MALI
1. 6. 2017. • Број 154 • Година VII • Цена 100 динара • Излази два пута месечно BiH 2,40 KM, Црна Гора 1,20 €, Македонија 75 ДЕН, Greece 2,90 €
www.malizabavnik.rs
ДА ЛИ ЛЕПТИР ЖИВИ САМО ЈЕДАН ДАН?
У ПОСЕТИ АВАЛСКОМ ТОРЊУ ПОСТЕ РИ ЈАНИС АДЕТ ОКУНБ О, ЏОЏО СИВА
НАЈ ГОЛОВИ У ИСТОРИЈИ ФУДБАЛА
БЛАГО У ПАМЕТНОМ ТЕЛЕФОНУ
ДИВЉИ МАЦАН ОБУСТАВИО АВИО-САОБРАЋА Ј
И Л И Б О М О Т АУ
PRINTED IN SERBIA
HIT FILM
OPREZAN ONLAJN
ПАМЕТАН КЛИК
Можда су ти већ хиљаду пута рекли да треба да будеш обазрив на интернету? Али шта то тачно значи и како да се заштитиш?
1. 6. 2017.
С
ветска мрежа, интернет, једно је велико село која омогућава да се људи повежу и размењују информације. Ту можеш много тога корисног да научиш и да се забавиш, поиграш, али, као и свет који нас окружује, тако и интернет може да постане опасан терен уколико не предузмеш одређене мере предострожности. Једноставно, правила понашања која поштујеш у стварном, требало би да примењујеш и у виртуелном свету. Истраживања показују да најмлађи углавном не знају како да заштите податке које остављају за собом и не разумеју могуће опасности таквих поступака, те тако постају лака мета разних клопки у „интернет џунгли”. Најбоља заштита коју би требало да примењујеш јесте да твоји родитељи буду упознати са садржајима које претражујеш и делиш са другима.
4
ПРЕ НЕГО ШТО ЗАПЛОВИШ
Веома је важно да стекнеш свест о вођењу правилне дигиталне хигијене. Као што кад излазиш из куће, али и док си у њој, закључаваш врата како би био сигуран да нико непозван неће ући, тако треба и свој рачунар или неки други уређај преко ког се повезујеш на мрежу обезбедиш од нежељених „упада”. У твојој моћи је да: • употребљаваш одговарајуће заштитне програме који ће твој уређај заштитити од вируса или хакерских напада, а многи од њих су бесплатни, рецимо, „FortiClient”, „АVG Antivirus”, „Panda Cloud”, „Avast”…
ЗАПАМТИ ДА ЈЕ ИНФОРМАТИЧКА ПИСМЕНОСТ У ДАНАШЊЕМ СВЕТУ ПОДЈЕДНАКО ВАЖНА КАО ЧИТАЊЕ И ПИСАЊЕ.
= БЕЗБЕДАН КЛИК једнога дана неко доћи до њега и у које сврхе ће га (зло)употребити. Mораш да будеш опрезан када личне податке остављаш на „Фејсу”, „Снепчету” и осталим друштвеним мрежама и добро да пазиш с ким се повезујеш. Шта год написао, коју год фотку окачио, остављаш свој дигитални отисак прста – лични дневник мора података.
ОПАСНОСТИ КОЈЕ ВРЕБАЈУ
ОВЕ ГОДИНЕ ОСНОВАН ЈЕ НАЦИОНАЛНИ КОНТАКТ ЦЕНТАР ЗА БЕЗБЕДНОСТ ДЕЦЕ НА ИНТЕРНЕТУ, ГДЕ МОЖЕШ ДА ПРИЈАВИШ БИЛО КОЈИ ОБЛИК НАСИЉА НА ИНТЕРНЕТУ, АЛИ И ДА ПОТРАЖИШ САВЕТ И ЗАШТИТУ. ПОЗОВИ 19833, СПРЕЧИ ИНТЕРНЕТ НАСИЉЕ.
Широка лепеза опасности свакодневно те чека на интернету. Почев од ситних увреда, оговарања, па све до озбиљног нарушавања и угрожавања нечије приватности, односно злоупотребе. Важно је знати да је све то интернет насиље, а као и за остале облике насиља, за његово спречавање и „лечење” најбитније је да га правовремено уочимо. Треба да знаш да: • Дељење нетачних и увредљивих
• на друштвеним мрежама користиш „јаке” шифре (комбинуј велика и мала слова са бројевима) које је тешко „провалити”, • електронску пошту коју добијеш са непознате адресе не отвараш, већ је означиш као „непожељну”.
ДИГИТАЛНО „ЈА”
1. 6. 2017.
На интернету ствараш извесну слику о себи, која је мање-више доступна сваком кориснику. Једном постављен садржај остаје отиснут заувек, тако да никад не знаш да ли ће
5
KIKIRIKI
ЉУБАВ НА
З
а кикирики се каже да има ко га воли и ко је алергичан, али нема никога ко га не би смазао у сласт. Деца су најподложнија јаким алергијским реакцијама на кикирики, због чега се обично не даје млађима од две године. Али пошто сте довољно велики да читате Мали Забавник, не морате да бринете о томе . А чак и ако јесте алергични, саветује се да га ипак помало грицкате како бисте стекли отпорност. нате како изгледа кикирики пре него што се ољушти, испече, посоли? Има тврду љуску која мора да се поломи како би се дошло до укусних хрскавих зрнаца. Неко би помислио да је сродан ораху и лешнику и другим сличним
З
1. 6. 2017.
ПОТРЕБНО ЈЕ 540 ЗРНАЦА КИКИРИКИЈА ДА СЕ НАПРАВИ ЈЕДНА ТЕГЛА МАСЛАЦА 10
плодовима. Е па, ништа од тога. Кикирики је махунарка и много је ближи род пасуљу и сочиву. егово научно име гласи Arachis hypogea, што значи „подземни грашак”. Многи се изненаде кад то чују, да кикирики расте испод земље. Он је једногодишња
Њ
АРАХИБУТИРОФОБИЈА ЈЕ СТРАХ ОД ТОГА ДА ЋЕ ТИ СЕ МАСЛАЦ ОД КИКИРИКИЈА ЗАЛЕПИТИ ЗА НЕПЦЕ зељаста биљка, која изгледа као зелени жбунић висок највише пола метра. Кад усев довољно сазри, појаве се лепи жути цветови који трају само један дан. Толико им је потребно да се оплоде, након чега се „спуштају” испод земље и претварају у махуне. Наравно, нећете баш видети жуте латице како се померају надоле – кикирики има веома издужен цветни пехар који неупућеном посматрачу изгледа као део стабљике. Сади се у пролеће, чим мало отопли, а бере у јесен кад листови почну да жуте. Чупа се из земље са све кореном, па се онда добро осуши пре него што се скину махуне пуне крцкавог блага. У супротном би принос могао да пропадне од влаге.
ПРВО КРЦКАЊЕ Било да га једете као грицкалицу, маслац или додатак слаткишима, увек је неодољиво укусан, а и здрав!
Љ
уске се не бацају. Иако нису јестиве, могу да послуже за потпалу, прављење природног ђубрива, као посип за маце или пак за паковање ломљивих предмета. удући да му не треба много воде ни ђубрива, кикирики се данас гаји широм света – чак и у Србији га понегде посаде, али његова постојбина је Јужна Америка. Најстарији усев кикирикија за који знамо стар је 7.600 година, што значи да су га древне Инке, Астеци и Маје грицкали много пре нас. То није све. Знали су чак и како да направе маслац. Мљац ! икирики је здрав. Пун је беланчевина, влакана, витамина Б и Е, омега 3
масних киселина, цинка, гвожђа, калцијума – свега онога што годи телу. Осим тога што је веома
Б
К
хранљив, кажу и да је добар за пробаву, правилан рад срца, памћење, добар сан... Једино што може да га учини мање препоручљивим јесте велика количина соли. е једе се пресан. Не зато што је отрован, већ зато што није нарочито укусан . Бољи је кад је печен са љуском или без ње, пржен, мариниран, самлевен и претворен у маслац или измрвљен и посут преко сладоледа или чоколадних колача. Неки сматрају да га не треба јести зато што гоји, али се управо онима који желе да смршају препоручује да грицкају кикирики, зато што смањује осећај глади. Дакле, без бриге. Слободно зграбите шаку кикиркија и покрцкајте је у сласт. Пријатно ! М.Б.
ПРОИЗВОЂАЧИ ЧОКОЛАДЕ ТРОШЕ 20% СВЕТСКИХ ЗАЛИХА КИКИРИКИЈА
11
1. 6. 2017.
Н
VESTI IZ NESVESTI
ЧУЈТЕ И ПОЧУЈТЕ
1. 6. 2017.
У августу се у Енглеској отвара дворац за све оне који би желели да се, бар накратко, опробају у улози вештице или чаробњака. Као полазници школе налик Хогвортсу посетиоци замка из 15. века током тродневне обуке моћи ће да науче како се праве магични напици и како се бацају чини. Сви ће, попут Харија, Хермионе и Рона, бити разврстани у „куће”, а за ону чији се учесници покажу најуспешнијим, биће приређена свечана прослава . Министарство магије прописало је да нормалци који пожеле да доживе ово магично искуство, нажалост, морају бити старији од 18 година. Надамо се да се током тродневног боравка у дворцу не срећу ликови попут Волдемора и дементора .
12
НЕОБИЧАН ПРИЛОГ Иако звучи бљак, често се дешава да разне сићушне животиње, првенствено инсекти, заврше у запакованој храни. Тако је један пар купио салату у кутији, од поузданог произвођача, али кад је било време да је смажу, уместо здравог оброка сачекао их је – ни мрав, ни скакавац, ни мува, већ угинули слепи миш! Пар је тестиран на беснило, али срећом, испоставило се да шишмиш-салата није била заражена. Никоме није јасно како је крилати додатак завршио као део запакованог оброка, а произвођач је ову салату повукао из продаје. Што је сигурно, сигурно је .
ДИВЉИ МАЦАН ОБУСТАВИО АЈ РАЋЋАЈ АОББРА АВИО-ССАО
Житељи једног села у Шкотској одлучили су да стану на пут пребрзој и немарној вожњи и свој комшилук учине безбедним местом за живот. Како би испунили своју намеру, набацили су дречаве жуто-зелене прслуке какве носе саобраћајци и узели обичан фен за косу, који из аутомобила изгледа као ручни радар какав полиција користи како би измерила брзину кретања возила . На овај шаљив начин желели су да скрену пажњу несавесним возачима, али и људима одговорним за безбедност у саобраћају, да су спремни да преузму фен, овај ствар, у своје руке. Oвај текст можеш преслушати скенирањем QR кода. ПРИРЕДИЛА МИЛИЦА ТРАЈКОВИЋ
13
1. 6. 2017.
СТОП! ПОЛИЦИЈА!
ИЛУСТРАЦИЈE: БИЉАНА ПОПОВИЋ
Међународни аеродром у главном граду Непала недавно је накратко одложио сва полетања и слетања, али не због невремена, већ због залутале маце . Запослени су радили уобичајене послове када им се учинило да на екрану повезаном са надзорним камерама виде како се по писти шепури леопард! Схвативши да им се ништа није учинило, већ да се заиста ради о дивљој звери, привремено су одложили заказане летове, како би заједно са полицијом и шумском стражом мацана одвели у оближњу шуму, одакле је и дошетао. Све се завршило кроз пола сата – аеродром је наставио са радом, а несуђени путник безбедно је враћен кући .
PITAM SE, PITAM
Да ли је истина да лептир живи само један дан, а ако јесте, зашто?
Није истина, то је мит, а вероватно је настао због тога што разне врсте лептира као одрасле јединке проведу веома кратко време – неки чак и свега недељу дана (а то су обично и најмањи лептири). Постоји врста лептира из Костарике, чији је просечан животни век процењен на два дана, а може да поживи најдуже седам. С друге стране, поједине врсте као лептири поживе и скоро годину дана (мада нема ниједне која живи дуже од тога). Одрасле јединке врсте Nymphalis antiopa успевају да преживе зиму, након чега се у пролеће паре и полегу јаја. Иначе, све четири фазе развоја лептира – од јаја до одрасле јединке, трају најмање месец дана. (Питање поставио Огњен Дишић)
Шта је педосфера? Педосфера је спољашњи омотач наше планете и у најширем могућем смислу обухвата спољашњи део Земљине коре – литосферу, која је у додиру са атмосфером. Атмосфера утиче на тај спољашњи део тла, мења га помоћу дејства ветра и на тај начин ствара педосферу, која обухвата и површински слој земљишта, односно подручје у сталном међусобном дејству са биосфером – делом планете у којем има живота. На стварање педосфере од литосфере утичу још и криосфера (слој леда изнад Земљине коре), чији ледници мрве слојеве литосфере, као и хидросфера (слој воде, мора и океана на Земљиној кори), која помоћу река и кише мења литосферу стварајући услове погодне за развој живота.
KO BI REKAO...
1. 6. 2017.
(Питање поставио Драган Радаковић)
22
Сове су једине птице које могу да виде плаву боју.
На Титанику се трошило 600 тона угља дневно.
Да би се уштедело време и новац. Обичај цртања ликова са четири прста установљен је још у доба када су се цртани филмови стварно цртали – сличицу по сличицу, 24 за сваку секунду филма. Цртање прста више (ако се у кадру виде обе шаке, онда и два) одузимало је аниматорима доста времена, а студијима доста новца за њихов прековремени рад. Како су ликови из тих првих цртаћа обично биле животиње – а највећи број њих и овако нема прсте, те их гледалац подсвесно и не очекује – донета је одлука да се руке цртају с прстом мање и на тај начин уштеде средства. Зашто нису смањили број прстију на три? Покушали су, наравно, али су шаке тада изгледале неприродно. Волт Дизни је једном приликом рекао да би шака Микија Мауса са пет прстију изгледала као „грозд банана”. Но, у Јапану цртани ликови увек имају свих пет прстију, због празноверја да мањи број прстију на шаци доноси лошу срећу. (Питање поставио Стефан Јовановић)
У телу одраслог човека има око 250 грама соли.
Шта би се десило када би се отопио лед на целој планети Земљи? Као прво, топљење великих ледених плоча на половима је појава која саму себе убрзава: што се више леда топи, то просечна температура атмосфере планете постаје виша, а самим тим се и преостали лед брже топи. Ако би се потпуно истопио, непосредна последица била би да ниво мора порасте за око 70 метара, што значи да би сви приобални градови на свету нестали, а вода би прекрила и велики део ниског тла уз океане – рецимо, Холандију, Белгију и Данску прогутала би вода, а Црно море излило би се кроз делту Дунава, тако да би његове обале биле веома близу наше границе. Осим тога, топљење леда највероватније би покренуло велике ерупције вулкана и земљотресе, пошто би тежина која је дотад притискала тектонске плоче била другачије распоређена. Многе животињске врсте које су живеле на половима и у приобаљу нестале би, било би далеко више падавина, а променили би се и токови океанских струја. Неки стручњаци сматрају да је могуће да се из ледених наслага ослободе и необични вируси из праисторије који су досад били заробљени у њима. Oвај текст можеш преслушати скенирањем QR кода.
У Индији постоји бања за слонове.
(Питање поставио верни читалац)
На Меркуру једна година траје 88 дана. ПРИРЕДИО СРЂАН НИКОЛИЋ
23
1. 6. 2017.
Зашто ликови у цртаћима углавном имају само четири прста?
DA TI [APNEM...
СЛУЧАЈ
ТРИНАЕСТОГ ПРАСЕТА
62
У школи се осећам запостављено од стране другара и зато сам у библиотеци. Можеш ли ми помоћи? Алекса
сви истим темпом. Обично око 12. године дете увиђа да је особа за себе и да има сопствени укус, ставове, навике и свако се са том спознајом носи на свој начин. Ти си се повукао у библитеку. Можда стварно волиш књиге и учење – што није никаква срамота, напротив . А можда си осетљив и помало повучен, па се сам склањаш. И то је сасвим нормално. Међутим, ти желиш да имаш пријатеља, иначе ти не би било криво што си запостављен. Пријатељство је као биљка – мора да се негује и залива да би процветало. Дакле, треба да се потрудиш. Да позовеш другара да се заједно враћате из школе, урадите домаћи, одете на сладолед, вожњу бициклом... Кад увиди да ниси мргуд из библиотеке већ дечко с којим може да се нашали и поразговара, много ће те лакше прихватити. Запамти ово, јер је то чињеница који ће те пратити кроз цео живот: пријатељство није кад нађеш особу налик себи, већ кад је прихватиш и заволиш онакву какве јесте – различиту. Само зато што неко нема исте склоности као ти, не значи да не можете да се дружите. Напротив, то је савршена прилика да размењујеш искуства и откријеш нешто ново. Покушај да будеш отворенији и ведрији и сигурно ћеш брзо наћи пријатеља – једног али вредног.
ИЛУСТРАЦИЈА: БИЉАНА ПОПОВИЋ
ОДГОВАРА: МИЛА БОЖОВИЋ
1. 6. 2017.
Драги Алекса, Кад идемо у школу, а поготово основну – у коју се ђаци не уписују због одређених склоности, већ зато што живе у близини – догађа нам се нешто што се никада неће поновити. Да свакодневно будемо оркужени вршњацима најразличитијих склоности. Неко је повучен, неко дружељубив, неко је „штребер”, неко воли спорт, неко слуша рок, неко поп музику... Није то тако лоше. Школа нас, поред свега онога што обрађујемо на часовима, учи томе да будемо толерантни, да прихватамо људе другачије од нас, али исто тако може да нас одведе у другу крајност – да постанемо нетрпељиви према некоме, баш зато што је другачији од осталих. Никада не треба да се правиш да волиш нешто што не волиш само зато да би био прихваћен у друштву. Неки твоји вршњаци управо то раде, можда из страха да ће бити одбачени, можда зато што још немају „своје ја”, па се поводе за туђим примером. Немогуће је да су баш сви сложни и да си само ти тринаесто прасе. Али не сазревају