Istorijat kompanije „Kod krčmara“ počinje još u 19. veku, oko 1830. Anastas Krčmar iz Velikog Krčmara u Šumadiji bio je bogat i preduzimljiv čovek, vlasnik velike krčme u koju su svraćali kako meštani, tako i putnici namernici, što zbog druženja, dobre muzike i zabave, to i zbog kvalitetnik vina iz italijanskih gradova koje je uvozio i koja se tada nisu mogla naći svuda po Srbiji. Ovaj ugledni domaćin imao je tri sina od kojih je svaki bio drugačijeg temperamenta, što će i uticati na dalju istoriju ove porodice. Blagoje, kao što mu ime govori, bio je blage prirode, umetnička duša, i voleo je muziku, te ga je otac poslao u Beč da na tamošnjem konzervatorijumu stekne vrhunsko znanje i umeće. Po povratku sa studija jedno vreme radio je kao učitelj muzike u Kragujevcu, a zatim otišao za Beograd gde je postao direktor jedne muzičke škole. Ubrzo je uz očevu finansijsku pomoć osnovao firmu za izradu narodnih muzičkih instrumenata, koja je brzo postala veoma uspešna u Srbiji ali i inostranstvu. Blagojeva kćerka Anđelka, iako likovno nadarena, nije mogla da studira, jer joj kao ženi to nije bilo dopušteno. Ipak, otvorila je sopstvenu radnju gde je prodavala ručno rađeni nakit od drveta, poluplemenitih ali i plemenitih metala i dragog kamenja. Ceo Beograd zanimao se za njene ogrlice i narukvice neobičnog dizajna, a među kupcima bila je i sama kraljica Natalija. Godine 1925. delatnost je proširena te je počela proizvodnja kozmetike. Proizvodi su spravljani po starim narodnim, ali i savremenim zdravim recepturama, bez štetnih hemijskih sastojaka. Nakon Drugog svetskog rata ova firma je od ogranka postala potpuno novo preduzeće, na čelu sa Anđelkinim unukom. Drugi Anastasov sin, Stanoje, uvek je čvrsto stajao na zemlji i bio vrlo praktičan i staložen čovek. Nasledio je očevu krčmu koju je jedno vreme uspešno vodio. Igrom slučaja, još kao jako mlad otišao je na kratak poslovni put u Sremske Karlovce gde je upoznao svoju buduću suprugu, oženio se i odlučio da tu ostane zauvek. Ipak proširio je očev posao te je, umesto da uvozi vina iz Italije, odlučio da na Fruškoj gori zasadi vinograde. Posle nekog vremena njegova vinarija je širom Srbije prodavala vina vrhunskog kvaliteta a po nižim cenama od italijanskih. Vina pod nazivom „Kod krčmara“ postala su toliko popularna i cenjena da ih je naručivao dvor te ih je pio i sam knez Mihajlo. I dok su vinogradi ostali na istom mestu, uprava firme je premeštena u Beograd nakon Prvog svetskog rata. Muzički festival „Kod krčmara“ osnovan je 1969. zaslugom Stanojevog čukun-čukun unuka. Treći sin, Vukoje, bio je avanturista, srčan i hrabar, ali brz na jeziku, što ga je koštalo glave. Ubijen je u jednoj tučnjavi u očevoj krčmi. Ipak njegov duh kao da je nastavio da živi, jer su njegov temperament izgleda nasledili svi njegovi potomci. Unuka Anastasija bila je nezavisna, slobodnog duha i jedna od prvih sufražetkinja u kraljevini. Upravo zahvaljujući njoj je tada novo svetsko čudo-film, postalo dostupno i u Srbiji. Letnje projekcije filmova u njenom salonu postaće preteča Festivala alternativnog animiranog filma koji je 1979. pokrenula njena čukun-čukun unuka. Godine 1983. otvoren je tattoo studio „Kod krčmara“, a naredne1984. jedan od njenih potomaka je osnovao firmu za proizvodnju skejtbordova pod istim nazivom. Iako najmlađe u nizu preduzeća ove porodice, nije ništa manje uspešno od ostalih, s obzirom da se skejtbordovi izvoze u sve velike zemlje Evrope, a od naredne 2018. godine planira se širenje i na veliko američko tržište.