Article on world's most beautiful airports

Najlepši aerodromi sveta Kašnjenja letova su manje bolna unutar prelepog, lepo osmišljenog aerodroma piše: Keri Džejkobs, januar 2010.

Z

amislite veličanstven pro­­stor, dugačak oko tri kilo­ metara, oblika zmaja.

Iznad, mrežasti plafon vrtoglavog naleta crvene i žute boje, u pozadini osvetljeno suncem, a ispod, 50 miliona ljudi prolazi svake godine. Ova zgrada, koja je jedna od najvećih u svetu, nije palata niti muzej, to je Terminal 3 na međunarodnom aerodromu u Pekingu.

Aerodromi, svakako, nisu uvek tako slavni. Najčešće su samo mesta za ulaz i izlaz putnika koji su u prevelikoj žurbi da bi primetili dizajn. Ali sve veći broj gradova troši raskošno, unajmljuje arhitekte da uzdigne osnovnu strukturu ter­

40 februar 2011. | putujemmagazin.com

minala-kontrolnog tornja na nivo očaravajućeg bekstva iz grada.

To je naročito tačno u Aziji. U že­lji da prikažu svoje bogatstvo i teh­nološku nadmoć, zemlje poput Kine i Južne Koreje su povele svet u gradnju ogromnih novih zdanja koja su nepodudarne u svom arhi­tektonskom stilu i tehnici. “Aero­ dromi su nacionalni simbol, stoga se ne sme štedeti na troškovima kako bi naš zasigurno bio bolji od vašeg” govori arhitekta Ron Stajnert, stručnjak za aerodrome iz međunarodne arhitektonske firme Gensler.

Nažalost, može biti teško zami­ sliti aerodrom poput pekinškog u SAD, gde letenje nije inspirativnije

od vožnje autobusom (a nekada i manje). Svakako, tokom 60-ih, kada je završen terminal TWA Era Sarinena na aerodromu Džona F. Kenedija, letenje je bilo glamuroz­ no, uzbudljivo iskustvo za relativ­ no mali broj ljudi. (Tokom 1960-ih, Kenedi aerodrom je baratao sa 8,8 miliona ljudi godišnje. Ovih dana je to preko 48 miliona). Ali danas, aerodromima poput među­ narodnog Klivelend-Hopkinsa i La Gvardije je tako turobno i teško navigirati, njihovi terminali se samo nadovezuju na ono što je već do­ sadan putnički doživljaj.

Ipak, neki aerodromi u SAD ima­ju momente lepote, kao što je sve­tlosni tunel na čikaškom O’Hara

Junajted Erlajns terminalu, što je predstavljalo pravi proboj kada je završen 1988. godine, ili ugrađeni pod sa životom iz mora umetnika Mišel Oka Donera na Konkursu Ej u Majamiju, koji se pojavljuje u fil­mu “U vazduhu” Džordža Klunija.

U međuvremenu, ostatak sveta gradi čitave nove terminale koji spajaju letenje sa nešto njegove stare čarolije. Terminal četiri na Barahas aerodromu u Madridu je, po arhitekturalnoj kritici Pola Gold­bergera iz “Njujorkera”, “zapanju­ juće lepši aerodrom od svakog koji sam video”. A aerodrom Son­dika Santajaga Kalotrave u Bilba­ ou je “poput katedrale, divno mesto na kom se može boraviti”

po Roba Forbsu, osnivaču “Di­ zajna unutar vidokruga”.

A najlepši aerodromi sveta nisu samo za gledanje, oni takođe do­nose i povećanu funkcionalnost.

“Postoji potreba za čitkijim stvarnim dizajnom i pravolinijskim tokom”, govori inženjer Redžin Veston, stručnjak aerodroma Arup koji pro­učava pragmatičnu stranu lepote aerodroma. “Tako da, kada ste u zgradi, imate dobar osećaj šta sledi i kuda idete”.

Drugačije rečeno, ovi aerodromi vas neće samo zaseniti, njihov di­zajn vam može pomoći i da stig­ ne­te do svoje kapije na vreme.

Terminal 3, međunarodni aerodrom u Pekingu Otvoren za olimpijske igre 2008. godine, ogroman Terminal 3 (dugačak oko tri kilometra i jedna od najvećih zdanja na svetu) bi trebalo da predstavlja zmaja. Arhitekte “Foster + Partners” su bojom prošarali plafon, vrtoglavom mrežom koja omogućava probijanje sunčeve sve­ tlosti, sa crvenim i žutim zonama. Ne samo da tradicionalne kineske boje uvećavaju dramatiku zdanja, već pomažu putnicima da se snađu kroz njega.

Obeležje lepote: Putnici u dolasku se iskrcavaju na najvišem nivou aerodroma: “Prolazite kroz ogroman prostor koji je bekstvo ka Kini”, kaže CEO Foster + Partners, Muzan Mažidi.

42 februar 2011. | putujemmagazin.com

Terminal 4, aerodrom Barahas, Madrid Kao dizajn Ričard Rodžers Partneršip, Terminal 4 je otvoren 2006. Šareni piloni koji podržavaju talasast krov bambusovih šara, stvara se niz useka ispunjenih dnevnim svetlom gde, iako na različitim nivoima, prolaze putnici na dolasku i odlasku kroz veličanstven prostor. Terminal, projektovan da barata sa 35 miliona putnika godišnje, je pokušaj Ma­ drida da postane dominantno vazduhoplovno središta Evrope.

Obeležje lepote: Terminal 4 je lako shvatiti jer je pravolinijski. “Rodžers vas uvodi unutar duge koja se proteže 800 metara”, govori kritičar arhitekture Pol Goldberger.

Terminal TWA, aerodrom Džon F. Kenedi, Njujork Sigurno, niste mogli da letite sa terminala Era Sarinena iz 1962. go­tovo jednu deceniju. Ali njegovi naleti i krivine od ulivenog betona, lirski izraz u romantičnosti leta, još uvek postavljaju standard današ­ njim vodećim arhitektama koji žele da se vrate, kako je Sarinen rekao, arhitekturi koja će “izraziti uzbuđenje letenja avionom”.

Obeležje lepote: Na kraju ćete moći da prošetate kroz stari termi­nal TWA i njegove cevaste prola­ ze dugačke 40 metara da biste se prijavili za let u susednom Džetblu terminalu.

putujemmagazin.com | februar 2011. 43

Međunarodni aerodrom Karasko, kidna, ljupka okuka. Unutar, hala Montevideo, Urugvaj za odlaske je velika, osvetljena Novi terminal, otvoren 2009. i prostorija, poput stare železničke projektovan od strane arhitekte stanice, a terasa poslednjeg Rafaela Vinjolija, rođenog Urugvaj­- sprata nalaže daleke poglede ca, je prelep atavizam aerodromu na piste.

Kenedi iz 1960. Duhom je poput Obeležje lepote: Vinjoli navodi Sarinenovog TWA Terminala, ali da u Urugvaju prijatelji i porodica stilom je sličiniji hali za dolaske još uvek dolaze da vas dočekaju na aerodromu Kenedi koju su ili isprate na aerodromu. Terase projektovali Skidmor, Ovings i i foajei su projektovani da budu Meril. Nizak svod dugačak 304 “dramatični i pozdravljajući” kako metra, je jednostavan kao dečiji za putnike sa kartama, tako i za crtež aerodroma, jedna nepre­ njihove goste.

44 februar 2011. | putujemmagazin.com

Aerodrom Sondika, Bilbao, Španija Aerodrom koji je projektovao Santjago Kalatrava, sagrađen 2000. godine, ima nadimak La Paloma, ili Golubica, zbog svog oblika ptice. Unutar, terminal je ogoljen u skulpturi, neukrašena radna soba u sunčevoj svetlosti i ritmičkim šablonima koje su napravila betonska rebra.

“Delovalo mi je kao savremeno delo Gaudija”, kaže Rob Forbs, osnivač “Dizajna unutar vidokruga”, “potpuno u očuvanju špansko/baskijsko/katalonske tradicije modernog baroka”.

Obeležje lepote: Čak i garaža, delimično usečena u zeleno brdo, je lepo osmišljena i lepa.

Međunarodni aerodrom Denver Aerodrom Denvera, rutinski izglasan za najbolji aerodrom Severne Amerike od strane poslovnih putnika, je omiljen zbog svog velikog talasajućeg oblika krova. Kao proizvod užurbane skice denverskog arhitekte Kertisa Fentresa, koji je imao tri kratke nedelje da smisli pro­ jektantski nacrt, aerodrom predstavlja zategnut krov sa presvlakom od teflona, najveći na svetu kada je aerodrom otvoren 1995. godine i deluje kao jedno selo ogromnih belih vigvama. Aerodrom je najlepši kada se približite vazdušnim putem sa istoka i vidite svetleće, ljudskom rukom napravljene, obrise vrhova u kontrastu sa planinama.

Obeležje lepote: Luckastu muziku, koja označava dolazak ljudi, je obez­bedio Džim Grin, umetnik iz Denvera, koji je takođe odgovran i za “Nasmejane pokretne stepenice” u konvencijskom centru Denvera.

putujemmagazin.com | februar 2011. 45

Aerodrom Marakeš Menara, Maroko Ovaj dramatičan novi terminal aerodroma je primer kako su moderna i tradicionalna islamska kultura počele da se ukrštaju. Sa projektom tima arhitekti koje je predvodila arhitektura E2A iz Ka­zablanke iz 2008. godine, struk­ tura je oformljena od ogrom­nih betonskih rombova. Ovaj mišićav pristup je ublažen izvrsnim ara­ besknim šarama na staklenoj oplati zgrade, koje bacaju slože­ne, konstantno promenljive, senke po podovima terminala.

Obeležje lepote: Na krovu se na­ laze 72 fotogalvanske piramide koje proizvode struju.

putujemmagazin.com | februar 2011. 47

Međunarodni aerodrom Inčeon, Južna Koreja Od njegovog otvaranja 2001. godine, Inčeon, koga su projekto­ vali “Arhitekte Fentres” iz Denvera, je bio često prisutan na prvom mestu na spisku najboljih aerodro­ma sveta. Ne samo da je praktičan i pozdravljajući, namena mu je bila da bude predstavnik korejske kulture. Luk krova je imitacija tradi­cionalnog korejskog hrama, u hodnicima na dolascima su po­strojeni korejski artefakti iz 5.000-godišnje tradicije, i neobuz­dani železnički terminal aerodro­ ma je jedan od nekoliko mesta na Zemlji koji još uvek deluju zaista futuristički.

Obeležje lepote: Posetite vrt Boro­ va u hali Milenijum i vrt divljeg cve­ća u suterenu Trasportnog centra.

Međunarodni aerodrom Tempelhof, Berlin Ma koliko teško bilo upotrebiti reč lepo da bi se opisalo išta što je projektovao nacistički arhitekta Albert Sper, ovaj nametljivi terminal iz 1936. godine, sa neprekidnom okukom, dužom od 100 metara, utvrdio je oblik aerodroma narednim generacijama. Postavši slavan po berlin­ skim vazdušnom mostu 1948-1949, aerodrom je zatvoren 2008.

Aerodromsko polje će biti korišćeno kao veliki gradski park dok će terminal biti očuvan zbog kulturnih priredbi.

Obeležje lepote: Za oko sedam godina, ovaj zeleni prostor od 6 kva­d­ ratnih kilometara će zaseniti čuveni Tiergarten kao glavni park u Berlinu.

Aerodrom Ček Lap Kok, Hong Kong U poređenju sa spektakularnim aerodromom u Pekingu, ovaj projekat Fostera i partnera iz 1998. je relativno skroman. Njegova le­pota se mo­ že pripisati njegovoj neuobičajenoj funkcionalnosti. Čak i najpospaniji putnik sa 17-ča­sovnog leta iz Njujorka može da prođe kroz ovaj aero­ drom poluo­tvorenih očiju. Talasasti svodovi krova funkcionišu kao podsvesne strelice, stalno gurkajući putnike u pravom smeru.

Između pokret­nog mosta i ekspres voza do Hong Konga ne postoji stepenište niti pokretne stepenice.

Obeležje lepote: Voz do centralnog Hong Konga se nalazi u centralnoj zgradi terminala i ne­moguće je promašiti ga. Napušta­jući Hong Kong, putnici mogu da ostave svoj prtljag na železničkoj stanici u centru grada, i ne samo da će on stići do aerodroma, nego će biti prijavljen i na letu za odlazak.

putujemmagazin.com | februar 2011. 49

Međunarodni aerodrom Kansai, Osaka, Japan Iako više nije najveći na svetu, aerodrom koji se nalazi na ogromnom veštačkom ostrvu, na tri kilometara daleko od obala Osake, je još uvek pravo čudo. Projektovan od strane arhitekte Renca Pijana i otvoren 1994. gosine, je jedna osunčana cev sa krovom koji se pomera poput talasa. Međunarodni putnici, odlazeći sa poslednjeg sprata terminala, mogu da uživaju u izloženoj građi, kao ranom radu arhitekte, centru Pompidu, otkrivajući izvrsnu složenost ove varljivo jednostavne zgrade.

Obeležja lepote: U okolini aerodroma se nalazi nebeski vidikovac, prvi park sa aero temom u Japanu, gde možete da se igrate sa simu­lato­ rima letenja ili gledate uzletanja i sletanja sa nivoa opservatorije.

50 februar 2011. | putujemmagazin.com

Međunarodni aerodrom Kuala Lumpur, Malezija Jedan u nizu mega projekata koje je započeo nekadašnji pre­ mijer Mahatir Muhamed da bi načinio Maleziju konkurentnijom azijskim su­sedima, otvoren je 1998. Projektovao ga je japanski arhitekta Kišo Kurokava u partner­ stvu sa lokalnom firmom. Stil mu je tako uvrnuto eklektičan da ga ne možete zameniti ni za jedan aerodrom na svetu. U hali među­ narodnih odlazaka, niz kupola

islamskog stila, hiperbolske para­boloide, na gore ih drže čudno­ vati, debeljuškasti stupci koji su za­šiljeni ka vrhu. Čak i dugački prelazni hodnici, sa drvenim ta­ vanicama probušeni malecnim svetiljkama, poseduju nepogre­šiv karakter.

Obeležje lepote: Aerodrom je deo Malezijskog multimedijalnog super koridora. Brzi vozovi će vas odvesti pravo u najnovije gradove zamlje, monumentalnu Putrahaju i tehnološki naprednu Sajberhaju.

Argentinski aerodrom Malvinas, Ušuaja, Argentina Lociran u Tijera del Fuego, na rubu Južne Amerike, ovo je najjužniji međunarodni aerodrom.

Njegova lepota je, u velikoj meri, posledica njegove prirodne oko­ line, letovi ovde doleću nisko iznad veličanstvenih Anda, kao i njegova uloga u bekstvu u Pata­goniju i na Antarktik. Ali, dok su mnogi daleki aerodromi osujeće­ni terminalima nalik na bunkere, dražesna glavna zgrada uokvi­ rena deblima ovde ne umanjuje njegovu prirodnu okolinu.

Obeležje lepote: Aerodrom se nalazi tačno na kanalu Bigl, na­ zvanom po H.M.S Biglu, brodu koji je prevezao Čarlsa Darvina do Južne Amerike.

putujemmagazin.com | februar 2011. 51