/162_PDF_sve_33 by Mali Zabavnik

MALI MA A

15.5.2012. • Број 33 • Година II • Цена 100 динара • Излази два пута месечно BiH 2,40 KM, Црна Гора 1,20 €, Македонија 75 ДЕН, Greece 2,90 €

POSTERI

O N E D E L & Z A Z DOBA 4 ×ÎÊÎËÀ ÄÀ îä êàì èšåã ìëåêà, ììì!

ÍÀÏÐÀÂÈ ÈÃÐÈÖÓ ÍÀ ÊÎÌÏ£ÓÒÅÐÓ

ÎÒÂÎÐÅÍÀ ØÊÎËÀ ÇÀ ÌÀ£ÌÓÍÅ

PRINTED IN SERBIA

STI`E NOVI

PROBLEMI U PORODICI

Мама и тата се разводе? Старији брат те уцењује?

игурно има оних дана када би само да се затвориш у своју собу, завучеш под прекривач и заспиш док сви твоји проблеми не прођу. Ако су ти проблеми лоше оцене, свађа са другом или другарицом, нова фризура због које те сви у школи зезају – заборави на прекривач! То су ствари које се, колико год ти тешке изгледале, лако превазиђу. Мало више учења, искрен разговор и мало више самопоуздања. ажалост, постоје проблеми које није лако превазићи, чак

Тата ти прети батинама ако добијеш кеца? Ово су озбиљни проблеми које не треба да држиш у себи. Ипак, изабери праву особу

којој ћеш се поверити и неки које сам ни не можеш да решиш. То су оне ствари које се дешавају иза затворених врата твог дома. Невоље о којима не смеш или не желиш никоме да

Óïîìîћ, ¼à

15.5.2012.

се повериш. То могу бити свађе између родитеља, можда чак и развод. Лоши односи са старијим братом или сестром који те малтретирају и уцењују. Претње батинама. Физичко насиље. Твоје личне недоумице о неким стварима из одраслог света које те плаше или брину. Решење се, ни у овом случају,

не крије испод прекривача. Коме се онда можеш обратити ако имаш неки заиста тежак проблем?

Øêîëñêè ïñèõîëîã У заблуди си ако мислиш да се код њега иде само ако си нешто скривио. Психолог је ту на првом месту да би теби помогао. Немој да те је срамота да закуцаш на његова врата. Као неутрална и за то школована особа, психолог ће те саслушати и покушати са тобом да реши проблем. Ту можеш у поверењу и без страха да ће те неко осуђивати, изнети све

ñàì ñàìî äåòå! Постоји и „прва помоћ” која ти је доступна 24 сата. То је бесплатни позив на број који ћеш лако запамтити: 0800/123456. То је број Националне дечије линије (НДЛ) где је са друге стране жице увек неко ко ће саслушати о чему се ради и покушати да помогне. Поред ове, сваки град у Србији има своју СОС линију. Ова могућност је вероватно лакша јер не мораш да причаш очи у очи, али не заборави да ти овде не могу решити проблем, већ само усмерити на праву страну. Можда ће те охрабрити да чујеш да је НДЛ у марту примила више од 300 позива и да се већина твојих вршњака жали на досаду и проблеме са учењем.

Çàêîí Твоја права су ти законом загарантована и ако мислиш да су нарушена, можеш се обратити одређеним институцијама. Постоји бесплатна правна помоћ и разне организације које ти могу бити од користи,

Øòà íè¼å äîáðà èäå¼à? Интернет. Изношење сложених личних проблема и животних прилика тамо где сви могу да их прочитају није паметно. То што је неко можда имао сличан проблем и решио га, не значи да и ти можеш решити свој на тај исти начин. Немој ићи на безброј фoрума и разговарати са непознатима.

Âðàòè ñå íà ïî÷åòàê Понекад је најједноставније решење најбоље. Поразговарај са родитељима. Колико год да се стидиш свог проблема, они те воле и желе да ти помогну. Ако проблем због нечег кријеш од њих, боље је да отворено признаш него да се све више затвараш у лажи. Чак и ако су твоје невоље настале због њих, реци им како се осећаш. Мораш разумети да су и њима њихови проблеми тешки и да понекад забораве да помисле како је теби. Зато им ти скрени пажњу на то. Кристина Јанковић

15.5.2012.

ÑÎÑ òåëåôîíè

као на пример Центар за права детета www.cpd.org.rs.

ИЛУСТРАЦИЈА: ТИХОМИР ЧЕЛАНОВИЋ

што те мучи. Чак и ако не може лично да ти помогне, он ће те упутити на неко друго место, у зависности од природе проблема.

MALA DECA VELIKI QUDI

Потеру Многи ликови из романа о Харију подсећају на личности из детињства војчица ауторке. Погађате, Џоан је као де била иста Хермиона

никад раније егде између није видела. Лондона Знала је да и Манчестера мора да му да у Енглеској, име. И имала је пре отприлике право. дванаест година, један акратко, воз је застао и жена се чекао. Чекала у мислима је локомотива, вратила у чекали су вагони Џоан Роулинг детињство. Кад и путници у је била мала, њима. Сви купеи били су волела је да измишља приче до врха напуњени чекањем и да их свима прича. Добро, и досадом. На једном свима онима које није седишту до прозора, избегавала. А избегавала загледана у капи кише које је своје вршњаке. Они су се сливале по стаклу, су збијали шале с њеним седела је нека жена. У презименом. Девојчица се њеним мислима полако презивала Роулинг, а то је се стварала слика једног њене другове подсећало на дечака. Био јој је познат, боулинг, што на енглеском иако је била сигурна да га значи куглање (bowling).

Звали су је Роулинг-пин, од боулинг-пин, што значи кегла. Она није волела да је зову Кегла. А ни да је зову Џоан, иако је то било њено име. Џоан су је звали само кад упадне у невољу и кад се љуте на њу. Волела је да је зову Џо. Осим свог скраћеног имена, волела је још једно. Сетила се тог имена док је седела у возу. Потер. Хари Потер. о Роулинг је гледала у кишне капи, а кроз главу су јој летеле мисли и идеје. Толико тога јој је пало на памет да се уплашила да ће заборавити све оно што је смислила. Није имала оловку код себе, а стидела се да је тражи од путника. Чим је

15.5.2012.

MALA WO

ZVANA KEGLA

француски и чак је једну годину пре него што је дипломирала живела у Паризу. У потрази за послом, отишла је у Португалију и тамо је упознала и свог првог мужа. Међутим, како се нису слагали, Џо је са ћерком отпутовала у Шкотску. Тамо је живела са малом платом уз новчану помоћ државе. Али то се убрзо променило. Оног дана у возу. анас је велика Џо Роулинг једна од најбогатијих и најутицајнијих жена у Енглеској, па и у свету. Њене књиге о малом чаробњаку продате су у више од 400 милиона примерака. Хари Потер је једно од најпрепознатљивијих имена на целој планети. Џо није заборавила своје тешке дане, па велики део новца улаже у добротворне сврхе, поготово за помоћ самохраним мајкама. ако није намеравала да тако буде, испоставило се да је Хари Потер прича за децу, па је ове године најавила да ће покушати да задовољи и радозналост одраслих. Њен нови роман за одрасле најављен је за септембар. Да ли ће моћи да га читају и деца? Стефан Костадиновић

15.5.2012.

везаних за Шона провукао се и у књиге, па је Шонов аутомобил „форд англиу“, Ронов отац Артур Визли у књизи „Хари Потер и Дворана тајни” зачарао и од њега направио летећи аутомобил. ад је завршила прву књигу о Харију Потеру, Џо је једва нашла издавача. Од продаје ове књиге зарадила је свега 1.500 фунти (поређења ради, та прва издања су данас ретка и коштају 25.000 фунти по књизи). Међутим, првих хиљаду примерака је разграбљено, издавачи су штампали још, а публика је тражила да сазна шта ће се десити даље. Убрзо су Џо нудили новац да се књиге штампају у Америци, а потом и да се пребаце на филм. За кратко време постала је веома богата. А није увек било тако. ре него што је написала прву књигу, Џоан је радила као учитељица. Завршила је високу школу, знала је

ИЛУСТРАЦИЈА: САЊА ДРАКУЛИЋ

стигла у Манчестер, села је и записала идеју. Прича ће говорити о дечаку који је чаробњак, али то ни сам не схвата. Неколико година касније, тачније 1995. године, прва књига о дечаку чаробњаку била је завршена. „Хари Потер и Камен мудрости“. оан Роулинг се родила и одрасла у Глостерширу у Енглеској. Имала је лепо детињство и била је одличан ђак. Хермиона, најбоља другарица Харија Потера, веома је слична девојчици каква је била Џо. Рођена је 31. јула 1965. године и до објављивања прве књиге прошла је дуг и напоран пут. Прво охрабрење за своје писање добила је од свог друга из детињства, Шона. Он јој је рекао да ће кад порасте постати писац. Џо каже да, иако Шон није Рон из „Харија Потера“, имају доста сличности. Ипак, део успомена

POZNATE FACE

RINGI{PIL SA PARISKOG ASFALTA

Заз

цуском Ретко се дешава да песме на фран постану хитови код нас, али захваљујући овој певачици, песму „Je Veux“ скоро сви знамо

на не воли Шанелов накит, скупе хотеле и луксузан живот. Најрадије пева под пригушеним светлима џез барова или на улицама Монмартра, славећи љубав и бунт, у карираним панталонама и са шареном марамом на глави. Иако се прославила као улична

Je Veux

певачица продорног гласа, Изабел Жофруа, нама познатија као Заз, необично је талентована музичарка која вешто влада виолином, клавиром и гитаром. ен енергични наступ, полетни ритмови и искрени текстови одушевили су публику

HIT!

Donnez moi une suite au Ritz, je n’en veux pas ! Des bijoux de chez CHANEL, je n’en veux pas ! Donnez moi une limousine, j’en ferais quoi ? papalapapapala Offrez moi du personnel, j’en ferais quoi ? Un manoir a Neufchatel, ce n’est pas pour moi. Offrez moi la Tour Eiffel, j’en ferais quoi ? papalapapapala Je Veux d’l’amour, d’la joie, de la bonne humeur, ce n’est pas votre argent qui f’ra mon bonheur, moi j’veux crever la main sur le coeur papalapapapala allons ensemble, découvrir ma liberté, oubliez donc tous vos clichés, bienvenue dans ma réalité.

15.5.2012.

J’en ai marre de vos bonnes manières, c’est trop pour moi ! Moi je mange avec les mains et j’suis comme ça ! J’parle fort et je suis franche, excusez moi ! Finie l’hypocrisie moi j’me casse de là ! J’en ai marre des langues de bois ! Regardez moi, toute manière j’vous en veux pas et j’suis comme çaaaaaaa (j’suis comme çaaa) papalapapapala

Je Veux d’l’amour, d’la joie, de la bonne humeur, ce n’est pas votre argent qui f’ra mon bonheur, moi j’veux crever la main sur le coeur papalapapapala Allons ensemble découvrir ma liberté, oubliez donc tous vos clichés, bienvenue dans ma réalité !

широм Европе, због чега је муњевитом брзином стала раме уз раме са Дејвидом Гетом и групом Nouvelle Vague. Већ сада се припремите за тихо звиждукање и романтичне исповести са светлих париских плочника, у којима ћемо уживати на њеном концерту 1. јуна на Калемегданској тврђави. забел је одрасла са млађим братом и сестром у граду Туру у централној Француској и већ са пет година кренула у музичку школу. Не потиче из музичке породице – мама јој је професорка шпанског језика, а тата електричар – али, срећом, родитељи су брзо препознали и подржали њену наклоност према уметности. Као тинејџерка, уживала је у песмама Еле Фицџералд, Бобија Мекферина и Едит Пјаф, али певање је почела озбиљније да схвата тек на

музичкој академији, када је, поред захтевних студија, истовремено градила каријеру као певачица у блуз саставу Fifty Fingers. При том, тренирала је пливање и кунг-фу. о завршетку академије, две године је провела на турнеји по Шпанији са баскијским саставом Shooting Star, била је члан латинорок групе Дон Дијего, радила је као хоровођа у Тулузу, наступала са чувеним француским шансоњерима, да би се са 26 година коначно преселила у Париз. Уз сведену акустичну пратњу, без микрофона, привлачила је пажњу пролазника реповањем или чудесним соло песмама, надахнутим случајним пролазницима или детаљима из свог живота. Често импровизујући на лицу места, зарађивала је око 30 евра за сат, а некад и по неколико стотина! лбум је коначно снимила 2010. године и песме су одмах постале хитови. Брзо су уследиле турнеје. За само годину дана, тридесетдвогодишња Заз је наступала по Европи, Русији, Египту и Мароку, а велика јој је жеља да обиђе

Јужну Америку. Песме које ствара, попут хитова „Je Veux“ и „Ni oui ni non“, описује као „забавни музички рингишпил“ лако разумљив и ван граница мелодичног француског језика, а посебно надахнут афричким, бразилским, кубанским, џез и блуз ритмовима. атечена је изненадном популарношћу, нарочито у Србији. „Само сам желела да уживам певајући, а све остало дошло је спонтано и неочекивано. Рекла бих да људи добро реагују на моју природност и непосредност. Мислим да никада

нећу сматрати себе великом звездом“, каже Заз и признаје да не чита новине и не прати телевизију, али да ужива у малим свакодневним радостима. Соња Рајин

Зашто баш Заз? Изабел је надимак Заз добила док је наступала у саставу Дон Дијего 2002. године. Уговор са њима потписала је словом З, а они су је онда прозвали Заз. Њој се надимак допао јер је кратак, упечатљив и може да се чита исто од почетка и од краја !

1.5.2012.

Често је певала на улицама Париза и тако зарађивала за живот

HAJDE DA SE IGRAMO

15.5.2012.

ИЛУСТРАЦИЈА: МАРКО ВУЛЕТА ЂУКАНОВ

Паукова мрежа За игру је потребно више од три играча и неколико метара ластиша. Два играча имају задатак да направе опасне замке од ластиша, док остали морају да превазиђу те замке тако да не додирну ластиш. Облици које играчи праве треба да буду што замршенији, а можете се служити и рукама и ногама како бисте направили опасну паукову мрежу. Такмичари морају да пређу на супротну страну, што нимало није лако. Паметно развучен ластиш може задати много муке играчима, али ко је довољно спретан, може наћи праву тактику да пређе и најтежу замку. Победник је онај ко се успешно провуче, прескочи, подвуче... и тако избегне паукову мрежу.

VRATOLOMIJE SA LASTI{OM ЛАСТИШ СЛУЖИ ДА ТИ ТРЕНЕРКЕ, ПИЏАМЕ И ГАЋЕ НЕ БИ СПАДАЛЕ, АЛИ КОРИСТАН ЈЕ И КАДА ХОЋЕШ ДА СЕ ИГРАШ НАПОЉУ СА ДРУШТВОМ. ЗАБОРАВИ НА ДОСАДНО ПРЕСКАКАЊЕ И ОКУПИ ШТО ВЕЋЕ ДРУШТВО ЈЕР ОВЕ ИГРЕ МОГУ ДА ИГРАЈУ СВИ

Ласта ластиш и ластиш миш Циљ ове игре је да најбрже пређеш развучени ластиш, али према тачно утврђеним правилима. Ластиш се затегне у висини изнад колена, а играчи морају да га прескоче или да се провуку испод њега а да га не дотакну. Игра ће бити занимљивија ако вас је више јер онда може да се направи троугао или квадрат од ластиша, па тако има више страна за прескакање и провлачење. Играчи који држе ластиш издају наредбе оном који треба да пређе ластиш. Ласта, ако мора да прескочи ластиш, или миш, уколико треба да се провуче испод њега. Ако има више страна, игра је још тежа јер се не зна шта ће држачи ластиша одабрати, ласту или миша. На пример: ласта, ласта, миш, ласта, миш! Значи да треба два пута да се прескочи ластиш, па да се провуче, опет прескочи и опет провуче испод ластиша. Ако се редослед помеша или се додирне ластиш, играч испада. Победник је онај који пређе све и на крају игре пет пута брзо изговори: „Ласта ластиш и ластиш миш’!“, без грешке.

Ћорава ластишијада

Ивана Спасојевић

6910

15.5.2012.

Постоји безброј игара у којима су ти прекривене очи и ништа не можеш да видиш, али ћорава ластишијада је изазовна игра јер захтева добар слух и оријентацију. У зависности од тога колико вас учествује у игри, потребно је да станете у круг и затегнете ластиш око струка. Једном од вас биће везане очи и треба да ухвати неког од осталих играча. Сви могу да се крећу како играч са повезом не би ухватио ластиш, али када га ухвати, тада сви морају да стану. Играч коме су везане очи помоћу ластиша долази до неког ко ће заузети његово „ћораво“ место, али прво мора да погоди кога је ухватио. Речи нису дозвољене, тако да мора да опипа главу и лице играча како би погодио ко је ухваћен.

^UDO OD DETETA

ан Брендон Гарм

Ñïàñàî ó÷èòåšèöó

íàñðåä ÷àñà Захваљујући сцени коју је видео у филму, деветогодишњи дечак је тачно знао шта треба да уради кад се учитељица онесвестила

рендон Гарман је аутистичан. Овај деветогодишњак иде у школу „Храстов гај” у граду Поплар Блаф у америчкој држави Мисури и болест му не дозвољава да се добро уклопи са осталом децом. Аутизам је поремећај у мозгу који, осим што оболелима отежава комуникацију са другима, може да им знатно ограничи интересовања. Али некад, баш због те болести, могу да постигну изузетне резултате у ономе што их занима или, пак, да буду веома педантни и уредни. Оно што је Брендон урадио можемо и не морамо приписати његовој болести. Брендон је постао јунак и то је све што је важно. ада је добила нове маркере за своју учионицу, учитељица Мадона Кенсер није ни слутила како ће они утицати на њу. Док је писала по табли, осетила је да све теже и теже дише. Кад је схватила да нови маркери испаравају и да је алергична на та испарења, напад астме је већ почео. Без даха, учитељица је кренула према столу да из ташне узме инхалатор који би јој помогао. Међутим, од недостатка ваздуха и страха, онесвестила се пред целим разредом. ви ученици су се преплашили. Осим једног. Док су остали седели не знајући шта да раде, Брендон је мирно устао и пришао учитељици. Видевши је изблиза, схватио је шта се дешава.

15.5.2012.

ИЛУСТРАЦИЈА: ЗОРАНА ГРУЈИЧИЋ

Отрчао је до стола, извадио њену торбу и пронашао инхалатор. После неколико минута, учитељица је била на ногама, мало потресена, али захвална. Брендон јој је спасао живот. ада су га питали како је знао шта да ради, Брендон је имао спреман одговор. Гледао је филм „Јесмо ли стигли?” („Are we there yet“) у коме је видео сличну сцену. Чим је чуо како учитељица тешко дише, знао је шта да ради. Брендон није хтео да прихвати улогу јунака сматрајући да је за спасавање учитељице заслужан филм. Кад је све прошло, Брендон се обратио учитељици: „Знате, госпођо Кенсер, мислим да телевизија ипак није толико лоша.” С. Костадиновић