Dokumentalistika
3.predavanje
27.10.2010.
Razvoj informacione nauke
Razvoj informacione nauke nije lako prikazati jer se ona različito tumači. Da bi neka nauka bila informaciona ona mora da ima tri faktora: 1. informaciona tehnologija (vezuje se za kompjuterizaciju) In1=informatika - od pronalaska telegrafa [Bibliotekarstvo je starije od informacione nauke, a informacionih nauka nema pre 50-ih godina XX veka.] Smatralo se da će informacione nauke da reše sve probleme. Dve tehnološke oblasti koje su doživele bum 50-ih i 60-ih godina su reprografija (fotokopir aparati) i telekomunikacija, dok su 70-ih godina to isto doživeli kompjuteri. Informaciona tehnologija je bila primarna za definisanje informacionih nauka. -Francuski rečnik iz 1966.godine o informacionoj nauci kaže da je to nauka o kompjuterskoj obradi informacija. -1967.godine – naučnik Vajsman – Informaciona nauka potiče iz tehnologije (opet je tehnologija starija od nauke) 1968.godine – Borko – Informaciona nauka obuhvata istraživanje prezentacije i u prirodnim i u veštačkim jezicima. Otvorena je mreža za prirodne sisteme informacija. Težište je na sredstvima za proučavanje (kompjuteri). - Ždanova – Informaciona nauka izučava optimalnu organizaciju informacija na osnovu savremenih tehničkih sredstava. Sve definicije su ograničene tehnološkim napredkom. Sve definišu tehniku rada, ali niko ne kaže šta je predmet izučavanja informacione nauke. 2. dokumentacija i pretraživanje informacija in=dokumentalistika U ovoj oblasti se kao sinonim uzima dokumentalistika. I ovo je omeđana stvar (nisu svi na dokumentu, nisu svi na prirodnom jeziku). Dokumentalistika je nastala sa pojavom Bredfordove knjige Documentation 1948.godine. 1
In – informaciona nauka
1
Dokumentalistika je postupak prikupljanja, klasifikovanje i distribucija dokumenata, bez obzira na vrstu, sadržaj i oblik dokumenta. Takođe, ne bi postojala bez kompjutera. Težište je ovde na dokumentu. Ne vodi se računa o sadržaju, već je ovde težište na pohrani i čuvanju dokumenta (dokumentalistika u praktičnom smislu). Bredford je želeo da postoji šifra za sve ljudske delatnosti (izum savršenog jezika za sve). Tako nešto nije bilo moguće. Za dokumentalistiku su važna 4 područja: 1. organizacija informacija - prikupljanje, pohranjivanje i klasifikovanje informacija 2. oprema za pohranjivanje i pretraživanje informacija 3. mehaničko prevođenje – trebada osmislimo veštački jezik 4. informacione potrebe korisnika (istraživača) Dokumentalistika se najranije preorijentisala na kompletiranje pre svih nauka. Nerazdvojna je sa kompjuterima. 3. savremene komunikacione nauke Igre na sreću pojavile su se 30-ih godina. Ovde se misli i na kibernetiku i lingvistiku. - Vezano je za distribuciju informacija (kako ćemo je preneti) Trebalo bi da postoje sva tri faktora. Šta je područje informacionih nauka u celini? Informaciona nauka nema definiciju predmeta. Ona barata sa samim predmetom po sebi (kao elektricitet, kao zdravlje). Ne može se dati definicija informacione nauke. Nju određuju područja a ne predmeti. Tehnološki institut u Džordžiji (1961/1962) predložio je definiciju informacionih nauka: to je nauka koja proučava osobine i ponašanje informacija, sile koje upravljaju protokom informacija i sredstva za obradu informacija (radi njihovog širenja i dostupnosti). Iz te definicije nastaje 8 oblasti kojima se bavi svaka: 1. nastajanje informacija (kako nastaju, kakve su po svom kvalitetu, vrednosti) 2.diseminacija (širenje ili distribucija informacija - protok) 3. prikupljanje informacija 4. organizacija informacija (baze podataka) 5. pohranjivanje informacija 6. pretraživanje informacija 7. interpretacija informacija 2
8. upotreba informacija Recimo, novinarstvo, bibliotekarstvo, matematika, logika nemaju svih 8 oblasti. Ovo bi bile definicije područja a sada idu definicije ciljeva. - Gofman : Informaciona nauka je svaki organizovani korpus znanja koji je zasnovan na načelima koja tumače uslove pod kojima se stvaraju i prenose informacije (ne uslovljava upotrebu tehnologije). - Versing i Neveling : Informaciona nauka proučava osobine, strukturu i prenos informacija. Sve ove definicije imaju informacionu tehnologiju, ali informaciona tehnologija nije sve. Sve nauke informacionih nauka su starije od informacione nauke, a pripadaju informacionim naukama (bile su pomoćne nauke). Važnu ulogu u svemu ima informaciono-dokumentaciona delatnost (spaja naučni i stručni potencijal). Informaciono-dokumentacione službe imaju informaciono-dokumentacionu delatnost. Informaciona nauka je jedna, a ima više disciplina. Informaciona nauka ima 3 ključna određenja u odnosu na samu informaciju: 1. proces – šta je osnovni proces? Osnovni proces za informacionu nauku je komunikacija. Informaciona nauka proučava razne procese, a ovo je osnovni. 2. feneomen – osnovni fenomen je informacija. Fenomen je uvek stariji od nauke. 3. pojam – osnovni pojam je relevantnost. Pojmova ima više. Pojam mora biti ključno važan za fenomen. Relevantna informacija nam je najvažnija. To znači da je informacija tačna i pravovremena.
3