Dokumentalistika 5 predavanje

Dokumentalistika

5.predavanje

10.11.2010.

Zloupotreba informacija je česta, ali je odgovornost isključivo na korisniku. Ona je moguća najčešće prilikom prepakivanja informacija kada spakujemo priču koja ne postoji, tako što koristimo tačne i polutačne informacije. To se zove spinovanje. Spiner je čovek koji se bavi konsolidacijom informacija. Marketing je prvi primer spinovanja.

Postoje zakonski procenti dozvoljenog spinovanja.

Zašto se informacije konsoliduju?

1. konsolidovane informacije mogu da smanje neizvesnost – pr: pretražite Google, nađite sve o dokumentalistici i izađite na ispit.

Informacije konsolidujemo u skladu sa potrebama korisnika.

2. konsolidovane informacije moraju da podlegnu nekim konvencijama prilikom prezentovanja korisnicima, u skladu sa načelima oblasti kojoj pripada korisnik.

3. konsolidovane informacije moraju da prodube znanje korisnika, uskladu sa potrebama korisnika – da kao korisnik znamo malo više o proizvodu.

4. konsolidovane informacije bi trebalo da imaju uticaj na informacije tj. da imamo povratnu informaciju nakon, recimo, odlaska proizvoda u promet.

Osnovni proces informacione nauke je komunikacija. Sve ovo o čemu smo govorili je deo procesa komunikacije (neverbalne, verbalne, telekomunikacije..).

Poreklo reči je od latinske reči komunikacio – deljenje; podelimo znanje sa drugima.

Komunikacija je proces kojim se informacije prenose putem zajedničkog sistema simbola određenim kanalima od izvora do odredišta.

Proces komunikacije uključuje i povratnu informaciju u idealnim slučajevima od odredišta do izvora. Takođe, komunikacija može sadržati i izvor šuma (nameran ili nenameran). Šum je uvek vezan za faktor okoline a to je zato što nema komunikacije koja nema smetnje (nema vakuum komunikacije).

U toku komunikacije moramo da rešimo 3 problema: 1. tehnički problemi – odnose se na tačnost informacija. Od izvora do cilja informacija mora biti tačna. Simboli koji stignu na odredište moraju biti verni kao kod izvora.

2. semantički problemi – odnose se na preciznost. Informacija je tačna, ali nije dovoljno precizna. Da li i izvor i odredište isto razumeju informaciju?

1

3. problemi relevantnosti – odnose se na delotvornost (efekat). Čuvaju značenje, sve je dobro odrađeno ali nam ništa te informacije ne znače.

- primer sa ljuljaškom Da bi informacije bile relevantne, informacije moramo da vrednujemo i konsolidujemo.

Sve bi bilo lako da imamo dvosmernu komunikaciju. Problem je sa marketingom i političkom propagandom.

Posebna vrsta komunikacije je difuzija (širenje). To je komunikacija u kojoj se informacije šire u više zajednica (smerova, grupa). Tračevi su dobar primer difuzije. Kod difuzije prvi glas od kojeg kreće informacija gubi trag o toj informaciji. Zato se rade ankete i ispitivanja javnog mnjenja. Tek tu moramo da konsolidujemo informacije. Za difuziju uopšte nije važna novina informacija. Ona podrazumeva da mi imamo te nove informacije. Računa se na relevantnost relativne novine informacija (sada sam ovakav, ali buću takav).

Postoje 2 vrste difuzija: - Homofilija – transfer informacija se javlja između ljudi koji su slični. To je komunikacija po sličnosti. Filios-sličnost (slični ljudi).

- Heterofilija – komunikacija po suprotnosti. Što je homofiličnost veća to je komunikacija delotvornija. Ali, ne spinuju se informacije da bi političari dobili glas ljudi čiju podršku već imaju, već se ide na neopredeljene, a to nisu ni homofilični ni heterofilični. Ne postoji apsolutna homofilija.

Struktura informacionih sistema (jer informacija ne postoji u vakuumu) Sistem je skup elemenata u interakciji.

Sistem koji je napravio čovek (humani sistem) je skup elemenata koji spajaju interakciju sa zadatim ciljem.

Informacioni sistemi (napravio ih je čovek) su vrsta komunikacionih sistema koji odabiraju, organizuju (konsoliduju), pohranjuju (čuvaju) i šire informacije sa ciljem da one postanu dostupne korisnicima. Cilj im je da uvećaju javno znanje, među homofiličnim grupama.

Svi informacioni sistemi moraju da reše ona 3 problema.

Postoje informacioni sistemi koji se bave samo konsolidacijom informacija, to su analitički izvori (CESiD) koji analiziraju informacije. Oni se sve vreme bave konsolidacijom informacija.

2

Svaki informacioni sistem mora da ima 6 osnovnih funkcija: 1. odabir izvora informacija – već ovim počinje konsolidacija informacija 2. pribavljanje informacija 3. prestrukturisanje informacija – obrada informacija koje smo pribavili (novinar pravi vest) 4. organizovanje i pohrana (već obrađenih informacija) 5. pretraživanje i pronalaženje informacija 6. širenje (diseminacija) informacija Ovo je jedan informacioni sistem. 1 Na svakom koraku se javlja šum.

1

TV stanica je jedan informacioni sistem

3