1218 malizab134

MALI KAKO JE NASTAO [ERLOK HOLMS?

1. 8. 2016. • Број 134 • Година VI • Цена 100 динара • Излази два пута месечно BiH 2,40 KM, Црна Гора 1,20 €, Македонија 75 ДЕН, Greece 2,90 €

www.malizabavnik.rs Е КАД С БРАТ И А СЕСТР ЈУ СВАЂА

НЕОБИЧНИ ОЛИМПИЈСКИ РЕКОРДИ

KO SU BILI HOBITI?

PRINTED IN SERBIA

?

S O N N E V R C U J A M I I V O ZA[TO KLOVN NOVE EPIZODE

GARFILD

SUN^ANI MEDVED

НА МАЛАЈСКОМ ГА ЗОВУ „БАСИНАДО НАН ТЕНГИЛ“, ШТО ЗНАЧИ „ОНАЈ КОЈИ ВОЛИ ДА СЕДИ ВИСОКО“

1. 8. 2016.

С

унчаног медведа назвали су тако зато што много воли да се сунча, зар не? Погрешно. Он је ноћна животиња, која у потрагу за јелом креће кад се смркне, а преко дана дрема у шупљем деблу или се попне високо у пријатну хладовину неке густе крошње. Можда има златножуто крзно, сјајно попут сунчевих зрака? Ма какви. Његова кратка оштра длака увек је мрка. Па чиме је онда зарадио тај необични надимак? Примећујете да

10

носи величанствену жућкасто-црвенкасту огрлицу. Према предању, њу је направило Сунце, које свако вече пре заласка пољуби свог крзненог пријатеља. еки га зову малајски медвед, како гласи и његово научно име – Helarctos malayanus. Истина је да он живи у Малезији (где се говори малајски језик), али може се наћи и у прашумама Индонезије, Кине, Индије, Камбоџе, Лаоса, Тајланда, Бурме, Бангладеша... Где год у југоисточној Азији има доста дрвећа украшеног кошницама пуним меда, сва је

Н

КО ТО ТАМО КРАДЕ МЕД? еда, Чули сте за страшног гризлија, поларног и мрког европског медв г рођака али вероватно не знате за њихово прилика да ћете тамо затећи из далеких азијских прашума

сунчаног медведа. Он много воли да се почасти за верање по дрвећу слатким пчелињим од незграпаних шапа сирупом, због чега му зараслих у крзно. неретко тепају „медени меда”. ошто живи у пределима у којима и пчеле му нису је топло током целе мрске, па их Не одва јају се од маме прве две године године, не сања зимски често смаже заједно сан. Веома је са кошницом, а НЕ ПОСТОЈЕ ДВА СУНЧАНА повучен и стидљив грицка још и мраве МЕДВЕДА СА ИСТОМ ОГРЛИЦОМ, и дане углавном и термите и ларве ОНЕ СУ ЈЕДИНСТВЕНЕ ПОПУТ проводи у самоћи, – све што може да ОТИСКА ПРСТА а људима се неће ишчепрка из стабла приближити чак ни да би мазнуо нешто зашиљеним канџама и налепи на дугачак вијугав језик налик мравоједовом. Иако има за јело, као што то раде алави европски оштре зубе, не користи их да би раскомадао медведи. Једини начин да се сунчани меда зближи са другим створом јесте да се крупнији плен. Ко ће још да вија зверку по заљуби, а то се обично дешава кад наврши шуми, да се бори с њом, па онда још и да три године. Пошто се некако нањуше, одваја месо од длака и ситних кошчица? будући мама и тата неколико дана Најлакше је стрпати у уста готове залогаје, проведу заједно путујућу кроз дивљину. па ако нема бубица, сунчани меда једе смокве и бобице, палме, цвеће и травке, али Кажу да буду толико срећни што су се нашли да своју наклоност исказују правим не и поврће. Оно му је некако бљутаво . загрљајима, пријатељским кошкањем и ако је најмањи од осам познатих сударањем глава. врста медведа, сунчани меда заправо није мали – дугачак је између 120 и 150 енка рађа само једног (ретко кад центиметара и тежак до 80 килограма, два) младунца, тешког око 300 грама. али наспрам гризлија или мрког медведа, Та месната лоптица буде слепа, ћосава и који могу да буду чак трипут већи, делује потпуно беспомоћна, због чега је мама носи у наручју ходајући на две ноге. У као безазлена плишана играчка. Осим по почетку је сунчаним медведићима заиста ситнијој грађи, боји крзна потребно много пажње и љубави и станишту, од рођака се разликује и по како би се правилно развијали, али се после претворе у позамашној глави, размажене јединце. Иако несразмерно могу да се брину о себи већ великој у односу после неколико месеци, на тело и голим не одвајају се од мамине табанима, „сукње” пуне две године. који су много М. Божовић згоднији

П

Н

Ж

11

1. 8. 2016.

И

VESTI IZ NESVESTI

RAJLI U DNEVNOM BORAVKU

1. 8. 2016.

Тоња Мостелер из Белмонта није ни стигла да се успаничи кад је приметила да јој је пас нестао из дворишта. Предухитрио ју је супруг који ју је позвао телефоном и обавестио да су му јавили да је њихов петогодишњи златни ретривер Рајли у дневном боравку за псе и да се проводи као никада у животу. Откуд Рајли у дневном боравку кад га нико тамо није одвео? Једноставно, сам је одлучио да се прошета километар и по и придружи другарима у дневном боравку. Осим што је побегао од куће, Рајли се сасвим фино понашао. Када је стигао до боравка, пристојно је сео испред врата пре него што су га пустили унутра. Чак се по уласку ова лепо васпитана куца кратким лавежом јавила свим другарима. Као награду за труд пустили су га да се игра неко време пре него што су дошли по њега.

12

GOLI{AVA VO`YA Када се човек на јавном месту појави голишав, обично је у опасности да буде ухапшен. Овог, као и сваког лета почев од 2004. године, један дан у години резервисан је за голишаве возаче бицикала. Тог дана их полиција не дира само зато што имају племенити циљ. Он није да свима покажу гузе, него да се људи сете колико загађујемо околину кад користимо возила на гориво. Уместо тога све грађане света подсећају да би и они могли да седну на бицикле и провозају се. Кад људи у 50 светских градова могу голишави да седну на неудобан сиц, шта осталима фали да се обучени провозају бар до продавнице и не додају још више штетних гасова у атмосферу. Наравно, да не би били потпуно безлични, возачи су на ногама имали патике за вожњу, на главам кациге, машнице и траке у коси или шаре по телу. Стварно, ко би још обратио пажњу на њих да су обучени?

TATA, UOZBIQI SE!

„Она је била само четири или пет месеци стара и никада пре није напустила Канарска острва. Нисам знао шпански, она није знала француски, али смо се сложили.” Ову изјаву дао је двадесетчетворогодишњи морнар из француске Бретање Гирек Содеом. Доживљај који описује јесте тренутак када је 2014. године упознао своју садашњу сапутницу – кокошку Моник. Од тада њих двоје на Гирековом броду заједно плове Атлантиком. За разлику од других кокошака, чији кљун није провирио даље од кокошињца, Моник је сада на Гренланду. Као и свака права кока, редовно носи јаја, али је као пустолов стекла и друге вештине. Она и Гирек заједно сурфују, возе скејт или се санкају. Ових дана спремају се за пут до Аљаске, за који је Моник понела и џемпер. Пустоловину овог двојца можете да пратите на Фејсбуку и Инстаграму под називом Voyage d’Yvinec. ПРИРЕДИЛА САЊА ВАТИЋ

13

1. 8. 2016.

KOKA NA PUTU ZA AQASKU

ИЛУСТРАЦИЈE: БИЉАНА ПОПОВИЋ

Родитељи се обично обрадују када схвате да су њихова деца научила нешто од њих и то примењују. Тата шестогодишњег Робија из Квинсија вероватно није један од њих. Њих двојица су се возила до ауто-перионице када је тата Мајк прошао кроз црвено светло. Роби је одмах закључио да такво понашање заслужује казну. Чим су стигли кући позвао је полицију и рекао: „Тата је прошао кроз црвено светло. Возио је мамин нови аутомобил.” Наравно, службеник из полиције тражио је да разговара с татом. Када је угледао број који је Роби позвао, огласио се са: „О, не!” И полицајац и тата исмејали су се на ово, али је Мајк ипак морао да се извини и добије опомену како му тако нешто више никад не би пало на памет. Тата Мајк правдао се да је имао право да условно скрене према перионици. Нешто нисмо сигурни да би му то признао и полицајац да се нашао на лицу места.

MALA DECA VELIKI QUDI

DETEKTIV

Д

етективски шешир и лула Шерлока Холмса никада не би ни привирили у Улицу Бејкер 221б да се 22. маја 1859. године у Улици Пикарди плејс број 11 у Единбургу није родио Артур Конан Дојл. На тој адреси живео је само до пете године. Мери, његова начитана мама од које је стално слушао необичне приче, није више желела да живи с његовим татом, сликаром Чарлсом Алтмонтом Дојлом. Иако га је волела, Мери се није свиђало што Чарлс своју скромну зараду троши на жестока пића. ртур није стигао ни да схвати шта се то међу родитељима десило кад су се они помирили, али околности у којима су живели нису постале боље. Овог пута уселили су се као подстанари у лош, мемљив и прљав стан у Улици Шинз плејс 3. Но, Артур је имао богате стричеве. Они су имали довољно новца да деветогодишњег дечака пошаљу у језуитску школу у Стонихерсту. На новој адреси провео је наредних седам година. Тамо је требало да преживи задиркивања и честе и строге казне учитеља. Када би успео да остави све те

1. 8. 2016.

А

18

муке по страни, смишљао би приче. осле језуитске школе уписао је колеџ, затим се, на изненађење родитеља, уместо за изучавање

П

уметности определио за студије медицине на Единбуршком универзитету. Његов омиљени професор, Џозеф Бел, имао је савршено око за детаље,

IZ ULICE BEJKER

Артур Конан Дојл

Шерлока Холмса спреман. Али не још. Пре него што је завршио медицину, Артур се као бродски доктор укрцао на гренландски китоловац „Нада Питерхеда”. Једна пустоловина на мору није била довољна. Чим

ординацију. Тек ту су га први пут посетили Шерлок Холмс и доктор Вотсон. У „Скици у гримизу” уселио их је у Улицу Бејкер 221б. У наредним годинама писао је о детективу Холмсу у шездесет дела. Проницљиви Холмс постао је толико популаран да је Артура учинио једним од најплаћенијих писаца. Његове друге приче надахнуте пловидбом или

Сви сте чули за Шерлока Холмса, али вероватно не знате ништа о човеку који га је измислио. Ово је прича о њему...

К

оне о професору Челенџеру никада нису постале толико омиљене. Зато је помишљао да убије Шерлока. На молбе своје мајке и читалаца, детектива је ипак оставио у животу. велико је био славан када је јавно подржао поступке своје домовине у Другом бурском рату, а касније и служио као лекар у Блумфонтејну у Јужноафричкој Републици. За то је од краља Едварда Седмог добио звање витеза и свом имену додао титулу сера. То је остао све док га 7. јула 1930. године нису нашли како се држи за груди. Тог дана је сер Артур Конан Дојл умро од срчаног удара. Последње речи упутио је својој старој љубави, другој супрузи и мајци њихово троје деце: „Ти си дивна.” Сања Ватић

У

19

1. 8. 2016.

Ч

је дипломирао, поново се укрцао на брод. Овог пута на британски брод „Мајумба”, да би као хирург пловио дуж обале западне Африке. ада се вратио у Велику Британију, вратио се и обичном животу. Покушао је с колегом да држи ординацију, затим отворио самосталну праксу у Улици Елм Гроув 1 у Портсмуту, оженио се сестром свог пацијента, Мери Луиз, добио двоје деце и имао вишка времена. Да би га искористио, и даље је писао приче, био голман у месном фудбалском клубу, играо крикет и голф. Ни тада није прошетао свим улицама свог живота. Године 1890. уписао је студије офталмологије у Бечу. И њих је завршио, дошао у лондонски Девоншир плејс 2 да отвори нову

ИЛУСТРАЦИЈА: ДАРКО ГРКИНИЋ

ненадмашно је владао логиком и давао прецизне дијагнозе. За време студија бавио се још и практичном ботаником у Краљевској ботаничкој башти и све време писао кратке приче. Са непуних 20 година први пут је видео своју причу у новинама, а објављивао је и стручне радове у медицинским часописима. Понекад такве да су се уз помоћ њих могла решити убиства. инило се да је рецепт за настанак детектива

^UDO OD DETETA

Александру Колтунеак

ЛОВАЦ НА БАГОВЕ

Већ смо писали о томе да хакери нису обавезно лоши момци. Постоје и такозвани бели хакери од којих велики компјутерски

системи имају огромну корист

К

ад озбиљна компанија пожели да сазна колико је њен систем добро заштићен, она може да унајми стручњака са задатком да упадне у њега. На тај начин откривају шта треба да поправе и како да га учине безбеднијим. Један од најпознатијих белих хакера је 19-годишњи Александру Колтунеак. ада је овај тинејџер из Ботошана у Румунији први пут спустио шаке на тастатуру имао је тек шест година. Тад су га занимале само игрице. У средњој школи је открио програмирање, а онда је сазнао да неке компаније имају наградне фондове за проналажење мана у сајтовима. Први новац зарадио је, ни мање ни више него од „Гугла“. Њиме је купио бржи рачунар

1. 8. 2016.

К

52

и од тада није престао да лови пропусте по сајтовима. Алекс добро зна шта ради. У претходним годинама већ је добијао награде од „Фејсбука“, „Мајкрософта“, „Адоба“, „Јахуа“, „Ибеја“ и „Пејпала“. Ових дана тражи мане у систему „Јутјуба“. Ако их нађе, пријавиће их овом популарном сајту у нади да ће бити награђен за ово добро дело. вој напоран посао, који понекада траје до касно у ноћ, ипак не ставља на прво место. Сада кад се сам издржава док живи у Клуж-Напоки где студира рачунарство на Универзитету Бабеш-Бољај, изјављује: „Лов на багове је страва, али школа је на првом месту.“ С. Ватић

С

SAJBER KID

Драги Мали Забавниче, зашто када завршимо с игрицама треба да угасимо рачунар? Упалићемо га већ следећи дан! Хвала! Само, молим, без одговора зато што троши струју или нешто у том фазону! Милица Студовић

ON ИЛИ OFF?

М

да угасиш рачунар за којим од 24 часа проведеш четири до шест сати (не би требало више). оред тога, временом се гомилају разни програмчићи и кодови који замарају софтвер и успоравају рачунар (о чему смо писали у прошлом броју). Све што покренеш док је рачунар укључен нестаје тек пошто га угасиш и рестартујеш систем поновним укључивањем. Тада ће он брже и боље да ради. Они који имају више RAM меморије дуже ће радити без било каквог кочења, али и њих треба пустити да се одморе и охладе. Такође, док је рачунар искључен, неће правити никакве шумове, па ћеш и ти лепше спавати . С. Ватић

П

49

1. 8. 2016.

Н

е постоји тачан одговор на ово питање. Постоје ситуације када рачунар мора да буде укључен по цео дан и ноћ. Рецимо, онда када складиштиш много фотографија на интернет, покренеш антивирус програм да скенира рачунар или рачунар користиш као неку врсту сервера који мора да ради да би на дуги рок пружао услуге другим рачунарима или програмима. еђутим, како сама кажеш, ти рачунар користиш за играње игрица. У том случају је паметније да га гасиш. Иако не желиш то да прочиташ, рачунар заиста троши више струје када је упаљен. Теби то можда није довољно убедљив разлог, али да се струја плаћа од твог џепарца сигурно би ти било смисленије

DAJ GOOOL! Џахил Хајд

~UVAJTE SE, EVO [AMPIONA!

За овог момка углавном знају његови сународници са Јамајке, да постане светска звезда али након Игара у Рију могао би

Н

препреку високу око ЛИЧНА KАРТА један метар. Звучи Име и презиме: Џахил Хајд захтевно, али овај Датум и место рођења: деветнаестогодишњи 2. фебруар 1997, Кингстон младић не плаши се (Јамајка) изазова. Напротив, Дисциплина: трке с препонама пре него што је на 110 и 400 метара почела тркачка Рекордно време: 12,96 секунди сезона 2014. године, на 110 метара на „Инстаграму” је Занимљивост: у слободно време окачио своју слику уз воли да игра „Фифу” коментар: „Чувајте се. Ево шампиона!” Звучи мало надмено? некако споредно . Да, осим ако немаш чиме то Намерава да се и у Рију да поткрепиш. нађе на победничком постољу, а кад неко изрази ахил је 2014. заиста неверицу у надобудне освојио злато на изјаве једног клинца, он Светском јуниорском само понови речи свог првенству у трци на 400 највећег узора, Јусеина метара, а на Јуниорској Болта: „Ништа није олимпијади не само да немогуће. Не прихватам је био први у трци на 110 ограничења.” метара, већ је и оборио светски рекорд. Уз те М. Божовић блиставе успехе, податак да је освојио још неколико медаља, делује

Џ

1. 8. 2016.

К

ад су га пре две године питали да ли је очекивао да ће постићи тако велики успех за тако кратко време, Џахил Хајд имао је спреман одговор: „Свакако. Уложио сам много труда и жртвовао се.” Није жртвовао макар шта. Одрекао се места у репрезентацији за фудбалере млађе од 17 година како би могао да се посвети атлетици. Та одлука делује још чудније кад се узме у обзир да је његов отац Ленворт звани Учитељ, раније успешан играч а сада тренер, нека врста фудбалске легенде на Јамајци. ије чак одабрао ни „обично” трчање, као његов славни сународник Јусеин Болт, већ оно са препонама. То значи да десет пута у току муњевите трке мора што хитрије да прескочи

51