno da jeste. Iako je uvek umela da razdvoji razum od osećanja, sve joj je to bila neophodna inspiracija za život i umetnost. I uvek je pred drugima bila hladna i pribrana.

To je bila slika koju je pokazivala svetu. Samo nekoliko njenih bliskih prijatelja, od kojih su većina umetnici, znali su da je njena smirena spoljašnjost zapravo maska. Uglavnom su je posmatrali kao englesku ružu, meke kože i svetle kose, a malo je ko znao kakva vatra u njoj gori.

3

Knjigoteka

Zvončica & neky Njeni roditelji bili su obični ljudi i Aleksi je od početka bilo jasno da ih je njen talenat za slikarstvo veoma iznenadio. Nikada je nisu sputavali, ali bili su pomalo zbunjeni time što je njihova kćerka izabrala umetnost kao životni poziv, jer su oboje povezivali umetnost s burnom strašću, ekstremnim emocijama i pre svega sa nesređenim životom.

Možda se baš zato Aleksa uvek trudila da odstupa od predstave tipične, ekscentrične umetnice. Vodila je miran i sređen život, a emocije je rezervisala za siikarstvo.

A muškaraca što se tiče... Privučeni njenom porcelanskom lepotom, dolazili su i odlazili. S naglaskom na odlazili, jer dosad među njima nije bilo nikoga ko bi joj zaista nešto značio. Uživala je u društvu nekolicine prijatelja, s kojima je odlazila u pozorište, na koncerte i izložbe. Njeno srce dosad niko nije osvojio, a ni fizički nikome nije uspelo da u njoj probudi sva čula.

Nikome osim ovom čoveku, koji je upravo stajao u dovratku. Kad ga ugleda, uvek joj zastane dah, a puls se ubrza.

Baš kao sad.

Stajao je ispunivši snažnim telom dovratak, baš kao što je ispunjavao njene misli. Metar i devedeset centimetara muževnosti, odeven u besprekorno svetlosivo odelo... Niko ne bi rekao da je Gaj de Rošmon Englez. Pritom je francusko prezime slučajnost, koja pokazuje multikulturalnost njegovog porekla. A upravo je to poreklo zaslužno za ugled banke Rošmon-Lorenc, koja je postala sinonim za bogatstvo, prestiž i moć.

Gaj ju je posmatrao. Kao i uvek, osećala je moć tog pogleda, ali je prvi put osetila i nešto drugo... Nešto što je remetilo ustaljenu tenziju koja je vladala među njima.

Aleksa je čekala. Još uvek držeći bokal kafe, gledala ga je kako hoda kroz kuhinju obasjanu suncem. I odjednom je sunčeva svetlost postala nesnosna. Sekunda je potrajala predugo, činilo se kao večnost. A nije bila duža od jednog otkucaja srca.

- Moram nešto da ti kažem - Gajev akcenat bio je jedva primetan, ali je u njemu bila primesa svih jezika uz koje je odrastao: francuskog, italijanskog, nemačkog i još nekih.

Aleksa je osetila podrhtavanje. I čula je njegove reči, jasne i glasne, a svaki ju je slog sekao kao skalpel.

- Ženim se.

4

Knjigoteka

Zvončica & neky Značenje njegovih reči bilo je apsolutno jasno. I neizbežno.

Odmeravao ju je. Stajala je nepomično, kao statua. U njenim krupnim očima, koje su ga od početka fascinirale, nije naslutio nikakvu promenu. Inače, Gaj nije birao način kad je nekoga ili nešto poželeo. Žene koje su mu bile interesantne uglavnom su koristile trikove da bi ga omađijale, ohrabrile ili, još gore, da bi njime manipulisale. Na njegovo iznenađenje, Aleksa se time nije služila. Nije oklevala ni koketirala, a sve uslove afere prihvatila je bez pogovora još od prve noći. One nezaboravne noći...

Sećanja su počela da naviru, ali brzi ih je odagnao. Ovo mora da se okonča i ne sme biti nikakvog nesporazuma.

Napetost se među njima pojačala, a njegove odsečne reči odzvanjale su joj u glavi: - Nećemo se više viđati, Aleksa. Za još jedan otkucaj srca vreme je stalo. Večnost u treptaju. A onda, kao u filmu, Aleksa se pokrenula.

Nalila je sveže skuvanu kafu u šolju ponudivši je čoveku koji je stajao na korak od nje.

Jedan korak, a nepremostiva udaljenost.

- Naravno - rekla je mirno. - Hoćeš li popiti kafu pre nego što pođeš?

Ničim nije pokazala šta oseća, nije to dozvolila sebi. Ruka kojom mu je pružala šoljicu nije drhtala. Aleksa ga je pogledala u oči. Ni njegovo lice nije davalo ni najmanji znak uznemirenosti, kao da je izgovorio bezazleni komentar o vremenu.

Nije uzeo ponuđenu mu šolju, gledao ju je nekako... nije to mogla da rastumači. Potom je usporenim pokretom spustila šolju na sto. Kad se opet okrenula prema njemu, bila je usiljeno ljubazna.

- Čestitam i želim ti mnogo sreće - glas joj je bio čist i jasan, kao i pogled.

Lagano je pošla prema ulaznim vratima. Znači, to je kraj. Nije proverila da li je Gaj prati, otključala je i otvorila vrata pomerivši se u stranu. Prišao je i, zastavši nakratko, izgovorio je samo jednu reč: - Hvala.

To se moglo odnositi na čestitke, ali Aleksa je znala da joj se Gaj zapravo zahvaljuje za njeno sabrano ponašanje.

Još uvek ju je gledao.

5

Knjigoteka

Zvončica & neky - Bilo je dobro, zar ne?

- Da, bilo je - ovlaš ga je poljubila u obraz. - Želim ti sve najbolje potom se povukla za korak. - Dovidenja, Gaje.

Pogledali su se poslednji put. On je kratko klimnuo glavom i otišao... Iz njenog života.

Nije gledala za njim, tiho je zatvorila vrata naslonivši se na njih leđima. Tupo je gledala preda se. Gaj je otišao. Završena je njihova afera.

Stisnula je šake, a nokti su joj se bolno zarili u dlanove.

Ispred zgrade čekala ga je limuzina. Gaj je pozvao vozača dok se oblačio, jer je znao da će mu trebati prevoz istog trenutka kad Aleksi saopšti da se ženi. Dovoljno je to odlagao, dokle god je bilo moguće.

Vozač je izašao otvorivši mu vrata čim ga je ugledao na stepeništu zgrade.

Umrtvljenog izraza lica Gaj se zavalio u kožno sedište. I to je završeno. Aleksa je otišla iz njegovog života i nikada je više neće videti.

Uzeo je Financial Times, novine koje mu je vozač ostavio na sedištu, i počeo je da čita, odlučan da ne dozvoli sebi da bilo šta oseća.

6

Knjigoteka

Zvončica & neky

1. poglavlje Šest meseci ranije...

- Draga, nećeš verovati koga sam dovela na selo zbog tebe!

Imodženin glas se od uzbuđenja gotovo pretvorio u vrisak. Aleksa, koja je držala slušalicu između uha i ramena, koncentrisala se na cveće, koje je obasjalo sunce.

- Aleksa? Jesi li čula šta sam rekla? Nećeš verovati...

Kad njena prijateljica, agent po zanimanju, počne da priča, niko je ne može zaustaviti i to je Aleksa znala. Isto kao što niko nije mogao da dobije Aleksu na telefon kad slika... niko sem Imodžen.

- Koga? - upitala je, jer je znala da Imodžen naprosto gori od želje da joj teatralno odgovori.

- On je apsolutno fascinantan! - brzo je izgovorila. - I nekoliko svetlosnih godina udaljen od dosadnjakovića u uštirkanim odelima.

Ispustila je dramatični uzdah. Aleksa se nakratko upitala zbog koga se Imodžen toliko radovala, a onda se vratila slikanju. Čula je oduševljeni glas svoje prijateljice kao iz daljine iako je držala slušalicu uz uho, ali nije obraćala pažnju na njene reči. Imodžen je baš sklona dramatizovanju.

U jednom trenutku je na drugom kraju žice zavladala tišina. A onda je Imodžen upitala: - I? Zar nisi oduševljena?

Aleksa je odsutno protrljala čelo.

- Šta?

Imodžen je iznervirano uzdahnula.

- Draga, možeš li me bar jednom u životu saslušati? Ostavi četkicu bar na dva minuta. Bićeš oduševljena, veruj mi. Gaj de Rošmon je zvao.

Naravno, ne on lično - objasnila je Imodžen - već njegova asistentkinja u Londonu. A sad hoću da čujem koliko si oduševljena - snizila je ton i postajala je nervozna. - Reci mi da ti je toplo i hladno po ramenima.

- Zašto bi trebalo da mi bude toplo i hladno?

- Dakle, Aleksa, preda mnom ne moraš glumiti Gospođicu Nedodirljivu, uostalom, nisam muško. A ne verujem da bi to i kod Gaja

7

Knjigoteka

Zvončica & neky de Rošmona upalilo. Taj čovek je neverovatno seksi. Pašćeš na kolena pred njim kao i sve druge.

Aleksa se namrštila.

- Ne znam ko je taj čovek. Treba li da znam?

S druge strane veze čuo se piskavi smeh.

- Draga, nećeš me prevariti... Aleksa i dalje nije shvatala šta je Imodžen htela tim pozivom. Zaključila je da treba da ga skrati.

- Imodžen, ko je taj čovek? Zašto si toliko uzbuđena i šta hoćeš od mene?

- Zar zaista nikad nisi čula za njega? - upitala je Imodžen u neverici.

- Njegova fotografija je u svakom časopisu, naravno, u onima sa stilom.

Iz svake njegove pore izbija prestiž!

- Znaš da ne čitam takve novine - uzvratila je Aleksa - sve je to šund.

- Oh, izvini, zaboravila sam - podsmevala joj se Imodžen.

- Ako bi makar ponekad svoju čistu umetničku dušu uprljala takvim informacijama, znala bi o kome pričam. Ali ime Rošmon-Lorenc trebalo bi da je poznato i u tvojim elitnim krugovima.

To ime možda joj je zvučalo poznato, ali jedva.

- Prebogati bankari? Imaju banke svuda po svetu i dugu porodičnu istoriju?

- Upravo oni - treperila je Imodžen. - Jedna od najvećih dinastija s druge strane kanala. Kupaju se u novcu i u svakoj evropskoj zemlji imaju bogatstvo. Njihova je zaleđina takva da nisu osetili ni krize ni ratove. A Gaj de Rošmon je finansijski mag 21. veka. Svi mu ljubi stope, jer im obezbeđuje novac - glas joj je ponovo dobio piskavu notu. Kladim se da pre svega žene klane pred njim. Posle telefonskog razgovora osetila sam slabost u kolenima iako sam pričala samo s njegovom asistentkinjom.

Neverovatno koliko je Imodžen fascinirana tim Gajem, ko god da je on. Aleksa nikada nije čula za njega.

- O čemu je zapravo reč, Imi? - Reč je, draga, o tome da želi da naslikaš njegov portret! odgovorila je Imodžet dramatično naglasivši poslednju reč. - Ako mu se dopadne, postaćeš poznata umetnica i moći ćeš sama da biraš koga ćeš

8

Knjigoteka

Zvončica & neky slikati. Neće više biti uštirkanih odela s cigarom u ruci, samo najbolji od najboljih. Plivaćeš u novcu!

Aleksa je složila prezrivu grimasu. Slikanje portreta Imodženina je ideja. Godinama je njena koleginica i prijateljica svesna toga da nije dovoljno dobra da bi mogla živeti od umetnosti, pa je odlučila da se posveti menadžmentu.

- Ti ćeš mi biti prva klijentkinja - veselo je rekla Aleksi. Obezbediću ti enormnu zaradu, videćeš. Od sada nema više gladovanja da bi mogla da platiš boje i platno!

- Meni novac nije važan - odgovorila je Aleksa.

- Pa dobro, ne može svako dozvoliti sebi da bude idealista zaključila je Imodžen.

Imodženina porodica, bučna i toplog srca, prihvatila je Aleksu u prvom semestru nakon Što su joj roditelji poginuli u avionskoj nesreći i pomogli su joj da preživi košmare i gubitak. Ne samo da su učinili sve da je uteše, nego su joj pomogli i da preuzme nasledstvo. Nije to bilo baš bogatstvo, ali sasvim dovoljno da kupi stan, da plati troškove studija i svakodnevne obaveze, i da joj još ostane izvesna suma. Tako nije zavisila od umetničke karijere.

Pa ipak, Imodžen je odlučila da od svoje drugarice stvori zvezdu.

- Uostalom, ti si san svakog menadžera!

- Oduvek sam mislila da je najvažnije da li sam dobra u poslu rekla je Aleksa ravnodušno.

- Naravno, ali obe znamo kako svet funkcioniše. U prednosti je onaj ko dobro izgleda.

Aleksa se nije dala pokolebati. Nije želela da ističe svoj izgled na račun znanja. Želela je da isproba različite stilove, ali nije videla jasan umetnički put pred sobom.

Upravo je to bio razlog što joj je Imodžen toliko pričala o portretima. Po njenom mišljenju, Aleksa je bila posebno talentovana da slika lica. U znak zahvalnosti za sve što su za nju učinili, Aleksa je naslikala portrete članova prijateljičine porodice, a Imodžen je smatrala da bi bila velika šteta da takav dar ne iskoristi. Kad je Imodžen ubrzo posle toga uspela da joj obezbedi dva projekta, Aleksa je posle dugog oklevanja prihvatila da joj prijateljica bude menadžer. Sada, četiri godine kasnije, morala je priznati da se to isplatilo bar u finansijskom smislu.

9

Knjigoteka

Zvončica & neky Predstavljalo joj je izazov da na platno prenese životno iskustvo i snažne karaktere i to ju je dovelo na visoku poziciju.

Ipak, nije se radovala mogućnosti da naslika portret Gaja de Rošmona. Imodžen ga je opisala kao plejboja, koji je nasledio veliko bogatstvo, a sad se rastrčao po svetu da zaradi još više. Verovatno je razmažen, arogantan i užasno umišljen.

Osim toga, Imodžen je tvrdila da je on seksi.

Aleksa se namrštila. Bogat, umišljen i seksi... ma sjajno! To zvuči kao veoma antipatična osoba.

Ova predrasuda pojačala se kad je prvi susret s Gajem de Rošmonom u poslednjem trenutku otkazan, što je Imodžen teško podnela, ali je ipak brže-bolje pozvala njegovu asistentkinju.

- Sredila sam to! - pobedonosno je uzvuknula Imodžen desetak minuta kasnije. - Sutra uveče će večerati u restoranu Le Mireille.

Saglasan je s time da se nakratko nađe s tobom pre večere, da popričate za šankom. U petnaest do osam - kikotala se uzbuđeno - Jao, pa to je kao randevu, zar ne? Možda će se baš na prvi pogled zaljubiti u tebe. Moraš se doterati da ga oboriš s nogu.

Dobro je što Imodžen nije videla kako je Aleksa bezvoljno otišla u restoran. Sve druge žene bile su prenaglašeno doterane, a Aleksa je na sebi imala jednostavnu sivu bluzu i sivu suknju, obula je sive cipele na visoke potpetice i preko ramena prebacila istu takvu tašnu, bila je nenašminkana, kose podignute u strogu punđu.

Rekla je devojci na ulazu svoje ime i ime čoveka s kojima treba da se nađe prihvatajući kritičko odmeravanje. Devojka je nestala i ubrzo se vratila. Na licu joj se ogledala neverica. Kako je Gaj de Rošmon mogao da se zainteresuje za nekoga ko je tako dosadan i običan kao Aleksa?

- Reč je o poslovnom sastanku - izgovorila je Aleksa i odmah se pokajala. Zašto to govori toj ženi?

Dok je hodala za devojkom do šanka, Aleksa je shvatila da joj se ovaj lokal ne sviđa i da tu ne bi potrošila nijedan cent... čak ni da ima mnogo novca. Sve je tu bilo površno i isfolirano.

Da li je i njen potencijalni model takav? Preletela je pogledom po mnoštvu ljudi tražeći osobu koja bi odgovarala oduševljenom Imodženinom opisu. Bilo je više kandidata.

10

Knjigoteka

Zvončica & neky - Monsinjor De Rošmon? Aleksa je zastala. Ostatak je izgovoren na francuskom, koji ona nije mogla da prati. Videla je samo leda osobe kojoj se devojka obratila. Otišla je do drugog kraja šanka i sela.

- Dobro veče - izgovorila je ne pogledavši ga, tražeći gde da odloži torbu.

Podigla je glavu i... svet se zaustavio. Imodžen je bila u pravu!

Jer, želela ona to da prizna ili ne, Gaj de Rošmon je... savršen!

Utroba joj je zadrhtala.

Posmatrala je njegovo lice: markantne crte, izražene obrve, uzan, prav nos, fino izvajane usne, istaknutu bradu i savršeno podšišanu kosu boje peska. Elegantan, opušten i apsolutno samouveren, sedeo je prekrštenih nogu posmatrajući je.

Stisnula je oči. Njen razum obrađivao je informacije koje su mu oči prenele. Preplavilo ju je uzbuđenje.

Ovo je bilo sasvim novo osećanje. Kasnije će razmišljati o tome, sad mora da analizira ovo savršeno lice.

Tek posle nekog vremena postala je svesna toga da ona bukvalno zuri u čoveka koji sedi pored nje. Uz to se postidela. Stisnula je usne, trepnula i prisilila sebe da se vrati u stvarnost, što je bilo teško, jer je želela samo da ga posmatra.

Kakve su mu boje oči?

To pitanje prošlo joj je kroz glavu i shvatila je da ne može da odgovori. U njoj je rasla panika. Želela je samo da ga gleda. Ali to je bilo nemoguće.

Svim silama se sabrala namontiravši poslovni, odmereni osmeh.

- Ako sam dobro razumela, želite da naslikam vaš portret.

Gaj de Rošmon nije odmah odgovorio i Aleksa se pitala da li je primetio koliko je zurila u njega.

A onda joj je uputio ljubazan osmeh.

- Tačno. Nagovorili su me na ovaj čin najveće umišljenosti. Portret bi trebalo da bude poklon mojoj majci.

Izgovorio je to hladno, uz jedva primetan akcenat. Klimnula je glavom.

- Gospodine de Rošmon, uglavnom upozoravam potencijalne klijente na činjenicu da je za izradu portreta potrebno mnogo vremena. Želim da vam to bude jasno... Podigao je ruku.

11

Knjigoteka

Zvončica & neky - Šta ćete popiti, gospođice Harkort?

Trgnula se, kao da ju je to pitanje izbacilo iz takta.

- Oh, ništa, hvala. Nemam vremena za piće.

Gaj de Rošmon je podigao obrvu i time ponovo privukao Aleksinu pažnju. Taj pokret potpuno je promenio izraz njegovog lica. Činilo se da se zabavlja, da je začuđen...

- Dommage - čula je da je promrmljao, a njegove oči bile su fiksirane na njoj.

Zelene su. Zelene kao gorska jezera u koja može da se uroni...

Ispravila je ramena i sela uspravno, pokušavajući da skrene misli na ono što je važno.

- Dovršetak portreta zavisi od broja poziranja i koliko vremena prođe između dva poziranja. Možda vam zvuči neobično, ali...

Ponovo ju je prekinuo: - Recite mi, gospođice Harkort, zašto smatrate da baš vi treba da me ovekovečite na platnu, za moju majku?

Ponovo je u njegovim očima ugledala iskricu... i još nešto. Dosad je on bio objekat, a ona posmatrač. Odjednom se situacija promenila.

Gaj de Rošmon ju je gledao pravo u oči. Osetila je svu moć njegovog pogleda.

Gospode, zaista je...

Svaki pokušaj bilo kakvog definisanja bio je zaludan. Mogla je samo da ga pusti da je posmatra i odmerava.

A upravo je to radio.

Aleksa nije želela da on primeti koliko je impresionirana. Nije želela da on zna da joj laska time što je tako posmatra. Naravno da nije reagovala na njega, samo ga je gledala očima umetnika.

Konačno se sabrala.

- Ne mogu da odgovorim na to pitanje, gospodine De Rošmon. Vi birate.

Gledao ju je pažljivo, njen glas bio je ubedljiv. Sada je čekala da čuje odluku.

Uostalom, baš je briga, nije joj neophodan ovaj posao. Ako želi njene usluge, u redu. Ako ne... opet u redu.

12

Knjigoteka

Zvončica & neky Za trenutak je ućutao, netremice je gledajući. A ona je uživala u njegovom pogledu, čak i kad se u trenutku smračio, kao da je želeo nešto da sakrije od nje.

Da li se slaže, da li je ravnodušan ili je nešto drugo posredi, nije u mela da oceni. Ali to je nije iznenadilo. Muškarci koji upravljaju velikim bogatstvom imaju uvek određenu distancu prema okruženju. I baš tu auru moći Aleksa je želela da istakne na njegovom portretu. Shvatila je da se žene raduju bilo kakvoj njegovoj reakciji, pa makar to bila samo ljubazna nezainteresovanost. Ali nije mogla da odgonetne o čemu on razmišlja.

Aleksu je taj čovek fascinirao. Odmah potom se stresla.

Svesno je uzdržan. Pokazuje samo ono što želi, što smatra prikladnim...

Odjednom je počeo da priča, a njenu pažnju privukle su i njegove reči i izraz njegovog lica.

Sve ga je zabavljalo. Nije to pokazivao otvoreno, ali bilo je tako, videlo se zainteresovanosti u njegovim očima, po laganom titranju uglova njegovih usana. I još nešto je Aleksa primetila - čovek je bio iznenađen.

Znala je i zašto. Nije navikao na takav razgovor, posebno sa ženama.

- Vama baš ne predstavlja problem da hvalite svoj posao, zar ne, gospođice Harkort?

Na to je opušteno slegnula ramenima.

- A zašto bi? Ili vam se dopada moj rad pa ćete me unajmiti ili...

Kratko i jasno.

- Pravo u suštinu - njegov odgovor jedva je razabrala jer ga je promrmljao. Uzeo je čašu martinija, primakao je piće usnama, a onda ga je vratio na sto ne popivši ni kap. Očigledno je odlučio, jer je u tom trenutku ustao.

Učinila je to i Aleksa. Pa dobro, pomislila je. Imodžen će se ljutiti na mene, ali iskreno, srećna sam što nisam uspela da se dogovorim s njim.

Istovremeno se pitala kako je uspela da pred njim pokaže toliku sigurnost. Ali eto, uspela je.

Zašto je ispod tog osećaja olakšanja bilo sasvim drugačije osećanje, nije želela da analizira.

13

Knjigoteka

Zvončica & neky Kajanje... ne, to je apsurdno. Pa to je samo ugovor. Dosad ih je dobila na desetine i dobiće ih još bar toliko. Činjenica da je ovaj čovek mlad i privlačan ne menja ništa, apsolutno ništa.

- Dakle, gospođice Harkort... - prekinuo je tok njenih misli. -... smatram da smo se dogovorili oko svega što je neophodno, zar ne?

- Da, to i ja mislim - uzela je svoju tašnu, spremna da ode.

- Moja asistentkinja će se čuti s vašom kancelarijom i zakazaće prvo poziranje, naravno imajući u vidu naše obaveze - zastao je za sekund. - Pod uslovom da ste saglasni s planom, gospođice Harkort...?

Da li joj se opet učinilo da on zvuči kao da ga sve ovo zabavlja?

Pružila mu je ruku i rekla: - Da, hvala - bila je presrećna što joj je glas zvučao smireno kao i obično.

- Dobro - rekao je njen novi poslodavac, a onda se zagledao nekud pored nje, kao da ona više ne postoji.

- Gaj! Dragi!

Mlada žena potrčala mu je u susret i nije primetila Aleksu. Uvijena u oblak skupog parfema, rukama nakićenim s bezbroj narukvica zagrlila je Gaja de Rošmona oko vrata. Aleksa je primetila samo crnu svilu i tamnu kožu. I... ta žena učinila joj se veoma poznatom. Naravno, Karla Krespi, italijanska glumica, zapažena po ulogama femme fatale.

Iako Aleksa nije volela takve filmove, čula je za ovu glumicu jer svi o njoj pričaju.

Smeteno je okrenula glavu. Ta devojka se baš uklapa u njegov imidž: poznata, bogata, a pre svega žena koja ga obožava. Trofejna damica za alfa mužjaka.

Aleksa je uzela tašnu i požurila je iz lokala. Bila je uzrujana i to ju je razbesnelo.

Da je znala da se Gaj de Rošmon brzo rešio Karle Krespi i da je gledao za njom, bila bi još uzrujanija.

Zamišljen i stisnutih očiju, u kojima se videlo da ga pomalo zabavlja sve ovo, gledao je za njom.

14

Knjigoteka

Zvončica & neky

2. poglavlje Naravno, Imodžen je bila van sebe od sreće Što je Aleksa ugovorila poslić s Gajem. S druge strane, Aleksa je bila mirna čak i kad je čula za honorar, koji je bio mnogo veći nego što je očekivala.

- Zar ti nisam rekla? - trijumfovala je Imodžen. - Uspela si! Od sada ćeš moći da tražiš honorar koliki god želiš, jer ćeš nadalje plivati s krupnim ribama.

- Da, baš ti hvala - rekla je cinično. - A ja sam mislila da je to zbog mog talenta.

- Da, da, jeste i zbog toga. Ali talentovanih slikara ima na sve strane, sede gladni pored svojih poređanih umetničkih dela. Znaš i sama da je i umetnost tržište, a na tržištu prvo moraš stvoriti ime. Drži se ti mene, pa ćeš jednoga dana vredeti milione, a i ja s tobom!

Aleksa je odmahnula glavom. Nije imala volje da se upušta u diskusiju na temu o kojoj nikada neće misliti isto što i Imodžen. I nije želela da priča o svom novom klijentu iako je Imodžen pokušavala da sazna što više detalja o njemu.

- Slušaj, baš je tako kao što si mi rekla: veoma je privlačan i pliva u bogatstvu. Ali zašto bi to mene trebalo da se tiče? Treba samo da naslikam njegov portret. Kasniće na svako poziranje, više će termina otkazati nego ugovoriti, a nekako ću ipak morati da završim taj portret da bi mi ga na kraju platio. Slika je poklon za njegovu majku, visiće u njenom budoaru ili na galeriji, gde su slike predaka. U svakom slučaju, više je nikada neću videti.

- Hm... - poslednji deo Aleksine priče nije čula. Zamišljeno je podigla glavu zagledavši se u tavanicu. - Zamisli ti to... svi ti sastanci, samo vas dvoje. Poziraće ti, a ti ćeš mu govoriti kako da se namesti. I onda...

- I onda profesionalna distanca između umetnika i modela dovršila je Aleksa Imodženinu rečenicu.

- Ma hajde, Aleksa, nemoj mi reći da bi se bunila ako bi pokušao da ti se približi. Naravno da ne bi! Iako... - kritički je odmerila prijateljicu. U toj odeći nemaš baš nikakvu šansu.

Tako je, pomislila je Aleksa. Uostalom, čovek koji ima Karlu Krespi pored sebe neće ni pogledati drugu ženu. A meni je svakako važan samo portret.

15

Knjigoteka

Zvončica & neky A upravo ju je brinulo to o čemu su pričale. Dosad je radila portrete ljudima kojima se trudila da prikrije mane. S Gajem de Rošmonom moraće da promeni taktiku.

Razmišljala je o tome kako da uhvati na slici njegov savršeni izgled.

Od početka je bila sumnjičava i baš kao što je predvidela, otkazao je prvi susret. Na drugi je stigao zakasnivši sat i po vremena, ali kad je došao, bio je veoma koncentrisan na poziranje. Osim što je odgovorio na tri poziva na mobilni telefon, razgovarajući pritom na različitim jezicima, nije bilo prekida dok je Aleksa pripremala prvu skicu.

- Smem li da pogledam? - nije zvučalo kao pitanje. Ćutke mu je pružila blok usresredivši se na njegovo lice dok je procenjivao njen rad.

Odlično je uspela da ga nacrta olovkom i ugljenim štapićem, pogodivši pritom ono nešto u izrazu njegovog lica. Nije želela odmah da počne da ga slika uljanim bojama, jer su njene prve impresije bile takve da niko ne bi poverovao da postoji čovek koji tako dobro izgleda.

Pomislili bi da mu se slikarica umiljava.

A to je nemoguće. Umiljavati se Gaju de Rošmonu? Neverovatan utisak koji je na nju ostavio prilikom prvog susreta nije je napuštao.

Kad je ovog prepodneva došao u njen studio, bila je besna na sebe jer je opet zurila u njega. Nije mogla da skrene pogled s tog markantnog lica, želela je da memoriše svaku njegovu crtu, svaki obris.

Svaki put kad mu je zazvonio telefon, ukazivala joj se prilika da ga neopaženo studira i njena ruka klizila je po papiru kao da ima sopstvenu volju, nezavisnu od Aleksine.

Nije bila sigurna u to da li mu se dopada njen rad ali, u svakom slučaju, to je ne bi potreslo. Ako mu se ne sviđa, neka me otpusti, pomislila je prkosno.

Međutim, svakog sledećeg puta bilo je isto: poziranje je, kao što je očekivala, pomerao i odlagao, a ona se sve jače ljutila, jer ju je to užasno nerviralo. Naravno da nije pokazivala šta oseća, ostala je ravnodušna i pribrana, trudeći se da se prema klijentu odnosi profesionalno. On se, srećom, isto tako ponašao. Često je sa sobom dovodio sekretaricu, kojoj je diktirao nešto na različitim jezicima, koje Aleksa nije razumela.

Ponekad je telefonirao, uz izvinjenje, pa bi se onda vratio da pozira.

Aleksa je sve to prihvatala bez komentara. Odlučila je da komunkaciju s njim svede na ono najneophodnije.

A Imodžen je to sve drugačije videla. Nije mnogo razmišljala o tome, ali je umela da zaključi:

16

Knjigoteka

Zvončica & neky - Ma videćeš, zavući će ti se pod kožu. Svaki put sikćeš kad se spomene njegovo ime, a to je siguran znak da si zainteresovana iako toga možda još nisi svesna - duboko je uzdahnula. - Nažalost, to ne vodi ničemu. Karla Krespi ga je upecala i ne propušta priliku da pred kamere izađe podruku s njim. Teško je s njom držati korak, čak ni ako izgledaš tako dobro kao ti.

Aleksu su nervirala ta Imodženina razmišljanja, koja je naglas delila s njom. Uostalom, imala je većih briga od prijateljičine radoznalosti.

Nije bila zadovoljna kako portret napreduje.

Prošlo je neko vreme pre nego što je to shvatila. Prvo je verovala da će sve biti kako treba. Skice su bile dobre, uspela je da uhvati linije, senke i izraz njegovog lica. Ali kad je počela da slika bojama, nije dobijala isti efekat. Prvo je pomislila da uljane boje nisu odgovarajuće, ali ubrzo joj je postalo jasno da nije problem u bojama, nego u njoj.

Ne mogu da ga uhvatim. Ne mogu da ga naslikam, jer mi ne polazi za rukom da pogodim njegov karakter!

Posle jednog njegovog poziranja sedela je dugo ispred platna posmatrajući ono što je dotad uradila. I postala je svesna svoje frustracije, koja je rasla od susreta do susreta.

Zašto ne mogu? Šta nije u redu?

Nije znala odgovor. Čak je zategnuta novo platno odlučna da ponovo pokuša, radila je na skicama i sedela do dugo u noć u svom studiju. Propao je i drugi pokušaj ma koliko se trudila da uspe.

Jednostavno nije mogla da ga naslika... ni kada sedi pred njom, ni sa skica, ni iz sećanja. Čak ni iz snova.

Da, to ju je najviše nerviralo. Sanjala ga je, sanjala je kako ga slika.

Prvo se tešila time da je to sasvim normalno. Njena podsvest tražila je rešenje. Ali kad se blokada nastavila i kad se trgnula iz ko zna kojeg sna po redu o Gaju de Rošmonu, znala je da mora priznati poraz.

To ju je slino iznerviralo, jer nikada dosad nije otkazala posao, smatrala je to neprofesionalnim. Ali neprofesionalno je i kupcu dati lošu robu, u ovom slučaju portret. Nije joj preostalo drugo nego da prizna da ne može da ga naslika. Kraj, gotovo!

Trenutak kasnije razmišljala je o tome da prepusti Imodžen da to objasni Gaju, ali to bi bio kukavičluk. Osim toga, Imodžen nikada ne bi dozvolila Aleksi da odustane. Ne, mora to sama da uradi. Pozvaće ga.

17

Knjigoteka

Zvončica & neky Njegova asistentkinja nije bila preterano ljubazna. Gospodin De Rošmon nije u zemlji i nema mogućnosti da popriča s njim pre nego što se vrati.

Zato se Aleksa i začudila kad ju je nekoliko minuta kasnije ipak pozvala malopređašnja sagovornica saopštivši joj da će je gospodin De Rošmon primiti u svojoj kancelariji za nedelju dana, tačno u šest ukoliko joj to odgovara. Nije joj odgovaralo, ali je prihvatila termin.

Morala je to da obavi i da sve ostavi iza sebe.

Kad je Aleksa u dogovoreno vreme došla u londonsku centralu banke Rošmon-Lorenc, čekala je dobrih pola sata u foajeu pre nego što je neki momak došao po nju da je odvede liftom gore. Na dvadesetom spratu asistentkinja ju je uvela na teška vrata od mahagonija, iza kojih je sedeo Gaj de Rošmon. Stajao je pored ogromnog pisaćeg stola i, ugledavši je, pošao joj je u susret.

- Gospođice Harkort...

Njegovo odelo bilo je savršeno, a glas ljubazan i Aleksa je opet mogla samo da zuri u njega primetivši da mu je hod odmeren i gibak.

Ovo je njegovo prirodno stanište, ovaj prostor sa staklenim zidovima i pogledom na celi grad. Novac, moć i privilegije. Njegov toranj od slonovače, iz kojeg vlada carstvom.

Aleksa je refleksno prihvatila njegovu pruženu ruku i u istom trenutku poželela je da može nekako da je izbegne. Nije želela da oseti stisak njegove šake.

Za trenutak je studirala njegovo lice i kroz glavu joj je proletela misao: Oči zelene kao smaragd... i ta koprena kroz koju ne mogu da prodrem...

- Postoji li neki problem? Otkud je znao da je o tome reč?

I kako da mu kaže? Gotovo da nije pričala s njim tokom njegovog poziranja i nikada nije zahtevao da vidi kako napreduje portret.

Njegovo direktno pitanje ostavilo ju je za trenutak bez teksta, a onda je ispravila leda i odmaknula se za korak. To joj se učinilo kao dobra ideja.

- Plašim se da postoji - ukočeno je izgovorila shvativši koliko je teško bogatom i moćnom klijentu reći da ne može da ispuni svoje poslovne obaveze.

Podigao je obrvu i ništa nije rekao. Kako će reagovati kad shvati da je uludo trošio svoje dragoceno vreme? Sigurno će biti besan.

18

Knjigoteka

Zvončica & neky Prvi put otkad su se upoznali Aleksa nije mogla da savlada nervozu, ali ne zato što mora da prizna svoj umetnički neuspeh, nego zato što zna da je Gaj de Rošmon toliko moćan da joj može uništiti karijeru. Dovoljno je da u svojim krugovima spomene da je nepouzdana.

Duboko je udahnula. Bila mu je dužna istinu, a on je očigledno čekao objašnjenje.

- Ne mogu da vas naslikam. Ništa se na njegovom licu nije promenilo. Mirno ju je gledao.

- Zašto?

- Zato što ne mogu - mora da je zvučala kao kreten, ali nije umela da objasni. - Pokušavala sam i pokušavala, ali ne ide mi. Zaista mi je žao, ali moramo prekinuti sa radnju. Ne želim da traćim vaše vreme, ionako sam vam ga previše uzela...

Zadržala je dah čekajući njegovu reakciju. Sigurno neće biti prijatna. Ali ko bi mu mogao zameriti? Njegovo vreme je neprocenjivo.

Ipak, nije bila spremna na ono što je usledilo.

Mirno je otišao do radnog stola i pozvao ju je rukom da priđe i sedne u kožnu fotelju, pa joj se pridružio.

- Umetnička blokada - rekao je.

- Ne, zaista ne mogu da vas naslikam - ponovila je. - Žao mi je .

Nasmejao se, bio je to površan, ljubazan osmeh kada se usne jedva pomeraju.

- Molim vas, sedite. Jeste li za kafu? Ili možda neko piće, pošto sunce samo što nije zašlo?

- Gospodine De Rošmon, još jednom naglašavam... Nemam izbora, moram da otkažem ovaj dogovor. Ne mogu da vas naslikam, nemoguće je. Jednostavno nemoguće!

Kad je Aleksa u svom glasu čula piskavu notu, pobesnela je na sebe.

Samo je želela da ode odatle, ali to je bilo nemoguće.

- Ne mogu da vas naslikam - ponovila je.

Gledao ju je netremice neko vreme, pa je uzdahnuo.

- Dobro. Ukoliko je to vaša odluka, poštovaću je. Recite mi, gospođice Harkort, šta planirate za večeras?

U njenim očima pročitao je nevericu, pa je iskoristio njeno ćutanje da nastavi:

19

Knjigoteka

Zvončica & neky - Ukoliko nemate obaveza, voleo bih da pođete sa mnom na jedan događaj, koji će vas sigurno zanimati. Večeras je otvaranje izložbe pod nazivom "Revolucija i romantika - umetnost u doba Napoleona". Banka Rošmon-Lorenc ima privilegiju da je jedan od glavnih sponzora.

Još je neko vreme ćutke zurila u njega, a onda je rekla prvo što joj je palo na pamet: - Nisam prikladno obučena. Ponovo se ljubazno osmehnuo.

- To neće biti problem.

I zaista nije bio. Naime, ovaj poslednji sprat bančine zgrade nije bio rezervisan isključivo za menadžment, tu je bila svita frizera i vizažista, koji su brinuli o izgledu direktora, a u plakarima dveju velikih prostorija bilo je brdo večernje garderobe i muške i ženske. Kad se Aleksa posle sat vremena grozničavog biranja i isprobavanja vratila u kancelariju, Gaj de Rošmon je prekinuo telefonski razgovor, ustao je od stola i rekao samo jednu reč: - Konačno.

Nije se to odnosilo samo na vreme koje je proveo čekajući. Iz njegovog pogleda videlo se koliko je zadovoljan njenim izgledom.

Tokom poziranja u njenom studiju imao je dovoljno vremena da je prouči i poželeo je da je vidi u glamuroznom izdanju.

Fenomenalno.

Izabrao je upravo taj pridev jer je sasvim odgovarao onome što vidi. Da, zaista je fenomenalna... Znao je to od prvog trenutka kad ju je ugledao.

Visoka i vitka, tipično engleski elegantna, bila je zavodljiva i ponašala se baš kao što je on želeo. Na njegovim usnama zatitrao je osmeh kad se prisetio osobe kakvu je dosad znao, odnosno kako se predstavljala. U početku mu se činilo da je to njena taktika. Žene inače svašta rade da bi privukle njegovu pažnju, a ona nije ni prva ni poslednja koja se ravnodušno odnosila prema njemu. Ali za sve to vreme Aleksa Harkort nimalo se nije trudila oko njega!

Zato je odlučio da u nju uloži mnogo više vremena nego što je to inače činio. A poziranje ga je veoma zabavljalo, jer je bio u prilici da je pažljivo posmatra. Ona se svom snagom trudila da ignoriše njegove ljubopitljive poglede i upravo ju je taj trud odao, kao i činjenica da zapravo nije mogla da ga naslika.

To je odličan znak, jer se nije trudila da bude intrigantna i otvoreno mu je priznala da njegov lik ne može da prenese na platno. To znači da on za nju više nije bio samo klijent. Nije mogla da ga naslika jer ga... želi!

20

Knjigoteka

Zvončica & neky A takvu želju i sam je osećao. Shvatio je to u istom trenutku kad i činjenicu da je njena odmaknutost samo fasada. Poželeo je da tu ženu menja i neguje, da je sebi prilagodava, a sada kad je napokon pred njim stajala ova izuzetna lepotica, ta želja prerasla je u opsesiju.

- Hoćemo li? - poveo ju je do lifta. Njen hod bio je graciozan iako je osetio koliko je napeta, kao da se ne oseća dobro u svojoj koži.

A i kako bi? Ovo je za nju bilo neočekivano, ali trudila se da deluje opušteno, kao da je očekivala da će te večeri prisustvovati otvaranju izložbe.

U liftu, na putu do podzemne garaže, pričao joj je o sponzorstvima svoje banke. Slušala ga je i učtivo odgovarala kad ju je nešto upitao. Kad su stigli do automobila, Gaj joj je pomogao da ude, pa je seo pored nje i dao vozaču znak da krene.

Petnaestak minuta kasnije stigli su u londonski Vest End. Gaj je pričao o neobaveznim temama. Dopalo mu se to što je Aleksa elokventna i što ima stav, kao i to što ume da sluša sagovornika. Mirno je odgovarala na pitanja, nije bila ni ćutljiva ni brbljiva.

Dopala mu se. A dopalo mu se i to što je u pauzama razgovora, dok je gledala kroz prozor, mogao da proučava njen profil.

Da, svakako je zasluživala pažnju i vreme. Zadovoljan svojim izborom, udobno se zavalio u kožno sedište. Ovo veče obećavalo je više od zabave.

A noć... ah, noć će biti savršena.

21

Knjigoteka

Zvončica & neky

3. poglavlje Slaba svetlost pala je na Aleksine oči i to ju je probudilo. Pogledala je oko sebe pokušavajući da shvati gde je.

Hotelska soba... Ona je u hotelskoj sobi. U tom ekskluzivnom hotelu sinoć su večerali, u apartmanu koji je veći od njenog stana. Zajedno s desetak drugih parova jeli su i izdašno pili, a sve ih je Gaj de Rošmon pozvao, baš kao i nju.

Kako se ovo desilo, nije znala. Kad je izložba otvorena, poveo ju je u hotelski apartman među ostale goste. Čitave večeri bio je uz nju. To što ju je pozvao da izađu, značilo je samo jedno: egzotična Karla Krespi imala je obaveze, pa je procenio da nju, Aleksu, kao umetnicu zanima otvaranje izložbe, što je bila istina, međutim, sve vreme bila je bolno svesna njegovog prisustva.

Trudila se da ga ne primećuje, ali to nije bilo lako. Pogotovo što je tako prokleto dobro izgledao u smokingu. Cele večeri pokušavala je da potisne oduševljenje. Šta god da je bio razlog što nije mogla da naslika njegov portret i što ju je njegovo prisustvo toliko iscrpljivalo, nije smela da to pokaže.

Aleksa je, sedeći pored njega, stoički sve izdržala: i večeru i kafu posle obroka, serviranu uz konjak i šeri, u salonu apartmana. Ali kad su se svi gosti pozdravili, nije pronašla odgovarajući trenutak da i ona ode.

I ostala je sama s Gajem de Rošmonom...

Atmosfera se u sekundi promenila ili joj se bar tako činilo.

Verovatno je samo postala još svesnija njegovog prisustva. Bilo je vreme da pozdravi svog bivšeg klijenta i da se vrati u sigurnost svog stana. Bilo je krajnje vreme da okonča tu profesionalnu međuigru.

- I ja ću sad poći - rekla je razborito iako je pila šampanjac za večerom i vino tokom otvaranja izložbe. Nije bila pijana, ali je dovoljno popila da spadnu sve maske.

Ustala je osetivši da joj svila haljine klizi preko kolena. Sva čula bila su joj probuđena.

- Naravno - i Gaj je ustao.

I opet se desilo: nije mogla da odvoji pogled od njega, nepomično je stajala. A onda je uložila nadljudski napor da priđe vratima. Mora što pre da ode odatle!

22

Knjigoteka

Zvončica & neky - Hvala Što ste me pozvali, gospodine De Rošmon. Uživala sam.

Videla je sjaj u njegovim očima. Šta god da je to značilo, njeni nervi bili su napeti do krajnjih granica. A njegov odgovor bio je ljubazan: - I ja sam uživao - onda joj je prišao - ali više uživam u ovome što se trenutno dešava.

Spustio je ruku na njen potiljak, drugom je isprepleo prste s njenima, pa je nagnuo glavu i usne lagano prislonio na njene. Dodir joj je izazvao šok, ali nakratko, jer ga je potisnuo drugi osećaj.

Tako nešto nikada nije doživela!

Naravno da se ljubila s momcima, ali ovo nikada nije osetila. To je bio najnežniji, najsvileniji dodir, tek lagani pritisak na njenom vratu.

Osetila je da joj puls ubrzava, telo se prepušta uživanju, a razum nestaje.

I polako, beskrajno polako njegov je poljubac postajao sve zahtevniji...

Kasnije, nije znala posle koliko vremena, na neki čudan način dospela je u prostoriju opremljenu velikim krevetom. Gaj de Rošmon nežno ju je spustio na dušek i vodio je s njom ljubav. Ni sa čim to nije mogla uporediti. Svakim delićem svoga tela, svakom ćelijom mozga znala je da joj je ovo, zapravo, prvi put...

Kako se to zapravo desilo? Spavala je s Gajem de Rošmonom?

Nezamislivo!

A nije bilo nezamislivo, naprotiv. Po čitavom telu osećala je njegove tragove prisećajući se svakog nezamislivo lepog trenutka...

Snažnim dlanovima milovao je njene nage ruke. Dugi prsti nežno su klizili po njenoj koži. Usne, meke kao somot, lutale su po njenom telu, a sva čula pretvorila su joj se u simfoniju uživanja. Njene grudi treperile su pod njegovim dodirima, bradavice su uživale u milovanju i poljupcima. I njegova ruka pronašla je put do njenog međunožja...

I sećanje na to budilo je čežnju u njoj. Nisam znala da je ovako nešto moguće.

Duboko u duši Aleksa je znala da se nije smela upustiti u avanturu s Gajem de Rošmonom. Zato je što pre morala da napusti hotel s ono malo časti koja joj je preostala. Ali nije to učinila. Nije mogla, osećala se veoma ispunjenom i zadovoljnom. I umornom.

Okrenula je glavu pogledavši čoveka koji je ležao pored nje.

Gospode, savršen je! U njoj se probudilo nešto nepoznato, čemu nije

23

Knjigoteka

Zvončica & neky znala naziv. Osećala se laganom kao povetarac koji dodiruje mirno more i izaziva blage talase.

Proučavala je njegovo lice, isto ono lice koje je bezuspešno pokušavala da prenese na platno. Nikada mu nije bila toliko blizu. Bilo bi dovoljno da podigne ruku i dodirnuta bi te lepo izvijene obrve.

Spavao je čvrsto i mirno. Zaokupio ju je osećaj intimnosti dok je gledala kako mu se grudi podižu i spuštaju dok diše. Želela je da taj trenutak potraje zauvek, da može da posmatra ovo apsolutno muško savršenstvo. Bila mu je zahvalna za ovu noć, koju je prihvatila kao dar sudbine.

Jer više od toga ne može dobiti, znala je to. Znala je da je jedini razlog što je nije poslao kući to što je želeo da utoli seksualnu glad.

Bila sam luda što sam dopustila da se ovo dogodi. Ali dogodilo se i ne kajem se. Bar ne u ovom trenutku. Kasnije, ko zna... Ali danas ne!

Nasmejala se. Naravno da je bila neverovatno glupa, luda i slaba, ali nije mogla da se kaje. Ne kad celo njeno telo slavi.

- Draga...

Gaj se probudio uhvativši njen pogled. Aleksi se učinilo da tone u te duboke, zelene oči. Osetila je da joj se slatka toplina razliva po telu. Kad je konačno uspela da se otrgne toj magiji, za tren je ugledala žaljenje u njegovim očima.

- Ne mogu da ostanem i da radim ono što želim. Kakva šteta!

- spretno je skočio iz kreveta, ali se nije postideo ni svoje nagosti ni svog stanja iako su Aleksini obrazi pocrveneli.

- Da, ne mogu ovo da prikrijem - osmehnuo se kao da se izvinjava pogledavši niz svoje telo. - Sve bih dao da mogu da ostanem, ali to nije moguće. Molim te da mi oprostiš što ti ne mogu posvetiti više pažnje, draga.

Potom je zamakao u kupatilo i minut kasnije Aleksa je čula tuš.

Očajna, ležala je nepomično, ali ne zbog njegovog ljubaznog izvinjenja.

U deliću sekunde učinilo joj se kao da je njeno srce bičem pogođeno.

Ne! Nije znala odakle je dopro taj nečujni vrisak u njenoj glavi. Znala je samo to da drugačije nije mogla. Odgurnula je pokrivač, prikupila je svoje stvari i obukla se. Bila je u si noćnoj večernjoj toaleti i ništa nije moglo da promeni apsurdnost te situacije.

24

Knjigoteka

Zvončica & neky Ona mu je bila devojka za jednu noć, ništa više. Prijatna promena, žena koja je u tom trenutku bila na raspolaganju. Dovoljno dobra za noć sa čovekom, koji je obično okružen filmskim zvezdama, i to samo zato što ju je obukao po svojim standardima. Sada kad je ispunila njegova očekivanja, preostalo joj je da se obuče i skloni iz kadra.

U trenutku kad je obuvala cipele, otvorila su se vrata kupatila i Gaj je ušao u sobu u belom badema ntilu. Kosa mu je bila mokra, a na dugim trepavicama blistale su kapljice vode. Aleksa je neprimetno pokušavala da udahne vazduh. Nekoliko dragocenih sati imala je privilegiju da je on drži u naručju.

Svanuo je dan i stvarnost je drugačija.

- Draga, nisi morala toliko da žuriš! - prišao je ormaru otvorivši ga.

U njemu je uredno visilo nekoliko odela. - Mogla si ostati u krevetu i na miru doručkovati. Ja moram ranije da odem.

- U redu je ovako - glas joj je zvučao sabrano, kao da joj nije neobično što gleda Gaja de Rošmona kako se oblači u hotelskoj sobi.

- Imam i ja nekih obaveza. Odneću ovu haljinu na hemijsko čišćenje, pa ću ti je, zajedno s nakitom, vratiti u kancelariju.

Dok je zakopčavao košulju, iznenađeno ju je pogledao.

- Ne dopada ti se? Mogla si reći, stilistkinja bi pronašla drugu. Ali po mom mišljenju, izgledala si savršeno u ovoj - način na koji je pričao odjednom se neznatno promenio. - Ali znao sam to i pre nego što si je obukla.

- Ali to nije moja haljina.

- Ne budi smešna - njegov ton nije joj bio jasan: da li je to nadmenost ili ljutitost?

- Gospodine De Rošmon... - nije želela tako da ga nazove, učinila je to iz navike.

Njegove zelene oči zasijale su u neverici.

- Gospodine? - ironično se nasmejao. - Aleksa, znam da su Englezi veoma formalni, ali mislim da smo prešli tu granicu i da nema potrebe da persiramo jedno drugom.

Odmahnula je rukom.

- Dobro, svejedno je pošto se svakako nikada više nećemo videti, pa...

25

Knjigoteka

Zvončica & neky - Molim? - lice mu se ukočilo, a Aleksa je osetila da njene simpatije rastu.

- Ne mogu ponovo da prihvatim posao s vama samo zato što... - glas joj je utihnuo. Samo zato što je spavala s njim, to je htela da kaže, ali nije mogla.

Ako je to i slutio, ničim nije pokazao. Namrštio se kao da nešto nije razumeo.

- Kasnije ćemo pričati o portretu. Sad ne razumem onaj deo nećemo se nikada više videti - imitirao je način na koji je to izgovorila. - Zar ti nije bilo lepo sinoć?

Njegov glas i izraz lica odavali su da nikako ne očekuje negativan odgovor. Kao da ju je pitao da li joj se svideo najskuplji šampanjac na svetu, koji se pije samo u posebnim prilikama.

- Nije o tome reč - počela je, ali nije mogla da nastavi jer nije znala šta da kaže.

Njeno oklevanje nije ga uznemirilo. Počeo je da oblači košulju, a Aleksin pogled je bio prikovan za njegov torzo, vrat, ruke... Primetila je koliko je uzbuđen. Sad je zaista vreme za polazak... A onda je Gaj de Rošmon rekao nešto zbog čega se ukočila.

- Dobro, onda mislimo isto. Protekla noć bila je sjajna i ubuduće ćemo se tako dogovarati: da nam bude lepo. Kao što rekoh, neizmerno mi je žao što moram da pođem i što ću za sat vremena poleteti na jedno dosadno mesto. Ali vratiću se što je pre moguće, večeras, nadam se. Ako ne, onda sutra. Kad pozoveš u moju kancelariju, asistentkinja će ti objasniti kako da me dobiješ - zakopčao je manžetne i počeo da vezuje kravatu. - Bićeš uvek informisana o mojim putovanjima, ali te molim za razumevanje, jer sam siguran u to da ćeš i ti imati obaveza, koje se ne mogu ignorisati. Zato će se možda ponekad desiti, nažalost, da ne mogu da održim obećanje. Imaj to u vidu, molim te - pronašao je odgovarajući sako pa ga je obukao. - Uprkos tome, verujem da ćemo zajedno provesti mnoge lepe trenutke. Ne brini, urediću sve kao što dolikuje. A sad stavio je sat na ruku - moram da idem u Ženevu. Već kasnim, pa te molim da mi oprostiš što se ovako brzo rastajemo. Prilazeći joj, zakopčao je sako.

- Ne gledaj me tako zbunjeno, dušo - izgovorio je takvim tonom da nije mogla da udahne vazduh - sve će biti u redu, videćeš - potom ju je nežno poljubio, lagano je stisnuo njene prste i otvorio vrata.

- Ali ne razumem... - konačno je izgovorila Aleksa.

26

Knjigoteka

Zvončica & neky Gaj je zastao okrenuvši se. U očima mu se nazirala radost i još nešto od čega se Aleksi zavrtelo u glavi.

- Ali tako je jednostavno, draga. Ti i ja smo sad ljubavni par, zar ne?

27

Knjigoteka

Zvončica & neky

4. poglavlje Aleksa je osećala da joj je glava prazna dok je ulazila u taksi.

Ukočenih leđa prošla je kroz hotelski foaje, ubeđena u to da je svi gledaju. Svako je sigurno znao šta je učinila, jer zašto bi inače žena u večernjoj haljini napuštala hotel ujutro? Verovala je da je i taksista, gledajući je u retrovizoru, znao šta je radila. Tokom vožnje posmatrala je prolaznike i konačno je taksisti dala novčanicu od deset funti.

Potrčala je uza stepenice da je neko od stanara zgrade ne bi video, jer bi i oni, baš kao i svi drugi, odmah znali kako je provela noć. Ovo joj se nikada nije desilo!

- Naravno da to nikada nisi uradila - rekla je Aleksa sebi naglas kad je konačno ušla u spavaću sobu, gde je svukla večernju haljinu. Zapravo te nikada nije zaveo muškarac kakav je Gaj de Rošmon.

Ali sad jeste i nikada to neće zaboraviti.

Odjednom su je preplavile najrazličitije emocije: čuđenje, ushićenje, zadivljenost... i prisetila se njegovih reči na odlasku.

Sada smo ljubavni par, zar ne? Šta je time mislio? Šta je zapravo hteo da kaže?

Saznala je to sat kasnije. Tek što se istuširala i obukla nešto udobno, zazvonilo joj je zvono na ulaznim vratima. Ugledala je kurira, koji joj je uneo u stan ogromnu korpu cveća, jer se ona ne bi mogla izboriti s time. Potražila je karticu.

Bilo je divno.

Samo to je pisalo. Više od toga nije ni trebalo. Poziv, koji je usledio pet minuta kasnije od Gajeve asistentkinje, objasnio je ostalo.

Odbojni ton te žene nije se promenio. Ovoga puta nije obavestila Aleksu da gospodin De Rošmon neće doći na sledeći sastanak, nego je dala Aleksi broj mobilnog po njegovim uputstvima. Treba da ga koristi, ali samo kad vlasnik broja očekuje poziv. I ni u kom slučaju nikome ne sme dati taj broj.

- Gospođice Harkort, molim vas da me više ne zovete i ne pitate za detalje u vezi s rasporedom obaveza gospodina De Rošmona. Nisam ovlašćena da vam dajem druge informacije osim onih koje sam vam upravo prenela. Sve ostalo saopštiće vam gospodin De Rošmon ukoliko bude smatrao da treba.

28

Knjigoteka

Zvončica & neky Kad je odložila slušalicu, Aleksa nekoliko minuta nije mogla da se pomeri. S jedne strane ništa nije shvatila, a s druge, trebalo joj je vremena da prihvati neprijatni ton kojim je ta žena pričala s njom. Tek tada je razdelila cveće u više vaza, jer nije imala odgovarajuću za ovako veliki buket.

Opojni miris ruža proširio se po stanu. Ponovo se osećala praznom.

Ne znam šta da radim, pomislila je.

Onda ništa nemoj raditi.

Te misli stvorile su se u njenoj glavi ni iz čega i zato je osetila izvesno olakšanje. U ovom trenutku bila je sposobna samo za to da rasporedi vaze po stanu. Potom je sela za sto da ispuni uplatnice za račune.

Potom je usisala stan, očistila kuhinju, ubacila veš u mašinu i otišla je po lagani ručak. A prvo je poslala paket s haljinom i nakitom po kuriru na adresu Rošmon-Lorenc banke, uz ceduljicu sa izvinjenjem što nije stigla da je pošalje na hemijsko čišćenje.

Posle svega opružila se na krevet da čita o italijanskoj umetnosti, još uvek bez ideje šta da radi u vezi sa Gajem de Rošmonom. Misao s kojom je zaspala bila je: Ja ovo jednostavno ne razumem.

Prošla su četiri dana, a od njega nije bilo ni traga ni glasa. Sve vreme proganjala ju je ista misao: ona zaista ništa nije razumela, a iznenađenje je stiglo u nedelju ujutro kad joj je neko pozvonio na vrata.

Gaj de Rošmon.

Omamljena snom, pustila ga je da uđe izgovorivši reči koje su joj stalno bile na umu: - Ne razumem...

Gledao ju je tim zelenim očima, što joj je odmah podiglo pritisak.

- Rekao sam ti već, lepa moja Aleksa, veoma je jednostavno, baš kao i ovo - zagrlio ju je i poljubio.

I tako su nastavili da se viđaju narednih nedelja i meseci. Aleksa mu je sve dopustila i nikakvu svesnu odluku nije donela. Izbledela je prvobitna začuđenost, nije više tražila objašnjenja, lakše joj je bilo da se pomiri s tim da Gaj baš to i tako želi, iako nije mogla da shvati zašto.

Karla Krespi se više nije pojavljivala s njim u društvu. Paparaci su je snimili u naručju bucmastog, postarijeg muškarca, a u tekstu ispod fotografije stajalo je da je on režiser i njen verenik. Da li je Karla

29

Knjigoteka

Zvončica & neky ostavila Gaja? Ili mu je dosadila? Aleksa nije znala i nije se usudila da pita.

Generalno nije ga mnogo pitala o njegovom životu. Zašto je bila toliko uzdržana, ni sama nije znala, ali joj je instinkt govorio da je tako bolje.

Iako je bio veoma nežan i pažljiv, Aleksa je uvek osećala izvesnu distancu, tim više što je tako malo o njemu znala. Bila je i srećna što nisu zajedno izlazili i što je nije svima predstavljao. Ovako joj je bilo lakše i cenila je njegovu diskreciju. Svakako nije želela da objavljivanje na sva zvona da je ona najnoviji plen Gaja de Rošmona. Vreme koje su zajedno provodili bilo je ograničeno, jer je on imao mnogo obaveza.

Neće ovo večno trajati, ponavljala je da bi se pripremila za neizbežni rastanak, međutim, od takve pomisli obuzimala ju je hladnoća. I nije znala kada će se i kako to desiti. I u tih nekoliko meseci koliko se viđala s Gajem, dogodilo se nešto što nije želela i što ni sanjala nije će se desiti: beznadežno se zaljubila iako je znala da joj budućnosti s njim nema. Njihova afera će se sasvim sigurno završiti onako kako je i počela, a Aleksa će ostati sama.

I nastaviće beznadežno da voli Gaja...

To saznanje ju je ljutilo, ali nije obuzdalo njena osećanja. Vodila je računa samo o tome da on nikada ne sazna šta ona oseća. Najbolje je da sve sačuva za sebe. I u trenucima provedenim s njim uspevala je da navuče masku hladne i pribrane osobe, jer se time štitila znajući koliko će joj snage trebati kad joj jednoga dana saopšti da je njihova afera okončana.

Oduvek si znala da će osvanuti ovaj dan. Da mora tako biti. Nikada nisi razumela zašto je Gaj baš tebe izabrao, jer je mogao da ima bilo koju ženu. Nikada nisi razumela ni zašto toliko dugo traje ova afera, ali si oduvek znala da će se završiti. I znala si da to isključivo od njega zavisi.

Kada je Gaj otišao, Aleksa je oribala kupatilo da bi skrenula misli.

Nije znala koliko je vremena prošlo, ali znala je da ne može doveka to raditi.

Otišla je u kuhinju da pristavi vodu za kafu. Pritom je pazila da ne gleda postavljeni sto za doručak. Samo da ne misli na to što se desilo jutros!

Znala si da će se to desiti. Mirno si prihvatila kraj, uradila si sve što si mogla da on nikada ne sazna istinu. A zašto da je sazna? Šta god da je sve

30

Knjigoteka

Zvončica & neky to značilo, bilo je nerazumno zaljubiti se u muškarca kakav je Gaj de Rošmon.

I sad mora da plati cenu.

Telefon je zazvonio.

Pogledala ga je. Ne, sigurno nije Gaj. Zašto bi i zvao kad je jutros zauvek otišao? Sa zadrškom je podigla slušalicu.

- Aleksa! Upravo sam saznala nešto, moram te upozoriti, saslušaj me!

Imodženin glas zvučao je veoma uzbuđeno. Za sekund je Aleksa pomislila da joj nije do priče s njom, ali je pribrano upitala: - O čemu je reč?

- Ne želim da ti kažem, zaista ne želim, ali... reč je o Gaju.

Naravno da je o njemu, o kome bi drugo?

Kada je Imodžen saznala da je Aleksa podlegla njegovom šarmu, početna neverica pretvorila se u oduševljenje: - Gospode Bože! Zaista? Ti i Gaj de Rošmon? Pa to je fantastično!

- Imodžen ju je snažno zagrlila.

- Pa ti si prava srećnica! Sjajno! Ali s vremenom je menjala mišljenje kako je saznavala više detalja o njihovom odnosu.

- Čini se da želi da te sakrije - u njenom glasu zvonila je optužba.

- Izgleda da ne želi da bude viđen s tobom.

Ali Imodženini zajedljivi komentari nisu pokolebali Aleksu.

- To je poslednje što želim: da nas ljudi gledaju. Osim toga, ionako nikada nemamo dovoljno vremena za sebe, pa nisam htela da ga traćim na izlaske, nego da budem sama s njim - Aleksa je sve otvorena priznala svojoj prijateljici. - Imi, znam da ovo neće dugo potrajati. Bila bih budala kad bih drugačije mislila. Ali dok traje...

Nije završila rečenicu. Imodžen ju je neko vreme pažljivo posmatrala, a kad je postavila ključno pitanje, glas joj je zadrhtao: - Zaljubila si se u njega, zar ne?

- Ne - Aleksa je prebrzo odgovorila.

Imodžen je odmahula glavom.

- O, čoveče... - potom je zagrlila Aleksu uzdišući.

Pošto je ovoga puta u Imodženinom glasu osetila sažaljenje, Aleksa je odlučila da skrati priču:

31

Knjigoteka

Zvončica & neky - Znam. Ženi se.

Tišina na drugom kraju veze govorila je više od svih reči.

- Kakav mamlaz! - prosiktala je Imodžen posle nekog vremena. - Na jednom sajtu videla sam fotografiju Karle Krespi i komentar da dobra, stara Karla može da zaboravi na udaju za Gaja, jer će on uskoro objaviti veridbu. A zatim sledi priča o verenici cenjenog gospodina De Rošmona.

Reč je o kćerki čoveka iz porodice Lorenc, koji je involviran u bankarski posao, što znači da će novac ostati u familiji. Kako je to praktično! Inače, objavljene su i njene fotografije snimljene u nekom zamku. Izgleda kao lutka iz izloga.

- Pa na taj način su se obogatili - Aleksa se začudila sopstvenom mirnom tonu, jer je u njoj, zapravo, sve gorelo. Imodžen joj je dala informacije, koje nije želela da zna. Nije želela da zna ništa o ženi kojom će se Gaj oženiti.

Imodžen nije posustajala.

- Ipak se cenjeni udostojio da podeli s tobom tu informaciju ili si saznala iz istih izvora kao ja?

- Rekao mi je jutros. Čestitala sam mu i poželela sve najbolje u braku i u budućnosti. Rastali smo se u miru.

Na drugom kraju žice opet je zavladala tišina. Aleksa je primetila koliko steže prstima slušalicu.

- Imodžen, znala sam da će taj dan doći i nije bilo smisla da se uzbuđujem. Gaj je uleteo u moj život, a sada je iz njega nestao. Potpuno je u redu, veruj mi. Zaista sam dobro.

Još uvek su joj prsti bili zgrčeni, a sad joj se i grlo stegnulo.

- Dolazim kod tebe! - uzviknula je Imodžen.

- Gaje, zdravo! Šta se zbiva? - veselo ga je pozdravio Hajnrih fon Lorenc.

Uhvatio je Gaja podruku i poveo ga je u stranu. Upravo je tako Hajnrih uvek radio Gaju: usmeravao ga je u pravcu koji je najviše odgovarao njemu i njegovoj investicionoj banci. Njegova prokleta banka, koju je doveo na ivicu propasti!

Zašto mu se, dođavola, Hajnrih ranije nije obratio? Zašto se mesecima pretvarao kao da je sve u redu i time se sve više pokopavao?

Odgovor je bio sramotno jednostavan: dragoceni ponos.

32

Knjigoteka

Zvončica & neky Gajeva ljutnja zapravo je bila usmerena na sebe. Trebalo je da primeti koliko problema ima Lorencova investiciona firma. Uostalom, to i jeste njegov prokleti posao: da sve nadgleda, čitav lavirint RošmonLorenc kompanije. To je posao koji je nasledio od oca i koji nije mogao da izbegne.

Koliko mu je ljudi zavidelo! Ne samo van firme, nego i u njoj. Koliko bi njih dalo sve da bude na njegovom mestu, glava velike, bogate, moćne dinastije!

Njegov otac umro je relativno mlad, pre deset godina. Gaju je tada bilo dvadeset, ali se povinovao beskonačnom spisku obaveza.

Odgovornost je previsoka cena za privilegije koje mu daje pozicija. A tu cenu mora da plati.

Gaj se pozdravio sa zvanicama pre nego što ga je Hajnrih povukao za sobom do svoje supruge Anelise u primaćoj sali njihovog dvorca u Alpima. Hajnrih je konačno otvorio karte pred Gajem, a to je trebalo da uradi pre šest meseci. I sada je molio za spas. Imao je ideju, koja neće samo spasti banku od propasti, već...

Postavljalo se pitanje da li je Hajnrih sve to odavno isplanirao. Ni to nije isključeno. Hajnrih je imao mnogo slabosti, jedna od njih je bila je njegova kćerka jedinica, naslednica dinastijskog prezimena. Gaj je godinama ignorisao manje ili više diskretne Hajnrihove aluzije u vezi sa povezivanjem porodica. A njegov domaćin očekivao je da njegova jedinica jednoga dana zauzme odgovarajuću poziciju u korporaciji.

Luiza se dosad nije pokazala kao osoba britkog uma u smislu finansija. Ako se Gaj dobro seća, ona studira ekologiju ili nešto slično.

Kroz maglu se prisećao i te stidljive devojke.

Bila ona stidljiva ili ne, večeras će biti tu, pomislio je Gaj. Uprkos domaćinovom srdačnom prijemu, primetio je da mu pogled luta do širokog stepeništa, koje vodi na gornji sprat.

U početku mu je bilo lakše što je nema, ali kako je vreme odmicalo, a on postajao umoran od neobaveznog ćaskanja, želeo je da to okonča.

- Gde je Luiza? - upitao je konačno.

Njegovo pitanje izazvalo je postiđenost Hajnriha i Anelize, što ga je još više razljutilo.

- Molimo te za malo razumevanja - odgovorila je Anelize konačno naravno da ona želi da ostavi što bolji utisak na tebe, Gaje. Svi znamo kakvi su tvoji prohtevi kad je reč o nežnijem polu. Verovatno da se

33

Knjigoteka

Zvončica & neky trudi da... Ah, pogledaj je! - osetilo se olakšanje u njenom glasu kad je ugledala kćerku da silazi niza stepenice. - Evo je!

I Gaj se okrenuo. Na vrhu stepeništa stajala je Luiza, njegova nevesta.

Bilo bi teško pronaći nekoga ko je manje odgovarao njegovoj ideji o gospodi De Rošmon. U glavi mu je bila druga slika, elegantna, lepa žena, pristojna, vaspitana,fascinantna...

Potisnuo je te misli. To je sad prošlost.

Luizina majka zbunjeno je ćutala. Pa njena se kćerka zapravo ni najmanje nije potrudila! Na sebi je imala farmerke, džemper i patike, a kosu je vezala u rep!

- Luiza, šta si time želela da postigneš? - očajno ju je upitala majka.

Hajnrih je pocrveneo osećajući mešavinu besa i stida.

- Nisam imala vremena da se obučem. A i zašto bih? Odavno poznajem Gaja i on zna šta će dobiti - u njenom odgovoru naslućivao se inat, a Gaj je to dobro razumeo.

Luizin način oblačenja ne odgovara njegovom ukusu, kao ni onome što svet očekuje od njegove buduće žene. Ona svakako nije kriva za ambicije svog oca, odnosno za to što je on učinio s bankom.

Gaj se unervozio. Kad bi postojala mogućnost, rekao bi Hajnrihu šta zaista misli. Ali taj čovek je u pravu, kad bi se pokrenula priča o tome da neko drugi preuzima Lorenc investicionu banku, bilo da je iz koncerna ili van njega, akcije bi odmah pale i to bi čitav koncern gurnulo u recesiju, uz domino-efekat, koji bi imao mnogo veće posledice. Da je imao dovoljno vremena, Gaj bi to sprečio, ali vremena nije bilo. Zato je Hajnrih predložio makijavelističko rešenje.

- Dragi moj mladiću... - čak je i taj uvod bio dovoljan da Gaj zaškrguće zubima. Potom mu je Hajnrih objasnio svoj plan, koji bi spasao i banku i njegovu kožu. - To je idealno rešenje. Brak sklopljen između naše dve porodice savršena je prilika da se i finansijski aspekti još više približe. Neće biti spekulacija u štampi, kao ni nepoželjne pažnje finansijskog tržišta. Te finansijske... korekture - izbor reči čoveka kome je život visio o koncu još više je razljutio Gaja - mogu proći neopaženo - cifra koja je bila potrebna da se spase njegova banka prevazilazila je čak i Gajevo poimanje, a na sve to dodao je i ovo: - Pre stotinu godina ovakva suma davala se za otkup neveste! A ovo spajanje biće učvršeno time što ću ti postati desna ruka u menadžmentu.

34

Knjigoteka

Zvončica & neky Gajev odgovor bio je kratak i jasan: - Ovo je samo akcija spasavanja, Hajnrih. Ne zaboravi da to radim isključivo iz zajedničke koristi. Za katastrofu si sam odgovoran, a tvoja nagrada je preživljavanje, ništa više od toga.

Hajnrih je morao da se uzdrži komentara, ali je ipak nastavio veselim tonom: - A ti i Luiza ste idealan par! Gaj je posmatrao Luizu, zgodnu brinetu u opuštenoj odeći. Ali ona nije ono što je on tražio.

Ponovo su mu se javile slike iz nedavne prošlosti, koje je brzo potisnuo.

Afera sa Aleksom je završena. Sad mora misliti na budućnost.

35

Knjigoteka

Zvončica & neky

5. poglavlje Aleksa je slikala čitave nedelje. Dobila je nove poslove i radila je punom parom. Imodžen se angažovala da je zatrpa poslom i Aleksa joj je za to bila veoma zahvalna. Dosad je bila pribrana i dobro se držala.

Slabost je pokazala samo prve večeri.

Ali njenu prijateljicu nije bilo moguće zaustaviti.

- Na internetu i u novinama pročitala sam šta je njena majka rekla.

Navodno je ta Luiza odmalena odgajana tako da jednog dana bude supruga Gaja de Rošmona. Navodno je ona naslednica porodice Lorenc.

Kao da su nekakva kraljevska porodica!

- Pa svakako su tu titule u igri - staloženo je zaključila Aleksa.

Teško joj je bilo da ostane pribrana. - To pokazuju "dodaci" de i fon.

A onda je Imodžen rekla nešto što je trgnulo Aleksu iz misli: - Kćerka jedinica... koja je upravo napunila devetnaest godina...

- Šta?

Imodžen je klimnula glavom, zadovoljna Što je konačno uspela da privuče Aleksinu pažnju.

- Da, da, nevesti je jedva devetnaest leta.

- Ali Gaju je preko trideset. To znači da je mnogo mlada od njega.

Ne mogu da zamislim da će se oženiti tako mladom devojkom.

- Dakle, nije samo mamlaz, nego je i pedofil. Umeće on nju da vaspita. Mlade devojke su naivne i njima je lako manipulisati. Ona je neko koga će uvek moći da pravi budalom...

- Devetnaest... Nemoguće!

- Nemoj mi reći da se ne uklapa u sliku. U miraz će dobiti banku njenog tate, a onda će devojčici u prvoj bračnoj noći oduzeti nevinost, pa će potom naći odraslu ljubavnicu, takvu kakva si mu ti bila, pa dopadao ti se taj izraz ili ne. A onda će svoje potrebe zadovoljavati s njom umesto sa neiskusnom tinejdžerkom!

- Imi, nemoj tako. Mislim da je tvoja optužba potpuno neosnovana.

Gaj nikada ne bi bio neveran svojoj supruzi.

Imodžen se nasmejala od srca.

- Misliš? Iskreno, Aleksa, njega što se tiče, naivna si kao ta devetnaestogodišnja devojka - gledala je svoju prijateljicu pravo u oči.

36

Knjigoteka

Zvončica & neky - Čini mi se da ti zaista ne razumeš. Pa shvati, pobogu, istinu: Gaj de Rošmon te je iskoristio. Poneo se odvratno prema tebi. Pojavljivao se kad je njemu to odgovaralo - glas joj je bio grub. - Ponašao se prema tebi kao prema kolgerli: seks na poziv!

- Ne! - Aleksa je zatvorila oči. - Nije tako bilo!

- Jeste! - tvrdoglavo je istrajavala Imodžen. - Ako se prema tebi ponašao kao prema smeću, zašto bi bilo drugačije s njegovom ženom?

- Prestani! Ne dozvoljavam ti da tako pričaš o njemu, ne poznaješ ga. Ja ga znam.

Imodžen ju je bledo pogledala.

- Zaista si ovo izogovorila?

- Da - sećanja su je preplavila. - Znam da Gaj nije takav. Znam i to da ti se nije dopadalo to kako smo uredili naš odnos, ali meni to nije smetalo. Zapravo nam je oboma baš tako odgovaralo.

Imodžen je klimnula glavom, a Aleksa je nastavila gorljivo da ga brani: - Gaj nije takav. A zašto se ženi... Možda već neko vreme voli tu devojku, ali je čekao da ona dovoljno odraste za brak - ignorisala je Imodženino frktanje. - Uverena sam u to da se lepo ponaša prema njoj.

A zašto i ne bi?

- Zato što se - naprasito je uzvratila Imodžen - ni prema tebi nije lepo ponašao. Tvrdiš da ti to nije smetalo, u redu, neću to više spominjati. Ali smem da se opkladim da će se posle venčanja opet viđati s nekom ženom.

- Varaš se - prošaputala je Aleksa.

Gaj je vozio brzo po krivudavim putevima Švajcarske, što dalje od svoje buduće neveste. Nivo koncentracije potreban da bi održao tu brzinu poslužio mu je za odvraćanje pažnje s misli koje su ga proganjale.

Kako je, dođavola, dospeo u ovu situaciju?

Naravno da je to bilo retoričko pitanje. Kako god da okrene, brak sa Hajnrihovom kćerkom bio je najsigurniji put da spase kompaniju Rošmon-Lorenc. A njegov zadatak, njegova je obaveza da zaštiti tu kompaniju, baš kao što su to radili njegov otac, deda, pradeda... Tako to funkcioniše već dve stotine godina.

37

Knjigoteka

Zvončica & neky Znao je da mora poneti taj teret i da su njegovi preci trpeli mnogo više od prisile da se ožene ženom koju ne vole. A dobrobit familije uvek mu je na prvom mestu. Čežnja se preselila u prošlost, kao i sva druga osećanja...

Gaj je čvršće stisnuo volan pritisnuvši papučicu za gas. Još jednu oštru krivinu savladao je u velikoj brzini, kao da će takvom vožnjom izbeći neizbežno. Razmišljao je o braku svojih roditelja. Ni njih dvoje nisu se voleli, a sasvim su lepo funkcionisali. Uz poštovanje i obzir može se štošta postići.

Da li će i on tako moći?

Orao je leteo iznad njega, visoko u oblacima. Gaj ga je posmatrao razmišljajući o slobodi te kraljevske ptice.

Pred njim je bio ulaz u tunel.

Gaj je uleteo u tamu...

- Dobro je što je tako mlada. Tih, melodičan glas izgovorio je tu rečenicu.

- Premlada - Gajev kratak odgovor jasno je odražavao njegovu frustraciju.

Za trenutak je njegova majka spustila vez. Napolju se kovitlalo opalo lišće tik iznad zemlje. Sivi oblak natkrio je zamak na Loari, ali još nije pao mrak. Krošnje su u ovom delu vrta još uvek bile zelene.

- Pa to je prednost - rekla je Klodin de Rošmon. - Znam da ćeš je osvojiti. Bilo bi bolje za nju da se zaljubi u tebe, Gaje. A znaš i sam da hoće - posmatrala ga je zelenim očima, tako sličnim njegovim.

- Gospode! Kako možeš to da kežeš? Ljubav, koju ne mogu da uzvratim, poslednje je što želim. Nije ona kriva za ovu katastrofu i nikada nije želela da se uda za mene - gorko se nasmejao. - Potvrdila je to odećom u kojoj se pojavila na večeri. Naravno, Hajnrih i Anelize nisu time bili oduševljeni.

- Verujem - primetila je njegova majka - Ali Luiza je zgodna. Anelize se baš potrudila, poslala mi je fotografije koje je snimio profesionalni fotograf, - Zgodna? - ponovio je Gaj. Nije želeo tu zgodnu devojku, želeo je drugu.

Majka ga je pogledala ispod oka.

38

Knjigoteka

Zvončica & neky - Ne mogu sve žene da se pohvale izgledom sinjorine Krespi primetila je ravnodušno.

Slegnuo je ramenima. Pogledao je na sat, jer je želeo da se taj razgovor što pre završi, ali poštovao je majku i pričao je s njom onoliko koliko je ona želela.

- Kakvo venčanje planiraš? - upitala je.

- Pojma nemam. Ne potresam se time niti mi se žuri, ali je Hajnrih baš uporan - stisnuo je usne.

- Razuman si. Ne treba brzati. Čuću se sa Anelize i dogovoriću se s njom o Luizinoj poseti.

- Da, pretpostavljam - složio se uz uzdah. - Mama, oprosti, ali moram na večeru u Parizu. Helikopter je spreman i čeka me.

- Nešto privatno? - podigla je obrve.

- Ne, poslovno - zadržao je dah. - Ne brini, mama, držaču se tradicije. Od sada ćeš o meni pročitati u novinama samo nešto u vezi s Luizom. Ali sad moram da pođem, izvini.

Poljubio je majku u obraz i napustio je sobu. Klodin je zabrinuto gledala za sinom.

Ona je smatrala da veridba ne treba da bude duga, jer je Gaj uvek okružen ženama, koje ga obasipaju pažnjom. Istina je da je Luiza fon Lorenc mlada. Ali uz iskusnog i spretnog supruga kakav je on, moguć je uspešan brak. A možda će mlada supruga inspirisati njenog sina da učini ono što je najbolje... da se zaljubi.

Klodin je poletno nastavila da veze, nada je potisnula zabrinutost.

Više od svega želela je svom sinu sreću u braku, koji se zasniva na ljubavi. Čak i ako je to u početku brak iz interesa.

Da li će njen sin doživeti takvu sreću?

Shvatila je da joj je preostalo samo da čeka i da se nada.

39

Knjigoteka

Zvončica & neky

6. poglavlje - Aleksa, ovo je najbolje što ti se moglo desiti. Ričard Saksonbi je zaista fin. Izgleda savršeno, lepo je vaspitan i lud je za tobom. Baš si srećnica što te je pozvao da izađete! - setno je izgovorila Imodžen.

Aleksa je sve to znala. Ričard je zaista ljubazan čovek i u njegovom društvu lepo se osećala. Inteligentan je i šarmantan. Činjenica da je i bogat njoj nije bila važna, za razliku od Imodžen. Sviđao joj se, ali treba li da prihvati poziv?

- Svakako! - insistirala je Imodžen. - Pa nećeš doveka kukati.

- Ne kukam - mirno je rekla Aleksa.

- Živiš kao kaluđerica. Prošla su četiri meseca otkad te je Gaj de Rošmon ostavio i od tada samo slikaš. Vreme je da se trgneš. Gaj je historija i treba da budeš srećna što si ga se resila. Treba ti neko normalan, ko oseća i ne smatra da mu milioni obezbeđuju pravo da koristi žene kako mu se prohte. Zato je Ričard prava osoba za tebe. Pa on je divan, zaboga!

- Možda i previše - dodala je Aleksa - ali ne želim...

Nije do kraja izgovorila misao: Ne želim da mu dajem lažnu nadu.

Još je njeno srce krvarilo. Verovala je da će s vremenom biti lakše, ali uzalud. Aleksa je već četiri meseca ignorisala bol. Šta je drugo mogla? Zaljubila se protiv svoje volje, glupo i nerazumno, u čoveka u koga se nije smela zaljubiti. Probudiće se jednoga dana i shvatiće da ga je prebolela, zar ne? A onda će se uključiti u život i pronaći drugog.

Ali sada ne može da zamisli da bude s drugim i zato ne želi da se neko emotivno veže za nju. Pogotovo ne divan čovek kakav je Ričard Saksonbi.

Upoznali su se na jednoj večeri koju je Imodžen organizovala i bilo je jasno da je planirala da se Ričard i Aleksa zbliže. Za stolom su sedeli jedno pored drugog i morala je priznati da je on dobar, duhovit, srdačan, plemenit čovek, a pritom je odlično izgledao.

Ali nije Gaj de Rošmon! Niko nije kao on...

Aleksa je duboko udahnula.

- Dobro, pristajem - rekla je konačno - pokušaću s Ričardom.

- Hvala ti, bože! - uzviknula je Imodžen. - Možda ćeš sad izbaciti tu bitangu iz glave.

40

Knjigoteka

Zvončica & neky I Gaj je bio potišten zbog raskida sa Aleksom, ali kako je naučio da se kontroliše, ničim nije pokazivao šta oseća. Čvrsta samokontrola omogućavala mu je da vodi firmu koju je nasledio i da ispunjava beskonačan niz obaveza.

Koliko rođaka! Koliko porodičnih okupljanja! Gospode, gotovo svakodnevno bilo je poneko venčanje, krštenje, pa veridba ili sahrana...

Očekivalo se da će on svuda stići, domaćini su ga uvek očekivali i bili su razočarani ako nije uspeo da dođe.

Pre desetak godina mnogi su se pitali da li je Gaj sposoban da preuzme najodgovornije poslove u firmi, jer je tada tek bio zašao u dvadesete godine. Mnogi stariji rođaci pitali su se da li je taj mladić sposoban da preuzme toliki tereta na svoja leđa. Ali on je hladnom glavom i finansijskim veštinama obezbedio sebi mesto na vrhu piramide. U međuvremenu je ta pozicija postala nešto što se podrazumeva.

Isto kao što se podrazumevala činjenica da sklopi brak od kojeg će ova velika porodica i, naravno, firma imati koristi.

Pogledao je u stranu. Luiza je ukočeno stajala pored njega dok je mnoštvo zvanica dolazilo i odlazilo. Bilo je jasno da se ne oseća prijatno. Iako joj je Gaj obećao podršku, bilo je jasno da će proći izvesno vreme dok se ona navikne na ulogu njegove supruge.

Ovo je bilo njeno prvo pojavljivanje na javnom mestu u Londonu, u ulozi njegove verenice. I prvi put njeni roditelji nisu bili tu, Gaj ih se nekako rešio. Luiza je za vikend bila kod koleginice s fakulteta, ali znala je da bi se Gaj naljutio ako ne dođe na ovu zabavu. Doduše, mogao ju je poštedeti, ali što se ona pre navikne na ulogu madam De Rošmon, to bolje.

Gajev pogled bio je prazan, a onda je u njemu nešto zaiskrilo.

Preplavilo ga je osećanje koje ga je stalno pratilo i koje je morao da nauči da kontroliše. Ponovni boravak u Londonu, posle četiri meseca, doprineo je tome da mu bude mnogo teže da uspostavi samokontrolu.

Luiza je stajala pored njega i tiho je pozdravila osobu koja joj je pružila ruku. Ponovo ju je pogledao stisnutih usana. Anelize fizički nije bila tu, ali njen duh jeste: videlo se to po haljini koju je nosila njena kćerka - bila je previše pompezna i teška. Izgleda da je Anelize želela da Luiza deluje starije, ali je izazvala kontraefekat - devojka je izgledala još mlađe, krhkije i potpuno izgubljeno.

41

Knjigoteka

Zvončica & neky Farmerke koje je nosila one večeri u Alpima, bolje bi joj odgovarale, jer je ona jedva prevazišla tinejdžerski uzrast. Od tog susreta kad je objavljena njihova veridba, uvek je nosila odeću koju joj je očigledno birala majka. Ništa nije rekao, jer nije želeo da se ona oseća još nesigurnije, ali je odlučio da joj posle venčanja nađe stilistu, koji će znati šta je za nju najbolje.

Sećanje ga je odjednom ubolo kao ružin trn...

Fascinantna...

Aleksin lik iskrsnuo mu je u mislima, jasan i izoštren. Na njoj je bila tamncrvena svilena haljina bez rukava, s visokim okovratnikom, ističući svaku nežnu oblinu njenog tela.

Zašto je pomislio na nju kad je ta epizoda završena? Luiza je njegova budućnost.

U tom trenutku verenica ga je pogledala, u njenim očima video je napetost, pa joj se umirujuće osmehnuo. Kao što je rekao njenoj majci ona ni za šta nije kriva. Iako je provodio mnogo vremena u rešavanju problema kompanije, trudio se da i za nju odvoji neke trenutke, jer je želeo da je bolje upozna, ali pre svega da ona shvati u kakav se brak upušta, odnosno šta će se od nje očekivati.

Rekla mu je da joj je sve jasno. Pre svega, bila je spremna da učini sve da bi spasla očevu banku. Kada se to razreši, Gaj će je obasuti pažnjom kakvu zaslužuje.

Mlada nevesta... Da li je to želeo? Protrljao je čelo.

Ne! Ali možda je to način da Luiza bude srećna?

Njemu je sreća nedostižna.

Hladnokrvna uzdržanost ponovo je smenila onu tihu, nedopustivu čežnju...

- Još šampanjca?

Aleksa je lagano odmahnula glavom.

- Ne, hvala, dovoljno je. Aleksa je bila zadovoljna i nije se to odnosilo samo na šampanjac, nego na čitavu gala večeru u dobrotvorne svrhe. Sve joj se dopalo, mada je baš tako očekivala da će biti. Nakon što je konačno popustila pod Imodženinim pritiskom, predomislila se još desetak puta. Ali svaki put kad je poželela da se povuče, shvatila je da ostatak života ne želi da provede sama. Mora da nastavi da živi.

42

Knjigoteka

Zvončica & neky Kad joj je Ričard predložio da odu na dobrotvornu gala večeru, malo je nedostajalo da ga odbije. Više bi volela nešto manje pompezno za prvi zajednički izlazak. S druge strane, sala puna ljudi bila je prikladnija od intimne večere udvoje.

Ričard je bio savršeni džentlmen, ali se Aleksa nije osećala opušteno. Građevinska firma, za koju je radio kao arhitekta, bila je sponzor. Sedeli su u grupi s njegovim kolegama arhitektima i njihovim suprugama i Aleksa je primetila da se ponašala rezervisanije nego inače. Na ovoj priredbi bilo je mnogo londonskih bogataša i zbog toga je bila nervozna. Pojačavao se tup bol u dnu njenog srca.

Ipak, nije želela da pokvari Ričardu veče i zato se potrudila da učestvuje u razgovoru. I baš tokom te večeri postala je svesna istine: da se nije upustila u nerazumnu vezu s Gajem de Rošmonom, odnosno, da nije dopustila sebi da se zaljubi u njega, više bi uživala u pažnji koju joj je pružao Ričard Saksonbi.

Zvučalo je veoma razumno zaljubiti se u Ričarda. Sigurno da će joj se to s vremenom desiti.

Pomislivši to, nasmejala se Ričardu kad ju je pozvao na ples posle dobrotvorne tombole.

Pa ne može biti baš teško gledati ga, osmehnuti mu se i dozvoliti mu da je poljubi! A kasnije, kad dođe pravi čas i bolje se upoznaju, sigurno će moći s njim i da spava.

Muzika je prestala i parovi su napustili plesni podijum vrativši se na svoja mesta. Razdvojilo se mnoštvo okupljenih ljudi blizu ulaza, a Aleksin pogled bio je prikovan za prazan prostor koji se prostirao do drugog kraja sale. Stajala je kao okamenjena.

U tom trenutku je bila potpuno sigurna da se ni za sto godina neće zaljubiti ni u Ričarda niti u bilo kog drugog muškarca. Čovek koga ona voli bio je tu i gledao je u nju.

Aleksa...

Za trenutak je nestalo sve oko njega, jer su oči želele da vide samo nju. Visoka, vitka žena u burgundskocrvenoj svili, s rukom na ramenu čoveka u smokingu, koji ju je gledao kao opčinjen.

Gaj je i protiv svoje volje zakoračio prema njoj. Aleksa se nije pomerila, ali se promenio izraz njenog lica. Šok u njenim očima nestao je u sekundi. Nepomično je čekala da joj priđe.

- Dobro veče, Aleksa.

43

Knjigoteka

Zvončica & neky Glas mu je bio tih, a akcenat gotovo neprimetan.

Osetila je slabost u kolenima, ali znala je da se ne sme prepustiti, pa je prisilila sebe da ostane jaka, da ga ne guta pogledom. Ah, te zelene oči, koje je ostavljaju bez daha i izazivaju vrtoglavicu.

Gospode Bože, ovo nikako nije smelo da se dogodi!

Bespomoćno je stajala pred Gajem.

Zar je moguće da je još uvek ovoliko očarana njime? Imala je četiri meseca da preboli kraj te afere, četiri meseca da ga protera iz svojih misli...

Ali za saznanje da je sav trud bio uzaludan bio joj je potreban tek jedan trenutak.

Ričard ju je trgnuo iz ukočenosti.

- Aleksa? - obratio joj se ljubazno i to je bilo dovoljno da se ona pokrene. Na usnama joj je zaigrao osmeh.

- Ričarde, da te upoznam, ovo je Gaj de Rošmon. Pre nekog vremena imala sam čast da slikam njegov portret.

Zelene oči su zasijale.

- Čast je bila samo moja, Aleksa - Gaj je zastao. - Nisam računao na to da ćemo se danas sresti.

- Nisam ni ja - pogledala je u Ričarda. - Ričard je bio ljubazan da me pozove.

Njen pratilac je pružio Gaju ruku.

- Ričard Saksonbi - predstavio se.

Gaj je prihvatio njegovu ruku. Bio je to čvrst stisak, kakav je i očekivao.

Ričard dobro izgleda, sudeći po očima, veoma je zainteresovan za Aleksu i očigledno se rado smeje. Pristupačan je i atraktivan. Gaj je shvatio zašto je Aleksa s njim. Na Ričardu nije bilo ničeg neugodnog, naprotiv.

Zato je bilo nelogično što je osetio potrebu da istrgne Aleksinu ruku iz Ričardove i da istrči s njom iz sale. Gaj je želeo da je odvede bilo kud, samo što dalje od ovog Ričarda Saksonbija.

Potisnuo je taj impuls. Aleksa Harkort i sve što je u vezi s njom, sada je samo prošlost. Doneo je pravu odluku, okončao je njihovu vezu.

Ako želi da bude s drugim muškarcem, s tim Ričardom Saksonbijem, zašto bi se to njega ticalo?

44

Knjigoteka

Zvončica & neky Vratio mu se poznati osećaj samokontrole isključivši sve što je moralo biti isključeno. Nonšalantno je potisnuo sliku ovog čoveka kako uživa u Aleksinom veličanstvenom telu. Svaka druga reakcija bila bi neukusna.

I sad je trebalo samo da pusti ruku tog čoveka i da ljubazno klimne glavom Aleksi. Ignorisao je činjenicu da njeno rame dodiruje rame samouverenog čoveka koji dobro izgleda. Naravno da je samouveren ako je uspeo da odvuče Aleksu u krevet. Gaj se još jednom osmehnuo pa je otišao.

Bila je to tek jedna epizoda na večeri, koja je ličila na stotine prethodnih na kojima je bio. Ne zato što je želeo da bude tu, nego zato što se to od njega očekuje. U tih desetak minuta nije mislio nna svoju neprilagođenu verenicu. Pre nego što je njegov pogled odlutao do Alekse Harkort, Luiza je promrmljala izvinjenje i otišla u pravcu toaleta.

Još se nije vratila, a Gaj je zbog toga bio srećan, jer mu je bio potreban predah. Bio je čak zadovoljan što Luiza nije prisustvovala napetom susretu sa Aleksom. Drugi bi se zapitali zašto mu je problem da pozdravi svoju nekadašnju portretistkinju. Luiza nije morala da zna za ženu koja je nekad imala mesto u njegovom životu, koje niko više neće moći da zauzme.

- Ričarde, izvini za trenutak.

Aleksa je delovala smireno kao i pre pet minuta, ali u njoj je besnela oluja. Trebao joj je predah.

Ne sačekavši odgovor, požurila je u pravcu toaleta i pritom se trudila da mirno diše.

Uletela je u kabinu toaleta, pa se leđima naslonila na vrata. Dugo je tako nepomično stajala čekajući da se smire ludački otkucaju njenog srca. Zabranila je sebi da u mislima ponovo izlista susret s Gajem. Neće mu dozvoliti da je zaokupi.

Aleksa je još jednom duboko udahnula, pa je otvorila vrata i prišla lavabou. Dok je prala ruke, ugledala je na mermernoj ploči prsten s velikim dragim kamenom. Osvrnula se oko sebe. Osim nje nikoga nije bilo u toaletu. I dok se pitala šta da učini s tim komadom dragocenog nakita, otvorila su se vrata koja vode u salu.

- Hvala Bogu! - uzviknuo je ženski glas.

Okrenuvši se, Aleksa je ugledala mladu devojku, koja je žurno prišla navukavši prsten na domali prst.

45

Knjigoteka

Zvončica & neky - Nisam navikla da ga nosim - objasnila je pravdajući se, pa se nasmešila se Aleksi, koja joj je uzvratila osmeh brišući ruke.

- Drago mi je što ste ga se setili na vreme. Već sam se pitala kome da prijavim pronalazak prstena za koji sam sigurna da niko ne bi voleo da ga izgubi.

Mlada žena se na mrštila.

- Užasno bi me izgrdili! - uzvratila je. - Ovaj prsten je u porodici mog verenika stotinama godina i svaka nevesta mora da ga nosi.

- Predivan je - zaključila je Aleksa učtivo.

- Ne pristaje mi - rekla je mlada žena gotovo nečujno, gledajući pognute glave u prsten.

- Ali valjda će biti dovoljno ako ga budete nosili samo o zvaničnim prigodama - taktično je rekla Aleksa. - Možda bi trebalo da zamolite svog verenika da vam odabere neki manji prsten, koji bi vam više pristajao i koji biste nosili svakodnevno.

Mlada devojka se nemoćno osmehnula.

- Mislim da to ne bi učinio. U svakom trenutku moram da poštujem formalnosti - gledala se u ogledalu. - I ova haljina... Doduše, prelepa je nastavila je mlada brineta - ali meni ne odgovara. Nisam dovoljno odrasla za nju. Zapravo, ne volim večernje haljine. Mislim da sam previše mršava za njih.

- O, niste - zašto ova devojka ima tako ružno mišljenje o sebi? Nije fer. Niko ko ima bar malo ukusa, ne bi ovu mladu, lepuškastu devojku obukao u takvu haljinu.

- Moja majka to kaže. A i moj verenik to misli... znam.

- Ne verujem - rekla je Aleksa.

- O, tako je - tvrdila je devojka. - Ako baš i ne misli da sam mršava, onda me smatra neiskusnom i dosadnom. Ali trudi se da to prikrije, navikao je na lepe i elegantne žene, kao što ste vi - priznala je uzdahnuvši. - Ali to više nije važno, svakako ćemo se venčati. Reč je, naime, o ugovorenom braku.

Aleksi je bilo žao ove prirodne, mlade devojke.

- Znate - rekla je oprezno - danas žene ne moraju da se udaju čak ni kad je brak ugovoren.

- Svakako je to bolje nego da me roditelji doveka kritikuju i smatraju derištem! Prvi put u životu zadovoljni su mnome. Kada se

46

Knjigoteka

Zvončica & neky budemo venčali, moj verenik me svakako neće primećivati. Naći će sebi ljubavnicu, ali to mi ništa neće značiti - podigla je bradu da pojača značenje izgovorenih reči, ali je Aleksa videla prazninu u njenom pogledu.

Pre nego što je uspela da odgovori, vrata su se ponovo otvorila.

- Luiza, tu si! Već smo hteli da organizujemo potragu.

Devojka se stresla, kao da je uhvaćena u nečemu nedozvoljenom.

- Stižem - rekla je rumenih obraza. Stidljivo se nasmešila Aleksi, pa je nestala u pratnji starije žene, koja nije udostojila Aleksu ni pogleda.

Aleksa je osetila sažaljenje prema mladoj devojci. Uzdahnula je. Život je retko ispunjen srećom. Razgovor s mladom devojkom skrenuo joj je pažnju s ličnih problema, pa se vratila u salu. Mora jednom zauvek zaboraviti Gaja de Rošmona!

U njoj je tinjao bol... i čežnja za nečim što se nikada neće ostvariti.

Neko mu je pričao, ali Gaj nije slušao. Jedva je primetio da se Luiza vratila. Osećao je samo jedno: užasan bes.

Mora izaći odavde, što dalje od ljudi, od Luize.

Iz podsvesti mu je neki glasić govorio da to nije fer prema Luizi, jer ona nije kriva što je njen otac doveo banku na ivicu propasti. Doduše, ne može promeniti činjenicu da je ona mlada i neiskusna, ali nije kriva što je Hajnrihova kćerka.

Pre svega ne može promeniti činjenicu da ona nije Aleksa...

47

Knjigoteka

Zvončica & neky

7. poglavlje - Ričarde, hvala ti za ovo divno veče.

Aleksa je svesno unela notu topline u svoj glas. Zvučalo je izveštačeno, ali se nadala da Ričard to neće primetiti. Baš kao što se nadala da mu njena odsutnost posle susreta s Gajem nije zapala za oko.

Zaista se potrudila da bude dobra pratilja divnom čoveku kakav je Ričard Saksonbi, ali njene misli stalno su lutale.

Možda je ovo poslednji put da ga vidim... Moram ostati jaka.

Jednostavno, moram! Ostavi ga na miru, nemoj čeznuti za njim! On više nikakve veze nema s tobom.

I na tome mora ostati.

Ali jedno je bilo reći ili pomisliti, a sasvim drugo učiniti. U nekoliko navrata uhvatila je sebe kako Gaja pogledom traži po sali.

Aleksa je toliko bila njime opsednuta da nije ni razmišljala o tome šta Ričard očekuje od nje. Ali on ju je, dok su stajali ispred hotela čekajući taksi, upitao: - Želiš li da te odvezem kući?

U tim rečima nije bilo skrivenog značenja i tako je dobila još jedan dokaz da je on divan čovek. Pošto je znala da on živi u drugom kraju grada, uverila ga je da to nije neophodno, zahvalila se još jednom za divno veče i mahnula mu je na rastanku. Zavaljena u sedištu, sklopila je oči, očajnički pokušavajući da ne misli na Gaja. Ali to je bilo nemoguće.

Još uvek ga volim.

Bolna istina kidala joj je srce na najsitnije komade. Kad ju je taksi dovezao pred zgradu, utrčala je kao bez duše u sigurnost svoja četiri zida. Nikada joj se život nije činio praznijim. Prazan stan i još jedna usamljena noć. Čežnja ju je pritiskala. Videla je Gajevo lice. Nikada više neće biti tu, s njom... Bol je u njenom srcu postajao nepodnošljiv.

Najbolje da skuva biljni čaj i odnese ga u krevet.

Odjednom je zastala kao ukopana.

Gaj je tu, u njenom stanu i sedi na sofi!

Pritisak joj se skočio do neba.

- Gde je? - upitao je, a u njegovom glasu bila je primetna nervoza.

48

Knjigoteka

Zvončica & neky - Ko? - pokušavala je da diše ravnomerno dok su joj se misli kovitlale.

- Tvoj ljubavnik - odgovorio je. Nije znala o čemu priča, pa je zbunjeno treptala. Žustro je ustao prišavši joj u dva koraka. U Aleksi je tinjala sve jača vatra.

- Nisi ga dovela?

To pitanje mučilo ga je celim putem do nje, kao i sve vreme dok je pratio Luizu do kuće njene drugarice. Kad ju je pozdravio mlakim poljupcem za laku noć, odlučio je.

Još uvek je imao ključ od Aleksinog stana i otkad je ušao, samo mu je jedno pitanje odzvanjalo u glavi: da li će doći sama ili će dovesti muškarca koji ga je zamenio?

Bilo je baš kao što se nadao, došla je sama. Uhvatio je njenu ruku snažno, gotovo grubo. Ophrvana osećanjima, ni reč nije mogla da izgovori. Gaj je nešto rekao, ali nije ga razumela. Videla je samo njegove zelene oči osećajući vreli dodir prstiju na goloj ruci.

A onda je bolno polako nagnuo glavu.

- Nijedan drugi muškarac, samo ja, Aleksa - gotovo je zarežao - niko osim mene... - onda je posesivno pritisnuo usne na njene.

Konačno se njegovo napeto telo oslobodilo nagomilanog besa.

Za Aleksu je vreme stalo. Čula su joj ponovo oživela potisnuvši četiri duga, prazna, besmislena meseca provedena u apatiji. Ponovo je procvetala, podigla se iz pepela.

Drhtave noge, ruke željne milovanja, gladne usne... Dva tela koja su postala jedno.

Iznova i iznova...

Aleksa je ležala u Gajevom naručju, obrazom naslonjena na njegova prsa. Bila je iscrpljena, svesna jedino otkucaja svog srca.

A onda je Gaj rekao nešto što je razbilo tišinu: - Ovo menja sve. Sve. Neću odustati od tebe - grudi su mu se podizale i spuštale jer je duboko disao. - Biće... teško. Neću moći da budem često s tobom, čak ređe nego pre. Moraćeš to da prihvatiš.

Vidaćemo se samo kad mi se ukaže prilika - povukao ju je bliže sebi. Neće biti kao pre, to moraš razumeti. Ali učiniću sve što je u mojoj moći.

49

Knjigoteka

Zvončica & neky Diskrecija je apsolutno neophodna. Niko ne sme da zna da smo ponovo zajedno, ne sme biti čak ni trunčice sumnje... Kasnije... Kasnije će biti lakše. Svi će to smatrati normalnim i prihvatljivim. Na kraju će i moja buduća žena Luiza pristati na to.

Aleksa je osetila da joj se ledi krv.

- A do tada... - zastao je za trenutak. - Do tada je samo ovo moguće završio je.

Krv je nije grejala, bila je ledena dok je tu ležala, s rukom na njegovom stomaku, glavom na njegovim grudima, u njegovom zagrljaju.

Posle nekog vremena pogledao je na sat i opet je teško disao. Ćutke je ustao, ćutke se obukao. Aleksa ga je gledala kao opčinjena. Tek kad se obukao, pogledao ju je.

- Izvini, moram da idem. Ne bi trebalo da budem ovde, jer je Luiza u Londonu. Previše rizikujem. Moglo bi se saznati gde sam bio posle večere. Naravno da ćemo popričati o svemu, ali sad moram da idem.

Sutra se vraćam u Pariz. Naredne dve nedelje nećemo se videti, a posle toga možda će biti šanse... možda. Pozvaću te čim budem mogao. Ti mene ne možeš zvati, to moraš razumeti. Biće pakleno, ali to je jedini način. Posvetiću ti se onoliko koliko budem mogao. Žao mi je, jedino je tako trenutno izvodljivo.

Pre nego što je otišao, poljubio ju željno, strasno.

- Do ponovnog viđenja - osmehnuo se.

Odmah potom Aleksa je čula kako zatvara ulazna vrata za sobom.

Gaj je žustro hodao po kiši. Misli su mu srljale u trenutak kada će ponovo moći da je vidi. I video je svetlost na kraju tunela i slobodu...

- Aleksa?!

Iz Imodženinog glasa u trenutku je nestalo pospanosti, zvučala je zabrinuto. Bilo je osam sati tog nedeljnog jutra. Zašto je Aleksa u ovo doba pred njenim vratima? Uporno je pritiskala zvono dok se Imodžen nije izvukla iz kreveta. Aleksa je u ruci nosila kofer, a u drugoj svežanj novčanica.

- Sto funti - rekla je bez uvoda. Ali je Imodžen znala kako se ona oseća.

Nije uzela novac, ali je uvukla Aleksu u kuhinju i naterala ju je da sedne.

- Užas! - prošaputala je Imodžen. - Stoka!

50

Knjigoteka

Zvončica & neky - Nisam želela da ti verujem. Ali sad... - praznim očima gledala je u Imodžen. - Rekla si da se kladimo u sto funti da će se vratiti i nastaviti tamo gde je stao bez obzira na to što će biti u braku. Dobila si opkladu.

Sinoć se vratio. Sreli smo se na dobrotvornoj večeri. Sačekao me je u mom stanu. Mi... - nije završila rečenicu, nije ni trebalo. - Objasnio mi je svoj plan u vezi sa mnom i nesrećnom devojkom kojom će se oženiti.

Aleksa je očajno gledala svoju drugaricu.

- Sinoć sam je srela i nisam znala ko je. Ona tačno zna šta je čeka.

Zna kako će se Gaj ponašati prema njoj, zna da će naći ljubavnicu, elegantnu i lepu - gorko je ponovila Luizine reči. - Spremnu na seks, jer ga njegova supruga-tinejdžerka ne zanima. Kad je pričala o svom vereniku, nisam znala da priča o Gaju. Bilo mi je žao nje. Ni slutila nisam da će uloga ljubavnice biti baš meni poverena - žudno je udisala vazduh, bolela su je pluća. - Imi, smatrala sam te ciničnom i nepoverljivom, ali... Bila si u pravu, sve vreme bila si u pravu - glas joj je postao hrapav.

- Rekla si da je to seks na poziv, i da tome služim. A sad opet treba da mu budem na raspolaganju i ovoga puta bila bih još nevidljivija... Bar dok njegova supruga ne prihvati njegove vanbračne aktivnosti kao nešto normalno. Ali šta joj drugo preostaje? - zarila je lice u šake. - Oh, Imi, kako sam mogla biti takva budala?

Imodžen nije mogla ništa da učini iako je želela da uteši prijateljicu.

- Mnogi od nas slepi su za ono što ne žele da shvate. Spomenula si da je Gaj sam ušao u tvoj stan.

To znači da još uvek ima ključ? Ne bih da te plašim, ali... možda bi bila dobra ideja da promeniš bravu.

Aleksa ju je tupo gledala, a onda se izraz njenog lica naglo promenio.

- Oh, učiniću mnogo više od toga.

Gaj je bio odlično raspoložen i svi su to u njegovom okruženju pri metili: saradnici, prijatelji, porodica. Znao je razlog tome i odlično se zabavljao.

Naravno, njegovo raspoloženje nije bilo ni u kakvoj vezi sa zaključivanjem braka s Luizom, naprotiv. Ali brak s njom sada mu više nije predstavljao toliki teret. Zašto je pomislio da mora da napusti Aleksu? Takva žrtva, da bi se spasla Lorencova banka, nije bila neophodna.

51

Knjigoteka

Zvončica & neky Bilo mu je jasno da to neće biti jednostavno, zahtevaće precizni tajming i bolje planiranje. I moraće da izneveri Luizu, kojoj su ugovoreni brakovi poznati. Luiza je razumela realnost života kakvim je živela. Tome su pripadale i privilegije i obaveze.

Osim toga, volela ga je jedva malo, koliko i on nju, pa ne bi trebalo da je to potresa. Verovatno neće baš biti polaskana time, ali nema šanse da će biti ljubomorna. Sigurno će pokazati razumevanje za to što on radi. Što se Alekse tiče... Ona je dokazala da je diskretna, pa će takva biti i dalje.

Kada ću moći ponovo da budem s njom?

Otkad su se sreli na gala večeri, u njemu tinja čežnja. Iako je smatrao da mora da prekine vezu s njom, kad je ugledao u balskoj sali, jedno mu je postalo jasno: Nijedan drugi muškarac, samo ja. Niko osim mene...

To je bilo ono što je želeo i sada će to dobiti.

Gaj se udobno naslonio u stolici otvorivši rokovnik da proveri kada će biti prostora da ode u London i provede nekoliko dana sa Aleksom...

Evo, ovo je prilika. Za deset dana.

Sad još samo da prođe tih deset dana...

Poletno je uzeo telefon i ukucao njen broj. Nema odgovora.

Pokušaće kasnije opet. Slegnuo je ramenima i vratio mobilni u džep.

Verovatno trenutno slika, pa se zato ne javlja.

Međutim, ni narednih dana Gaj nije mogao da dobije Aleksu, a za tri dana poleteće u London. Nestrpljiv da to što pre reši, rekao je jednom poverljivom saradniku da joj lično prenese poruku. Aleksa Harkort, tako mu je rečeno dva sata kasnije, više ne živi na toj adresi.

52

Knjigoteka

Zvončica & neky

8. poglavlje Aleksa je protrljala prste da bi ih ugrejala, ali uzalud. Hladnoća joj se uvukla u kosti, pa je jedva držala kist. Doduše, podložila je kamin u kolibici, koju je iznajmila, ali nije mnogo vredelo, jer je napolju bilo previše hladno.

Ali ovo izolovano utočište bilo je upravo ono što je tražila, jer je morala da se sakrije od čoveka koji je želeo da mu ona bude začin u dosadnom braku s devojkom, koja je, i pre nego što se udala za njega, prihvatila njegove izlete. Aleksa se zavukla u ovu pustaru sklonivši se od čoveka koji je u njoj video objekat za zadovoljavanje seksualnih potreba.

Lice joj se ukočilo. Sad je konačno naučila da kaže ne.

Srce joj se stegnulo. Konačno je prikupila snagu da zamrzi čoveka kog je nekada volela. Jer sada ga je zaista mrzela, u to nije bilo sumnje.

Ranije se ponašao prema tebi kao prema đubretu, a onda se vratio u nameri da bude još gori.

Sve reči koje je tog nedeljnog prepodneva čula od Imodžen, ponovo su joj se vraćale.

Ova usamljena kućica usred ničega nije baš bila na prvom mestu Imodženinog spiska. Ona se zalagala za promenu brave, broja telefona i mobilnog, kao i za odlazak advokatu, koji bi zahtevao od Gaja da više ne pokušava da stupi u kontakt s njom. Osim toga, Aleksa je trebalo da što češće izlazi s Ričardom Saksonbijem, dok konačno ne bi shvatila koliko su dobar par.

- On je savršen za tebe - cvrkutala je Imodžen neumorno nabrajajući razloge za to.

Ali Aleksa je znala da ona to radi samo zato da bi je odvratila od Gaja. Imodžen je želela da on konačno nestane iz njenog života, misli i srca.

- Hvala bogu što si konačno videla njegovo pravo lice - frktala je. Sad si i sama shvatila koliko si bila šlepa kad je o njemu reč - Imodžen je smatrala da je najbolji način da ga zaboravi to što će ga zameniti Ričardom Saksonbijem.

- Ne želim da ostanem u Londonu. Previše je...

53

Knjigoteka

Zvončica & neky Opasno, želela je da kaže. Naravno da može promeniti bravu i brojeve telefona, ali time se ne bi osećala sigurnije.

Imodžen je skočila sa stolice.

- U pravu si. Treba ti odmor! Odavno nigde nisi bila. Najbolje je da odeš u toplije krajeve, na Karibe ili na Maldive. Ili možda na Sejšele?

Idemo zajedno - žurno je nastavila kad je videla Aleksinu grimasu. Pomeriću sve sastanke, ništa nije toliko hitno. Naći ćemo nešto na internetu i rezervisaćemo avionske karte. Već sutra ćemo biti u avionu!

- Ne verujem... - Aleksa to nije želela.

- Da, da, to ti treba. Drugačije okruženje, mir, izležavanje i odmor.

Ostavi sve iza sebe, pogotovo onog prevaranta.

Aleksa je odmahnula glavom.

- Hoću da se odselim iz Londona.

- Ne možeš bežati! Zašto bi? Pa on je varalica, nisi ti! Šta će biti s tvojim poslom?

- Poslednji sam gotovo završila. Druge ćeš odbiti.

Imodžen je grizla usne.

- Ne mogu da dopustim da zbog njega uništiš karijeru.

- Ne želim više da imam bilo kakve veze sa ovim svetom. Svi ti moćni, bogati ljudi.., samo me podsećaju na... - glas joj se slomio.

- Dobro. Zašto onda ne odeš na neko studijsko putovanje? Idi u Maroko ili u Brazil na dvatri meseca, a ja ću se pobrinuti za sve poslove.

Reći ću klijentima da si otišla iz zdravstvenih razloga, da se odmoriš u toplijim krajevima.

Na to je Aleksa lagano klimnula glavom, pa je to Imodžen shvatila kao pristanak. Međutim, Aleksa joj je rekla šta zapravo planira.

- Ne, ne! Nećeš imati koristi od toga da budeš u nekoj zabiti usred zime, u divljini Devona!

Ali njeni argumenti nisu dopirali do Alekse. Spakovala je svoje stvari, a stan je prepustila agenciji za nekretnine, koja bi trebalo da ga iznajmi na šest meseci. U prtljažnik automobila ubacila je lične stvari.

- Agent zna kako da me dobije. Rekla sam mu da ti da broj samo ako je pitanje života ili smrti.

- Ne možeš to da uradiš! - protestovala je Imodžen.

- Moram!

54

Knjigoteka

Zvončica & neky Dok je sedela u ovoj ledenoj zabiti, shvatila je da je njena drugarica bila u pravu. Golo drveće, neprijatno vreme, sivo nebo i ispucala ilovača na poljanama odgovarali su njenom raspoloženju.

Bila je neutešna.

U njenom srcu i duši sve je bilo mrtvo i hladno.

Kad me je napustio, mislila sam da sam se zaljubila u čoveka koji nije zaljubljen u mene. Prihvatila sam to, baš kao i ograničenja u našoj vezi.

Ali nikada nisam mislila loše o njemu.

Sad je sve sagledala mnogo jasnije.

Zaljubila se u čoveka kome je samo seks važan. Ni prema svojoj budućoj ženi ni prema ljubavnici ništa nije osećao i time ih je obe ponizio.

Posle svega u njoj je ostala samo mržnja, kao pepeo ljubavi.

Ukočenog lica Aleksa je ponovo uzela četkicu i boje. Primaknuta se štafelaju i pretočila mržnju na platno.

- I? - grubo je upitao Gaj svog telefonskog sagovornika.

- Sve je obavljeno kako ste naredili - čovek je rekao ono što je nalogodavac želeo da čuje. Iako nije znao zašto je Gaj de Rošmon toliko insistirao na toj kupovini, morao je da je obavi. Uostalom, njegov zadatak nije bio da postavlja pitanja, nego da prati uputstva. Tako je i učinio.

- I sad mi trebaju sledeće informacije... Želim da do večeras budu na mom stolu - potom je prekinuo vezu.

Sjaj u njegovim očima poprimio je smaragdnu nijansu, pogotovo kad je dobio tražene informacije. Nakon još jedne neprospavane noći seo je u automobil, ukucao cilj u navigaciju i krenuo.

Dok se približavao obodu Londona, koncentrisao se samo na jedan pravac: zapad.

Padala je kiša cele noći. Krupne kapi pljuštale su iz tamnosivih oblaka pretvorivši polja u močvare. Put do kolibe bio je izlokan, pa je Aleksa bila srećna što u narednih nekoliko dana ne mora da ide u kupovinu. Navikla se da kupi dovoljno namirnica za nedelju dana u obližnjem gradiću, udaljenom desetak milja.

U kolibi je živela bez posebnih zahteva. Dok je imala dovoljno drva za šporet u kuhinji i za kamin u dnevnoj sobi, koji je pored grejalice bio jedini izvor toplote, bila je srećna.

55

Knjigoteka

Zvončica & neky Nije joj smetala usamljenost. Navikla se na miran život.

Ovaj kraj odgovarao je njenom raspoloženju, uostalom, kao i tmurno vreme. Naučila je da naloži vatru u kaminu pa joj je, ako nije duvao vetar, tokom celog dana bilo toplo.

Kada je čula zvuk automobilskog motora, podigla je naglo glavu.

Sumnjičavo se namrštila pa je ustala i otišla do prozora. Terensko vozilo približavalo se kolibi. Da li je to možda agent za nekretnine? Ili lokalni farmer? Možda se neko izgubio.

Visok muškarac izašao je iz džipa. Aleksa je čula kako je zalupio vratima, ali ga nije dobro videla s prozora. Otvorila je vrata i... ukočila se.

Nemoguće, ovo nije istina. On ne može biti ovde. Jednostavno ne može!

Ali to jeste bio on. Prišao joj je, a ona se naslonila na dovratak da ne bi pala. Stao je pred nju, visok, snažan, zastrašujuć.

- Aleksa... - izgovorio je Gaj stojeći nepomično.

- Kako... kako si me... - glas ju je izdao.

Prošao je pored nje u kuću, a ona ga je kao omamljena pratila.

Nekako je bio ogroman za tu malu kolibu i gotovo je glavom dodirivao nisku tavanicu. Ušao je u dnevnu sobu i seo ispred kamina, a zatim se okrenuo Aleksi, koja je kao ukopana stajala uz dovratak.

- Zašto?

Bila je to jedna reč, ali u njoj je Aleksa pročitala niz zahteva za odgovorima. Još uvek je bila šokirana, a on neobično miran.

- Šta misliš time zašto, Gaj? - odgovorila je protivpitanjem.

- Zašto si pobegla? - njegov glas bio je nervozan, dubok i grub. A u očima mu je gorela vatra.

Aleksa je podigla glavu.

- Zar je trebalo da ostanem? Tvoja... ponuda nije bila primamljiva.

- Nije? Ali tvoje telo nije mi poslalo takvu poruku. Naprotiv.

Pocrvenela je.

- To se nije smelo dogoditi.

- Ali dogodilo se. I sad hoću odgovor. Šta je to, dođavola, značilo?

Bio je besan. Aleksa je zurila u njega. Kako je smeo ovde da se pojavi? I ona je počela da se ljuti, ali je htela da zadrži kontrolu.

56

Knjigoteka

Zvončica & neky - Kako si me pronašao? - upitala je. - Niko ne zna da sam ovde.

- Zna tvoj agent za nekretnine. Pronašao sam ga preko čoveka koji se uselio u tvoj stan.

- Zahtevala sam da nikome ne kaže gde sam! Kako se usudio...?!

- Od juče imam pristup svim dokumentima - oči su mu zasijale - Ta agencija je sad moja.

- Šta?

- Kupio sam je, jer je to bila jedina mogućnost da saznam ovu lokaciju.

- Kupio si agenciju za nekretnine samo da bi dobio moju adresu?

- videlo se koliko je šokirana. - Uzalud si bacio novac. Ne znam šta očekuješ od ove posete, ali...

- Želim ponešto da ti objasnim, ono što sam morao učiniti one večere kad sam te sačekao u stanu.

- Oh, ništa mi ne znače tvoja objašnjenja - oči su joj zasijale.

- Razumela sam sve i kao što sam rekla, ne zanima me tvoja ponuda - lice joj se okamenilo. - Molim te, nestani zauvek iz mog života.

- Ne misliš to.

Njegova smirenost bila je okidač za provalu njenog besa.

- O, Gospode, koliko si arogantan! Umišljaš da samo zato što si Gaj de Rošmon možeš da radiš šta hoćeš? Veruješ da ću, zato što sam spavala s tobom kao naivna budala, aminovati sve što poželiš? Imao si aferu sa mnom, a onda si mi jednog jutra mirno saopštio da se ženiš i da je među nama sve gotovo. Posle nekoliko meseci ponovo si odnekud iskrsnuo i izrazio želju da nastavimo, naravno, ne uzimajući u obzir nekog tako nevažnog kao što je tvoja verenica...

- Stani, Aleksa, saslušaj me - podigao je ruku pokušavajući da je zaustavi.

- Zašto? Da mi još malo pričaš o tome koliko je diskrecija neophodna?

Zasijale su mu oči.

- Ne mogu ništa da promenim u vezi s tim. Misliš da se meni to skrivanje dopada? Nemam izbora. Kad bi me saslušala, objasnio bih ti...

- O da, sigurna sam da bi - uskočila mu je u reč. - Tebi je sve potpuno jasno? I meni je. Ne želim ništa da imam s tobom, idi! - srce joj je tuklo kao pomahnitalo. - Samo idi - naredila mu je jer se ni pomerio

57

Knjigoteka

Zvončica & neky nije. - Odlazi! Nepozvan si mi upao u kuću! Kad pomislim na to šta si uradio... zaista si kupio agenciju za nekretnine samo da saznaš moju adresu? Tvoj ego je monstruozan! Samo zato što si Gaj de Rošmon umišljaš da možeš imati sve i svakoga. Ali da znaš, mene ne možeš imati! I ništa što kažeš neće me navesti da promenim mišljenje.

Njegovo lice poprimalo je sivu boju sa svakom gorkom rečju koju je izgovorila.

- Onda neću gubiti vreme na priču.

Prišao joj je uhvativši je za nadlaktice. Aleksa se uspaničila, pa ga je odgurnula.

- Ne! Ovoga puta ne. Ne diraj me - drhala je kao prut. - Šta god da je bilo među nama, prošlo je. U to se ne upuštam više, jesi li me čuo? Baš me briga da li ti je verenica poslušna i puna razumevanja, ništa više neću da imam s tobom - lice joj se izobličilo. - Nema šanse!

Glas joj je zvučao odlučno. Ponovo se pribrala zaustavivši opasni talas emocija.

Gajevo lice je i dalje bilo ukočeno.

Nikada ga zapravo nisam poznavala. Volela ga jesam, ali ga nisam poznavala. Koliko glupa žena može biti? Da voli čoveka koga ne poznaje, koji je isključuje iz svog života...

Bol je probadao Aleksino srce. Zadovoljila se ostacima i čak je bila zahvalna. Nikakvo čuda što je pomislio da će se ona ponovo potčiniti njegovoj volji.

Ali to je prošlost.

Preplavio ju je očaj. Ovo se konačno mora završiti. Ta čežnja koju je osećala, ta želja da je privuče u zagrljaj, da oseti njegove usne, da ga pusti da radi ono za čim svaka ćelija njenog tela žudi dok ne zaboravi sve... Dok se s njim ne stopi u jedno.

Ali oni nisu jedno.

- Aleksa... - u njegovom glasu čula je nešto što je morala izbeći, nešto opasno.

- Ne - odmahnula je glavom.

- Ne, Gaje. Gotovo je.

Potom je pošla u svoj studio.

- Ali da tvoj put ne bude uzaludan... Doduše, ne znam da li ti to treba... Meni svakako ne - rekla je hladno.

58

Knjigoteka

Zvončica & neky Ono što je želela da uzme stajalo je upakovano na stolici. Ovako će uštedeti slanje po kuriru. Upakovala je, jer nije želela više da ga gleda.

Uzela je paket da mu ga odnese u dnevnu sobu, ali on je bio iza nje.

I nije gledao ni nju ni paket u njenoj ruci, gledao je u sliku na štafelaju.

Aleksa se ukočila.

Gajevo lice je izgledalo kao maska. Ćutke mu je predala paket, u njemu je bio njegov portret. Znala je kako da reši blokadu i gadila se sama sebi zbog toga.

Mogla je da ga završi samo tako što je naslikala još jednu sliku.

Upakovani portret bio je jedan od dva. Drugi je stajao na štafelaju.

Gaj nije odmicao oči od slike. Duboko u njegovim očima tinjalo je nešto sumorno i izmučeno.

- Ovu ću zadržati - izgovorila je hladno. Ipak, emocije su se jasno videle na platnu, zatočene u demonski iskrivljenom licu čoveka koga je nekada volela, a sad joj se gadi. - Uvek će me podsećati na tebe - dodala je.

Za trenutak ju je pogledao, a onda je uzeo paket s drugim portretom, koji je naslikan za ostatak sveta i njegovu majku.

Pre nego što je otišao, nagnuo se prema njoj.

- Neću te više opterećivati, Aleksa - ni u glasu ni u očima nije bilo emocija. Okrenuo se i otišao je iz kolibe i iz njenog života. Aleksa je ostala sama s tamnom stranom njegove ličnosti na platnu.

Put do Londona bio je beskrajno dug. S obeju strana pružao se zimski pejzaž, siv, neutešan, tmuran.

Baš kao i život koji je bio pred njim.

Za trenutak je Gaj imao nadu, ali pogled na sliku na štafelaju sasvim ju je raspršio.

Osećao se kao da je neko postavio ogledalo ispred njega. U tih nekoliko trenutaka postalo mu je jasno da je Aleksa za njega zauvek izgubljena. Nikada se više neće vratiti u njen život. Ta slika mu je to jasno pokazala.

Vozio je brzo, ovoga puta on je od nje bežao. Ništa više nije mogao da uradi, osim da nastavi putem koji mu je predodređen. Oženiće se Luizom i učiniće za nju ono što može. Šta mu drugo preostaje? Bez Alekse - ništa.

59

Knjigoteka

Zvončica & neky

9. poglavlje Stiglo je proleće, dani su bili duži i provirili su prvi zeleni izdanci.

Vratio se i život.

Aleksa je došla u London, ali nakratko. Zapravo, odletela je sa aerodroma na safari po afričkoj pustinji. To će je ojačati: putovanje džipom preko dina, hladne noći u šatoru, a vreli dani na suncu.

Jednog popodneva zaustavili su se ispred ruševina napuštenog grada, koji je nekad vrveo od života, a sad duva pustinjski vetar između zidina i praznih uličica.

Aleksa je prošetala zapuštenim ulicama, po mekom pesku koji je naneo vetar. Pogled joj je bludeo po beskrajnom prostranstvu pustinje.

Stajala je tu sama, izolovana, ispunjena tihim očajem.

Ako ovako nastavi, uništiće je tuga. Mora pronaći dovoljno snage da to prevaziđe.

Zato se po završetku turističkog aranžmana nije vratila na aerodrom sa ostalim putnicima, nego je pronašla mali pansion, skučen, ali čist, i iznajmila je sobu na neko vreme. Svakoga dana uzimala je boje, četkicu, blok za crtanje i odlazila napolje, tela pokrivenog od glave do pete da ne skreće pažnju na sebe, a maramom se štitila od sunca i muških pogleda. Meštani su je smatrali čudakinjom, ali je nisu uznemiravali, pa im je za to bila zahvalna.

Svakodnevno je radila i svakim danom užasna žega sagorevala je deo bola, sve dok više ništa nije osećala.

Da li je nestao? Nije umela da kaže. Ali znala je da je dobro učinila.

Grubo, strogo, ali dobro.

Tek onda je spakovala stvari i slike, pa je odletela kući. Isteklo je šest meseci zakupa i stanar se iselio.

Aleksa se vratila s teskobnim osećajem u London. Odlučila je: neće ostati u gradu u kojem je doživela toliko toga i lepog i ružnog. Prodaće stan i započeće život negde drugde. Samo ona i njeno slikanje. A Imodžen će pozvati čim bude sigurna u svoj plan.

Kad se raspakovala, pošla je po namirnice jer u frižideru, naravno, ničeg nije bilo. Razmišljajući o tome na koju će stranu, zastala je ispred svoje zgrade.

60

Knjigoteka

Zvončica & neky - Gospođica Harkort? Zbunjeno je pogledala nepoznatog čoveka koji joj se obratio.

- Da? - Radim za jednu firmu koja se bavi obezbeđenjem - pružio joj je vizitkartu. - Moja klijentkinja želi da se vidi s vama.

U Aleksinoj glavi oglasile su se sirene za uzbunu.

- O kome je reč?

- Madam De Rošmon. Aleksa se ukočila. Madam De Rošmon. Gajeva supruga.

Iako je napolju bilo prijatno sveže, oblio ju je znoj. Pokušala je da se obuzda. Pa nije toliko radila na tome da prevaziđe prošlost da bi već na prvom testu pala!

On ima suprugu. Prošlo je.

Gaj je oženjen onom sirotom devojkom, koja sigurno nije bila vesela nevesta. Luiza fon Lorenc je dobro znala kakav je on čovek.

Ali šta ona sada, zaboga, hoće od nje? Kako je saznala za nju? I kako ju je pronašla?

- Kako je madam De Rošmon saznala gde sam? - hladno je upitala.

- Otkad se vaš stanar odselio, stan je pod stalnim nadzorom jer smo očekivali da ćete se uskoro vratiti.

Naravno. Gaj je kupio agenciju i platio je nekome da je čeka.

I zašto Gajeva supruga želi da je vidi?

Da li se možda plaši da ću ponovo biti u vezi s njim sada kad sam opet u Londonu?

Aleksa je pogledala čoveku u oči.

- Gde je vaša klijentkinja?

- Madam De Rošmon trenutno je u Londonu, gospođice Harkort.

Molila je da vas obavestim da bi joj danas po podne odgovaralo da se vidite.

- U redu - Aleksa je ušla u automobil, a čovek je seo za volan i povezao ju je.

Zaustavili su se ispred velike bele kuće u Belgraviji. Naravno, samo imućni ljudi mogu sebi priuštiti da žive ovde. Na vrhu spoljnih stepenica kuće dočekao ju je batler.

61

Knjigoteka

Zvončica & neky Aleksa se stresla, nju nikada nije dovodio u svoj svet. Zaista je bila ludost zaljubiti se u takvog čoveka!

Osećala se neprijatno u tom okruženju. Zato je ispravila ramena i visoko podignute glave pratila je batlera, koji je odmerenim koracima išao ispred nje. Pokucao je na jedna vrata pa ju je propustio u veliki salon.

Aleksa je zastala kao gromom pogođena kad je pogledom obuhvatila visoke zidove. Naravno, fascinirale su je slike na njima, neprocenjiva dela starih majstora, a bilo ih je dovoljno da se opremi manji muzej - Fragonar, Vato, Buše, Mone, Pusan...

Kao magnetom privučena, prišla je najbližoj slici zagledavši se u nju. Majstorsko delo rokokoa, na kojem su prikazane mlade dame uvijene u oblake svile i satena. Slika je posmatrača ostavljala bez daha lepotom, ekskluzivnošću boja i detalja.

- Rokoko više nije u modi, ali priznajem da sam slaba na tu epohu, koju smatram veoma šarmantnom - čula je glas iza svojih leda.

Po glasu je Aleksa shvatila da je to neko iz više klase, s jakim francuskim akcentom. To nije bio glas mlade devojke, koju je Aleksa srela u toaletu na gala večeri. Okrenula se ugledavši ženu u zrelim godinama, ali je odlično izgledala uz držanje tridesetogodišnjakinje.

Stajala je ispred velikog mermernog kamina između dve brokatne fotelje. Elegantna haljina na njoj, oko vrata nanizani biseri u nekoliko redova, frizura besprekorna, kao i šminka... A najupečatljivije na njoj bile su oči. Zelene kao smaragd.

Aleksa je nevoljno ustuknula za korak.

- Da - žena je znala tačno zašto je Aleksa ustuknula. - Moj sin je nasledio boju očiju od mene.

Njen sin? Aleksa je progutala knedlu. Madam De Rošmon... A ona je mislila da je reč o njegovoj supruzi!

Gajeva majka joj je prišla ispruženih ruku. Aleksa joj je pošla u susret.

- Molim vas sedite, madmoazel Harkort - pokazala je na fotelju.

Aleksi je zujalo u glavi kad je sela. Nije znala šta da misli. Zašto je ovde?

Zašto je Gajeva majka želela da je vidi?

- Hvala vam što ste došli, madmoazel Harkort. Već neko vreme želim da vas upoznam.

62

Knjigoteka

Zvončica & neky Aleksa je zbunjeno treptala. Sve je ovo bilo veoma neočekivano, pa nije mogla da shvati šta se dešava. Trenutak kasnije dobila je objašnjenje.

- Želela sam da vam se lično zahvalim - nastavila je madam De Rošmon - za portret koji ste naslikali. Gaj mi ga je poklonio za rođendan prošlog meseca. Veoma sam zadovoljna.

- Drago mi je - prošaputala je Aleksa.

- A ja sam - promenio se ton u njenom glasu - veoma zahvalna.

Aleksa je gledala u Gajevu majku, koja ju je ćutke posmatrala, pa je Aleksa stekla utisak da je gospođa procenjuje. A onda je taj trenutak prošao.

- Čula sam da ste bili na putovanju? - osmehnula se madam De Rošmon. - Na Bliskom istoku? Veoma neobičan cilj za jednu mladu ženu...

- Ja... - nije želela da objašnjava da je zapravo bila u Maroku.

- Da, želela sam da malo vidim kako žive ljudi u drugim krajevima sveta - još uvek nije mogla da shvati zašto se Gajeva majka toliko raspituje o njoj.

- Da. Ali mlade žene retko putuju u taj deo sveta, pogotovo same primetila je madam De Rošmon. Aleksa je morala da smisli prikladan odgovor na ovu primedbu.

- Madam, tamo su me poštovali. Trudila sam se da ne skrećem pažnju na sebe, a moji domaćini bili su veoma ljubazni. Radila sam tamo, slikala sam. Pustinja me je fascinirala.

- Naravno. Recite mi, planirate li da izlažete svoja dela?

Aleksa je odmahnula glavom.

- Ne mislim da sam dovoljno talentovana. Slikanje portreta omogućilo mi je pristojan životni standard i za to sam veoma zahvalna čudila se sebi kako uspeva da održi ljubaznu konverzaciju dok joj se po glavi motaju svakojake misli.

- Previše ste skromni, madmoazel.

Bilo je nemoguće protumačiti značenje ove rečenice. Aleksin pogled odlutao je na sliku iz 17. veka, koja je visila iznad kamina.

Prikazivala je mitski pejzaž.

- Nekada je dovoljno jedno veliko delo, madam, da sve drugo postane nemoguće uraditi.

63

Knjigoteka

Zvončica & neky Na to je Gajeva majka klimnula glavom.

- Skromnost ne ide ruku pod ruku s tolikim talentom, a Gajev portret je dokaz da ste veoma nadareni, jer ste ga verno prikazali.

Pitam se, madmoazel, da li biste želeli da naslikate moj portret?

Trgnula se kao da je upravo dobila žestok šamar.

- Žao mi je, ne bih mogla - izletelo je iz Alekse. Odbijanje je zvučalo previše grubo, previše nekulturno, čak i njoj samoj.

Posle kraće pauze domaćica je upitala: - Da li biste bili ljubazni da mi kažete zašto, madmoazel? - glas joj je bio ljubazan, ali je u podtonu bilo nečeg... Naravno, velika dama kakva je madam De Rošmon nije navikla na grubo odbijanje, pogotovo kad je reč o tako unosnoj i laskavoj ponudi.

Stisnutih usana Aleksa je pokušala da objasni.

- Madam, više ne slikam portrete. Zaista mi je žao.

- Razumem. Ako dobro shvatam, portret mog sina bio je poslednji?

Demonski blizanac portreta ukazao se pred Aleksinim očima.

- Poslednji komercijalni, tako je - odgovorila je. - Prihvatila sam ga samo zato da bih zaradila - glas joj je poprimio ravan ton.

- Naravno - odgovorila je Gajeva majka. - Zašto biste inače želeli da naslikate mog sina, madmoazel?

Aleksa je skrenula pogled na sliku iznad kamina.

Pobegla sam i postala samotnjak. Sakrila sam se od života. Od Gaja.

Od svega što je želeo da mi učini.

Kad se ponovo okrenula prema domaćici, pogledi su im se sreli.

Zadržala je dah jer je shvatila: Ona zna. Zna šta sam nekad bila njenom sinu...

Iz Aleksinog lica nestala je boja. Impulsivno je ustala.

- Izvinite, madam De Rošmon, moram da pođem.

Gajeva majka nije ustala.

- Pre nego što odete moram vas zamoliti za jednu uslugu.

Ton njenog glasa ponovo se promenio i Aleksa nije znala šta da očekuje. Znala je samo to da što pre mora otići odatle.

- Veoma mi je žao, ali zaista više ne slikam portrete...

Na to je madam De Rošmon odmahnula rukom.

64

Knjigoteka

Zvončica & neky - Nije o tome reč - ućutala je i lice joj je postalo napeto. - Želela sam da vas zamolim da porazgovarate s Gajem. Šta?! Zar je to zaista izgovorila? Zašto?

Njene usne oblikovale su reči, ali glasa nije bilo. Ne zbog ove neobične žene, koja je znala šta se desilo između nje i Gaja. Ali nešto je morala reći...

- To je nemoguće, madam - konačno je izgovorila.

- Zašto?

- Sigurno ćete se složiti sa mnom - rekla je Aleksa ukočeno - da to ničemu ne bi doprinelo.

- Ne razumem - uzvratila je Gajeva majka.

Za trenutak se Aleksa borila protiv sebe, a onda je pogledala madam De Rošmon pravo u oči.

- Vaša snaha će razumeti. Madam de Rošmon je neprimetno ustuknula, pre nego što je prošaputala ah. Njene oči bile su uprete u Aleksu, pa je polako ustala.

- Oprostite, ali insistiram. Neophodno je da popričate s njim.

- Već sam rekla sve što je trebalo - ovaj susret bio je nekako nadrealan. Gajeva majka zahteva od nje da priča s Gajem. O čemu?

Možda o tome kakva je situacija u njegovom braku? Sve to nije imalo smisla.

- Ali moj sin nije - odgovorila je madam De Rošmon. - I zato morate otići u Francusku da pričate s njim.

Aleksa je zbunjeno gledala domaćicu.

- O čemu je zapravo reč? Oprostite mi ako zvučim neljubazno, ali... Šta očekujete od mene? Zašto sam ovde? Želim da budem otvorena s vama, jer pretpostavljam da znate da odnos između mene i vašeg sina nije bio isključivo slikara-model, na moju žalost. Gaj i ja imali smo aferu, a to mu nije značilo... - progutala je pljuvačku, pa je brzo nastavila: - ... gotovo ništa, kao što možete da pretpostavite. Obavestio me je o svojoj veridbi i okončali smo vezu - to da je želeo da pokuša da nastave, zadržala je za sebe. - Rekla sam mu da ne mogu više da prihvatim takav odnos ako je to što vam je...

Nestrpljivim gestom madam ju je ponovo ućutkala.

- Želela bih da ispunite moju molbu i da razgovarate s njim.

- Ali zašto? - prkos i sumnja ogledali su se u Aleksinim očima.

65

Knjigoteka

Zvončica & neky - Reč je o budućnosti i o sreći mog sina - odgovorila je madam De Rošmon.

Aleksa je sklopila oči.

- Neka bude srećan koliko god je to moguće, ali sa mnom to nema nikakve veze. Želim... - otvorila je oči pogledavši u madam De Rošmon. Želim mu trajan i dobar brak.

U gospođinim smaragdnozelenim očima nešto je zatreperilo.

- To mu i ja želim, madmoazel Harkort, kao što svaka majka želi svom detetu. I zato je važno da razgovarate s njim - otišla je do vrata, a Aleksa ju je pratila. - Neće vam to oduzeti mnogo vremena - osmehnula se. - Vozač će vas odvesti na aerodrom i za dva sata bićete u dvorcu.

- Madam, ne mogu... Madam de Rošmon je zastala okrenuvši se prema Aleksi.

- Molim vas - ovoga puta je preklinjala.

Nešto u njenim zelenim očima i na licu učinilo je da Aleksa zastane.

Oklevala je trenutak, a onda je klimnula glavom.

- U redu, ako će vas to usrećiti - bespomoćno je podigla ruke. - Ali zaista ne znam šta očekujete.

- Mislim da će Gajeva supruga to videti kao neophodni preduslov za uspeh njihovog braka.

Sad je Aleksa razumela. Gaj je želeo da uveri svoju suprugu da ničeg više nema između njih - dvoje. Duboko je uzdahnula.

- Ispuniću vašu molbu, ali samo pod jednim u slovom: da nikada više ne budem u kontaktu ni sa kim iz vaše porodice. Oprostite ako zvučim grubo, ali želim da nastavim da živim.

Pogled njene domaćice nije odavao nikakve misli.

- Kako želite, madmoazel - složila se - Dođite, automobil vas čeka.

66

Knjigoteka

Zvončica & neky

10. poglavlje Aleksa je kao u transu ušla u privatni avion Rošmonovih.

Svojevoljno sam u svemu učestvovala. Želela sam ga i prihvatila sam njegove uslove bez oklevanja. Uverila sam sebe da je to u redu, da je to ono što nam oboma odgovara. Trebalo je da budem jača i da mu kažem "ne" kad je postavio takve uslove.

Ali tu snagu nije imala.

Na kraju je platila za sve, čak i pre nego što se završilo, jer je shvatila da se beznadežno zaljubila u njega. I od tog trenutka bila je njegov talac.

Ipak, na kraju je pobedila, rekla je ne kada joj je ponudilo ulogu ljubavnice. To bi povredilo i njegovu suprugu. Trebalo bi da joj laska to što je on želeo da mu bude ljubavnica, ali nije imao obzira prema devojci kojom se oženio. Možda taj brak ipak ima šanse.

Da li je moglo biti drugačije? Preživeće ovaj susret, a onda će se vratiti svom životu, onom koji poznaje, koji joj je ostao.

- Gospođice Harkort? - prišla joj je stjuardesa. - Pilot je rekao da vas obavestim da uskoro slećemo. Želudac joj se stisnuo i duboko je disala. Preživeće, mora.

Avion je sleteo na privatni aerodrom van Pariza. Limuzina ju je čekala. Bilo je prolećno popodne, vreme kao iz slikovnice, sunce je obasjavalo zeleni pejzaž. U nekom trenutku automobil je skrenuo i ušao u uzanu aleju, koja je vodila do kapije u visokom zidu. Aleksa je osetila čvor u želucu. Gledala je oko sebe dok su ulazili u savršeno negovani park. Kada je ugledala zamak, razrogačila je oči.

Zamak Rošmon na Loari delovao je kao da je iz bajke: sazidan je od svetlosivog kamena, s kulama i šiljcima, usred bujnog rastinja. Kad je Aleksa izašla iz automobila, očekivala je da će pred ulazom ugledati sluge, kao na slici iz salona madam De Rošmon. I nije se prevarila.

Ovo je drugi svet, ne može se porediti ni sa čim.

Ali to je bio svet u kojem Gaj živi, svet koji je samo nakratko napustio da iz skromnog, građanskog Aleksinog sveta uzme ono što mu treba. Potom se vratio u ovaj svet.

Zajedno sa suprugom.

To uvek mora da joj bude na pameti.

67

Knjigoteka

Zvončica & neky Rekli su joj da uđe, očigledno su je očekivali. Ulaz je bio impresivan, s visokim ogledalima i kristalnim lusterima. Lice joj je bilo bezizražajno dok je pratila slugu kroz hodnik, koji je očigledno vodio u drugo krilo dvorca. Potpetice njenih cipela odzvanjale su po mermeru. Ispred velikih vrata na kraju hodnika sluga je zastao i pokucao. Začulo se: - Uđite! - i Aleksa je ušla. Gaj je sedeo za pisaćim stolom i nju je u trenu zapljusnuo talas vreline. Lice mu je bilo bledo i umorno, a oči prazne, kao da je mrtav. Neočekivani bol presekao je Aleksu. Kad ju je Gaj ugledao, promenio se izraz na njegovom licu. Ona je nepomično stajala. Polako je ustao, a Aleksa je iza sebe čula da su se vrata zatvorila.

- Aleksa...

Izgovorio je samo njeno ime, ništa više.

Pogledala ga je. Široka ramena, uzani bokovi, lepo lice sa smaragdnozelenim očima...

- Rečeno mi je da želiš da razgovaraš sa mnom - rekla je grubo.

- Ko ti je to rekao? - glas mu je zvučao hrapavo.

- Tvoja majka.

- Moja majka? - bio je iskreno šokiran.

- Da. Molila me je da dođem i rekla mi je da želiš da razgovaraš sa mnom. Da je važno.

- Teško mi je da u to poverujem - konačno je oprezno izgovorio.

Pogled nije skidao s nje. - Poslednji put si... Slikovito si mi pokazala da ne želiš nikada više da me vidiš. Znam šta misliš o meni, Aleksa, nisi to mogla pokazati na bolji način. Svaki potez četkicom na platnu to mi je pokazao - oči su mu se smračile. - Pokazala si mi koliko me mrziš.

Morao sam to da ispričam majci. Zato je poželela da te vidi.

- Rekla je da je to važno za tvoj brak. Samo sam zato došla.

- Moj brak... - namrštio se. - Majka ti je pričala o mom braku?

Grlo joj se stisnulo, morala se nakašljati.

- Nije to bila moja ideja. Rekla mi je da je važno da dođem i popričam s tobom. I ovde sam. Pretpostavljam... pretpostavljam da tvoja supruga želi da čuje od mene lično da joj više ne predstavljam pretnju, jer sam odbila tvoju nemoralnu ponudu.

- Moja supruga... - ponovio je Gaj tiho.

- Tačno - Aleksa je otežano disala. - Ne znam da li će biti srećna, ali ako će to pomoći, učiniću to. Zaista želim da budeš srećan.

68

Knjigoteka

Zvončica & neky Gledao ju je, a kao da je gledao kroz nju.

- To je... veoma velikodušno. Osećala je da je u njemu nešto drugačije, ali to nije mogla da definiše.

- Uveravam te, a nadam se da će te to umiriti, da je Luiza veoma srećna u braku.

Bol ju je razdirao, pa se zaljuljala.

- To... drago mi je - prošaputala je.

- I meni je - i dalje ju je posmatrao, a njegov pogled bio joj je težak kao olovo.

- Zaista se radujem - potvrdila je.

Moram ovako. Tek udata žena. ima pravo na sreću.

I svaka nevesta zaslužuje muškarca koji je voli. Aleksa je zakoračila prema njemu.

- Gaje, molim te - nastavila je impulsno - budi dobar prema njoj.

Nemoj je povrediti ako te voli. Nemoj povrediti i nju, kao što si mene... glas joj je zamro.

- Jesam li, Aleksa? Jesam li te povredio?

Da li mu je žao što je to učinio? Aleksa je bezuspešno pokušavala da skrene pogled s njega. Konačno je progovorila: - Znam da me nisi namerno povredio, Gaje. Naša je afera bila... Nisi odgovoran za moje reakcije. Moja je odluka bila da u tome učestvujem, pa sam zato delom odgovorna. Te večeri posle gala priredbe ne bih...

Nisi ti kriv što sam osećala... U neku ruku sam srećna što si video onu sliku na štafelaju. Govorila je umesto mene i sve ti je rekla!

Sklopila je oči da se zaštiti od njegovog pogleda.

- Ne mogu da ti dam ono što želiš. Kad sam sela u tvoj privatni avion, to je u meni probudilo uspomene: umeo si da me pokupiš kad je to tebi odgovaralo, kad si imao vremena, a onda si opet nestajao. To nisam želela.

- Znala si to od početka.

- Znala sam, ali mi je dugo trebalo da se prilagodim - podigla je glavu. - Dok mi nisi izneo... ponudu. Tek sam tada priznala sebi šta sam ti od početka značila.

- Šta? - ponovio je prilazeći joj. Bio je preblizu, ali nije imala snage da ga odgurne. - Zar ne znaš šta si mi bila? Mislio sam da znaš. S druge strane... mislio sam mnogo šta, pa sam morao da menjam mišljenje - oči

69

Knjigoteka

Zvončica & neky su mu gorele. - Pogledaj oko sebe. Šta vidiš? Bogatstvo, zar ne? Dvorac na Loari, pun umetničkih dela i dragocenosti. A ovaj dvorac tek je jedan na spisku imanja Rošmonovih i Lorencovih. To su obezbedila dva veka trgovanja, dva veka poslovanja sa svim i svakim. Naše ime je sinonim za preživljavanje. Čuvamo ga i branimo ono što nam pripada. Bilo je ratova, revolucija, konfiskovanja imovine, kriza i konkurencije. I sve smo preživeli!

Duboko je udahnuo, pa je nastavio: - Ali sve ima svoju cenu. Ja je plaćam vremenom, Aleksa. Za mene je vreme luksuz. I još nešto: znaš li koliko je ljudi u mom životu? U mojoj porodici? - suvo se nasmejao. - Previše ih je i svi žele nešto ,od mene: moje vreme. Poslovno, privatno. Zato mi je vreme provedeno s tobom bilo dragoceno - za tren je sklopio oči. - Bila si mi luka, oaza mira. Kad sam bio s tobom, mogao sam pobeći od svega, od porodice, zahteva, ostatka sveta. To je bilo sve što sam želeo: ti i ja zajedno, sami. Mislio sam... - zastao je kao da se spotakao o sopstvene reči. - Mislio sam da i ti to želiš, da budeš sa mnom. Ono što si mi poklonila bilo je neprocenjivo.

To što si razumela zašto te želim. I što si razumela zašto sam morao da okončam našu vezu. Nisam to dobro uradio i veoma mi je žao. Svakog jutra otkad smo se razišli, morao sam da prisiljavam sebe da preživim.

Sve je u meni želelo da bude drugačije, ali morao sam da ti kažem... To je bio jedini način...

Aleksa se obgrlila rukama pokušavajući da se zaštiti. Možda će to pomoći da izdrži ovaj užasni bol jer je rana u duši ponovo prokrvarila.

Gaj ju je opet otvorio. Oborila je pogled na pod gledajući šare persijskog tepiha. Disala je plitko i brzo.

Zašto joj je sve to rekao? To je samo izazvalo bol, jači od svega što je mogla da zamisli. Istovremeno joj je bilo drago da čuje šta mu je nekad značila.

Ali to se više neće ponoviti.

Podigla je glavu.

- Trebalo je da ostaviš sve kako je bilo - izgovorila je potišteno.

- Pokušao sam, ali nisam mogao. Kad sam te ponovo video, s drugim muškarcem, znao sam da te nikome ne mogu prepustiti. Ne mogu.

- A ja ne želim da se upuštam u aferu sa oženjenim čovekom. U trenutku kad si mi to predložio, zamrzela sam te i mržnja je od tog trenutka sve što osećam prema tebi - ubedljivo je izgovorila tu laž.

70

Knjigoteka

Zvončica & neky Gaj ju je dugo ćutke posmatrao, a onda je otišao do prozora i zagledao se u dvorište.

- Znaš li koliko ljudi radi u firmi Lorenc investment?. - upitao je iznebuha. - Jesi li čula za tu firmu?

- To je banka koja pripada Luizinom ocu?

- To je banka koju je Luizin otac doveo do ivice bankrota, a time i svaku firmu koja je pozajmila novac, svaku instituciju koja je imala posla s bankom. U Rošmon-Lorenc to je moglo izazvati domino-efekat.

Nisam smeo da rizikujem, a Hajnrih fon Lorenc je to znao. Prislonio mi je pištolj uz čelo. Znao je da upumpavanje novca neće izazvati sumnju na tržištu akcija samo ako postoji dobar razlog za to - napravio je pauzu. - Kao na primer da mu ja budem zet - pogledao je Aleksu koja je jedva nešto od toga razumela. - Nisam želeo da se oženim Luizom, ali dve stotine godina u našim porodicama zaključuju se takvi brakovi.

Kada uz to odrastaš, deluje normalno i čovek prihvati ono što se od njega očekuje.

Ućutao je. Jedini zvuk u sobi bio je zujanje računara i lupanje Aleksinog srca, koje joj je šaputalo ono što nije želela da čuje. Onda je Gaj tiho nastavio: - Za mene takav brak nije bio neobičan. Prihvatio sam ga, a onda sam te ponovo sreo one večeri. U tom trenutku sve se promenilo. Želeo sam da te imam i odlučio sam da te ponovo osvojim. Morao sam to, jer bez tebe nisam želeo da idem dalje. Ali nisam smeo da pustim da propadne Lorenc investment. Previše je toga bilo u igri.

- To razumem, zaista - glas joj je bio grub. - Razumem i zašto si mislio da možeš da spaseš banku, da živiš sa emocionalnom prazninom i pritom da imaš vanbračnu aferu sa mnom. Razumem... Ali ne mogu to da prihvatim. I samo sam zato ovde, da tvojoj supruzi kažem da neću više biti s tobom.

- Ah da, moja supruga... - na njegovom licu nije bilo promene.

- Tačno. Rekao si... da je veoma zaljubljena i, konačno, srećna u braku. Ako želi da čuje od mene da ne osećam ništa prema tebi, to ću joj reći - borila se protiv osećanja koja su kuljala u njoj. - Gde je?

Gajeve oči su zaigrale.

- Luiza je na medenom mesecu - za Aleksu je vreme stalo. - Rekao sam ti, presrećna je i beskrajno zaljubljena u svog muža. Samo ti nisam rekao da to nisam ja.

71

Knjigoteka

Zvončica & neky

11. poglavlje Aleksa je čula šta je izgovorio, ali to joj nije imalo nikakvog smisla.

Gaj ju je polako uhvatio za laktove.

- Rekao sam ti da je bila saglasna da se uda za mene. Čak ni ona u tome nije videla problem. Ipak, neko koga dugo poznaje objasnio joj je da je brak bez ljubavi prokletstvo. Taj neko ubedio ju je da se uda za njega zato što je voli.

Tako joj je otvorio oči, pa je i ona shvatila da ga voli. I eto - njegove zelene oči su zaiskrile - ostavila me je i otišla s njim.

- I šta je s bankom? - samo je to uspela da izgovori, jer je jedino to bilo bezbedno.

- Ponovo je sve pod kontrolom. Namrštila se pokušavajući da shvati.

- Ali zar nisi rekao da se moraš oženiti Luizom?

- Ne. Svet mora misliti da hoću. To mi je bilo jasno posle one gala večere. Znao sam da se ne mogu njome oženiti, da moram biti s tobom jače je stisnuo njene laktove. - Znao sam i šta moram da učinim. Morao sam da spasem banku i da pridobijem tebe. Ali to sam mogao samo ako se veridba s Luizom dovoljno oduži. Time sam dobio neophodno vreme da smislim plan za spasavanje banke. Jasno mi je bilo da će biti rizično, ali morao sam da uspem - pustio ju je pa je prišao radnom stolu naslonivši se pesnicama na njega. - One noći... kad smo opet vodili ljubav, znao sam da te nikada neću pustiti da odeš. I mislio sam da i ti tako misliš. Zato sam ti ono predložio... iz straha da ćeš se vezati za drugog, možda za tog s kojim si bila na one večeri. Zato sam sve morao da radim tajno, dok ne spasem banku i raskinem veridbu s Luizom glas mu je postao hrapav. - Želeo sam sve da ti kažem, ali ti si nestala.

Dok sam tragao za tobom, postalo mi je sve jasno kakva sam arogantna budala bio. I kad sam te pronašao... saznao sam da je prekasno.

Zamrzela si me. Izgubio sam te.

Aleksino grlo bilo je vezano u čvor. Nije mogla da diše.

- Ja... Treba mi svež vazduh - rekla je tiho.

72

Knjigoteka

Zvončica & neky Gaj je otvorio velika vrata, a Aleksa je istrčala na terasu udišući svež prolećni vazduh. Ugledavši klupu u senci, sela je na nju, jer je pomislila da će joj noge otkazati.

Ni razum joj više nije funkcionisao.

Sve u šta je dotad bila sigurna, sve sa čime je živela i što joj je bilo u srcu kao nož, odjednom je nestalo. Očajno je pokušavala da sredi misli, a uspela je da izdvoji samo jednu, jasnu: Gaj nije oženjen. I nije planirao da se oženi Luizom.

Gaj je seo pored nje prebacivši joj ruku preko ramena.

- Aleksa...

Okrenula je glavu da ga pogleda.

- Ne poznajem te - prošaputala je, a on je povukao ruku s njenog ramena. - Nikada te nisam zapravo upoznala. Ali s druge strane... nikada nisam ni pokušala da te upoznam, za sve one mesece koliko smo bili zajedno. Uvek si me držao podalje od sebe. Poštovala sam to, jer sam razumela da si veoma rezervisan čovek. Takva sam i ja, radije sve držim u sebi. Navikla sam tako, baš kao i ti. Zato nisam imala problema s... našom vezom. Tek kada smo se opet videli, počela sam da razmišljam o onome što je prošlo. Pomislila sam da sam ti služila kao devojka za seks na poziv. Ali znam da nije tako bilo. Trebalo je da ti verujem. Umesto toga... pobegla sam od tebe i uskratila sebi mogućnost da čujem objašnjenje.

Pod zracima popodnevnog sunca videla je koliko mu je lice izmučeno.

- Nikada zapravo nisam pričao s tobom, zar ne? O nama. Smatrao sam da se sve ono među nama podrazumeva i bio sam ti veoma zahvalan, jer si bila moja oaza mira i spokoja. Potom sam otišao, a onda sam te opet sreo... Bila si fatamorgana, sve što mi je trebalo, sve što sam želeo. Ali kad sam pružio ruke, nestala si.

Spustio je šake na kolena zagledan preda se. Aleksa je ćutala, u njoj se sve smirilo.

Polako, sasvim polako, Aleksa je uhvatila Gaja za ruku i prsti su im se isprepleli. Jače je stisnuo njenu šaku. To je bio gest koji je sve rekao.

Kad se okrenuo prema njoj, video je da joj suze teku niz obraze.

Zagrlio ju je privukavši je na svoje grudi. Neko vreme se ni pomerili nisu.

73

Knjigoteka

Zvončica & neky Prvo joj je poljubio obraze, a onda drhtave usne i konačno njene dlanove.

- Lepa moja Aleksa - promrmljao je. - Mislio sam da me mrziš.

- To sam i ja mislila - šaputala je - ali sam se prevarila - nežno ga je poljubila. - A sve vreme to je zapravo bila ljubav.

- Uvek? - upitao je nesigurno.

- Da iako ne znam u kojem sam se trenutku zaljubila u tebe. A bilo je besmisleno voleti te, nije bilo nade za nas, jer potičeš iz drugačijeg svega.

- Sva ta ljubav pretočena je u portret koji sam dobila - čuli su glas iza sebe.

Oboje su se trgli. Gaj je ustao s klupe i poveo Aleksu sa sobom.

- Mama...?

Madam De Rošmon je izašla na terasu. Očigledno Rošmonovi imaju više od jednog privatnog aviona.

Poljubila je Aleksu u oba obraza.

- Nisam mogla dozvoliti da moj sin ponovi grešku svojih roditelja, da se oženi bez ljubavi. Doduše, ponekad i takav brak može biti uspešan, kao što je moj. S vremenom sam naučila da volim svog muža, kao i on mene. A kad sam videla portret, znala sam da je moj sin zaljubljen i da mu je ljubav uzvraćena. Pogledala je Aleksu.

- Zato sam želela da vam se lično zahvalim, jer mi je ta slika rekla sve što je trebalo da znam - osmeh joj je zatitrao na usnama. - Videla sam da moj sin voli nekoga onoliko koliko ja njega volim. Umem da procenim - pogledala je u Gaja - kada moj sin nekoga gleda pogledom punim ljubavi. I nije mi bilo jasno zašto niste zajedno. A sve ste mi razjasnili vi, draga moja - osmeh nula se Aleksi - kad ste mi pre nekoliko sati pričali o mojoj snahi. - okrenula se Gaju. - Kako si mogao da prećutiš to da je Luiza s drugim? Da si rekao, rešio bi sve probleme.

- Mama, nije baš tako jednostavno.

Madam De Rošmon je odmahnula rukom.

- Ljubav je uvek jednostavna, ali muškarci greše misleći da nije.

Slažete li se, draga moja Aleksa?

- Ponekad i žene greše, madam, baš kao što sam grešila ja.

- Sigurna sam da vam je Gaj dao razlog za to. A sad su, na moje veliko olakšanje, svi problemi rešeni. Ovo ja zovem dobrim tajmingom.

74

Knjigoteka

Zvončica & neky Kad su se okrenuli, ugledali su povorku slugu. Prvi je išao lakej noseći veliki, srebrni poslužavnik, na kojem je bila boca šampanjca u posudi s ledom i tri kristalne čaše. Iza njega je koračalo još troje slugu s poslužavnicima u rukama, na kojima je servirana hrana, a iza njih ostatak personala, noseći sto i stolice. Kad je sve bilo postavljeno, šampanjac je otvoren i čaše su napunjene.

Gaj se svima zahvalio predstavivši im novu gospodaricu zamka, posle čega je njegova majka pokretom ruke otpustila sluge.

Gaj je pridržao Aleksi stolicu da sedne, pa je pružio damama čaše pune šampanjca. Aleksa je bila presrećna.

- Za vas! - nazdravila je madam De Rošmon. - Za vašu ljubav i dug i srećan brak.

KRAJ

75

Knjigoteka