Argentina)
mogu li vode biti mlečni put?
može li slobodno hodati jednosložna reka?
biće potrebni vekovi da bi se razumela greška
ili možda nije bila greška
već samo strepnja pred oštrim sfumatom stvari
strah tela od postepenog umiranja
ko zna
sada i u času i u lejama i u razbesnelom zakonu
nemoć koja obavija odlazak
jasna neumerenost plodova govora
i u ovom času stojimo poput izgubljene dece bez mišljenja
pred državom za kojom čeznemo iz dubine duše
gde je praznina svetionik koji obasjava tvoje odsustvo
Mario Obrero (2003, Madrid, Španija)
His ancestors
Sanjao sam svoje pretke i njihov miris na ukradene krompire
video sam ih kako mlate masline lica punih trnja
video sam svoje pretke kako plešu na planini od belog luka dedu i njegovo smeđe odelo
babu kako pali šest sveća na gorioniku oltara pričam o čoveku koji se igra oblaganja vlažnih šibica blatom o ljudima koji zbijaju šale iza zatvorenog prozora video sam svoju majku devojčicu u svojim prvim farmerkama kako gleda u more video sam odeću na štrikovima u Veneciji i pesnike u Njujorku kako čuvaju grlicu i
njihov cimbal načinjen od ugaženog snega video sam se kako gledam novi svet s memoarima Majakovskog pod džemperom video sam kako se polako ljuljam u snovima o kaminu čamcima, čaju i pesmama Emili Dikinson skrivenim u senci jednog kita video sam svoju decu kako pijana pevaju u ispovedaonicama hladnoća kao jež umotan u piljevinu u nekom jorganu leži plava ptica neki san bez čarapa koji proždire kriške lubenice studenti španskog uglas recituju Zeleno, volim te zeleno. Zelen vetar. Zelene grane. Brod na moru i konj u planini. Koračam hodnicima sveta koji miriše na vafle i benzin.
Preveli: Suzana Milošević, Miljana Đurđić, Jovana Todorović, Lazar Bukumirović, Katarina Mihailović, Darija Stefanović, Romana Roganović, Sara Vučanović, Vasilisa Savić