Марија
могу
може ли слободно ходати
немоћ
Негрони
Росарио, Аргентина)
(1951,
бити
ли воде
млечни пут?
једносложна
потребни векови да би се разумела грешка или можда није била грешка
пред оштрим сфуматом ствари страх тела од постепеног умирања
зна
и у лејама и у разбеснелом закону
река? биће
већ само стрепња
ко
сада и у часу
која обавија одлазак
плодова
попут
без
државом за којом чезнемо из дубине душе
празнина светионик који обасјава твоје одсуство Марио Обреро (2003, Мадрид, Шпанија) His ancestors Сањао сам своје претке и њихов мирис на украдене кромпире видео сам их како млате маслине лица пуних трња видео сам своје претке како плешу на планини од белог лука деду и његово смеђе одело
јасна неумереност
говора и у овом часу стојимо
изгубљене деце
мишљења пред
где је
бабу како пали шест свећа на горионику олтара причам о човеку који се игра облагања влажних шибица блатом о људима који збијају шале иза затвореног прозора видео сам своју мајку девојчицу у својим првим фармеркама како гледа у море видео сам одећу на штриковима у Венецији и песнике у Њујорку како чувају грлицу и њихов цимбал начињен од угаженог снега видео сам се како гледам нови свет с мемоарима Мајаковског под џемпером видео сам како се полако љуљам у сновима о камину чамцима, чају и песмама Емили Дикинсон скривеним у сенци једног кита видео сам своју децу како пијана певају у исповедаоницама хладноћа као јеж умотан у пиљевину у неком јоргану лежи плава птица неки сан без чарапа који прождире кришке лубенице студенти шпанског углас рецитују Зелено, волим те зелено. Зелен ветар. Зелене гране. Брод на мору и коњ у планини. Корачам ходницима света који мирише на вафле и бензин. Превели: Сузана Милошевић, Миљана Ђурђић, Јована Тодоровић, Лазар Букумировић, Катарина Михаиловић, Дарија Стефановић, Романа Рогановић, Сара Вучановић, Василиса Савић