Dokumentalistika
2.predavanje
201.10.2010.
Podela publikacija Publikacije su grafičkim postupkom umnoženi dokumenti (knjige, časopisi,plakati).
I
Podela publikacija prema sadržaju: 1. primarne publikacije – osnovne publikacije Primarne publikacije sadrže neposredne rezultate naučno-istraživačkog rada. To su ili nova saznanja ili nove interpretacije poznatih saznanja. Tu ubrajamo monografske publikacije, serijske publikacije (novine – jer donose nove vesti), disertacije, magistarski radovi, finansijski izveštaji. 2. sekundarne publikacije – sadrže preglede i prikaze radova objavljenim u primarnim publikacijama. U njih ubrajamo: knjige rezimea, naučni prikazi, književne kritike, biliografije, enciklopedije, antologije, hrestomatije. 3. tercijarne publikacije – to su vodiči do dokumenata. Pomoću njih možemo da dođemo do publikacija od kojih se izrađivala primarna publikacija. Tu spadaju: leksikoni, adresari (pisaca), bibliografije bibliografija.
II
Podela publikacija prema vremenu: 1. vremenski omeđane – one koje se samo jednom pojave. Tu su: monografije, publikovana građa (iz arhiva, recimo). 2. vremenski neomeđane – sve kontinuacije. Tu su: periodika i tekuća bibliografija.
III
Podela publikacija prema obliku zapisa informacija: 1. konvencionalne – informacija je zapisana prirodnim jezikom i nije potrebno nikakvo tehničko pomagalo za čitanje. Potrbno je samo da poznajemo jezik na kojem je pisano. 2. nekonvencionalne – informacija je zapisana veštačkim jezikom u obliku koda ili je zapisana prirodnim jezikom, ali nam je potrebno tehničko pomagalo da bismo ga pročitali (mikrofilm). Jedan od najvećih problema u informacionoj nauci je pohranjivanje i pretraživanje dokumenata. Zato su nam potrebni dokumentacioni jezici.
1
Dokumentacioni jezici su veštački jezici. Koriste se u informacionim jezicima za: - pohranjivanje (čuvanje) - pretraživanje - indeksiranje Postoje 3 tipa dokumentacionih jezika: 1. klasifikacioni sistemi – to je hijerarhijski tip dokumentacionih jezika koji grupišu pojmove u klase. Oni mogu biti univerzalni (UDK) i specijalizovani (DDK). 2. liste termina – nisu hijerarhijski tip jezika; kontrolisani su. Služe za koordinirano indeksiranje. Sadržaj dokumenata se dobija pomoću ključnih reči. Predmetni indeks, ključne reči – to su liste termina (jer tu nikada ne ide sve od A do Š, već ono što mi odaberemo, kontrolišemo). 3. tezaurusi – hijerarhijsko su kontrolisani, dinamičko promenljivi jezici. Povezani su semantički i generički. Sastoje se od: a) deskriptori (normirani termini) a sa njima se semantički i generički povezuju b) nedeskriptori (alternativni termini) Rečnici sinonima su tezaurusi. Imamo reč i njen sinonim, koje povezujemo hijerarhijski tako što prvo idu najsličniji sinonimi našoj reči. Prvo najjače veze među rečima, pa slabije. Svaka enciklopedija ima delove koji su tezaurusi zato što imamo recimo reč Srbija, pa opet Srbija, pa onda reč Nikola Pašić pored koje piše Srbija. To se zove uputnica, a svaki tezaurus ima uputnice. Najbolji primer tezaurusa je rečnik pseudonima. Recimo da imamo • Pavle Ugrinov (pseudonim) = Vasilije Popović deskriptor alternativni termin • Ivo Andrić = 7,8 pseudonima deskriptor će ovde biti njegovo ime, a ne pseudonim jer je po imenu daleko poznatiji. Svi tezaurusi određuju: ekvivalenciju (krasan=divan) - srodnost (ovoga nema u listama termina) - hijerarhiju Svi ovi dokumentacioni jezici se ne prave samo po sebi već služe za proces indeksiranja. -
2
Indeksiranje je proces koji se vrši pomoću dokumentacionih jezika i treba da omogući što bolje i brže pretraživanje. Indeksiranje je skup načela, metoda i postupaka kojima se u nekom momentu dodeljuju termini da bismo opisali sadržaj dokumenta; to se kasnije unosi u bazu podataka i pretrazuje se. načela metode dokument termini postupci opisivanje sadržaja dokumenta pretraživanje Svako indeksiranje ima 3 faze: 1.faza – analiza dokumenta – moramo da pročitamo dokument - ovde se radi i selekcija pojmova 2.faza – sada ide prevod odabranih pojmova u dokumentacioni jezik 3.faza – slaganje indeksnih termina prema pravilima tog fokumentacionog jezika
odabranog
Indeksiranje može biti: -
slobodno – skoro ga više i nema; biramo pojmove bez obzira na oblik i semantičke odnose kontrolisano – koristimo termine koje smo unapred odredili i ne možemo da ubacimo neki drugi
Možemo imati sledeću podelu indeksiranja: 1. koordinatno – više je vezano za prirodne jezike; koriste se pojmovi istog nivoa 2. automatsko – automatska selekija ključnih reči; fale mu neke nijanse - ne možemo još uvek da indeksiramo fraze Posebna vrsta indeksiranja je citiranje indeksa. - Pregled svih citiranih dokumenata u objavljenim radovima - Važno je zbog toga koliko nekoga citiraju - Veza za citiranje mora biti relevantna Na osnovu svih tih citata pravi se lanac citata (umrežava ih Kobson). Dobija se indeks autora i indeks naslova. Tu može da se prati ko koga citira. To je prošireni ili umreženi indeks autora i naslova. Svaki citirani rad posle može da se uzme kao odrednica. Oni se danas prave kao tezaurusi. 3
4