Most godina 1 broj 1 elektronska by Tihomir Malesevic

ISSN 2303-467X (Print) ISSN 2303-4688 (Online)

ЧАСОПИС СТУДЕНАТА АРХИТЕКТОНСКО-ГРАЂЕВИНСКО-ГЕОДЕТСКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У Б А Њ А Л У Ц И

ГОДИНА 1 - БРОЈ 1

Бања Лука, јун, 2013. године

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

Садржај 5

Инфо 55

Грађевинарство у свијету

Међународна сарадња

Представљамо

Знање плус

Интервју

Тема броја

Теорија и пракса

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

Издавач: IACES LC Бањa Лука и Савез студената АГФ-а Бања Лука Главни и одговорни уредник: Ана Ковић

Уредници:

Боривој Обрадовић

Јовица Калајџић

Сарадници: Миленко Станковић, Александар Борковић, Свјетлана Влашки, Божана Баћић, Милка Попратин, Тамара Учур, Наташа Вујовић, Марија Лукач, Љубиша Прерадовић, Гордана Броћета, Драгана Доцић, Младен Амовић, Биљана Суботић, Слободан Ђурђевић, Саша Татар, Огњен Мијатовић, Јелена Крчо, Немања Бањац, Дубравко Алексић, Огњен Јокић, Гордана Јаковљевић, Дарко Тодоровић, Малина Чворо, Саша Чворо, Саша Бркић, Љиљана Дувњак, Миле Мићић, Љиљана Сукур, Новица Лакетић, Ивана Вуковић, Горана Тодорић, Адмир Исламчевић, Јелена Станојевић, Славко Васиљевић, Горица Гороњић, Невена Марјановић, Жаклина Буторац, Мануел Десанчић Графички дизајн: Medici.com, Бања Лука Дизајн корица: Огњен Јокић Штампа: Vilux, Бања Лука Тираж: 100

Адреса редакције: Степе Степановића 77/3 тел: 065/822 446; web: www.ssagf.org www.iacesbl.org mejl: sagfbl@gmail.com iacesagfbl@gmail.com

Ријеч уредника

ред вама је први број часописа студената Архитектонско – грађевинско – геодетског факултета Универзитета у Бањој Луци, који је покренут с циљем да студентима нашег факултета буде омогућено да искажу своје способности, не само оне које су у директној вези са студијем, већ и оне које се односе на умјетност, спорт и друге области у којима поједини од нас проналазе инспирацију и постижу запажене резултате. Наравно, странице нашег часописа биће доступне и професорима и асистентима јер сви заједно представљамо наш факултет. Часопис носи симболичан назив „Мост“. Овај појам не означава само импресивну грађевину, већ и човјеково стремљење да превладава препреке и повезује неповезано, на чему се и заснива основна идеја о покретању овог часописа, којој је прилагођена и његова концепција. Највише простора дато је рубрици „Теорија и пракса“, која је намијењена радовима наших колега, професора и асистената, а њена основна функција је да презентује стручни и научни потенцијал нашег факултета, те да стимулише остале да раде још више и још боље. Посебна рубрика је посвећена и међународној сарадњи, којом се даје простор нашим колегама да у форми есеја, путописа или на други начин презентују своја искуства и импресије из земаља у којима су боравили ради стручног и практичног усавршавања. Редовне рубрике биће и „Интервју“, „Инфо“, „Грађевинараство у свијету“, а у сваком броју часописа биће обрађена и посебна тема, која има специфичан значај за наш факултет. Вјерујемо да ће вам посебно интересантнa бити рубрика „Знање плус“ у оквиру које ће бити објављивани текстови који би требало да допринесу нашем општем образовању. Примјера ради, ту ће бити подсјећање на правопис српског језика, рјечник појмова који се најчешће користе у нашој струци, упутства за писање пословног дописа, мотивационог писма, CV-а итд. Слично интересовање, вјерујемо, имаћeте и за рубрику „Представљамо“ у којој ће бити говорено о нашим колегама, професорима, асистентима, који у својим биографијама имају нешто о чему недовољно знамо, а вриједно је пажње. Изнад свега, часопис „Мост“ ће нам омогућити да иза себе оставимо траг, да нас буде на нашем факултету и када престанемо бити студенти. Вјерујемо да ће генерације иза нас, у овоме што ми радимо данас, пронаћи довољно инспирације да наставе ову идеју и да је даље развијају. У том смислу надамо се да ће „Мост“ постати и мост између генерација и нашег факултета. На крају, желимо да захвалимо свима који су нас подржали у овом подухвату, а прије свих декану нашег факултета проф. др Миленку Станковићу, професорима Малини и Саши Чворо, проф. др Љубиши Прерадовићу, асистентима Александру Борковићу, Дубравку Алексићу, Гордани Броћети, Драгану Зрнићу, Дарку Тодоровићу, као и осталом наставном особљу које је подржало ову иницијативу, колегама који су својим текстовима квалитетно попунили странице часописа и спонзорима којима се послије овог броја посебно радујемо. Захваљујемо се и свима онима који су имали наклоности и симпатија за нашу идеју и који су нас бодрили кроз читав процес, вјерујући да ће се препознати, без посебног именовања. Ана Ковић

Инфо 6 8 10 12 14 16 18 19 22

„МОСТОВИ-РЕПУБЛИКА СРПСКА 2013“ Биће покренуто неколико иницијатива Подстицај стварању енергетски ефикасних грађевина Додатним вјештинама повећати запошљивост Допринос афирмацији Српске Много више од “ијада” Све се може када се хоће Препоручено више времена за припремну наставу Важан импулс развоју АГГФ-а и ИМК-а

лЮлљлѕлљлњлљ люлЋлѓлБлЮлљлалълћлЮлълЊ лблљлџлюлўлДлЋлілљ лАлблБлћлЋлЮлљлблљ лЊлалљлѓлЋлњлўлЮлљлалАлблњлљ

РђълюлълАлблълњлўлалЋлЪлБлЉлЏлўлџлљ лАлалЪлАлџлљ 2013Рђю

лЪлИЛѕлх: лАл▓ЛўлхЛѓл╗л░лйл░ лњл╗л░Лѕл║лИ

╬ї¤є╬╗¤ђ¤Ё╬и сџЕ ╬і¤ѕ¤є¤ъ сџЕ ¤ъ¤І¤Ё

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

Са сличног такмичења у Монтреалу, Канада

еђународно удружење студената грађевинарства IACES - Локални комитет Бања Лука и Савез студената Архитектонско-грађевинског факултета Универзитета у Бањој Луци, уз подршку спонзора, организоваће међународно такмичење у пројектовању и изградњи челичних мостова под називом „Мостови- Република Српска 2013“. Такмичење ће бити одржано у граду на Врбасу- Бањој Луци, на локалитету студентског кампуса, у септембру 2013. године. Право учешћа на такмичењу имаће студенти треће или четврте године првог циклуса студијског програма грађевинарствo из Републике Српске и других земаља. У току такмичења, тимови студената ће рјешавати конкретне проблеме који прате реализацију грађевинског пројекта у оквиру прописаних стандарда стабилности, употребљивости и безбједности грађевинског објекта, у конкретном случају моста. Такмичарски задатак подразумијева изградњу моста који премошћава одређену ријеку, ради потреба локалног становништва. Захтјева се употреба челика као главног материјала за изградњу, због његове високе чврстоће и лакоће израде елемената. Уз ово, очекује се и да вертикални угиб моста буде у одређеним границама. Будући да постоје препреке које се налазе око ријеке, стубови моста се морају налазити на чврстом тлу. Додатни, помоћни стубови се могу користити током изградње као помоћни подупирачи. Изградња се завршава уклањањем привремене скеле. Сваки мост биће изложен истим

условима тла и оптерећења. Правилником за такмичење предвиђено је да оцјењивање такмичарских радова обухвати пет категорија: дизајн и оргиналност идејног рјешења; практичну способност такмичара и вријеме изградње објекта; величину угиба; укупну тежину моста и усклађеност у организацији грађевинског мјеста. Поред такмичарског карактера, овај догађај има и сврху размјене искустава наших студената са студентима из других земаља као и забавни карактер, који је неизоставан дио окупљања младих људи. Осврћући се кроз вријеме и простор, могу да кажем да овакав догађај није свакидашња појава о чему свједочи податак да је сличан догађај до сада организован четири пута, по једном у Турској, Великој Британији, САД-у и Канади. Међу ријетким студентима грађевинарства у свијету, који су се охрабрили на овакав подухват, од септембра би требало да буду и студенти АГГФ-а Бања Лука.

Челична конструкција моста такмичара са „Missouri University of Science and Technology“ одржаног у Америци

ฮ ฯ ฮปฯ ฯ ฮท ใ ฉ ฮ ฯ ฯ ฯ ใ ฉ ฯ ฯ ฯ

ะกั ั ะดะธั ั ะบะฐ ะฟะพั ั ะตั ะฐ ะ ะทั ะฐะตะปั

ะ ะธั ะต ะฟะพะบั ะตะฝั ั ะพ ะฝะตะบะพะปะธะบะพ ะธะฝะธั ะธั ะฐั ะธะฒะฐ ะ ะธั ะต: ะ ะพั ะธะฒะพั ะ ะฑั ะฐะดะพะฒะธั

ะ

ะด 4. ะดะพ 11. ั ั ะฝะฐ ะพะฒะต ะณะพะดะธะฝะต ะดะตะปะตะณะฐั ะธั ะฐ ั ั ั ะดะตะฝะฐั ะฐ ะธ ะฟั ะพั ะตั ะพั ะฐ ะ ะ ะ ะค-ะฐ ะฟะพั ั ะตั ะธั ะต ะ ะทั ะฐะตะป. ะฃ ะพะบะฒะธั ั ะฟะพั ั ะตั ะต, ะธะทะผะตั ั ะพั ั ะฐะปะพะณ ะฟะปะฐะฝะธั ะฐะฝ ั ะต ั ั ั ั ะตั ั ะดะตะบะฐะฝะพะผ, ะฟั ะพั ะตั ะพั ะธะผะฐ ะธ ั ั ั ะดะตะฝั ะธะผะฐ ะขะตั ะฝะธั ะบะพะณ ั ะฐะบั ะปั ะตั ะฐ ั ะฅะฐะธั ะธ, ั ะต ั ะธะฝะถะตั ะตั ะธะผะฐ ะฝะฐั ะธะพะฝะฐะปะฝะต ะบะพะผะฟะฐะฝะธั ะต ะทะฐ ะฒะพะดะต โ ะ ะตะบะพั ะพั โ . ะขะตั ะฝะธั ะบะธ ั ะฐะบั ะปั ะตั ั ะฅะฐะธั ะธ ั ะฐะฝะณะธั ะฐะฝ ั ะต ะผะตั ั ะดะตั ะตั ะฝะฐั ะฑะพั ะธั

ั ะตั ะฝะธั ะบะธั ั ะฐะบั ะปั ะตั ะฐ ั ั ะฒะธั ะตั ั , ะฐ ะพะฝะพ ะฟะพ ั ะตะผั ั ะต ะธะทั ะทะตั ะฐะฝ ั ะตั ั ะต ะฝะฐั ั ะฝะพ-ะธั ั ั ะฐะถะธะฒะฐั ะบะธ ั ะฐะด ะบะพั ะธ ั ะต ะฑะฐะทะธั ะฐะฝ ะฝะฐ ะฝะฐั ะตะปั ะดะฐ ะฑั ะดะต ะพะฑั ะฐะทะพะฒะฐะฝ ะธะฝะถะตั ะตั ั ะบะธ ะบะฐะดะฐั ะบะพั ะธ ั ะต ะผะพั ะธ ะดะฐ ะพะดะณะพะฒะพั ะธ ั ะฒะธะผ ะธะทะฐะทะพะฒะธะผะฐ ะฑะตะท ะฟะพะผะพั ะธ ะธะท ะธะฝะพั ั ั ะฐะฝั ั ะฒะฐ. ะ ะพั ั ะตั ะฐ ะพะฒะพะผ ั ะฐะบั ะปั ะตั ั ะฑะธั ะต ะธั ะบะพั ะธั ั ะตะฝะฐ ะทะฐ ะฟะพะบั ะตั ะฐั ะต ะธะฝะธั ะธั ะฐั ะธะฒะต ะดะฐ ะฑั ะดะต ั ั ะฟะพั ั ะฐะฒั ะตะฝะฐ ั ะฐั ะฐะดั ะฐ ั ะฝะฐั ะธะผ

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

факултетом. Такође, планирано је да израелским студентима на одсјеку грађевинарства буде предложено оснивање локалног комитета IACES-a, што би допринијело бољој комуникацији и сарадњи студената двају факултета. Национална компанија за воде „Мекорот“, такође је водећа у свијету, нарочито у вези с пројектима наводњавања и примјеном метода десалинације морске воде. У овој компанији,

Технички институт у Хаифи

Пустиња претворена у оазу

која је заслужна за то што је пустиња претворена у оазу, планирано је да буде иницирана сарадња с нашим факултетом, нарочито на плану практичне обуке наших студената. Велики допринос организовању ове посјете дао је Арие Ливне, савјетник предсједника Републике Српске и шеф Представништва РС у Израелу. У препоруци, коју је насловио

Студентски центар Универзитета у Хаифи

потенцијалним спонзорима студијске посјете, господин Ливне је између осталог навео: „Студенти Архитектонскограђевинског факултета Бања Лука презентовали су ми идеју о студијској посјети Израелу. Мотивисан њиховом причом, пажљиво сам прочитао пројектни документ у коме сам препознао жељу студената да науче више од онога што им нуди редовна настава, што заслужује похвалу. Њихова амбиција није мала јер желе да уче од најбољих попут свјетски познате компаније „Мекорот“ и престижног факултета у Хаифи. У пројекту не мањка жеља да се посјете културне и историјске знаменитости Израела, али је акценат студијске посјете на израелским искуствима у вези с водоснабдјевањем, побољшањем квалитета воде, регулацијом водотока, дакле свему ономе што је важно и за Републику Српску. Земља која има овакве студенте има чему да се нада“.

ะกั ั ะดะตะฝั ั ะบะธ ะบะพะฝะบั ั ั ะพะฑะฝะพะฒะต ะดั ะตั ั ะตะณ ะฒั ั ะธั ะฐ ั ะ ะธั ะตะทั

ะ ะพะดั ั ะธั ะฐั ั ั ะฒะฐั ะฐั ั ะตะฝะตั ะณะตั ั ะบะธ ะตั ะธะบะฐั ะฝะธั ะณั ะฐั ะตะฒะธะฝะฐ

ฮ ฯ ฮปฯ ฯ ฮท ใ ฉ ฮ ฯ ฯ ฯ ใ ฉ ฯ ฯ ฯ

ะพะฑั ะตะบั ะฐ ะดั ะตั ั ะตะณ ะฒั ั ะธั ะฐ ั ะ ะธั ะตะทั , ะบะฐะบะพ ั ะณั ะฐั ะตะฒะธะฝั ะบะพะผ, ั ะฐะบะพ ะธ ั ะตะฝะตั ะณะตั ั ะบะพะผ ั ะผะธั ะปั . ะกั ั ะดะตะฝั ั ะบะธ ะบะพะฝะบั ั ั ะทะฐ ั ะตะดะธะทะฐั ะฝ ะธ ะพะฑะฝะพะฒั ะ ั ะตั ะธั ะตะณ ะฒั ั ะธั ะฐ ั ะ ะธั ะตะทั ะฟะพะดั ะถะฐะฝ ะพะด ั ั ั ะฐะฝะต ะ ะ ะ ะค-a ะธ ะ ะตะปั ะตั ะฐ (Support to BiH to meet the requirements of the Energy

ะ ะธั ะต: ะ ะฐั ะธั ะฐ ะ ั ะบะฐั ,

ะฐั ั ะ ะฐั ะบะพ ะขะพะดะพั ะพะฒะธั

ะฃ

ะดะตั ะตะผะฑั ั ะฟั ะพั ะปะต ะณะพะดะธะฝะต ะทะฐะฒั ั ะตะฝะฐ ั ะต ั ะตะฐะปะธะทะฐั ะธั ะฐ ะฟั ะพั ะตะบั ะฐ ะ ะตะปั ะตั ะบะพั ะตะณ ั ะต ั ะธะฝะฐะฝั ะธั ะฐะปะฐ ะ ะฒั ะพะฟั ะบะฐ ั ะฝะธั ะฐ. ะ ั ะพั ะตะบะฐั ั ะต ะฟะพะดั ะฐะทั ะผะธั ะตะฒะฐะพ ะฟะพะดั ั ะบั ะธั ะฟั ั ะตั ั ะทะฐั ั ั ะตะฒะฐ ะกะฟะพั ะฐะทั ะผะฐ ะ ะฝะตั ะณะตั ั ะบะต ะทะฐั ะตะดะฝะธั ะต ั ะฐ ั ะพะบั ั ะพะผ ะฝะฐ ะตะฝะตั ะณะตั ั ะบั ะตั ะธะบะฐั ะฝะพั ั ะธ ะพะฑะฝะพะฒั ะธะฒะต ะธะทะฒะพั ะต ะตะฝะตั ะณะธั ะต. ะฃ ะพะบะฒะธั ั ะพะฒะพะณ ะฟั ะพั ะตะบั ะฐ ะฑะธะพ ั ะต ั ะฐั ะฟะธั ะฐะฝ ะบะพะฝะบั ั ั ะทะฐ ั ั ั ะดะตะฝั ะต ะฐั ั ะธั ะตะบั ะพะฝั ะบะพ-ะณั ะฐั ะตะฒะธะฝั ะบะธั ั ะฐะบั ะปั ะตั ะฐ ั ะ ะฐั ะพั ะ ั ั ะธ ะธ ะกะฐั ะฐั ะตะฒั , ั ะธั ะฐ ั ะต ั ะตะผะฐ ะฑะธะปะฐ ั ะฐะฝะฐั ะธั ะฐ

Community Treaty with special focus on EE and RES) ะฝะธั ะต ะฑะธะพ ั ะฐะผะพ ะบะพะฝะบั ั ั ะทะฐ ะธะดะตั ะฝะพ ั ั ะตั ะตั ะต ะฒะตั ะธ ะฒะฐะถะฐะฝ ะฟะพะดั ั ะธั ะฐั ะธ ะธะฝั ะฟะธั ะฐั ะธั ะฐ ะทะฐ ั ั ั ะดะตะฝั ะต ะฐั ั ะธั ะตะบั ั ั ะต ั ั ั ะฐะฒะฐั ะฐั ั ะตะฝะตั ะณะตั ั ะบะธ ะตั ะธะบะฐั ะฝะธั ะณั ะฐั ะตะฒะธะฝะฐ ะธ ะพะฑะฝะพะฒั ะธะฒะธั ะธะทะฒะพั ะฐ. ะฃ ั ะบะปะฐะดั ั ั ะธะผ ะฟั ะพั ะตะบะฐั ั ะต ั ะธะฝะฐะฝั ะธั ะฐะฝ ะพะด ั ั ะฐะฝะต ะ ะฃ ั ะฐ ั ะธั ะตะผ ะดะฐ ะฟะพะดั ะถะธ ะ ะธะฅ ั ะฑั ั ะตั ั ั ะฒะธั ะตั ั ะธ ั ะฐะฒะฝะพั ั ะธ ะพ ะตะฝะตั ะณะตั ั ะบะพั ะตั ะธะบะฐั ะฝะพั ั ะธ. ะ ะฒั ะพะฟั ะบะพ ะทะฐะบะพะฝะพะดะฐะฒั ั ะฒะพ ะพ ะตะฝะตั ะณะตั ั ะบะพั ะตั ะธะบะฐั ะฝะพั ั ะธ ะธ ั ะฐั ะธะพะฝะฐะปะฝะพั ะฟะพั ั ะพั ั ะธ ะตะฝะตั ะณะธั ะต

ะฃั ะตั ะฝะธั ะธ ะบะพะฝะบั ั ั ะฐ ั ะฐ ะตะฒะฐะปั ะฐั ะธั ะพะผ ั ะฐะดะพะฒะฐ: I ะฝะฐะณั ะฐะดะฐ โ ั ะธะผ PANNSA ะ ั ั ะพั ะธ: ะกะฐั ะฐ ะ ะปะธั ะธั ะธ ะ ะพั ะฐะฝ ะ ะตั ะธั ะธั II ะฝะฐะณั ะฐะดะฐ โ ั ะธะผ 3A2S12 ะ ั ั ะพั ะธ: ะกะพั ะฐ ะ ะณะธั ะธ ะกะฐั ะฐ ะ ะปะฐะผะพั ะฐะบ III ะฝะฐะณั ะฐะดะฐ โ ั ะธะผ SSTEK9 ะ ั ั ะพั ะธ: ะ ะตะฑะพั ั ะฐ ะฃะฑะธะฟะฐั ะธะฟ ะธ ะ ะปะฐะณะพั ะฐ ะ ะตะดะธะผะพะฒะธั IV ะฝะฐะณั ะฐะดะฐ โ ั ะธะผ 024607 ะ ั ั ะพั ะธ: ะกะฐะฝะดั ะฐ ะกะฐะผะฐั ั ะธั ะธ ะ ะธะปะบะฐ ะกะปะธั ะตะฟั ะตะฒะธั V ะฝะฐะณั ะฐะดะฐ โ ั ะธะผ 211911 ะ ั ั ะพั ะธ: ะ ะฐะฝะธั ะตะปะฐ ะ ะธะดะพะฒะธั ะธ ะ ะฐั ะฐั ะฐ ะ ะปะพะบะฐะฟะฐ

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

Координатор DELTER конкурса: Менсур Демир, дипл. инж. арх. Стручни консултанти: Проф. др Миленко Станковић, дипл. инж. арх. Проф. др Љубиша Прерадовић, дипл. инж. ел. Доц. др Биљана Антуновић, дипл. физ. Мр Саша Б. Чворо, дипл. инж. арх. Дарија Гајић, дипл. инж. арх. Дарко Тодоровић, дипл. инж. арх.

Структура у виду надстрешнице као концепт трећа награда

Фасада и окружење као једна цјелина - пета награда

Вањско игралиште-прва награда

посебно испитује јавне зграде, па се због тога Дјечији вртић у Витезу показао као најбољи примјер јер као полазна тачка образовања треба да представља прекретницу у начину размишљања од ране младости, а и самих будућих архитеката. Учесници конкурса су били обавезни да представе архитектонски концепт

адаптације и реновирања Дјечијег вртића у Витезу, а неки од критеријума за оцјењивање били су рационалност заједно са одрживошћу, уштеда енергије уз одговарајући дизајн, те стварање здраве и еколошки одговорне радне средине. Подржани од стране Архитектонско-грађевинскогеодетског факултета у Бањој Луци, као и Савеза архитеката Сарајева, студенти су добили прилику да раде на практичном примјеру, прикупљању нових искустава и знања из области енергетске ефикасности у архитектури. Према ријечима Менсура Демира, координатора овог конкурса, сваки од изложених студентских радова имао је уникатан приступ проблему, а првонаграђени је задовољио све критеријуме дефинисане конкурсом, нарочито у погледу рационалности.

Форум вршњачких каријерних савјетника

Додатним вјештинама повећати запошљивост Пише: Јовица Калајџић

орум вршњачких каријерних савјетника је пројекат Центра за развој каријере – ЦЕРК, који је одржан у новембру и децембру 2012. године, а настављен у 2013. години. На форуму су учествовали и студенти Архитектонскограђевинско-геодетског факултета, представници одсјека Грађевина и Геодезија, Савеза студената АГГФ-а и IACES-а. Наиме, ријеч је о пројекту који има за циљ повећање запошљивости младих, у првом реду будућих високообразованих младих, кроз повећање њихове конкурентности на тржишту рада. Са два јавна универзитета у Републици Српској као и с приватних универзитета и факултета изабрани су представници студената који су након обуке постали цертификовани вршњачки каријерни савјетници.

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

Они имају задатак да врше обуке из кавлитативне припреме за тржиште рада, те континуирано дистрибуисање информација на свом факултету и у оквиру своје локалне заједнице. Тај дио до сада није постојао у Републици Српској и представља иновативан начин повећања запошљивости младих на овом простору. Пројекат ће резултирати у првом реду повећаном информисаношћу студената током студија о стању и потребама на тржишту рада и њиховим вишим укључивањем у различите програме и пројекте

Корисни линкови: www.cerk.info www.posao.ba www.agencijaspektar.com www.zzrs.org www.aisec.ba www.iaeste.ba

Потписивање декларације о сарадњи између ЦЕРК-а и IACES-a ЛК Бања Лука

неформалног и допунског образовања, а крајњи резултат би требало да буде креирање мини каријерних центара на факултетима, односно универзитетима са којих буду долазили вршњачки каријерни савјетници.

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

Додјела цертификата по завршетку форума

Учесници форума

Пројекат има за сврху да представници студената са различитих универзитета, односно факултета постану цертификовани вршњачки каријерни савјетници који ће кроз свој рад утицати на сопствено повећање запошљивости и побољшање својих генеричких способности, али и да кроз преношење тог знања и информација утичу и на

запошљивост других колега са својих факултета. Ти млади људи обуком ће стећи нова знања и вјештине које ће их учинити компетентнијим на тржишту рада, а која ће даље преносити на студенте са својих факултета. Сваки вршњачки каријерни савјетник кроз низ радионица обучиће по 100 студената како да напишу CV, мотивационо и попратно писмо, те како да се понашају на интервјуу са послодавцем. На тај начин на сваком факултету биће формирани импровизовани каријерни центри, јер поред наведених обука, сваки каријерни савјетник ће од ЦЕРК тима редовно добијати информације о новим конкурсима за стипендије, праксе и курсеве које ће даље пласирати на свој матични факултет. Студенти Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета наведене информације могу пронаћи на означеним огласним таблама које су постављене на обе локације факултета. Овом приликом потписана је декларација о сарадњи између ЦЕРК-а и још четири студентска удружења, међу којима је и бањалучки IACES.

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

Активности IACES-a

Допринос афирмацији Српске Разговарала: Биљана Суботић

ањалучки локални комитет IACES-a, који је основан прије мање од пет година, на основу реализованих активности у прошлој години доспио је међу најактивније од укупно шездесет локалних комитета ове међународне организације. Присјетимо се неких од прошлогодишњих активности. У мају је организован међународни конгрес студената грађевинарства, који је под мо-

Маховљанској петљи, Приједору, Мраковици и незаборавни рафтинг у кањону Врбаса. У јесен исте године, IACES је организовао сусрет студената грађевинарства у Шипову, који је, поред посјете бројним природним љепотама, искоришћен и за организовање радионица о писању мотивационог писма, CV-a и писању пројектног документа за што су учесници добили цертификате.

Приједор: студент из Истанбула у разговору с новинарима

Чланови IACES-a у посјети ХЕ Бочац

том „Градимо зелено“ био посвећен енергетској ефикасности у савременом градитељству. У оквиру седмодневне манифестације, којој су присуствовали и студенти из Србије, Хрватске, Турске, Аустрије, Шпаније и неких других земаља, уприличено је неколико стручних предавања, те посјете ХЕ Бочац,

Незаборавна је била и посјета Вишеграду у оквиру које су студенти посјетили ХЕ на Дрини, Андрићград, објекте везане уз нобеловца Иву Андрића, манастир Добрун и на крају Мокру Гору. Сам крај године обиљежила је студијска посјета Техничком факултету у Грацу гдје смо се,

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

у пратњи особља факултета, упознали са њиховим начином рада и студијским програмом који се по много чему разликује од нашег. Предсједник Локалног комитета IACES-a Ана Ковић каже да су све ове активности чланови IACES-a реализовали готово сами, од идеје, преко обезбјеђења новца, до саме реализације. „Вјерујем да су ове активности допринијеле томе да

нагло порасте интересовање за чланство у IACES-у јер нас сада има око стотину, а раније је било Учесници завршне манифестације Међународног конгреса студената грађевинарства у Бањој Луци

свега неколико чланова“, каже Ана. Према плану активности IACES-a за ову годину, биће реализовано још неколико важних пројеката. Поред студијске посјете Израелу, за септембар је планирано међународно такмичење студената у градњи мостова, које ће IACES реализовати заједно са Савезом студената АГФ-а. С овим активностима, каже предсједник IACES-a, ми смо знатно допринијели угледу нашег факултета и не само то. Лијепе слике и позитивне информације о Републици Српској путем друштвених мрежа доспјеле су у разне дијелове свијета, а студенти из других земаља су се ослободили неких негативних предрасуда и одавде су отишли с позитивним ставовима о нашем високошлоском образовању и о нама као људима, истиче Ана Ковић и додаје да је међу циљевима свих реализованих и планираних пројеката увијек заступљен допринос афирмацији Републике Српске у свијету.

План рада ССАГФ-а

Много више од “ијада” Разговарао: Новица Лакетић

авез студената АГФ-а је у 2013. годину ушао с амбициозним планом рада, који се знатно разликује од ранијих. Наиме, поред грађевинијада и архитектуријада, које су претходних година биле главне активности наше студентске организације, овогодишњим програмом обухваћени су и неки иновативни садржаји и врло комплексни пројекти. У сарадњи с Међунардоним удружењем студената грађевинарства IACES, Савез студената нашег факултета требало би да у овој години организује међународно такмичење студената у дизајну и конструкцији мостова. Према ријечима Боривоја Обрадовића, предсједника ССАГФ-а, овакво такмичење до сада су организовали једино студенти у Турској, Великој Британији, САДу и Канади. “Међу студентима грађевинских факултета из других земаља влада велико интересовање за ово такмичење, што значи да можемо очекивати долазак великог броја екипа”, каже Обрадовић и додаје да је за реали-

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

зацију овог захтјевног пројекта веома драгоцјена помоћ професора и асистената са нашег факултета, која неће изостати, али да ће главнину пројекта ипак носити студенти. Према ријечима Обрадовића, наши студенти ће установити правила такмичења којима ће бити разрађени сви детаљи, они ће бити носиоци организације, биће ангажовани на проналажењу донатора који ће финансирати трошкове такмичења, а на крају ће и учествовати у такмичењу. Обрадовић је рекао да су са IACES-ом планирана још два заједничка пројекта, покретање студентског часописа “Мост” и студијска посјета Израелу. Он каже да идеја не недостаје, али да је за реализацију већине њих потребан новац до кога се тешко долази и гдје оде највише труда и енергије. „Ипак, на крају успијемо, иако не у обиму који смо планирали, и то искључиво зато што имамо добре и оригиналне идеје које оне од којих тражимо помоћ не остављају равнодушнима иако је свугдје беспарица“, закључује Обрадовић. Новост у активности нашег савеза је и планирана расправа о правима и обавезама студената, што би требало да постане редовна пракса. “Планирали смо да на свим годинама и студијским програмима организујемо презентацију студентских права и обавеза, те да на основу приједлога и сугестија које буду дали студенти, урадимо оперативни план активности, који ћемо доставити

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

Научно наставном вијећу како бисмо га заједно реализовали”, појашњава Обрадовић. Овогодишњим планом рада ССАГФ-а нису изостављена ни студентска дружења, с тим да је интересантно рећи да је наглашена потреба организовања заједничких дружења с професорима и асистентима. “Све што смо планирали да урадимо је усмјерено ка подизању угледа нашег факултета. Желимо да будемо међу најбољима, а то можемо да постигнемо само ако смо сви један тим, и професори и студенти”, истиче Обрадовић. Он каже да је с циљем подизања угледа нашег факултета планирано да буде интензивирана сарадња с другим факултетима у региону, а и шире. На том плану, како каже предсједник СС нашег факултета, већ су учињени први кораци а као примјер наводи грађевински факултет из Сплита с којим је успостављена сарадња најављујући да би исто требало очекивати и с грађевинским факултетима у Нишу, Новом Саду и Мостару.

Предсједник ССАГФ-а истиче и важност успостављене сарадње с ресором водопривреде у Министарству пољопривреде, водопривреде и шумарства, који су обећали помоћ при проналажењу фирми у којима би студенти нашег факултета могли да обаве праксу. “Инжењери који раде у Министарству су показали спремност да нам помогну, много више него што смо очекивали”, каже Обрадовић и додаје да је то њихова реакција на наше иницијативе и пројекте које су оцијенили с највишом оцјеном. Обрадовић је на крају рекао да је све више студената који желе да се укључе у активности Савеза, што је охрабрујуће. “Наравно, има и оних који су незадовољни, али то не мора обавезно да значи ништа негативно, просто неки од нас имају другачије погледе и ставове “, закључује Обрадовић и додаје да ће се Савез залагати за то да своју активност учини што разноврснијом, како би што већи број студената пронашли мотив да се укључе у рад Савеза.

Уређење канцеларије ССАГФ-а и IACES-a

Све се може када се хоће Пише: Ана Ковић

мбициозни планови рада Савеза студената АГФ-а и нашег локалног комитета IACESa, никако се нису уклапали у изглед канцеларије у којој би требало организовати реализацију планираних активности. Узани простор на трећем спрату зграде Правног факултета, више је подсјећао на ходник него на канцеларију и свака мисао о довођењу у ред тог простора дјеловала је безнадежно, поготово када на располагању имате само тристо марака. Али, нека архитеката и волонтера! Наш колега Далибор Стојнић урадио је идејно рјешење о коме остали чланови тима нису говорили лоше само из пуке учтивости. Наиме, према његовом приједлогу један зид је требало обојити у црно, а наспрамни црвеном бојом. Испоставило се на крају да струку ипак треба поштовати, јер је та комбинација боја простору дала сасвим други облик, а оно што је невјерне

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

Томе највише изненадило је свјетлост која сада доминира простором, док је раније само изазивала асоцијацију на неопрана прозорска стакла. Далибор је обавио и све молерске радове, док је за идејно рјешење и постављање слова којима је на црно обојеном зиду исписан назив студентских организација и њихов лого, заслужан Огњен Јокић. У свему су им помагали Александар Гранолић и Боривој Обрадовић.

А гдје су цуре у овој причи? Оне су, док су трајали молерско-фарбарски радови, постављање полице и слова ћаскале уз кафу у неком од бањалучких кафића. Када је тај дио посла био завршен, Ана Ковић, Марија Ребрача, Николина Лукић, Свјетлана Влашки и Драгана Илић, дохватиле су се крпа, воде и детерџента и свему дале завршни сјај. Све се може када се хоће, показо је примјер уређења наше канцеларије. Е сад, да ли наш примјер подјеле посла на мушке и женске одговара савременом поимању равноправности полова, тешко је рећи, али нама то није сметало да на крају заједно подијелимо радост успјешно завршеног посла.

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

Утицај средњошколског образовања и припремне наставе на успјех кандидата при полагању квалификационог испита на АГГФ-у

Препоручено више времена за припремну наставу

длуком Наставно-научног вијећа Архитектонскограђевинско-геодетског факултета почетком ове године је именован пројектни тим у саставу: Проф. др Љубиша Прерадовић, руководилац, те проф. мр Маја Додиг, проф. др Милован Винчић, доц. др Биљана Антуновић, др Сандра КосићЈеремић и Драгољуб Боројевић, диа, чланови пројектног тима.

Задатак пројектног тима био је да анализира резултате кандидата на квалификационом испиту који је одржан прошле године и то из свих предмета који се полажу током квалификационог испита на сва три студијска програма, успјех постигнут током средње школе и током квалификационог испита, уз приказ значаја присуствовања припремној настави.

(Statistical Product and Service Solutions), верзија 20; коришћена је дескриптивна статистика и непараметарски тестови: MannWhitney U тест, Kruskal Wallis-oв тест и c2 тест независности. Током првог испитног термина у 2012. години, укупно је пријављено 229 кандидата (100 на геодетском, 81 на архитектонском и 48 кандидата на студијском програму Грађевинарство). Пријемни испит је задовољило 113 кандидата (40 на геодетском, 43 на архитектонском и 30 кандидата на студијском програму Грађевинарство), од којих је 110 уписано (по 40 на студијске програме Архитектура и Геодезија и 30 кандидата на Грађевинарство). За заинтересоване кандидате организована је припремна настава из предмета који се

Пише: Проф. др Љубиша Прерадовић

Циљ ове анализе било је сагледавање значаја припремне наставе из појединих предмета при упису кандидата на сва три студијска програма на Архитектонско-грађевинскогеодетском факултету (АГГФ) у Бањалуци и успјеха и врсте средње школе коју су кандидати завршили. Анализа је рађена коришћењем сљедећих материјала и метода: Статистичка обрада резултата урађена је примјеном програма SPSS

полажу током квалификационог испита. За кандидате који су уписивали студијски програм Архитектура омогућена је припремна настава из сљедећих предмета: математика, слободно цртање и нацртна геометрија и перспектива. За кандидате који су уписивали студијски програм Грађевинарство омогућена је припремна настава из математике и физике, а за кандидате који су уписивали студијски програм Геодезија омогућена је припремна настава из математике.

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

Резултати анализе су показали сљедеће: - Укупно је већа заступљеност кандидата мушког пола (128 или 55.9%). Припаднице женског пола су се у већем броју опредијелиле да конкуришу на студијски програм Архитектура (46 или 56.8% свих кандидата који су конкурисали на Архитектуру). На студијским програмима Грађевинарство и Геодезија већи је број кандидата мушког пола (грађевински – 32 или 66.7%, а геодетски – 61 или 61%). - Гимназију је завршило 75 кандидата, грађевинску школу 87 кандидата (26 или 29.9% се пријавило за студијски програм Архитектура, 24 или 27.6% за студијски програм Грађевина и 37 или 42.5% за студијски програм Геодезија). Остале техничке школе је завршило 25 кандидата (девет или 36.0% се пријавило за Архитектуру, четири или 16.0% за Грађевину и 12

или 48.0% за Геодезију). Остале школе су завршила 42 кандидата (17 или 40.5% се пријавило за Архитектуру, 10 или 23.8% за Грађевину и 15 или 35.7% за студијски програм Геодезија). Највећи број кандидата је завршио средњу школу у Бањалуци (119 или 52.2%), па у Приједору (17 или 7.5%), Добоју (девет или 3.9%), Градишци (осам или 3.5%), те Прњавору, Требињу, Мркоњић Граду и Теслићу (по шест кандидата или 2.6%) итд. - Најбољи успјех у средњој школи (42.128) постигли су кандидати који су завршили “Остале школе”, слиједе кандидати са завршеном гимназијом (41.428), па кандидати са завршеним осталим техничким школама (39.453) и грађевинском школом (38.391). - Највише освојених бодова током полагања квалификационог испита постигли су кандидати који су завршили гимназију

Табела 1. Успјех кандидата у средњој школи и постигнути резултати током квалификационог испита у зависности од положеног квалификационог испита

Школа (група)

Варијабла

Гимназија (72) /Положен квалификациони испит/

Успјех у средњој школи

415.5

-1.487

0.137

0.175

Квалификациони испит – 19.5 бодови

-6.396

0.000**

0.754

Успјех у средњој школи

-4.203

0.000**

0.451

-8.041

0.000**

0.862

-0.303

0.760

0.061

-3.549

0.000**

0.710

-1.418

0.156

0.211

-5.062

0.000**

0.755

Грађевинска школа (87) / Положен квалификациони испит/

451.0

Квалификациони испит – 0.0 бодови

Остале техничке школе (25) Успјех у средњој школи 58.0 /Положен квалификациони испит/ Квалификациони испит – 4.5 бодови Остале школе (45) / Положен квалификациони испит/

Успјех у средњој школи

148.5

Квалификациони испит – 10.0 бодови

** Високо статистички значајна разлика

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

(22.154), слиједе кандидати са завршеном грађевинском школом (16.694), па кандидати са завршеним осталим школама (14.676) и осталим техничким школама (11.724). У табели 1 приказан је успјех кандидата у средњој школи и постигнути резултати током квалификационог испита у зависности од положеног квалификационог испита. На основу резултата анализе закључено је сљедеће: - Већина ученика из различитих средњих школа који су били полазници припремне наставе за студијски програм Архитектура, изјавила је да им је то први сусрет са методом графичког рада, те да је из предмета ликовна култура у њиховим средњим школама појачан рад на теоријском плану из области историје умјетности и теорије умјетности и визуелних комуникација. С обзиром на напредак током припремне наставе, кандидата који су имали развијене специфичне способности за брзо стицање вјештина и савладавање технике, неопходно је истаћи значај комбиноване наставе у средњим школама, повезивања теоријског плана са практичним радом, због вишеструког значаја у развоју ликовне дјелатности и интелектуалне зрелости адолесцената. Способност да се представи простор у три димензије или да

се простор и облици у простору прикажу кроз пројекције посједује већина кандидата, с тим што је та способност код неких кандидата израженија, а код неких мање изражена. Током припремне наставе кандидати пролазе кроз све могуће начине приказивања и пројицирања простора и облика, што им омогућава да способност да простор и облике у простору виде у три димензије дође до изражаја. - Добијени резултати могу указати на недостатке у настави математике и физике у средњим школама, те послужити као смјернице за побољшање наставног процеса. Кандидати који су похађали припремну наставу из математике били су успјешнији у рјешавању задатака и постигли су бољи успјех на квалификационом испиту. Такође, ученици гимназија су показали бољи успјех у рјешавању задатака у тесту од ученика осталих школа. Они су имали и највише потпуно тачно урађених задатака. - Најбољи успјех на квалификационом испиту из физике показали су кандидати који су завршили гимназију – са чак 80% и грађевинску школу – са 58.33% уписаних кандидата. - Неопходно је анализирати наставне садржаје из математике који се обрађују у средњим школама и указати на недовољно знање из појединих области. Пројектни тим препоручује да се припремна настава изводи током дужег периода, јер би кандидати имали више времена за обраду, усвајање и понављање сваке наставне јединице, као и за израду домаћих задатака, што би позитивно утицало и на успјех на квалификационом испиту.

Споразум о научностручној и пословнотехничкој сарадњи

Важан импулс развоју АГГФ-а и ИМК-а Пише: Боривој Обрадовић

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

рјешавању проблема недостатка савремене лабораторијске опреме и стручног кадра, што је услов стицању акредитације и добијању овлашћења за спровођење процедура контроле квалитета грађевинских производа. Научно-стручна и пословно-техничка сарадња између АГГФ-а и ИМК-а подразумијева размјену искустава и достигнућа у науци и струци, техничку и стручну помоћ при кандидовању пројеката, сарадњу и помоћ у

рхитектонско-грађевинскогеодетски факултет Универзитета у Бањој Луци и Институт за испитивање материјала и конструкција РС, почетком фебруара ове године закључили су споразум о научно-стручној и пословно-техничкој сарадњи. Према закључку Владе РС, закључивање овог споразума је обављено уз подршку надлежних министарстава, Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију, Министарства просвјете и културе и Министарства науке и технологије. До овог споразума је дошло на основу сазнања да Факултет и Институт једино сарадњом могу да превазиђу одређене проблеме који успоравају развојне могућности. За АГГФ то је проблем недостатка адекватног простора у коме би студенти и професори могли да обављају научноистраживачки рад, као и недостатак оптималних услова за интензивнију примјену теоријских спознаја у пракси. За ИМК овај споразум би требало да допринесе

области издавачке дјелатности, заједничку организацију и обаваљање научних истраживања, организовање и учешће на научним скуповима и сл., доступност лабораторија и опреме научним радницима обје установе, сарадњу на међународној размјени, организовање заједничких научних истраживања и обуку кадрова. Наведени облици сарадње требало би да се одвијају кроз модел заједничке научноистраживачке институције. Реализацијом овог споразума студентима АГГФ-а биће омогућена квалитетнија практична настава у оквиру лабораторија на Институту, који ће бити опремљени опремом коју ће Институту уступити АГГФ.

Интервју 24

Задовољан сам активношћу студената

Интервју с деканом АГГФ-а

Задовољан сам активношћу студената Разговарала: Ана Ковић

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

поводу првог броја часописа „Мост“ уприличили смо интервју с деканом нашег факултета проф. др Миленком Станковићем. Разговарали смо о резултатима који су постигнути за седамнаест година постојања АГФ-а, активностима студената и њиховом активном доприносу унапређењу угледа факултета, могућностима запошљавања и другим актуелним темама. Незаобилазна тема била је и изградња нове зграде АГГФ-а, за коју декан каже да је прва школа градитеља која се гради по највишим стандардима у Европи, уважавајући принципе енергетске ефикасности и одрживости, који подстичу угодан живот и рад у згради на што природнији начин. „Мост“ Факултет је основан 1996. године. Шта се промијенило и гдје смо сада? М. С. Доста се тога промијенило од 1996. у позитивном правцу. Почели смо скромно у дијелу зграде ИМК, са једним студијским програмом-грађевина. Да би се један технички факултет, попут нашег профилисао и позиционирао у друштву и у образованој заједници влада мишљење да је зa то неопходан временски период од најмање тридесетак година. Тренутно ми смо на пола пута. Наши мјерљиви резултати успјеха су изнад тога, а сагледиви су кроз брзину рјешавања значајних питања, при чему ћу више говорити о периоду након 2006. године од када руководим овом институцијом. Од оснивања до 31. децембра 2012. факултет је похађао 3521 студент, а академске године 2012/13. активно је 1110 студената. По старом наставном програму (петогодишње студије) дипломирало је 706 студента (373 дипломирана инжeњера архитектуре, 329 дипломираних инжeњера грађевинарства и четири дипломирана инжeњера геодезије). У складу са Болоњским процесом, први циклус студија (31. децембар 2012.) завршило

је 308 студената (229 дипломираних инжeњера архитектуре, 53 дипломирана инжeњера грађевинарства и 26 дипломираних инжeњера геодезије). Шест студената је до краја 2012. године одбранило мастер радове, 15 магистарски рад и 11 докторску дисертацију. Посебно сам поносан на резултате образовања дефицитарних инжењерских кадрова, који својим знањем доприносе бржем и сигурнијем развоју Републике. Изузетни су резултати постигнути и у образовању сопствених кадровских потенцијала. Млади и амбициозни стручњаци који су се запослили на факултету, сви су у процесу напредовања, ка докторату. Техничка опремљеност наше институције и лабораторија, сваким даном се подиже на виши ниво. Имамо успјешну међународну сарадњу са неколико европских институција. Дио наших дипломаца већ су постали искусни стручњаци у земљи и широм свијета. Завидан број њих наставио је образовање на престижним универзитетима и бави се научно-истраживачким радом. Међунарадна размјена студената и наставника, током студија, све је успјешнија и подржана је међусобним споразумима о сарадњи са неколико факултета. Недавно је завршена међународна радионица три европске институције и нашег факултета на тему Урбане регенерације комплекса Руди Чајевец. Заједнички научно-истраживачки пројекти (домаћи и међународни) дају видне резултате. Интеграција нашег факултета са ИМК, омогућује коришћење синергетских ефеката двију институција и осигурава бржи напредак. Рационално коришћење кадровских и техничких ресурса, омогућава да се стечена теоретска знања ефикасније примјењују у пракси, те стварају услови за успјешно цјеложивотно учење. Настојимо осигурати бржи напредак Републике Српске у области градитељства, правећи природан спој теорије и праксе, интеграцију

Веза с Факултетом и након дипломе Студенте дочекујем са „добро дошли”, а испраћам с „довиђења”. Неизбјежан коментар код дипломирања је, „не заборавите факултет, будите у вези и напредујте заједно”. Пратимо прогрес свих наших дипломаца и са већином њих имамо успјешне контакте. Нажалост, нисмо у могућности свима ријешити питање запослења, али активно учествујемо у стварању неопходних предуслова. Ових дана изабран је у звање асистента и најуспјешнији дипломац од постојања факултета, са просјеком студирања 10. Прошле године је наш студент са најбољим просјеком у шк. 2010/11 и добитник Златне плакете Универзитета, уписао двогодишње мастер студије на Техничком Универзитету у Бечу и успјешно га завршио за годину дана. Одмах смо га укључили у наставни процес и његов избор у звање је у току. Знатан број наших дипломаца укључен је у разне облике сарадње и у наставни процес. Све више њих жели засновати радни однос са пуним радним временом на факултету, што довољно говори о његовом напретку. Наш је стратешки циљ бити у контакту са окружењем, како би заједнички напредовали и развијати се. са другим институцијама. Желимо на тај начин да отварамо нова радна мјеста за запошљавање наших кадрова који су завршили студије, а имају амбиције да се баве научно-истраживачким радом. Континуирано унапређујемо квaлитет наставног процеса и нудимо моделе за успјешан рад у науци и пракси. „Мост“ Још увијек немамо своју зграду, али би то ускоро могло да буде промијењено. Реците нам нешто о томе,

како теку радови и шта то зграду чини посебном? М. С. Нажалост, у праву сте. Изубљено је драгоцјено вријеме да се у првих десет година постојања, искористе повољне околности које су тада владале у друштву за рјешавање просторних и кадровских потенцијала. Тренутно шире окружење ради у отежаним условима привређивања. Недостатак простора приморава нас да наставу обављамо на више локација и факултета, што ствара бројне потешкоће у организацији наставног процеса. Економска криза у друштву додатно компликује ситуацију инвестирања у нову зграду. Влада Републике Српске је прихватила наше аргументе и одобрила иницијална средства за изградњу нове зграде факултета, чија изргадња је почела током децембра 2012. Неповољни зимски услови за градњу, нису нас спријечили у динамици извођења радова. На лицу мјеста се види да изградња напредује задовољавајућом динамиком, без обзира на отежене временске услове. Циљ је да нова зграда постане препознатљиво мјесто, које обједињује цијелу област градитељства, са визионарским искораком у будућност. Наша је жеља да се свим градитељима осигура подстицајно мјесто за рад и инспиративан кров над главом. Визионарско и сигурно мјесто за сусрет, развој науке и струке, кроз афирмацију примјене теоретских спознаја у пракси, што је активан допринос у повећању комфора живота обичног човјека. „Мост“ За архитекте је већ организован други циклус студија, можемо ли очекивати то исто и за грађевину и геодезију? М. С. У овој школској години очекујемо лиценцирање другог циклуса студија на студијским програмима Грађевина и Геодезија, да би од наредне године почели са уписом студената.

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

„Мост“ Свршени студенти АГФа све теже налазе посао, све их је више на Заводу за запошљавање. Како то утиче на перспективу нашег факултета и на заинтересованост будућих генерација за занимање градитеља? М. С. Питање запошљавања је много комплексније од тога колико студената завршава факултет или се тренутно налази на Заводу за запошљавање. На Заводу за запошљавање, нрп. имају три инжењера геодезије, а на тржишту је дефицит ових кадрова, шта је онда у питању? Нажалост, то питање не може рјешавати само образовна институција, већ цијела друштвена заједница, кроз јасну стратегију развоја и стимулативну политику запошљавања. Факултет седам година проводи рационалну уписну политику. Интерес за студирањем на факултету се не смањује, већ напротив повећава, па самим тим и притисци на Владу за упис већег броја студената. Тренутно је на бироу највише дипломираних инжењера архитектуре. Чињеница је да сви они хоће у Бањалуку или веће градове. У цијелој Херцеговини и мањим мјестима постоји изражен дефицит ових кадрова. Не смије се заборавити ни чињеница да образовање градитеља нуди широк спектар знања, које у номенклатури занимања евидентира 184 мјеста на којима може да ради дипломирани инжењер ове струке. Питам се у чему је онда проблем, у политици запошљавања или привређивања или је пак нешто треће у питању. Што се тиче инжењера геодезије евиденатан је дефицит ових кадрова, које факултет не може образовати у наредних петнаестак година. Ипак, дио њих је на бироу. Економска криза у друштву је зауставила процес градње. Градитељи са нестрпљењем очекује отварање нових послова, аутопутева, хидро и термо електрана који ће повећати потребу за образов-

У нову зграду ћемо ући с бољим референцама Док градимо зграду мобилишемо све запослене да додатно раде на себи. Континуирано унапређујемо наставни процес, оствaрујемо нове сарадње и подстичемо бржи развој наше институције. У процесу смо акредитације студијског програма архитектура. Нова зграда за градитеље одувијек је изазов. Факултети са традицијом, постоје више од педесет година и смјештени су у историјски вриједне зграде. Имали смо дилему шта учинити у датим околностима и како направити креативан помак. Оно што нашу зграду чини посебном, јесу промишљања о њеном концепту, као модел креативног дјеловања у мултикултуралном простору урбархитектуре и систему образовања. Нова зграда је у функцији студената и наставника. Она је истовремено спој прошлости и садашњости, са јасном визијом у будућност. То је прва школа градитеља у ширем окружењу која се гради по највишим стандардима у Европи. Уважавајући принципе енергетске ефикасности и одрживости, она подстиче угодан живот и рад на што природнији начин. То je изузетна шанса за Републику Српску и овај дио Европе, што јој даје епитет иновативног модела. Уједно је она и испитна лабораторија знања, угодно, сретно, здраво и подстицајно мјесто за боравак, истраживање и студирање. Студент се инспирише да радо борави у школи, која нуди нов начин промишљања „на вишем нивоу” - кроз асиметричну равнотежу. ним профилима инжењера. Факултет жели створити конзорциј, са институцијама од посебног интереса за Републику Српску (ИМК, Нови Урбанистички завод, Геодетска управа и сл.) како би на тај начин запослио најуспјеш-

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

није инжењере, који желе и могу да буду квалитетан сервис за бржи развој Републике и цијеле области градитељства. „Мост“ Наши факултети генерално, лоше котирају на међународним ранг листама. Шта бисмо могли да урадимо да побољшамо положај АГГФ-а, а наше дипломе буду више цијењене? М. С. Колико ми је познато, баш супротно, наша сазнања за АГГФ-а су веома позитивна и наши студенти се без икаквих проблема уписују на мастер и докторске студије на најистакнутијим техничким факултетима широм Европе. Само на Корушком универзитету у Аустрији наших девет дипломираних студената је добило стипендију за мастер студије. Сваке године облици сарадње са европским факултетима се проширују. Појављује се проблем, да послије завршетка мастер или докторских студија сви универзитети желе да задрже наше студенте, тј. појављује се проблем одлива кадрова, због изостанка перспективних радних мјеста у науци и струци, код нас. „Мост“ Колико студенти могу да допринесу додатном побољшању угледа нашег факултета и да ли сте задовољни њиховом активношћу? М. С. Ово питање је везано за претходно. Одговорићу Вам питањем: Да ли Ви сматрате да баш сви студенти доприносе угледу нашег факултета? Генерално, задовољан сам активношћу наших студената, посебно актуелним руководством студената. Ипак, увијек може више и боље. Хумани принцип је подстицај за градитеље, који захтијева додатни ангажман у доба кризе и пољуљаних вриједности у друштву. Наши студенти активно учествују на многим међународним изложбама, научним скуповима и пројектима. Остварили су значајан број диплома и награда.

Морам признати да нам то годи, јер сте Ви наш производ. Оно што бих истакао је чињеница да сте изузетно активни у раду и унапређењу наставног процеса, што ме посебно радује. Желим само да наставите радити континуирано у том правцу. „Мост“ Инжењери пишу за часопис, како вам то звучи? Какво је ваше мишљење о покретању часописа „Мост“? М. С. Свакако да оснивање

часописа оваквог карактера представља вишеструки подстицај за све студенте и запослене на Факултету. Поред тога што уређивање и издавање часописа усмјереног ка струци за коју се студенти образују подиже кредибилитет институције и проширује њен допринос друштву, он отвара и бројне могућности за све: на првом мјесту за студенте, који су у прилици да публикују нека од својих бројних истраживања и занимњивих пројектних рјешења из наставног процеса. За већину њих то ће бити стицање првих искуства у писању и објављивању стручних чланака. Часопис би требао да отвoри своје странице за студенте других техничких факултета из земље и окружења. Треба позвати и стручњаке из праксе да дају свој допринос у

унапређењу квалитета публикације. Циљ је подићи институционалну сарадњу на виши ниво и дати активан допринос садржају и уређивачкој политици часописа. Од наставног особљa се очекује да се домаћински односе према првој периодичној публикацији, уз пружање несебичне подршке уредницима и ауторима, који морају константно да граде свој углед. У том свјетлу, позивам све запослене и студенте да активно учествују у развоју часописа „Мост”. Нека овај часо-

пис буде још једна могућност за унапређење образовног процеса и допуна успјешнијем студирању. Инжeњери, посједујемо активно знање и не можемо се скривати иза диплома и печата, већ се морамо доказати својим животним дјелом и принципима живота. Зато је логично да пишемо за часопис и понудимо нове визије прогреса у области градитељства. Поздрављам Вашу иницијативу да покренете часопис и да кроз њега изразите своју креативност. То је конкретан примјер како студенти могу да допринесу повећању угледа свог факултета. Желим вам да успијете у својим намјерама и да часопис „Мост“ својим садржајем и концепцијом напредује из броја у број.

Тема броја 30

Иновативна ремоделација „Терезе“

Пројекат нове зграде АГГФ-а

Иновативна ремоделација „Терезе“ Аутори: Мр. Малина Чворо и мр. Саша Чворо

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

ова зграда Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета у Универзитетском граду у Бањој Луци подразумјева изградњу објекта уз примјену принципа енергетске ефикасности (нискоенергетска, пасивна, нулта, нулта+ и интелигентна зграда), специфичних стандарда и интелигентних система, као значајнијих стандарда оптимализације у савременом градитељству (ЕУ норме). На основу првонаграђеног конкурсног рјешења / Интерни конкурс за израду идејног архитектонског пројекта – рјешења зграде Архитектонско грађевинског факултета у Бањој Луци, аутора Саше и Малине Чворо / и реалних потреба за одвијање наставног и научно-истраживачког процеса на Факултету дефинисан је програмски оквир за пројектовање и изградњу објекта, на принципима пасивне и интелигентне зграде. Локација за изградњу зграде Архитектонско грађевинског факултета смјештена је у комплексу некадашње касарне Врбас, односну у склопу Универзитетског града у Бањој Луци. Наслеђени простор којим газдује Универзитет у Бањој Луци подразумијева простор богат парковским структурама, травнатим површинама и заштићеним дендро фондом, који у урбанистичком смислу представља хетерогену групацију објеката потпуно различите намјене, времена изградње и архитектонског обликовања и материјализације. У том смислу основни задатак изградње зграде Факултета, односно доградње постојећег објекта “Тереза”, представља постављање нових вриједности и начина понашања у овом специфичном простору, те успостављање реда у морфолошкој структури Универзитетског града, а у складу са просторним контекстом и потребама будућег објекта уз доминацију затеченог природног фонда. Основни урбанистички параметри, просторна организација садржаја, положај објекта на локацији / максимални хоризонтални и вертикални габарити /, те начини приступа објекту су дефинисани важећом просторно планском документацијом и Регулационим планом „Студентски центар“. За архитектонско остварење које представља интервенцију на постојећем, претходно изграђеном објекту треба се суочити са баластом предуслова и препрека, задатих како физичком структуром затеченог корпуса тако и ширим архитектонско - урбанистичким контекстом локације. Зграда “Тереза” која је предмет адаптације, надоградње и доградње, а намјењена је новим потребама Архитектонскогрђевинског факултета у Бањој Луци, смјештена је у централном дијелу Универзитетског града. Зграда је изграђена 1889. године и служила је за војне потребе. Објекат се тренутно налази у лошем стању: вањски зидови су оштећени и постоји мјестимична појава влаге, вањски отвори су у лошем стању и неопходна је комплетна замјена, а подови су без слојева термичке заштите. Објекат тренутно није у функцији и нема спроведен инсталациони систем. У процесу изградње зграде Факултета, односно доградње постојећег објекта “Тереза”, основни је задатак, који су дефинисали аутори, постављање нових вриједности и начина понашања у овом специфичном простору, те успостављање реда у морфолошкој структури Универзитетског града а у складу са просторним контекстом и потребама будућег објекта уз доминацију затеченог природног фонда. Предвиђени објекат је спратности П+3 на постојећем дијелу, те По+П+3 на дограђеном дијелу објекта. Хоризонтални габарити објекта према централној пјешачкој алеји у Универзитетском граду су дефинисани просторно планском документацијом, а остали у складу са просторним и функционалним потребама објекта и реалним могућностима на локацији у складу са положајем сусједних објеката, постојећих и планираних саобраћајних комуникација и зелених површина, те потребама у организацији и материјализацији објекта у циљу енергетске ефикасности. Савремена архитектонска остварења се у потрази за чистим и једноставним формама, веома често, случајно или намјерно, ослобађају многих архитектонских техника које у себи носе призвук историјског насљеђа. Украшавање или стилско удешавање архитектонских објеката, незаобилазна карактеристика свих архитектонских епоха, елеменат је разликовања савремених стилова од стилова прошлости и њихових архитектонских манира. Међутим, украшавање не мора само да подразумјева декоративне апликације везане за одређене стилске одреднице, већ и она обиљежја обликовања која једној цјелини дају занимљив и препознатљив изглед. Тренутни ритам савременог друштва, изразите промјенљивости и дестабилизације, тражи елементе који ће обезбједити сигурне ослонце. Адаптација и поновна употреба затечених, насљеђених објеката на простору Универзитетског града обезбјеђује тај ослонац, осјећај сигурности и осјећај континуитета, што је битан, позитиван инпут за нове, будуће носиоце идентитета овог простора. Комбинација старог и новог У функционалном и обликовном смислу, предвиђена је иновативна ремоделација постојећег објекта остварујући притом допринос визуелном идентитету Универзитетског града. У пројектантском поступку је јасно стављено до знања да је ријеч о надоградњи и доградњи, недвосмислено

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

постављајући линију између старог и новог. Постојећа зграда са традиционалним стилским елементима, надовезује се на савремено обликован нови, надограђени дио објекта. Комбинација старог и новог одговор је на тежњу ка прихватању, идентификацији од стране нових корисника овог простора. Комбинација иновативног интернационалног стила и традиционалних архитектонских елемената, представља идеалан одговор за опште прихватање и идентификовање са објектом. Ако се значај архитектуре огледа у њеној способности да оствари одређену атмосферу у простору, и тако обликује начине понашања у њему, онда су руководећи принципи током израде пројекта били:  планирати нови објекат као елемент урбанистичког реда,  учинити зграду будућег факултета разумљивом и приступачном корисницима,  остварити културни допринос атмосфери едукативног простора,  редукција средстава и тежња према одрживости. С тога се волумен дограђеног дијела објекта дистанцира од постојећег објекта, при чему се дефинисане / постојеће спратне висине прате веома строго и преносе и на нови дио објекта. Архитектура новог објекта редукована је на амбалажу, док је једино прозрачни хол, стаклени кубус који повезује ново и старо здање, оно “више” што грађевину на одређени начин чини посебном. Објекат визуелно комуницира / хибрид старо + ново / са окружењем путем транспарентног улазног прочеља јасно усмјереног према главном комуникационом правцу, односно пјешачкој алеји Универзитетског града. Унутрашњи простор зграде открива се према овој комуникацији преко приступног платоа цијелом висином свог прозрачног централног хола, дајући нам увид у све оно што се догађа унутар објекта. Током дана објекат факултета упија свијетлост, а ноћу је пројектује према окружењу. Овакав концепт омогућава да посјетиоци комплекса постану учесници евентуалног дешавања у холу факултета иако физички нису у објекту. Однос постојећег објекта и волумена новопланираног дијела зграде факултета је уравнотежен. Просторни концепт повезивања и “помирења” разлика базиран је на синтези ова два кубуса остакљеним централним холом који се протеже кроз све етаже по висини. Основни обликовни елемент објекта је тако настала централна, наткривена улица, зенитално освјетљена, која се протеже кроз све етаже. Овдје је остварена велика густоћа просторних преклапања, динамичан фоаје пун галерија, мостова, продора, визура и ниша. Ту се одвија сусрет старог и новог објекта, неба и тла. Масе објекта обликоване су на најједноставнији могући начин, без структуралних појединости, осим елемената за заштиту од сунца који су ритмични и не разбијају јединство површина. Умјесто раскошне појавности, овдје се поштује захтјев за ограничавањем и суздржаношћу. Предложено архитектонско рјешење, у функционалном смислу природно намеће централну позицију великог амфитеатра који дефинише базне комуникационе правце унутар и између објеката. Једноставна, на тек неколико обликовних елемената редукована нова зграда, требала би имати функцију контрапункта у односу на постојећи објекат. Просторне карактеристике Просторне потребе зграде су дефинисане тренутним и планираним бројем студената, те наставним процесом који се одвија на три одсјека факултета. Просторне потребе зграде уважавају следеће параметре:  Настава на Архитектонско-грађевинско-геодетском факултету је организована на три Студијска програма: Архитектура, Грађевина и Геодезија.  Студијски програми на Факултету су организовани у три циклуса: I циклус Aкадемских студија Bachelor / BA 4 године II циклус Академских студија Маster / МА 1 година III циклус Докторских академских студија PhD 3 године  Уписном политиком Факултета планиран је пријем следећег броја студената: 45 студената / 40 домаћих и 5 страних / по студијском програму, односно 135 студената на I циклус Aкадемских студија, 30 студената по студијском програму, односно 90 студената на II циклус Академских студија, 10 студената по студијском програму, односно 30 студената на III циклус Докторских академских студија.  Предвиђено недељно оптерећење студената је 40 радних сати.  Оптималан број студената за рад на вјежбама је следећи: 30 студената по групи на 1. години, 20 студената на 2. години и по 10 студената на 3. и 4. години I циклус Aкадемских студија, као и на II циклусу Академских студија. Утврђена уписна политика очекује укупан број од 630 студената, на сва три студијска програма Факултета, а по структури су следећи:

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

 480 студената на I циклусу Aкадемских студија,  90 студената на II циклусу Академских студија, и  60 студената на III циклусу Докторских академских студија. Број потребних група за организовање рада на предавањима и вјежбама по годинама студија је следећи:  1. година студија на I циклусу - 2 групе х 3 = 6 група / до 30 студената,  2. година студија на I циклусу - 3 групе х 3 = 9 група / до 20 студената,  3. година студија на I циклусу - 5 група х 3 = 15 група / до 10 студената,  4. година студија на I циклусу - 5 група х 3 = 15 група / до 10 студената,  II циклус - 3 група х 3 = 9 група / до 10 студената,  по години III циклуса - 1 група х 3 = 3 групе / до 10 студената, Укупан број група / различитог броја студената / потребан за одржавање наставе је 63. Како се настава због недељног оптерећења студената, међусобног односа часова предавања и вјежби, одвија практично у двије смјене ако претпоставимо да се рад на Факултету одвија у току 12 сати сваког радног дана, потребан број група, односно просторија за оптимално одржавање рада је 32. С обзиром да су у питању групе са различитим бројем студената у циљу оптимализације простора предвиђене су флексибилне димензије просторија као и могућност груписања рада на настави у оквиру појединих предмета / двије мање групе у једној просторији са потребним бројем наставника и сарадника /. У том смислу у оквиру јединственог просторног оквира дефинисаног планом просторне организације и предвиђене су следеће основне просторно – функционалне цјелине: 1. Слушаонице, 2. Друштвене просторије, 3. Наставничке и административне просторије, 4. Пратећи садржаји, 5. Техничке просторије. Пројектном документацијом су обезбјеђени следећи садржаји: А / Слушаоница 1. Амфитеатар, за 154 студента и 22 свечана мјеста у првом реду без радне површине / са потребним простором за техничку подршку и преводиоца у горњем дијелу сале /. 2. Слушаоница / мали афитеатар, за 56 студената, - укупно 3 слушаонице 3. Слушаоница / кабинети, за 30 студената, са класичним распоредом сједења за столовима према специфичности наставе. Конструктивни склоп и флексибилна функционална организација омогућавају спајање двије просторије при чему се добијају слушаонице за 60 студената, - укупно 6 слушаоница / кабинета. 4. Цртаоница, за 20 студената, са класичним распоредом сједења за столовима према специфичности наставе. Конструктивни склоп и флексибилна функционална организација омогућавају спајање више просторија према потребама одржавања наставе, - укупно 4 цртаонице 5. Кабинет, за 12 и 20 студената, са класичним распоредом сједења у клупама према специфичности наставе. Конструктивни склоп и флексибилна функционална организација омогућавају спајање више просторија према потребама одржавања наставе, - укупно 6 кабинета за 12 студената / опција 4 кабинета за 20 студената, укупно 6 кабинета за 20 студената. 6. Кабинет - лабораторија, за 15 студената, са наспрамним распоредом сједења за лабораторијским столовима према специфичности наставе. У склопу кабинета – лабораторије се налази и припадајући наставнички кабинет са два радна мјеста, - укупно 2 кабинета – лабораторије. 7. Макетарница/радионица, за 20 студената, са класичним распоредом сједења за столовима према специфичности наставе. Конструктивни склоп и флексибилна функционална организација омогућавају спајање просторија према потребама одржавања наставе, - укупно 2 макетарнице/ радионице. 8. Атеље, за 24 студената, са распоредом сједења за столовима према специфичности наставе. У склопу атељеа се налази и припадајући наставнички кабинет са два радна мјеста, Б / Друштвене просторије 1. Библиотека са читаоницом и медијатеком, одвојеним простором за библиотекара / укупно 64 радна мјеста /. В/Наставничке и административне просторије 1. Наставнички кабинети, са једним или више радних мјеста / 33 наставничка кабинета за 83 наставника и сарадника /, 2. Канцеларија декана / радни сто и сто за састанке за 10 учесника, гарнитура за сједење и пријем /,

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

3. Канцеларија секретара, једно радно мјесто, 4. Канцеларија техничког секретара / радни сто и сто за састанке за 4 учесника /, 5. Канцеларија продекана / два радна мјеста /, 6. Сала за састанке / сто за састанке за 12 учесника /, 7. Канцеларија рачуноводства, једно радно мјесто, 8. Студентска служба, четири радна мјеста, 9. Канцеларија шефа студентске службе, 10. Архива, 11. Канцеларија студентског савеза, два радна мјеста, 12. Сала за сједнице студентског парламента / сто за састанке за 12 учесника /, Г/ Пратећи садржаји 1. Вишенамјенски /централни - улазни/ простор који уједно представља простор за окупљање, предавања, промоције и изложбени простор. 2. Канцеларија за обезбјеђење и видео надзор, 3. Кафетерија / клуб, са издвојеним дијелом за пушаче, 4. Књижара, 5. Скриптарница / копирница, Д/ Техничке просторије 1. Санитарне просторије, према важећем стандарду груписане по следећим корисничким групама: за студенте, за наставнике, за техничко особље које одржава зграду са позицијом поред радионице. а/ За студенте је одвојено према половима: б/ за управу и администрацију в/ за наставнике и сараднике г/ за техничко особље 2. Радионица запослених на одржавању објеката / кућни мајстор / са санитарним чвором, туш кабином и гардеробом, 3. Простор магацина, 4. Простор за електро – енергетско постројење, 5. Простор за топлотну подстаницу / у складу са системом гријања објеката /, 6. Простори за климатизаторе и вентилацију, Посебна пажња процесу пројектовања је обраћена на техничка рјешења за лица са посебним потребама и умањеним тјелесним способностима. У том смислу су предвиђене вертикалне комуникације / лифт и санитарни чворовови по свакој етажи.

Теорија и пракса - студентски радови -

36 41 43 46 47 49 53

Како теорија изгледа у пракси? Простор који тече „Буди инжењер“ (ако си фаца) Објекат по мјери корисника Испитивање модалних облика гредних система Процјена зоне могућих поплава територије Града Бијељина коришћењем софтверског пакета ARCGIS Описивање савијања греде примјеном раванског коначног елемента

Градилиште објекта Јеврејског културног центра

Како теорија изгледа у пракси?

Аутори: Ана Ковић, Миле Мићић, Саша Бркић и Свјетлана Влашки

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

ฮ ฯ ฮปฯ ฯ ฮท ใ ฉ ฮ ฯ ฯ ฯ ใ ฉ ฯ ฯ ฯ

ะ

ั ั ะธั ะตะบั ะพะฝั ะบะพ-ะณั ะฐั ะตะฒะธะฝั ะบะพ-ะณะตะพะดะตั ั ะบะธ ั ะฐะบั ะปั ะตั , ะทะฒั ั ะธ ั ะบะปะฐะดะฝะพ. ะขะฐะบะพ ั ะต ะธ ั ะฝะฐั ะตะผ ั ั ั ะดะตะฝั ั ะบะพะผ ะถะธะฒะพั ั . ะงะตั ั ะพ ะฟั ะธั ะฐะผะพ ะพ ั ะฒะฐะบะพะดะฝะตะฒะฝะธะผ ะฟั ะพะฑะปะตะผะธะผะฐ, ะบะฐะบะพ ะธะฝะดะธะฒะธะดั ะฐะปะฝะธะผ ั ะฐะบะพ ะธ ะพ ะพะฝะธะผะฐ ั ะบะพั ะธะผะฐ ั ะต ั ั ั ั ะตั ะต ะฒะตะปะธะบะฐ ะฒะตั ะธะฝะฐ ั ั ั ะดะตะฝะฐั ะฐ ั ั ะพะบั ั ั ั ะดะธั ะฐั ะฐ. ะ ะฐะบะพ ะฟะพั ั ะฐั ะตะผะพ ะทั ะตะปะธั ะธ ั ั ั ะดะตะฝั ะธ ะธ ั ั ะดะธ, ั ั ะฒะฐั ะฐะผะพ ะดะฐ ั ะต ะทะฝะฐั ะต ั ะพั ั ะฒะธั ะตะบ ั ะตะดะธะฝะฐ ั ะธะณั ั ะฝะฐ ั ะตั ะตั ะตะฝั ะฐ ะทะฐ ะฟั ะพั ะตั ะธะพะฝะฐะปะฝะธ ั ั ะฟั ะตั . ะ ะตะดะฝะพะผ ะฟั ะธะปะธะบะพะผ ั ะผะพ, ะฝะฐ ะฝะตะบะพะผ ะพะด ะฝะตะพะฑะฐะฒะตะทะฝะธั ะดั ั ะถะตั ะฐ, ะฟะพะบั ะตะฝั ะปะธ ะฟั ะธั ั ะพ ั ะพะผะต ะบะฐะบะพ

ะ ะตะฒั ะตั ั ะบะต ะ ะฟั ั ะธะฝะต ะ ะฐั ะฐ ะ ั ะบะฐ ะธ ะ ะธั ะบะพะณั ะฐะดั ะต ะด.ะพ.ะพ ะธ ั ะฐั ั ะพั ะธ ั ะต ะพะด ั ั ะฐะผะฑะตะฝะธั ะธ ะฟะพั ะปะพะฒะฝะธั ะฟั ะพั ั ะพั ะฐ, ะบะฐะพ ะธ ะฟั ะพั ั ะพั ะฐ ะ ะตะฒั ะตั ั ะบะพะณ ะบั ะปั ั ั ะฝะพะณ ั ะตะฝั ั ะฐ ั ั ะบะปะพะฟั ะบะพะณ ั ั ะฟะปะฐะฝะธั ะฐะฝะต ะฟั ะพั ั ะพั ะธั ะต ะพะฒะต ะฒั ะตั ั ะบะต ะทะฐั ะตะดะฝะธั ะต, ะบะฐะพ ั ั ะพ ั ั ะผะพะปะธั ะฒะตะฝะธ ะฟั ะพั ั ะพั , ั ะตั ั ะพั ะฐะฝ, ะฐะผะฑั ะปะฐะฝั ะฐ ะธ ะผั ะปั ะธั ั ะฝะบั ะธะพะฝะฐะปะฝะธ ะฟั ะพั ั ะพั ะธ ะบั ะปั ั ั ะฝะพะณ ั ะตะฝั ั ะฐ. ะ ะพ ั ะฐะดะฐ ั ั ะฝะฐ ะพะฑั ะตะบั ั ะธะทะฒะตะดะตะฝะธ ั ะฐะดะพะฒะธ ะณั ั ะฑะต ะณั ะฐั ะตะฒะธะฝั ะบะต ั ะฐะทะต: ะฑะตั ะพะฝั ะบะธ ะธ ะฐั ะผะธั ะฐะฝะพ-ะฑะตั ะพะฝั ะบะธ, ะทะธะดะฐั ั ะบะธ ั ะฐะดะพะฒะธ ะธ ะดะธั ะตะปะพะผ ะตะปะตะบั ั ะพะธะฝั ั ะฐะปะฐั ะตั ั ะบะธ ั ะฐะดะพะฒะธ. ะก ะพะฑะทะธั ะพะผ ะฝะฐ ะฒะฐะถะฝะพั ั ะพะฑั ะตะบั ะฐ, ะฝะฐะผั ะตะฝั ะธ

ะธะทะณะปะตะดะฐ ะฒะตะทะฐ ะฝะฐั ะต ั ั ะธ ั ั ั ั ะบะต ะธ ั ะฟั ะฐะบั ะธ, ะบะพะปะธะบะพ ั ะผะพ ะฟะพั ั ะตะฑะฝะธ ั ะตะดะฝะธ ะดั ั ะณะธะผะฐ ะธ ะดะฐ ะปะธ ั ะพะฟั ั ะต ะผะพะถะตะผะพ ะพั ั ะฒะฐั ะธั ะธ ะฟะพั ะปะพะฒะฝะธ ั ั ะฟั ะตั ะฑะตะท ะผะตั ั ั ะพะฑะฝะต ั ะฐั ะฐะดั ะต. ะ ะพั ะตะฝะธ ั ะพะผ ะธะดะตั ะพะผ, ั ั ะธั ะตะผ ะดะฐ ั ะต ั ั ะพ ะฑะพั ะต ั ะฝะฐั ะตะผะพ ั ะฑั ะดั ั ะพั ะธะฝะถะตั ะตั ั ะบะพั ะบะฐั ะธั ะตั ะธ, ะพะดะฐะฑั ะฐะปะธ ั ะผะพ ะดะฐ ะฐะฝะฐะปะธะทะธั ะฐะผะพ ะธ ะฟั ะพั ั ะธะผะพ ั ะตะดะฐะฝ ะพะฑั ะตะบะฐั ั ั ะตะฐะปะธะทะฐั ะธั ะธ, ะบั ะพะท ะฐั ะธั ะผะฐั ะธั ั ั ะธะฝะตั ะณะธั ะต ั ะฒะธั ั ั ะตั ะฝะธะบะฐ ั ั ะตะผั . ะ ะดะปั ั ะธะปะธ ั ะผะพ ั ะต ะดะฐ ั ะฐั ะพะฑั ะตะบะฐั ะฑั ะดะต ะกั ะฐะผะฑะตะฝะพ-ะฟะพั ะปะพะฒะฝะธ ะพะฑั ะตะบะฐั ะ ะตะฒั ะตั ั ะบะพะณ ะบั ะปั ั ั ะฝะพะณ ั ะตะฝั ั ะฐ ั ะ ะฐั ะพั ะ ั ั ะธ, ั ะฝะตะฟะพั ั ะตะดะฝะพั ะฑะปะธะทะธะฝะธ ะฝะฐั ะตะณ ั ะฐะบั ะปั ะตั ะฐ. ะ ะฑั ะตะบะฐั ั ะต ะทะฐั ะตะดะฝะธั ะบะฐ ะธะฝะฒะตั ั ะธั ะธั ะฐ

ะฟั ะพั ะตะบั ะพะฒะฐะฝะพ ั ั ะตั ะตั ะต, ะ ะตะฒั ะตั ั ะบะธ ะบั ะปั ั ั ะฝะธ ั ะตะฝั ะฐั ั ะต ะฟั ะตะดั ั ะฐะฒั ะฐั ะธ ั ะตะดะฐะฝ ะพะด ั ะตะฟั ะตะทะตะฝั ะฐั ะธะฒะฝะธั ะธั ะพะฑั ะตะบะฐั ะฐ ะฝะพะฒะธั ะต ะฐั ั ะธั ะตะบั ั ั ะต ั ะ ะฐั ะพั ะ ั ั ะธ. ะ ะฐะฒั ั ะตั ะฐะบ ะธะทะฒะพั ะตั ะฐ ั ะฐะดะพะฒะฐ ะฝะฐ ะพะฒะพะผ ะพะฑั ะตะบั ั ั ะต ะพั ะตะบั ั ะต ั ะดั ั ะณะพั ะฟะพะปะพะฒะธะฝะธ 2013. ะณะพะดะธะฝะต. ะฃ ะฝะฐั ะตะผ ะฟะพะดั ั ะฒะฐั ั ะฝะฐะธั ะปะธ ั ะผะพ ะฝะฐ ะฟะพะดั ั ะบั ั ั ั ั ั ะฝะธั ั ั ะดะธ. ะ ะผะฐะปะธ ั ะผะพ ั ะฐั ั ะดะฐ ั ะฐะทะณะพะฒะฐั ะฐะผะพ ั ะฐ ั ะตะดะฝะธะผ ะพะด ะณะปะฐะฒะฝะธั ะธะฝะถะตั ะตั ะฐ ะธะทะฒะพั ะตั ะฐ, ะณะพั ะฟะพะดะธะฝะพะผ ะ ะปะฐะดะธะผะธั ะพะผ ะ ะฐะฒะธะดะพะฒะธั ะตะผ ะธะท ะ ะธั ะบะพะณั ะฐะดั ะต ะด.ะพ.ะพ. ะ ะฝะถะตั ะตั ะ ะฐะฒะธะดะพะฒะธั ะฝะฐะผ ั ะต ะพะดะณะพะฒะพั ะธะพ ะฝะฐ ะผะฝะพะณะฐ ะฝะฐั ะฐ ะฟะธั ะฐั ะฐ, ั ะบะฐะทะฐะพ ะฝะฐ ะฝะฐั ะฒะตั ะต ะฟั ะพะฑะปะตะผะต ะบะพั ะธ ั ะต ั ะฐะฒั ะฐั ั ั ะพั ะณะฐะฝะธะทะฐั ะธั ะธ ะณั ะฐั ะตั ะฐ ะธ ั ะป, ั ะต

нам помогао да створимо слику о томе како су повезане теорија коју ми учимо и пракса која нас чека. Осим с инж. Давидовићем, разговарали смо и са пројектантима oвог објекта, представницима фирме АDG2000, као и са представницима фирме Геоастор која је била задужена за геодетске радове. Сваки студент представник је причао са главним инжењером из све три областиархитектуре, геодезије и грађевине. У даљем тексту описани су радови све три струке од стране студената. Са становишта архитектуре: Да бисмо што боље анализирали објекат са становишта архитектуре затражили смо стручне консултације одговорних пројектаната овог објекта из архитектонског бироа АDG2000 госпође Милене Давидовић и Биљане Крагуљ, које су нам радо изашле у сусрет. У разговору са њима дошли смо до одговора на питања која су нас интересовала и која нам могу бити од велике практичне помоћи. У диспозиционом смислу објекат је подијељен у двије функционалне цјелине: стамбени дио са пословним просторијама у приземљу и простор Јеврејског културног центра. Функционалне цјелине су међусобно одвојене, са засебним вертикалним комуникацијама (степениште и лифт). У подруму је предвиђена паркинг гаража и станарске оставе. У нивоу приземља је формиран поплочани плато, са којег се приступа улазу у стамбени дио, као и пословним просторима са галеријама. На сваком спрату су предвиђене стамбене јединице различитих структура и величина: једнособни, двособни, трособни и четворособни станови.

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

Стан подразумијева: ходник, кухињу, трпезарију, дневни боравак, спаваће собе и купатило. У већим становима је формирана одвојена ноћна зона, а предвиђене су и помоћне просторије (тоалет и оставе). Код свих станова је предвиђена лођа и тераса. Значајно је нагласити велика ограничења с којима се пројектанти сусрећу на самом почетку пројектовања. Пројектанти су од Урбанистичког завода добили маркизу објекта која је већ унапријед одређена онако како би најбоље пристајала уз уличну регулацију и ток ријеке Врбас, с тога обликовање у том смислу је веома ограничено. Када је у питању концепт објекта, нису коришћени појмови које студенти архитектуре често примјењују, попут „капљице воде“, „рубикове коцке“ и сл. Концепт се развио највише из саме локације као и из функције и намјене објекта. У процесу пројектовања, који је трајао дуже вријеме, пројектанти су заједно са сарадницима тражили најадекватније рјешење прилагођено условима који су унапријед дефинисани. Корисно је нагласити да су за за моделовање и исцртавање објекта, као и за уређење ентеријера и израђивање рендера коришћени софтверски пакети 3DS MAX и ArmCAD. ArmCAD се користи из разлога што је у бироу неопходно имати валидну лиценцу за коришћене било каквог програма, па је с тога он коришћен поред софтвера који се начешће користе (AutoCAD, ArchiCAD, Revit). Код моделовања фасаде, постојале су разне варијанте које су се мијењале већином због намјене објекта која је временом изискивала одређене измјене. У кружном дијелу основе, с обзи-

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

ром да тај дио објекта твори доминантну вертикалу, монотоност је разбијена увођењем „шпица“ на фасади који се простире дуж висине објекта . То је уједно и дио концепта „Давидове звијезде“ који су архитекте увели како би нагласили дух објекта. Када су у питању примјењени материјали, постоји слобода при одабиру, али опет са циљем да се уклопи у захтјеве инвеститора. Због стереотипа који влада међу колегама грађевинцима и архитектама, треба нагласити да конкретно на овом пројекту није било несугласица о томе да су архитекти направили нешто што „не може да стоји“, и тиме задали одређену муку грађевинцу приликом статичког прорачунавања. По том питању све је протеклу у најбољем реду, али се у разговору са пројектантима могао стећи утисак да се такве ситуације понекад дешавају приликом неминовне сарадње архитеката и грађевинаца. Са становишта геодезије: Геодетски радови при изградњи грађевинских објеката нису обимни али су од изузетног значаја. Основу за пројектвање чини геодетска подлога, тј. ситуациони план подручја. Пројектант на основу Регулационог плана стиче увид у распоред објеката и инфраструктуре, међутим тај приказ није довољно детаљан, посебно у погледу висинске представе терена. Без детаљног снимка терена на коме се планира изградња објекта није могућ квалитетан пројекат околног уређења са прикључцима објекта на постојећу инфраструктуру. Геодетску подлогу је дужан да обезбједи инвеститор, сем ако се уговором и тај задатак не препусти пројектанту. У случају

објекта ЈКЦ снимање терена и израду геодетске подлоге извела је геодетска фирма Геоастор. У разговору са господином Стаменком Мирковићем добили смо детаљан опис радова, као и улогу геодезије у осталим фазама реализације пројекта. Почетне геодетске радове олакшала је добра покривеност терена мрежом полигонских тачака градског премјера, тако да није било потребе за успостављањем нове мреже. Снимање терена извршено је тоталном станицом Sokkia (set 40-10), а подаци су обрађени у софтверским пакетима Digit и Mapsoft. Поред наведених софтвера Мирковић је нагласио да је Autodesc-ов AutoCAD најзаступљенији облик комуникације инжењера различитих профила. Почетну фазу реализације пројекта представља обиљежавање тачака широког ископа темеља, након чега слиједи прецизно обиљежавање темеља пројектованог објекта. Након изведених темеља слиједи обавезна контрола. Преношење пројектованих координата на терен извршила је геодетска фирма Геопројект, а контролу током градње објекта обезбједио је сам извођач радова. Са становишта грађевинарства: Прије почетка саме градње објекта, извршена су теренска и лабораторисјка испитивања тла, од стране Института за испитивање материјала и конструкција Републике Српске, која су обухватала испитно бушење три бушотине дубине 6 m, теренска идентификација и АЦ класификација извађеног језгра из бушотина и опит динамичке пенетрације са шиљком. Тло је класификовано у 3 слоја, респективно: насип, хумус,

шљунак са пијеском (GP). Тло је испитано опитом кружне плоче, гдје су добијени задовољавајући резултати. У односу на захтјевани услов Ms=80,0 N/ mm2 , за профил Т1 испитивањем је добијено Ms=122,6 N/mm2. За профил Т2 добијено је Ms=129,5 N/mm2. Опит је рађен са плочом дебљине D=30 cm, на површини F=700 cm2. Објекат је фундиран на АБ темељним плочама ослоњеним на слој шљунка с пијеском. Испитивањима која су спроведена израчунато је слијегање тла, методом Kanny-а (Метода за прорачун слијегања испод карактеристичне тачке темеља, стр. 291, М. Максимовић, АГМ књига, Београд 2008.) прорачун напрезања у тлу, и оно износи 2,75 cm ± 20 %. Конструктивни систем објекта је скелетни, гдје до изражаја долазе АБ стубови и платна. За изградњу објекта до сада је утрошено оквирно око 2500 m3 бетона марке 30. За армирање плоча кориштена је стандардна Q мрежа, плоче су дебљине d=20 cm а греде су армиране RA арматуром профила Ø8 ÷ Ø16. При статичким прорачунима коришћени су савремени софтвери: TOWER и ArmCAD. За зидање објекта коришћени су стандардни блокови димензија d=25 cm. Кров је равни, гдје је дио крова проходан, а дио непроходан кров, са одређеним нагибом. Овај објекат у односу на типичне карактерише јако добра термичка проводљивост, гдје је термоизолација објекта предвиђена са дебљином d=15 cm и за фасадну облогу биће коришћено аргонско стакло коефицијента проводљивости 1,1. Проучавајући ову тему много смо научили. Поред упознавања са практичним радњама повеза-

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

ним с нашим струкама, што је био циљ нашег подухвата, извукли смо једну много значајнију поуку. Кроз разговоре са инжењерима и покушавајући свести текст у једну складну цјелину, увјерили смо се да архитекте, инжењери геодезије и грађевинарства чине један тим у којем свако има специфичну улогу, али само заједно могу дати завидан резултат.

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

Пројекат реконструкције зграде Архива РС

Простор који тече Аутор: Јелена Крчо

ројекат је замишљен као савремени архив, простор који у одређеним сегментима бива потпуно затворен, “заштићен”, док је истовремено и потпуно сагледив, фукционалан и приступачан сигурно мјесто архивске грађе. Одговор на предметни задатак зграда Архива Републике Српске био је створити функционалну зграду која није компромис естетици и истовремено се уклапа у постојећи контекст и оквир “старе” куће. Пројекат је замишљен као „hybrid“ архива као традиционалног затвореног и потпуно заштићеног дома архивске грађе и потпуно прозрачног, отвореног и доступног простора са друге стране. Циљ је био интегрисати два потпуно различита просторна карактера да функционишу као једно. Ове двије зоне треба

У физичком смислу то је подразумијевало форму наизмјенично постављених кубуса-“чешља”сегмената исте форме која се међусобно уклапају. Ова форма задржана је по хоризонтали и по вертикали чиме су створена два одвојена, јединствена простора, чврсти простор депоа и отворени јавни прострор доступан посјетиоцима. Структура архива као масивног сегмента зграде потпуно је повучена од пређење фасаде како би се створио отворени простор јавних садржаја и радних простора испред. Овим потезом предња фасада је задржала старо рухо, док њена транспарентност даје на увид да се иза тог отвореног простора налази масивна структура депоа као примарне функције зграде. Архивски простор “тече “кроз цијелу зграду а истовремено је заштићен и одвојен

да се сажимају у одређеним сегментима, онолико колико правила архива то дозвољавају, док у другим сегментима бивају потпуно засебни амбијенти раздвојени чврстим масивним зидом као баријером или штитом.

као депо у правом смислу те ријечи. Приликом уласка у простор он је сагледив у виду кубуса чије високе зидне површине служе као изложбени простори. Структура која ”сједа” испред простора депоа је дизајнирана

тако да гледано са вана зграда дјелује потпуно прозрачно, питомо и интегрисано са структуром која је окружује. Уведене су нове функционалне зоне у јавном простру, зграде, галерије, изложбени простори, читаонице, библиотека, мултимедијални простори и сваки од њих настоји подржавати идеју отвореног, а истовремено и, у зависности од потреба, потпуно затвореног и заштићеног простора. Ово је постигнуто увођењем помичних, транспарентних или чак на неким мјестима потпуним уклањањем преграда и баријера. У масивном дијелу зграде смјештени су сви раднички простори депоа и обраде архивске грађе. Они функциошу добром повезаношћу вертикалним комуникацијама сваког од кубуса уз међусобну хоризонталну позезаност ходницима. Овакав систем комуникације омогућио је брже функционисање, транспорт и обраду архивске грађе као и лакше приступање жељеној грађи из било ког дијела зграде

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

што се наметнуло као примарни проблем првобитне “куће” тј. издужене форме зграде. Други дио зграде чине различите функције јавног карактера уз мање радничке просторе који су углавном предвиђени за раднике који комуницирају са посјетиоцима. Библиотека и читаоница смјештене на галерију такође имају преграде које су у одређеним сегментима транспарентне док су у другим дијеловима затворене због приватности и акустике. У приземљу се поред рецепције налазе и продавница депоа, затим кафе и мултимедијалана сала која се по потреби може отворити и сматрати проширењем изложбеног простора који тече кроз цијелу зграду. Тежи се задржавњу карактера постојеће структуре и конструкције тј. “старе куће“, увођењу нових функционалних зона у јавном простору, повезивању садржаја у приземљу са спратовима и галеријама, како би се задржао карактер простора који тече.

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

Едукативна интернет страница

„Буди инжењер“ (ако си фаца) Аутор: Саша Татар

Туторијал о Моровом кругу напона

уди инжењер (ако си фаца) (www.budi.inzenjer.org) је едукативна интернет страница/ блог гдје можете наћи кратке видео туторијале из појединих области техничких студија (за сада Статика конструкција и Отпорност материјала, у будућности и многи други предмети). Циљ туторијала је да се на поједностављен начин покушају објаснити основни концепти и принципи који се користе за рјешавање практичних задатака (нпр. Ритерова и Кулманова метода, принцип виртуалног рада и сл.), који су обично, из перспективе студента, на предавањима и у уџбеницима непотребно закомпликовани (усљед генерализације и широке теоријске формулације), или су једноставно пребрзо обрађени, што оставља премало времена за њихово усвајање (посебно честа појава у случају гостујућих професора који држе блок наставу). Ово ипак није замјена за вјежбе и предавања, него њихова допуна, док се за свеобухватно и детаљно објашњење материје студенти упућују на кориштење одговарајуће штампане литературе. Осим преношења знања, страница има за циљ и да популаризује разне инжењерске дисциплине међу младима и да их на тај начин заинтересује

и подстакне да упишу неки од техничких факултета. Страницу је покренуо аутор чланка, уз свесрдну подршку Александра Борковића и Наташе Мрђе, сарадника на Катедри за механику и теорију конструкција АГГФ-а. Већ сада страницу посјећује велики број студената, не само са АГГФ-а, него и из региона (Србије, Хрватске, Црне Горе, па чак и Словеније и Македоније). Интересантно је споменути да је, према ријечима колеге Александра, добар број студената своје годишње задатке рјешавао на карактеристичан начин изложен у туторијалима, који се разликовао од оног изложеног на вјежбама и у књигама, што је јасан показатељ колико су туторијали вриједан ресурс за студенте. Једна од предности видео туторијала јесте да их студенти могу по потреби гледати више пута, у било које доба дана или ноћи – када су најконцентрисанији. Страница је настала по узору на Кан Академију (www. khanacademy.org) чији је оснивач, Салман Кан (Salman Khan), рођен и одрастао у Њу Орлеансу, Луизијана (САД). Кан је након стицања три дипломе на МIТ-ју (Massachusetts Institute of Technology) (BSиз математике и BS и MA

из електротехнике и рачунарства) завршио и MBA (Master in Business Administration) на Харварду. Све је почело крајње случајно, када је Кан крајем 2004. преко интернета почео држати инструкције из математике својој нећаки Нађи (Nadia) користећи Yahoo! Doodle (за слободноручно цртање на рачунару). Када су га и остали рођаци замолили за исту врсту помоћи, одлучио је уз наговор пријатеља да би било практичније да снима видео туторијале и да их поставља за своје нећаке на Youtube умјесто да свакоме држи инструкције посебно. Пошто су његови видео туторијали били јавно доступни, убрзо су постали популарни и међу осталим ученицима и студентима који су на њих налијетали тражећи одговоре на своја питања на интернету. Многи коментари захвалних ученика и студената којима су ти туторијали помогли да савладају градиво, положе тест или упишу факултет, као и константне молбе за новим туторијалима, навели су Кана да 2009. напусти свој стални посао аналитичара у једном инвестиционом фонду и да се фокусира искључиво на израду нових видео туторијала, не само из математике, него и из осталих предмета (физика, хемија, биологија, итд…). Данас је Кан Академија непрофитна организација с мисијом да омогући врхунско образовање свима – бесплатно. Препознавши значај једног таквог пројекта, фондација Бил и Мелинда Гејтс (од оснивача Mиcrosoft-a) као и Google су одлучили да га финансијски подрже. Поред тога, Кан Академија је 2010. освојила 2 милиона долара у Google-овом такмичењу 10100 (десет на стоту) за пројекте који су од највећег

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

значаја за човјечанство. Паралелно са Кан Академи-

јом, престижни амерички универзитети (као што су МИТ, Харвард, Станфорд, итд.) вођени хуманим ставом да свака особа, без обзира на поријекло, нацију и мјесто становања треба да има једнаке могућности за стицање знања, одлучили су да своје курсеве понуде бесплатно путем интернета. Тако су настали пројекти edX (www.edx.org) и Coursera (www.coursera. org), гдје можете наћи комплетне снимке предавања, вјежбе и задатке за тестирање стечених вјештина из разних области високог образовања. Све то представља велику прекретницу у систему образовања која ће, по свему судећи, у скоријој будућности имати огроман утицај на читаво човјечанство. Зато, ако довољно добро знате енглески језик и имате жељу за личним усавршавањем и учењем нових ствари, топло вам препоручујемо да посјетите неку од наведених интернет страница. Исто тако, овом приликом позивамо све вас, који се често задесите у библиотеци објашњавајући нешто својим другарима, да нам се придружите у изради нових едукативних садржаја на нашој страници. Ево и пар разлога зашто: • много је забавно преносити знање другима, или • тек након што покушате да својим другарима нешто објасните, видјећете колико сте то и сами добро разумјели и да ли вам је можда нешто остало нејасно – на тај начин учите са разумијевањем и стичете знање које ће вам остати у глави и дуго након што положите тај испит,

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

• изузетно је добар и испуњавајући осјећај када су вам друг или другарица захвални јер су уз вашу помоћ коначно разумјели нешто што им је раније било тешко да појме, • све горе наведено доприноси и вашем личном усавршавању и напретку, • и на крају, увијек ћете имати плаћено пиће када изађете у град ;-) Алтернативно, можете нас

подржати и тако што ћете нам упутити позитиван коментар и „лајк“ на нашој фејсбук страници www.facebook.com/budi. inzenjer, на www.budi.inzenjer. org, или на е-пошту kontakt@ budi.inzenjer.org.

Коментари наших фанова

Идејно рјешење објекта основне школе у Бањалуци

Објекат по мјери корисника Аутор: Немања Бањац

а разлику од традицоналне школе, често затворене тврђаве знања, данашња школа треба да буде окренута њеним корисницима и организована на начин да је социјална интеракција суштина њеног постојања. Форма објекта као јединствен флуидни елемент проистиче из саме локације, настојањем да се задржи постојеће дрвеће, као и из идеје да се објекат са својим “слободно” формираним контурама приближи његовим корисницима односно дјеци. Објекат се протеже по слободној површини и обавија простор стварајући два унутрашња дворишта заштићена од двије прометне саобраћајнице на које школа излази.

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

Фасада као елемент који на најдиректнији начин комуницира са корисницима има улогу да путем архитектонског језика заинтересује и на јасан начин предочи просторе и активности у објекту. То се постиже транспарентном унутрашњом фасадом и једним дијелом равног крова који се користи, док је крило са учионицама које гледа на улицу спуштено 50 cm од нивоа терена и додатно заштићено земљаним насипима и вегетацијом. У самој основи ради се о веома једноставном, објекту подијељеном на два крила (матичне учионице, разредна

настава) међусобно повезана топлом везом.

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

Електромагнетни осциллатор МК- 20

Испитивање модалних облика гредних система

лектромагнетни осциллатор МК-20 служи за испитивање модалних облика гредних система и површинских носача разних облика и типова ослањања. Гредни и површински носачи који се испитују на електромагнетном осцилатору реално представљају динамичке моделе који су побуђени с принудном хармонијском силом са пригушењем.

Аутори: Огњен Мијатовић, Мануел Десанчић Пригушене осцилације са хармонијском поремећајном силом Слика 1.

Ради олакшања испитивања и прорачуна стварни динамички систем смо упростили и посматрали га као динамички систем који слободно осцилује. Састоји се из четири компоненте: • електромагнета на носачима који побуђује вибрације у једном ослонцу • фиксатора за други оцлонац • угибомјера са носећом шином • главне носеће плоче са клизним шинама Гредни носач На слици 1. и 2. смо упоредили дијаграм који смо добили рјешењем диференцијалне једначине штапа типа (S) и облик осциловања истог штапа на електромагнетном осцилатору МК – 20.

1.0 0.5 0.2

0.4

0.6

0.8

1.0

1.2

0.5 1.0 Слика 2.

Добијени резултати испитивања на осцилатору МК – 20 Табела 1: Штап типа К

Тон осциловања ЕЛ.М.Осцилатор МК-20 (пола штапа типа К)

Wolfram mathematic-a (пола штапа типа К)

SAP (штап типа К)

Фреквенција осциловања [Hz]

2.3

12.5

31.3

58.3

2.36

12.74

31.45

58.49

2.36

12.74

31.45

58.49

Релативна разлика

0,5-1%

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

Површински носач Задавањем сигнала осцилатора МК - 20 побуђује плочу на вибрирање једном од сопствених фреквенција. При томе

одређени дијелови плоче остају непомјерљиви (чворне линије), те се на тим мјестима скупља со што нам омогућава идентификовање својственог облика.

Електромагнетни осцилатор MK-20

Toн: 93

Фреквенција: 1956 Hz

SAP

Toн: 93

Фреквенција: 1978 Hz

Релативна грешка: 1.1% Електромагнетни осцилатор MK-20

Toн: 116

Фреквенција: 2516 Hz

SAP

Тон: 116

Релативна грешка: 1%

Електромагнетни осциллатор МК-20

Фреквенција: 2543 Hz

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

Првонаграђени рад на научностручном скупу СТЕС 2012.

Процјена зоне могућих поплава територије Града Бијељина коришћењем софтверског пакета ARCGIS Аутори: Младен Амовић, Славко Васиљевић Ментор: спец. карт. Драгољуб Секуловић

обзиром на значај посједовања тачних и правовремених информација о простору, неопходних за успешно планирање и развој подручја, као и успешно коришћење простора, те адекватну заштиту од потенцијалне опасности од поплава у насељеним зонама те у зонама од пољопривредног значаја у потпуности су оправдани захтjеви за сталним усавршавањем метода прикупљања и обраде просторних података који нам дају информације о зони ризика од поплава, као природне непогоде. Концепција и флексибилност савремених система за снимање, те достигнути ниво развоја рачунарске опреме и метода обраде одговарајућих подлога те снимљног материјала, с оправдањем нам дају увјерење да се у пракси могу користити код израде и ажурирања крупноразмјерних тематских карата зона потенцијалних поплава. (Tадић В., 2010.; Секуловић Д., Татомировић С.) На основу те претпоставке у раду је разрађен модел картографске обраде подручја у размјери 1:100 000 коришћењем прикупљених података о географском подручју сачуваних као атрибутна табела у database формату, тј. као shapefile.dbf, као основе за прикупљање података у програмском пакету ArcGis 9.3, на бази технолошких рјешења примењених за моделовање и обраду података у поступку израде Тематске карте 1:100000 процјене зоне могућих поплава на територији града Бијељина. Значај процјене ризика од поплава територије Града Бијељине Главни природни узроци настанка поплава су велике количине падавина на сливу које се могу појавити као јаке (олујне)

кише кратког трајања или као кише слабијег интензитета, али дугог трајања. Најнеповољнија комбинација настаје у случају коинциденције топљења снијега и појаве обилних киша, обично различитих карактеристика по интензитету, трајању и просторном распореду. Појавама поплава доприносе и антропогени утицаји који могу драстично измијенити природне услове отицања на сливу (сјеча шума, смањење инфилтрације у подземље, урбанизација и стално повећање изграђености, неадекватно управљање акумулацијама). Такође, људско дејство не мора увијек бити деструктивно, оно примјеном адекватних радова и мјера може промјенити режим отицања на сливу и умањити интензитет разорности поплава. Град Бијељина има велики значај, за Републику Српску како у економском тако у геостратешком положају. Њен највећи потенцијал се огледа у аграрном аспекту па стога је веома важно одрадити адекватну процјену ризика од поплава, прије свих, пољопривредних подручја територије Града Бијељина како би се могле предузети адекватне мјере заштите од ове природне непогоде. За територију Града Бијељине плављењу погодује низ природних карактеристика сливног подручја: • географско-физичка својства терена (рељеф, густина мреже водотока, величина слива, облик и пад) • геолошко-хидролошка грађа терена • хидропедолошко стање • биолошке прилике на сливу Анализа постојећег садржаја и материјала Организација географских података у тематске слојеве и табеле се врши уз помоћ ГИС-

а. Како су географски скупови података у ГИС-у геореференцирани, они имају реалне локације и међусобно се преклапају. Хомогени скупови података су организовани у слојеве тако што је растер дигитални модел (ЕSRI, 2002). Принцип тематских слојева је од великог значаја за ГИС скупове података. ГИС омогућава комбинацију информација у циљу идентификације интересних зона (нпр. израде тематске карте зоне процјене ризика од поплава). Као такав омогућава планирање, коришћење и заштиту земљишта и управљање природним ресурсима. Као економски и пољопривредни центар, Бијељина има огроман значај за Републику Српску. Након преузимања расположивих података о елементима садржаја из базе података ESRI који се односе на дефинисани експериментални радни простор, приступило се визуелној анализи садржаја (ESRI, 2002). Уз помоћ ГИС-а омогућено је управљање и прописано моделовање и помоћ стратешком одлучивању за процјену зоне ризика од поплава. Као такви прикупљени подаци о географксом подручју, те подаци о ризицима се чувају као атрибутна табела у database формату, тј. као shapefile.dbf тако да се сви графички прикази израђују и ис-

Слика 1. Buffer зона територије града Бијељина

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

поручују у ГИС формату (shapefile. dbf). Употребом софтверског пакета АrcMap добијамо статичку тематску карту која се користи при изради документације за заштиту територија од могућих поплава (слика 1). Коришћењем овог софтверског пакета потребно је приказати зону плављења од 2.5 km од осе корита (слика 2). Обрада и обједињавање векторског садржаја Векторизација постојећег садржаја се врши на стандардној рачунарској конфигурацији. Она се врши тако што се нови елементи садржаја дигитализују директно на монитору у програмском пакету ArcGis 9.3, активирањем одређене класе објеката из базе података. За комплетан процес векторизације и картографске обраде коришћен је стандардан логички модел базе података и симбологија из базе података ESRI Bosnia. Након дефинисања положаја територије града Бијељине и учитавању одговарајућег садржаја за поменуту територију уз помоћ софтверског пакета ArcМаp 9.3 извршена је векторизација хидрологије . Избором и едитовањем одговарајуће класе објеката, у овом случају „Bosnia-Herzegovina rivers“, извршена је векторизација. Након исцртавања затвореног полигона, поентирањем преломних тачака по крајњим ивицама предметног објекта, у одговарајућим колонама су креиране табеле атрибута, унијете су ознаке и шифре у складу са унапред утврђеном логичком структуром и симбологијом. Даљим радом уз помоћ софтверског пакета ArcМаp 9.3 је дефинисана Buffer зона у појасу од 2.5 km од осе корита која је представљена једним полигоном.

Слика 2. Buffer зона представљена једним полигоном у појасу од 2.5 km

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

Након извршене комплетне векторизације свих класа објеката које припадају тематском слоју у бази података је садржано 6146 објеката чиме је извршено њихово повезивање у функционалну целину, у складу са усвојеним картографским начелима. За разлику од класичне картографске обраде, где су оригинали топографског садржаја прво исцртавани у оловци, а затим картографски обрађивани, код обликовања дигиталне графике процес картографског моделовања тече паралелно са прикупљањем дигиталних података. Сваки просторни ентитет (дефинисан као објекат), поред једнозначне просторне дефиниције, обавезно поседује и свој графички атрибут – картографски симбол или тип графичког приказа, који мора бити претходно дефинисан у неком дигиталном симболошком систему (Tадић В., 2010.; Секуловић Д., Татомировић С.). Најприроднији начин додељивања графичких атрибута јесте управо у тренутку настајања неког ентитета у процесу векторизације. Из тог разлога се пре процеса векторизације ентитета у пројекат фајл базе података (mxd формат) учитава и повезује симбологија по појединачним класама елемената. Преостали картографски садржај, као што су називи и бројчано-словни подаци инкорпорирају се у садржај накнадно, када се топографском садржају даје и коначни естетски изглед (ESRI, 2002). Коначно картографско обликовање и обједињавање векторизованог садржаја подразумева подешавања у организацији унутрашње структуре основних елемената симбола као делова који појединачно утичу на коначан изглед карте. Прецизније речено унутрашњом структуром

симбологије одређује се „тежина“ сваког графичког примитива (који је део симбола) у односу на друге графичке примитиве (делове симбола), односно дефинише се „шта иде преко чега“ и „шта се са чим укршта“ (Dowman I., Dolloff J., 2000; Татомировић С. и остали, 2009). За ажурирање географских назива формирана је група класа објеката „Name_1“ у коју су разврстане класе објеката „Bosnia-Herzegovina hydro lines“ „Bosnia-Herzegovina cities under 5k“, „Bosnia-Herzegovina cities under 5k-10k“, „Bosnia-Herzegovina cities under 10k-20k“, „BosniaHerzegovina cityes under 20k-50k“ и „Bosnia-Herzegovina cities over 100k“ који су, геометријки посматрано, тачке које се локацијски односе на испис конкретног назива на карти, али се симболошки не представљају на карти. Сами географски називи уносе се као атрибути у базу података. Да би се обезбедио њихов квалитетан испис на самој карти врши се њихово лабелирање према подешеним параметрима, а потом и превођење тако добијених лабела у графички елеменат анотације. Након извршених подешавања лабела за све класе објеката, укључујући и географске називе, израђене су анотације, које омогућавају већу слободу у манипулацији бројчано- словним подацима и географским називима. Након завршетка дигиталне картографске обраде групе класа које се односе на географске називе и комплетног обједињавања векторизованог садржаја добијен је финални производ – статичка карта у размјери 1:100 000 за конкретно експериментално подручје који је у својој суштини визуелизована база геопросторних података (Слика 3).

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

Слика 3. Статичка карта потенцијaлне зоне плављења територије града Бијељина

Литература

Значај израде тематске карте процјене зоне од поплава као дијела пројектне документације у заштити од поплава За територију града Бијељина је потребно на темтаској карти идентификовати и приказати у размјери 1:100 000 дијелове територије која су потенцијално угрожени од поплава или би у будућности могли бити угрожени у интервалу од 2.5 km од средишне линије корита. На темељу резултата хидролошке обраде и анализа расположивих информација добијамо прелиминарну процјену поплавних ризика и потенцијалних штета од дејства воде. Сврха цијелог задатка је израдити карту прелиминарне процјене поплавног ризика која представља иницијалну подлогу за реализацију првог корака у процесу развоја и успостављања планова управљања поплавним ризиком складно захтјевима Европске Уније из оквирне директиве о водама (Water Framework Directive, 2000/60/EC) и нове Поплавне директиве (Floods

Directive, 2007/60/EC). Дакле, задовољавањем ових директива приступљено је изради прелиминарне карте процјене потенцијалног поплавног ризика за територију града Бијељина. Примењена хардверска платформа, ГИС софтвер ArcGis 9.3, као и креирани логички модел података, омогућили су у потпуности ажурирање и дигиталну картографску обраду података за процјену зоне потенцијалних поплава територије града Бијељина. Подаци обрађени на тај начин у својој суштини постају ГИС производ – визуелизована база геопросторних података, примењива за потребе процјене ризика плављења датим простором, али истовремено и квалитетна основа за савремену картографску продукцију листова тематске карате у размеру 1:100 000 за дато подручје.

1. Tадић, В., Секуловић, Д., Татомировић, С. (2010). Картографска обрада урбаних подручја коришћењем сателитског снимка као основе за прикупљање, Гласник српског географског друштва, 225-238. 2. Dowman, I., Dolloff, J. (2000). An evaluation of rational functions for photogrammetric restitution, IAPRS, 254-266. 3. Швоња, М., Дрнас, А., Стеинбауер, М. (2010). Прелиминарна процјена поплавних ризика на подручју Растока, Вргорског поља и Баћинских језера. 4. Републички геодетски завод. (Јун 2000). Правилник о плановима и картама. „Службени Гласник Републике Српске“, број 55/09. (Јун 2010) 5. ArcGIS online help 6. http://webhelp.esri.com/ arcgisdesktop/9.2/index. cfm?TopicName=welcome 7. ESRI. (2006). ArcGIS Ver. 9.3 HELP 8. ESRI. (2010). www.esri.com 9. Peter, A. Burrough & Rachael, A. McDonnell. Принципи географских информационих система. 10. ESRI (2006). Implementing ArcGIS Schematics for Utilities and Transportation, white paper

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

Метод коначних елемената

Описивање савијања греде примјеном раванског коначног елемента Аутор: Слободан Ђурђевић

Слика 1. Коначни елемент и дискретизација греде елементом

сновни задатак у прорачуну и димензионсању инжењерских конструкција јесте избор механичког модела који би реално и квалитетно описао могуће понашање стварне конструкције у експлоатацији. Сам избор модела зависи од природе проблема, тј. да има што мање поједностављења у односу на стварни систем, а при томе да буде употребљив за математички апарат којим располажемо. Задовољење ова два критеријума често је представљало тежак задатак за инжењере, посебно развојем и појавом комплексних конструкција у новије доба. Описивање савијања греде раванским елементом представља савремену анализу система методом коначних елемената. Заснива се на тзв. физичкој дискретизацији, тј. систем издјелимо на n елемената при чему га сводимо на коначан број степени слободе и проблем са диференцијалног спуштамо на алгебарски ниво. Систем се дијели коначним елементима који су дефинисани преко три параметра: обликом, чворовима и њиховим бројем и интерполационим функцијама између чворова. У чворовима усвајамо основне непознате а

интерполационе функције служе за апроксимацију величина између чворова па тако добијамо континуално рјешење по читавом домену. Најједноставнији елемент за описивање овог проблема је правоугаони елемент са чворовима у тјеменима и по три основне непознате по чвору. Изглед овог елемента и дискретизација греде овим елементом дати су на слици 1. Основне непознате у чворовима представљају помијерања у правцима глобалних оса и ротацију са вектором управним на раван носача. Овако усвојене непознате добро описују проблем с обзиром да се носач налази у равном стању напона па су то уједно и једина могућа помјерања. Поред основних непознатих потребне су и интерполационе функције које се изводе према могућем стању деформација, односно формирањем поља датих помјерања. Чланови функција изведени су за јединична помјерања у чворовима. Једна од интерполационих функција приказана је на следећој слици, за јединично вертикално помјерање у чвору 1, док су остала једнака нули. Овим функцијама дефинисан је облик промјене величина између чворова. Стварна помјерања носача добијамо производом инверзне матрице крутости и вектора оптерећења који се добијају на основу интерполационих функција. Овако дефинисан проблем представља улазне параметре за аутоматизацију процеса у неком од математичких програма па се формира алгоритам који врло једноставно одређује потребне

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ Слика 2. Интерполациона функција

величине, при чему се само дефинишу улазни параметри, а програм приказује деформисан облик носача, помјерање и напоне у носачу. На слици 3 приказани су резултати једног таквог програма, деформисан облик носача који је издијељен већим бројем коначних елемената, при чему су добијена помјерања у чворовима сваког елемента. У питању је проста греда која је оптерећена једнако подијељеним оптерећењем дуж своје осе, па се види симетрија утицаја у греди у односу на средину греде. Други дио резултата односи се на напоне (Слика 4) унутар греде, смичуће и нормалне силе, гдје се јасно виде максимално напрегнуте зоне. Код димензионисања АБ елемената, често је потребно извршити више итерација у

циљу проналаска оптималног рјешења, при чему се сваки пут прорачунавају напони и угиби носача за нову геометрију. Корекција геометрије врши се релативно лако па описивање савијања греде на овај начин представља врло употребљив апарат за инжењере у пракси. Испитивањем добијених резултата дошло се до закључка да су резултати високе тачности у односу на техничку теорију савијања. Предност је та да се добија прегледан и јасан увид у напрезања унутар система и за разлику од техничке теорије савијања геометрија носача не игра важнију улогу. На овај начин могу се описивати сви системи који испуњавају критеријуме равног стања напона.

Слика 3. Деформисан облик греде

Слика 4. Нормални и смичући напони у греди

Грађевинарство у свијету 56 58 61 62 63 65 67

„Ћуприја“ између два континента Примјена у различитим инжењерским областима Лоши примјери употребе шипова Temppeliaukiokirkko Особине по мјери архитеката, дизајнера и купаца Упркос великим разликама, постоји и сличност Нови Стари мост

Нови подвизи у мостоградњи

„Ћуприја“ између два континента

Пише: Милка Попратин

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

остови представљају нераскидиву везу између генерација и времена, представљају грађевину која мора да има двије стране, двије обале да би испунила сврху свог постојања. Иво Андрић каже: “Тако, свуда у свијету, гдје год моја мисао крене или стане, наилази на вјерне и ћутљиве мостове, као на вјечиту и вјечно незасићену људску жељу да се повеже, измири и споји све што искрсне пред нашим духом, очима и ногама, да не буде дијељења, противности ни растанка.” Очигледан примјер овога о чему говори Андрић је тим париског студија „Off Arhitecture“. Наиме, увелико се говори о повезивању Америке и Азије, тунелима и мостовима дугим 90 километара, на мјесту Беринговог мореуза између Сибира и Аљаске. Два паралелна бетонска зида, дебљине по 10 метара, за које је потребно 90 милиона кубних метара бетона, ојачана са три хиљаде пободених стубова би били прелаз за возове и аутомобиле. Постојали би и подводни тунели да би се омогућио пролаз бродова. Ширина моста од 50 метара, колико је

и растојање двије трасе пута, попречно би била повезана цијевима од плексигласа које би представљале пролаз за морске животиње. Два острва Диомеда која се налазе у средишту мореуза би била повезана пасарелом од 450 плутајућих коцака и носила би назив “Шеталиште мира”. У стјеновитим страницама острва би лежали хотели који би смјештали 150 хиљада људи, а у смјештајном капацитету самог моста би могло да борави још 50 хиљада људи. На стубовима пободеним у море, морске струје, плиме и осеке би требало да подстакну рад турбина за производњу струје, а подјела, коју би ова грађевина правила између Арктичког и Сјевернопацифичког океана би доприносила хлађењу и десаланизацији арктичких вода, чувајући леднике сјеверног пола од топљења. Ова грађевина је, заправо, велики инжењерски изазов с обзиром да распон који треба спојити износи 90 километара, а до данас је, најдужим мостом на свијету, који се налази у Кини, спојено 41,5 километара. Ипак, мало већи изазов од савладавања дужине и дубине, представља неколико десетина милијарди евра, колико би Русија и САД требало да издвоје за изградњу ове фантазије.

3D ласерско скенирање

Примјена у различитим инжењерским областима Пише: Гордана Јаковљевић

рви терестички ласерски 3D системи појавили су се деведесетих година и до данас је дошло до значајног техничког напретка на овом пољу. У посљедње вријеме, како ова технологија постаје приступачнија, све већи број геодетских стручњака увиђа предност оваквог начина прикупљања података. Терестичко ласерско скенирање омогућује лако и брзо прикупљање сложених геометријских података о зградама, машинама и објектима. Свака тачка је одређена положејем (x, y, z) и интензитетом (i) повратног сигнала. Предност ласерског скенирања је у прикупљању података о великом броју тачака у кратком временском року. Ласерско скенирање примјењује ласерску технологију. Инструмент који се користи при ласерском скенирању назива се трестички ласерски скенер (ТЛС). Ласерски зрак се емитује из мјерног инструмента, рефлектује од објекат који се снима, и враћа до инструмента. Регистровање дужине и угла са одређеног стајалишта даће 3D координате тражене

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

тачке. Резултат снимања је скуп тродимензионалних XYZ тачака који се назива облак тачака. Удаљеност између сусједних снимљених тачака у облаку зависи од близине објекта снимања и карактеристике самог инструмента. Према начину снимања разликујемо три врсте ТЛС: Скенер камера-ограничено видно поље (FOV ) на 40° x 40°, може се упоредити са фотрограметријским камерама. Снимање се врши помоћу два огледала која усмјеравају ласерске зраке. Предност је велики домет, а недостатак уско видно поље. Панорамски скенер – скенира све око себе осим подручја испод постоља на којем се налази. Снимање се изводи ротацијом једног огледала које усмјерава ласерске зраке. Предност се огледа у брзини прикупљања података и величини подручја скенирања. Недостатак је кратак домет. Хибридни скенер - FOV у хоризонталној оси је 360°, док је по вертикалној оси ограничен на 60°. Овај тип скенера садржи призму или огледало, који се ротира око хоризонталне осе. Скенира све у вертикалном углу 60°, а цијели инструмент се ротира око вертикалне осе за 360°. Овај тип инструмента се због своје свестраности најчешће користи у пракси .

Слика 1: Шематски приказ три врсте скенера

ฮ ฯ ฮปฯ ฯ ฮท ใ ฉ ฮ ฯ ฯ ฯ ใ ฉ ฯ ฯ ฯ

ะ ะฐ ะผั ะตั ะตั ะต ั ะดะฐั ะตะฝะพั ั ะธ ะปะฐั ะตั ั ะบะธะผ ั ะบะตะฝะตั ะพะผ ะบะพั ะธั ั ะต ั ะต ั ั ะธ ั ะฐะทะปะธั ะธั ะต ั ะตั ะฝะพะปะพะณะธั ะต: ะ ั ะปั ะฝะพ ะผั ะตั ะตั ะต ั ะดะฐั ะตะฝะพั ั ะธ โ ะทะฐั ะฝะพะฒะฐะฝะพ ั ะต ะฝะฐ ะผั ะตั ะตั ั ะฒั ะตะผะตะฝั ะบะพะณ ะธะฝั ะตั ะฒะฐะปะฐ ะฟั ะพั ั ะธั ะฐั ะฐ ั ะฐะปะฐั ะฐ. ะ ะพะผะตั ะพั ั ะฒะฐั ะตะฝ ะพะฒะพะผ ะผะตั ะพะดะพะผ ะผะพะถะต ะฑะธั ะธ ะฟั ะตะบะพ 1 km. ะ ั ะตั ะตั ะต ะฒะตะปะธะบะธั ั ะดะฐั ะตะฝะพั ั ะธ ะฟะพะดั ะฐะทั ะผะธั ะตะฒะฐ ะธ ั ะผะฐั ะตะฝั ั ะฐั ะฝะพั ั . ะคะฐะทะฝะพ ะผั ะตั ะตั ะต ะดั ะถะธะฝะฐ ะทะฐั ะฝะพะฒะฐะฝะพ ั ะต ะฝะฐ ะผั ะตั ะตั ั ั ะฐะทะฝะต ั ะฐะทะปะธะบะต ะธะทะผะตั ั ะตะผะธั ะพะฒะฐะฝะพะณ ะธ ะฟั ะธะผั ะตะฝะพะณ ั ะฐะปะฐั ะฐ. ะ ะพะผะตั ั ะต ะพะณั ะฐะฝะธั ะตะฝ ะฝะฐ ั ั ะพั ะธั ะฐะบ ะผะตั ะฐั ะฐ ะฐะปะธ ั ะฐั ะฝะพั ั ะพะฒะพะณ ะฝะฐั ะธะฝะฐ ะผั ะตั ะตั ะฐ ั ะต ะดะพ ะฝะตะบะพะปะธะบะพ ะผะธะปะธะผะตั ะฐั ะฐ. ะขั ะธะฐะณั ะปะฐั ะธะพะฝะพ ะผั ะตั ะตั ะต ะดั ะถะธะฝะฐ ะทะฐั ะฝะพะฒะฐะฝะพ ั ะต ะฝะฐ ะฟั ะธะฝั ะธะฟั ะพะฟั ะธั ะบะต ั ั ะธะฐะฝะณั ะปะฐั ะธั ะต. ะ ะฐั ะตั ั ะบะธ ะทั ะฐะบ ั ะต ะฟั ะพั ะตะบั ั ั ะต ะฝะฐ ะพะฑั ะตะบะฐั ะธ ั ะตะณะธั ั ั ั ั ะต ะฝะฐ ั ะตะฝะทะพั ั ะบะพั ะธ ั ะต ั ะผั ะตั ั ะตะฝ ะฝะฐ ะฟะพะทะฝะฐั ะพั ั ะดะฐั ะตะฝะพั ั ะธ ะพะด ะธะทะฒะพั ะฐ ะทั ะฐะบะฐ. ะ ะพะผะตั ั ะต ะพะณั ะฐะฝะธั ะตะฝ ะฝะฐ ั ะฒะตะณะฐ ะฝะตะบะพะปะธะบะพ ะผะตั ะฐั ะฐ ะฐะปะธ ั ะฐั ะฝะพั ั ะบะพั ะฐ ั ะต ะผะพะถะต ะฟะพั ั ะธั ะธ ะพะฒะพะผ ะผะตั ะพะดะพะผ ั ะต ั ะณั ะฐะฝะธั ะฐะผะฐ ะพะด ะฝะตะบะพะปะธะบะพ ะผะธะบั ะพะผะตั ะฐั ะฐ. ะ ะฑะพะณ ั ะฒะตะณะฐ ะฝะฐะฒะตะดะตะฝะพะณ ะฝะฐั ั ะตั ั ะต ั ะต ะบะพั ะธั ั ะธ ะฟั ะปั ะฝะฐ ะผะตั ะพะดะฐ. ะขั ะพะดะธะผะตะฝะทะธะพะฝะฐะปะฝะต ะบะพะพั ะดะธะฝะฐั ะต ั ะฐั ะฐะบะฐ ั ะต ั ะฐั ั ะฝะฐั ั ะฝะฐ ะพั ะฝะพะฒั ะธะทะผั ะตั ะตะฝะธั ะดั ะถะธะฝะฐ ะธ ั ะณะปะพะฒะฐ. ะกะฒะฐะบะฐ ั ะฐั ะบะฐ ะผะพะถะต ะฑะธั ะธ ะฟั ะตะทะตะฝั ะพะฒะฐะฝะฐ ั ะฟั ะพั ั ะพั ั ั ะฐ ั ะฒะพั ะธะผ ะฟั ะพั ั ะพั ะฝะธะผ 3D ะบะพะพั ะดะธะฝะฐั ะฐะผะฐ. ะ ะพะฝั ะธะฝั ะธั ะฐะฝะพ ะธ ะฑั ะทะพ ะผั ะตั ะตั ะต ั ะฐะบะฒะธั ั ะฐั ะฐะบะฐ ะฟั ะตะดั ั ะฐะฒั ะฐ ะฟั ะพั ั ะพั ะฝะพ ั ะบะตะฝะธั ะฐั ะต. ะ ะพะฝะฐั ะฐะฝ ั ะตะทั ะปั ะฐั ะฟั ะตะดั ั ะฐะฒั ะฐ ั ะฐั ะฐะฝ ะธ ะฟั ะตั ะธะทะฐะฝ 3D ะผะพะดะตะป ะฟั ะพั ั ะพั ะฐ. ะกะบะตะฝะตั ะต ะฟะพ ะฝะฐั ะธะฝั ะฟั ะธะบั ะฟั ะฐั ะฐ ะฟะพะดะฐั ะฐะบะฐ ั ั . ะพะฑะปะฐะบั ั ะฐั ะฐะบะฐ ะดะธั ะตะปะธะผะพ ั ะดะฒะธั ะต ะณั ั ะฟะต: 1. ะฐะฟั ะพะปั ั ะฝะธ (ะณะตะพั ะตั ะตั ะตะฝั ะธั ะฐะฝะธ) ะธ 2. ั ะตะปะฐั ะธะฒะฝะธ (ะปะพะบะฐะปะฝะธ). ะ ะฐั ะตั ั ะบะธ ั ะบะตะฝะตั ะธ ะธะผะฐั ั

ั ะณั ะฐั ะตะฝ ะฒะตั ั ะธะบะฐะปะฝะธ ะธ ั ะพั ะธะทะพะฝั ะฐะปะฝะธ ะบะพะผะฟะตะฝะทะฐั ะพั ั ั ะพ ะธะผ ะพะผะพะณั ั ั ั ะต ะพะดั ะตั ะตะฝะต ะฟั ะตะดะฝะพั ั ะธ ะฐะปะธ ะธ ะฝะตะดะพั ั ะฐั ะบะต ั ะพะดะฝะพั ั ะฝะฐ ั ะบะตะฝะตั ะต ะฑะตะท ะบะพะผะฟะตะฝะทะฐั ะพั ะฐ. ะ ั ะตะดะฝะพั ั ั ะต ะพะณะปะตะดะฐ ั ะผะพะณั ั ะฝะพั ั ะธ ะผั ะตั ะตั ะฐ ะบะฐะพ ะธ ะบะปะฐั ะธั ะฝะธะผ ะธะฝั ั ั ั ะผะตะฝั ะธะผะฐ: ั ะฐะทะฒะธั ะฐั ะต ะฟะพะปะธะณะพะฝั ะบะพะณ ะฒะปะฐะบะฐ, ะธั ะบะพะปะธั ะตั ะต ั ะฐั ะฐะบะฐ, ะผั ะตั ะตั ะต ั ะตะดะฝะต ะบะฐั ะฐะบั ะตั ะธั ั ะธั ะฝะต ั ะฐั ะบะต... ะขะฐะบะพ ะฟั ะธะบั ะฟั ะตะฝะธ ะฟะพะดะฐั ะธ ะผะพะณั ั ะต ะณะตะพั ะตั ะตั ะตะฝั ะธั ะฐั ะธ ะพะดะผะฐั ะฝะฐ ั ะตั ะตะฝั . ะ ะตั ั ั ะธะผ, ั ะบะตะฝะตั ะธ ั ะฐ ะบะพะผะฟะตะฝะทะฐั ะพั ะพะผ ะผะพั ะฐั ั ะธั ะฟั ะฝะธั ะธ ะทะฐั ั ั ะตะฒะต ะพ ะฒะตั ั ะธะบะฐะปะฝะพั ั ะธ ะพั ะฐ ั ะฟั ะพั ั ะพั ั ั ะธะผะต ั ะต ะพะฝะตะผะพะณั ั ะตะขะฐะฑะตะปะฐ 1. ะ ะพั ะตั ะตั ะต ะขะ ะก-ะฐ ั ะฐ ะบะปะฐั ะธั ะฝะพะผ ะผั ะตั ะฝะพะผ ั ั ะฐะฝะธั ะพะผ

ะ ะปะฐั ะธั ะฝะฐ ะผั ะตั ะฝะฐ ั ั ะฐะฝะธั ะฐ ะ ั ะตั ะตั ะต ะบะฐั ะฐะบั ะตั ะธั ั ะธั ะฝะธั ั ะฐั ะฐะบะฐ ะ ะฐะปะธ ะฑั ะพั ั ะฐั ะฐะบะฐ ะฃะปะพะถะตะฝะธ ั ั ั ะด ะฟะพ ั ะฐั ะบะธ ั ะต ะฒะตะปะธะบะธ ะขะฐั ะบะต ั ะฝะธะผะฐั ะฐ ั ะต ะพะดะฐะฑะธั ั ะฝะฐ ั ะตั ะตะฝั ะ ะฒะฐะปะธั ะตั ั ะฝะธะผะบะฐ ะพะดั ะตั ั ั ะต ะธะทะฑะพั ั ะฐั ะฐะบะฐ ะ ะพั ั ะตะฑะฝะพ ั ะต ะฒะพะดะธั ะธ ั ะบะธั ั ะดะตั ะฐั ะฐ

3D ะปะฐั ะตั ั ะบะธ ั ะบะตะฝะตั (ะขะ ะก) ะ ะต ะผั ะตั ะต ั ะต ะบะฐั ะฐะบั ะตั ะธั ั ะธั ะฝะต ั ะฐั ะบะต ะ ะตะบะพะฝั ั ะพะปะธั ะฐะฝ ะธะทะฑะพั ั ะฐั ะฐะบะฐ ะฃะปะพะถะตะฝะธ ั ั ั ะด ะฟะพ ั ะฐั ะบะธ ั ะต ะผะฐะปะธ ะกะฝะธะผะฐะบ ะฝะตะผะฐ ะณะตะพะผะตั ั ะธั ั ะบะพ ะทะฝะฐั ะตั ะต ะ ะฒะฐะปะธั ะตั ั ะต ะพะฟะธั ะฝะพะณ ะบะฐั ะฐะบั ะตั ะฐ ะ ะธั ะต ะฟะพั ะตั ะฑะฝะพ ะฒะพะดะธั ะธ ั ะบะธั ั ะดะตั ะฐั ะฐ

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

но нагињање и усмјеравање скенера у различитим смјеровима. Такође, осјетљивији су на подрхтавањa тла. Већина скенера прикупљање податак врши помоћу рачунарсог програма који се испоручује заједно са инструментом. Свака аплкација је различита али је резултат исти – облак тачака. На тржишту су понуђени ласерски скенери различитих произвођача као што су: Leica, Trimble, Riegel…

тим пред геодетске стручњаке постављају се различити захтјеви. 3D ласерско скенирање кориштено је при рјешавању једне од најстаријих мистерија Stonehenge. 3D ласерским скенерима прикупљени су милиони тачака микро топографије на површи 83 преостала камена. Тачке су прикупљене с резолуциом од 0,5 mm. Отклањањем 1-3 mm површинског слоја камена који

Слика 1. Leica ScanStation P20

Карактеристике Тачност појединачног мјерења Тачност 3D позиционирања

3 mm на 50 m; 6 mm на 100 m

Линеарна грешка

≤ 1 mm

Тачност мјерења угла

8” хоризонтални; 8” вертикални

Двоосни копензатор

Могућност укључивања/искључивања; тачност 1,5 “

Радна температура

–20° C до +50° C / –4° F до 122° F

Температура сладиштења

–40° C до +70° C / –40° Fдо158° F

Један од најбољих уређаја је Leica ScanStation P20. ПРИМЈЕНА 3D ласерско скенирање се примјењује у различитим инжењерским областима самим Грађевински и индустријски премјер

је оштећен временом (тамнији дио), откривени су облици различите величине. Иако данас невидљиве, у раном бронзаном добу слике су биле јасне на неоштећеном камену. Tабела 2: Примјена ТЛС

Захтјеви

Примјери

3D модели објекта

Тунели, мостови, аутоцесте, бране...

Детекција и прећење помјерања и деформација

Творнице, платформе...

Одређивање количине и величине материјала/објекта

Авиоиндустрија, бородоградња Високоградња

2D цртежи Архитектура и очување културне баштине

2D цртежи

Фасаде и интеријери грађевина

Текстуални ‘’mesh’’

Статуе и архелогија

Рудници и земљани ископи

Рачунање запремине

Форензика

3D модели Рудници

Локацијске разлике земљаних плоча

Земљани радови свих врста

3D презентација догађаја

Анализа несрећа

2D цртежи

Криминалистичка обрада

Доказ о догађају Анимације

3D модел

Анимације

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

Фундирање

Лоши примјери употребе шипова Пише: Свјетлана Влашки

Рушење зграде под углом од 90 степени према југу

Изглед шипова на којима је темељена зграда од 13 спратова

Графички приказ поступка који је довео до рушења зграде

емељ је дио грађевине, којим се оптерећење са цјелокупне конструкције преноси у природну средину, тј. тло, на такав начин да конструкција буде трајно примјењива. Темељ је саставни и неопходни дио сваке грађевине, а облик темеља и дубина темељења (фундирања) зависе од врсте грађевине и особина тла. За одабир начина темељења, поред услова на градилишту, пресудан утицај има и извођач и опрема са којом исти располаже. Временом, како се технологија развија, тако се и могућности темељења шире до неслућених размјера. Савремено грађевинарство карактерише изградња објеката све сложенијих конструктивних склопова и изузетних оптерећења. Посебно проблем стварају често неповољни геотехнички услови у којима се такви објекти могу наћи, па је примјена шипова за њихово фундирање најадекватније рјешење. Данас је у употреби преко двије стотине шипова различитих технологија израде и конструктивних карактеристика, од којих је ширу примјену нашао само мали број најквалитетнијих. Осврћући се по околини, можемо рећи да је данас велики број грађевина у свијету темељен на овај начин, употребом шипова. Нажалост, не можемо баш рећи да је у сваком случају примјена шипова била успјешна. И код нас, а и широм свијета налази се

велики број таквих. Као један од „најзанимљивијих“ и тако рећи катастрофалних примјера употребе шипова, издвојила бих комплекс зграда у Кини. Градња је текла сљедећим, могу да кажем са становишта инжењера, нимало „правилним“, редослиједом: Прво је изграђена зграда, гдје су за темељење коришћени неармирани, шупљи шипови. Затим је почела изградња подземне гараже на једној страни зграде. Подземне гараже су ископане са јужне стране зграде, до дубине од 4,6 метара (15 стопа). Ископан шут је нагомилан са сјеверне стране зграде до висине од 10 метара (32 стопа). Ископ је вршен све до самих темеља. Обилне кише су водом наквасиле земљу и на дубини темељних шипова. Зграда је доживјела неуједначен бочни притисак с=0 с обје стране. Ово је резултовало бочним притиском од 3 000 тона, који је био већи него што су неармирани шипови могли да поднесу. Дакле, зграда се срушила у потпуности у правцу југа. Да су ове зграде биле ближе једна другој слиједио би домино ефекат рушења. На сликама се јасно види да нема арматуре у цјевастом бетонском шипу, само неке жичане мреже, а сам темељ је плитак. Поставља се питање ко је кривац за овакве догађаје, да ли је данас, у свијету у којем живимо, уопште могуће градити квалитетно, а прије свега сигурно и безбједно? Овим садржајем желим да подстакнем све будуће инжењере да се осврну око себе, не праве овакве „грешке“ и да нагласим да је ипак у нашем послу, битнији квалитет и безбједност онога што радимо, јер је велика одговорност направити грађевину, а нико од нас не жели сносити посљедице.

Хелсинки: Црква у стијени

Temppeliaukiokirkko Пише: Марија Лукач

emppeliaukiokirkko, како то Финци просто кажу, у преводу значи црква у стијени. Настала је у јеку бурне 1969.године. У том смјелом и немирном добу браћа Tимо и Туомо Суoмалaинен, одлучили су да пројектују цркву сферног облика унутар веома тврде стијене, високе око 12 метара, усред урбаног језгра Хелсинкија. Иако је у почетку било веома мало присталица изградње оваквог храма, он данас представља најпознатији протестантски храм и један од десет најзанимљивијих у свијету. Архитекте су биле присталице природних материјала и њихов стил био је веома слободан. Структура цркве са спољне стране представља праву авантуру и задовољство уколико желите да прошетате њеним полулоптастим кровом,чији је полупречник око 24 метра. Сво камење које је извађено када се црква градила, поређано је као ограда са спољашње стране цркве. Величину унутршњег простора најбоље ћете осјетити тек када сједнете на клупе, направљене од брезиног дрвета и сагледате плафон, налик гигантском диску, направљен од трака бакарне жице дужине 22 километра и зидове од ситних дијелова стијене. Унутрашњост је освијетљена природним свјетлом са преко 180 вертикалних прозорских окана који повезују куполу и зидове. Како је купола математички прецизна тако је и коли-

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

чина свјетлости у различитим дијеловима дворане подијељена између њих према редослиједу вриједности. Олтар је наравно највише освијетљен. Гранитни ентеријер, који је приказан у бојама гранита које су највише заступљене у Финској-црвена, плава, даје лични печат овом простору и оправдава његову популарност. Због свог јединственог архитектонског рјешења акустика је овдје савршена, што се уочава са првим тактовима звона са звучника (права звона не постоје) , па црква служи и као концертна хала у коју може да уђе 750 људи. Овај бисер финске архитектуре годишње посјети око милион

туриста. Цифра је невјероватна, али својом љепотом и јединственошћу он то сигурно заслужује. Уколико посјетите Хелсинки нека вам црква у стијени буде незаобилазна локација, која ће сигурно оставити снажан утисак на вас.

Необичан кров, стијена

Освјетљење ствара посебан амбијент

Окружење

ฮ ฯ ฮปฯ ฯ ฮท ใ ฉ ฮ ฯ ฯ ฯ ใ ฉ ฯ ฯ ฯ

LED ั ะฐั ะฒั ะตั ะฐ

ะ ั ะพะฑะธะฝะต ะฟะพ ะผั ะตั ะธ ะฐั ั ะธั ะตะบะฐั ะฐ, ะดะธะทะฐั ะฝะตั ะฐ ะธ ะบั ะฟะฐั ะฐ ะ ะธั ะต: ะขะฐะผะฐั ะฐ ะฃั ั ั

ะฃ

ะปะพะณะฐ ั ะฐั ะฒั ะตั ะต ั ะฟั ะพั ั ะพั ั ั ะต ะทะฝะฐั ะฐั ะฝะพ ะฟั ะพะผะธั ะตะฝะธะปะฐ ั ะพะดะฝะพั ั ะฝะฐ ะฟั ะธั ะฐั ั ะต ะฒั ะธั ะตะผะต ะณะดั ะต ั ะต ั ะตะฝะฐ ั ั ะฝะบั ะธั ะฐ ั ะฒะพะดะธะปะฐ ะฝะฐ ะพั ะฒั ะตั ั ะตั ะต ะฟั ะพั ั ะพั ะฐ. ะ ะฐั ะฐะฒะฝะพ, ั ั ะฝะฐะผั ะตะฝั ะธ ะดะฐะฝะฐั ะธะผะฐ, ะผะตั ั ั ะธะผ, ะฟั ะฝะพ ั ะต ะฒะตั ะธ ั ะฟะตะบั ะฐั ะพะฟั ะธั ะฐ ะบะพั ะต ะฝะฐะผ ะฝั ะดะธ. ะ ะฐะผั ะตะฝะฐ ั ะฐั ะฒั ะตั ะต ั ะฐะดะฐ ั ะต ั ั ะฐะฝั ั ะพั ะผะธั ะต ะธ ั ะดะตะบะพั ะฐั ะธั ั ะฟั ะพั ั ะพั ะฐ, ั ะต ั ะฒั ะตั ะปะพั ะฝะธะผ ะตั ะตะบั ะธะผะฐ ะธ ะดะธะทะฐั ะฝะพะผ ั ะฐั ะฒั ะตั ะฝะธั ั ะธั ะตะปะฐ ะฟั ะตะดั ั ะฐะฒั ะฐ ะฑะธั ะฝั ั ั ะฐะฒะบั ั ะผะพะดะตั ะฝะพั ะฐั ั ะธั ะตะบั ั ั ะธ. ะ ะฐั ะธะฝะธ ั ะฐั ะฒั ะตั ะต ะฒะฐั ะธั ะฐั ั , ะฐ ั ะฒะฐะบะฐะบะพ ั ะต ั ะฐะทะปะธะบั ั ะต ะพั ะณะฐะฝะธะทะฐั ะธั ะฐ ั ะฐั ะฒั ะตั ะต ั ั ะฐะดะฝะธะผ ะฟั ะพั ั ะพั ะธะผะฐ ะพะด ะพะฝะธั ะบะพั ะธ ั ะปั ะถะต ะทะฐ ะพะดะผะพั ะธ ั ะตะปะฐะบั ะฐั ะธั ั . ะ ะฐั ะฑะพั ะธ ะธะทะฑะพั ั ะต ั ะฐั ะฒั ะตั ะฐ ะบะพั ะฐ ะผะพะถะต ั ั ะฝะบั ะธะพะฝะธั ะฐั ะธ ั ะปะตะบั ะธะฑะธะปะฝะพ ะธ ะผั ะปั ะธั ั ะฝะบั ะธะพ-

ะฝะฐะปะฝะพ. ะขะพ ะธะผะฟะปะธั ะธั ะฐ ะดะฐ ั ะฒะฐะบะฐ ะฟั ะพั ั ะพั ะธั ะฐ ะผะพะถะต ะดะพะฑะธั ะธ ะฝะพะฒั ะดะธะผะตะฝะทะธั ั ั ะฒั ะตั ะปะพั ะฝะธะผ ะตั ะตะบั ะธะผะฐ. ะ ะด 18. ะฒะธั ะตะบะฐ, ะบะฐะดะฐ ั ะต ะธะทะผะธั ั ะตะฝะฐ ั ะธั ะฐะปะธั ะฐ, ะฝะธั ะตะดะฝะฐ ั ะฐั ะฒั ะตั ะฝะฐ ั ะตั ะฝะพะปะพะณะธั ะฐ ะฝะธั ะต ั ะพะปะธะบะพ ั ั ะฟjะตะปะฐ ะดะฐ ั ะทะดั ะผะฐ ั ั ะถะธั ั ะต ะบะฐะพ LED ั ะตั ะฝะพะปะพะณะธั ะฐ. LED ั ะต ั ะบั ะฐั ะตะฝะธั ะฐ Light Emitting Diodes, ะดะธะพะดะฐ ะบะฐะพ ะฟะพะปั ะฟั ะพะฒะพะดะฝะธั ะบะธ ะตะปะตะผะตะฝั ะบะพั ะธ ะตะผะธั ั ั ะต ั ะฒั ะตั ะปะพั ั . LED ะฟั ะตั ะฒะฐั ะฐ ั ะตะปะตะบั ั ะธั ะฝั ะตะฝะตั ะณะธั ั ั ะพั ะพะฝะต ะบะพั ะต ะพะฝะดะฐ ะฒะธะดะธะผะพ ะบะฐะพ ั ะฒั ะตั ะปะพั ั . ะกั ั ะต LED-ะฐ ั ะต ะฟะพะปั ะฟั ะพะฒะพะดะฝะธั ะบะธ ะตะปะตะผะตะฝั ะบะพั ะธ ั ะต ะฝะฐะฟะฐั ะฐ ั ะตะดะฝะพั ะผั ะตั ะฝะธะผ ะฝะธั ะบะธะผ ะฝะฐะฟะพะฝะพะผ, ั ะธั ะตะปะธ ั ะต ั ะธั ั ะตะผ ะทะฐั ะฒะพั ะตะฝ ั ั ะฟะตั ะธั ะฐะปะฝั ะฟะปะฐั ั ะธะบั , ั ั ะพ ั ะพั ะดะฐั ะต ะฟะพั ะตะฑะฝั ั ะฒั ั ั ะธะฝั ะธ ะผะฐะฝะธะฟั ะปะฐั ะธะฒะฝั ั ะฟะพั ั ะตะฑั ะธะฒะพั ั . ะ ะธะผะตะฝะทะธั ะต ั ั ะผะฐะปะต, ะผะฐั ะต ะพะด 5 ะผะผ. ะ ั ั ะพั ะธั ะฐ LED-ะฐ ะพะดะปะฐะทะธ ั ะฒั ะธั ะตะผะต ะธะทะผะตั ั 19601970 ะณะพะดะธะฝะต, ะบะฐะดะฐ ั ั ั ะตะบั ะฟะฐะฝะทะธั ะธ ั ะฐะทะฒะพั ะฐ ะฟะพะปั ะฟั ะพะฒะพะดะฝะธั ะบะต ั ะตั ะฝะธะบะต ั ะกะธะปะธั ะธั ั ะผั ะบะพั ะดะพะปะธะฝะธ ะฟั ะพะธะทะฒะตะปะธ ะธ LED. ะ ั ะฐั ะตะผ 90-ะธั ะณะพะดะธะฝะฐ ะฟั ะพั ะปะพะณ ะฒะธั ะตะบะฐ ะฟะพั ะธั ะต ั ะตะฒะพะปั ั ะธั ะฐ ะบะพั ะฐ ั ะต ั ะธั ะฐะปะธั ั , ะบะฐะบะฒั ะทะฝะฐะผะพ ะทะฐะดั ะธั ั ั ะพั ะธั ะฐะบ ะณะพะดะธะฝะฐ, ะฟะพั ะปะฐั ะธ ั ะธั ั ะพั ะธั ั . ะ ั ะฝะพะฒะฝะฐ ะบะฐั ะฐะบั ะตั ะธั ั ะธะบะฐ ั ะฒั ะตั ะปะพั ั ะธ ะบะพั ั ะตะผะธั ั ั ะต LED ั ะต ั ะพ ะดะฐ ะพะฝะฐ ะธั ะบั ั ั ะธะฒะพ ะตะผะธั ั ั ะต ั ั ะตะบะฒะตะฝั ะธั ั ั ะฒั ะตั ะปะพั ะฝะพะณ ั ะฟะตะบั ั ะฐ ะทะฐ ะบะพั ั ั ะต ะฝะฐะฟั ะฐะฒั ะตะฝะฐ. LED ะฝะต ะตะผะธั ั ั ะต ะฝะธั ะธ ั ะตะดะฝั ะดั ั ะณั ั ั ะตะบะฒะตะฝั ะธั ั , ะทะฐ ั ะฐะทะปะธะบั ะพะด ั ะพะฟะปะพั ะฝะธั ะธะทะฒะพั ะฐ ะพั ะฒั ะตั ั ะตั ะฐ ะบะพั ะธ ะตะผะธั ั ั ั ะฟั ะฝะพ ะฒะตั ะธ ั ะฟะตะบั ะฐั ะทั ะฐั ะตั ะฐ. ะก ะพะฑะทะธั ะพะผ ะดะฐ ั ะต ั ะฟะพั ะปะตะดั ะต ะฒั ะธั ะตะผะต ะตะบะพะปะพะณะธั ะฐ ะดะพะฑะธะปะฐ ะฝะฐ ะทะฝะฐั ะฐั ั ะธ ั ะพะฑะปะฐั ั ะธ ะตะฝะตั ะณะตั ั ะบะต ะตั ะธะบะฐั ะฝะพั ั ะธ, ะฟั ะฒะพะณ ั ะตะฟั ะตะผะฑั ะฐ 2012. ะฝะฐ ั ะฝะฐะณั ั ะต ั ั ั ะฟะธะปะฐ ะทะฐะฑั ะฐะฝะฐ ะฟั ะพะดะฐั ะต ะบะปะฐั ะธั ะฝะธั ั ะธั ะฐะปะธั ะฐ ั ะฐ ะณั ะตั ะฝะธะผ ะฒะปะฐะบะฝะพะผ ั ะ ะฒั ะพะฟั ะบะพั ั ะฝะธั ะธ. ะฆะธั ั ะต ั ั ั ะตะดะฐ ะตะฝะตั ะณะธั ะต (ั ะฐะผะธะผ ั ะธะผ ะธ ะพั ั ะฒะฐั ะต ะพะบะพะปะธะฝะต), ะฐ ั ะผั ะตั ั ะพ ะบะปะฐั ะธั ะฝะต ั ะธั ะฐะปะธั ะต, ะบะพั ะธั ั ะธั ะต ั ะต ั ะทะฒ. โ ั ั ะตะดั ะธะฒะตโ ั ะธั ะฐะปะธั ะต. ะ ั ะตะดะฝะพั ั LED ั ะฐั ะฒั ะตั ะต ั ะต ะฟั ะธั ะต ั ะฒะตะณะฐ ะฒะธั ะพะบะฐ ะตั ะธะบะฐั ะฝะพั ั ั ะฟั ะตั ะฒะฐั ะฐั ั ะตะปะตะบั ั ะธั ะฝะต ะตะฝะตั ะณะธั ะต

ั ั ะฒั ะตั ะปะพั ะฝั (ั ั ะพ ะฟะพะฒะปะฐั ะธ ะผะฐั ะต ะทะฐะณั ะธั ะฐะฒะฐั ะต ั ะฒั ะตั ะปะพั ะฝะพะณ ะธะทะฒะพั ะฐ, ั ะตั ั ะต ะธะฝะฐั ะต โ ะฒะธั ะฐะบโ ะฟั ะตั ะฒะฐั ะฐ ั ั ะพะฟะปะพั ั ), ะดะธะผะตะฝะทะธั ะต, ะปะฐะบะพ ะฟะพะดะตั ะฐะฒะฐั ะต ั ะฐั ะธะฝะต ะพั ะฒั ะตั ั ะตั ะฐ, ะดั ะถะธ ั ะฐะดะฝะธ ะฒะธั ะตะบ (ะดะพ 100 000 ั ะฐะดะฝะธั ั ะฐั ะพะฒะฐ), ั ะต ะฒั ะปะพ ะฑะธั ะฝะฐ ั ั ะฐะฒะบะฐ ะพะดั ั ั ั ะฒะพ ะพั ั ะพะฒะฝะธั ะผะฐั ะตั ะธั ะฐ (ะฝะฟั . ะถะธะฒะต) ะบะพั ะต ั ั ะฟั ะธั ั ั ะฝะต ั ะดั ั ะณะธะผ ั ะฒั ะตั ะปะพั ะฝะธะผ ะธะทะฒะพั ะธะผะฐ. ะ ะฒะฐ ะฒั ั ั ะฐ ั ะธั ะฐะปะธั ะฐ ะฝั ะดะธ ะธ ะธะทั ะทะตั ะฐะฝ ะบะฒะฐะปะธั ะตั ั ะฒั ะตั ะปะฐ ะธ ะฒะธั ะตั ะฝะพั ั ะฑะพั ะฐ. ะกะธั ะฐะปะธั ะต ั ั ะดะพั ั ั ะฟะฝะต ั ะผะพะดะตั ะฝะพะผ ะดะธะทะฐั ะฝั , ั ั ะฒะธะผ ะพะฑะปะธั ะธะผะฐ, ั ะต ะพะดะณะพะฒะฐั ะฐั ั ั ะฒะธะผ ั ะฐั ะธั ะตะฝะธะผ ั ะธะฟะพะฒะธะผะฐ ะณั ะปะฐ. ะจั ะพ ั ะต ั ะธั ะต ั ะธั ะตะฝะฐ ะพะฒะธั ั ะฐั ะฒั ะตั ะฝะธั ั ะธั ะตะปะฐ, ะพะฝะต ั ั ะดะพั ั ะฐ ั ะบั ะฟั ะต ะฝะตะณะพ ะพะฑะธั ะฝะต ั ะธั ะฐะปะธั ะต, ะผะตั ั ั ะธะผ ั ะฐั ั ะฝะฐั ั ั ะธ ั ั ั ะตะดั ะบะพั ั ะดะพะฑะธั ะฐะผะพ ะณะปะตะดะฐั ั ั ะธ ะฝะฐ ะดั ะถะธ ะฒั ะตะผะตะฝั ะบะธ ะฟะตั ะธะพะด, ั ะฒะฐะบะฐะบะพ ั ะต ั ะต ั ะฒะธะดั ะตั ะธ ะฝะฐั ะฑะธั ะฝะธั ะฐ ะบะฐั ะฐะบั ะตั ะธั ั ะธะบะฐ-ะธั ะฟะปะฐั ะธะฒะพั ั . ะ ะพั ะตั ะตั ะฐ ั ะฐะดะธ: ะพะฑะธั ะฝะฐ ั ะธั ะฐะปะธั ะฐ ะบะพั ั ะฐ 1 ะ ะ , ั ะฐะปะพะณะตะฝะฐ ะพะบะพ 6 ะ ะ , ะดะพะบ LED ั ะธั ะฐะปะธั ะฐ ะบะพั ั ะฐ ั ะฟั ะพั ั ะตะบั ะพะบะพ 7 ะ ะ . ะ ะตะบะธ ะพะด ะณะปะฐะฒะฝะธั ะทะฐั ั ั ะตะฒะฐ ะฝะฐ ะฟะพั ั ั ะฐั ะฒั ะตั ะต ั ั ะดะฐ ั ะฒั ะตั ะปะพั ะฝะธ ะธะทะฒะพั ั ั ะตะฑะฐ ะดะฐ ะฑั ะดะต ะผะฐะปะธ, ะฒะตะพะผะฐ ะตั ะธะบะฐั ะฝะพ ะณะตะฝะตั ะธั ะต ั ะฒั ะตั ะปะพ ะธ ะธะผะฐ ะดั ะณ ะฒะธั ะตะบ ั ั ะฐั ะฐั ะฐ. ะ ะฒะต ะทะฐั ั ั ะตะฒะต ะฟะพั ะตะด ะฐั ั ะธั ะตะบะฐั ะฐ, ะดะธะทะฐั ะฝะตั ะฐ ะพั ะฒั ะตั ั ะตั ะฐ, ั ะต ะพะฟะตั ะฐั ะตั ะฐ ั ะธั ั ะตะผะฐ ั ะฐั ะฒั ะตั ะต ะธะผะฐั ั ะธ ะบั ะฟั ะธ. ะ ะฐ ั ั ะตั ั , ะดะฐะฝะฐั ะฝะฐ ั ั ะถะธั ั ั ะธะผะฐ ะฒะธั ะต ะธะทะฒะพั ะฐ ั ะฒั ะตั ะปะพั ั ะธ ั ะฐ ะพะฒะธะผ ะพั ะพะฑะธะฝะฐะผะฐ ะฝะตะณะพ ะธะบะฐะดะฐ ั ะฐะฝะธั ะต ั ะธั ั ะพั ะธั ะธ ะฒั ะตั ั ะฐั ะบะพะณ ะพั ะฒั ะตั ั ะตั ะฐ ะฟั ะพั ั ะพั ะฐ. ะ ะธั ะตะดะฝะฐ ั ะฐะปะพะณะตะฝะฐ ะฝะธั ะธ

ฮ ฯ ฮปฯ ฯ ฮท ใ ฉ ฮ ฯ ฯ ฯ ใ ฉ ฯ ฯ ฯ

ั ะปั ะพ ั ะฒั ะตั ะธั ะบะฐ ะฝะต ั ั ะตะดะธั ั ั ะต ั ะฒะต ั ั ะธ ะพั ะพะฑะธะฝะต. ะขะพ ั ั ะฟะธั ะตะฒะฐั ั ั ะฐะผะพ ั ะฒะธั ะตั ะปะตั ะต ะดะธะพะดะต (LED). ะ ะฝะต ั ั ะธะดะตะฐะป ะดะธะทะฐั ะฝะตั ะฐ ั ะฐั ะฒั ะตั ะต ะบะฐะพ ะธะทะฒะพั ั ะฒั ะตั ะปะฐ ะธะท ั ะตะดะฝะต ั ะฐั ะบะต. ะจั ะพ ั ะต ั ะธั ะต ะบะพั ะธั ั ะตั ะฐ LED ั ะฐั ะฒั ะตั ะต, ั ะพั ะธั ะตะผะพ ะดะฐ ั ะต ะพะฝะฐ ะฟะพั ะฟั ะฝะพ ะทะฐะผะธั ะตะฝะธะปะฐ ะดั ั ะณะต ะธะทะฒะพั ะต ะพั ะฒั ะตั ั ะตั ะฐ ะฑะฐั ั ั ะพ ั ะต ั ะธั ะต ะฟะพั ะฐ ะฐั ั ะธั ะตะบั ั ั ะต. ะ ะฐ ั ะฐั ะฐะดะฐะผะฐ ั ะต ั ะฒะต ะฒะธั ะต ะผะพะถะต ั ะพั ะธั ะธ ะฟะพั ะฟั ะฝะฐ ะฟะพะบั ะธะฒะตะฝะพั ั LED ะดะธะพะดะฐะผะฐ, ั ะฐะดะธ ั ั ะฒะฐั ะฐั ะฐ ั ะฐะทะปะธั ะธั ะธั ั ะฒั ะตั ะปะพั ะฝะธั ะตั ะตะบะฐั ะฐ. ะฃ ะตะฝะตั ะตั ะธั ะตั ะธะผะฐ ั ะต ั ะฐะบะพั ะต ั ะฒะต ะฒะธั ะต ะธั ั ะธั ะต ั ะธั ะพะฒะฐ ั ะฟะพั ั ะตะฑะฐ, ะฟั ะฒะตะฝั ั ะฒะตะฝะพ ั ะฐะดะธ ั ั ั ะตะดะต ะธ ะธั ะฟะปะฐั ะธะฒะพั ั ะธ ะฝะฐ ะดั ะถะธ ะฟะตั ะธะพะด. ะ ะฐั ะตะดะฝะธั ะบะฐ ะธะณั ะฐ ั ะฒั ะตั ะปะฐ ะธ ั ั ะตะฝะบะต ะดะฐั ะต ะพะฑั ะตะบั ะธะผะฐ ะบะพะฝั ั ั ั ะธ ั ะฝะพั ะธ ะฝะตะธะทะฒั ะตั ะฝะพั ั ั ะฟั ะพั ั ะพั . ะ ะพะผะฑะธะฝะฐั ะธั ะฐ ะดะธั ั ะทะฝะพะณ ะธะฝะดะธั ะตะบั ะฝะพะณ ั ะฒั ะตั ะปะฐ ะธ ั ั ะผั ะตั ะตะฝะพะณ ั ะต ะธะดะตะฐะปะฝะฐ ั ะฐั ะฒั ะตั ะฐ ะถะธะฒะพั ะฝะพะณ ะฟั ะพั ั ะพั ะฐ.

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

Архитектура Ирана, Дубаиа и Кине

Упркос великим разликама, постоји и сличност

ећ на први поглед могуће је уочити много разлика између архитектура три велика центра, Ирана, Дубаиа и Кине. Сва три простора имају значајну историјуску и културну подлогу за настанак различитих архитектонских облика. Разлике се уочавају у стилу градње, обликовању и материјализацији. Иранска архитектура се развија постепено и дослиједно традицији, пратећи традиционалне форме и облике, без много иновација. Карактерише је индивидуалност, којом се издваја од других

исламских земаља. Најчешћи типови грађевина ове архитектуре (као и осталих исламских архитектура) су џамије, мезари, палаче и утврђења. Неријетко су иранске грађевине урезане у стијене, док облике диктира расположивост грађевинским материјалима. Глина, распрострањена на разним мјестима широм Ирана, подстакла је развој једне од примитивнијих техника, обликовање блата. За архитектуру Ирана су карактеристични геометријски симболи и прочишћени облици као што је круг.

Пише: Љиљана Дувњак

За разлику од Ирана, архитектура Дубаиа се одликује модернијим формама. Као једна од најважнијих мултикултуралних метропола, стратешки смјештена у центру свијета, Дубаи представља симбол иновације, град контраста, јединствен спој истока и запада, прошлости и будућности, древног и модерног, сведеног и необичног. Ову архитектуру одликују

сведене, једноставније форме, са изостанком украса и стварањем лијепих облика самих констукцијских елемената. Ова архитектруа је напредовала са уоптребом новијих грађевинских материјала (челик, стакло, армирани бетон итд.), и невјероватном инвентивношћу нових конструкција, чиме су настале грађевине различитих облика и са новим функцијама. Кинеску архитектуру одли-

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

кује традиција дрвене градње која је заснована на огриналном систему конзола, на широко размакнутим ступовима (који чине правоугаони тлоцрт јасних линија) и раскошно украшеним крововима. Касније су у употребу ушли и други материјали (опека, камен, цријеп итд.), али се систем вертикалних и хоризонталних греда задржао. Једна од карактеристика кинеске архитектуре је хоризонталност, наглашавање ширине грађевина, иако у последње вријеме ова архитектура има тенденцију раста у висину, што се може примијетити на стамбеним зградама. Још једна од карактеристика кинеске архитектуре је наглашавање симетрије и одржавање пропорција. И данас

постоје видљиво очувана велика архитектонска достигнућа Кине, мале урбаније цјелине, величанствене царске палатe, царске гробнице, мистични жртвени олтари и храмови, мостови те још низ примјера из свакодневне стамбене архитектуре. Упркос мноштву разлика између архитектура ова три центра, постоје неколико ствари које их повезују, као што су дугогодишњи развој, историјски значај и стварање јединствене архитектуре.

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

Обнова Старог моста у Мостару

Нови Стари мост Пише: Наташа Вујовић

„Све може бити на овом свијету. Али једно не може: не може бити да ће посве и заувек нестати великих и умних а душевних људи, који ће за Божју љубав подизати овакве трајне грађевине да би земља била лепша и човек на њој живео лакше и боље. Кад би њих нестало, то би значило да ће и Божја љубав угаснути и нестати са свијета. То не може бити“ Иво Андрић

оквиру студијске посјете сплитском ФГАГ-у која је организована посредством IACES-a, имали смо прилику присуствовати предавањима професора Блажа Готовца на тему „Реконструкција Старог моста у Мостару“. Како је професор био задужен као главни статичар конструкције на овом пројекту, било је веома интересантно и поучно слушати о овом подухвату из прве руке. Након овог предавања добила сам жељу да са читаоцима часописа „ Мост“ подијелим сазнања о овој јединственој грађевини. Средином 16-ог вијека турски градитељ Мимар Хајрудин на обали ријеке Неретве саградио је Стари мост у Мостару, који је постао симбол повезивања људи на овом простору. С обзиром на вријеме у коме је мост грађен, Хајрудин је морао својом интуицијом предвидјети механизам понашања моста. Он је у томе и успио, јер је мост чврсто стајао преко 400 година, све до 1993. када је срушен услед бомбардовања хрватске војске. Стари мост је јединствен јер није припадао ниједном познатом стилу ни отоманском, ни западноевропском. За његову реконструкцију

биле су потребне године проучавања дио по дио, камен по камен, како би се мост обновио Хајрудиновим техникама грађења. Геометрија је задржана чак са милиметарском тачношћу. Сам процес реконструкције је почео 2002. године и трајао је пуне двије године. У Мостар су стигли инжењери из цијелог свијета како би заједно откривали тајне овог моста. Стари мост је одавно са обје стране опасан кулама, с лијеве то су куле Тара и Херцегуша, а са десне кула Хелебија. Археолошким истраживањима откривено је да је на истом мјесту раније постојао висећи дрвени мост, за кога се претпостављало да се налазио 15 m низводно.

Елеганција ове грађевине је постигнута луком дугим скоро 29 m, ширине 4 m, висине 20 m, а у врху танак је само 77 cm. Лук моста и чела су направљени од камена тенелија, посебне врста кречњака, вађен из Мукоша, истог каменолома из кога је вађен за првобитни мост. То је веома обрадљив камен, порозан а истовремено отпоран на мраз. Везивање се изводило кориштењем морта, те жељезних спојница: кланфи и спона које су биле анкероване у камене блокове у жлијебове у које је улијевано растопљено олово због стабилности цијелог система. Метални елементи нису били неопходни за стабилност и отпорност моста, али су допринијели отпорности објекта на

евентуалне бочне сеизмичке силе и силе узроковане ријечним поплавама. Ова техника заједно са коришћењем морта се показала као ефикасан систем повезивања. Лук моста је дакле потпуно армирана камена конструкција. Велики задатак је био направити одговарајућу скелу и обезбједити сигурност у извођењу радова због наглог раста нивоа ријеке. Прихваћена је челична конструкција постављена на монтажне стубове који су послије изградње уклоњени. Мост је направљен од 1088 различитих камених блокова распоређених у 111 редова са просјечним димензијама 40x50x100 cm. Проблем неправилног пресјека моста ријешен је тако што су се клесали цијели редови камених блокова одједном. Олово је морало бити топљено на температури од 395 степени, што омогућује довољно времена да се све шупљине испуне. Сваки камени блок је је израђен са великом прецизношћу и након сваког реда провјеравана је њихова геометрија.

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

Посебно је ојачано темељно тло тамо гдје прије није било ињектирано. Пјешачка стаза је урађена под нагибом од готово 20 посто. Обложена је каменом вапненцом сличном мрамору. По завршетку радова на конструкцији услиједила је израда ивичњака, комуналних инсталација, заштитне ограде, сигнализације, а постављени су и електронски сензори да би се пратило свако помијерање моста. Нови Стари мост је званично отворен у јулу 2004. године да стоји попут “дивовског галеба који се окаменио у лету, у тренутку када је врховима својих крила додирнуо стјеновите обале Неретве” (Роберт Мичел). Ова грађевина свакодневно привлачи велики број туриста, пјесника, сликара као неисцрпна инспирација. Ваља споменути и такмичење у скоковима када се млади из цијелог свијета окупљају ради учешћа у овом догађају.

Међународна сарадња 70 74 75 77 79 81 82

С мање папира до студија у Шпиталу Београдски мостови “Рођен да градим” „Пролеће у Београду“ Пракса за струку, искуство за живот Ми памтимо град, град памти за нас Нова сазнања и у Сплиту

Сарадња АГГФ-а и Факултета за архитектуру и грађевину у Шпиталу

С мање папира до студија у Шпиталу

Пишу: Јелена Станојевић и Невена Марјановић

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

питал на Драви (њем. Spittal an der Drau) са укупном површином од 49 км2 и са свегa 16 000 становника је четврти по величини град у јужној аустријској покрајини Корушкој. У том малом, симпатичном градићу борави шест студенета Архитектонскограђевинско-геодетског факултета из Бањалуке, који тренутно похађају мастер студије на Факултету за Архитектуру и грађевину. Овај факултет се налази у саставу Универзитета примјењених наука у Корушкој (њем. Kärnten) који постоји још од 1996. године. Данас овај универзитет похађа преко 2000 студената на 30 различитих студијских програма. Факултети су распоређени на четири локације, а универзитетски центар се налази у Филаху (њем. Villach). Још 2011. године почела је сарадња између Архитектонскограђевинског факултета из Бања Луке и Факултета за архитектуру и грађевину из Шпитала. Сарадња је покренута на иницијативу студената, посебно Данијела Дукића, који је завршио основне студије архитектуре на поменутом универзитету. У прољеће започео је спајање два универзитета, a проф. Петер Нигст (њем. PeterNigst) и проф. Миленко Станковић изразили су жељу да се његова визија сарадње и оствари. Увидјевши предности студија у Аустрији и изражену отвореност проф. Петера Нигста ка сарадњи и едукацији, Данијел је желио да искуство подијели и са студентима из Бањалуке. Исте године сарадња је успјешно покренута, посебно због студената који су препознали битност оваквог потеза и професора Унивезитета у Бања Луци који су одлучили да их подрже. Први студенти из Бања Луке биле су Јелена Палачковић и Невена Марјановић, које су се упутиле у Шпитал одмах по завршетку првог циклуса студија. Већ следеће године придружили су им се Бојан Кецман, Јелена Благојевић, Јелена Станојевић и Наташа Радаковић. Студији архитектуре у Шпиталу су организовани по систему

3+2, тако да мастер студије трају двије године, а након тога се стиче звање мастер дипломираног инжењера архитектуре. Иако по овом систему наши студенти студирају годину дуже него што би био случај у Бањoj Луци, они су препознали друге предности овог програма и одлучили се за студирање у Шпиталу. Своја искуства о овом програму али и ни начину живота у Шпиталу, одлучиле су подијелити два студента, Невена Марјановић, студент друге године мастера и Јелена Станојевић, студент прве године мастера.

Ствари су испочетка биле неизвјесне, али јако отворен став проф. Петера Нигста омогућио нам је бољу увид у ситуацију и прије свега његова отвореност и срдачност су нас одушевиле. Као бивши професор при Универзитету Примјењених умјетности у Бечу, свој професионални аганжман наставио је као вођа смјера архитектура у Шпиталу, којег је покренуо заједно са Соњом Хоенгасер (њем. Sonja Hohengasser). То је заправо личност због које се ова мала школа архитектуре и одржава у Шпиталу и заправо због које се покрећу

„О поменутој сарадњи између два универзитета сазнали смо у јуну 2011 године, када нам је као студентима првог циклуса наговјештено да постоји могућност одласка на мастер студије у Шпитал. Услови су били познавање њемачког језика и успјешно завршене основне студије, али до тада се још увијек ништа није знало о даљим условима студирања.

дивне сарадње: са Шпанијом, Данском, нашом Босном и Херцеговином, Словенијом, Њемачком, Украјином, а у задњих пар година и са Афричким земљама (кроз размјену студената и градњу студенстских пројеката). Као на почетку сваке сарадње слиједе проблеми са папирологијом, превођењем програма матичног факултета ради поређења

и рачунања положених предметa и сл., за шта смо имали свега мјесец дана. У том периоду наишли смо на велику помоћ нашег колеге и асистента Дубравка Алексића који нам је помогао са програмом факултета, те смо тада на неки начин покренули ствари са мртве тачке. Проф. Љубиша Прерадовић и декан Миленко Станковић су нам помогли у комуникацији на нивоу Универзитета и наше бивше школе. Наравно, морам да поменем Данијела Дукића који је уствари иницирао читав процес. Сви ови људи су много помогли у успостављању сарадње. Од првог дана доласка у Шпитал, Јелена и ја смо биле изненађене брзом процедуром и сусретљивошћу наставног особља. Наравно, допуштено нам је било полагање испита, писање радова и презентације на енглеском језику, а у међувремену као обавезан предмет за страни језик организован је и курс њемачког језика. Идућој генерацији студената из Бањалуке обезбијеђена су и предавања на енглеском, иако не сва, али ипак са тежњом да мастер студије неких идућих година постану интернационалне. Ритам предавања и радионица прва три семестра је заиста интензиван, а у току четвртог семестра ради се мастер теза. Студиј је склоп различитих области проучавања и учења о архитектури, од теорије архитектуре до идејних пројеката и изведбених детаља, са обавезном праксом. Приступ процесу учења заправо је јако различит од универзитетског, на који смо ми навикли. Познато је да је универзитетски приступ понекад „кампањски“ и студент је мање или више слободан да организује свој систем обавеза. „Fachhochschule“ је заправо школа која у свом програму садржи нпр. учење о нормама, законима – и више је оријентисана на ствари које чекају студенте када заврше образовање. Чињеница да један мастер семестар броји максимално двадесет студената, даје бољи увид у чињеницу да је сваки асистент и професор упућен у

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

рад студента, па чак и присутност на часовима – што утиче на већу концентрацију на задатке. Мој боравак ових годину и по дана у Шпиталу дао ми је већи увид у архитектонску праксу у Корушкој, упознавање различитих култура, различитих система образовања, ширење познанстава, рад са различитим медијима, и прије свега сарадња са дивним људима и професорима који су отворени за нове идеје. Моја семестрална група броји тек 9 студената, који поред других дијелова Аустрије долазе и из Њемачке, Русије и Србије. Многи предмети и пројекти

су укључивали и екскурзије, које су чак биле финансиране од стране факултета, те смо имали прилику да путујемо у Италију, Данску, Украјину и Њемачку. Посебно интересантни пројекти факултета су пројекти рађени у Јужноафричкој Републици од 2009 године, који су као тема били задани једној семестралној групи, а „обавезе“ су се завршавале путовањем на локацију и практичним учењем на лицу мјеста – прављење основне школе у року од 3 мјесеца. Ове године посебно је интересантан пројекат у Танзанији, заједничка кућа у селу за дјецу без родитеља у близину Мванзе (енгл. Mwanza). Заиста, ова школа понекад изненади предавачима и изложбама које се у њој нађу. Велика предност за студенте из Бањалуке је чињеница да су ослобођени плаћања школарине а сама апликација је доста једноставна, сада без много папирологије“ Невена Марјановић. „Без обзира што су мастер студије у Шпиталу организоване двије године, брзо сам одлучила да тамо наставим школовање. Позитивни утисци Јелене и Невене годину дана раније и њихове

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

препоруке су олакшале доношење такве одлуке, а предности су биле очигледне већ при аплицирању за овај програм. Могућност бесплатног школовања, редукован број докумената за пријављивање, нострификација није била потребна, а апликација за визу је завршена кроз један дан. Предности су биле још очигледније након што је први семестар почео. Моја генерација мастера броји само 16 студената, од чега је пола студената из Шпитала, а пола интернационалних студената који су дошли преко различитих програма. Поред нас и студената из Аустрије ту су још студенти из Шпаније, Украјине и Њемачке. Студије на мастеру су слично организоване као и први циклус студија у Бањалуци, тако да нам није било тешко проводити читаве дане на факултету. Али као стални „становници“ факултета имамо посебан студио (цртаоницу) у коме свако има своје радно мјесто, ормарић, неколико заједничких рачунара али и софе на којима се редовно неко од нас излежава након неколико сати проведених за рачунаром.

Међутим, то није све. Поред студија ту су нам на располагању остале учионице, учионице са рачунарима, амфитеатар, просторија за прављење макета, просторија за штампање и плотање, чак и мала дискотека у подруму. Срце факултета представља аула, мултифункционални простор који се користи за радионице, изложбе и концерте. Систем са студентским картицама нам омогућава да користимо факултет 24/7, тако да за нас факултет није само мјесто учења и цртања већ и мјесто дружења и ваннаставних активности.

Распоред, као и наставни план и програм се израђује заједно са студентима. Неки предмети су фиксни, док се неки бирају. Иако је релативно мали број студената на мастер студијима, у извођењу наставе је укључен велики број професора и асистената, како из Шпитала тако и са универзитета у Бечу, Грацу и Берлину. У првом семестру смо радили пројекат школског објекта са новим концептом образовања, на којем је било ангажовано осам повремених и сталних професора, асистената и сарадника. Такође, структура рада са главним предметом је знатно другачија него раније на АГГФ-у. У изради главног пројекта укључен је већи број предмета који развијају различите сегменте главног задатка. Тако смо на предмету Визуелизација и моделовање прошли кроз два нова програма који су нам помогли да измоделујемо и рендерујемо наш главни пројекат. Енергетску ефикасност објекта смо разрађивали на предмету специјализованом само за ту област, а енглески језик нам је помогао да урадимо сву потребну документацију и припремимо презентацију. Главни семестрални задатак смо завршили изложбом и заједничком вечером. Предности малог броја студената је и могућности чешћег организовања стручних екскурзија које су дјелимично или комплетно финансиране од стране факултета. До сада смо имали прилику да посјетимо Беч, Клагенфурт, Линц, Лиенц и велики сајам грађевинарства у Минхену. Тренутно су у току припреме за посјету Венецији у склопу предмета на којем израђујемо архитектонски водич за овај град. Иако је Шпитал мали град ми увијек нађемо повода за забаву, дружења или путовања, која захваљујући студентским картицама буду и до 50% јефтинија. Како је град смјештен на важној раскрсници путева занимљиве дестинације се налазе на дохват руке у Словенији, Италији, Њемачкој али и остатку Аустрије“ Јелена Станојевић.

Међународна размјена студената у Београду

Београдски мостови Пише: Биљана Суботић

логан који од почетка памтим био је “Добродошли у Београд, вежите појасеве-полијећемо” - тако је и било. Услиједила је срдачна добродошлица од стране студената из локалног комитета Београд и смјештање у хостел. Исти дан имали смо прилику да посјетимо

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

градилиште Моста на Ади које је било јако импресивно, нарочито за оне који, као ја, никада прије нису видели овај мост. Разгледајући радове који су у току, заједно са предавањима и појашњењима њемачких инжењера који су задужени за тај пројекат, добили смо потпуну слику о томе колико новца, времена, рада и планирања захтjева један тако велики пројекат као овај. Такође, посјетили смо градилиште Кинеског моста - “Мост пријатељства», и мост преко Дунава – „Мост Бешка“, на коме су главни српски инжењери. Било је веома занимљиво упоредити српски начин вођења градилишта са кинеским и њемачким. У склопу овог конгреса у Београду, поред градилишта, обишли смо и Аду Циганлију - београдско море, Музеј Николе Тесле, Зоолошки врт, невјероватну тврђаву Калемегдан која је на мене ос-

тавила снажан утисак. Упознали смо се с Карађорђевићима, принцом и принцезом, и наравно, како да заборавим, с оним најбољим што Београд нуди ноћни живот! Били смо у прилици да се током караоке забаве, на најљепши начин, кроз пјесму и смијех, још боље упознамо са осталим учесницима конгреса. Након свега могу с пуним правом да кажем да су људи из Измира, Истанбула, Делфта, Београда, Ријеке, Загреба, Скопља, Темишвара и Краљева моји драги пријатељи које желим да видим поново што прије. Кроз ово невјероватно искуство закључили смо да су Београђани јако мудри - натјерали су нас да се заљубимо у њихов прелијепи град, упознали су нас са људима који нам константно недостају и направили су себе гостима у нашем граду које смо спремни да угостимо у свако доба.

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

IACES-ов конгрес у Karlsruhe-u

“Рођен да градим” Пише: Младен Амовић

ктобра, 2012. љета господњег колеге Боривој Обрадовић, Страхиња Ђукановић и ја смо се отиснули на пут у Њемачку, у покрајину Baden-Wütemberg. Прва дестинација је био Кarlsruhе, мјесто гдје се одржава последњи конгрес те године „Born to build” у организацији IACES-a LC Каrlsruhe и гдје смо били смјештени. Већ првог дана смо у складу са већ свима познатом њемачком ужурбаношћу кренули врло рано у обилазак њиховог првог студентског кампуса, који се простире на огромном пространству. Ипак, оно што се могло уочити и поред умора од путовања и непроспаване ноћи је такав склад у архитектури читавог града и насеља у њему као и савршено просторно уређени план, тако да се стиче дојам да се све налази на своме мјесту. Универзитетски дио Кампуса је уткан у онај историјски, уз велелепну палату у којој се налазе и кафићи, тако да када желите направити паузу од учења то можете учинити у заиста предивном амбијенту. Оно што је карактеристично за Karlsruhe је просторни план. Град је још према древној легенди задржао просторни план који се никад није промијенио, тако да и дан данас Karlsruhe има изглед раширене лепезе што на снимцима изгледа заиста фасцинантно. У обиласцима града примјетили смо да се овдје на престаје радити и градити. Ради се у три

смјене. Оно што је најфасцинантније је да је Karlsruhe „градић“ са око тристо хиљада становника и да су усљед позамашних средстава у покрајинском буџету одлучили да изграде метро по угледу на највеће престонице свијета. Обилазак градилишта је за нас био заиста крајње интересантан приступ јер смо напокон имали прилику да видимо изградњу неких фасцинантних саобраћајница. Предавања на лицу мјеста од стране инжењера који су пројектовали изглед тунела испод града куда ће метро пролазити, о самом систему изградње ове саобраћајнице, о технологији која се користи су свакако у значајној

мјери употпунили наша досадашња сазнања о конструисању и изградњи поменутих објеката. Организатори су се заиста током ове посјете потрудили да нам пуно тога покажу из наше струке, а заиста и није им било тешко јер овај дио Њемачке је тренутно прави рај за пројектанте и инжењере градитељске струке. Почели смо са посјетом Франкфурту и тренутно највећем пројекту у Европи, нова зграда Европске централне банке. Врши се њено измјештање из франкфуртшког банкарског центра у индустријски дио града, уз Мајну. О импозантности грађевине говори и податак да је финансијска

конструкција буџета за поменуту банку већа од годишњег буџета наше Републике. Уз реконструкцију постојећег дијела неке старе зграде која је саставни дио Банке, остаће ми сигурно у памћењу и ријечи главног пројектанта да је тај дио зграде, дио Њемачке неславне прошлости, ту је био логор за Јевреје. Уз тај постојећи дио надоградили су огроман небодер, сазидан најсавременијом свјетском технологијом, гдје су нам објашњавали различитост и посебност овог објекта у погледу изградње и примјене најсавременијих безбједносних система. Уз изградњу поменуте зграде почео је и други велики пројекат који је она условила, а то је тотална реконструкција саобраћајница. Сада је потребно изградити нови систем саобраћајница који ће омогућити бржи долазак до поменуте грађевине у што краћем року.

Ипак, да не запоставимо и онај стари, чувени банкарски центар Франкфурта, а могу слободно рећи и Европе, упутили смо се у главни информациони центар, највећи небодер у Франкфурту са чијег се врха цијели град види. Тада смо били у могућности и видјети франкфуртски аеродром гдје авиони, чини ми се, сваког минута полијећу, а није ни чудо јер се ради о најфреквентнијем европском аеродрому. Одатле смо могли примијетити јасну по-

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

дијељеност града на индустријску, стамбену, пословну и туристичку зону. Следећег дана упутили смо се за Штутгарт, главни град покрајине Baden-Wütemberg. Ту смо били у прилици да обиђемо још један огроман пројекат, градилиште нове централне жељезничке станице. Такође импозантна грађевина гдје смо на правом примјеру имали прилику упознати се са свим оним о чему су нам наши професори предавали. У Штутгарду смо обишли још једно крајње интересантно градилиште. Преостале дане смо имали заиста занимљива предавања представника најпризнатијих свјетских компанија као што су Peri и Baresel о њиховим подухватима. Међутим, посeбно интересантан је био претпоследњи дан наше посјете када смо били у прилици да посјетимо други универзитетски кампус који је иначе више истраживачког карактера.

Прво смо подијелили искуство које је обавезно за студенте друге године, а то је да на полигону за испитивање машина и ми будемо у некој мјери обучени да их знамо користити. Тако смо се три сата смјењивали и на полигону возили разне врсте багера, камиона, ровокопача. За нас тројицу незаборавно искуство јер ништа од поменутог никада нисмо имали прилику да користимо, а поготову због импровизованог полигона на коме је доживљај био још фасцинантнији. И за крај, традиционална sing&song забава на којој смо се дружили с нашим новим пријатељима из разних земаља свијета и договорили неке нове облике сарадње које ћемо у наредном периоду реализовати. Том приликом, поклонили смо домаћинима дио наше традиције, поклон за хладне њемачке дане, домаћу шљивовицу, на којој су нам захваљивали и након посјете. На крају, по повратку у Бањалуку сам тек схватио какво смо искуство проживјели у Њемачкој, како са стручног аспекта, тако и туристичког. Имали смо прилику да на дјелу видимо успјех њемачке привреде и њиховог градитељства, те њихове импозантне пројекте. Након овога остаје надање да ћемо стечена знања имати прилику примијенити на сличним пројектима у будућности и код нас.

Признање бањалучком IACES-у Након свих ових обилазака дошао је и последњи дан наше посјете. Пошто је последњи конгрес ове природе у години, то значи и одржавање Генералне скупштине IACES-а. Ту нас похвалише као Локални комитет који је највише напредовао у претходном периоду и гдје смо и поред економске ситуације успјели свијету приказати нашу организацију и Републику у заиста врло лијепом свијетлу. Успјели смо направити ствари које нису ни много финансијски моћнији локални комитети. И као круна на досадашњи рад већина присутних чланова Генералне скупштине нам је указала повјерење у конкуренцији са Локалним комитетом Порто да бањалучки IACES ове године води Координатни центар, можда и најзначајни дио ове међународне студентске организације.

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

Стручна екскурзија студената Геодезије

„Пролеће у Београду“ Пише: Ивана Вуковић

ећ трећу годину за редом, Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове Републике Српске објезбиједила је финансијска средства за одлазак на стручну екскурзију студентима четврте године Геодезије. За план и програм екскурзије симболичног назива „Пролеће у Београду“, побринули су се и више него љубазни домаћини, такође студенти геодезије на Грађевинском факултету Универзитета у Београду, који су такође и чланови Удружења судената Геодезије. Све је почело 25. марта у поноћ, када смо кренули из Бања Луке. Данима су се сви спремали и правили планове како у 4 дана проживјети све љепоте Београда, а уједно и научити нешто. Домаћини су нас са одушевљењем

примили и пожељели добродошлицу, након чега се свима обратио декан Архитектонскограђевинско-геодетског факултета у Бањој Луци, проф др. Миленко Станковић који је представио наш факултет и одсјек. Београдски студенти су нас упознали са планом и програмом основних, мастер и докторских студија, као и многим погодностима и привилегијама које Грађевински факултет пружа нашим студентима уколико одлуче наставити школовање у Београду. Након представњања и добродошлице, посјетили смо Метролаб лабораторију, гдје нас је дочекао професор Синиша Делчев. С обзиром да ми, нажалост, не посједујемо такву лабораторију, сви студенти су били одушевљени што напокон можемо сами видјети све оно о чему нам је дотични професор говорио на предавањима. Други дан наше екскурзије био је резервисан за посјету Републичком Геодетском Заводу Републике Србије (РГЗРС). Будући да је Завод подијељен по секторима, сваки сектор је засебно припремио презентацију њиховог дјеловања коју су нам радо представили. Вријеме које смо имали на располагању било је прекратко да би смо се детаљно упознали са свим пословима

које обављају. У вечерњим часовима смо се укрцали у бродић, запловили Дунавом, упловили у Саву и уживали у ноћној панорами Београда уз вечеру, а након тога и забаву коју је припремио капетан истог брода. Трећег дана смо били у прилици да се упознамо са дијелом културно – историјског блага Београда. Наиме, посјетили смо многа мјеста, од којих посебно треба издвојити Храм Светог Саве, музеј Николе Тесле и Калемегдан. Наравно, не треба заборавити, упознали смо се и са ноћним животом престонице. Ноћни изласци су били разнолики, од посјета кафанама у познатој боемској четврти Скадарлији, до великих београдских клубова и популарних сплавова. Дружење смо завршили у тренутно најпопуларнијој кафани симболичног назива „Она моја“. Ујутру, нажалост, морали смо напустити Београд. Прије поласка кући, преостала нам је још једна дестинација - Нови Сад. Један дан нам није био довољан да се упознамо са свиме што овај град пружа, али ми смо задовољни и посјетом Факултету техничких наука, гдје су нас срдачно поздравили и пожељели добродошлицу. Представили су нам план и програм својих студија, упознали са пар сјајних студената, који су након закуске коју су припремили кренули с нама у обилазак града. Прво смо посјетили тврђаву Петроварадин, а након тога се прошетали градом. Било је ово дивно искуство. Много смо научили, а упознали смо дивне људе. Дружење је било савршено. Опуштена атмосфера и квалитетно друштво је одавало слику као да се познајемо цијели живот. Музи-

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

ка, радост, ђускање, загрљаји и пријатељска лица су показивали жељу да овакво нешто треба да траје много дуже. Ако су се сви тако осјећали онда је циљ организовања ове екскурзије остварен. Сада сви треба да се потрудимо да овакав дух и искуства преносимо на следеће генерације студената. Захвалност дугујемо студентима из Београда и Новог Сада на срдачном гостопримству, сјајном проводу и беспрекорној организацији као и Републичкој управи за геодетске и имовинско-правне послове без које ово не би било ни реализовано.

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

Студентска пракса у Румунији, Турској и Аустрији

Пракса за струку, искуство за живот Пишу: Љиљана Сукур и Жаклина Буторац

ако студијски програм Геодезије подразумијева обавезно полагање практичне наставе током које студенти прикажу стечено знање, али такође се упознају са конкретним теренским задацима, за будућег инжењера геодезије од изузетног значаја јесте и стручна пракса која је омогућена посредством IAESTE. Пракса у Букурешту Захваљујући међународном саобраћају БиХ и Србије, након 27 сати путовања возом коначно сам стигла на крајње одредиште – Букурешт, престоницу Румуније гдје сам провела наредних незаборавних мјесец дана. Познат као Балкански Париз, Букурешт наизглед строг, обилује предивним парковима и очуваном архитектуром још из ранијег периода. Кроз град пролазе два велика булевара, а велики дио зграда изградили су француске и италијанске архитекте.

потребе премјера и топографије. Стручна пракса као искуство има још једну позитивну страну, а то је могућност упознавања и осталих крајолика државе који су од великог туристичког и историјског значаја. Слободним викендима имала сам прилику да видим атрактивна мјеста попут градова Брашов, Тулча, Темишвар, Свети Георгије, Мангалија, затим неке од замкова-музеја као што је замак румунских краљева, Пелеш и замак познат као Дракулин дворац или, такозвани Бран. Оно што је на мене оставило изузетно јак утисак, поред поменутих мјеста и замкова, јесте делта Дунава у Црно море гдје сам провела незабораван викенд са осталим студентима који су такође били на стручним праксама. То су били углавном студенти архитектуре, а долазили су из различитих држава: Пољске, Белгије, Израела, Турске, Туниса, итд. Иако је пракса трајала само мјесец дана, оставила је доживотни утисак који бих радо поновила и препоручила свима који добију сличну прилику. То није само стручно усавршавање већ спој рада, дружења и стицање животног знања и искуства.

Љиљана Сукур

Опис мог радног мјеста подразумијевао је рад на бази података, области катастра гдје сам имала прилику да се упознам са централним катастром града Букурешта, као и рад на терену за

Пракса у Истанбулу Љето, Истанбул и све остало што живот пише... „Постоје тренуци, који човјека промијене за цијели живот... тренуци када човјек схвати колико тога може видјети, доживјети, осјетити и остварити, уколико зграби прилику и схвати да је живот вриједан живљења.’ Провести шест седмица у Истанбулу, прије нешто више од пола године, за мене је био сан,

жеља која се можда оствари, а можда ипак мало сачекам. По наговору пријатеља из средње школе, пријавила сам се на конкурс за размјену студената, коjи ми је омогућен преко IAESTE-а, међународног удружења за размјену студената ради стручне праксе. Након што сам примљена на праксу, знајући да се таква прилика не пружа више пута у животу, одлучила сам искористити своју шансу, стећи радно, али и оно најважније, животно искуство. Дошавши у Истанбул, дочекали су ме студенти из њиховог IAESTE-а, који су ми нашли смјештај, одвели ме на посао и обезбиједили пријатан боравак током цијеле праксе. Праксу, у трајању од мјесец и по дана, провела сам најбоље што сам могла. Радила сам од понедјељка до петка, просјечно 8-9 сати дневно , у геодетској фирми која броји 25 запослених, што инжењера, што техничара. Мој посао је чинио рад са базама података, користећи њихове софтвере и споразумијевајући се на енглеском језику. Поред свакодневног одласка на посао, вече ми је испуњавао Истанбул, град који никад не спава и у којем је дан од 24 сата прекратак. Заједно са осталих 40 –ак студената из разних земаља

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

свијета, није могло бити досадно нити једног тренутка. Викенде, у којима смо били ослобођени посла, проводили смо посјећујући атрактивна мјеста Истанбула. Студенти из Турске, иначе чланови IAESTE-а, потрудили су се да нам организују викенде за памћење. Поред посјета културним баштинама Турске, излета на Црно и Мраморно море, крстарења Босфором, имали смо прилику да посјетимо Кападокију. Кападокија, која се налази у централно-источној Анатолији Турска, једно је од најзанимљивијих чуда природе тзв. „вилински димњаци“. Поред нестварне природе, лијепих коња, разних музеја, „вилинских димњака“, могли смо да гледамо лет стотине балона, који пружају људима осјећај да стоје на Мјесецу, а уствари бивају на Земљи. Након завршене праксе и завршеног дружења, за ово љето, али не и за цијели живот, јер оваква пријатељства не познају границе, добила сам цертификат и потврду о обављеној пракси од стране фирме, а и саме IAESTE организације. Надам се да ће ми се оваква прилика опет пружити, као и свим осталим студентима који желе нова и још боља искуства.

Жаклина Буторац

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

Студентска пракса у Tунису и Белфасту

Ми памтимо град, град памти за нас Пише: Горица Гороњић, д.и.а.

Белфаст

Тунис

тручна пракса током студија нам дајe могућност да примјенимо знања стечена до одређене године факултета, као и да увидимо њихов значај. У исто вријеме добијамо мотивацију да наставимо даље сa учењем, као и с примјеном знања стечених током праксе. Ако узмемо за примјер студенте архитектуре, они на својој пракси у иностранству могу да очекују рад у различитим фирмама које се баве пројектовањем и грађењем или ангажман на архитектонско - грађевинском факултету. Задаци и послови могу бити различити, а зависе од послодавца, ментора, мјеста и времена. Оно што је свим праксама заједничко, дефинитивно је ГРАД. То је искуство које најдубље остаје урезано у наше памћење. Поред пројектних задатака и нових програма на којима добијете прилику да радите, а који надограђују ваша већ постојећа знања, најјаснија су искуства о једном граду. Та искуства ми се врте као СЛИКЕ пред очима сваки пут када споменем праксу. Из разговора с колегама, који су такође били на пракси у иностранству, сложили смо се да је на све нас баш тај „нови град“ оставио најјачи утисак. Па, и нема ништа важније за једног архитекту, поред читања о архитектури, од путовања и учења на примјерима. Присјетивши се цитата Луиса Мамфорда, кога је Ранко Радовић цитирао у, свима нама добро познатој, књизи „Форма Града“ „град (је) најбољи орган памћења што га је човјек досад створио...“, ја бих онда још додала да ми памтимо град, а град памти за нас. Ми памтимо град по блоковима, улицама, грађевинама, изграђеним и неизграђеним по-

вршинама, зеленилу и парковима, урбаном мобилијару, материјалима и бојама, звуковима и мирисима, људима. Град нам на овај начин говори доста о прошлости, јасна је слика садашњости са назнакама промјена које су могуће у будућности. Град је ту, увијек,као подсјетник. Али тренутак, период и вријеме никада нису исти. Ми још памтимо град по својим осјећајима и у одређеном тренутку, периоду, ВРЕМЕНУ. Другачије речено, сваки човјек је дио живе инсталације која даје промјенљивост граду у виду старосне или полне дефинисаности, расне, националне и културне шареноликости, навика и начина коришћења јавног простора. Било да смо дио слике једног града као стални грађанин, туриста или житељ на неко одређено вријеме, сви смо специфични свједоци и незамјенљиви дијелови живе машине тог тренутка, периода или одређеног времена. Тај дио памћења је незамјенљив и непоновљив, јер ни један урбани облик не постоји ван природног „духа мјеста“, ван времена и историје, ван сталних промјена и трансформација, ван технологија грађења или средстава кретања, ван културе и духа времана, ван демографског утицаја грађана и корисника, ван новца и економије, мимо интреса или политике. „Не бити на неком мјесту је бити нигдје, а бити нигдје је бити ништа.“ Зато, да бисмо увијек били неко морамо бити негдје па макар и у сјећању на један град. А ако имамо сјећања на град ми имамо и добру основу за планирање града, о чему треба да мислимо јер архитектура коју стварамо никако не постоји засебно већ се рађа у урбаном, просторном контексту (Радовић Р.).

Студијска посјета сплитском ФГАГ-у

Нова сазнања и у Сплиту Пише: Ана Ковић

марту текуће године чланови IACES-а LC Бања Лука на адресу факултета добили су позив да посјете Факултет грађевинарства, архитектуре и геодезије у Сплиту с примарним циљем успостављања међуфакултетске сарадње. Поред овог, циљ је био и оснивање локалног комитета Удружења студената грађевинарства IACES у Сплиту по узору на бањалучки локални комитет. Делегација од седам студената АГГФ-а, чланова бањалучког IACES-a, учествовала је у овој студијској посјети. Стручна предавања, нова пријатељства, фамозна сплитска рива и историјске заменитости само су нека од нових искустава којих се радо сјећамо са овог путовања. У склопу посјете имали смо организована стручна предавања на теме „Мостовске челичне конструкције „ и „Обнова Старог моста у Мостару“. Будући да IACES LC Бања Лука у септембру организује такмичење у дизајну и конструкцији челичних мостова, било је веома корисно слушати предавања на ову тему, о особинама и испитивањима дозвољених угиба челичних мостова, што је један од најважнијих задатака на такмичењу. Ову прилику искористили смо да позовемо тим студената сплитског ФГАГ-а да учествују на нашем такмичењу што су прихватили са великим задовољством. Посебну пажњу наших сту-

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

дената привукло је предавање професора Блажа Готовца који је радио као главни статичар на обнови Старог моста у Мостару. Будући да је великој већини студената грађевинарства жеља да постану врхунски статичари, ово предавање помогло нам је да стекнемо увид у то шта све захтијева посао статичара на једном захтјевном пројекту попут овог. Представници сплитског факултета уприличили су нам свечани ручак са њиховим студентима и асистентима, те смо том приликом размијенили студентска искуства и упоредили образовне програме и предмете, који се не разликују много. Сваки слободан тренутак користили смо за шетњу градом, а најснажнији утисак на све нас је оставила импресивна Диоклецијанова палата. Такође, у оквиру организованог програма имали смо прилику присуствовати бруцошијади ФГАГ-а гдје смо се уживо уз пјесме Црвене јабуке на најљепши начин, кроз игру и смијех, поздравили са новим пријатељима из Сплита. У повратку кући, препричавајући утиске, дошли смо до заједничког закључка- овакве посјете су конструктивне и у стручном и друштвеном смислу.

Представљамо 84

„Узор су ми људи који имају страст према ономе што раде“

87 88

Дуалитет старог и новог Фасцинација неисписаним папиром

Maja Стојковић – вишеструка првакиња у теквандоу

„Узор су ми људи који имају страст према ономе што раде“ Разговарала: Биљана Суботић

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

58. избор спортисте РС, Бања Лука, 2012.

Семинар за тренере, кореанац Ким, Сарајево, децембар 2012

аја Стојковић, рођена у Дервенти 1989. године гдје и данас живи, студент је четврте године Архитектонскограђевинско-геодетског факултета у Бањалуци, а уз то је и изузетно успјешан теквандоиста и једна од 10 најбољих спортиста Републике Српске. Теквандо је почела да тренира тек с 15 година, у првом разреду средње школе када је маштала да се упише на Високу школу МУП-а, па јој је тaеквондо био разумна одлука поготово због тога што је, како каже, имала вишак килограма и ниску

кондицију. „Уписала сам се на ТКД у октобру 2004. године и мислим да сам тада била најдебљи јуниор у клубу. Кроз 4 године активног тренирања, које је подразумијевало четири до седам тренинга седмично, завршавала сам гимназију с просјеком 4,5 и била на пола године од стицања мајсторског звања, односно црног појаса у ТКД“, прича Маја. До краја 2008. године Маја је већ имала 23 медаље с 25 такмичења на којима је учествовала и постала је првак Републике Српске у својој категорији. План да се упише на Високу школу МУП-а, није промијенила, а за сваки случај предала је документа и на АГФ иако је њено даље школовање подразумијевало све само не математику и физику. Али, десило се да је била примљена на АГФ и то на буџет и ево је сад на четвртој години студија. Почетак студирања у деведесет километара удаљеној Бањој Луци, требало је да буде крај Мајине спортске каријере, али се то није десило. Радила је соло тренинге у подстанарској соби у Бањој Луци, трчала поред Врбаса и по граду, а викендом је одлазила кући у

Дервенту и тренирала у клубу. „На велико изненађење тренера и породице, као и моје, наставила сам напредовати. У 2009. години сам потврдила титулу првака Републике Српске, постала првак БиХ и ушла у репрезентативну селекцију БиХ“, каже Маја. Од Олимпијских игара у Атини 2000. године, када је теквандо постао званичан олимпијски спорт, ова дисциплина константно напредује, што нам је Маја покушала објаснити. „Данас имамо потпуно електронске оклопе (штитнике за торзо) и папе на ристу стопала (типа рукавица на рукама). Контактом папе о оклоп, наравно предвиђеном брзином и снагом, прави се електронски поен. Једини поени о којима одлучују три судије су они ногом у главу, а и ту је смањена судијска манипулација тако што сада постоји video replay и сваки тренер може затражити да се додијељени судијски поен у главу провјери. Захваљујући томе на основу тог напретка, могуће је доћи до медаље, небитно из које сте земље свијета, битно је само да сте изврсни, а један од најбољих примјера је наша Милица Мандић која је Србији донијела прву и једину златну олимпијску медаљу из Лондона“, појашњава Маја и додаје да је то оно што је највише привлачи овом спорту у коме нема ни утицаја судија ни политике. „Кад изађеш на татамија (борилиште), ти си препуштен сам себи и својим могућностима, како си се спремио, такав резултат ћеш и имати“, каже Маја. Као и други и Маја има узоре, а то су људи који имају страст према ономе чему су посвећени. Њима се диви и из њихових

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

примјера црпи све оно што јој је потребно за успјех. Што се тиче планова у будућности Маја каже да не размишља далеко унапријед. „Сада ми је приоритет положити испите и завршити факултет, а онда уписати мастер. Послије ћемо видјети. Надам се да ће спорт, а посебно теквандо бити увјек дио мог живота”, закључила је Маја.

Сви Мајини успјеси • 5 пута првак на првенству Српске (2008-2012. године) • 2 пута проглашена најбољом сениорком, • четири пута заредом првак на првенствима БиХ (20092012. године), • 3 медаље на Балканским првенствима (2009 и 2011-бронзе и 2012-сребро) • бронзана медаља на турниру А класе (најјачи турнири у Европи) у аустријском Инсбруку • најбољи спортиста општине Дервента четири пута заредом (2009-2012. године) • један од 10 најбољих спортиста Републике Српске 2012. године • побједница међународних турнира у Словенији и Хрватској 2013. године, а у Словенији проглашена најбољом сениорком турнира. • 2013. године је шести пут заредом постала првак РС. Укупно, у периоду од 2004. до краја 2012. године учествовала је на 52 турнира и освојила 47 медаља. Учествовала је на сениорском првенству Европе у Sankt Peterburg-у у Русији, на првенствима у Србији, Хрватској, Црној Гори, Словенији, Словачкој, Аустрији, Италији и на првенствима организованим у тридесет градова БиХ.

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

Умјетност цртања

Дуалитет старог и новог Аутор: Адмир Исламчевић

ема овог рада и настанка скице тиче се пројектног задатка (Aрхив РС) и саме локације индустријске зоне „Инцел“ у Бањој Луци. Мислим да стари индустријски објекти имају своју причу коју желе да причају, иако нису у функцији. Сам тај „голи“ индустријски објекат ме инспирисао да се у овом случају уствари позабавим тим односом старог и новог. Тај дуалитет ми је увијек привлачио пажњу. Имамо нешто што је било коришћено од других људи у другом времену и сада постављамо на исти тај простор нешто потпуно ново из нашег тренутног времена, које ће даље да живи до неког тренутка. Скица се тиче истраживања амбијената у односу на стари објекат.

Умјетност цртања

Фасцинација неисписаним папиром Пише: Горана Тодорић

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

лавна особина сваког умјетника, по мом мишљењу, није његов таленат нити машта, него воља, труд и упорност. У овој фази свог стваралаштва, не могу се назвати умјетником, али имам жељу и вољу да то у скоријој будућности постанем. Још као мала дјевојчица вољела сам разнобојне дрвене бојице и фломастере као и сва остала дјеца, али више од свега фасцинирао ме је чист бијели папир као могућност да створим

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

нешто ново, нешто посебно, нешто своје. Ништа ме није чинило срећнијом од погледа на чистоћу неисписаног папира и шаренило оловака уредно пореданих поред, те тај тренутак када све оно што је до тада било у мојој глави постаје стварност. Таленат за цртање који се почео испољавати још у основној школи, наслиједила сам, као и моја старија сестра, од оца. Инспирацију сам проналазила у свему у чему сам уживала – у филмовима, музици, природи. За неке цртеже ми је било потребно пуно времена и стрпљења, али нисам одустајала иако ми је већина говорила да „од умјетности нема хљеба’’. У цртању сам проналазила бијег од стварности и начин да испољим своја осјећања била она тужна или срећна. И, ето, цртам и данас. Једина разлика је што нешто више од годину дана похађам курс цртања код академског сликара Михајла Николића и тек сада добијам праву обуку у разним техникама. Осим за себе, цртам и

за мени блиске особе којима врло често поклоним понеки цртеж, а они то цијене јер знају колико труда улажем у сваки свој рад. Данас ме папир још увијек фасцинира исто као и прије петнаест година, али сам сада и свјеже окречен зид почела да гледам на исти начин, тако да је управо зид постао подлога за многе моје цртеже већих димензија. За своје радове углавном користим графитну оловку и дрвене бојице, а кроз пар мјесеци планирам да се окушам и у сликарству. Мој отац је прије пар година почео да ради клешући слике на мермеру и у то вријеме био је прва особа за коју сам ја знала да зарађује на цртању. То ми је био доказ, али и нада, да се од умјетности ипак може живјети. И сама сам почела да радим на мермеру, јер ме занима свака врста умјетности укључујући и поезију, прозу и музику. Без обзира хоће ли се моја посвећеност цртању, труд и стрпљење икад исплатити, цртаћу док год ме то испуњава и док год постоје људи – моја породица и блиски пријатељи, који цијене мој рад и у томе ме подржавају.

Знање плус 92

Најчешћи појмови у архитектури, грађевинарству и геодезији

94 95 98

Говоримо српски! Како написати добро попратно писмо? Да ли сте знали?

Технички рјечник

Најчешћи појмови у архитектури, грађевинарству и геодезији Припремиле: Наташа Вујовић, Тамара Учур и Гордана Јаковљевић

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

А Аквадукт - вјештачки (људском руком направљени) канал који служи за пренос воде са једног мјеста на друго. Ријеч аквадукт је изведена од латинских ријечи aqua што значи „вода” и ducere што значи „водити” или „спроводити.“ Апстракција у арихтектури - поједностављивање детаља цртежа једног архитектонског објекта или његовог дијела, остављајући у првом плану суштину форме и структуре, на тај начин да је могуће изражавање суштине архитектонског цртежа или архитектонске композиције. Адициона константа састављена је од двије компоненте: адициона константа инструмента (представља одстојање од центра емитовања таласа од вертикалне обртне осе инструмента) и адиционе константе рефлектора (одстојање равни одбијања таласа од вертикалне обртне осе инструмента). Адициону константу одређује произвођач. Аксијално напрезање може бити притисак или затезање. Штап је изложeн затезању или притиску када на њега дјелују колинеарне вањске силе чији се правци поклапају са уздужном осом штапа. Ове силе се називају аксијалним силама. Архетип – назив за узор или праузор неке форме или стила градње. Алхидада - горњи метални и покретни дио инструмента који ротира око сопствене осе и на којој се налазе: либеле, дурбин, справе за читање подјеле хоризонталног и вертикалног лимба; Адхезија - Молекуларна сила између честица двају различитих тијела (нпр. вода и стакло). Будући да она дјелује на врло малим удаљеностима , морају оба тијела бити једно уз друго притиснута. На дјеловању адхезије заснива се нпр. лијепљење папира, спајање дрвених плоча љепилом. Анкер-споне - израђују се од челика и служе за међусобно повезивање двије оплате, обез-

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

бјеђују равномјерну дебљину бетона и крутост оплате. Армирани бетон - грађевински материјал настао oд бетона и челика. Основна идеја спрезања је да се челику повјере напони затезања који се јављају у затегнутим зонама бетонских конструкција, док се бетону повјеравају напони притиска. Алмукантарат - мала кружница небеске сфере, која настаје пресјеком небеске сфере и равни паралелне с хоризонтом. Све тачке алмукантарата једнако су удаљене од тачке зенита. Назива се још алтитудна паралела или кружница једнаке алтитуде Алувијално тло - настаје таложењем чврстих честица за вријеме транспорта водом. Алхидадна оса - замишљена права око које се алхидада ротира, пролази кроз центар подјеле хоризонталног лимба. Апсциса (eng. Abscissa) - у геодезији и картографији представља удаљеност од средњег меридијана. Обично се означава са X, може бити позитивна или негативна зависно од положаја тачке. Aтика - означава ниски зид (или висине етаже) изнад вијенца класичне фасаде. Б Берма – подручје за обезбјеђење функционалности пута које је зграђено са спољашње стране направа за одводњавање и/или саобраћајних површина за немоторизовани саобраћај. Ширина берме не може бити мања од 0.5 m. Битумен - вискозна, црна, љепљива смјеса органских течности, потпуно растворљива у угљик дисулфиду. Природни битумен или сирови битумен је љепљиви облик нафте, сличан катрану, који је потребно загријати или разблажити да би се превео у течно стање. Бар код летве – кодирана нивелманска летва са предње стране има нанешен бинарни код који слyжи за аутоматско очитавање подјеле летве, а са друге

стране налази се класична центиметарска подјела. Бушотине – изводе се за потребе геотехничких истраживања у стијени или тлу. Важно је да се изведу до адекватне дубине, која зависи од врсте и величине објекта. Могу се изводити помоћу ручних или машинских гарнитура. Банкина – ивични елемент у насипу који обезбјеђује бочну стабилност коловозне конструкције. Служи за постављање саобраћајне опреме и сигнализације. Нормална ширина је од 1-2 m. Бродски под - је подна облога од храстовог дрвета. Задовољава специфичне захтеве корисника. Карактеришу га веће дужине и ширине него код класичног паркета који је уобичајен у нашим становима и радним просторијама. Оваква врста подних облога, већих димензија даје простору елегантност и могућност опремања ентеријера модерним или рустичним намештајем. Биолошка кућа - назив за кућу која је направљена тако да чини садејство са природом. Ослања се на природне изворе енергије тако да представља симбиозу између технологије и природних принципа и законитости. Најчешћи тип био куће је соларна кућа, а затим, земуница, дрвена кућа, кућа од набоја и сл. Brain wash архитектура назив за архитектуру која је настала као производ истоимене методе када се из свијести једног архитекте намјерно одстрањују сви претходни утицаји и традиција, а затим се са такве основе зачиње нова арх. идеја. В Вршна чврстоћа – маскимална вриједност напона смицања који се може нанијети структури тла у одређеном правцу. Визура - права која спаја оптички центар објективног сочива и пресјек вертикалне и средње хоризонталне црте кончанице; Визирање – процес навођења визуре да погађа неку

уочену тачку или предмет, визирање може бити грубо и фино. Вискозност - (унутрашње трење) особина течности и плинова да пружа отпор међусобном кретању њихових слојева. Вискозност се описује коефицијентом вискозности η. Bатростална опека - или шамот је печена, уситњена глина, отпорна на ватру, од које се додавањем сирове, пластичне глине (везивна глина) печењем на температури 1450 °C добијају шамотне опеке. Како је отпорна на ватру највише се користи за израду пећи и противпожарних зидова. Висина тачке - вертикално растојање између нивоске површи те тачке и нулте нивоске површи која се усваја као вертикални геодетски датум. Видиковац - назив за архитектонски објекат, терасу, трг или узвишено мјесто са кога је остварен величанствени поглед на град или његову околину. Водоцементни фактор – однос цемента и воде у бетону који утиче на својства бетона. Нижи водоцементни фактор даје квалитетнији бетон. Лабораторијским путем одређује се минимална вриједност овог фактора, а да се добије хомогенизација смјеше, добро уграђивање и збијеност. Вриједност му је у пракси 0.45- 0.65. Виртуелна архитектура назив за архитектуру и урбанизам који су настали као претпостављени дио стварности у виду модела, плана, концепције виртуелне стварности.Често је представљена утопијским представама, цртежима, пројектима чији је циљ представљање једне могуће идеје о могућој стварности, путем представљања могућег архитектноског објекта. Вишедимензионално - назив за објекат посматран не само у своје три физичке димензије већ и у оним димензијама које нису непосредно мјерљиве in situ. Те димензије су временског карактера, културног, историјског, литерарног, географског и др.

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

Мала школа правописа

Говоримо српски! Припремила: Ана Ковић Како глагол каже

Што је човјек писменији и више тежи правилном изражавању, то је чешће у недоумици: у коме падежу треба да буде именица или замјеница уз неки глагол? То је проблем реакције – утицаја глагола на падеж своје допуне, објекта. На примјер, када говоримо о глаголима кретања или мировања: Отишао је у собу (акузатив уз глагол кретања) и Одмара се у соби (локатив уз глагол мировања) или Спрема се да оде љекару (кретање – датив) и Био је код љекара (мировање –генитив). Неки глаголи могу имати двоструку реакцију. Нпр. помагати некоме (датив) и помагати некога (акузатив), понудио му је кафу и понудио га је кафом, захваљујем на пажњи и захваљујем за пажњу, он ми лаже и он ме лаже итд. У српском језику обичан је склоп зависити + генитив: зависити од чега или од некога или судити некога и судити некоме, али је уз свршени глагол осудити могућа само допуна у акузативу: осудити некога, док други свршени глагол пресудити веже допуну у дативу: пресудити некоме. Каже се: личи на оца, на мајку, али: сличан оцу, мајци. Човјек може бити имун на нешто (не ‘’имун против...’, нити ‘’...од нечега’’), може имати изражену склоност ка нечему, према нечему (не ‘’склоност за нешто’’).

Глагол свирати тражи допуну у локативу: свирати на клавиру, на хармоници, на гитари..., а не у акузативу ‘’свирати клавир, свирати хармонику, свирати гитару’’... Уз именицу споменик бољи је датив: споменик Вуку, споменик Његошу, споменик Незнаном јунаку, док биста (попрсје) веже генитив: биста Доситеја Обрадовића. Реакцијске грешке кваре дух и чистоту језика, такве су ‘’оженити дјевојку’’ умјесто оженити се дјевојком, ‘’у вези вашег дописа’’ умјесто у вези с вашим дописом, јер ријеч веза тражи допну у инструменталу – веза с ким, са чим? У политичком језику, укорјенио се низ рекцијских грешака, као што су ‘’предсједавати сједницом’’ умјесто предсједавати сједници, ‘’контактирати некога’’ умјесто контактирати с неким, што је посљедица лажне аналогије са сличним глаголима

другачије рекције: руководити чиме, консултовати некога, уговорити нешто. Рекцијски погрешна и бесмислена је фраза ‘’заузети став о нечему’’! Прво, може се имати став према нечему, а друго – ријеч је о замјени ријечи мишљење ријечју став. Зато, имајте своје мишљење о свему, а став можете заузети, нпр. у погледу положаја тијела

Правопис на поправци

Досљедно проводећи принцип спојеног писања типа смјеста (одмах), напамет (наизуст), наглас (гласно) итд., правопис из 1960. године прописао је да се спојено пише и знатан број спојева чије срастање није до краја завршено: довоље, дотамо, заузврат, наодмет, наруку, укорак, унеповрат и многе друге. Састављачи Правописа српског језика извршили су поправку те норме, дајући предност одвојеном писању:

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

- Ако човјек жели ићи у корак с временом, мора се ухватити у коштац са проблемима, иначе ће они трајати у недоглед. − Било је јела и пића на претек, до воље (неки су пили на душак), а ми смо за узврат помогли домаћину. − Нигдје под небом нисмо видјели толику равницу, која се пружала у бескрај, али нам вријеме није ишло на руку: било је облачно и, као на пакост, ишло на уштрб добре видљивости. − У неповрат је прошло вријеме када се куповало на почек и када се трговци нису богатили на пречац. Постоје и случајеви за које се уводи и спојено писање умјесто ранијег одвојеног: нажалост, успут, такорећи, наизглед (привидно). Оба правописа су сагласна да треба писати само спојено: имати укупно, немати уситно, исјећи наситно, учинити нажао, причати надуго и нашироко, попити наискап, чути се надалеко, отићи заувијек и томе слично. Прилоге настале скраћивањем приједлога са придјевима и сл. треба писати састављено: Држећи се мало поиздаље, он је наочиглед поткрадао друге, мислећи само на то како ће живјети убудуће. Такав је, кажу, био одмалена. Само одвојено треба писати: отети на силу, ићи уза страну, пливати низ воду, ићи низ длаку, скресати му у брк, напасти с леђа, ићи у сусрет, гурнути у страну, у ствари (заправо)... Једноставно треба запамтити да се одвојено пишу приједлог и именица кад значи годишње доба: у љето, на јесен, с прољећа. Спојено се пише: добога лоше, забога, збогом (поздрав), а одвојено: нека иде све до врага, до ђавола... Растајемо се са до виђења (лица са радија и телевизије са до слушања, до гледања). Наздрављамо са: у здравље, на здравље, а пијемо наискап. Из истоимене књиге Милорада Телебака

Стандарди пословне комуникације

Како написати добро попратно писмо? Припремио: Јовица Калајџић Шта је попратно писмо? Попратно писмо (енг. сover letter) је документ који прилажете уз биографију када се пријављујете за посао. Често се овај документ зове „молба за запослење“, „мотивационо писмо“ или „пријава“, али без обзира на назив, функција ових докумената је идентична. Они требају послодавцу пренијети прву и најважнију информацију – да сте ви права особа за оглашено мјесто! Како написати попратно писмо? Попратно писмо има форму писма и стриктно одређену структуру, а заправо представља увод у ваш CV и практично вашу понуду фирми којој се обраћате. У правилу попратно писмо је веома кратко и концизно, и садржи максимално од 200 до 250 ријечи. Примарни циљ попратног писма јесте да уведе у ваш CV, те да укаже на неке елементе који нису представљени у правом свијетлу у вашем CV-у. Ипак, имајте на уму да поред наведеног, попратно писмо има стриктно одређену садржину, те да је добро попратно писмо увијек лично. Без обзира да ли се јављате на оглашено радно мјесто или се представљате фирми с молбом да вас уврсте у своју базу

потенцијалних послопримаца, попратно писмо мора јасно изражавати ваше способности, компетитивне предности и потенцијалан допринос будућој фирми. Форма је иста као и за пословно писмо: ваша адреса и контакт информације долазе испод вашег имена, у горњем углу странице. Испод тога, са лијеве стране, наводите име особе којој се обраћате, њену функцију и организацију у којој ради. Много је лакше уколико знате име особе којој пишете, те вам препоручујем да покушате да га сазнате, а у случају да то није изводљиво писмо адресирајте на директора кадровске службе, односно на директора одјела за управљање људским ресурсима. У колико не знате име или пол особе којој пишете писмо можете почети са „Поштовани господине или госпођо“ (енг. Dear Sir or Madam) или пак са „Свима на које се односи“ (To Whom It May Concern) ако знате да ће ваше писмо читати више људи у кадровској служби. Писмо можете завршити са ријечима „Са поштовањем“ или „Остајем са поштовањем“, или „Срдачан поздрав“ (уколико сте кренули писмо „Са поштовањем“) или пак неким другим поздравом. Структура. Попратно писмо не треба да има више од четири параграфа. У првом наглашавате за шта аплицирате и гдје сте добили информације о послу. Циљ последњег јесте да нагласи вашу спремност за интервју. У другом параграфу наводите квалификације и вјештине које посједујете и које вас чине правом особом за тај посао. Пажљиво прочитајте оглас, одредите потребне квалификације и провјерите још једном да ли сте ви права особа за тај посао. Немојте само навести да посједујете компетенције и вјештине него наведите и додатно образложење. Најбољи начин је да почнете са вашим претходним искуством и како сте развили квалификације и вјештине које посједујете. Трећи параграф показује зашто

желите тај посао, и зашто желите да добијете знања која пружа тај посао. Треба да оставите утисак да ви можете пружити посебан допринос конкретној фирми, а да заузврат добијете одређену сатисфакцију. Послије четвртог параграфа оставите неколиико празних редова. Закључите писмо тражећи интервју са послодавцем, и прецизно напишите када и како вас могу контактирати. Не заборавите да оставите празан простор за ваше име и презиме, те да се потпишете хемијском оловком уколико вашу апликацију шаљете поштом. Прије него започнете писање попратног писма размислите добро о ономе што желите, и какве су заиста ваше компетенције и вјештине. Ваше искуство, образовање или познавање страних језика може утицати на то да ваш профил одговара захтјевима радног мјеста за које конкуришете. Стога већ на самом почетку истакните оно што сматрате својом највећом предношћу. Попратно писмо показује колико сте мотивисани за рад, али оно је уједно могућност да се добро „продате“, односно да убиједите фирму да сте јој баш ви потребни. Приликом конкурисања за посао немојте бити исувише скромни, објасните на најбољи начин зашто сте „као рођени“ за то радно мјесто. Приликом писања обраћате се конкретном послодавцу, тако да попратно писмо мора бити циљано. Информишите се о пословању фирме и настојте што прецизније схватити шта се очекује од будућег запосленика како би адекватно и јасно навели потребне информације. Дакле, ви требате разумјети конкретне захтјеве посла, визију и циљеве фирме и нагласити оно што би фирма добила ако запосли вас, а не неког другог кандидата. У писму послодавцу нудите конкретан допринос, јер послодавци очекују да покажете да посједујете управо оне квалитете који су њима потребни. Пазите да не претјерујете у истицању својих предности јер је попратно писмо професио-

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

нални облик комуникације, излажење из оквира професионалног обраћања није пожељно. За разлику од биографије, у попратном писму користите потпуне реченице, тако да ће и сам стил писања рећи пуно о вама. Имајте на уму да је пожељно да писмо садржи и одређену „личну ноту“. Не понављајте информације наведене у биографији, нагласите информације које нисте навели или оне које због сложености биографије нису дошле до изражаја. Често се догађа да приликом пријављивања на конкурс или оглас, послопримци започну писмо са реченицом „Јављам се на Ваш конкурс...“, без да наводе назив радног мјеста, односно позицију за коју аплицирају. Агенције које се баве запошљавањем и фирме које самостално оглашавају слободна радна мјеста често имају више од једног отвореног конкурса, стога обавезно наведите радно мјесто, односно назив позиције за коју аплицирате. Садржај попратног писма треба бити подијељен у параграфе, и не треба бити дужи од једне странице. Разлике попратно писмо – мотивационо писмо? Иако већина послодаваца (а и апликаната) сматра ова два термина истим понекад се може десити да се од вас траже два писма: једно попратно у коме наводите основне податке о вама (ко сте ви, за шта аплицирате, гдје сте пронашли оглас) и друго у коме објашњавате мотивацију, тј. заинтересованост за одређени посао као и разлоге зашто сматрате да бисте били одличан радник на одређеном радном мјесту. У том случају када нпр. аплиицирате путем интернета, „попратно писмо“ може бити у тијелу мејла гдје ћете навести за које радно мјесто аплицирате, гдје сте пронашли оглас као и шта прилажете у атачменту (додатку), а онда ћете у оквиру засебног доданог документа објаснити мотивацију за обављање одређеног посла.

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

ʿ̛̬̥̠̖̬ ̨̨̪̪̬̯̦̌̐ ̛̪̭̥̌

ʤ̬̖̭̔̌ ̶̨̛̪̬̥̌̌ Ͳʤ̬̖̭̔̌ ̶̨̨̛̪̯̖̦̠̣̦̌̐ ̶̨̨̪̭̣̔̌̏̌Ͳ

ʦ̹̌̌ ̬̖̭̌̔̌ Ͳ̨̪̬̯̦̏̌̌ ̬̖̭̌̔̌Ͳ

ʺ̡̬̖̯̌ ʤ ʸ̦̌̌ ʺ̛̬̌̓ ʥ̱̣̖̬̏̌ ̵̨̛̦̬̦̌̔ ̵̨̖̬̠̌ ̍̍ ʿ̛̖̯ ̡̛̛̪̬̬̭̐̌̔ ̪̱̯ ̍̍ 78000 ʥ̧̌̌ ʸ̡̱̌ 78000 ʥ̧̌̌ ʸ̡̱̌ ˃̖̣: 065/̵̵̵Ͳ̵̵̵ ʽ̡̦̌̌̚ ̨̣̭̐̌̌: ʿ̨̬̯̣̌ Posao.ba 34 A

ʰ̨̬̏̚ ̨̣̭̐̌̌

ʿ̨̨̛̹̯̦̏̌,

ʽ̧̬̖̍̌̓̌

ʽ̛̥̏ ̪̱̯̖̥ ̛̙̖̣̥ ̔̌ ̭̖ ̛̛̪̬̠̥̌̏ ̌̚ ̨̬̦̌̔ ̨̥̠̖̭̯ ʿ̸̶̨̛̬̖̔̌̏̌ ̱ ̵̡̛̪̖̬̥̬̖̯̱̌ ̱ ʥ̧̨̠̌ ʸ̶̛̱, ̨̧̣̹̖̥̐̌̌̏̌ ̦̌ ̨̪̬̯̣̱̌ Posao.ba. ʰ ̭̥̌̌ ̭̥̌ ʦ̹̌ ̶̡̱̪̌, ̌ ̛ ̨̪̬̖̔ ̨̯̐̌ ̸̱̣̌ ̭̥̌ ̨̨̥̦̐ ̵̨̪̣̏̌̌ ̨ ʦ̹̖̥̌ ̪̬̖̱̖̱̔̓̚. ˄̨̛̦̏̔ ̨̛̔ ̱ ̡̨̠̖̥ ̸̛̛̪̬̣̯̖̏̌ ̧̪̙̱̌ ̸̶̨̛̯̌̌. ʽ̧̠̹̯̖̍̌̌̏̌ ̌̚ ̡̨̛̠ ̨̨̪̭̌ ̶̛̛̪̣̬̯̖̌̌.

ʿ̨ ̶̛̭̯̬̱ ̭̥̌ ̶̨̯̬̐̏̌ ̛ ̨̪̭̠̖̱̠̖̥̔ ̨̬̦̌̔ ̡̨̛̭̱̭̯̏ ̱ ̨̛̪̬̠̔̌ ̨̱̖̍̓. ʿ̨̬̖̔ ̨̯̐̌ ̨̹̯ ̨̪̦̠̖̥̌̚ ̭̖̏ ̨̠̖̣̖̔̏ ʦ̹̖̌̐ ̨̨̪̬̠̦̔̌̐ ̨̛̭̬̯̥̦̌̌̌, ̙̖̤̌ ̛̥ ̠̖ ̔̌ ̛̬̥̌̔ ̦̌ ̨̧̠̖̤̖̱̔ ̌̚ ̨̪̬̠̱̔̌ ̡̛̯̖̭̯̣̌ ̛̛̣ ̡̨̡̛̥̖̯̖̚. ʻ̌ ̵̨̨̪̬̖̯̦̥̔ ̨̬̦̥̌̔ ̥̠̖̭̯̱ ̛̱̦̪̬̖̣̌̔̌ ̭̥̌ ̛̠̖̹̯̦̖̏ ̶̡̨̧̛̛̥̱̦̬̌̌ ̭̌ ̡̭̯̬̦̥̌̌̌ ̛ ̧̔̌̏̌̌ ̭̠̖̯̌̏̌ ̱ ̛̖̏̚ ̭̌ ̨̛̪̬̠̦̥̔̌ ̡̛̛̬̯̣̥̌̌. ˃̡̨̖̌͂ ̭̥̌ ̛̬̣̌̔̌ ̦̌ ̡̧̛̛̖̯̖̯̬̱̌ ̨̬̖̍ ̛ ̧̱̬̖̖̱͂ ̨̨̪̬̠̦̔̌̐ ̨̨̪̬̭̯̬̌, ̶̨̨̧̛̛̛̪̦̬̱̌̚ ̨̨̛̪̬̏̔̌̚ ̛ ̧̧̪̱̖̱ ̶̨̛̪̣̌, ̯̖ ̧̬̠̖̹̱̌̏̌ ̶̡̛̬̖̣̥̠̌̌̌.

ˁ̧̛̬̖̔ ̨̛̔ ̱ ̡̨̥̖ ̨̧̠̹̯̖̍̌̌̏̌ ̹̖̏̌ ̴̶̡̡̛̛̛̣̠̖̏̌̌. ˃̡̨̖̌͂, ̨̛̦̯̖̌̏̔ ̛ ̡̨̛̠ ̛̍ ̭̯̖ ̡̨̡̦̬̖̯̦̌ ̨̨̛̪̬̦̭̔ ̨̛̥̣̐ ̛̛̥̯̌ ̡̨̌ ̡̛̬̦̌̔ ̨̬̖̖̦̖̔͂ ̡̨̛̥̪̦̠̖̌. ʽ̠̖̏̔ ̨̛̦̯̖̌̏̔ ̨̧̭̹̖̔̌̔̌ ̵̱̭̪̠̖̖ ̱ ̬̱̌̔.

ʿ̨̭̠̖̱̠̖̥̔ ̡̨̛̭̱̭̯̏ ̱ ̛̦̪̣̯̌̌ ̨̬̖̍, ̬̌̔ ̦̌ ̴̡̨̛̭̣̦̠̌ ̡̛̭̌, ̡̨̌ ̛ ̨̨̭̦̖̏ ̬̌̔̌ ̦̌ ̸̬̱̦̬̱̌̌ (Word, Excel, Internet). ʶ̨̡̛̛̥̱̦̯̦̌̏̌ ̭̥̌, ̌ ̡̨̭̱̖̍ ̧̛̥̹̤̖̌ ̬̠̖̹̥̌̏̌ ̨̛̥̬̦ ̛ ̨̨̬̱̥̖̦̯̦̌̐̏̌. ˁ̪̬̖̥̦̌ ̭̥̌ ̦̌ ̨̛̛̛̦̱̣̦̔̏̔̌ ̧̣̖̌̌̐̌̚, ̛̣̌ ̛ ̦̌ ̡̛̛̯̥̭ ̬̌̔. ʻ̥̌̔̌ ̭̖ ̔̌ ̖̯̖̓ ̛̥ ̛̛̪̬̱̙̯ ̡̛̛̪̬̣̱ ̔̌ ̨̖̥̔͂ ̦̌ ̨̨̬̬̌̐̏̚ ̛ ̨̱̭̥̖̦ ʦ̥̌ ̛̪̬̖̭̯̥̔̌̏ ̨̭̠̖̏ ̧̦̖̌̚ ̛ ̡̨̛̭̱̭̯̏. ˁ̸̬̦̔̌̌ ̨̪̬̔̌̏̚,

ʶ̬̠̌ ̛̪̭̥̌. ʿ̨̬̔̌̏̚.

ʯ̛̬̹̦̌̏ ̨̛̔ ̱ ̡̨̠̖̥ ̛̬̙̯̖̌̌̏̌̚ ̦̱̌̔ ̔̌ ̖̯̖̓ ̛̛̥̯̌ ̡̛̛̪̬̣̱ ̌̚ ̨̯̦̱̔̔̌ ̨̪̬̠̖̬̱̏ ̦̌ ̛̦̯̖̬̠̱̱̏.

ʸ̦̌̌ ʺ̛̬̌̓ ʥ̧̌̌ ʸ̡̱̌ 17. ʵ̦̱̬̌̌ 2013.

ʿ̨̛̯̪̭ ̛ ̯̱̥̔̌.

ʿ̨̛̛̬̣̚: CV, ̡̨̛̪̠̌ ̨̛̪̣̥̖̔, ̨̡̪̬̖̪̬̱̌ ̵̨̨̪̬̖̯̦̔̐ ̶̨̨̪̭̣̔̌̏̌.

ʿ̨̛̛̬̣̚ ̡̨̠̖ ̹̤̖̯̖̌.

Όφλπυη 㚩 ΊψφϞ 㚩 Ϟϋυ

Занимљивости

Да ли сте знали Припремила: Љиљана Дувњак  Да је било планирано рушење Ајфеловог торња 20 година након његове изградње 1889. године.  Да је Ајфелов торањ, дјело Гистава Ајфела, постављен је као привремена конструкција поводом Свјетске изложбе 1889. године.

 Да је Аја Софија (Aya Sofia, Istanbul) саграђена за 5 година и да је на њеној изградњи је учествовало преко 10 000 радника.  Да је Торањ Кхалифа у Дубаију (Burj Khalifa, Dubai) највиша грађевина на свијету. Висока је невјероватних 828 метара.  Да је Донгхаи мост у Кини (Donghai Bridge, China) најдужи мост на свијету са својих 32,5 километара. Он повезује Шангај са Јангшаном.  Да у Паризу постоји 37 мостова преко ријеке Сене.  Да у Сједињеним Америчким Државама постоје још четири Београда, и то у савезним државама Мејн, Минесота, Небраска и Монтана.

 Да је Мерхандис Март у Чикагу, Илиноис – САД, је највећа пословна зграда на свијету. Отворена је 1930. године, има површину 372 000 m2 и дневно угости око 20 000 посјетилаца и закупаца.  Да је МГМ Гранд Хотел у Лас Вегасу, САД (MGM Grand Hotel, Las Vegas, SAD) са својих 6 276 соба највећи хотел на свијету.

 Да је кула „Капитал гејт“ у Абу Дабију (Capital gate, Abu Dhabi) уписана у Гинисову књигу рекорда као највише искривљена грађевина на свијету са нагибом од 18 степени, чиме је преузела мјесто кривог торња у Пизи.  Да је први град на свијету који је достигао милион становника био Рим, 133. године прије нове ере.  Да је највећа дизалица на свијету тешка 45 500 тона, висока 95 метара, а дугачка 215 метара. Монтирала ју је њемачка фирма КРУПП.  Да у Кинеском зиду има довољно камења за градњу двоипометарског зида који би опасао Земљу по екватору (40 075 километара).  Да је најстарија жељезничка пруга на подручју данашње Србије пуштена у рад 20. августа 1854. године и да је повезивала Белу Цркву с дијелом Баната који данас припада Румунији.  Да је најстарији грађевински материјал, настао искључиво ручним радом, била цигла.

Египћани су правили цигле још прије 7000 година.  Да је најпрометнија лука на свијету Ротердам кроз коју годишње прође бар три стотине милиона тона терета. Истовремено, Ротердам је и највећа вјештачка лука, површине од 100 квадратних километара.  Да је Мадрид једина европска престоница кроз коју не протиче ријека.  Да се у Сирији стакло производило прије пет хиљада година.  Да је Србија једина од савезничких земаља из Првог свјетског рата која има споменик незнаном јунаку, а не незнаном војнику, као што је случај у другим савезничким земљама (споменик на Авали).  Да дужина полица Конгресне библиотеке у Вашингтону, највеће на свијету, у коју се дневно слије око 1000 наслова, износи 800 километара.  Да од свих подземних жељезница на свијету, метро у Лондону има највише пруга, преко 400 километара, онај у Њујорку највише станица, чак 466, а московски највише путника, шест милиона.

 Да Сиднејска опера лежи на 580 стубова који су пободени 25 метара испод површине мора.