MALI
1. 12. 2016. • Број 142 • Година VI • Цена 100 динара • Излази два пута месечно BiH 2,40 KM, Црна Гора 1,20 €, Македонија 75 ДЕН, Greece 2,90 €
www.malizabavnik.rs
[I[ARKA NA ^ETIRI NOGE РИ ПОСТЕ ДУШАН ТАДИЋ ЕДИ ЈН РЕДМЕ
КАКО БИ ИЗГЛЕДАО СВЕТ БЕЗ НОВЦА?
NAPI{I PISMO ZA WEJMSA MASLOUA HIT FILM
PRINTED IN SERBIA
FANTASTI^NE ZVERI I GDE IH NA]I
KAD NAUKA OSTANE BEZ TEKSTA
[ETWA OKO SVETA
Прашњави Аменренеф
Ловци на блага ипак нису посетили све мумије у Египту. Добро очувана мумија недавно се нашла под четкицама шпанских археолога код Луксора. Прашњави остаци највероватније припадају племићу Аменренефу, балсамованом негде у време владавине фараона Тутмоса Трећег (1479–1425. године пре нове ере), и налазе се у шарено осликаном дрвеном саркофагу где богиње Изида и Нефтида шире крила поред четири Хорусова сина.
1. 12. 2016.
Мумија је лепа само док је у саркофагу
На обали Обског залива у Сибиру хиљаде дивовских грудви изненадило је становништво. Научници кажу да су ове снежне лопте, од величине тениске до оних чији пречник достиже готово метар, настале котрљањем комадића леда и воде уз помоћ ветра. Па, Јети ове године неће морати да се труди да направи грудве
4
Чиме бисте ви обрадовали болесне вршњаке?
Меда од Кемпбела
Кемпбел Римес има 12 година и живи на Тасманији. На Божић 2013. године дошао је на замисао да деци у болници однесе поклоне. Међутим, када имаш девет година, немаш пара да купиш много играчака. Али Кемпбел није био као друга деца коју би то спречило да остваре оно што су намерили. Одлучио је да ће сам да направи играчке. Иако никада у животу није узео иглу у руке, почео је да шије. Требало му је чак пет сати да склопи све шавове првог плишаног меде. Упркос томе, решио је да сваког дана сашије по једног. Од тада је направио више од 800 медведића у оквиру свог пројекта „365”. Како се Божић приближава, Кемпбел све мање гледа филмове и седа за Xbox. Као прави мали Деда Мразов помоћник, пуном паром шије и прикупља добровољне прилоге за материјал који му је потребан да обрадује своје болесне другаре.
Три саламандера
Овакав кућни љубимац могао би да вам прође непримећено
Обој Кратоса
Гејмери, сећате ли се како се држи оловка ? Чак и у „Сонију” мисле да је океј понекад спустити џојпед и латити се дрвених бојица. Нова PlayStation бојанка служи управо томе. Уместо да учите 3D моделовање да бисте редизајнирали добро познате ликове из PS игрица, довољно је да набавите бојанку и паковање обичних бојица. Онима који нису врхунски стручњаци за дизајн ликова, Сони би иначе тешко допустио да промене боју коже Дрејку из игре „Uncharted” или Кратосу из „God of War”.
Ко има Мали Забавник сигурно неће прићи овом аутомату
Чекаоница као читаоница
Чекаонице мора да су једно од најдосаднијих места. Да би се то променило, два предузетника из Француске направила су аутомат који не избацује грицкалице и сокиће, већ приче. У градској већници, библиотеци и туристичкој агенцији у Греноблу уместо грицкања ноктију, чачкања носа и хватања за главу од досаде притиска се једно од три дугмета на аутомату за кратке приче, свако у зависности од тога колико чекате – прича која се прочита за минут, три или пет, а онда избацује штиво на хартији сличној оној на ролни за рачуне. За прекраћивање времена у аутомате је тренутно смештено више од 600 прича.
Како бисте ви обојили ликове из омиљених игрица?
1. 12. 2016.
Три врсте репатих водоземаца испливале су у јавност баш у тренутку када Саламандер Скамандер баца чини у филму „Фантастичне звери и где их наћи”. Подразумевамо да знате да саламандер на енглеском значи даждевњак (репати водоземац). Ми зато верујемо да су из тајности изашле ради аудиције за филм, али научници тврде да су једва успели да их нађу јер су мањи од новчића и бораве у шумама Оахаке на великим надморским висинама. Њихове паметне главе такође су закључиле да су новооткривени водоземци из рода Thorius, чији су припадници већином изумрли у протеклих неколико година, те је вероватније да су угрожена врста него будући глумци.
ПРИРЕДИЛА САЊА ВАТИЋ
5
IGRE IZ NAFTALINA
BACI GUWU I Да ли сте се некад запитали како су се деца играла у прошлости, када није било интернета и видео-игрица? Ево неколико старих игара за које ти је потребно само мало више простора, штап и жеља да се добро забавиш
1. 12. 2016.
ЦАРЕ, ЦАРЕ, ГОСПОДАРЕ
Ко почиње игру неће одлучити „Еци пеци пец”, већ ова стара разбрајалица за коју никад нисте чули . Бумбар, Делипар, Сео цар, На кантар, Жарипан, Пеливан, Мерили га, По вас дан, Паде па се скљуси, И рече му – ту си.
14
Група играча поређа се у врсту са једне стране. Са друге стране, на већој раздаљини, рецимо од десет метара, леђима стоји окренут играч који је цар. Остали редом питају: „Царе, царе, господаре, колико има сати?” Цар одговара колико корака тај играч треба да направи, а они могу да буду коњски (дугачки кораци), мачји (средњи кораци), мишји (мали кораци) и мрављи (стопало испред стопала). Победник је играч који први стигне до цара и онда он или она постаје цар. Игра је још забавнија ако играчи мењају глас, како цар не би знао ко га пита, или ако цар превари играча који је стигао близу њега и каже „Пао сат у бунар”. Тада се играч враћа на почетни положај.
ПОШТА Када се окупимо кад зађе сунце, играмо поште. Момак или девојка изађу из просторије и куцају на врата. Група из собе пита, а момак или девојка испред врата одговарају: – Ко је? – Пошта! – Куд је пошла?
– За у собу, за (име дечака или девојчице из собе) – Колике марке? (број) Особа чије је име речено отвара врата и онолико пута колико је „марака на пошти”, њих двоје се пољубе. После тога онај ко је отворио врата излази из просторије и игра се понавља.
ПИЛИЋА У овој игри једно дете је квочка, једно јастреб, а остали су пилићи. Јастреб сакупи нешто гранчица и тобоже ложи ватру, а остали се ухвате једно за друго у колону са квочком као предводником. Тако у колони прилазе јастребу док квочка квоче, а пилићи пијучу. Квочка пита, а јастреб одговара: – Шта то радиш? – Ложим ватру. – За што ће ти ватра? – Да метнем саџак. – За шта ће ти саџак? – Да наставим танџеру. – За шта ће ти танџера? – Да налијем воде. – За шта ће ти вода? – Да наставим кашу. – А за шта ће ти каша? – Да заметнем пилићима. – А где су ти пилићи? – Отећу их од тебе. Када ово изговоре, квочка бежи водећи пилиће, а јастреб их јури, отима последње у колони и одводи га. Игра се понавља док јастреб не отме све пилиће. Након тога, јастреб и квочка мењају улоге и игра се наставља.
Гуџе је игра за пољану. Игра је најмање шест играча са шест закривљених мотки – мачуга. На средини ливаде је казан – велика рупа, а око њега пет кућица или мањих рупа. Кућице су око казана распоређене по кружници на растојању од три до пет метара. Још је потребна и дрвена плочица, звана гуџа. На почетку игре бира се ко ће чувати казан. Са одређеног растојања бацају се мачуге ка казану и чија мачуга падне најдаље, он чува казан. Остали добијају своју кућицу. Играчи у кућицама покушавају мачугом да убаце гуџу у казан, а чувар га брани. Истовремено, чувају се и кућице. Кад неко убаци гуџу, викне се: „Опара!” Тада играчи брже-боље заузимају туђу кућицу тако што убаце мачугу у њу. Ко остане без кућице чува казан. Исто тако, ако неко некога удари по ногама викне се : „Опара!” и мењају се кућице. Ако играч убаци гуџу у своју кућицу, кажњава се избацивањем из игре. Ања Прентић
ИЛУСТРАЦИЈА: ДРАГАН МАКСИМОВИЋ
VIKNI OPARA
ГУЏЕ
ЛОВЦИ
1. 12. 2016.
Ловца се најчешће игра на снегу. Већином гласова играчи изаберу ловца, обично најкрупнијег међу њима. Он узме штап уместо пушке, а након тога изаберу зечеве и хртове. Зечева је више него хртова, за које се бирају играчи шири у плећима. Ловац тера хртове да јуре зечеве, хрт добија зеца којег ухвати, али мора да га носи на леђима 10 до 15 метара .
15
MALA DECA VELIKI QUDI
1. 12. 2016.
П
о свему судећи, све је почело једног дана 1958. године у Милану. У њему је поменуте године рођена извесна Елизабета Дами. О њој ми је стигло писмо на ком није био означен пошиљалац. Прича је била тако добра да сам помислио да неко хоће да напишем чланак о њој (што и радим, али не из истих разлога).
18
Е
WERONIMO SAZNAJE; ELI
лем, наводи се да је она кћи издавача Пијера Дамија, што нам указује на чињеницу да је много читала. С 13 година за татино предузеће је исправљала нацрте текстова и заједно с њим путовала у Болоњу и Франкфурт на сајмове књига, а када је постала пунолетна, постала је лекторка у издавачкој кући Дами.
Н
ије цео живот провела у Милану. Неко време је живела у Санрему, па се ту заљубила у море. Упркос томе што пати од морске болести, научила је да вози брод. Од тате је добила бродић с црвеним једром који је сама хобловала и фарбала сваке године. Касније јој је он позајмљивао и девет и по
IZABETA DAMI PI{E KYIGE O OSTRVU MI{EVA венијих До мене, Џеронима Стилтона, директора „Мишијих новости”, најчу новина на Острву мишева, стигла је биографије неке жене која је наводно проверио измислила мене и цео мој свет. Док путујем у Италију, где идем да бих причу, решио сам да о свему обавестим јавност преко Малог Забавника
Н
О
И
19
1. 12. 2016.
У
manoscritto di Nostratopus”, што би на вашем језику било нешто као „Тајанствени рукописи Нострамиша”. Након те, написала је више од стотину књига за децу и продала на десетине милиона примерака (по којима су цртани стрипови). А најгоре од свега је што воли СВЕ животиње. Дакле, и мачке. И не само да их воли, него је живела са неколико њих. Каква дрскост! Брци ми дрхте од узбуђења! Но, морам бити прибран и професионалан. стражујући сам сазнао да тренутно живи на неком имању. Дане проводи узгајајући воће, поврће и житарице. Окружују је омиљени пас (срећом), два коња, магарац, коза и две краве. Сва је прилика да не морам да бринем за будућност Мишограда јер сам нашао њену изјаву о томе како нема намеру да престане с писањем. Друга њена поштена изјава гласи: „Укратко, ја сам и даље ја иако је Џеронимо Стилтон постао познат... Он је тај који потписује књиге, не ја!” Него шта него потписујем! Сања Ватић
ИЛУСТРАЦИЈА: ДАРКО ГРКИНИЋ
метара дуги се од севера до тахићански кеч југа Африке, планинари по да у њему плови Непалу, учествује на са другарима. маратону у Њујорку, међувребуде примљена мену је у два индијанска добровољно племена и добије помагала болесној и ета Дами сертификат о аб из Eл завршеној обуци напуштеној за опстанак у деци. дивљини. Начитана каква јесте, тачно је знала еко би био сасвим у каквим причама срећан на њеном 1. Скини деца уживају. Док месту. Ипак, Елизабета бесплатну су боравили у је сазнала да због апликацију болници, Елизабета неких медицинских QR scanner на свом би им причала заврзлама не може телефону! традиционалне да има децу, па тако 2. Скенирај италијанске приче ни велику породицу. овај QR о мишу, а деца су је И растужила се. код! запиткивала да ли је Поново је почела 3. Стави измислила миша. Чуј, слушалице да ради у болници и уживај! измислила... Хиљаду да би се бар на неки му моцарела! начин приближила малишанима. Ту и тада но што је Елизабета почела је да пише за њих. Да одувек желела јесте да пише о Џерониму Стилтону, буде као тата Пијер. Да има његов пустоловни дух и пуно хоћу рећи – мени. По писму путује. Тако је прошла обуку које ми је стигло, она је измислила мене, моје сестре, за пилоте и падобранце. Први новац који је зарадила све моје рођаке и пријатеље, цео Мишоград! Што је још потрошила је на путовање око света. У то време почела горе, све се поклапа. Нико од нас се не сећа ничега пре је да бележи приче, али 2000. године, када је она није пропустила да у џипу вози рели у Сахари, превезе објавила књигу „Il misterioso
PITAM SE, PITAM
Да ли месо мора да се једе сваки дан? Не само да није потребно, него неки људи уопште ни не једу месо, а беланчевине и витамине које оно има у тело уносе на други начин и преко других намирница. Чак и ако волимо и радо једемо месо, лекари и стручњаци за исхрану препоручују да се ограничи унос црвеног меса (телетине, јунетине, говедине, свињетине, јагњетине и меса многих других врста дивљачи и домаћих животиња), те да нам се исхрана заснива на риби и живинском месу (пилећем, ћурећем, пачијем, гушчијем, итд.). Ако већ не можемо да замислимо живот без ових „злих” врста меса, увек је боље јести их куване или барене, него пржене и печене (или млевене са зачинима у облику ћевапа и пљескавица... Шмрц...). (питање поставила Миа Симић)
Какав би био свет без новца?
Данашњи свет би без новца сигурно био далеко замршенији и заосталији. Увођењем новца створила се заједнички прихваћена вредност, згодна да се увек носи са собом. Када не бисмо имали такву вредност, све би личило на праисторију и раздобље првобитне размене. То значи да би узгајивач оваца у продавницу телевизора морао да потера овцу или две како би их разменио за уређај. Радници из фабрике телевизора би уместо плате носили кући по један телевизор и замењивали га за потрепштине за тај месец. Ако би хтели да сврате на кафу, могли би да понесу покоји шраф или електронско коло, ако би кафеџија уопште желео да прими ту „валуту”. Било би практично немогуће набавити све што нам је потребно за живот, тако да би се људи вратили лову и отимању хране, а свет би престао да се развија. С друге стране, човечанство би у неком тренутку у будућности могло да почне да функционише и као „свет поклањања”. То значи да би свако могао да уђе у продавницу и узме храну која му је потребна, или нови телевизор или телефон када стари престане да му ради. Како би то платио? Никако – све би могли да праве роботи, те не би више ни постојала потреба да ико добија плату, нити да новац уопште постоји!
KO BI REKAO...
1. 12. 2016.
(питање поставио Растко Гак)
22
Увек удахнемо више ваздуха кроз једну ноздрву.
Не можеш у исто време да хрчеш и сањаш.
Како је изгледао први телефон на свету?
Први (званични) телефон изумео је Грејам Бел 1876. године. Додуше, није га назвао „телефон”, већ „течни одашиљач”. Изгледао је као усправна метална зарубљена купа с парчетом пергамента које је растегнуто преко њеног ужег краја – попут опне на бубњу. На спољашњој страни тог пергамента Бел је залепио плуту са иглом забијеном у њу и повезаном с батеријом, а други крај те игле био је уроњен у малу посуду са раствором сумпорне киселине у којој се налазио и контакт. Када би причао у отворени крај купе, пергамент би затреперео, те би игла почела да се благо покреће и остварује додир с контактом у посуди, затварајући електрично коло. Због тога би с друге стране контакта почела да тече струја промењиве снаге која је пролазила кроз жицу до слушалице са звучником. (питање поставио: Павле)
У које доба дана мозак највише памти? Различитим људима мозак боље ради током различитих делова дана. То пре свега зависи од биоритма (такозваног „циркадијалног ритма”) који одређује када имамо више, а када мање енергије, када нам органи раде пуном снагом, а када се спремају за спавање или одмор. Тако имамо и различите типове људи које можемо грубо да поделимо на „ранораниоце”, који боље памте ујутру, када су одморни од спавања, и воле да читају под природним светлом, и на „ноћне птице” које могу да уче тек када их више ништа не омета и када сви укућани оду на спавање. Наравно, ако нам је биоритам током одређеног дана нарушен, може да нам се промени и способност мозга да памти у време када је то обично најбоље радио. (питање поставио: Стефан Јовановић)
Птеронофобија је страх од голицања пером.
Две трећине људи на свету никада није видело снег. ПРИРЕДИО СРЂАН НИКОЛИЋ
1. 12. 2016.
Химна Шпаније нема речи.
23
SAJBER KID
ЗНАШ ВЕЋ КАКО ЈЕ. Ш ИДЕШ УЛИЦОМ, ВИДИ НЕШТО ШТО ЖЕЛИШ Ш ДА СНИМИШ, ИЗВАДИ ТЕЛЕФОН ИЗ ЏЕПА, Ш ОТКЉУЧАШ ГА, УПАЛИ КАМЕРУ, ПРИТИСНЕШ ЈЕ „RECORD” И ТРЕНУТАК М ВИ ПРОШАО. НЕ И СА НО МА „SNAPCHAT” НАОЧАРИ
С
GLEDAJ I SNIMAJ апликацију и повежеш је с геџетом. Тиме ће оно што си снимио бити пребачено у њену меморију било да користиш Андроид било iOS уређај. Касније можеш да одлучиш да ли ћеш видео украсити филтерима, стикерима или текстом пре него што га „снепујеш”. ваки снимак може да траје 10 секунди осим ако не лупнеш по оквиру да га продужиш за још толико (али не више од 30 секунди укупно). Уместо видеа у правоугаонику на који је цео свет навикао, „Snapchat” клипове намешта у кружно поље. Тако је сличније стварности, зар не? еђутим, не постоји могућност да снимиш, рецимо, филм у бископу. Истрошиће ти се батерија. Да би знао њен статус, довољно је да два пута лупнеш рам да би ти лампице показале да ли цвике треба да вратиш у футролу која је уједно и пуњач. Сања Ватић
С
езона наочара за сунце је иза нас, али „Snapchat” мало мари за то. Апликација која кориснике одавно броји у милионима, прошлог месеца је лансирала „Snapchat Spectacles”, односно „Snapchat” наочаре за сунце. Тај потез није био покушај да се преселе на модне писте, већ да моду споје са својом апликацијом. Направили су црне, тиркизне и коралне наочаре за снимање. На први поглед обичним цвикама додали су камеру изнад десног стакла и дугме за почетак снимања изнад левог, тако да можеш неупадљиво да „ухватиш” све оно што видиш, а да између тебе и онога што снимаш не стоји телефон, камера нити било шта слично. Скоро као Није лепо да снимаш људе без њиховог Џејмс Бонд . Кажемо скоро, јер знања, зато „Snapchat” овај геџет има лампице које светле има лампице када је камера укључена како би упозорила људе да их снимаш. ада једном набавиш наочаре из шашавог „Snapchat” аутомата који свака 24 часа мења место (и за сада га има само у САД), све што треба да урадиш јесте да отвориш
М
1. 12. 2016.
К
49