Džordžet hejer regentovo doba

Naslov originala: Georgette Heyer REGENCY BUCK

Džordžet Hejer

REGENTOVO DOBA

1 Ostavili su Njuverk i poštanska kola nastaviše ravnim drumom čija je okolina malo nudila očima ili zahtevala neku opasku. Gđica Taverner okrenu se svom pratiocu, lepom mladiću koji se dosađivao u uglu kočije i pospano posmatrao leđa poštanskog dečaka. ,,Dosadno je sedeti mirno toliko časova za redom. Kad stižejno u Grentam.

Peri?"

Njen brat zevnu. „Nemam pojma. Ti si htela u London?"

Gđica Taverner ne odgovori već uze putnički vodič i poče da ga lista. Mladi ser Peregrin ponovo zevnu i primeti da su novi konji, promenjeni u Njuverku, jake snažne životinje, sasvim drukčije od onih ranijih.

Složi se s njim ne dižući pogled sa sitno štampanih stranica.

Zdrava mlada žena. malo iznad prosečne visine, navikla da je smatraju veoma lepom devojkom. nije se divila svojoj lepoti čak ju je prezirala. Više bi volela da ima crnu kosu. umesto običnih zlatnoplavih lokni. Srećom, tamne obrve i trepavice, neočekivano plave oči (kao kod voštane lutke, jednom je rekla bratu) i neposredan, pun žara pogled, davali su karakter licu. Na prvi pogled mogli biste reći prava drezdenska porculanska figura, na drugi bi neizostavno otkrili inteligentne oči i odlučan izraz usta.

Obučena je prigodno, ne po poslednjoj modi. u jednostavnoj haljini od kamrejskog platna, naborana oko vrata čipkom, u mantlu od prugaste svile.

Slamni šešir širokog oboda sa somotskom trakom je uokvirio njeno lice. a kožne rukavice pripijale su se oko zglobova.

Njen brat koji je i dalje pospano gledao, ličio je na nju. Kose više smeđe, očiju manje dubokih, ipak veoma sličan. Godinu dana mladi dozvoljavao je da radi onako kako je ona htela. ili iz navike ili iz nebrige. ,,Četrnaest milja je do Grentama", izjavi gđica Taverner podižući oči sa vodiča. ,,Nisam mislila da je tako daleko. U Kerslijevom zabavnom vodiču, kojeg si mi nabavio u Skarborou, to je uredan gusto naseljen grad na reci Videm. Smatra se da je bio rimska stanica po ostacima zamka koji je iskopan. Volela bih to da vidim, ako imamo vremena, Reri."' ,,O, Bože, znaš da sve ruševine izgledaju isto!" ser Peregrin primeti i gurnu ruke u džepove svojih kožnih pantalona. „Reći ću ti u čemu je stvar Džudit: ako nastaviš da guraš svoj nos u svaki zamak, mi ćemo ostati na putu celu nedelju. Ja sam da se ide pravo za London." „Vrlo dobro'", priznade, zatvori vodič i spusti ga na sedište. ,,Poručićemo rani doručak kod Džordža. Moraš im reći u koliko sati da spreme konje." „Mislio sam da ćemo odsesti kod Ejndfela."

„Ne", odlučno će sestra. „Zaboravio si na užasnu priču gđe Minsman o tamošnjem konforu. Zauzela sam sobe kod „Džordža" zbog gde Minsman koja me je opomenula da je morala da se penje do bednih soba pozadi kuće."

Ser Peregrin sa nasmeja. „Pa. ne verujem da će tebe prevariti s nekom sobom pozadi kuće." ,,To, svakako, ne", strogo odgovori i blesak u očima to malo ublaži. „Naravno, ne. Ali draga moja, čekam da vidim kako ćeš obraditi staron čoveka."

Malo se zabrinu. ,,Oca sam mogla, zar ne. Reri? Samo da lord Vert nema giht!

Jedino tada je tata bio nesavitljiv." „Svi stari ljudi imaju giht."

Gđica Taverner uzdahnu i priznade da je tako. „Uveren sam da nije želeo da dođemo u grad. Sad kad se setim. zar nije rekao?"

Gđica Taverner potraži u svojoj torbici pisma. Otvori jedno. ,,Lord Vert pozdravlja ser Peregrina i gđicu Taverner i smatra da nije preporučljivo u ovo vreme da se zamaraju na putu za London. Njegovo gospodstvo će ih posetiti u Jorkširu kad sledeći put bude na severu." ,,A to je bilo pre tri meseca - možeš da vidiš datum. Reri, 29. jun. 1811. - i to ne čak njegovom rukom. Uverena sam da mu je sekretar pisao ili oni užasni advokati. Mogu da se kladim da je lord Vert zaboravio da postojimo, jer su sva pitanja oko našeg novca, sredili advokati.

Kadgod nešto treba oni o tome pišu. I ako ne voli da dođemo u London njegova je greška što nije ni pokušao da nas poseti ili da nam kaže šta moramo da radimo.

Mislim da je vrlo slab staratelj. Šteta što otac nije imenovao nekoga od svojih prijatelja ovde u Jorkširu. nekoga koga znamo. Veoma je neprijatno biti pod rukovodstvom stranca." „Pa, ako lord Vert ne želi da se muči oko nas, tim bolje", dodade Peregrin. „Ti hoćeš da zablistaš u gradu, a ja možda da nađem zabave, ako nam okoreli stari staratelj ne pokvari zadovoljstvo." „Da", sumnjičavo će gđica Taverner, ,,iz uobičajene učtivosti moramo tražiti dozvolu da nađemo kuću u Londonu. Nadam se da neće biti protiv i smatrati da se naturamo misleći možda da je naš stric trebalo da bude naimenovan. Verovatno mu izgleda neobično. Vrlo nezgodna stvar, Reri."

Dočeka je samo gunđanje, ona ne reče ništa, nasloni se u svom uglu i nezadovoljno ponovo pročita pismo lorda Verta.

Vrlo nezgodna stvar. Njegovo gospodstvo mora da ima oko pedeset pet ili šest godina, očevidno ne želi da se bavi poslovima svojih štićenika, mada se u nekim prilikama može smatrati kao dobro, a u drugim kao izuzetno zlo. Ni Peregrin ni ona nisu otišli dalje od Skarboroua. Nisu poznavali London i nisu imali poznanika da ih uputi. Jedina osoba u ćelom gradu bio je njihov stric i jedna ugledna rođaka koja je skromno živela u Kensinglonu. Gđica Taverner je morala da se osloni na ovu gospođu da je uvede u društvo, jer je njenog strica, penzionisanog admirala, otac mrzeo i nije. imao poverenja. te nije mogla da se osloni na njega.

Niko nikad nije čuo ser Džona Tavernera da lepo govori o bratu, a kad bi dobio napad gihta, nazivao ga je prokletim lupežom kome ne bi poverio ni psa. Bilo je

malo ljudi o kojima je ser Džon lepo govorio, ali s vremena na vreme opisivao je ponašanje njihovog strica i ubedio ih kako je on bedan stvor, a ne žrtva predrasuda ser Džona.

Lord Vert je mogao misliti da je neobično, što ga stari prijatelj koga nije deset godina video, odredio za staratelja njegove dece, ali oni znajući ser Džona smatrali su to razumljivim. Ser Džon, po prirodi pun gneva. poslednjih godina svog života nije uspeo da živi u miru sa svojim susedima. Moralo je doći do svađa. Kako je od ženine smrti živeo povučeno na imanju i nije se sreo sa lordom Vertom više od tru puta za dvanaest godina, nije se posvađao s njim. postepeno je zaključio da je on jedina osoba koja može da se brine o deci u slučaju njegove smrti. Vert je bio sjajan čovek; ser Džon je imao poverenja da on može upravljati priličnim bogatstvom koje je ostavio svojoj deci; nije bilo bojazni da će Vert napuniti svoje džapove. Tako je i učinio ne obavestivši ni Verta ni svoju decu da ga uzima za staratelja - stvar o kojoj je gđica Taverner mislila da se slaže sa osionim odlukama ser Džona.

Njeno razmišljanje prekinu kloparanje i lupa točkova po kaldrmi, podiže oči i vide da su u Grantamu. Na ulicama je bilo toliko saobraćaja, gužve na pločnicima i samom drumu da su morali da uspore.

Svuda vreva i užurbanost, a kad su najzad ugledali hotel Džordž;. građevinu od crvene cigle na glavnoj ulici, gđica Taverner se čudila mnoštvu kočija, čeza, dvokolica. fetona koji su bili ispred. ,,Milo mi je što sam poslušala gđu Minsman i rezervisala sobe. Nisam imala pojma da ćemo naći Grantam tako krcat."

Ser Peregrin se probudi i nagnu kroz prozor. ,,Izgleda đavolski načičkano. Mora da se nešto vanredno događa."

Istog momenta kola prođoše ispod luka. uđoše u dvorište i stadoše. Tamo je bila još veća gužva, svaki konjušar je toliko zauzet da nekoliko minuta niko ne obrati pažnju na njihov dolazak. Jedan dečak u čizmama s mamuzama. u belom kombinezonu preko uniforme naslonjen na zid sa slamkom u ustima gledao je poštansku kočiju ali pošto nije bio njegov posao da menja konje ili pita šta žele putnici, ne maknu se.

Ser Peregrin nestrpljivo iskoči, posavetova sestru da sedi i čeka, uputi se dokonom dečku koji se s poštovanjem ispravi i baci slamku. Posle kratkog razgovora, ser Peregrin se žurno vrati i dosade nestade iz svetlih očiju od prijatnog očekivanja. „Džudit, sjajna stvar! Boks meč! Zamisli! Od svih dana u godini da dođemo danas u Grantam. prava sreća." ,,Boks meč?" ponovi gđica Taverner i namršti se. ,.Da. rekao sam ti? - Tom Krib. znaš - sutra će se boriti sa Molineom na nekom mestu - nisam uhvatio gde - ovde blizu. Hvala Bogu što si bila tako pametna i rezervisala sobe, jer kažu nema kreveta ni dvadeset milja okolo! Hajde, ne gubimo vreme, Džu!"

Vest da je došla u Grantam uoči meča jedva joj je pružila zadovoljstvo, ali kako je provela veći deo života u društvu oca i brata, čula je mnoge razgovore o sportovima, smatrala je pristojnim da džentlmeni uzimaju učešće. odobri da Peregrin prisustvuje. Ona lično bi bila na drugom mestu. Mečevi su joj se gadili; nije dolazilo u obzir da posmatra, mora da čeka, čuje sve iz druge ruke, i da bude verovatno jedina ženska u gostionici prepunoj muškaraca. Pokušala je da prigovori ne nadajući se da će poslušati. „Reri, razmisli! Ako je meč sutra, u subotu. Moraćemo ostati ovde do ponedeljka. jer ti ne voliš da putuješ nedeljom.

Znaš. računali smo da sutra budemo u Londonu." ,, O, pih, zar je to važno? Ne bih propustio ovaj meč ni za sto funti! Znaš šta, možeš da pogledaš ruševine do mile volje. To si želela! Samo, pomisli! Krib i Moline! Čula si me sigurno da govorim o borbi prošle godine, žalim što nisam video. Trideset i tri runde i Blek se predao. Ali kažu da je u boljoj kondiciji sada.

Biće to sjajna borba! Ne želiš valjda da je propustim! Kad su se poslednji put sreli trajala je pedeset i pet minuta. Đavolski su izjednačeni. Sidi, molim te, Džu."

Ne, gđica Taverner nije želela da Peregrin išta propusti što mu pruža zadovoljstvo. Pokupi vodič, svoju tašnu. prihvati njegovu ruku i side iz kola.

Gostioničar ih je sreo kad su ulazili u gostionicu, ali izgleda nije imao mnogo vremena. Kafana je već bila prepuna i bar tuce gospode ga je tražilo. Sobe? Nije bilo nijednog kutka slobodnog. Savetovao bi im da promene konje i odvczu se do Gritam, ili Stemforda. Ne zna - verovao je da nema gostionice koja bi im dala sobe s ove strane Norman Krosa. Zao mu je. ali razumeće da je prilika sasvim neobična i sve njegove sobe davno zauzete.

Međutim to nije zadovoljilo gđicu Taverner koja je navikla da komanduje celog života. „Postoji greška", reče hladnim odsečnim glasom. ,,Ja sam gđica Taverner.

Moje pismo je stiglo pre nedelju dana. Zahtevam dve spavaće sobe, smeštaj za moju devojku i slugu mog brata, koji će uskoro doći, kao i zaseban salon."

Gostioničar podiže ruke u očajanju, mada je bio impresioniran njenim autoritetom. Najpre je podcenio par. tako skromno obučen, ali pomisao na devojku i slugu ubcdi ga da ima posla s gospodom koju ne bi hteo da uvredi. Poče bujicom objašnjenja i izvinjenja. Uveren je da gđica Taverner neće hteti da ostane pod ovakvim okolnostima.

Džudit podiže obrve. ,,Zaista! Smatram da ću o tome ja da presudim. Odreći ću se salona, ali budite dobri i pripremite naše spavaće sobe odmah." „Nemoguće je madam" uzviknu gostioničar. ,,Kuća je prepuna. Morao bih da izbacim nekog džentlmena da vam udovoljim." „Tad uradite to!"

Gostioničar preklinjući pogleda Peregrina. ,,Vidite, ser, ne mogu ništa. Žao mi je zbog greške, ali tu nema pomoći, a društvo je tako da ledi ne bi volela." ,, Džudit, izgleda da ćemo morati da odemo na drugo mesto. Možda Stemford mogu i odande da vidim meč. Čak i dalje."

„Ne dolazi u obzir. Čuo si šta je čovek rekao da nema sobe s ove strane Norman Krosa. Ne pomišljam da idem u ludu trku. Naše sobe su rezervisane, a ako je greška učinjena, neka se ispravi."

Njen glas, vrlo jasan, kao da je stigao do ušiju grupe ljudi koja je stajala kod prozora. Neki radoznalo pogledaše i posle trenutka oklevanja gospodin, koji je posmatrao gdicu Taverner od početka, pređe preko sobe i pokloni se. „Izvinite - ne želim da smetam, ali izgleda da je došlo do pometnje. Biće mi milo da stavim svoje sobe vama na raspolaganje, madam, ako biste mi učinili čast i prihvatili ih."

Imao je oko dvadeset sedam do trideset godina. Držanje pravog džentlmena, obučen po modi. lica iako ne lepog ipak dopadljivog. Džudit se pokloni: ,,Lepo je od vas gospodine, ali nećete ustupiti svoje sobe strancima."

Nasmeši se. ,,Ne, madam. Naše sobe moraju biti vaše. Moj prijatelj i ja" napravio je mali pokret kao da naznači nekoga iz grupe iza njega - ,,imamo poznanike u susedstvu i možemo lako dobiti sobe u Hangerton Lodžu. Ja, ili bolje mi - smo srećni da vam budemo na usluzi."

Ništa nije drugo ostalo već da mu se zahvali i prihvati ponudu. On se ponovo pokloni i pridruži prijateljima. Gostioničar, pošto mu Jaknu što se izvukao iz teške situacije, povede ih i predade nove goste brizi sobarice. Za vrlo kratko vreme dobili su dva lepa apartmana na prvom spratu i ostalo im je samo da sačekaju svoje stvari.

Prva briga gđice Taverner je bila da otkrije ime nepoznatog dobrotvora, ali dok je prtljag stigao i ona sredila krevet za devojku u sobi, on je otišao. Gostioničar ga nije poznavao, došao je nekoliko minuta pre njih; nije bio stalan posetilac.

Razočarana morala je s tim da se zadovolji. Nije mogla da sazna u gomili koja je pristizala u Grantam ko je mogao biti. Dobro odgojeno ponašanje, delikatan način na koji je celu stvar obavio; kako se povukao, sve je govorilo u njegovu korist. Ne bi joj bilo žao da ga bolje upozna. Peregrin se složio da je učtiv čovek, priznao da mu mnogo duguje, voleo bi da ga ponovo sretne, pomislio da će ga slučajno videti u gradu, ali je više bio obuzet na koji način da ode do mesta borbe, nekih osam i više milja jugozapadno od Grantama u Tislion Gepu. Neki prevoz se mora naći; neće ići u svojim poštanskim kočijama, bilo bi neumesno. Mora iznajmiti čeze ili dvokolice i pre ručka izaći da nešto nađe.

Bilo je četiri časa. Gđica Taverner nije navikla na pomodne sate. Ručaće odmah u svojoj sobi. Ser Peregrin je potapša po ramenu i priznade da će joj soba više prijati. „Pa. kad tako misliš, dragi moj." ,,Mogla bi ručati dole u kafani. Za mene bi bilo dobro ali ne za tebe." ,,Idi i nađi čeze". reče Džudit malo ljuta.

Nije mu bilo potrebno ohrabren je. Za minut iščeze, a vrati se posle pet, sav razdragan i srećan. Nije mogao doći do čeza. ali je čuo za dvokolice kod nekog farmera, loša stvar, jedva santimetar boje na njima, ali poslužiće - i ode da ugovori posao. Ukratko, dovezao se u dvokolici i bio spreman da povede sestru da vidi

ruševine ili bilo šta što hoće. Ručak? O, pojeo je odličan biftek u kafani i bio njoj na raspolaganju.

Grad je vrveo, nije bilo vreme za razgledanje, ali pristade jer je bila sita sobe.

Dvokolice nisu bile rđave kao što ih je Peregrin opisao, ipak otrcane. Gđica Taverner napravi grimasu: ,,Dragi moj Reri, radije ću peške." „Peške? O, Bože, dosta mi je pešačenja. Prešao sam sigurno jednu milju. Ne obaziri se na pristojnost, Džu! Ne želim to. ali ovde nas niko ne zna." ,.Bolje me pusti da vozim."

Naravno, njemu nije odgovaralo. Ako misli da može bolje od njega voziti, onda se vara. Konj je težak, ni u kom slučaju ne odgovara jednoj ledi.

Krenuli su glavnom ulicom pristojnom brzinom, ali onog trenutka kad su napustili grad ser Peregrin ga potera. Truckali su se. ne baš u najboljem stilu, odskakali preko rupa na putu i naginjali se kod krivina. „Reri, ovo je nepodnošljivo. Svaki zub mi cvokoće u glavi! Na-letećeš na nešto.

Molim te, seti se da treba da me odvezeš do rimske tvrđave! Uverena sam da si na pogrešnom putu." ,, Oh, zaboravio sam lu prokletu tvrđavu! Hteo sam da vidim kojim putem treba da idem sutra - do Tislton Gepa. Vrlo dobro, vrlo dobro, okrenuću i vratiću se!"

Zateže uzde dok je govorio i poče da okreće kola ne obazirući se na uzak drum i blizinu oštre okuke. ,,Bože, šta ćeš još uraditi?" uzviknu Džudit. Ako nešto naiđe iza krivine! O, daj mi uzde!"

Rekla je to prekasno. Dvokolice su stajale popreko i izgledalo je da će upasti u jarak ako ne obrati veliku pažnju. Čula je konje nekih kola kako jure i zgrabi uzde.

Iza okuke se pojavi četvoropreg strahovitom brzinom. Bio je tu. udariće u njih. nije bilo moguće zaustaviti se. Peregrin pokuša da okrene konja, tiho proklinjući, Džudit se nije mogla pokrenuti. Kao u strašnom snu videla je četiri izvanredna konja nad sobom i uspravnog čoveka u kabanici kako ih tera. Sve je bilo gotovo za tren. Kao čudom konji skrenuše. blatobran čeza dohvati točkove dvokolice, konji se zariše.

Potres udarca, mada samo ogrebotina, uplaši farmerovog konja i on pokuša da se otme, točak dvokolice skliznu u plitki jarak, gđicu Taverner gotovo izbaci sa sedišta.

Ispravi se, svesna da joj se šešir nakrivio, kipteći od besa vide da gospodin u čezama sedi savršeno miran, lako držeći svoje konje. Kad ga je pogledala on progovori ali ne njoj već preko ramena svom majušnom pažu, koji je stajao iza njega. „Skloni to, Henri, skloni."

Bes, prekor, čak i psovku bi gđica Taverner oprostila. Izazov je bio veliki, ona sama je želela da išamara Peregrina. Ali ova mirna ravnodušnost bila je van svega.

Njena ljutnja se sasvim nerazumno upravi prema strancu. Njegov način, celo držanje, ispuni je odvratnošču. Od trenutka kad ga je ugledala znala je da joj se ne sviđa. Sad je imala priliku da ga bolje osmotri i zaključi da joj se nimalo ne dopada.

Bio je oličenje pomodnog čoveka. Šešir od dabrovine pažljivo namešten preko

crnih lokni da izgledaju kao zamršene; kravata od uštirkanog muslina, vezana u divnim naborima; gornji kaput od mrkog štofa imao je ništa manje od petnaest pelErlna i dvostruki red srebrnih dugmadi. Gđica Taverner je morala priznati da je vrlo lep. ali joj nije bilo teško da prezre ceo izgled. Samosvestan, oči koje su je ironično gledale ispod umornih kapaka bile su najtvrđe koje je ikad videla. i nisu pokazivale osećanja već dosadu. Nos mu je bio suviše prav za njen ukus. usta lepo izvijena, čvrsta, tankih usana. Činilo joj se da se podsmeva.

Najgore od svega bila je otupelost. Nije ga zanimala ni vesto izbegnuta nesreća ni sudbina dvokolice. Vozio je savršeno; nema sumnje da je bilo snage u tim rukama u elegantnim rukavicama, koje su držale uzde na izgled nemarno, ali za ime Boga zašto mora da ima izraz gizdave izveštačenosti? Kada je paž lako skočio na drum gđica Taverner uznemirenao reče: „Nije nam potrebna vaša pomoć!

Molim vas vozite dalje, gospodine!"

Hladne oči preleteše preko nje. Njihov izraz je podseti kako mora bedno da izgleda dvokolica, njena provincijska haljina i sam Peregrin. „Bilo bi mi milo da se odvezem, moja devojko, ali taj vaš očigledno neukrotiv vranac - možda ste primetili - onemogućava mi da krenem."

Gđica Taverner nije bila navikla da joj se tako obraćaju; to ne poboljša njeno raspoloženje. Farmerov uplašen konj je pokušavao da izvuče dvokolice iz jarka i besno se bacao na uskom drumu, ali kad bi samo Peregrin prišao njegovoj glavi umesto što gubi vreme, sve bi bilo dobro. Paž oštrog lica, neodređenih godina u plavo žutoj livreji spremno je uzeo stvar u ruke. Gđica Taverner nije mogla više da podnese ovo omalovaženje i besno reče: „Gospodine, već sam vas obavestila da nam nije potrebna vaša pomoć! Siđi RPeri! Daj mi uzde!" „Nemam ni najmanju nameru da vam ponudim svoju pomoć", reče izvrstan džentlmen i prilično nadmeno podiže obrve. „Videćete da je Henri sasvim sposoban da rastereti drum za mene."

Zaista, paž zgrabi uzde iznad đema i uspe da umiri životinju. Par minuta docnije dvokolicc su se našle van jarka, dovučene do same ivice druma. „Vidite, bilo je sasvim lako", reče glasom koji je razbesni.

Peregrin koji je dotle bio suviše zauzet savlađivanjem konja da bi učestvovao u razgovoru Ijutito reče: „Svestan sam da je moja greška, gospodine." „Svi smo toga svesni" odgovori ljubazno stranac. „Samo bi budala pokušala da okrene kola baš na ovom mestu. „Da li misliš da me ostaviš da duže čekam, Henri?" „Rekao sam da priznajem grešku", Peregrin se zacrvene. „Zao mi je. Ali biću slobodan da vam kažem, gospodine, da ste vozili nedopustivom brzinom!"

Iznenada ga neočekivano prekide paž koji podiže Ijutito lice i piskavo šatrovački reče: „Zatvori svoju gubicu! On je najbolji vozač u zemlji, i nisam zaboravio ser Džona Lejda. Niko mu nije ravan, imamo čistokrvne riđane i ako prednji nisu istegli tetive, nije nikako vašom zaslugom!"

Gospodin u čezama se nasmeja. „Tačno, Henri, ali primetićeš da ja još čekam."

„Dobro, Bog vas voleo, gazda, evo me!" I buntovni paž se uspentra na svoje mesto.

Peregrin, povrativši se od iznenađenja na pažev ispad promrmlja kroz zube. „Srešćemo se ponovo, gospodine, obećavam vam!" „Mislite li? Nadam se da grešite."

Konji kao da skočiše napred i posle jednog minuta čeze nestadoše. „Nepodnošljivo! Nepodnošljivo!" vatreno uzviknu Džudit.

2 Za nekoga ko je navikao na seosku tišinu noću, spavati u gostionici Džordž u Grantamu je bilo skoro nemoguće. Zvuči glasne terevenke do rane zore dizali su se iz kafane. Gđica Taverner se isprekidano budila, bezbroj puta bi je trgnuo snažan smeh ispred stepenica, glasovi na ulici pod prozorom, ili ticanje pored njenih vrata. Posle dva sata buka se postepeno sliša i najzad je uspela da utone u san koji je trajao do dvadeset i tri minuta posle sedam kada ga je jeka trube prekinula.

Trže se u krevetu. „Za ime boga šta je to sad?"

Njena devojka koju je isto tako iznenadna buka probudila, skliznu sa pomoćnog kreveta, proviri kroz roletne na prozoru, izjavi da je to pošta iz Edinburga i zakikota se na pojavu putnika u noćnim kapama koji su silazili da doručkuju u gostionici. Gđica Taverner nezainteresovana spusti se na jastuk, ali miru je bio kraj.

Kuća se probudila, počelo je komešanje. Ubrzo je digla ruke od pokušaja da ponovo zaspi. Zato se diže.

Peregrin kucnu na vrata pre devet. Mora dole sići i doručkovati; savetovali su mu da krene na vreme za Tislton Gep ako hoće dobro mesto, ne može da se zadržava.

Siđe s njim u kafanu. Bilo je samo nekoliko gostiju, putnici iz Edinburga su otišli da nastave put na jug. a sportska gospoda koja su pravila toliku uzbunu sinoć očigledno su više volela da doručkuju u svojim sobama.

Kao što je pogodila Peregrin je sklopio poznanstvo preko noći. Upoznao je grupu vrlo dobrih ljudi, mada ne može da se seti njihovih imena, popio je jednu flašu s njima. Razgovor je sav bio o borbi. Kladiće se na Šampiona: Džudit mora da zna da ga je trenirao kapetan Barkli od - od - Jurija ili tako isto neko čudno ime. ali nije siguran. U svakom slučaju on je čovek koji je išao na mečeve, mogla je o tome čuti. Govori se da je smanjio Kribovu težinu na osamdeset pet kilograma. Krib je u odličnoj kondiciji: nije znao za Bleka mada nema sumnje da Krib može da se bori još četiri godine. Mora imati nešto ispod trideset. I tako se to nastavilo dok je Džudit doručkovala. ubacivala je jedno da ili ne gde je bilo potrebno.

Peregrin nije imao nikakve tegobe da je ostavi tog jutra: grad će biti prazan i ona se može slobodno šetali, ne mora da povede ni devojku. Čim se doručak završio otišao je sa paketom sendviča u jednom džepu i flašom u drugom. Nije imao teškoće da nade put; samo je pratio reku kola oko osam milja.

Svako je išao u Tislton Gep, u bilo kakvom prevoznom sredstvu, od glomaznih kočija do farmerskih kola, a veliki broj koji nije izmolio ili kupio prevoz, peškc.

Polako se napredovalo, najzad su stigli na mesto borbe, jedno polje strništa nedaleko od Kraun Pointa. Već je bilo prepuno. U sredini ljudi su podizali ring oko dvadeset stopa.

Peregrin pođe gde su gospodska kola stajala i zauze mesto koliko je moguće bliže ringu. Morao je prilično da čeka do početka, bio je u dobrom raspoloženju i zanimao se posmatranjem sve gušće i gušće gomile. Društvo dosta grubo, ali kako se podne približavalo kočije su prevagnule nad prostim kolima. Jedina stvar koja je kvarila Peregrinovo zadovoljstvo bila je činjenica što nije poznavao nijednog od elegantnih kicoša oko njega, što je dvokolica otrcana, a njegov kaput nema više od tri skromne pelErlne. To je bilo zlo, ali ga zaboravi kad neko uzviknu nekome: „Evo dolazi Džekson!"

Usamljenost, kaput, dvokolice više nisu ništa značili. Pojavio se džentlmen Džekson, nekadašnji šampion, a sada najčuveniji trener boksera.

Prilazio je ringu sa još jednim čovekom. Čim je skočio na ring svetina zagrme, on se nasmeši i dobroćudno mahnu rukom.

Lica ne baš naročitog, niskog čela. grubog nosa i usta, ušiju koje su štrcale; ali finih očiju, punih i probojnih; izuzetnog tela. prikladnog savršeno proporcionalnog, iako preko četrdeset godina. Vrlo malih ruku koje su uzimali za model i govorili da su savršene. Dobro obučen, ne razmetljivo skromnog, mirnog ponašanja.

Napustio je ring i prišao crvenokosom čoveku u lakim otvorenim dvokolicama.

Par kicoša ga pozdraviše, počeše da se šale i smeju. Peregrin je žalio što ne može da učestvuje. Ipak neće potrajati dugo. nadao se, kad će se i on kladili i zadali udarac Džeksonu kad se ne nada. Nema sumnje Džon Džekson se neće kladiti, uz prijatan osmeh i šalu, uveren da bi to bila pljačka, jer svako, čak je i ser Peregrin Taverner znao. koji nikad nije bio bliže Londonu u životu, da niko od njegovih učenika nije uspeo da mu zada udarac ako on neće da im pruži tu privilegiju.

Džekson se vrati grupi blizu ringa jer je, budući sudija, imao kao obično mnoge stvari da sredi. Peregrin ga je netremice posmatrao i mislio na čuvenu boksersku školu u Old Bond Stritu, 13, gde će i on uzeti časove, tako da nije primetio dolazak četvoroprega koji se zaustavio odmah pored njega. „Štirka je dobra stvar, ali umereno. Vuster, za ime Boga, umereno. Mislio sam da ti je Džordž to spomenuo?"

Glas je bio sasvim tih, ali Peregrinova glava se iznenada okrenu i on poskoči.

Pripadao je čoveku koji je terao čistokrvne riđane i nosio kaput s petnaest pelErlna. Pozdravljao je nekog pomodara sa ogromnom kragnom i mašnom, koji se zacrvene i reče: „Proklet bio, Džuliane!"

Kad hoće nesreća, Peregrin nesvesno trzajem zategnu uzde i konj pođe natrag.

Istog trenutka Peregrin ga zaustavi, ali ne na vreme da spreči desni blatobran da ne ogrebe strančeve čeze.

Gospodin se okrenu, podiže začuđeno obrve i mučno poče: ,,Dragi moj gospodine", tad zastade pomireno. „Mogao sam da znam. Posle svega ste mi obećali da ćemo se sresti, zar ne?"

Rečeno je sasvim tiho. ali Peregrin, očajan, oseti da je privukao sve oči. Zaista čovek s visokom kragnom naže se da vidi preko čeza. On zamuca: ,,Nisam takoreći dodirnuo vaša kola! Ako jesam, bilo je nemoguće sprečiti!"

,,Ne, zato se i žalim", uzdahnu mučitelj. ,,Uveren sam da niste mogli."

Sav crven u licu Peregrin dodade: „Ne bojte se! Ovo mesto mi ne odgovara, uveravam vas." „Ali u čemu je stvar? Šta to govoruš Džuliane? Ko je to?" upita lord Vuster. „Jedan moj poznanik. Nisam ga tražio ali prokleto se ponovilo."

Peregrin pokupi ne baš čvrstim rukama uzde; možda neće moći da nađe drugo mesto, ali nije hteo da ostane. „Oslobodiću vas mog prisustva, gospodine." „Hvala", prošaputa ovaj neprimetno se smešeći.

Odveze kola bez greške i s neobičnom pažnjom probijao se kroz gomilu. Više nije bilo mesta u prvom redu gde bi mogao da ih udene i Peregrin se pokaja. Ali baš kad je hteo da krene levo da stane iza mladog džentlmena u lepim sportskim kolima, ovaj se okrenu i dobroćudno ga pozva da se približi s desne strane.

Peregrin sa zahvalnošću prihvati ponudu i uz malo manevrisanja uspe da nađe mesto. uz proteste nekih koji su sedeli na krovu velikih kočija.

Vlasnik sportskih kola je bio prijatan madić. Bucmastog nasme-janog lica, mangupskih očiju, u plavom na jedan red kaputu dugačkog struka, plavom prsluku sa žutim prugama, somotskim pantalonama vezanih oko kolena trakom sa rozetom, kratkim čizmama s dužim gornjim delom i zapanjujućom kravatom od belog muslina s crnim tačkama. Preko svega gornji kaput nemarno otvoren s dva reda džepova, Belčer maramom, bezbroj pelErlna i ogromnim buketom u rupici.

Pošto je video da Peregrin uprkos otrcanim dvokolicama i starinskom odelu nije neki nikogović poče da razgovara. Ubrzo Peregrin do-znade da se zove Henri Ficdžon, da živi u ulici Kork, nedavno iz Oks-forda, došao u Tislton Gep u nadi da se nađe s prijateljima. Međutim, ili zato što nisu stigli ili zbog gomile nisu uspeli da ga nađu. bio je primoran da zauzme mesto bez njih ili da propusti borbu. Njegovo odelo je imalo obeležje For Hors Kluba i naivno obavesti Peregrina da je te iste godine postao član.

Kladio se na Šampiona i čim je otkrio da ga Peregrin nikad nije video, ili uostalom, nijednog poznatog čoveka - uzeo je na sebe da mu pokaže svakoga ko je nešto značio. Ono je bio Barkli Krejven, jedan od skupljača opklada, sad stoji pored ringa sa pukovnikom Harvi Astonom. Aston je jedan od vojvodinih najbližih prijatelja i veliki zaštitnik ringa. Da li Peregrin vidi onog punijeg čoveka povijenih ramena koji se približava Džeksonu? To je lord Sefton, sjajan čovek! A tamo s desne strane kapetan Barkli razgovara sa ser Vatkin Viliams Vinom koji se viđa na svim mečevima. G. Ficdžon misli da niko od vojvoda iz kraljevske porodice nije prisutan; nije ih video mada je čuo da stari TErl Briks - Klarens mora da je tu.

Peregrin sve upi, osećao se kao skromna neznalica. U Jorkširu je znao svakoga, a i oni njega, ali očigledno londonski krugovi su drukčiji. Beverli Hol i Tavernerovo bogatstvo nije ništa značilo; bio je nepoznat provincijalac.

G. Ficdžon izvadi ogroman, kao glavica kupusa, sat: „Prošlo je dvanaest. Ako su sudije doznale za ovo i misle da zaustave, biće bruka!"

Ali u tom trenutku ču se klicanje, malo maukanja i dva tri podsmešljiva uzvika.

Tom Moline. u pratnji svojih sekundanata, Bil Ričmonda. Bleka i Bil Gibsona. arbitra sporta, pope se na ring. ,,Izgleda jak", zabrinuto pogleda onoliko koliko ga je mogao videti ogrnutog velikim kapulom. ,,Težak je nešto oko osamdeset-devedeset kila. Kažu da je naprasit. Niste bili prošle godine? Naravno, niste. Zaboravio sam. Znate bilo je nđavo, veoma rđavo.

Gomila ga je izviždala. Ne znam zašto jer ne zvižde Ričmondu koji je isto crnac.

Mislim što žele da Krib pobedi. To nije bilo kako treba, i Blek misli da nisu dobro postupali. Ali sve je to prelivanje iz šupljeg u prazno. Krib je bolji čovek, najbolji borac koga sam video u životu."

Da li ste ikada videli Belčera?" ,,O, ne", žalosno priznade. „Imao sam priliku da ga vidim u po-slednjoj borbi, kada ga je Krib pobedio pre nekoliko godina. Ne znam da li mi je žao što sam propustio. Govorili su da je gotov, naravno i oko - imao je samo jedno oko. Moj otac kaže da mu nijedan bokser nije bio ravan. Uvek se sećam kad mi je otac pričao da je bio u Vimbldonu kad je Belčer pobedio Gembla u pet rundi. Borba je trajala samo sedam minuta. Bilo je oko dvadeset hiljada ljudi. Otac mi je još rekao kako je ring bio nedaleko od vešala i svi su mogli da čuju lance obešenog DžErl Aberšao kako škripe kad ih vetar uhvati. Oho, počinje. Eno Gibsona kako stavlja boje svog čoveka oko konopaca. Narandžasta i tamnocrvena boja, znate. Ha, eno Džon Galija. Mora da je Krib stigao. Ko će mu držati flašu? Krib je spavao kod Plavog bika na Vitam Komonu prošle noći, a Moline čini mi se kod Rem Džema. \ Ne shvatam zašto su zakasnili. Bože, slušajte klicanje! To mora da je Krib. Da, eno ga!

S njim je Džou Vord. On će mu sigurno držati flašu. Dobro izgleda zar ne? Kladio sam se za pet stotina i još toliko kad prvi put obori protivnika. Jedina stvar, spor je. Niko ne može to da porekne. Inače je odličan, nimalo se ne plaši." Šampionov šešir su bacili u ring pred negov ulazak, klicanje i uzvici ohrabrenja ga pozdraviše što on prihvati širokim osmehom. Bio je inč i po viši od crnca, borca teškog izgleda ali lakog na nogama. I on je dobro izgledao, ali isto tako. i Moline kad svuče ogrtač. Crnac je odlično razvijen, sav mišićav. Strašan protivnik, klađenje je bilo tri prema jedan za Kriba.

Odmah zatim oni koji su držali flaše napustiše ring i tačno osamnaest minuta posle dvanaest (g. Ficdžon je potvrdio na svom satu) otpoče borba.

Jedan minut oba čoveka su boksovali obazrivo, tad Krib zaigra levo desno.

Moline pređe malo na glavu i brza borba poče. Šampion udari protivnika u grlo, Moline pade. „Ništa se još ne vidi", mudro će Ficdžon. „Čisto zamahivanje, Ali Krib uvek sporo kreće. Dobro se drži, zar ne?"

Kod druge runde Šampionu pođe krv na usta i odmah zatim nastade prava borba. Krib je zadao dobar udarac svojom desnicom; Moline kao munja uzvrati levicom po glavi, brzi udarci su pljuštali. Posle žestoke borbe crnac zadade jak udarac Kribu.

G. Ficdžon uzbuđen ustade sa sedišta, ponovo sede i reče, nije to ništa. Peregrin videći kako je Šampionovo desno oko gotovo zatvoreno od poslednje bitke osećao je da će Moline to iskoristiti. Imao je strašan udarac, borio se vidnom razjarenošću, a izgleda bio je brži od Kriba.

Treća runda. Krib gurnu duplim udarcem Molinea, ali crnac osta na nogama i navali. Minut i po nasta žestoka borba i ponovo Moline obori Kriba. „Crnac će pobediti!" uzviknu Peregrin „Bori se kao tigar! Kladim se jedan prema dva u ponije da crnac pobeđuje!" „Prihvatam!" brzo će g. Ficdžon mada je izgledao malo zabrinut.

U četvrtoj rundi Moline je nastavio da udara i krv poteče. G. Ficdžon se uzvrpolji, jer se videlo da su oba Kribova oka povređena. Moline je ipak bio u velikoj nevolji, njegove grudi su se nadimale, a znoj curio. Šampion se smeškao ali se runda završi s njegovim ponovnim padanjem.

Peregrin je bio uveren da crnac mora da dobije i nije mogao da shvati kako su i dalje nudili sedam prema četiri za Kriba. „Eh, Krib nije još počeo!" odsečno će g. Ficdžon. „Crnac izgleda već mek kao pamuk." „Pogledajte Kribovo lice!" Uzvrati Peregrin. „Gospode, crnac je izgubio dah. On udara po glavi sve vreme. Ali samo gledajte Kriba, čeka svoj trenutak. Samleće čoveka, mada ne poričem da crnac pokazuje veštinu."

Obojica nastaviše da brbljaju do sledeće runde, ali Moline se neosporno pokazivao kao bolji. Krib pade i talas ljutog negodovanja zahvati gomilu. Bilo je povika „Neispravno!" Nekoliko minuta je izgledalo da će skočiti na ring. „Mislim da ga je crnac udario kad je pao." Reče g. Ficdžon. „Mora da je to.

Džekson ne daje znak, vidite; nije mogao biti faul udarac."

Uzburkanost se smiri kad dva borca počeše šestu rundu. Bilo je očigledno da je Moline gubio dah. Krib je i dalje bio veseo. Izbegao je jaku navalu levo i desno i zadao udarac u telo. Moline pokuša da ga zaustavi ali se odmah presavi posle jakog udarca u vrat. Ipak uspe da se održi iako je bio dobro sasečen. ,.Šta sam vam rekao. Blagi Bože, crnac je kao bolestan konj. Gotov je. Krib ga ima u šaci.

Udarac je sigurno potresao crnca. Davao je kratke udarce, skakao oko ringa što je izazvalo grublji deo publike da se podsmeva i zadirkuje. Krib ga je pratio i jednim udarcem oborio.

Opklade se popeše na pet prema jedan, g. Ficdžon je jedva mogao da sedi od uzbuđenja. Sledeća runda je kraj. Crnac je izgubio u besu.

Nije bio u pravu. Moline se povrati na vreme i navali dajući jedno dva udarca.

Krib navali na grlo i brzo se izmaknu. Crnac pade, ali da li od udarca ili iscrpenosti ni Peregrin ni g. Ficdžon nisu mogli da vide.

Ričmond podiže Molinea na vreme Borio se. ali njegova razdaljina nije bila odmerena. Krib je radio ono što je želeo s njim dok najzad ne pade.

„Lombard Strit prema Kineskoj pomorandži!" uzviknu g. Ficdžon. „A, možete da vidite kako Ričmond i Bili Gibson rade na njemu, uveren sam da,,. Ne zaboga, opet počinje! Prokletstvo, čovek ima odličnu kondiciju, ma šta ko rekao. Ali iznuren je.

Taverneru. Čudim se da Ričmond ne baci peškir,,. Hej, ovo ga je dotuklo! Kakva levica! Dovoljna da mu slomije vilicu!"

Cranac je pao kao klada. Odvukli su ga u njegov ugao, jasno bez svesti, izgleda nemoguće da se povrati za pola minuta. Ali Krib uprkos svom unakaženom licu izgleda veseo kao uvek i veoma razonodi gomilu kad zaigra okolo ringa.

Moline se diže na jedno koleno, bilo je očevidno da ne može više. Pokušao je još jednom, ali odmah pade.

Mislim da mu je Krib slomio vilicu", reče g. Ficdžon gledajući crnca. „Prokletstvo, čovek je gotov! Ričmond treba da baci peškir. Nije više zabava. 0 Gospode, opet se diže pun hrabrosti! Ne. svršeno je! Neće ga postaviti na noge! A, pogledajte Ričmond zna to! Sada će baciti peškir". Tu g. Ficdžon stade da bi se pridružio klicanju.

Na ringu Šampion i Gali, njegov sekundant, su igrali škotsko kolo da objave pobedu. Peregrin se pridruži g. Ficdžonu, mahao je šeširom i seo osećajući da je video dobru borbu. To što je izgubio veliku sumu novaca nije ga nimalo mučilo.

Izmenjao je posetnice sa g. Ficdžonom. prihvatio neke savete od tog upućenog mladog džentlmena koji je najbolji hotel u Londonu, obećao da će ga posetiti u ulici Koik da plati dugove prvom prilikom, i oprostio se od njega prijatno ubeden da sad ima bar jednog poznanika u Londonu.

3 Gđica Taverner provede prijatno prepodne razgledajući grad. Kako gotovo nije bilo nikoga i još lepo vreme, ona se odvaži da posle malog ručka od kolača i vina krene ponovo u šetnju. Nije imala šta da radi u gostionici sem da sedi pored prozora i čeka da se Peregrin vrati, a to je nije mnogo privlačilo. Šetnja po gradu je nije umorila, a od sobarice je doznala da je Velika Ponton crkva, samo tri milje od Grantama. vredna posete. Gđica Taverner se resi da ode tamo, odbiv-ši pratnju svoje devojke, krenu nešto pre dvanaest časova. Šetnja je bila dobra, a strm uspon drumom do malog sela Velikog Pontona nagradio joj je trud. Divan predeo puče pred njenim očima, a nekoliko stepenica dovedoše je do crkve, vrlo lepog primera docnijeg gotskog stila sa kulom i neobičnim vetrokazom u obliku violine na jednom od vrhova. Nije bilo nikoga koga bi mogla da pita o istoriji čudnog vetrokaza, tako pošto obiđe crkvu i odmori se na klupi, krenu natrag u Grantam.

U podnožju brda na putu koji je vodio izvan sela upade joj kamenčić u desnu sandalu i šetnja posta neprijatna. Gđica Taverner mrdnu prstima da ga pomakne, ali bez uspeha. Ako ne želi da šepa sve do Grantama mora skinuti cipelu i izbaciti kamenčić. Oklevala je jer je bila na glavnom drumu i nije želela da je neki prolaznik zatekne u čarapama. Jedno dve kočije su je već prešle, verovatno se vraćale iz Tislton Gepa: ali na trenutak nikog nije bilo na vidiku. Sede na nasip pored druma, povuče jednu inču naboranu suknju da bi dohvatila pertle sandale. Kao za pakost one se svezaše u čvor i trebalo joj je vramena da ih odveže,, Baš je uspela lo da uradi i istrese kamenčić, kad se jedan četvoropreg pojavi brzo jureći prema Grantamu.

Gđica Taverner gurnu sandalu iza leda. u magnovenju spusti suknju, znala je. da je vlasnik čeza bacio pogleda na njen lep članak. Uze suncobran koji je ležao na zemlji praveći se da posmatra suprotni deo puta. Čeze se zaustaviše pored nje. Gđica Taverner baci gore pogled i ukoči se. „Lepotica u nevolji" zapita poznati glas.

Gđica Taverner bi dala sve na svetu da može da se digne i ode na drugu stranu.

Ipak je to bilo van njene moći. Mogla je samo da povuče nogu i pravi se gluva. Čeze se tačno zaustaviše s te strane puta i na mig vozača, paž koji je stajao iza njega skoči i priđe glavama konja. Gđica Taverner pobesne i okrenu glavu.

Vozač nehatno siđe i priđe joj. „Što se tako snebivate. Kad sam vas juče sreo imali ste mnogo štošta da kažete."

Gđica Taverner se okrenu i pogleda ga. Obrazi su joj bili crveni ali odgovori bez trunke stidljivosti: „Molim vas nastavite, gospodine. Nemam šta da vam kažem i moji poslovi se vas ne tiču."

„To - ili vrlo slično - rekli ste mi ranije. Recite mi da li ste još lepši kad se smešite?

Ne žalim se, nikako; ceo prizor je čaroban - i još to u Grantamu od svih mogućih mesta - ali bih vas voleo videti bez mrštenja."

Oči joj sevnuše. „Sjajno! Naravno plavuše nisu u modi, ali vi ste, znate, nešto sasvim izuzetno." „Vi ste drski, gospodine! Nasmeja se. „Naprotiv, neobično sam učtiv."'

Pogleda ga pravo u oči. ,,Da je moj brat sa mnom. ne biste mi se na taj način obratili." „Svakako, ne", mirno se složi. ,,On bi mi mnogo smetao. Kako se zovete?" „Ponavljam, to se vas ne tiče." „Misterija, moraću da vas nazovem Klorinda. Mogu li da vam stavim cipelu?"

Ona poskoči, obrazi planuše. prigušeno reče „Ne, ne možete, samo se odvezite!" „O, to je lako!" saže se i pre nego što je shvatila šta namerava. podiže je i odnese je u čeze.

Gđica Taverner je trebalo da vrisne ili se onesvesti. Bila je i suviše iznenađena, ali čim se povratila od iznenađenja što ju je tako lako digao (kao da je perce, a znala je da nije) ošamari ga iz sve snage da je zazvečalo.

On se trgnu, ali ruke ne olabaviše stisak, naprotiv malo je stegnuše. „Nikad ne udarajte otvorenim dlanom. Klorinda. Pokazaću vam za trenutak. Gore s vama!"

Baci je i gđica Taverner pade na sedišle ne baš u redu. Džentlmen u kaputu s pelErlnama podiže suncobran, dade joj ga, uze sandalu iz ruke bez odupiranja i spremi se da je stavi na njenu nogu.

Da se bori i otme ne bi bilo dostojanstveno, a da siđe sa čeza nemoguće,, Gđica Taverner drhteći od besa pruži nogu.

Stavi sandalu i veza pertle. „Hvala", reče ledeno. „Sad kad biste mi pružili ruku da siđem i nastavim svojim putem." „Neću vam dati ruku. Odvešću vas natrag u Grantam."

Izazvana odgovori mu prezrivo: „Možda mislite da je to velika čast, ali,,. „Velika je čast. Nikad ne vozim ženske." „Ne", iznenada upade paž. ,,Inače ne bi bio ovde. Ni minut ne bi." „Henri je ženomrzac", objasni gospodin, očigledno nimalo uznemiren ovim iznenadnim prekidom. ,.Ne zanimate me ni vi ni vaš sluga!" prasnu gđica Taverner. „Zato mi se i dopadate", lako uskoči u čeze i sede preko puta nje. „Sad da vam pokažem kako ćete me udariti."

Pokuša da se odupre, ali on uhvati ruku u rukavici savi prste u pesnicu. „Držite dole palac i udarite ovako. Ne u bradu. Nišanite na oko ili nos. ako više volite."

Sedela je ukočena. „Neću uzvratiti." Tad kako nije napravila ni pokret, dodade: „Moram da vas izazovem", i brzo je poljubi.

Gđica Taverner steže obe pesnice ali savlada taj neotmeni nagon i zadrža ih. Bila je uzdrmana i razjarena zbog poljupca, nije znala gde da gleda. Nijedan drugi čovek sem oca i Peregrina nije se usudio da je poljubi Pretpostavila je da ju je otpisao kao ćerku nekog seoskog trgovca iz škole na Kvin Skveru. Kriva je njena staromodna haljina, a nema sumnje i one užasne dvokolice. Želela je da ne crveni toliko i sa puno prezira mu reče: „Čak i kicoš bi se setio učtivosti prema plemkinji.

Neću vas udariti." „Razočaran sam. Ostaje samo da potražim vašeg brata. Skloni se, Henri!"

Paž odskoči, potrča i usprentra se na svoje mesto. Ceze krenuše i za minut su jurili ka Grantamu. „Spustite me kod gostionice Diordl, gospodine" i hladno dodade: „Nema sumnje, moj brat se vratio sa meča, on će vam izaći u susret, ja, avaj, nisam u stanju."

Nasmeja se. „Mislite, da me udari? Sve je moguće. Klorinda, mada su neke stvari - malo verovatne."

Stisla je usta i neko vreme nije govorila. Njen pratilac je mlitavo nastavio, kad ga ona prekinu, iz čiste radoznalosti: „Zašto ste hte-li da me vozile u Grantam?"

Pogleda je podsmešljivo. „Samo da vam dosađujem. Podstrek je bio neodoljiv, verujte mi."

Ona ućula jer nije mogla da nade reci da mu odgovori. Niko joj se nije tako obratio; gotovo je pomislila da je lud.

Grantam se pojavi i za nekoliko minuta kola se zaustaviše pred gostionicom.

Prvo što je videla bilo je lice njenog brata u donjem prozoru.

Džentlmen siđe pruži joj ruku. „Nasmejte se!" reče.

Gđica Taverner mu dozvoli da joj pomogne, ali ostade ledena. Ulete u gostionicu pre njega i skoro se sudari sa Peregrinom koji joj požuri u susret. „Džudit! Kog đavola! Je li se desila neka nesreća?" „Ne. Ništa slično. Ovaj - gospodin - me je primorao da uđem u kola, to je sve." „Primorao!" Peregrin brzo pođe napred.

Bilo joj je krivo što je toliko mnogo rekla, zato odmah dodade: „Nemoj da stojimo ovde i govorimo o tome. Mislim da je lud."

Gospodin se tiho nasmeja, izvadi burmuticu iz džepa i polako se posluži.

Peregrin se uputi njemu i gromoglasno reče: „Gospodine tražim da mi objasnite!" „Zaboravili ste da mu kažete da sam vas poljubio, Klorinda", promrmlja. „Šta?" povika Peregrin. „Za ime Boga ućuti!" Prasnu njegova sestra.

Peregrin ne obrati pažnju na nju. „Srešćete se sa mnom, gospodine! Nadao sam se da ću naići na vas. i jesam. I sad kad ste uvredili moju sestru. Čućete za mene!"

Zanimljiv izraz pređe preko njegovog lica. „Da li predlažete dvoboj sa mnom?" „Gde god i kad god hoćete!"

Džentlmen podiže obrve: „Dragi moj dečaće. to je vrlo herojski, ali zar ozbiljno mislite da ću ukrstili mač s bilo kojim provincijalcem kad se uvteđi?" „Šta je to Džulijane? Džulijane, o čemu se radi?" zapita neki glas sa vrata kafane. „O, izvinite me madam! Izvinite me"' Lord Vuster uđe u hol s čašom u ruci i neodlučno zastade.

Peregrin ga ne pogleda i ne obrati pažnju na njega. Tražio je svoju posetnicu i gurnu je gospodinu u kaputu. „Ovo je moja posetnica, gospodine."

Gospodin je uze i podiže zlatan monokl koji je visio oko vrata. „Taverner", reče zamišljeno. ,,Gde li sam čuo to ime?" „Ne očekujem da me znate", Peregrin pokuša da se staloži. „Možda nisam niko, ali postoji jedan džentlmen koji će - mislim - biti zadovoljan da mi bude sekundant: g. Ficdžon iz Kork strita!" „O, Fic!" klimnu glavom lord Vuster. „Znači poznajete ga?! „Taverner", ponovi džentlmen u kaputu ne obraćajući ni malo pažnje na Peregrina. „Zvuči mi poznato." „Admiral Taverner", pomože lord Vuster. „Stalno se sreće kod Fledonga. ,,I ako to nije dovoljno da vas ubedi u vezi sa dvobojom. Moram se obratiti lordu Vertu, čiji sam štićenik", dodade Peregrin. „O, da li ste kazali da ste Vertov štićenik?" ponovo se ču lord Vuster.

Gospodin u kaputu vrati Peregrinu posetnicu", Znači vi ste štićenici lorda Verta!

Oho! - poznajete li vašeg staratelja?" ,,To nema nikakve veze s vama. „Izazvao sam vas na dvoboj, gospodine!" uzviknu Peregrin. ,,Ne verujem da će vaš staratelj podupreti izazov", odgovori smešeći se džentlmen.

Džudit stavi ruku na bratovIjevo rame i hladno reče: „Niste nam rekli koje ime da kažemo lordu Vertu."

I dalje se smešio. „Mislim da će njegovo gospodstvo znati ko sam", to reče. uhvati lord Vustera pod ruku o odšeta u kafanu.

4 S teškom mukom je gđica Taverner zadržala brata da ne pođe za njim i lordom Vusterom u kafanu i dovrši stvar. Bio je van sebe, ali Džudit mu je predstavila kako bi se ovakva scena mogla završiti javnom kavgom koja bi i nju uvukla i on dozvoli da ga odvuče i dalje ljut što ne zna strancevo ime.

Ona ga gurnu ispred sebe i u svojoj sobi ispriča mu o avanturi. Naposletku, nije bilo tako rđavo; nije bilo ničega što bi je uplašilo, ali dosta da je razbesni. Olako je prešla preko poljupca: on bi tako nemarno poljubio sobaricu. Bilo je jasno da je pogrešno razumeo njen položaj.

Peregrin nije bio zadovoljan. Uvredio ju je, mora to da naplati strancu. Dok je pokušavala da ga odvrati od odluke, Džudit shvati da ona sama želi da ukori džentlmena. Nije joj pružalo zadovoljstvo da Peregrin resi stvar; mora da kazni strančevu drskost i to bez ičije pomoći.

Kad je Peregrin sišao u kafanu stranac je otišao. Gostioničar, prezauzet i izmrcvaren zbog gostiju nije mogao da kaže Peregrinu ime niti da je uslužio lorda Vustera. Toliko gospode je bilo u gostionici da nije ni čudo što ja zaboravio pola njih. A što se tiče čistokrvnih riđana, mogao bi da spomene pola tuceta takvih: svi su se oni mogli zaustaviti kod Diordla zbog bilo čega. Peregrinu je bilo žao što se g. Ficdžon već vratio u London; on bi mogao znati ko je stranac.

Uveče Grantam je bio tih. Nekolicina je ostala preko noći. Gđica Taverner je mogla da legne i da provede noć u miru.

Smatrala je da nema opasnosti od daljeg govora o borbi. Bar pet puta je opisana do sitnica.

Nema šta više da se kaže. Peregrin je bio svestan i sem što je jednom ili dvaput uzviknuo za vreme doručka, sledećeg jutra, kako se nada da bolju borbu neće videti. i upitao sestru da li joj je ispričao o ovome ili onome, nije više govorio o njoj.

Nije bio raspoložen; posle uzbuđenja prethodnog dana, nedelja u Grantamu je bila više nego dosadna. Bio je potišten, žalio je što Džuditini obziri nisu dozvoljavali da odmah krenu u London.

Nije bilo ničega sem šetnje do crkve i malo po gradu sa sestrom. Čak su i dvokolicu morali vratiti vlasniku.

Zajedno su prisustvovali bogosluženju i polako se vratili u gostionicu. Peregrin, odsutan, samo je zevao. Nije mogao ničemu da se divi, nije ga ni istorija Ejnđel Gostionice zanimala za koju se kaže da je Ričard III u njoj nekad odseo. Džudit zna da se nikad nije intere-sovao za stare memljive stvari. Nije znao kako da provede vreme, šta da uradi sa sobom do večere.

Nastavio je da gunđa kad ga pritisak Džuditinih prstiju natera da skrene pažnju.

Tiho reče: „Reri, eno gospodina koji nam je ustupio sobe! Bilo bi dobro da razgovaraš s njim: dužni smo mu malo više učtivosti."

Gospodin im je prilazio. Bilo je jasno da ih je prepoznao; ali kao da nije želeo da se zaustavi. Kad se približio podiže šešir, malo se nakloni i prošao bi da se Peregrin ispustivši sestrinu ruku ne zaustavi. „Izvinite, mislim, vi ste gospodin koji nas je zadužio u petak?"

Ponovo se nakloni i promrmlja da nije važno. „Ali nama je veoma važno", dodade Džudit. „Bojim se, nismo vam se dovoljno zahvalili. Mogli ste pomisliti da smo neučtivi."

Ozbiljno je pogleda i reče: „Ne, madam, bio sam srećan da vam budem na usluzi.

Za mene nije bilo važno, mogao sam da nađem prenoćište na drugom mestu.

Molim vas ne mislite na to."

Džudit videći da želi da ode ne htede da ga zadrži. Peregrin nije bio tako osetljiv i dalje je stajao na putu. „Milo mi je što smo se ponovo sreli. Kažite što hoćete, mi vam dugujemo. Moje ime je Taverner - Peregrin Taverner. Ovo je moja sestra, verovatno znate."

Gospodin je trenutak oklevao. „Znao sam. To jest, čuo sam ime." „O, verujem da jeste. Ali mi nismo čuli vaše", Peregrin se nasmeja. „Ne. Nisam bio rad - nisam želeo da vam se nametnem. Osmeh mu osveti i oči, malo setno reče:" I moje ima je Taverner. Moj otac je admiral Taverner. „O, pa to je sjajno. Nisam znao da ima sina!"

Džudit je slušala. Bila je zapanjena, u isto vreme oduševljena što je neočekivano naišla na ljubaznog rođaka i žalosna što je sin čoveka u koga njen otac nije imao nimalo poverenja. Njegova skromnost, tananost što im se nije odmah predstavio, vrlo dopadljivo držanje, nadvladali su ostalo. Pruži mu prijateljski ruku: „Tad smo rođaci i treba bolje da se upoznamo."

Naže se nad njenim prstima. „Vrlo ste ljubazni. Želeo sam da vam se obratim, ali neslaganje - udaljavanje između vašeg oca i mog me je zadržalo." „Pa, dobro, taj razlog nas se ne tiče!" Peregrin ga otkloni mahanjem rukom. „Verujem da je i stric isto tako nagao kao moj otac, je l' tako Džudit?"

Nije se mogla saglasiti s tim; ne treba da govori o ocu na taj način nekome ko je stranac.

G. Taverner kao da je to osetio. ,,Verujem, bilo je teških grešaka, ali mi ne možemo da sudimo - ja, nikako ne smem. Razumećete me - teško mi je. Ali već sam dosta rekao."

Obratio se Džuditi. Uobrazila je neku gorčinu u njegovim recima. Sve joj se više dopadao. Držanje je pokazivalo - ili je tako mislila -da je bio svestan nekog postupka svog oca kojeg nije odobravao. Poštovala je njegovo ćutanje; kao da je osećao baš ono što treba. Sa zadovoljstvom je čula Peregrina kako ga zove na večeru.

Bio je primoran da se izvini, s prijateljima je; žao mu je što nije mogao da prihvati.

Očigledno je bio iskren, skoro neutešan. Džudit, razočarana, nije htela da navaljuje, ni da dozvoli Peregrinu.

G. Taverner se ponovo nagnu nad njenom rukom i zadrža je na trenutak. „Veoma mi je žao. Mnogo bih voleo - ali ne, ne. Obećao sam. Mogu li - bićete otvoreni sa mnom. rođako - da li mogu sebi da priuštim zadovoljstvo i posetim vas u gradu?"

Ona se nasmeši i pristade. „Vi imate staratelja koji će vas savetovati. Ne poznajem lorda Verta, ali verujem da je vrlo popularan. On će vas uputiti u sve. Ali ako mogu bilo šta da učinim za vas - ako vam je potreban prijatelj - nadam se da ćete se setiti da će zao rođak biti srećan da vam bude na usluzi." To je bilo rečeno sa nestašnim pogledom i trunkom osmeha. Peregrinu dade svoju posetnicu. „Hvala. Nadamo se da ćemo vas videti, rođače. Mislimo da od-sednemo kod Gr dana zasad, ali moja sestra hoće da nađe kuću. Ne znam kako će se to završiti. Ali kod Grilona ćete nas naći."

G. Taverner zabeleži, ponovo se pokloni. Oprostiše se. Gledali su za njim. ,,Znaš šta Džu, šteta što mi nije kazao ime svog krojača. Jesi li primetila njegov kaput?"'

Nije. bila je svesna izvesne elegancije, Nije bilo ničeg gizdavog.

Vraćali su se u gostionicu i razgovarali o rođaku. Na posetnici videše da se zove Bernard i da živi u ulici Harli. koju je gđica Ta-verner znala da je pristojna, jer je otac spominjao nekog poznanika koji je tamo živeo.

Ostatak dana mirno prođe; legli su rano da bi sutra na vreme krenuli.

Kad je pregledala vodič vide da ne mogu udobno da završe put u jednom danu.

Uzalud je Peregrin tvrdio da ako krenu u osam stići će u London bar do devet uveče. Gđica Taverner nije pristala. Konji mogu, mogao bi da se zakune, da pređu devet milja na sat, ali nije uzimao u obzir zastoje kod menjanja konja, na trošarinama, ili nekog drugog zadržavanja. Nije želela da putuje više od dvanaest sati. ni da stigne u London kad padne noć. Peregrin je morao da popusti, mada nevoljno.

Ipak kad su stigli do Stivnidža nešto posle tri časa bio je umoran od sedenja u kolima i srećan da izađe kod gostionice Svon, ispruži noge i poruči večeru i krevete za noć.

Krenuli su sledećeg jutra odmah posle doručka. Ostala je samo trideset i jedna milja. Kako se London približavao oboje su bili nestrpljivi i brojali svaki putokaz.

Barnet je bio poslednja stanica, takoreći na domaku Londona. Grad je bio prometan, jer su put od Holiheda kao i Grejt Nort put prolazili tuda. Gostionica dosta, a dve velike bavile su se samo poštanskim kolima. Manja Red Lav primala je većinu kola koja su išla na sever. dok je veća Grin Men, usred grada, držala ništa manje od dvadeset šest pari konja i jedanaest poštanskih dečaka za kola koja su išla na jug.

Rivalstvo je dovedeno do vrhunca; govorilo se da privatna kola presretaju i silom menjaju konje u jednoj od ove dve.

Nešto od toga se moglo videti kad su konjušari izleteli iz Grin Mena i kao munje uveli Tavernerova kola u veliko dvorište. Peregrinu odmah ponudiše čašu šerija, a

sendviče njegovoj sestri; to je bilo veliko preimućstvo Grin Mena nad Crvenim lavom što su besplatno osveženje nudili putnicima.

Za dva minuta su promenili konje; par poštanskih dečaka skinuše kecelje preko plavih kaputa i uskočiše u sedla i pre nego što su putnici imali vremena da udahnu bili su napolju i vozili se ka Londonu. Posle dve milje stigoše do sela Vetstouna i trošarine koja je stajala ne početku Finčli Komona.

Samo ime ovog čuvenog kraja bilo je dovoljno da se strahovite misli pojave, ali tog toplog oktobarskog dana pustara je pitomo izgledala. Nikakvi maskirani ljudi se nisu pojavili u galopu da zadrže kola; ništa strašno sem što su sreli poštansku kočiju premazanu svim duginim bojama. Za kratko vreme su stigli do sela Istenda i sve strahote skrivene u pustari ostavili iza sebe.

Hajgejt je pružio putnicima prvi letimičan pogled na London. Kad su kola počela da se spuštaju ka južnoj strani, otvori se pogled pred začuđenim očima gđice Taverner. Šiljati tornjevi, Temza kao traka, mnoštvo zgrada o kojima je toliko čula. ležali su pred njom u sunčevoj izmaglici. Nije mogla da odvoji oči. ni veruje da je najzad stigla u grad o kojem je toliko dugo sanjala.

Put se spuštao, pogled izgubio, stigli su na Holovej drum, usamljen put koji je i dalje silazio između visokih bedema do Izlington Spa. Divno selo s visokim brestovima na livadi, seoskim torom za za-lutalu stoku i velikim brojem gostionica.

Poslednju putarinu su prošli, isplatili dažbinu i ubrzo su kola klo-parala kaldrmom između kuća.

Sve kao da projuri istog trenutka. Gđica Taverner pokuša da pročita imena ulica ali bilo je toliko mnogo da se vidi i ona se zbuni. Sve ogromno i užurbano.

Izgledalo im je da se čitavu večnost voze po gradu kad se kola zaustaviše.

Nagnuvši se napred gđica Taverner vide otmene kuće sa svake strane veoma dobro održavane ulice, nimalo slične onima kojima je prošla.

Vrata se otvoriše, stepenice spustiše, i za tren oka gđica Taverner se nađe u hotelu Grilon.

Videlo se da je g. Ficdžon dobro obavestio Peregrina. Hotel Grilon je nudio gostima svu udobnost koju su samo poželeti mogli. Spavaće sobe, saloni, nameštaj najboljeg ukusa. Gđica Taverner. koja je sumnjala u savet stranog mladog čoveka, bila je zadovoljna. Nije bilo potrebno pregledati posteljinu kod Grilona.

Prva stvar koja treba da se uradi je raspakovati kovčege, srediti njene haljine, pozvati sobaricu i naručiti toplu vodu.

U jednom od salona kad je išla ka stepenicama videla je druge posetioce hotela.

Neki gospodin u tesnim pantalonama čitao je novine, dve gospođe u lakim haljinama od muslina razgovarale su kod prozora i jedna dostojanstvena matrona u turbanu nadmeno je gledala gđi-cu Taverner. Osećala je kako je šešir neugledan, a haljina izgužvana od dugog sedenja u poštanskim kolima.

Obukla je najbolju haljinu za večeru, bojala se gledajući se u dugačkom ogledalu da nije moderna za ovaj pomodni hotel. Ipak njeni bisErl su bili neuporedivi. Stavi ih oko vrata, navuče svilene rukavice i sede da čeka Peregrina.

Večerali su u šest, što je Džuditi izgledalo vrlo kasno, ali Pere-grin koji je razgovarao s nekim od gostiju, dok se ona raspakivala, 1 ubedi je da nije uopšte kasno, naprotiv, prilično rano.

Peregrin je bio veoma uzbuđen, plave oči se sijale, neraspoloženje nestalo, želeo je da radi nešto, pokušao je da natera Džudit da posle odu u pozorište. Odbila ga je ali savetovala da ide bez nje i ne misli da je za nju vezan. Bila je umorna i prvom prilikom će u krevet.

Otišao je i nije ga videla do sledećeg jutra za doručkom. Bio je u Kovent Gardenu da vidi Kembla; zadržao je program za nju, veoma mu je bilo žao što nije došla, jer bi joj se dopalo. Tako veliko pozorište sa ko zna koliko loža. sve u zavesama, na stubovima i najprostraniji parter! Ne usuđuje se da kaže koliko je bilo sveca: sve je blistalo; a što se tiče društva nikad nije video toliko elegantno obučenog sveta u životu; niti toliko uobraženih!

Slušala je i pitala. Nije mogao mnogo da kaže o komadu, bio je suviše zauzet posmatranjem pomodara. Misli da je bio Otelo, ili tako nešto. Gotovo je siguran da je Otelo, sad kad razmisli; sjajna stvar ali više voli komediju. I šta sad da rade?

Najbolje da posete lorda Verta i svrše s njim.

Složi se, pope se u sobu da uzme šešir i rukavice. Nadala se da lord Vert neće biti ljut što su došli u London protiv njegovog saveta, ali sad kad treba da ga vidi osećala je izvesnu bojazan. Peregrin je u pravu: na prvom mestu treba da se predstave svom staratelju.

Pošto ni ona ni Peregrin nisu znali gde je Kavendiš skver, a ni želeli da otkriju kako ne znaju, Peregrin zovnu fijaker kojih je bilo mnogo i uputi ga.

Stigoše do Kavendiš skvera, fijaker se zaustavi ispred velike kuće sa impozantnim stubovima. Peregrin pomože sestri, plati kočijaša i hrabro reče: „Naposletku, ne može nas pojesti, Džu." „Ne. Naravno, ne. Oh Reri, čekaj! Nemoj kucati. Imaš slamku u cipeli; mora da si je pokupio u tim strašnim kolima." „Sreća da si je videla", skloni slamku i povuče revere na kaputu. „Sad, tu smo, Džu!" Podiže ruku i nežno lupi zvekirom na vrata. „Nikad nas neće čuti", reče podrugljivo. „Ako se ti bojiš, ja ne!"

Pođe napred, zgrabi zvekir i nadmoćno zalupa.

Usred lupe vrata se otvoriše na njenu neugodnost. Krupan lakej se pojavi, malo saže glavu i zapita šta hoće.

Pošto se gđica Taverner povratila, zapita da li je lord Vert kod kuće, i kad je učtivo hteo da sazna ime, dostojanstveno odgovori: „Budite ljubazni i izvestite lorda Verta, molim vas. da su ser Peregrin i gđica Taverner ovde."

Lakej se nakloni kao da je impresioniran govorom, širom otvori vrata da uđu u kuću. Unutra drugi lakej ih zamoli da ga prate i provede ih prostranim holom do vrata od mahagonija koja su vodila u salon. Uvede ih i ostavi.

Peregrin provuče prstom ispod kragne. „Izvanredno si to izvela, Džu. Nadam se da ćeš moći isto tako i sa starim džentlmenom."

„O, mislim da neće biti ni najmanje potrebe. Znaš Reri, mi smo od lorda Verta napravili pravog ljudoždera, kladim se da je savršeno ljubazan?" „Možda." Prirodno reče Peregrin bez mnogo nade. „Ima đavolski lepu kuću, zar ne?"

Bila je to zaista lepa kuća elegantno nameštena. Salon u koji su uvedeni s visokim prozorima i nežno plavim tapetama gledao je na skver. Zavese od plave i tamnocrvene boje ukusno naborane, vezane svilenim kićankama. Pod pokriven tepihom iz Aksminstera, dva pozlaćena kauča u tamnocrvenoj presvlaci, sto od finog drveta, nekoliko Šeraton stolica, sekreter sa gornjim zastakljenim delom, par okruglih stolica kod prozora i lepa konsola koju su pridržavale dve pozlaćene sfinge.

Bilo je dosta slika na zidovoma i gđica Taverner je posmatrala jednu od njih kad se vrata otvoriše i neko uđe.

Brzo se okrenu baš kad Peregrin priguši uzvik i kao ukopan stade zapanjeno gledajući čoveka koji je ušao. Bio je to gospodin iz čeza.

Nije više imao čizme i kaput s pelErlnama, ali uprkos pripijenom kaputu od plavog štofa, uskih pantalona i uglačanih visokih čizama sa malim zlatnim kićankama, znala je ko je. Bio je to on.

Nije pokazao da ju je prepoznao već priđe i propisno se nakloni. „Gđica Taverner ako se ne varam?" I kako ona ne odgovori, zaneme-la, okrenu se Peregrinu i pruži ruku. „Pretpostavljam vi ste Peregrin. Kako ste?" Peregrin instinktivno ispruži ruku i skoro je odmah povuče. „Šta radite u ovoj kući?" izlete mu.

Tanke crne obrve se podigoše s izvesnom nadmenošću. „Ne znam ikoga ko ima veća prava da bude u ovoj kući. Ja sam lord Vert."

Peregrin ustuknu. „Kako!" dok ga crvenilo obasu. Ovo je samo jedna neslana šala. Vi niste lord Vert! Ne možete biti!" „Zašto ne mogu biti lord Vert?" „Nemoguće je! Ne verujem! Lord Vert je - mora biti - stariji čovek!"

Gospodin se neprimetno nasmeši, izvuče emaljiranu burmuticu iz džepa, otvori je kažiprstom. Taj gest dočara Džuditi njegovu sliku u holu gostionice Džordž.

Iznenada joj se odveza jezik i zaustavljajući rukom Peregrina reče hladnim glasom. „Je li to istina? Da li ste zaista lord Vert?"

Obuhvati je pogledom. „Svakako, jesam" zahvati malo burmuta udahnu ga.

Vrtelo joj se u glavi. „Ali sigurno - gospodine, ne možete biti prijatelj mog oca?"

Zatvori kutijicu, gurnu je u džep. „Žao mi je, madam, nisam imao tu čast." „Onda - oh, onda je to neka greška. Mora biri greška." „Vrlo verovatno. Ali greška, gđice Taverner, nije moja." „Ali vi niste naš staratelj!" Peregrin upade. „Bojim se nema rupe u zakonu za ovu grešku. Vaš sam staratelj", i nežno dodade: „Uveravam vas ne možete žaliti slučaj više od mene." „Kako to može biti? Moj otac nije tako mislio." „Nažalost testament vašeg oca je napisan devet meseci posle smrti mog." „O", zajauka gđica Taverner i spusti se na zlatno crvenu sofu. „Ali ime! Moj otac je morao napisati ime", umeša se Peregrin.

„Vaš otac vas je ostavio isključivo starateljstvu Džuliana St. Džona Odlija, Petog Erla od Verta. Jme je sigurno mog oca. Tako isto je i moje. Greška - ako je greška je u tituli. Vaš otac je imenovao mog Petim Erlom. Ja sam Peti Erl." Ne baš kćErlnski izraz se otrgnu gđici Taverner. „Sasvim na njega!" gorko reče. „Verujem, verujem."

Peregrin proguta. „To mora da se ispravi. Mi nismo vaši štićenici. Radije bismo bili sve drugo samo ne vaši štićenici!" „Verovatno, ali nažalost ste moji štićenici." „Smesta idem advokatu mog oca." „U redu. Uradite kako vam se sviđa. Ali pokušajte i izbite sebi iz glave da ste jedini paćenik."

Gđica Taverner koja je sedela s rukom u rukavici preko očiju, ispravi se i sklopi obe ruke u krilu. Očigledno ovaj razgovor nije nikud vodio. Podozrevala je da je istina ono što je Vert rekao i da će biti nemoguće preinačiti testament. Ako je tako onda je ovo praska-nje uzaludno i nedostojanstveno. Ona se namršti na Peregrina, utiša ga i obrati se Erlu. „Vrlo dobro, gospodine, ako ste zaista naš staratelj možda biste bili tako dobri i kažete nam da li možemo da ostanemo u Londonu?" „Podležete mojoj dozvoli."

Peregrin zaškrguta zubima, ode do prozora i pogleda na skver.

Jasne plave oči gđice Taverner sretoše sive svog staratelja i rekoše mu mnogo bez reči. ,,Vi možete, greškom u očevom testamentu biti naš staratelj samo po imenu, gospodine, to je sve." „Verovatno niste pročitali testament, gđice Taverner." „Svesna sam da je naša imovina u vašim rukama i veoma želim da dođemo do nekog sporazuma s vama." „Svakako. Nikako me nećete smatrati teškim. Nadam se, neću biti primoran da se mešam u vaš život", reče jedva se osmehujući. „Neću biti neljubazan prema vama što ste došli u London protiv moga saveta." „Hvala", suvo odgovori.

Okrenu se prema sekreteru i otvori ga. „To je bio moj savet koji je meni odgovarao. Nemam ništa protiv što ste došli u grad i učiniću sve što mi je u moći da se udobno smestite." Izvadi jedan dokument i pruži ga gđici Taverner. „Ovde imam potvrdu o iznajmljenoj kući u ulici Bruk u koju se možete useliti kad vam odgovara. Nadam se da će vam se dopasti." „Veoma ste ljubazni ali ne znam da li će mi se dopasti da stanujem u ulici Bruk."

Smešak ponovo zasija. „Stvarno, gđice Taverner? U kojoj ulici biste voleli da živite?"

Ugrize usnu i dostojanstveno odgovori: „Još ne poznajem London, gospodine.

Više volim da sačekam dok se ne odlučim." „Dok se ne odlučite možete se smestiti u ulici Bruk." On vrati dokument u sekreter. „Zadatak mog sekretara biće da vam nađe poslugu. Već sam ga obavestio o tome." „Više volim da iznajmim svoju poslugu", odvrati ona.

„Naravno", uglađeno će on. „Reći ću Blekaderu da pošalje one koji najviše odgovaraju u vaš hotel. Gde ste odseli?" „Kod Grilona'', odgovori i pojavi joj se slika kako batlErl, lakeji, domaćice, sobarice, konjušari, kuljaju kroz hotel Grilon. Zapazi da je lord Vert vredan neprijatelj njenog mača.

Lord Vert spusti mač - ili joj se tako učini. „Sem ako želite da vidite lično Blekadera i date mu uputstva?"

Gđica Taverner nadmenim glasom sakri zahvalnost i pristade.

Peregrin pogleda preko ramena i svadljivo reče. „Poslao bih u Jorkšir po neke od mojih konja, ali biće nam potrebni i drugi, kao i kočija za moju sestru." „Naravno, možete kupiti kočiju bez moje pomoći", zamornim glasom reče Vert. „Verovatno će vas prevariti kad budete kupovali konje, ali iskustvo vam neće škoditi."

Peregrin se zagrcnu. „Nisam to mislio. Sigurno mi vaša pomoć nije potrebna.

Samo sam želeo da - budem jasan." „Vidim. Želite da znate da li možete da otvorite svoju štalu. Svakako, nemam ništa protiv." Udalji se i polako priđe prozoru. „Ostaje samo problem naći gospođu koja će s vama živeti." „Imam rođaku u Kensingtonu, gospodine. Pitaću je da li hoće da dođe."

Pogleda je zamišljeno. „Hoćete li mi reći gđice Taverner, zbog čega ste došli u London?" „Kakve to ima veze, gospodine?" „Kad me budete bolje upoznali znaćete da nikad ne postavljam pitanja bez veze.

Da li je vaša namera da živite na ivici društva ili želite da zauzmete mesto usred otmenog kruga? Da li će vam Panteon odgovarati ili to mora biti Almak?" „Mora biti najbolji, gospodine." „Tada ne možemo uzeti u obzir rođaku koja živi u Kensingtonu. Srećom znam jednu ledi koja (mada se bojim, smatraćete je pretera-no budalastom) ne samo što želi da vam bude družbenica, već ima pristup u takve krugove u koje želite da uđete. Zove se Sketergud. Udovica je i daljna rođaka. Dovešću je."

Gđica Taverner se graciozno diže. „Radije bih imala bilo koga, a ne vašu rođaku, lorde Vert."

On ponovo izvadi burmuticu. pogleda je u oči. „Slažete li se, gđice Taverner, da smatramo ovo kao da niste rekli?" tiho predloži.

Zacrvene se, mogla je zaplakati od jeda što je dozvolila svom neobuzdanom jeziku tako jednu uvredljivu primedbu kao da je učenica. „Izvinite!" ukočeno reče.

Pokloni se, otvorenu burmuticu stavi na sto, očevidno nije imao šta više da joj doda, već se okrenu Peregrinu i pozva ga. „Kad budete posetili krojača ponovo dođite da se dogovorimo u kojim klubovima želite da postanete član."

Peregrin priđe stolu, natmureno i žudno. „Da li možete da me učlanite kod Vajta", plašljivo upita. „Da, mogu da vas učlanim kod Vajta." „I kod Votjea?"

„To će moj prijatelj Bramel da odluči. Njegova odluka neće biti povoljna ako vas vidi u tom kaputu. Otiđite kod Vestona u ulici Kondit ili kod Svajcera i Davidsona i recite im moje ime." „Mislio sam da odem kod Sulca", pokuša da se pokaže nezavistan. „Svakako ako želite da ceo London odmah prepozna vašeg krojača." „O", reče malo postiđeno. ,,G. Ficdžon mi ga je preporučio." „Tako sam i mislio."

Gđica Taverner oštro zapita: „Molim vas gospodine, imate li i za mene savet u vezi s mojim haljinama?" „Moj savet vama je da se bez uzdržavanja prepustite rukama gde Sketergud.

Ima još jedna stvar. Dok ste pod mojim starateljstvom, molim vas, klonite se gradova gde se mečevi održavaju."

Dah joj zastade. „Da? Možda mislite da nas u takvim gradovima čekaju neprijatnosti?" „Naprotiv, možete biti izloženi preteranoj učtivosti."

5 Događaji i utisci prve nedelje u Londonu vrteli su se u glavi gđice Taverner. Istog popodneva kada su ona i Peregrin posetili staratelja, lord Vert ne samo da je doveo gđu Sketergud već docnije poslao g. Blekadera da razgovara o posluzi.

Gđica Sketergud je oduzela dah gđici Taverner. Veoma mršava srednjeg rasta, sigurno preko četrdeset godina, obučena zapanjujuće mladalački, kose neverovatne smeđe boje, pozadi kratko podrezane. napred ukovrdženih lokni, oštrog živog lica uveliko namazanog, šokirala je Džuditu vaspitavanu u provinciji.

U poluprovidnoj haljinu od muslina, sa tri reda čipke oko vrata, skopčane na leđima malim dugmadima kojima nije bilo broja. Haljina se završavala širokim izvezenim karnErlma, na nogama čipkane čarape i žute rimske čizme. Šešir boje lavande vezan ispod vrata dugačkom žutom trakom stavljen preko bele satenske kape, a u rukama suncobran dugačke drške i svilena torbica.

Jednim pogledom njene svetlucave oči obuhvatiše Džuditu. Pođe ćorak nazad kao da je vidi iz perspektive, zatim klimnu glavom. „Očarana sam, dragi Verte, potpuno sam očarana! Morate mi dozvoliti da vas obučem, dete! Kako se zovete ne, ne gđica Taverner. Džudit! Vert, zašto stojiš tu? Govoriću o modi. Moraš smesta otići."

Gđica Taverner, iako je želela da učtivo odbije usluge gđice Sketergud, oseti se nemoćno. Erl se pokloni i ostavi ih. Gđica Sketergud uze Džuditinu lepu ruku i reče: „Dozvolićete mi da dođem i živim s vama? Ja sam užasno skupa, ali vam to neće smetati. 0, gledate moju haljinu i mislite kako izgledam neobično. Znate, ja nisam lepa. ni najmanje, nikad nisam ni bila, i zato treba da budem neobična. To je jedina stvar! Odlično odgovara. Vert je iznajmio kuću u ulici Bruk! Baš kao što treba, divno mesto. Znate, resila sam da sve oduševite. Mislim da odmah pređem kod vas, u Grilon. Smatram nema otmenijeg hotela u gradu, ali mlada dama sama o imate brata, ali nije važno. Bolje da se odmah spakujem. Kako brzo govorim!

Rekla bih da ne želite da s vama živim. Ali rođaka u Kensingtonu! Videćete neće doprineti vašem ugledu, draga moja. Sigurna sam da je staromodna stara gospođa. Inače ne bi živela u Kensingtonu, tako mi Boga!"

Gđica Taverner dozvoli. Isto veče družbenica dođe u Grilon u lakim kočijama pretovarenim kovčezima i kutijama za šešire.

Sa g. Blekaderom koji se pojavio u četiri sata posle podne, mnogo je lakše prošla. Stidljiv mlad čovek je gledao naslednicu neskrive-nim divljenjem. Preterano savestan i željan da bude na usluzi. Mrštio se na preporuke bar tuce slugu, preletao preko svežnja papira dok ga gđica Taverner ne zamoli smejući se da prestane.

G. Blekader kao da se svečano nasmeši. „Ako mi dozvolite, madam, da sve sam sredim, biće brže gotovo?" predloži izvinjavajući se.

Tako je i bilo. G. Blekader se požuri da nađe kuvara, a gđica Taverner izađe da baci pogled na London.

Uđe u Pikadili svesna da je u srcu pomodnog kraja. Mnogo je vi-dela i mnogo se čudila. Nije verovala da toliki pomodni svet postoji, ni toliko elegantnih kočija.

Radnje i zgrade lepe, čuveni Hačard sa izbočenim prozorima punim najnovijih izdanja. Gotovo je uobrazila da je gospodin koji je izašao bio g. Skot veliki pisac ili je možda pisac 'Ledi sa jezera" u Škotskoj (što je bilo nažalost istina) mogao bi to biti i g. Rodžers čije je 'Zadovoljstvo uspomene' prekratilo mnoge dokone časove.

Ušla je u knjižaru, pola sata provela pregledajući, izašla očarana sa knjigom 'Prokletstvo Kehama' od g. Saudija, pod rukom.

Kada se vratila u Grilon družbenica je stigla i čekala. Ušla je na svoj žustar način i uzviknula, „O, madam, samo pomislite da je Ha-čard skoro pred našim vratima!

Možete kupiti bilo koju knjigu na svetu, u što sam uverena!" „Nikad ne recite da ste knjiški moljac! Pesme! Dobro, tu nema nikakve štete, treba govoriti o najnovijim pesmama, ako se desi da su u velikoj modi. 'Marmion'!

Sećam se, mnogo sam volela, mada je bilo suviše dugačko da završim. Kažu da je onaj mladi čovek, koji radi tako čudne stvari u inostranstvu, u modi, ali ne znam.

Bio je ne-verovalno grub prema jadnom lordu Karlajlu u onoj groznoj pesmi. Ne može da mi se dopadne, sem toga neko mi je pričao da u svim Bajronima teče zla krv. Ali, naravno, ako je u modi, morate ga imati u vidu. Dozvolite da vas opomenem, draga moja, nikad ne zaostajte za vremenom!"

To je bio prvi savet svetske mudrosti. Dok je vodila gđicu Taverner od prodavnice do prodavnice, od modiskinje do cipelara, i druge savete je ulila.

Naučila ju je da se nijedna ledi ne vozi ili šeta St. Džejms ulicom, svaka ledi mora da se šeta Hajd parkom između pet i šest. Ne srne da igra valcer dok joj pokroviteljke Almaka ne odobre. Ne treba da nosi topla odela ili šaleve, najlakši ogrtači su dovoljni pri svakom vremenu. Mora da pokaže najmanju učtivost prema ovome, pomirenost prema onome. A iznad svega, najvažnije, mora po svaku cenu da stekne povoljno mišljenje g. Bramela. „Ako g. Bramel nema dobro mišljenje, izgubljeni ste. Ništa vas neće spasti od društvenog pada. verujte mi na reč. Treba samo da digne odrvu na vas i ceo svet će videti da na vama nema ništa za divljenje."

Gđica Taverner se istog momenta suprotstavi. „Ne tiče me se taj g. Bramel!"

Gđica Sketergud tiho vrisnu preklinjući je da pazi.

Međutim Gđica Taverner je bila sita kicoškog imena. G. Bramel je izmislio uštirkane kragne; g. Bramel uveo bele gornje delove čizama za jahanje. G. Bramel smatra da nijedan džentlmen ne srne da se vidi u fijakeru. G. Bramel ima svoju nosiljku, postavljenu belim satenom. G. Bramel je napustio vojničku karijeru jer je njegov regiment premešten u Mančester. G. Bramel je odlučio da niko kod Vajta ne odgovara na pozdrave poznanika na ulici ako sedi u isturenom prozoru kluba. I g. Bramel će je prezrivo odbiti ako prekrši njegove pojmove pristojnog ponašanja. „Hoće li?" I oči joj ratoborno sevnuše. „Hoće li, zaista?"

Bilo joj je krivo što je njen brat bio impresioniran senkom ovog nekrunisanog kralja mode. Peregrin u pratnji g. Ficdžona otišao je kod Vestona i kad se nisu mogli da odluče između dva matErljala, krojač se zakašlja i reče: „Princ Regent više voli ovu prefinu postavu, a g. Bramel onu iz Bata. ali nije važno šta izaberete, uvek ste u pravu. Pretpostavimo, gospodine, ovu Bat postavu? - g. Bramel preovladava."

Peregrinovi dani su bili isto tako puni kao i sestrini. Njegov prijatelj g. Ficdžon ga je uzeo sasvim pod svoje. Ako nije probao čizme kod Hobija ili šešire kod Loka, birao je male džepove za sat u ulici Vels ili jahao do Long Ejkera da pogleda kola, ili znalački konje za kočiju kod Tetersela.

Kuća u ulici Bruk na nezadovoljstvo gđice Taverner bila je divna u svakom pogledu, saloni lepi, nameštaj kakav ona voli. Trećeg dana pošto se videla sa g.

Blekaderom bila je spremna, nove haljine isporučene u kutijama, kosa moderno odsečena. a devojka vična da je očešlja na nekoliko klasičnih načina. Gđica Sketergud reče da može da primi nekoliko posetilaca ujutru.

Prvi od njih je bio njen stric, admiral sa sinom g. Bernardom Tavernerom. Došli su u nezgodan čas, Peregrin je proveo duže vreme u brokatnom kućnom ogrtaču dok su ga berbErln i krojač čekali jer je tog momenta pokušavao da zaveže mašnu.

Njegova sestra, koja je bez ceremonija ušla u sobu da ga pita može li je odvesti do Kolburn pozajmne biblioteke, pogleda ga s nipo-daštavanjem. „Kakva glupost Reri!" viknu, a on uz psovku odbaci četvrtu mašnu, izgužvanu i unakaženu. „To je četvrta koju si pokvario! Kad bi samo bile uže!"

Peregrin s licem i glavom zaklonjenim od podignute kragne osorno reče: „Žene ne razumeju ove stvari. Fic kaže da mora da bude jednu stopu visoka. A što sam četiri pokvario, nije »ništa. Fic kaže da Bramel ponekad upropasti dvadesetak. Sad pokušaj ponovo Džone! Savi dole kragnu, oh, budalo!"

Neko zakuca. Peregrin s mašnom širokom kao stopa oko vrata, bradom do plafona, viknu: „Uđite!" I tako je savi da ni sam Bramel ne bi mogao da je popravi.

Lakej uđe i najavi dolazak admirala i g. Tavernera. Peregrin suviše zauzet da ne napravi još nabora spuštajući vilicu ne obrati pažnju ali Džudit skoči: „Reri požuri.

To je naš rođak. Zamolite admirala da pričeka, Perkinse. Odmah ćemo doći. Da li je gđica Sketergud dole? Onda će ona. Reri jesi li gotov?"

Kravata se smanjila skoro na normalne proporcije. Peregrin zabrinuto pogleda u ogledalo, pokuša da popravi nabor i mračno izjavi da je gotov. Bila je i dalje previsoka, dozvoljavala da možda pokrene glavu jedno dva santimetra desno i levo.

Sada je trebalo obući novi kaput, elegantna plava kreacija s dugačkim repovima i srebrnim dugmadima. Bio je tako tesan da je lakej morao da mu pomogne da uđe u njega. Izgledalo je u jednom trenutku da napori oba čoveka neće uspeti ali posle jače borbe dobro se svrši i Peregrin dahćući okrenu se sestri i ponosno je zapita kako izgleda.

S nešto smeha u očima uveri ga da je prava stvar. Kod bilo kog drugog čoveka nemilosrdno bi osudila smešni kaput, užasnu kravatu i preuske pantalone, ali

Peregrin je bio njen ljubimac, mora mu dozvoliti da se kicoški oblači ako voli. Rekla mu je samo da su mu lokne neočešljane ali kad je čula da je to namerno i trebalo mu više od pola sata da to postigne, ne reče ništa. Uze njegovu ruku, siđe s njim u salon na prvom spratu.

Zatekoše gđu Sketergud na sofi pored podebljeg rumenog čoveka sive kose.

Nije joj bilo teško da prepozna brata svog pokojnog oca. G. Taverner je sedeo preko puta njih, ali čim su se vrata otvorila ustade i pokloni se. Bilo je topline u njegovom osmehu, pogled je odobravao čak se divio. Džudit je bila zadovoljna što je tog jutra obukla haljinu sa čipkanim ukrasima i nove cipele plave kao nebo.

Admiral se glomazno diže. pođe napred, ispružene ruke, sa zadovoljstvom na crvenom licu. „To je moja mala nećaka! Dobro, draga moja, dobro!"

Uplaši se da će je poljubiti, ne bi mogla mirno da podnese jer je mirisao na alkohol. Ona odsečno pruži ruku i posle malog oklevanja on je obuhvati obema rukama. „Znači ti si ćerka mog jadnog brata. Ah, to je žalosno. Nikad nisam bio toliko iznenađen."

Neznatno podiže obrve, pokloni se i izvuče ruku. Nije verovala da je iskren, nije joj se dopao, ipak se reši da pokaže svu pažnju koje srodstvo zahteva. „Moj brat Peregrin."

Rukovaše se. Admiral ga pljesnu po ramenu, pretpostavi daje došao u grad da se pokaže. Nije ga krivio zbog toga samo ga zamoli da pazi u kakvom je društvu inače će se naći bez prebijene pare. Sve je to vrlo srdačno rekao dok se Peregrin učtivo smešio i u sebi ga poslao do đavola.

G. Taverner se pomErl da stane pored Džudit, donese joj stolicu. Ona prihvati i pomisli kako nije naklonjen ocu.

Kad je i on seo dodade smcškajući se: „Moja rođaka je zadovoljna Londonom?'" ,,Da. Mada sam malo videla. Samo radnje i divlje životinje kod Eksiter Iksčejndža. kuda me je Reri juče odveo." „Pa, to je bar početak", nasmeja se. Pogleda gđu Sketergud koja je razgovarala sa admiralom i Peregrinom i tiho reče: „Vidim imate otmenu ledi. Nisam imao zadovoljstvo da je sretnem do danas, ali je znam po čuvenju. Njen ugled je baš kako treba. Imate sreće." „Mnogo nam se dopada." „Peregrin je bio vrlo zauzet", reče i osmeh mu se pojavi u očima. Hoćete li se uvrediti ako priznam da mi je~ trebalo dobro da ga pogledam i prepoznam mladog džentlmena iz Grantama?" ,.Nas oboje, možda?" ,,Ne, vas bih uvek prepoznao, rođako" ozbiljno reče, tad opazi da admiral želi nešto da kaže Džuditi. odmah se diže. „Izvinite, gospodine. Vi ste govorili?" ,, O, zadovoljan si što si se nasukao ovde, moj dečače, ne sumnjam!" reče i gurnu ga prstom u rebra. „Govorio sam, draga moja, velika je šteta što mladi Reri nije u mornarici. To je život za vas mlade - a to važi i za tebe, Bernarde. U ovom ratu svaki podesan mladić može da se obogati na moru. Prokletstvo, da sam samo

dvadeset godina mlađi ništa više ne bih voleo već da upravljam malom fregatom!

Ali tako je danas sa mladićima! Svi plašljivi da se udalje i mi-1 Iju od grada!" „Ne, ne, gospodine, to nikako!" Pobuni se gđa Sketergud. „Strašno je samo i pomisliti na sve one mlade oficire na tom užasnom Poluostrvu, a vi kažete da mladi ljudi neće da se maknu iz grada. Mogu da vam nabrojim bar tuce divnih mladića koji su otišli da ih Francuzi ubiju. Imam mladog rođaka" - klimnu glavom Džuditi - Vertov brat - Čarls Odi i - izvrstan, hrabar obešenjak - koji je tamo." „O, armija. Armija se ne računa, kažem vam, madam. Sta oni znaju o tome. igraju se rata? Trebalo je biti s nama na Trafalgaru! Ah, to je bila stvarna borba!" reče admiral. „Ne mislite ozbiljno, gospodine", umeša se sin. „Videli su teške borbe i u Španiji."

Govorio je mirno i prekorno gledao očevo lice. Admiral se malo zbuni ali se nasmeja. On nema ništa protiv ljudi u armiji ne sumnja da su to dobri mladići, sve što je mislio bilo je da bi bilo bolje u mornarici.

Sudeći po toj opasci bilo je očigledno da ima malo zdravog razuma. Gđica Taverner prelazeći pogledom sa oca na sina otkri na drugom mali prezir. Bilo joj je žao ali nije mogla da ga krivi. Da bi otklonila neugodnost okrenu se admiralu i poče da govori o bici na Trafalgaru.

Bio je zadovoljan što o tome priča, ali priča se samo svodila na njegov udeo tog značajnog dana, uz mnoge psovke i grube izraze tako da joj nije bila nimalo zanimljiva. Htela je da sluša o lordu Nel-sonu koji je bio heroj njenih školskih dana.

Jedina zasluga u njenim očima je bila što je morao da razgovara s velikim čovekom, ali nije mogla da ga navede da opiše Nelsona na bilo koji način sem najgori. Nije ga voleo, ne vidi zašto je izuzetan, nikad nije shvatao šta žene vide u njemu - sitan čovek, nema šta da se vidi, uveravao ju je.

G. Taverner sa Peregrinom priđe prozoru, razgovor se vodio o konjima. Sluga dođe s porukom za gđu Sketergud i ona ode izvinjava-jući se. Vrata se nisu skoro ni zatvorila kad admiral skrenu razgovor. Privlačeći stolicu bliže Džuditinoj tiho reče: „Milo mi je što je izašla. Rekao bih da je dobra ali jadna senka od žene, zar ne? Znaš, draga moja, stvari su vrlo nezgodne. Ne volim što si u rukama stranaca.

A onaj Vert, on da upravlja tvojom imovinom! Ne sviđa mi se to. Kockar, ne baš punih džepova, čujem. Nema sumnje da je taj testament tvog jadnog oca glupav.

Mislim nije bio pri sebi, je li?"1 G. Taverner je morao imali odlične uši jer se naglo okrenu i oštro pogleda oca pre nego što je Džudit odgovorila na ovu, po njenom mišljenju, drskost, on pređe sobu i prijatno reče: „Izvinite me, gospodine, mislim da takve reči mora da su bolne rođaki, Džuditi - ako se usuđujem? - pokušavam da zainteresujem Peregrina za pozorišni komad. Da li mogu da se nadam zadovoljstvu da ćete nam se vi i gđa Sketergud pridružiti. Mislim da niste još bili u pozorištu." Nasmešio se na nju. „Mogu li imati privilegiju da vas odvedem na prvu predstavu? Šta će biti? Kemhl i gda Sidom u Kovent Gardenu, ili Banister u Druri Lejnu, ako ste više za komediju.

Samo recite."

Obrazi joj se zacrveneše od zadovoljstva. Zahvali mu, prihvati i na Peregrinovo gnušanje izabra tragediju. Njen stric je još čestitao sinu na dobroj sreći što je osigurao da će takva lepotica biti njegov gost, kad se vrata otvoriše i sluga najavi lorda Verta.

Gđica Taverner iznenađena izmeni poglede sa bratom i uputi slugu da je izvini njegovom gospodstvu. Bilo je prekasno, Erl je morao ići odmah za njim jer je ušao u sobu baš kad su reči da nije tu bile na Džuditinim usnama. Njegov hladan ocenjivački pogled obuhvati sve, malo se nakloni i reče na svoj spori način da je srećan što je našao štićenike kod kuće.

Džudit je bila primorana da predstavi strica i rođaka.

Lordova poseta nije mogla doći u gore vreme; nije marila za njegovo mišljenje, ali predstaviti mu admirala bilo je mučenje. Uobrazi da vidi prezir na njegovom licu i sa olakšanjem upozna ga sa rođakom. Tu se bar nije imala čega stideti.

Izmenjaše nekoliko učtivih reči koje istakoše rođakovo otvoreno držanje. Nasta tajac koji Erl ne pokuša da prekine. Džudit htede nešto da kaže, želela je da gđa Sketergud uđe u sobu. Njen rođak, po njenom mišljenju instinktivno dobrog ukusa, podseti admirala da imaju još jednu posetu u susedstvu.

Ona zazvoni, lakej dođe da isprati posetioce i oni odoše.

Erl koji je mirno posmatrao Džudit ispusti monokl i reče: „Vidim da ste poslušali moj savet, gđice Taverner." Pogleda po sobi. „Da li vam se kuća dopada? Izgleda da je iznad uobičajenih nameštenih kuća za izdavanje." „Jeste li bili u njoj?" „Ne." Podiže obrve, „zašto bih?" „Mislila sam da ste,,." uputa, ljuta na sebe što je toliko rekla. „O, ne. Blekader ju je izabrao." Okrenu se Peregrinu i bolan izraz pređe mu preko lica. „Dragi moj dečače, da li se takmičite sa Fic-džonom i njegovim drugovima ili je ta čudovišna izgradnja oko vrata samo neveština vašeg sluge?" „Žurio sam se", branio se Peregrin crven do ušiju. „Onda se više nemojte žuriti. Kravata se ne može vezati za trenutak. Čujem da ste kupili Skrutonovog dorata kod Tetersela." „Da." „Mislio sam da ćete", promrmlja njegovo gospodstvo.

Peregrinu se učini sumnjivo ali je smatrao da je mudrije ne pitati za značenje te kratke napomene.

Erlov pogled se vrati na gđicu Taverner. „Trebalo je da me zamolite da sednem", tiho joj reče.

Usne joj zadrhtaše: morala je da prosudi metode njegovog gospodstva. „Molim vas sedite, gospodine." „Hvala gđice Taverner, ali ne mogu se zadržavati. Došao sam samo da razgovaramo o vašim poslovima sa Peregrinom", reče Vert izrazito učtivo.

Bilo je smešno. Ona se nasmeja. „Vrlo dobro, gospodine. Shvatam da se ništa ne može uraditi sa testamentom mog oca." „Ništa. Bolje me ljubazno prihvatile. Znate ispašćete smešni ako ne."

Zatim kad se ona ukoči, nasmeja se i nemarno stavivši prst ispod brade podiže joj lice. „Jadna lepotica u nevolji. Nadao sam se samo osmejku."

Okrenu se Peregrinu. „Peregrine, ako izvoliš."

Izašli su zajedno iz sobe i nije više videla Erla tog dana. Pola sata docnije Peregrin jurnu u sobu i kad je zatekao sestru i gđu Sketergud duboko zadubljene u pomodne listove, naglo izjavi da je dobro što je Vert njihov staratelj.

Džudit ga pogledom opomenu na gđu Sketergud, ali Peregrin ne zastade. Vrlo rano je zadobio ljubaznost te ledi i ponašao sa sa istaknutim nedostatkom poštovanja, ali mnogo ljubavi. „O, rođaka Marija ne daje ni prebijene pare za Verta. Razgovarao je sa mnom i mogu ti reći Džudit da neće čvrsto držati uzice kese. Nećemo imati muke s njim. Rođako Marija, mislite li da će nas Vert ometati?" „Ne, zašto bi? Draga moja, čitam da će zgnječene jagode na licu, ako se ostave preko noči, ukloniti preplanulost i ulepšati ten. Pitam se da li da probamo. Znaš Džudit, slutim da mogu pege da ti se pojave. Stalno voliš da si na suncu i vetru, draga moja, ništa ne razara tako ženski šarm kao kontakt sa svežim vazduhom." „Draga moja gospođo, gde ćete naći jagode u ovo godišnje doba!" veselo će gđica Taverner. „Tačno, draga moja, zaboravila sam. Onda moramo uzeti danski ' losion. Trebalo bi da kupiš ako se izvezeš sa Rerijem."

Džudit obeća. Kad se vozila sama sa bratom, ozbiljno mu reče. „Ne sviđa mi se, Reri. Ima nečega u njegovim očima, neka tvrdoća - podsmešljiv pogled - nemam poverenja. Nedostaje mu učtivost takođe - oh još gore! Celo njegovo držanje, to što je bio tako blizak meni - nama. Loše je. Ne razumem ga. Želi da mislimo kao da i on nije želeo da bude naš staratelj kao ni mi njegovi štićenici, pa ipak nije li čudno što ulazi u naše poslove? Čak se i gđa Sketergud čudi što ne prepusti advokatima da sve srede. Kaže nikad ga nije videla da se za nešto toliko angažuje kao za nas."

Gđica Taverner je bila uznemirena.

Međutim Erl se nije žurio da ih ponovo poseti.

Nisu ga videli nekoliko dana, mada je posetilaca bilo dosta. Ledi Sefton je došla s jednom od ćerki. i g. Skefington, vrlo visok, suv čovek namazanog lica u tesnom prsluku. Obilno namirisan što se ne dopade Tavernerovima. Govorio je mnogo o pozorištu. Kao da nije bilo živog glumca s kojim nije bio blizak. Docnije su otkrili da je i sam napisao nekoliko pozorišnih komada, čak ih izveo. Držanje mu je bilo osobito blago i dopadljivo; ubrzo je pridobio Tavernerove. Bio je tako dobar da su mu oprostili i miris i mazanje.

I ledi Sefton su zavoleli; gđa Sketergud ih je uveravala da ni ona ni njen muž nemaju jednog neprijatelja na svetu.

Ledi Džerzi, još jedna od moćnih pokroviteljica Almaka je došla sa gđom Dramond-Barel, ženom ledenog uzgoja, nepodnošljivo ohola, koja je malo govorila. Ledi Džerzi, dobroćudna na svoj nemiran način. Za vreme kratke posete neprestano je govorila, vrtela sve što bi joj došlo do treperavih ruku. Kad se poseta završila i ušla u kočiju reče: „Pa, draga moja, mislim - zar ne i ti - šarmantna devojka? Prava lepotica. A još i bogata!. Kažu bar osamdeset hiljada! Videćemo sve

mirazolovce na delu." Zvonko se nasmeja. „Alvanli mi kaže da je jadan Velzli Pul već ostavio svoju posetnicu u ulici Bruk. Zaista želim toj devojci dobrog muža.

Mislim da nije svakidašnja."

Gđa Dramond-Barel neznatno sleže ramenima i na svoj leden način reče: 'Farouche'. prezirem provincijalke."

Na nesreću po gdicu Taverner to mišljenje je potvrdio još neko. G. Džon Mils. zvani Mozaik Kicoš, iz radoznalosti posetio je ulicu Bruk i izašao da raširi vest po gradu da se nova lepotica može bolje nazvati mlekarica. Njegovo držanje se nije dopalo gđici Taverner. Afektirao je, govorio uobraženo, drsko, snishodljivo, bila je primorana da ga oštro vrati na mesto.

Gđa Sketergud je priznala da je izazov bio veliki i brinula se. „Ne sviđa mi se taj stvor - verujem nikome. Bramel ga mrzi, znam - ali ne može se poreći draga moja da ima jezik i može da naudi. Nadam se, neća pokušati da te uništi."

Ali nadimak koji joj je nadenuo bio je dovoljan da privuče pomodnu gospodu. G. Mils je izjavio da nijedan džentlmen od ukusa neće se diviti takvoj crvenoj lepoti.

Veliki broj ljudi koji su se dvoumili da li da potvrde ili osude Džuditu (zbog njenog otvorenog, otresi-tog načina koji se samo odobravao ljudima od položaja) odjednom su je smatrali suviše smelom, uobraženom. Bilo je i omalovažavanja, gomila takozvanih obožavalaca se smanji i mnoge pomodne dame okrenuše leđa.

Nadimak stiže i do Džuditinih ušiju i razbesni je. Nije mogla pod-neti da neki kicoš može da povuče mišljenje publike. Kad je otkrila koliko je štete naneo nije se obeshrabrila ni plakala, naprotiv bila je spremna za rat. Nije mogla da promeni ponašanje da bi se dopalo nekom kicošu, radije će naterati društvo da je prime uprkos svima, takođe i Bramelu.

Baš u takvom opasnom raspoloženju krenula je sa bratom i gđom Sketergud prvi put u Almak. Ledi Džerzi je ostala pri svom mišljenju i poslala pozivnice, iako se gđa Dramond-Barel nije slagala. Najvažnija vrata društva se otvoriše pred gđicom Taverner. Na njoj je da uradi ostalo. Vrata se mogu i zatvoriti.

U sebi je mislila da će izgled devojčin pobediti. Džudit u balskoj haljini od belog krepa sa somotskim trakama ukrašenim zlatnim šljokicama, kosom u bezbroj lokni vezanih pantljikom bila je vizija koja se morala svideti i najoštrijem kritičaru. Kad bi samo bila malo po-mirljivija!

Veče je loše počelo. Gđa Sketergud zaokupljena svojom i Džuditinom toaletom nije pogledala Peregrina. Tek na pola puta do King strita ona otkri da nosi dugačke panatalone čvrsto vezane ispod cipela.

Tiho uzviknu. „Reri! Za ime Boga, ima li većeg izazova? Kako se usuđuješ da obučeš tako nešto? Moramo smesta zaustaviti kočiju! Niko - niko, da li razumeš? čak ni sam Princ Regent! ne može da uđe u Almak u takvim pantalonama.

Dokolenice, ti glupi dosadni dečače! Sve ćeš upropastiti. Zaustavi odmah! Moraš sići!

Uzalud se Peregrin branio. Nije shvatao kako su rigorozna bila pravila Almaka.

Mora se vratiti i presvući - i to neće ići ako se pojavi jedan minut posle jedanaest: odbili bi ga.

Džudit prsnu u smeh ali njena ožalošćena družbenica izbacivši ga na ulicu uvErl je da nije do smeha.

Kad su najzad stigle u Almak Džuditi se učini da klub nije bio vredan tolike halabuke. Ništa nije bilo izuzetno. Sobe prostrane, ali ne raskošne; osveženje: čaj, hladna pića s pomorandžinim cvetom, limunade sa kolačima, hleb i buter izgledali su mršavi gđici Taverner. Igranje, a ne karte, je bio glavni cilj kluba; ulozi nisu bili visoki i u sobi za kartanje samo su starije gospođe zauzimale mesta i ona umere-na gospoda koja su se zadovoljila da igraju vist za šest penija poen.

Ledi Sefton, Princeza Esterhazi, grofica Liven bile su jedine pri sutne pokroviteljke. Žena austrijskog ambasadora, mala okrugla vrlo živa ledi; grofica Liven poznata kao najbolje obučena i obaveštena žena u Londonu, izgledala je pametna ali isto tako ponosna kao gda Dramond-Barel. Ni ona ni princeza nisu poznavale gdu Sketergud i pošto je kao dobro vaspitana grubo pogledala u gdicu Taverner okrenu glavu. Princeza je čak upitala svog partnera ser Hernija Majldmeja ko je 'zlatna motka' i kad je čula ime nasmejala se prilično glasno: „0, mle-karica g. Milsa."

Ostalo je na ledi Sefton da pristupi čim je videla novodošle. Nekoliko osoba je predstavila gđici Taverner i uskoro je sa sinom njenog gospodstva lordom Molineom počela da igra.

Nije čula komentar Princeze Esterhazi ali je uhvatila izraz koji ga je pratio. Knedla joj je stajala u grlu, a oči neobično sijale. Izgledala je sjajno, ali tako ozbiljno da lorda Molinea uhvati panika. Pojava g. Mil-sa u razgovoru s nekom damom kod prozora nije ublažila njeno raspoloženje. Lord Mol ine odahnu kad se završi igra i pošto je odvede do stolice pored zida pobeže pod izgovorom da joj donese čašu limunade.

Bilo je deset do jedanaest i mada je svet dolazio od Peregrina ni traga. Džudit pogodi da je to izvanredan izgovor da ne dođe jer nije mario za igrom, nikad se nije osećala tako usamljena u životu.

Gđa Sketergud je naišla na svoje prijateljice, razgovarala s njima ali iznenada dotrča do svoje štićenice i šapnu joj u uvo. ,,G. Bramel. Molim te. draga moja, drži se, a ako ti se obrati preklinjem to seti se šta to znači!"

Samo pomen kicoškog imena bio je dovoljan da rasplamsa gnev gđice Taverner.

Nije izgledala pomirljivo, kad je okrenula glavu opazi gospodina koji je baš ulazio i izraz otvorenog prezira pređe joj preko lica.

Ledi u purpurnom turbanu ukrašenim perjem priđe gđi Sketergud povuče je u stranu sa toliko snishodljivosti da je Džudit bila iznenađena kad je saznala da je to bila kraljica Šarlota lično. Okrenu se da uživa u prvom viđenju Džordža Brajana Bramela.

Jedva se uzdržala da se ne nasmeje jer zaista nije bilo smešnije osobe. Stao je u vratima kao prava lutka, nagizdan tako finim odelom da baci u zasenak dvojicu džentlmena koji su ulazili posle njega. U zelenom satenskom kaputu, smešnim cipelama s visokim štiklama izgledao je onako kako je očekivala. Uobraženju

očigledno nije bilo granica. Kroz monokl kojeg je držao bar stopu udaljeno od oka pogleda po sobi priđe sitnim koracima princezi Esterhazi, izveštačeno se pokloni.

Džudit nije mogla da odvoji oči od njega; nije gledao na njenu stranu i mogla je sebi da dozvoli da se nasmeši. Zaista je bes ustupio mesto iskričavom veselju.

Znači to je bio kralj mode!

Povratila se kad neki tihi glas kod njenog lakta reče: „Izvinite ma-dam, mislim da ste ispustili lepezu?

Trže se i nađe se pred džentlmenom koji je ulazio posle Bramela sa njenom lepezom u ruci.

Uze je, zahvali se onim svojim jasnim pogledom. Dopalo joj se šta vidi.

Džentlmen, srednjeg rasta, svetle smeđe kose očešljane a la Brutus, lica ne tako lepog koliko dopadljivog. Bilo je dosta humora u sivim očima upadljivo inteligentnim ispod izražajnih obrva. Dobro obučen, neupadljivo da je Džuditi bilo teško da opiše šta je nosio.

Sa malo humora reče: „Gđica Taverner, zar ne?"

Glas mu je bio dobar, a ponašanje mirno i prirodno. Prijateljski odgovori: „Da, ja sam gđica Taverner, gospodine. Ne znam kako ste me prepoznali, jer mislim da se nismo sreli." „Ne, nisam bio u gradu nedelju dana. Inače bih vas posetio. Vaš staratelj je moj prijatelj."

To baš nije bila preporuka za gdicu Taverner i ona jednostavno reče: „Lepo od vas. gospodine, ali kako ste me prepoznali?" „Opisali su mi vas, gđice Taverner. Nisam mogao da pogrešim."

Porumene i čvrsto ga pogleda. „Možda g. Mils, gospodine?"

Podiže jednu obrvu. „Ne, madam, ne g. Mils. Mogu li da pitam - ili je to drsko?

Zašto ste to pomislili?" ,,G. Mils me je opisao na mnogim mestima i to je bio prirodan zaključak", gorko će Džudit. „Zaista!" prodorno je pogleda. „Ja sam vrlo ljubipitljivo stvorenje, gđice Taverner. Nadam se da ćete mi reći što ste tako ljuti."

Nasmeši se. „Ne bi trebalo. Moram vas opomenuti, gospodine, da nije pomodno razgovarati sa mnom."

Obe obrve se digoše. „Od strane merodavnog g. Milsa?" ,,Da, gospodine" G. Mils je bio tako dobar, nazvao me je mleka-ricom i izjavio da niko od pomodnog sveta ne može podneti moje - moje prisustvo." Pokuša lako da govori ali uspe da negodovanje proviri. „Dozvolite da vas uvErlm, gđice Taverner, da nema ni najmanje potrebe da vas drskost g. Milsa uznemiri. Mogu li da sednem?"

Dozvoli, srećna što on želi. Možda ne nosi zeleni kaput ukrašen šljokicama i vuče ceo London za nos, ali ona bi radije pričala s njim nego s nekim kicošem. Iskreno reče: „Znam da ne treba. I zaista me ne žalosti. Samo me ljuti. Znate, moj brat i ja nikad nismo bili u Londonu, želeli smo da uđemo u učtivi krug. Ali izgleda da se društvo slaže sa g. Milsom, mada je, naravno, veliki broj bio ljubazan."

„Znate li gđice Taverner, po vašim recima, čini mi se da sam bio duže van grada.

Kad sam napustio London za Čevli g. Mils nije bio uticajan, uveravam vas." „O, ne smete misliti da ne znam ko vodi. Ime Bo Bramela su mi ponavljali dok mi se nije smučilo! Rečeno mi je da po svaku ceni^ moram dobiti njegovo odobrenje ako želim da uspem. Kažem vam otvoreno, gospodine, nemam ni malo želje da to uradim." Ugleda malo iznenađen izraz u očima i prkosno dodade: „Žao mi je ako je vaš prijatelj, rešena sam da mi nije potrebno ni njegovo poznanstvo ni njegovo dobro mišljenje." „Sasvim ste bezbedni što govorite tako o njemu meni, ali šta je taj džentlmen uradio da dobijete takvo mišljenje, madam?" ,,Dobro gospodine, samo ga pogledajte!" i pokaza raskošnu figuru na drugom kraju sobe. „Kaput sa šljokicama!" prezrivo reče.

Njegov pogled je pratio njen. „Slažem se s vama gđice Taverner. Mada tu stvar ne bih nazvao kaputom." „O, nije to sve. Stalno slušam o njegovim sklonostima i razmetanju. Nemam strpljenja za njega."

Dobila je utisak da joj se smeje, ali kad je progovorio bio je ozbiljan. „Baš ta ludost je stvorila g. Bramela, ako pogledom ne uznemiri vojvotkinje i preko ramena klimne prinčevima, zaboravili bi ga za nedelju dana. A ako je svet tako lud i divi se njegovoj apsurdnosti - vi i ja možda znamo bolje - ali da li je to važno?" „Nije. Ali ja ne mogu uspeti i radije ne bih uspela nego da se dodvorim." „Gđice Taverner", odgovori dok mu je smešak igrao u očima. „Predskazujem da ćete postići veliki uspeh."

Mahnu glavom: „Kako možete to da pomislite, gospodine." „O, ne mislim, uveren sam, gđice Taverner. Ostali ste sa mnom u razgovoru više od pola sata. Biće mi čast da vas posetim", pokloni se. „Biće nam milo, gospodine." „Pitam se?" zagonetno reče i priđe lordu Alvanliju koji je stajao pored zida.

Gđica Taverner oseti gđu Sketergud kod lakta veoma uzbuđenu. „Draga moja, šta ti je rekao? Smesta mi reci!"

Džudit se okrenu. „Šta mi je rekao?" zbunjeno ponovi ,,Pitao je da li može da nas poseti, i,,." „Džudit! Ne misliš? O, da li je ikad - Dobro. Dugo si razgovarala! Molim te šta ste još pričali?''

Džudit je pogleda iznenađeno. ,,Ali šta to znači?"

Gda Sketergud tiho kriknu. „Nek" nam je Bog u pomoći! Držala si g. Bramela pola sata i pitaš me šta to znači."

Džudit izgubi dah i poblede. „Gospođo, o Bože to nikako nije bio g. Bramel?" „Ne g. Bramel? Naravno da je bio. Ali najdraža, naročito sam te opomenula! Šta se to desilo?" „Mislila sam na ono odvratno stvorenje u zelenom kaputu. Kako sam mogla znati?" Zastade i njene oči sretoše se sa Bramelovim preko sobe Nasmešio se.

Nepogrešivo se nasmešio.

,,Oh, mogla bih ga zagrliti!" Gda Sketergud je zavidno uhvatila te poglede. „Uspela si, draga moja. Kakav šamar g. Milsu! Bramel je morao čuti ono što je govorio i usudio se da svet digne protiv tebe! Takva drskost!" „Čuo je. Ja sam mu rekla."

6 Dva dana docnije g. Bramel ih je posetio u ulici Bruk i ostao tri četvrti sata. Gđica Taverner mu se iskreno izvini zbog svoje nenamerne grubosti, ali on samo mahnu glavom. Mnogi su čuli kako govorim uvredljive stvari, ali me niko nije čuo da pravim glupost i izvinjavam se zbog toga. Jedino izvinjenje koje primam je što ste me zamenili sa g. Fren-šamom. Priznajem udarac, madam. Mislio sam da to nije moguće. „Da, gospodine, ušli ste iza njega - a on je tako fino", izvinja-vala se. „Njegov krojač ga pravi, a ja pravim krojača."

Gđica Taverner je želela da Peregrin to čuje.

Pre nego što je otišao svi prijatni utisci o njemu iz Almaka su se potvrdili. Bio je divan sagovornik, izuzetno dobrog držanja, finih manira bez afektacije. Na smešan način je izgovarao izreke što joj se dopalo, i da li ga je zabavljalo da ostavi sasvim suprotan utisak od g. Milsa ili da ugodi svom prijatelju Vertu. pomogao joj je kod prvog nastupa. Savetovao je da ne odustane od svoje otvorenosti. Može da bude iskrena koliko joj je volja.

Gđica Taverner pobednički pogleda svoju družbenicu. ,, I da li mogu da vozim laka kola u Parku, gospodine?" „Svakako. Nema ničeg boljeg. Radite sve što je neuobičajeno ako možete."

Gđica Taverner prihvati njegov savet i odmah poruči bratu da joj nabavi laki feton ali sa visokim sedištem i jedan par konja. Ništa joj nije odgovaralo u njegovoj štali. Žalila je što ne može s njim otići u Tetersel. Nije imala poverenje da će umeti da izabere konje.

Srećom erl Vert uze stvar u svoje ruke pre nego što je Peregrin pregledao oglase u Morning Postu. Stigao je u ulicu Bruk jedno kasno posle podne u svojim čezama i zatekao gdicu Taverner spremnu da krene u šetnju u Hajd Park. „Neću vas zadržati", reče. spusti šešir i rukavice na stočić. „Kupili ste, verujem, kupili ste feton za sebe?" „Naravno." „Mogu li da kažem da je običan feton bezbedniji za jednu ledi?" „Možete da kažete što god vam je volja ali ja vozim feton sa visokim sedištem." „Nisam siguran. Još me niste ubedili da ste u stanju da ga vozite."

Pogleda kroz prozor na paža koji je stajao kod glava nemirnih konja. Erl nije terao svoje riđane danas već zelenke. „Dozvolite da vas umirim, gospodine, ne da sam u stanju da teram par konja, mogla bih da teram i vaš četvoropreg!" „Vrlo dobro" neočekivano će Erl. Možete!" Bila je zapanjena. „Mislite li - sada ?" „Zašto ne? Da li se bojite?" „Bojim! Ništa više ne bih volela. ali nisam obučena za vožnju." „Dajem vam dvadeset minuta", reče Erl i sede.

Gđica Taverner nije bila zadovoljna načinom kako ju je otpustio, ali je bila suviše okupljena da pokaže svoju veštinu da bi se svađala. Izlete iz sobe, gore uz stepenice, zazvoni devojci, izjavi začuđenoj družbenici da nema ništa od šetnje po parku. Voziće se sa lordom Vertom.

Posle četvrt sata pridruži mu se, promenivši svoju muslinsku haljinu za vrlo strogo sašivenu od nekog tamnog štofa, somotski šešir podignut malo s jedne strane i savijenim perom na drugoj preko zlatnih lokni. ,,Gotova sam, milorde", reče i navuče rukavice.

Otvorio joj je vrata. „Dozvolite mi da kažem, gđice Taverner, da bez obzira na greške, vaš ukus u oblačenju je besprekoran." ,,Ne priznajem nikakve greške."

Kad ju je video paž dodirnu šešir, baci strog, upitni pogled na lorda.

Gđica Taverner uze bič i uzde u svoje ruke, sede na vozačko mesto i odbi pomoć. ,,Henri, neka ti gđica Taverner da uputstva." „Milorde, nikad niste dozvolili da nas ženska vozi?" skoro plačući reče Henri. „Šta je s mojim ponosom?" „Progutaj ga, „dodade Erl prijateljski.

Grudi mu se nadimaše. Ledeno pogleda obližnju banderu i zlokobnim glasom reče; „Čuo sam da me major Forester hoće za paža. Došlo mi je do ušiju. Lord Barimor takođe. Ne znam koliko bi dao da me ima." „Bolje otiđi kod ser Henri Pejtona. Daću ti preporuku."

Pun gnevnog prekora paž ga pogleda. „Da, a gde bi vi bili da to uradim?!

Gđica Taverner dade znak konjima da krenu i zapovedi mu: „Skloni se. Ako se bojiš, čekaj nas ovde!"

Paž pusti konje, brzo se uspentra na svoje mesto i uzbuđeno odgovori: „Sedeo sam iza vas treznog, sedeo sam iza vas nakresanog i sedeo kad ste se trkali sa ser Džonom do Brajtona. nikad se nisam žalio, ali nikad nisam sedeo iza vas ludog!" onda prekrsti ruke, mračno klimnu glavom i neodobravajući zaćuta.

U svom elementu, gđica Taverner povede konje brzim kasom držeći dobro uzde.

Imala je laku ruku, znala kako da ih usmErl, pokaza uskoro Erlu da ume da koristi bič. Lako udari predvodnika i ve-štim obrtom ručnog zgloba uradi to bez zvuka.

Bez ikakve nezgode provozala je njegovo gospodstvo po Parku i dvaput ga obišla.

Na trenutak zaboravivši da bude hladno zvanična. reče naglo: „Obično sam sve bratovljeve konje vozila, ali nikad nisam ovako lake kao vaše." „Smatraju me dobrim poznavaocem konja, gđice Taverner." Šetajući se časni FredErlk Bing sa ser Hari Pejtonom zinu od čuda: „Gospode Bože, Pudl, pogledaj! Vertove čeze!" „Da, da", i g. Bing nastavi da bulji u grupu mladih dama. „Ali ženska tera njegove zelenke! I to đavolski zgodna ženska!"

G. Bing iznenađen pogleda. „Vrlo neobično od njega. Možda je to gđica Taverner - njegova štićenica. Čujem da je izvanredna. Osamdeset hiljada, čini mi se."

Ser Hari nije mnogo obraćao pažnju. „Ne bih verovao! Vert mora da je ludo zaljubljen! A i Henri! Reći ću ti nešto, Pudl, znači do-biću najzad Henrija."

G. Bing zavrte glavom. „Vert ga neće pustiti. Znaš kako je - Čeze, Vert i njegov Henri. su postali uzrečica. Kazali su mi da je bio mali odžačar pre nego što ga je Vert našao." „Bio je. Ali koliko znam Henrija, neće ostati dugo sa Verlom."

Nije bio u pravu. Kada se čeze zaustavile u ulici Bruk, Henri je gledao u gdicu Taverner gotovo sa poštovanjem. „Nije da sam se na to navikao niti da odobravam, ali ih dobro držite na uzdi, vrlo dobro!"

Erl pomože štićenici da side. „Možete da imate visoki feton. Obavestite Peregrina da ću vam naći odgovarajući par konja." ,,Vrlo ste dobri gospodine, ali Peregrin je u stanju da ih izabere." ,,Priznajem vašu pristrasnost, ali to je suviše."

Vrata se otvoriše pre nego što je mogla da smisli odgovor. Nije priličilo da se raspravlja sa svojim starateljem pred slugom zato ga upita da li hoće da ude.

Odbi, pokloni se i ode.

Gđica Taverner se ljutila tom osionom mešanju i u isto vereme bila zadovoljna što će dobiti konje kakve želi.

Posle nekoliko dana otmena grupa u Hajd Parku iznenadi se pojavom bogate gđice Taverner u lepom sportskom visokom fetonu sa izvenrednim parom dorata.

Pratio ju je livrejisan sluga, držala se (po savetu g. Bramela) na izgled ravnodušno na senzaciju koju je proizvela. Kad hoće sreća g. Bramel se šetao sa prijateljem Džek Lijem. Mahnuo joj je i gđica Taverner se zaustavila sa smeškom i reče: „Iznenađena sam što vas vide da razgovarate sa nekim ko nije u modi." „Draga gđice Taverner, ne spominjite to", ozbiljno odgovori. „Nema nikoga pored nas."

Nasmeja se, dozvoli da joj predstavi g. Lija i posle kratkog razgovora ode.

U roku od nedelje dana gđica Taverner posta jedna od znameni-stosti grada, nekoliko dama su pokušale nešto u sličnom stilu. Ali pošto niko, sem ledi Lejd koja je bila prosta, niskog porekla (i pre venčanja sa ser Džonom ljubavnica drumskog razbojnika, poznatog kao Sikstin String Džek) te nije dolazila u obzir, nije umeo da tera konja, a kamoli dva, slično veštini gđice Taverner. pokušaji su prestali. Da se muči sa buntovnim konjem ili kaska sa nekom sporolinjom dok gđica Taverner prolazi u fetonu nije odgovaralo nijednoj ledi. Gđici Taverner su dozvolili da ostane bez takmaca.

Međutim, nije se uvek vozila. Ponekad je jahala. obično sa svojim bratom, ili sa ljupkim ćerkama lorda Anglsija. često sa svojim rođakom Bernardom Tavernerom.

Jahala je jednog vatrenog crnog konja. Ubrzo crni konj je bio poznat kao lord Mertonov zelenko s dugačkim repom. Naučila je trik originalnosti.

Posle mesec dana Tavernerovi su bili primljeni u visoko društvo, da je čak i gđa Sketergud priznala da nema više čega da se boje. Peregrin je ne samo postao član Vajta već je uspeo da ga izaberu kod Vatjea. čiji ga je doživotni predsednik, g.

Bramel prihvatio pošto ga je lord Sefton uvErlo da Peregrin neće doneti u klub ni

najmanji miris štala ili crne masti za obuću - miris koji se po mišljenju g. Bramela često zadržava kod provincijskog plemstva.

Kao gost g. Ficdžona otišao je na skup Uzvišenog Društva Bifstejka u Liceumu, imao sreću da vidi onu čudnovatu osobu, vojvodu od Norfolka koji se gegao, izgledao kao prost krčmar, predsedavao za večerom u prljavom rublju i starom plavom kaputu, pojeo više bifteka nego iko, bio vrlo druževan. veseo i zaspao pre završetka skupa.

Uzimao je lekcije iz boksovanja kod Džeksona; gađao u GalErlji Manton. mačevao se kod Anđela, pio Blu Ruin u Kribovom salonu: išao na trke u lakim dvokolicama i ponašao se kao svaki bogati mladi džrenllmen koji je mislio o sebi da je pomodni muškarac. Razgovor mu je bio pun šatrovačkih izraza, gubio je dosta novaca na kartama ili na opkladama, pio je i mnogo zabrinuo sestru. Kad se raspravljala s njim samo joj se smejao tvrdeći da može imati poverenja da neće preći granicu, posle toga otišao je na sastanak sa sportskim društvom, vratio se u ranu zoru prilično nakresan. ili kako je on to nazvao - malo pripit.

Džudit zatraži savet od rođaka. Nije mogla da bude prisna sa admiralom, ali Bernard Taverner je uskoro postao dobar prijatelj.

Ozbiljno ju je saslušao, složio se da Peregrin preteruje i nežno joj reče: „Sve sam video i vrlo mi je žao zbog toga. samo se čudim što se lord Vert ne umeša." „Zar ne biste mogli vi?" „Nemam prava, rođako. Mislite li da bi me Reri saslušao? Uve-ren sam da ne bi.

Otpisao bi me kao dosadnog čoveka i završio sa mnom. To je,,." oklevao je. „Mogu li otvoreno da govorim?"' „Kako da ne." „Onda ću vam reći da je na lordu Vertu da pokaže svoj autoritet. On jedini ima pravo." „Lord Vert ga je učlanio kod Vatjea", gorko reče. „Bilo mi je milo u početku, ali nisam znala da se tamo kocka. On ga je odveo u onu groznu jazbinu Kribov salon, gde se susreće sa boksErlma o kojima stalno govori."

G. Taverner je čutao. Najzad reče: „Nisam znao. Mada ga jedva možemo koriti: to je njegov svet i svet u koji Reri žudi da uđe. Lord Vert je i sam kockar, vrlo istaknut kavaljer. Pripada Karlton grupi. Možda ga ne zanimaju Rerijeve stvari.

Govorite s njim, Džudit, mora vas saslušati." „Zašto to kažete?" i ona se namršti. „Oprostite, draga rođako, ponekad mi se čini da njegovo gospodstvo pokazuje izvesnu pristrasnost - neću više da kažem." „O, ne! Grešite. Tako nešto je neprihvatljivo."

Napravi pokret kao da hoće da joj uzme ruku ali se uzdrža i ozbiljno reče: „Milo mi je." „Imate nešto protiv njega?" „Ništa. Ako sam se bojao - nije mi se dopala misao da ima pri-strasnosti. oprostite. Nisam se uzdržao. Rekao sam i suviše. Razgovarajte sa lordom Vertom o Reriju. Sigurno ne želi da Reri propadne."

Bila je duboko dirnuta njegovim recima i pogledom. Nije bila nezadovoljna, mnogo joj se dopadao, ali je želela da ne kaže ništa više. Izjava je izgledala neminovna; bila je zahvalna što to nije uradio. Nije još znala svoje srce.

Njegov savet je bio razuman da bi se olako uzeo. Mislila je o tome, shvatila da je u pravu i resila se da poseti lorda Verta. Da traži da dođe u ulicu Bruk značilo bi i prisustvo gđe Sketergud. Pretpostavljala je da je poseta staratelju u redu.

Uveli su je u salon. Posle nekoliko minuta sluga se vrati i zamoli je da ga prati.

Popela se do sobe njegovog gospodstva.

Erl je stajao pored stola kraj prozora, umočio neku vrstu gvozdene šipke u flašu kao za vino. Na stolu su stajali listovi pergamenta, sito, dve staklene bočice, tučak i avan od šimširovine.

Gđica Taverner je gledala prilično iznenađena. Nije mogla da zamisli šta Erl radi.

Na zidovima police sa glaziranim ćupovima i olovnim kutijama. Sve su imale etikete neobičnih imena kao Šolten, Ku-rasao. Mazulipatam, Bolongaro, Old Pariš.

Upitno pogleda njegovo gospodstvo i dalje zauzeto. „Morate mi oprostiti što vas ovde primam, gđice Taverner. Vrlo sam zauzet. Bilo bi fatalno da ovu mešavinu ostavim u ovom stanju, inače bih ja došao. Mogu li da vas pitam jeste li ostavili Mariju Sketergud dole?" „Nije sa mnom. Sama sam došla, gospodine."

Fin prah u flaši za vino je pomoću šipke stavio u avan, počeo da meša sa onim što je već bilo unutra, ali na reči gđice Taverner zasta-de, strogo je pogleda. Tad mu se pogled vrati na avan i on nastavi. „Zaista? Činite mi čast. Molim vas sedite."

Ona se zacrvene, povuče stolicu. „Možda ćete pomisliti da je čudno, ser. ali imam nešto da vam kažem što ne bih želela pred gđom Sketergud." „Stojim vam na raspoloženju, gđice Taverner."

Skide rukavice i poče da ih gladi. „Nisam rado došla, lorde Ver-te. Ali me je moj rođak. g. Taverner. savelovao - i osećam da je u pravu. Vi ste naposletku naš staratelj." „Nastavite moja štićenice. Da li vas je Velzli Pul zaprosio?" ,,Gospode Bože. ne!" „Zaprosiće vas." „Nisam došla zbog mojih stvari, ser. Želim s vama da razgovaram o Peregrinu." „Život je pun razočarenja. U kakvoj je groznoj kući?" „Nije ni u jednoj", ukočeno će Džudit. Mada sumnjam da će završiti u jednoj ako se nešto ne uradi i spreči ga." „Vrlo verovatno. Neće mu naškoditi." On dohvati staklenu bočicu i nežno nasu dve tri kapi na mešavinu.

Džudit se diže. ,,Vidim da gubim vreme. Vas to ne zanima." „Ne, naročito", priznade Erl i spusti bočicu. „Vest koju ste mi rekli nije interesantna, je li?" „Ne intersuje vas, lorde Vert što je vaš štićenik upao u rđavo društvo koje ne pruža ništa dobro?"

„Ne, nimalo, očekivao sam to." Nasmeši se. „Šta je uradio da se njegova pažljiva sestra zabrine?" „Mislim da vrlo dobro znate. Stalno se kocka po klubovima. Bojim se - gotovo sam uverena - gore od toga. Spomenuo je kuću nedaleko od ulice St. Džejms." „U PikErlng Plejsu?" „Verujem tako", zabrinuto reče. ,,Broj pet. Znam to je pakao. Ko ga je tamo odveo?" ,,Nisam sasvim sigurna, mislim g. Farnabi."

Mešao je mešavinu iznad jednog lista pergamenta. ,,G. Farnmabi?" ponovi. ,,Poznajete li ga, gospodine?"

Kao da je mešavina uzela svu njegovu pažnju, ali posle jednog trenutka, prenebregnu njeno pitanje: „Vidim, gdite Taverner da smatrate da treba da izvedem Peregrina na dobar put?" ,,Vi ste njegov staratelj." „Svestan sam toga. Ispunio sam izvanredno moje obaveze. Stavio sam njegovo ime na listu dva najekskluzivnija kluba u Londonu. Ne sećem se da sam i za koga toliko učinio u mom životu." „Mislite da ste uradili dobro što ste Rerija uveli u kockarski klub?" „Naravno." ,,Nema sumnje tako ćete misliti i kad proćerda svu svoju imovinu!" ,,Što se jedne stvari tiče, gđice Taverner, dok ja držim uzice kese Reri neće proćerdati svoju imovinu." ,.A posle? Šta onda, kad mu se osladi strast za kockanjem!" „Dotle će. verujem. bili malo mudriji." „Znala sam da nije trebalo da dođem", ogorčeno reče Džudit.

On okrenu glavu. „Nikako, bili ste u pravu što ste došli. Greška je samo u tome što ste mislili da ne znam šta Reri radi. Ponaša se onako kao što sam se nadao da će. Ali primetićete da me to nimalo ne zabrinjava." „Da, primetila sam. Vi se brinete oko onoga što sad radite." „Tačno. Mešam burmut - vrlo komplikovan posao, gđice Taverner."

Na trenutak joj odvrati pažnju. ,,Burmut! Da li je u svim ovim ćupovima burmut?" „ U svim." „Čini mi se, napravili ste od toga životnu studiju", zapanjeno i prezrivo pogleda sve police." „Skoro. Ali nisu sve za moju upotrebu. Dođite ovamo."

Protiv svoje volje priđe. Poveo ju je po sobi i objašnjavao. ,,Ono je španska vrsta: obično je najpopularnija. Ovo je Makuba, vrlo jakog mirisa burmut, samo zbog mirisa. Ovo je Brazil, krupan burmut finog mada snažnog mirisa. Uzimam ga samo da pojačam mešavinu. U onom ćupu je Regentova mešavina. Namirisana je sa Oto od ruža. Pored toga imam burmut za vaš pol. Zove se ljubičica Strazbura - mešavina ne tako dobra, ali je žene vole. Kraljica je upotrebljava." Uze bočicu, istrese malo na dlan u pruži joj. „Probajte."

Jedna joj ideja sinu. podiže oči i pogleda ga. „Da li mnoge ledi uzimaju burmut, lord Verte?" „Ne. Neke malo starije."

Uze malo s njegove ruke i pažljivo pomirisa. „Ne sviđa mi se mnogo. Moj otac je upotrebljavao King Martinik" „Držim malo loga za neke od mojih gostiju. Vrlo prijatan burmut, ali lak."

Ona maramicom obrisa ruku. „Ako neka ledi želi da upotrebljava burmut samo da se istakne, koji bi izabrala?"

Nasmeši se. „Zamoliće ili lorda Peteršema ili lorda Verta da joj napravi po receptu poznatom kao vrsta gđice Taverner."

Oči joj se zasijaše. „Hoćete li to uraditi za mene?" „Uradiću to za vas ako poverujem da ćete ga pažljivo uzimati." „Šta moram da radim?" ,.Ne smete ga mirisom natopiti ili pustiti da se osuši, ili ostaviti i kutijicu gde je hladno. Spavajte s njom pod jastukom i ako treba da se osveži pošaljite mi je. Ne pokušavajte ništa sami. Nije lako." ,,I burmutica da se slaže sa svakom haljinom." „Svakako. Ali najpre naučite kako da rukujete s kutijicom. Najbolje posmatrajte g. Bramela. Primetićete da upotrebljava samo jednu ruku, levu. i veoma graciozno."

Poče da navlači rukavice. ,,Biću vam vrlo zahvalna, gospodine, ako biste mi napravili taj recept", reče i shvati kako je daleko otišla od predmeta svoje posete i nemilostivo se vrati. ,,I zaustavićete Reri-ja da ne ide u taj kockarski pakao i ne bude u tom rđavom društvu?" „Nisam u stanju da zaustavim Peregrina, čak i da želim. Malo iskustva neće mu nauditi", mirno će Erl. „Tada treba da razumem da se ne interesujete, gospodine?" „Ne verujem da bi me poslušao ako to uradim, gđice Taverner." „Mogli biste ga naterati." „Ne bojte se. Kad vidim da je potrebno da me posluša, uradiću to i neće moći da izbegne."

Nije bila zadovoljna, ali da dalje navaljuje nije bilo od koristi. Oprosti se od njega.

Otpratio ju je do njenih kola i taman je hteo da uđe kad ga zaustaviše dva jahača koja su slučajno prolazila. Jedan je bio lord Alvenli okruglog, nasmejanog lica, debelih obraza na kojima se malo burmuta zadržalo; drugi je bio pukovnik Hanger, mnogo stariji čovek, raspusnik.

On je pozdravio Verta. ,.Oho, Vert, znači to je naslednica. Đavolski fina devojka!" viknu dok su kola gđice Taverner nestajala. „Osamdeset hiljada, je li? Srećniče! Pao ti je dobar komad u deo!" „Tako si prost, pukovniče!" Požali se Alvanli. „ E, otvoreni Džordž Hanger, to sam ja. Pazi da ti je neki hrabar dečko ne odnese ispred nosa, Džulijane!" „Paziću", obeća Erl nimalo uzbuđen podrugivanjem.

Pukovnik svojim bičem gurnu lorda Alvanlia. „Na primer, Vilje-me. Šta ti kažeš na to? Čuo sam da tu ima mnogo više od osamdeset hiljada ako mladi brat umre. Nije li tako Džulijane?" ,,Ali slučaj smrti u devetnaestoj je, Priznaješ, mali. ,,O nikad se ne zna. Bolje je odmah veži pre nego što neko drugi to uradi. Eno Brauna, dobro bi mu došla bogata žena!' „Ako misliš na Delabi Brauna. čini mi se da je nedavno prilično nasledio." „Da", složi se mrzovoljno lord Alvanli. ali glupak je potrošio čitavo bogatstvo, plaćajući dugove. Hajdemo, pukovniče."

Odjahaše zajedno i Vert ude u kuću. Izgleda da je pukovnik bio u pravu, jer u roku od dve nedelje primio je ništa manje od tri molbe za ruku gđice Taverner.

Kada je trećeg kandidata učtivo odbio gđica Taverner primi pismo preko pošte.

Bilo je kratko.

Erl od Verta pozdravlja gđicu Taverner i učtivo je obaveštava da će biti zahvalan da uvErl gospodu koja je prose kako nema mogućnosti da njegovo gospodstvo pristane na brak za vreme njegovog starateljstva."

S pravom razjarena, gđica Taverner sede za mali elegantni sekre-ter, napisa pismo u kojem zahteva da je njegovo gospodstvo što pre poseti. Poslala je po glasniku. U odgovoru lepim rukopisom g. Bleka-der je obavesti kako je njegovo gospodstvo krenulo da provede vikend u Voburnu i zamoljen je da je obavesti kako će mu biti čast da je poseti u ulici Bruk sledeće nedelje.

Gđica Taverner ljutilo pocepa pismo. Biti primorana da obuzda bes što se lord Vert usuđuje da odbije njene prasce (za koje nije ni najmanje želela da se uda) a da je ne pita i čeka tri dana, a možda i više, bilo je nepodnošljivo, jedva se smirila. Ipak nije bilo tako rđa-vo. Partija karata u subotu joj pomože da prođe vreme, a nedelja joj donese novog prilično zastrašujućeg poznanika.

Ona i gđa Sketergud su bile na jutarnjoj službi u crkvi. Gđu Sketergud je otvoreno zanimala najnovija moda i šaputala je kad je ugledala jedan izuzetno upadljiv šešir, ali gđica Taverner strožije odgojena pokušavala je da prati službu.

To joj nije bilo lako lako zaokupljenoj drskošću staratelja što neće da da saglasnost njenoj udaji. Njena pažnja ocilula. ali je trzaj povrati.

I on reče: „Gledaj gospode, pola mojih dobara dajem sirotinji", pročita sveštenik. ,,Suviše, suviše. A da ne govorimo o desetku!"

Dvoje-troje se prigušeno zakikotaše i mnoge glave se okrenuše. Gđa Sketergud koja je iskrenula vrat da vidi ko je tako neprilično digao glas štipnu Džuditu i užurbano šapnu. ,.To je vojvoda od Kem-bridža. Razgovara sa samim sobom. znaš.

Mislim da je njegov brat Klarens s njim. ali ne vidim dobro. Ako jeste, draga moja verujem da je ostavio gđu Džordan i traži bogatu ženu. Zamisli ako bude hteo tebe."

Gđica Taverner nije želela da misli na tako nešto apsurdno i ućuta svoju družbenicu namrštivši se.

Gđa Sketergud je bila u pravu; bio je to vojvoda Klarens. Izašao je iz crkve posle službe sa lordom i ledi Sefton. Krupan, crvenog lica, plavih očiju i glavom u obliku

kruške. Gđa Sketergud koja se namerno zadržala i pozdravljala se sa jednom poznanicom udesi da bude na putu. Ledi Sefton se nakloni i nasmeši, ali vojvoda svojim buljavim očima posmatrao je gđicu Taverner, povuče je za rukav.

Društvo se zaustavi. Ledi Sefton zamoli da predstavi gđu Sketergud i gđicu Taverner i Džudit se prvi put pokloni članu kraljevske porodice. Vojvoda koji je promuklo govorio kao i ostali kraljevi sinovi reče tupim ispresecanim načinom: „Šta je ovo? Šta je ovo? Je li to gđica Taverner? Sjajno! Već tri nedelje želim da vas sretnem. Kako ste? Čujem da vozite feton sa dva konja, madam. To je pravi put za Vertovu štićenicu!"

Gđica Taverner jednostavno reče: ,,Da, ser, vozim feton." ,,Kažu mi nadmašujete sve. Potražiću vas u Parku, madam. Poznajem Verta. znate: on je dobar prijatelj mog brata Jorka. Ne morate se plašiti da me povezete u svom fetonu." ,,Bic'u počašćena", odgovori gđica Taverner čudeći se njegovoj srdačnosti. Nije mogla da shvati zašto hoće da ga vozi ali nije imala ništa protiv. Izgledao je dobrodušan, veseo princ, nimalo zastrašujući već dopadljiv, postariji gospodin.

Vojvoda od Kembridža. nije ličio na brata, vrlo visok, lepog lica priđe grupi, a vojvoda od Klarensa reče smejući se: „Vidite prestigao me je, moram da idem. Da li ste ikad videli čoveka kao što je moj brat da glasno govori u crkvi? Ali on ne misli tako, ne smete biti užasnuti. Potražiću vas u Parku, gdice Taverner: nemojte zaboraviti, potražiću vas."

Džudit se pokloni i udalji se sa gđom Sketergud i pošto je šaleći se opisala susret Peregrinu te večErl, nije više mislila na to. Ali on ju je čekao. Sledećeg dana nije išla u Hajd Park ali u utorak sa ko-njušarem pored, vojvoda joj mahnu sa šetališta. Bio je sa još jednim gospodinom kad se gđica Taverner zaustavila, naglo napusti prijatelja i priđe kolima želeći da zna hoće li ga povesti. „Biće mi čast, ser". jednostavno reče i dade znak konjušaru da siđe.

Vojvoda se pope i odgovori: „Glupost, nikad ne obraćam pažnju na formalnosti.

Pogledajte, eno mog rođaka Glostera. Verujem da mi zavidi što sam s vama. Šta mislite?"

Nasmeja se. „Ništa. Ako se složim onda sam užasno uobražena, što nisam, ako poričem smatraćete da tražim potvrdu."

Ta otvorenost ga je iznenadila, nasmeja se i izjavi da će se sjajno slagati.

Nije bilo teško razgovarati s njim i nisu napravili ni pola kruga kad je gđica Taverner otkrila da je bio dobar prijatelj admirala Nelsona. Bila je oduševljena, rado je razgovarao o admiralu, i tako su dvaput obišli Park zadovoljni jedno s drugim. Kada je sišao snažno se rukovao i obećao da će uskoro posetiti ulicu Bruk.

7 Te iste večeri Tavernerovi su posetili Vokshol s društvom, uživali u kuvanom vinu i režnjevima šunke, videli g. Blekmora kako izvodi majstorije na užetu kao i vatromet. Tek u rane sate su se vratili i oboje bili veoma pospani, Peregrin više od sestre pošto je pored kuvanog vina pio i punč. Otišao je zevajući pravo u krevet, ali gđica Taverner pogleda na malu hrpu pisama na mramornom stolu u holu.

Većina su bile pozivnice, a pošto dugo nije bila u gradu nije ih smatrala dosadnim već ih ponese u spavaću sobu. Dok joj je devojka češljala kosu. a ona pregledala poštu naiđe na rukopis g. Blekadera koji je kratko obavesti da će je Erl od Verta posetiti sledećeg jutra.

Gđica Taverner koja je smatrala da bi najobičnija učlivost podstakla njegovo gospodstvo da pita kad joj odgovara, odmah donese plan da provede celo jutro u Botaničkoj bašti u Hans Taunu.

Plan je nemilostivo izveden uprkos protestima gde Sketergud, koja nije bila za to. Ostavila je poruku lordu Vertu da žali što nije ranije dobila obaveštenje jer se prethodno obavezala.

Poruka nikad nije bila dostavljena. Kad se gđica Taverner vratila iz Botaničke bašte doznala je da Erl nije dolazio već poslao drugo obaveštenje. Ponovo je bio sveprisutan g. Blekader koji je žalio što je njegovo gospodstvo bilo sprečeno zbog nekih obaveza i nadao se da će je tokom nekoliko dana posetiti.

Gđica Taverner pocepa pismo na sitne komadiće i razjarena pope se u spavaću sobu.

Večerala je kod kuće samo sa gdom Sketergud nadajući se da će rođak doći docnije. Obećao je da će doneli knjigu iz svoje biblioteke za koju je verovao da bi volela da pročita i svratiće posle večere sa prijateljima u hotelu Limer.

U deset časova kad su unci i stolić sa čajem neko zakuca. Gđa Sketergud se pitala ko to tako kasno može bili. Gđica Taverner radosno skloni ručni rad kad umeslo rođaka najaviše erla od Verla. ,, O, to si ti Džulijane? Zaista mi je milo. Došao si na vreme da popiješ solju čaja s nama: same smo večeras, kao što vidiš jer je to neobična stvar za nas.

Gđica Taverner se nakloni i ponovo uze svoj rad.

Gđa Sketergud je sipala čaj .'"Mislila sam da nisi u gradu, dragi moj. Ovo je iznenađenje." „Bio sam u Voburnu". uze solju koju mu je dala i pruži je gđici Taverner. ,,Imam sreće što sam vas zatekao."

Gđica Taverner prihvati solju, stavi je na sto pored sebe i nastavi da veze. ,,Zaista imaš. Stalno smo izlazile ove nedelje. Nemaš pojma! Balovi, skupovi, partije karata i još Verte. poziv kod ledi Kork! Rekla sam Džuditi, ništa nije bolje,

iako može da misli kako je dosadno bez karata, draga moja - ništa slično, sem veoma izabrano društvo i razgovor duhovit i elegantan. Uverena sam da imamo da zahvalimo divnoj Emil i Kuper!" „Naprotiv, imate da zahvalite meni." ,,Dragi moj Verte je li istina? Zamisli da sam zaboravila prijateljstvo tvoje jadne majke i ledi Kork! Naravno mogla sam znati da je to tvoje delo! Vrlo lepo od tebe.

Milo mi je što si mislio na to. Da li si zbog toga došao da nam kažeš?" „Ne. Došao sam na zahtev gđice Taverner." „Nisi mi rekla da si pozvala Verta, draga moja?" ,,Da, tražila sam da me lord Vert poseti". reče gđica Taverner pažljivo birajući svilen konac. „Nisam spomenula neki određen dan." ,,Zaista. Nisam imao nameru da vas posetim ovog jutra, neke -prilike su iskrsle." ,,Sreća, nisam bila kod kuće ovog jutra," Za trenutak podiže oči i vide kako je gleda znatiželjno s dozom sarkazma i neprijatna sumnja joj prolete da je morao videti kako odlazi i zato promenio plan. ,,Ovog jutra!" izusti gđa Sketergud i strese se." Ne spominji mi to! Tri sata uverena sam da nije bilo manje - u Botaničkoj bašti. i dobila sam utisak da ti nimalo nije bilo stalo do tih užasnih biljaka!" ,,Botanička bašta! Promrmlja Erl. „Jadna gđica Taverner!"

Bila je sigurna da ju je video. Ustade. „Ako ste završili s čajem, ser. možda biste bili ljubazni i prešli sa mnom u drugi salon. Izvinićete nas. madam. Imam nešto posebno da kažem lordu Vertu." ,,Svakako, draga moja. mada ne shvatam šta to može biti."

Gđica Taverner je ne obavesti. Prođe u drugi salon dok je njegovo gospodstvo držalo vrata i stade kod stola nasred sobe. Erl zatvori vrata i zabavljen je pogleda. „Dakle, gđice Taverner?" „Želela sam da me posetite, gospodine, da objasnite pismo koje ste mi napisali" i Džudit izvuče uvredljivo pismo iz torbice.

Uze ga i reče: „Verujte mi nikad nisam pomišljao da ćete brižljivo čuvati moje pismo."

Gđica Taverner zaškrguta zubima ali ne odgovori. Erl pošto ju je podsmešljivo pogledao uze monokl i pročita pismo. Kad je to uradio spusti monokl i upita je. „Šta vas čudi, Klorinda? Izgleda mi sasvim jasno." „Moje ime nije Klorinda!"! odbrusi gđica Taverner. Čudim se da se ne sećate šta te uspomene moraju da izazovu!. Ako nisu grozne vama,,." ,,Kako mogu biti. Mora da ste bar jednu zaboravili."

Bila je primorana da se okrene i sakrije zbunjenost. ,,Kako možete?" pitala je gušeći se. „Ne bojte se. Još neću to da ponovim, Klorinda. Sećate se, rekao sam vam da niste jedini stradalnik zbog testamenta vašeg oca."

Opomena njenog rođaka prolete joj kroz glavu i hladno reče: „Ovaj razgovor vas sigurno zabavlja ali meni je odvratan. Nisam htela da razgovaram o prošlosti. To

se mora zaboraviti. U pismu kojeg držite pišete da nema mogućnosti da pristanete na moju udaju dok ste vi staratelj." „Dakle, šta može biti jasnije od toga?" „Ne razumem vas. Izvesne molbe ste primili za - za dozvolu - da mi se udvaraju." „Tri. Prva od Velzlija Pula, njega sam očekivao. Druga je od Klauda Delabi Brauna, koga sam isto očekivao. Treća - ko li je bio treći? Ah, da mladi Metjuz, zar ne?" „Nije važno, ser. Ono što želim da vam objasnim jeste, kako možete odbiti tu gospodu, a da formalno ne pitate za moje želje?" „Da li želite da se udate za jednog od njih? Nadam se da nije Braun. Koliko znam njegova situacija je tako hitna da ne može da čeka do vašeg punoletstva."

Gđica Taverner s mukom se uzdrža da ne prasne. „Što se mene tiče ne nameravam da se udam ni za jednog od njih. Ali vi to niste mogli znati kada ste ih odbili." „Da budem iskren vaše želje su mi od najmanje važnosti. Milo mi je da vaše srce nije slomljeno", nežno dodade. „Moje srce će se teško slomiti vašim odbijanjem, ser. Kad budem, želela da se udam, udaću se sa ili bez vašeg pristanka." „A ko je srećni čovek?" „Niko. Ali..."

Erl uze burmuticu i otvori je. „Ali, draga moja gđice Taverner. niste li malo netaktični? Ne predlažete, nadam se. nekom gospodinu da vas oženi? I vašem gospodarskom umu takav korak mora da izgleda nepriličan."

Oči gđice Taverner samo što ga nisu smrvile. ,.Ono što želim da vam bude jasno, lord Verte, jeste da ako neki džentlmen koga - ako iko traži da se za njega udam ja - vi vrlo dobro znate šta mislim." „Da, gđice Taverner, znam šta mislite." Nasmeši se. „Ali zadržite pismo koje vam jasno govori šta ja mislim." „Zašto? Kakav cilj imate?"

Uze malo burmuta. obrisa prste i na svoj hladan način odgovori. „Vi ste vrlo bogata mlada žena. gđice Taverner." „Ah, počinjem da razumem." „Bio bih srećan kad biste razumeli, ali sumnjam u to. Imate veliko bogatstvo. Još važnija je činjenica da prema testamentu vašeg oca vi nasleđujete svu imovinu brata sem onog što je zaveštano." „Dobro?" „Pošto je to tako", reče Vert zatvarajući burmuticu i vraćajući je u džep, „nećete dobiti moj pristanak da se udale za nekoga koga ne mogu da se setim u ovom trenutku." „Sem" i gđica Taverner reče kroz zube, „vas." „Naravno, sem mene.'' ,,I da li pretpostavljate, lorde Vert, da postoji velika verovatnoća da ću se udati za vas" izgovori Džudit slatkim, varljivim glasom.

On podiže obrve. „Dok ne zatražim da se udate za mene, nema ni najmanje verovatnoće." Čitav minut nije mogla da odgovori. Volela bi da izleti iz sobe, ali Erl je bio između nje i vrata, nije verovala da će se skloniti. „Molim vas idite, ser. Nemam ništa više da vam kažem."

Pođe i slade ispred nje. Pretpostavila je da će je uhvatili za ruke, brzo ih sakri iza sebe i pode korak nazad. Veliki orman je zadrža, Erl mirno priđe. Uze njenu bradu u svoje ruke. naicra je da podigne glavu i podrugljivo je pogleda. ,,Lepi sle gđice Taverner; inteligentni ste sem sa mnom u vezi; svadljivi ste. Evo vam jednog saveta: držite mač u koricama." Ukočeno je stajala, ćutala i prkosno ga gledala. ,,O, znam mrzile me prekomerno. Ali vi ste moja štićenica, gdice Taverner i ako ste mudri ljubazno ćete to prihvatiti." Pusti joj bradu, malo je pomilova po obrazu. ,,Da. lo je bolji savel nego što mislite. Iskusniji sam borac od vas. Doneo sam vam burmut i recept."

Na vrhu jezika joj je bilo da odbije, ali uguši reči. uverena da će zvučati detinjasto. ,,Hvala vam", bezizrazno reče.

On pode vratima i otvori ih. ona prođe pored njega u hol. On klimnu slugi koji mu odmah donese šešir i rukavice. Dok ih je uzimao dodade: ,,Molim vas izvinite me kod gđe Sketergud. Laku noć, gdice Taverner."

Ušla je brzim korakom i mada nije zalupila vratima, odsečno ih je zatvorila. S besom u očima, crvena u licu sevnu po sobi i Ijutine nestade. Gđa Sketergud nije bila prisutna samo je g. Taverner sedeo pored prozora i prelistavao novine.

Odmah ustade, odloži novine. „Mnogo sam zakasnio. Oprostite mi rođako.

Zadržao sam se duže - nisam voleo da vas ovako kasno po-setim, i zaista bih samo ostavio knjigu da me batler nije uveravao da se niste povukli." ,,Milo mi je što ste došli", i Džudit pruži ruku. „Lepo je od vas što ste se setili knjige. Je li to ona? Hvala rođače."

Diže je sa stola i poče da prevrće listove. Rođak ju je pažljivo posmatrao i stavio svoju ruku na njenu. „Šta je Džudit?" na svoj mirni način je upita.

Nasmeja se ljutilo. „Ništa,,. treba da bude ništa. Glupa sam. to je u stvari." „Ne, vi niste glupi. Nešto vam se desilo i naljutilo." Pokuša da izvuče ruku ali on ne dade. ,,Recite mi." Ona značajno pogleda dole i dodade, ,,Molim vas. rođače!" „Izvinite", i malo se nakloni.

Skloni knjigu, pođe prema lakiranoj sofi i sede. ,,Znam da želite samo da budete ljubazni." Nasmeši se. ,,nisam na vas uvredena možda sam samo neraspoložena."

Na njen znak sede pored nje. „Je li Vert?" otvoreno je upita. ,,O, da, kao obično, moj plemeniti staratelj", i slegnu ramenima.

Gda Sketergud me je obavestila da je s vama. Šta je uradio ili ne srnera da vas pitam?" „Sama sam izazvala", neizlečivo poštena reče. ,,Ponaša se na takav način - o rođače, da je moj otac znao! Mi smo u rukama lorda Verta! Ništa nije gore! Najpre sam mislila da se zabavlja na moj račun. Sad se bojim - sumnjam da ima određen cilj i mada ne može da uspe može da mi pokvari celu godinu."

,,Određen cilj", ponovi. „Pretpostavljam, mogu da pogodim." ,,Verujem. Vi ste me naveli da budem na oprezi."

Klimnu glavom i malo se namršti. „Vi ste vrlo bogati, a on je skup. Ne znam koliko je njegovo bogatstvo. Mislim da je znatno, ali kockar je i prijatelj Regenta.

Na vrhu je pomodne liste; odela kod najboljih krojača; štale bez takmaca; član je ne znam koliko klubova -Vatje. Vaijt. Alfred (ili kako sam čuo da ga zovu Haf-Red).

Je ne scais quoi, Džoker klub. For Hors. Besington - možda i više." ,,Jednom rečju. rođače, dendi." „Više od toga. On pripada grupi Bow Window., ali ne Jedinstvenoj Četvorki. Ona se sastoji od pravih dendija. Bramela, Alvanlija, Majldmeja i Pjerpointa. Vert ima druga zanimanja, čak skuplja." „Tako isto i lord Alvanli", dodade. „Vrlo verovatno. Lord Alvanli lovi, na primer. ali ne stremi da bude prvi na raznim poljima kao Vert. Teško da možete da odete na like. a da ne vidite kako Vertov konj trči. dok su trke kolima, konji koje tera opšte poznati. „To je jedina stvar koja mu ide u prilog. Priznajem da je odličan vozač. Ali nalazim da je uobražem. afektira, oblači pomodna odela. misli da je burmut mnogo važniji od nečega prave vrednosti. Ponosan je. može da bude drzak.

Postoji i rezerva, nedostatak otvorenosti - ne smem više da govorim razbesneću se, a to neće ići." „Ne volite dendije, Džudit?" „O, što se toga tiče - g. Bramel je od svih najprijatniji. Lord Alvenli mi se takode dopada. Ali sve u svemu ne volim ih. Volim da muškarac bude muškarac, a ne čovek od mode."

Složi se i ozbiljno dodade: „Vidim da ima više stvari nego što ste mi kazali. Ove greške mada ih prezirete nisu dovoljne da vas naljute kao što ste večeras, rođako."

Cutala je trenutak, oči su ponovo sevale kad se setila razgovora sa Erlom. G. Taverner položi ruku na njenu i stegnu je. „Nemojte mi reći ako ne želite, ali verujte mi hoću da vam budem na usluzi, samo kao prijatelj." „Vi ste tako pažljivi, tako ljubazni", usne joj zadrhtaše. „Zaista računam na vas kao na prijatelja. Nema nikoga kome bih otvorila srce, sem Rerija, a on je mlad sav zauzet novim poznanicima i zabavama. Gđa Sketergud je vrlo dobra, ali je Vertova rođaka - prilika koju ne mogu da zaboravim. Sama sam. Vidite koliko me glupu pravi lord Vert. Ne možemo da se sastanemo, a da ne izbije svađa i tada sam isto tako grozna kao i on. Naročito večeras - obaveštava me, molim vas, da neće pristati na moju udaju bilo s kim dok je moj staratelj! To me je toliko naljutilo da mogu da pobegnem u Gretna Grin* samo njemu u prkos."

Trže se. „Draga moja rođako!" ,, O. naravno da neću. Nemojte me gledati lako uznemireno!" „Ne to - svakako ne to. ali - nemam prava da vas pitam - jeste li sreli nekoga?

Postoji li čovek s kojim smišljate,,.?" _______________

* Mesto u Škotskoj gde bi se odbegli parovi mogli venčati bez ikakvih formalnosti.

„Ne, časna reč." Nasmeja se. Njene oči se sretoše s njegovim i ona obori pogled.

Zacrvene se, svesna da je njegova ruka na njenoj i polako je izvuče. „Gde je gđa Sketergud otišla, pitam se."

On se diže. „Moram da idem. Kasno je." Zastade, ozbiljno je pogleda. ,,Imate Peresirina da mu se obratite, znam. Dozvolite da vam kažem da imate i rođaka koji će sve dati od sebe da vam bude na usluzi." „Hvala vam. Kasno je. Lepo što ste me posetili i doneli knjigu."

Uze njenu ruku koju je pružila i poljubi je. „Draga Džudit!"

Gđa Sketergud ušavši u tom trenutku u sobu oštro ga pogleda i ne pokuša da ga zadrži. Oprosti se i klanjajući izađe. „Postaješ vrlo bliska sa tim gospodinom, draga moja", primeti gđa Sketergud. „Rođak mi je, gospođo", mirno odgovori Džudit. „Da. Mogao bi biti. Mogu ti reći da imam malo pojma o rođacima. Nemam ništa protiv g. Tavernera, draga moja. Izgleda prijatna osoba. Ali tako je uvek. Manje podesan čovek je tim više prijatniji. Možeš biti uverena u to."

Džudit poče da sklanja svoj vez. „Draga gospođo, šta to znači? I ne pomišljam na udaju za njega!" „Nemoj se ponašati kao gospođice iz Bata, preklinjem te!" i gđa Sketergud podiže ruke. „To je vrlo dobar govor, sigurno, ali ti si br- ža od mnogih devojaka i dobro znaš. draga moja. da uvek postoji misao udaje između jedne ženske i zgodnog džentlmena, ako ne u njegovoj onda u njenoj glavi. Sad. ovaj rođak može da bude vrlo dobar za devojku ne naročitog značaja, ali li si naslednica i treba da gledaš visoko. Ne kažem da ne treba da mu uskratiš pažnju kao rođaku, ali draga moja. ne duguješ mu neku naročitu učtivost, a da ti on ljubi ruku i nazivate 'moja draga Džudit je previše." ,,Recite mi, molim vas, gospodo, koliko visoko moram da gledam?" ,O, draga moja, kad je neko bogat kao ti. Što je moguće više. Pomislila sam na Klarensa. ali tu je ona strašna Uredba o braku koja treba da se prebrodi, verujem da Regent nikad ne bi dao svoj pristanak." „Tu i gđa Džordan treba da se prebrodi", suvo dodade Džudit. „Glupost, draga moja. znam sigurno da je prekinuo s njom. Verujem da će zadržati svu decu - mislim ima ih desetoro, ali možda grešim." ,,Vi ste me obavestili madam, da je vojvoda predani otac."

Gđa Sketergud uzdahnu. „Dobro, zar nisam rekla da on ne odgovara. Mada moram reći. draga moja, kad bi postala njegova žena bila bi čudno protiviti se zbog nekoliko Fic-Klarensa. Mislila sam na to, ali ne bi išlo. Treba da gledamo na drugu stranu." „Gde treba da gledamo, madam? zapita Džudit ledeno. „Običan čovek je za mene suviše nizak, a kraljevski vojvoda suviše visok. Čula sam da njegova Visost od Devonšira nije oženjen. Da li da bacim oko i na njega ili potražim muža među erlovima?"

Gđa Sketergud je oštro pogleda. ,,Na šta misliš, draga moja?" ,,Ne bi li lord Vert bio podesan muž?" ,, O. najdraža moja. najbolji!" viknu gđa Sketergud. To mi je palo na pamet čim sam te ugledala!" ,,Mislila sam tako. Možda je zato njegovo gospodstvo odlučilo da živite sa mnom?" „Vert nije rekao hi reci. veruj mi!" odgovori gda Sketergud zapanjenog izraza na licu. „Nije, madam", i Džudit podiže obrve ne verujući joj. ,,Zaista nije! Bože. bolje da nisam govorila. Nisam imala nikakvu nameru to da spomenem, ali ti si počela o erlovima. i sada sam te razbesnela."

Džudit se nasmeja: „Ne, niste. Uverena sam da ne biste pokušali da me silom naterate na brak čija pomisao mi je odvratna." „Ne, ne bih, naravno, ali moram priznati žao mi je što o Vertu tako govoriš." „Nećemo govoriti o njemu. Idem u krevet."

Otišla je u krevet i brzo zaspala ali nešto posle ponoći probudilo je kucanje na vratima. Sede i upita: ,,Ko je?" „Jesi li budna? Mogu li da uđem?" ču se Peregrinov glas.

Pusti ga pitajući se kakva se nesreća dogodila,, On uđe sa svećom, stavi je na sločić pored kreveta uz veliku opasnost po svilene roza zavese. Bio je obučen za večernju zabavu u satenskim, do ispod kolena, pantalonama i somotskom kaputu, izgledao je jako uzbuđen. Džudit ga zabrinuto pogleda. ,,Da li se nešto rđavo desilo. Reri?" „Rđavo? Ne. kako bi bilo? Nisi spavala. Mislio sam da nisi još zaspala. Vrlo je rano." „Dobro sad ne spavam", nasmeši se. „Pomakni malo svecu, dragi moj! Izgoreću u krevetu."

Uradi to, sede na njen krevet, zagrli jedno koleno. Džudit je strpljivo čekala da kaže zbog čega je došao, a on kao da je pao u neki prijatan san, sedeo je i gledao svecu kao da vidi slike u njoj. „Reri, imaš li ili nemaš šta da mi kažeš", razonođena i malo ljuta ga upita.

Pogleda je: „O, ne ništa naročito. Poznaješ li ledi Ferford, Džu?" ,,Koliko znam ne. Treba li?" „Ne - to jest - mislim. Siguran sam da će te posetiti." „Vrlo sam joj zahvalna. Da li će mi se dopasti?" ,,O, da, mnogo! Vrlo je prijatna žena. Večeras su me predstavili njoj u Kovent Gardenu. Večerao sam sa Ficom, pomislili smo da vidimo komad i oni su bili u loži.

Fic poznaje porodicu, odveo me je, ukratko, mi smo im se pridružili posle u holu i ledi Ferford se naročito raspitivala za moju sestru i želela da te poseti, ali kako nije bila u Londonu - imaju imanje u Herfordširu, nije bila u mogućnosti. Rekla je da će sigurno doći." Pogleda je i poče da ispituje svoje nokte. „Može - ne znam - da dovede svoju kćer", dodade kao nemarno. ,,O, nadam se da hoće. Ima li samo jednu kćer?"

„Ne, verujem da ima veliku porodicu, ali gđica Ferford je sad ušla u društvo.

Zove se Hariel."

Gđica Taverner je znala šta joj je dužnost te smesta odgovori:" „Kakvo lepo ime!" „Da, zar ne? Ona je - mislim, jako lepa. Ne znam kako će se tebi dopasti ali smatram je neobično lepom." „Je li crnka ili plavuša?"

Nije mogao da da tačan odgovor. Čini mu se da ima plave oči, mogle bi biti i sive. nije siguran. Nije visoka, naprotiv, ali Džudit ne srne da misli da je sitna. Uostalom videće je.

Posle dosta dugog sličnog govora, ode u krevet ostavljajući sestru da razmišlja.

Nije navikla da ga vidi kako trči za nekom ženskom i ne može joj se zamErlti što je bila malo ljubomorna. Pokušala je da to odagna i uspela je. Kada je ledi Ferford, ljubazna razumna žena. četrdesetih godina, posetila kako je obećala dovela je svoju najstariju kćer i Džudit je na tenane posmatrala Peregrinovu čarobnicu.

Gđica Ferford je tek izašla iz učionice i bila plašljiva kako dolikuje sedamnaestim godinama. Oči velike kao kod gugutke posmatrale su Džudit s dosta straha, rumenela je kad bi joj se direktno obratila, usne bi zadrhtale tihim prijatnim molećivim osmehom. Lepih smeđih lokni, dobrog stasa ali Džuditi koja je bila Junonin tip izgledala je mala.

Kad je Peregrin ušao. što je vrlo brzo uradio, ledi Ferford ga je pozdravila s očiglednim zadovoljstvom i iskoristila priliku da njega i njegovu sestru pozove na večeru sledećeg utorka. Poziv je prihvaćen: Peregrin ga je prihvatio pre nego što se Džudita setila je li zauzeta. Pod izgovorom da pokaže gđici Ferford knjigu koju je prethodno Džudit gledala, uspe da je odvede malo u stranu, manevar kojeg je majka uočila s neprimetnim smeškom. Gđica Taverner zaključi da će njen posetilac biti naklonjen mogućoj prilici za udaju. Nije bila iznenađena. Peregrin je iz dobre porodice, lep i bogat. Nijedna majka sa pet kćeri, koje treba podesno udomiti, ne može se prekoreti ako tako dobru partiju malo okuraži. Kad se raspitala doznala je da je Ferford porodica vrlo ugledna i živi pristojno u ulici Albermarl. Kretali su se u najboljim krugovima bez želje da pripadaju društvu Karlton kuće. Imali su jednog sina u armiji, drugog na Oksfordu i trećeg u Itonu.

Kad je utorak došao društvo na večErl nije bilo mnogobrojno ali veoma odabrano i sve je prošlo bez neke smetnje, sem što je Lord Dadli. koji budući vrlo rasejan, zamisli sebe u sopstvenoj kući i glasno se izvini gđici Taverner što jedno od predjela nije bilo dobro. Rekao je da je kuvar bolestan.

Gospoda su se ubrzo pridružila damama posle večere; sto za vist je bio spreman, društvo sede, neki da igraju vist, a ostali igru sa lozovima. Gđica Ferford se namesti za sto sa lutrijom. Džudit nije bila iznenađena kad je videla Peregrina da seda pored nje. Setila se i u sebi se smešila što bi mu baš ovakvo veče pre nedelju dana bilo dosadno.

8 lako je očekivala. Peregrinova zanesenost za gdicu Ferford se nije smanjivala.

Nastavio je da izlazi, ali kadgod bi mu se ukazala prilika našao bi se na Ferfordovim stepenicama ili zabavi koju bi i oni posetili. Gđica Taverner obavesti rođaka da ne zna da li da se raduje ili ne. Zaljubljeni Peregrin je bio dosadan ali ako čari gđice Ferford mogu da ga drže podalje od kockarskih klubova i krčmi mora svakako da se raduje. Kad je shvatila da on misli na brak postala je sumnjičava. Izgledao joj je suviše mlad da misli na takvu stvar. Međutim posle mesec dana od kako je sreo gdicu Ferford složio se s njom. stegao hrabrost obema rukama i razgovarao s njenim roditeljima.

Ledi Ferford. koja pored toga što je želela svojoj ćerki sjajnu udaju zavolela je Peregrina i pokazivala veliku naklonost da ga primi u porodicu, ali ser Džefri mnogo razumniji smatrao je da mladi par treba da čeka. Nikako nije bio željan da izgubi svoju kćer i što je shvatljivo sumnjao je u stabilnost udvarača. Ipak je morao da zna kako je partija daleko bolja nego što se nadao za Hariet. Neće zabraniti vErldbu, ali zbog pojmova o uljudnosti veoma visokih, odbio je da sluša o bilo kakvoj prosidbi bez znanja i odobrenja lorda Verta.

Ta izjava natera Peregrina da kao bez glave ode svom staratelju.

Međutim Verta nije mogao da nađe. Tri uzastopne posete nisu urodile plodom, a neuspeo pokušaj da u pismu objasni sve njegovom gospodstvu propade i Peregrin se reši da ga potraži u klubu.

Ovaj plan je bio uspešniji. Pošto su mu rekli kod Vajta da Erl nije u gradu, kod Alfreda da nije dolazio u klub šest meseci, najzad ga otkri kod Vatjea gde je igrao makao. „O, tu ste. Tražim vas po celom gradu!"

Erl ga pogleda iznenađeno, skupi svoje karte. ,,Dobro sad kad si me našao, da li možeš da sedneš - držiš me na oku, ako hoćeš, dok završim igru?" ,,Žao mi je nisam nameravao da vas prekinem. Samo kod Vajta su mi rekli da niste u gradu, a kada sam svratio kod Alfreda da mesecima niste dolazili." ,,Hajde, pridruži nam se, reče ljubazni lord Alavanli. Ne treba da gubiš vreme kod Haf-Reda, dečko moj. A što se tiče Vajta verujem da ih je Vert podučio da kažu kako nije u gradu. Da li bi nam se pridružio?"

Peregrin polaskan, zahvali se i sede između ser Henri Majldmeja i gospodina jake crvene kose i plavih očiju, docnije je otkrio da je to lord Jannut. Ulozi su bili vrlo visoki i uskoro otkri da ga sreća izdaje. To ga nije mnogo mučilo uveren kako Vert ne može da odbije plaćanje za dugove koji su iznad njegovog sledovanja svaka tri meseca. Dobro je prihvatio gubitke i raspoloženo napisa i potpisa nekoliko dokumenata koje je Vert bezizlaznog lica prihvatio pošto je on držao banku.

G. Bramel koji je prišao da gleda igru diže jednu obrvu ali ne reče ništa. Veče je bilo dosta poodmaklo i igra se prekide pre nego što je banka otišla u druge ruke.

G. Bramel povede Erl a u potErl za hladnim šampanjcem, prošaputa. ,,Zar je morao da igra za tvojim stolom Džulijane? Zaista to ne izgleda dobro." „Mlada budala!" reče Erl hladno. „Nije baš na svom mestu."

Vojvoda od Bedforda priđe u tom trenutku sa lordom FredErlk Bentinkom i g.

Skefington, praveći krug oko g. Bramela i ništa se nije više reklo o Peregrinu i njegovim gubicima. Vojvoda koji je bio veliki prijatelj Boa želeo je njegovo mišljenje o nečem vrlo važnom. „Džordž, reci mi! Promenio sam krojača i ovo je kaput koji mi je novi čovek sašio. Šta kažeš na to? Odgovara li? Dopada li ti se kroj?"

G. Bramel nastavi da pijucka šampanjac, preko ruba čaše ozbiljno ga pogleda dok je krug oko njega ćutke čekao presudu. Vojvoda je zabrinuto stajao. G. Bramel ove oči se zadržaše na sjajnim zlatnim dugmadima, uzdahnu, a vojvoda ustuknu. ,,Dobro stoji: dopadaju mu se dugački repovi", reče lord Frede-rik. ,.Ko je sašio. vojvodo? Nugi?" ,,Okreni se", reče g. Bramel.

Vojvoda se poslušno okrenu i stajao je kriveći glavu preko ramena da vidi kakav je utisak njegovo odelo ostavilo na Boa. G. Bramel ga pregleda od glave do pete i polako ga obiđe. Kad je ispitivao je dužinu repova stisnu usne, zatim kroj ramena i podiže obrvu. Najzad uze rever između prsta i palca i pažljivo ga opipa. ,,Bedforde". ozbiljno reče, „da li ti ovu stvar nazivaš kaputom?"

Vojvoda se užasnu, u isto vreme i smešno i raspoloženo prekide smeh ostalih. „Ne, zaista, Džordž to je rđavo. Tako mi svega, izazvaću te!" „Možeš me izazvati. Bedforde, ali tu će i ostati, opominjem te. Nemam ni najmanju nameru da skratim svoj život na tako užasan način." ,,Da li si se ikad borio u dvoboju, Bramele?" pitao je g. Montegju prekoračivši stolicu. „Hvala Bogu. ne!" i Bo se strese. „ Imao sam spor u Čok Farmu, bio sam u užasnom stanju, nikad neću zaboraviti grozu prethodne noći." „Jesi li mogao da spavaš?" zapita lord Vert. „Ne, ni trena. Zora mi je bila vesnik smrti, i ja sam je gotovo dočekao sa zadovoljstvom. Koraci mog sekundama pokvariše to ose? ćanje, jer je pažljivo objašnjavao sve užasne pojedinosti i tako uništio i ono malo, vrlo malo hrabrosti koja je preostala od noći. Napustili smo kuću, i nikakva nesreća, ni pometnja se ne desi na našem putu. Stigli smo, po meni, suviše rano, četvrt sata pre vremena."' Zaustavi se, zatvori oči savladan sećanjem. „Nastavi, Džordž, šta se desilo?" pitao je vojvoda uveliko raspoložen.

G. Bramel ponovo otvori oči i osveži se šampanjcem. ,,Pa, Bedforde, nikoga nije bilo. i dok sam Čekao protivnika svaki minut mi je izgledao kao vek proveden u strahu i gušenju. Najzad sat na obližnjoj crkvi pokaza da je čas došao. Gledali smo u pravcu grada ali ni znaka od protivnika. Moj prijatelj, vojnik, nagovesti da se satovi razlikuju, činjenicu koju sam vrlo dobro znao i mislio da je mogao da me

poštedi zadovoljstva da čujem primedbu: ali sekundant je uvek tako đavolski dobroćudan prijatelj! Sledećih četvrt sata prođe u strašnoj tišini. I dalje niko se nije pojavljivao čak ni na horizontu. Moj prijatelj zviznu, proklet bio. izgledao je razočaran. Pola sata prođe i dalje nikoga, i najzad sat. Moj senturion mi priđe, ovog puta pravi prijatelj i reče mi, verujte mi, najslađim glasom kojeg sam ikad čuo: Pa. Džordž. mislim da možemo krenuti. Zamislile moje olakšanje! E moj prijatelju skinuo si mi breme s leđa; hajdemo smesta!"

Gromoglasan smeh pozdravi ga i dovede ostali svet. Peregrin je bio među njima i čuo staratelja kako govori: „Da li je tvoj protivnik doživeo nesreću koja je tebi izmakla. Džordž, ili je njegov sekundant bio manje odlučan od tvog?"' „Verujem da je shvatio na vreme grešku iz etikecije kad me je izazvao."

Peregrin se probi do Verta i dodirnu mu rukav. Erl se okrenu i namršti: „Šta je Peregrine?" „Mislio sam da ste otišli", reče tihim glasom. „Moram da razgovaram s vama. znate zato sam i došao. „Dragi dečače, ne možeš kod Vatjea razgovarati. Dođi sutra ujutru kod mene." ,,Da, ali hoćele li bili lamo? Već sam tri put dolazio, nikad niste kod kuće. Zar ne bih mogao da se vratim sada s vama?"' ,,Možeš doći sutra", umorno ponovi. U međuvremenu prekidaš g. Bramela."

Peregrin pocrvene, izvini se žurno se povuče baš kad je lord Al-vanli prilazio.

Bucmasto lice lorda Alvanlija bilo je zabrinulo. Stavi ruku na Vertovo rame. ,,Džulijane. lako sam glup čovek, molim te oprosti mi! Znaš bio si tako opor s dečakom zato sam ga pozvao da nam se pridruži.'' ,,Kad samo ne bi bio dobrog srca. Sasvim sam ga dobro prekoreo kad si se ti umešao." ,,Naravno, nije trebalo da nas prekida za stolom"", priznađe Alavanli. ,,Ali mlad je i vrlo mio dečak. koliko sam video." „Tačno. Biće miliji kad ga budu prekoreli nekoliko puta. Džordž ti možeš to da uradiš.'"

G. Bramel mahnu glavom. ,,Dragi moj Verte ne možeš očekivati da učinim više.

Jednom sam mu dao ruku celim putem do Vajta" ,,A, možda je zbog loga tako nepristojan. Bolje da si ga izbrusio na svoj način." ,,Mislio sam da želiš da ga uvedem u društvo'', odgovori žalosno Bo. Da li zbog urođenog nestrpljenja ili iz straha da ne propusti svog staratelja.

Peregrin je stigao u Kavendiš Skver u pola jedanaest sledećeg jutra na vreme da mu kažu da se njegovo gospodstvo oblači. Nije imao šta da radi, pola sata je vrteo palčeve u salonu, preleteo pogledom novine i u sebi ponavljao sve što hoće da kaže.

U pola jedanaest ga obavestiše da će ga njegovo gospodstvo primiti. Išao je za čovekom širokim stepenicama i ušao u erlovu spavaću sobu. Bila je to prostrana soba, krevet sa baldahinom je zauzimao čitav zid. Veoma fin komad podupret bronzanim grifonima i zavesama tamnocrvene boje koje su dva manja grifona na postoljima nosili. Peti grifon iznad baldahina raširenih krila spreman za let držao je

sve zavese u svojim kandžama. Peregrin impresioniran sjajem nekoliko trenutaka je stajao i gledao.

Erl koji je sedeo za toaletnim stolom sa izvučenom fiokom i gornjim delom u ogledalu, letimično ga pogleda i nastavi da se doteruje.

Peregrin pošto je uočio sve detalje potraži staratelja i videći ga trepnu na elegantan domaći ogrtač od brokata. požele da može da postigne izvanredan nered crnih lokni. Bile su očetkane u stilu koji Peregrin pogodi da je au coup de veni. Proćerdao je pola sata pokušavajući da svoje plave lokne uredi na isti način i morao je da se zadovolji heruvimskim stilom. „Dobro jutro, Peregrine. Izabrao si vrlo rani sat za posetu. Ne treba da čekaš Fostere. Stani, dodaj mi paket kojeg ćeš naći na stolu. Hvala, možeš ići."

Foster namesti stolicu za Peregrina i izađe. Peregrin sede i neugodno pogleda na hartije koje je predao erlu. Nije bilo teško prepoznati ih. „To su moji dugovi, zar ne?" „Da. To su tvoji dugovi. Da ih sredimo pre nego što idemo dalje."

Peregrin se zabrinuto zaustavi na mirnom profilu i ovlaži usne. „Pa - pa, stvar je u tome - mislim da ne mogu. Nisam siguran koliko sam izgubio prošle noći, ali..." ,,O, ne više od četiri hiljade, čini mi se." „Ne više od - O! Pa dobro, uostalom, to nije tako velika suma. zar ne? Hrabro će Peregrin. „To", reče Erl uzimajući tanak nož iz otvorene fioke i poče da seče nokte, „zavisi uveliko od tvog bogatstva." „Da'', složi se Peregrin. „Tačno. Ja - ja sam prilično bogat, zar nisam?" ,,U ovom trenutku imaš ono što bih ja nazvao džeparac." „Mislite imam onoliko koliko mi dozvoljavate'-, reče Peregrin nezadovoljnim glasom. „Milo mi je da shvataš. Počeo sam da se bojim da ne." „Naravno, shvatam. Ali novac je tu. zar nije? Pitanje je samo da mi unapred date nešto."

Erl spusti nož i umoči prste u činiju s vodom pored lakta. Poče pažljivo da ih briše. „Ali ja nemam nameru da ti išta dam unapred."

Peregrin se ukoči. „Kako to mislite?"

Erl diže oči i hladno pogleda svog štićenika. „Vas dvoje, ti i tvoja sestra pripisujete mi da se nejasno izražavam, iako sam uveren da to ne zaslužujem.

Zaista mislim ono što kažem." „Ali vi ne možete odbiti da platim dugove časti!" negodujući reče Peregrin. „Da li ne mogu? Imam utisak da mogu." „Prokletstvo, nikad nisam čuo tako nešto. Moram platiti svoje dugove." „Prirodno", složi se Erl. „Pa, kako, do đavola, mogu ako nećete da odrešite kesu? Moji džepovi su skoro prazni do sledećeg tromesečja." „Nisam znao, ali mi nije teško poverovati. Saosećam s tobom." „Saosećate! Kakvu korist imam od toga?" uzviknu dobro uvređen Peregrin.

„Bojim se, nikakvu. Skrećemo malo s puta, zar ne? Ti mi duguješ nešto više od četiri hiljade funti - ako pregledaš ove papire naći-ćeš tačnu sumu - i ja bih želeo da znam kad ćeš mi platiti." „Vi ste moj staratelj. Vi imate nadzor nad celim mojim bogatstvom!"

Erl podiže svoju lepo manikiranu ruku. „O, ne, Peregrine! Moraš me, molim te, izostaviti kao tvog staratelja. Kao staratelj već sam saopštio da nemam nameru da ti pomognem da proćerdaš svoje bogatstvo. Kao tvoj kreditor želeo bih da znam kada će ti biti pogodno da otkupiš ove papire."

Peregrin poražen, podiže bradu i mirnim glasom koliko je mogao izusti. „U tom slučaju, ser, moraću da vas zamolim da sačekate sle-deće tromesečje, kada ću biti u stanju da vam platim, ne sve. ali veći deo kojeg vam dugujem" Erl ga ponovo pogleda tako da se nesrećni Peregrin oseti malim. Bilo mu je vruće i neprijatno - „Možda kao tvoj staratelj - trebalo bi da ti kažem - da je uobičajeno da se dugovi časti izmiruju odmah", tiho reče.

Peregrin je goreo, steže ruke na kolenima i promuca: „Znam." „Inače", reče Erl i nežno namesti jedan od prevoja na kravati, „možeš biti primoran da napustiš članstvo u klubovima."

Peregrin naglo ustade. „Imaćete novac do sutra ujutro, lorde Vert", glas mu je drhtao. ,,Da sam znao kakav stav ćete izabrati ja bih udesio plaćanje pre dolaska vama." „Jedna stvar treba da ti bude jasna - sad govorim kao tvoj staratelj, Peregrine. Ako nađem bilo kad za ove dve godine da si posetio Hauarda i Gibsa, ili bilo kog zelenaša vratićeš se u Jorkšir do punoletstva."

Bled kao smrt Peregrin je buljio u erla i kao paralizovan reče: „Šta da radim? Šta mogu da uradim."

Erl mu pokaza stolicu. „Sedi."

Peregrin sede i zabrinuto gledaše staratelja. „Da li shvataš da mislim ono što govorim? Niti ću ti dati novac za tvoje kartaške dugove, niti dozvoliti da odeš kod zelenaša." „Da, razumem." Jadan Peregrin se pitao šte će s njim biti. „Vrlo dobro", reče, pokupi hartije, pocepa ih i baci u korpu za otpatke. U prvom trenutku Peregrin oseti veliko olakšanje. Izgubi dah i boja mu se povrati. Tada ustade, gurnu ruke u korpu. „Ne, ne igram da ne platim, gospodine! Ako nećete da mi date unapred moj novac dozvolite da ga dobijem na svoj način, zadržite hartije do punolelstva. molim vas!"

Erlova ruka obuhvati njegov zglavak i stisak tih tankih prstiju na-tera Peregrina da zadrhti. ,,Pusti ih."

Peregrin koji je držao u ruci pocepanu hartiju nastavi da drži. „Neću. Izgubio sam novac u fer igri, i ne mogu se toliko obavezati prema vama! Vi ste dobri, preterano ljubazni, uveren sam - ali više volim da izgubim sve svoje bogatstvo nego da primim takvu velikodušnost!"

„Pusti ih", ponovi Erl. ,,I nemoj sebi da laskaš da uništenjem ovih papira pokušavam da sam ljubazan prema tebi. Ne želim da me smatraju ćovekom koji je dobio četiri hiljade funti od svog štićenika." „Ne vidim značaj u tome." ,,Onda si veoma tup. Opominjem te da moje strpljenje nije bezgranično. Pusti ih", i dok je govorio još jače steže. Peregrin glasno udahnu, pusti zgužvanu hartiju da padne u korpu. Vert diže ruku. „Šta si želeo da mi kažeš", mirno upita.

Peregrin se okrenu prozoru i ne videći ništa gledao je napolje dok se jedna ruka igrala sa kićankom zavese. Celim svojim stavom je pokazivao da je u velikim mukama. Erl ga je posmatrao sa malim sme-škom u očima. Posle izvesnog vremena dok se Peregrin i dalje borio sa sobom, on ustade, skinu domaći ogrtač i baci ga na krevet. Uze kaput i obuče ga. Pošto ga je pažljivo namestio, otrese mrvicu sa svojih sjajnih čizama, pogleda se kritički u ogledalo, uze Sevres burmuticu i reče: „Hajde! Završićemo naš razgovor dole."

Peregrin se nerado okrenu. „Lorde Verte", poče duboko uzdahnuvši. „Da, kad siđemo", i erl otvori vrata.

Peregrin se ukočeno nakloni i stade da ga propusti. Ležernim korakom odvede ga u prijatnu biblioteku iza salona. Sluga je baš spustio poslužavnik sa čašama i flašom na sto. Namesti ih po volji, povuče se i za sobom zatvori vrata.

Erl nasu vino u dve čaše. Jednu pruži Peregrinu. „Madera. ali ako više voliš mogu li ponuditi šErl." „Hvala, ništa za mene", reče Peregrin nadajući se da dobro podražava hladno dostojanstvo njegovog gospodstva.

Očigledno nije. „Ne budi glup."

Peregrin ga pogleda, spusti pogled, uze čašu i promrmlja hvala.

Erl se namesti u udobnu fotelju. ,,A sad, šta je? Shvatio sam da je stvar vrlo važna, pošto si me tražio po ćelom gradu."

Kako glas njegovog staratelja nije bio kao obično suv i leden, Peregrin koji je bio rešen da ode i ne spomene posao zbog kojeg je došao, predomisli se, baci brz pogled na erla i izbrblja. „Hoću da govorim s vama o - o jednom delikatnom predmetu. U stvari, braku!" Proguta pola čaše vina, ponovo pogleda erla, ovog puta prkosno.

Vert samo diže obrve. „Čiji brak?" „Moj!" „Zaista!" stisnu čašu i leno posmatraše zagasitu boju vina. „Malo mi izgleda iznenada. Ko je ledi?"

Peregrin koji je očekivao izričito odbijanje skupi snagu na ovo mirno primanje vesti naže se napred u stolici. „Verujem da je ne poznajete, ser, mada morate znati njene roditelje ako ništa ono bar po čuvcnju."

Baš je prinosio čašu ustima, ali ponovo je spusti: „Znači, ima roditelje", reče sa izvesnom dozom iznenađenja u glasu.

Peregrin otvori oči. „Naravno da ima roditelje! Šta to mislite?" „Očigledno o nečem drugom. Ali nastavi ko su ti roditelji koje znam po čuvenju?"

„Ser Džefri i ledi Ferford". pažljivo ga pogleda da vidi kako je primio ovu vest. ,,Ser Džefri je. čini mi se, član Bruka. Žive u ulici Albermar! i imaju imanje blizu St. Olbansa. Član je parlamenta." „Zvuče vrlo ugledno. Naspi sebi još jednu čašu vina i reci mi koliko dugo poznaješ porodicu." ,, O mesec dana!" Peregrin ga u vErl, ustade i priđe stolu. „To je svakako dugo vreme". reče ozbiljno Erl. „ O, ne bojte se da sam se juče zaljubio. Sasvim sam na čisto. Mesec dana je dovoljno za to." „Ili dan, ili sat", zamišljeno će Erl. „Pa da budem iskren", povErl se Peregrin crven u licu. „Bio sam siguran čim sam bacio pogled na gđicu Ferford, ali čekao sam jer sam znao da ćete me sas..." zbunjen, zaustavi se, „Mislim..." „Saseći", dopuni Erl. „Verovatno si bio u pravu." ,,Možda me ne biste saslušali" branio se Peregrin. „Ali sad shvatate da je ozbiljno. Jedino pošto nisam punoletan, ser Džefri ne dozvoljava da se išta sredi dok se ne dobije vaš pristanak." „Sasvim u redu." „Ser Džefri će se složiti ako niste protiv, ledi Ferford je takođe raspoložena.

Nema zamerki."

Pogleda ga s nipodaštavanjem ali ne neljubazno. „Bio bih iznenađen da ih ima." „Dobro imam li dozvolu da se udvaram gđici Ferford. Naposlet-ku vama to ništa ne znači!"

Ne odgovori odmah. Gledao je prilično zagonetno svog štićenika tad zamišljen otvori burmuticu.

Peregrin se vrpoljio po sobi i najzad planu, „do đavola, zašto biste bili protiv?" „Nisam svestan da sam se protivio. U stvari, malo sumnjam, ali ako si kroz šest meseci istog mišljenja rado ću pristati." „Šest meseci!" uzviknu Peregrin užasnut. „Da li si mislio da oženiš gđicu Ferford odmah." „Ne, ali mi - nadao sam se da ćemo se odmah veriti." „Naravno. Zašto ne?"

Peregrin se razvedri. ,,O, to je nešto. Ne vidim zašto treba toliko vremena da čekamo. Ako bismo bili vereni tri meseca,,." „Krajem šestog meseca razgovaraćemo o ženidbi. Nisam sad raspoložen."

Peregrin nije bio zadovoljan ali kako je očekivao gore, ljubazno je prihvatio, samo je pitao da li bi vErldba mogla odmah da se objavi." ,.To ne menja ništa--, reče Erl koga izgleda ta stvar nije više zanimala. „Uradi kako hoćeš. Tvoja buduća tašta će bez sumnje obave-stiti sve svoje poznanice, prema tome može i formalno ako želiš." „Ledi Ferford je", strogo će Peregrin, „vrlo suReriorna i iznad toga." „Ako je iznad toga da obezbedi muža sa imanjem od dvanaest hiljada funti prihoda godišnje, onda je jedinstvena", reče zajedljivo Erl.

9

Veridba je objavljena u Morning Poustu i kao najneposredniju posledicu dovela je admirala Tavernera u ulicu Bruk s novinama pod rukom i strogim negodovanjem na licu. Nije gubio vreme na ljubaznosti niti ga je prisustvo gđe Sketergud sprečilo da kaže šta misli. Želeo je da zna šta su radili i zašto su dozvolili da Peregrin upropasti svoju budućnost. „Gđica Hariet Ferford! Ko je gđica Hariet Ferford?

Mislio sam da nije moguće kad sam pročitao. Možeš biti siguran, rekoh (jer je Bernard bio sa mnom). Možeš biti siguran sve je to prokleto zvrndanje! Neće se valjda dečak zakačiti za prvo lepo lice koje vidi. Ali vi ne govorite; ništa ne kažete.

Je li istina?"

Gđica Taverner ga zamoli da sedne. „Da. gospodine, istina je." Admiral promrmlja kroz zube nešto kao psovku, zgužva novine i baci ih u ugao sobe. „Ne vredi govoriti! Da li je ikad postojao tako rđavo urađen posao? Prokletstvo, dečko nema više od devetnaest godina! Ne treba da se ženi u tom dobu! Tako mi Boga, čudim se Ver-tu! Ali verujem, urađeno je bez njegovog znanja?"

Gđica Taverner je bila primorana da otkloni i poslednji zračak nade mirno izjavivši da je vErldba objavljena sa erlovim odobrenjem.

Admiralu je bilo teško da to poveruje. Uzviknu i završi da ne može da shvati. „Vert ima neki đavolski smišljen plan! Voleo bih da znam šta je! Oženjen pre dvadesete! O to će đavolski koštati!"

Gda Sketergud koja nikad nije bila omiljena admiralu, zatvori kutiju za rad i prekornim tonom reče: „Sigurna sam da ne znam šta mislite, gospodine. Molim vas, kakvu igru moj rođak igra? Nije loša stvar da se mlad čovek koji naginje ludostima veri sa uglednom devojkom kao što je gđica Ferford. To će ga uravnotežiti, a što se mene tiče nimalo ne sumnjam da će biti šarmantna žena."

Admiral se pribra. „Mislim, prokl…, ništa ne mislim. Zaboravio sam da ste u srodstvu s njim. Peri sa svojim bogatstvom da spadne na bednu ćerku baroneta!

Zaista loša stvar!"

Bio je vidno neraspoložen i gđici Taverner pogađajući pravi razlog bi krivo što se toliko izložio. Nije znala šta može reći jer najaviše još jednog posetioca i razgovor stade.

Drugi posetilac nije bio niko drugi do vojvoda od Klarensa. koji je ušao sa smeškom na dobroćudnom licu i prostosrdačnim pozdravom. Gđica Taverner se zabrinu što je došao kad je stric tu, ali admiralovo ponašanje pretrpe očiglednu promenu. Ako nije pružao crvenim licem i zakrvavljenim očima pouzdan izgled, bar nije ništa rekao za vreme vojvodine posete što bi uvredilo bratanicu. Njegova učtivost je bila suviše ponizna da bi joj se dopala, ali vojvoda se, pretpostavi, često sreće s laskanjem i smatra ga običnim. Ostao je samo pola sata i nije skrivao

naklonost prema gdici Taverner što je upalo u oči admiralu. Ćim se vojvoda poklonio i izašao, ne uzdrža se: „ Nisi mi kazala da si lako dobra sa Klarensom, draga moja nećako. Ti zaista visoko letiš. Ali bilo bi loše ohrabriti ga. znaj. Možeš crveneti ali ne možeš poreći da ti se udvara. Tu nema nade. Ti brakovi nisu za tebe. Ništa ne može biti gore! Seti se gdice Ficherbert, otišla je da živi u Golden Grinu! Seti se one jadnice koju je Saseks oženio u Rimu - a bila je iz bolje porodice od tebe, draga moja. ostavljena ne znam gde, da živi sa dvoje dece i prosjačkom svotom za izdržavanje, odbačena!" „Vaše upozorenje je sasvim nepotrebno. Nemam nameru da se udam za vojvodu od Klarensa čak i kad bi me prosio - događaj koji ni ne očekujem."

Admiral je osetio da je dovoljno rekao. Izvini se i ubrzo ode. „Pa, draga moja", primeli gđa Sketergud. ,.ne želim da budem stroga prema tvom rođaku, ali moram reći da admiral ne odgovara." „Znam." „Jasno je da ne želi da vidi Perija sa dečjom sobom punom zdrave dece koja stoje između njega i titule. Moraš mi oprostiti, draga moja, ne znam kako su stvari sređene." „Moj stric bi nasledio titulu ako Peri umre bez sina. i jedan deo - samo ono što je zaveštano, a to je vrlo malo. Ja sam ta koja sve nasleđuje." „Vidim", zamišljeno će gđa Sketergud. Kao da je htela nešto da doda ali se predomisli i predloži da se pripremi kočija i odvezu se u Bond strit gde će moći da nađe odgovarajuću boju finog pamuka za ručni rad.

Pošto je gđica Taverner morala da promeni knjigu u biblioteci kod Hukama složi se i obe gospe krenuše u otvorenoj kočiji. Dan je bio (mada novembar) neobično blag, čak se ni gda Sketergud nije plašila zapaljenja pluća ili štetnog vazduha po ten.

Stigle su u Bond strit posle dva časa i nađoše je kao obično u to vreme punu kočija i uglednog sveta. Nekoliko kola i osedlanih konja je čekalo ispred hotela Stivn, kočija gđice Taverner prođe pored vrata Džeksonovog salona boksa, ugleda brata sa g. Ficdžonom kako ulaze. Mahnu mu, ne zaustavi se već doveze gđu Sketergud do trgovine sitnom robom, i odveze se do biblioteke.

Vratila je knjigu Priče modernog života, gledala nova izdanja kad oseti da je neko dodirnu za rukav, okrenu se i vide rođaka.

Pruži mu ruku u rukavici. ,,Kako ste? Može svako da se sretne kod Hukama bilo kad. Recite mi da li ste pročitali ovaj roman? Slučajno sam ga uzela sa police. Ne znam ko je pisac, ali pročitajte gde sam ga otvorila."

Pogleda preko njenog ramena. Prstom je pokazivala na red. Dok je čitao posmatrala ga je smešeći se da vidi utisak.

Milo mi je. Izgleda pravi džentlmen; mislim, Elinor, da mogu da ti čestitam na skorašnji vrlo ugledan položaj u životu. „Meni, brate! Na šta misliš? „Dopadaš mu se. Dobro sam ga posmatrao i ubeden sam. Koliko je njegov prihod?" „Mislim oko dve hiljade godišnje."

„Dve hiljade godišnje? "i pošto je uspeo da se oduševi i bude velikodušan dodade. „Elinor, od sveg srca želim za tvoju ljubav da je dvaput više."

Smeh uveri gđicu Taverner da je primio pasus onako kako je verovala da mora. „Sigurno pisac ima vrlo živahan duh? Resila sam da uzmem knjigu. Izgleda da se radi o običnim ljudima, i verujte mi, umorna sama od sicilijanskih i italijanskih grofova koji se čudno ponašaju. Razum i osećajnost. Dobro posle Ponoćnih zvona i Strašnih misterija ova knjiga mi prijatno zvuči, slažete li se.?" „Nema sumnje. Nisam na nju naišao ali ako vam se dopadne svakako ću je poručiti. Da li ste u šetnji? Mogu li da vas pratim?" „Kola me napolju čekaju. Treba da svratim kod Džounsa po gdu Sketergud.

Možete me otpratiti."

Ljubazno je prihvatio i pošto je pomogao, sede pored nje i ozbiljno reče: „Verujem da vas je moj otac posetio jutros."

Klimnu glavom. „Da, stric je ostao s nama oko jedan sat." „Pogađam zbog čega. Žao mi je." „Nema potrebe. Smatra da je Peri suviše mlad za ženidbu i delimično se slažem s njim." „Rerijevi prijatelji moraju to osetiti. Šteta je. Video je vrlo malo sveta i u devetnaestoj ukus nije stalan. Moj otac nije verovao u rane brakove. Ali još može da propadne." „Ne mislim. Peri je mlad, ima svoju volju i jednom kad se odluči ne menja.

Verujem da je naklonost duboka, svakako je obostrana. I ma koliko žalim što se rano verio ne bih volela da se raskine."

Složio se. „Bilo bi loše. Možemo samo da mu poželimo sreću. Ne poznajem gđicu Ferford. Sviđa li vam se?" „Vrlo mila. dobra devojka." „Radujem se. Venčanje se neće dugo odlagati?" „Nisam sigurna. Lord Vert govori o šest meseci. ali Reri se nada da će ga nagovoriti da pristane na raniji datum. Ne znam kako će uspeti." „Mislim, lord Vert će verovatno naći načina da ga odloži."

Upitno ga poglda. Zatrese glavom. „Videćemo, a moram priznati da sam malo zabrinut. Ne razumem Vertov pristanak na vErldbu. Možda ga pogrešno sudim."

Kočija se zaustavi ispred sitničarnice i kako je gđa Sketergud tad izašla Džudit nije mogla da nastavi razgovor. Rođak siđe, pomože gdi Sketergud. Odbi da se ponovo popne, imao je posla u blizini; ostaviše ga na pločniku i polako se odvezoše niz ulicu. Kada su stigli preko puta Džeksona kočijaš je morao zaustavili konje radi gužve i pre nego što su krenuli dva džentlmena izađoše iz Salona i zaustaviše se baš pored kočije. Jedan je bio lord Vert, drugi pukovnik Armstrong. bliski prijatelj vojvode od Jorka koga je gđica Taverner slabo poznavala. Obojica se pokloniše; pukovnik Armstrong nastavi dalje, a Vert priđe kočiji. ,,Pa, moja štićenice? Kako si rođako?" „Ideš li u našem pravcu. Možemo li te povesti?" ,,Do kraja ulice, ako hoćete."

Gđica Taverner je gledala izlog sa šeširima na drugoj strani ulice, očevidno zadivljena žutim satenskim šeširom ukrašenim leopardovim narandžastim tačkama i zelenom trakom, ali na reci gde Sketergud okrenu glavu i nerado obrati pažnju na ono što je rekla. ,,Vrlo mi je milo što smo na tebe naišle, Džulijane. Tri dana želim da te pitam, šta si mislio kad si dozvolio da se Reri veže na taj način. Ne, da imam išla protiv gđice Ferford, sigurna sam da je mila, divna devojka! Ali znaš mogao je mnogo bolje da prođe. Kako to da si tako spremno dao svoj pristanak?" „Mora da sam bio u veoma dobrom raspoloženju. Zar ti se ne dopada veza?" leno dodade. „Ugledna je, ali ne briljantna, a moram priznati. Reri je suviše mlad."

Ne odgovori. Gđica Taverner podiže oči ka njegovom licu. „Mislite li da je mudro pustiti ga da se oženi?" „Nije još oženjen, gđice Taverner."

Kočije krenuše. „Ali sad kad je javno objavljeno mora da je sređena stvar.'' „Svakako. Tuce stvari mogu da se dese i spreče ga." ,,Kao častan čovek ne može da odustane." ,,Tačno, ali ja mogu da ga natcram, ako mislim da je stvar u redu." ,,Ako vam se ne dopada zašto ste mu dozvolili da se vErl?" „Jer ni najmanje ne želim da ubedi gđicu Ferford da pobegnu i krišom se venčaju." „Treba li da razumem kako ne želite da se oženi?" „Nikako. Zašto bih?"" Okrenu se da uputi kočijaša da će sići na uglu. Kočija skrenu u Pikadili i zaustavi se. Izađe i zaslade s rukom na vratima. Nežno pogleda gđicu Taverner i samo dodade: „Verujte mi, dobro vodim vaše stvari. Kuda ćete odavde? Da li da kažem kočijašu?" ,, O, idemo da pogledamo novi most preko reke. On zna. Milo mi je što smo te srele. ne sumnjam da ima dosta u onome što si rekao. Odlaziš kod Vajta, pretpostavljam? Ne znam šta bi gospoda radila da nema klubova."

Ne odgovori već se samo pokloni i siđe. ,,Draga moja, možeš reći šta hoćeš, ali sem g. Bramela, nema čoveka u gradu koji se tako dobro oblači kao Vert. Takav stav! Verujem da se možeš ogledati na njegovim čizmama kao u ogledalu." „Nikad nisam poricala veštinu lorda Verta da bude po modi. Jedino što me iznenađuje što ga vidim da izlazi iz Džeksonovog Salona za boksovanje." ,, O, draga moja, rekla bih da je samo otišao da otprati pukovnika Armstronga", izvini ga gđa Sketergud. „Vrlo verovatno", složi se Džudit prezrivo se smešeći.

Peregrin koji je ušao u Salon kad je Vert hteo da ode takode se iznenadio. Da se njegovo gospodstvo boksovalo bilo je očigledno jer je izlazio iz svlačionice i zaustavio se da izmeni par reči sa Džeksonom. Ugleda Peregrina na drugom kraju, klimnu mu i upita: „Kako se moj štićenik razvija, Džeksone?"

Džekson pogleda preko ramena. „Ser Peregrin Taverner, milorde? Pa, pokazuje borbenost, uvek uzima vodstvo, ali ponekad podbaci. Izdržljiv je i još neiskusan.

Da li biste ga videli u jednoj rundi?" „Bože sačuvaj. Reci mi Džeksone da li bi mogao da mi nadeš jednog mladića, teške kategorije koji obećava i bio bi rad da zaradi koju paru - van ringa?"

Džekson ga radoznalo pogleda. „Krib zna mnoge mladiće, milorde. Dečaci koji bi se rado tukli za pet gvineja - je I' to."

Vert klimnu. ,,Lako ih je naći, ali zar vam je potreban?" „Sad mi je palo na pamet da mi može biti. Videću Kriba." Okrenu se kad pukovnik Armstrong izađe iz svlačionice prilično zagrejan. „Je si li gotov, Armstronge?" „Izgleda da jesam. Mogu da se zakunem da si mi kilograme skinuo. Džeksone.

Ne znam kako obojica uspevate da ostanete tako svezi." „Njegovo gospodstvo se danas lako borilo." „Šta, plašljivo?" nasmeja se Armstrong. „Ne, ne plašljivo, više se igrao. Ali vi bi trebalo da dolazite redovnije, pukovniče.

Posle tri minuta nemate daha i ne dopadaju mi se vaši nasrtaji." „Pokušavam da vas udarim", nasmeja se pukovnik. „Nećete tako uspeti, gospodine", i mahnu glavom. Izvinite me gospodo, idem, treba jedan od mojih mladića da vežba sa g. Ficdžonom." „Dobro, odlazim. Dolaziš li Verte?" „Da. Uradi što možeš sa mojim štićenikom. Džeksone - što se tiče one druge stvari. Uveren sam da mogu da računam na tvoju diskreciju." „Budite uvereni u to. milorde."

Erl izađe sa svojim prijateljem. G. Džekson obrati pažnju prido-šlicama, nađe jednog od svojih instruktora za Ficdžona i stade kritički da posmatra Peregrina, golog do struka kako udara loptu za vežbanje. Uskoro ga uze da se s njim bori. zatim Ficdžona i ostavi ih da se ohlade. „Oh. kako ne mogu da vas uhvatim kad ne pazite?''

Dahtao je Ficdžon. „Pokušavam iz sve snage." ,,Ne dovoljno brzo, g. Ficdžone. Morate vše da mislite na rad s nogama. Neću dozvoliti da me udarite dok to ne zaslužite." „A šta je sa mnom?" pitao je Peregrin brišući znoj sa očiju. „Polako dolazite u formu, ali morate držati glavu. Unervozite se. Otiđite u Fajvz Kort sledećeg utornika na boks mečeve i videćete lepo boksovanje." „Ne mogu", reče Peregrin ogrćući se peškirom. „Idem u Kok-Pit (borbu petlova). Gospoda iz Jorkšira protiv gospode iz Kenta za hiljadu funti i četrdeset gvineja po borbi. Treba da dođete Džeksone. Ja sam za VenzbErl sivog - nikad nije pobeđen!" „Daj mi pravog gustog perja crvenog! Ne sviđaju mi se vaši sivi, ili plavi ili crni.

Crvena je jedina boja za borbenog pella." „Zaboga, Fic, to je najveća glupost koju sam čuo! Ništa ne može da se mErl sa VenzbErl sivim!" „Sem crvenog", tvrdoglavo će g. Ficdžon.

„Ima dobrih petlova svih boja", umeša se Džekson. „Nadam se vaš će pobediti, ser Peregrine. Došao bih ali sam obećao g. Džounsu da ću pomoći oko Fajvz Korta."

Mladići u svlačionici zaboraviše na neslaganje dok su se pljuskali vodom, a pomoćnik ih brisao. Ali dok je Peregrin oblačio košulju seti se rasprave i pozva Ficdžona da dođe u utorak u Kok-Pit Rojal i vidi borbu. G. Ficdžon rado prihvati žaleći pošto je rođen u Saseksu što ne može da uvede svog crvenog u bitku sa Peregrinovim sivim. „Koliko je težak? Moj je tačno četiri funte." „Moj je nešto preko. Tri godine star, najoštrije kandže. Moj čovek ga je pripremao ovih šest nedelja Sad ga je ostavio da se odmara" Iznenada se seti nečega. „Uzgred budi rečeno, Fic. ako sretneš moju sestru nemoj joj reći da sam doveo petla iz Jorkšira." „Gospode, ne razgovaram sa ženama o borbi petlova. Reri", prezrivo će g.

Ficdžon. „Biću tamo u utorak." „Kakav je meč?" ,,Šesnaest." „Rđav broj, ne volim parne." I g. Ficdžon zavrte glavom. „Znači u pola šest?

Videću te tamo."

Nije bio mladi gospodin koji je navikao da bude tačan, ali kako mu je sat išao dvadeset minuta unapred, a on nije znao, stigao je u Kok-Pit Rojal u utorak uveče baš kada su merili petlove. Pridruži se Peregrinu, vide kad su sivog vadili iz torbe i znalački ga pogleda. Priznao je da je u formi, pipnuo noge i želeo je da zna s čijim se peti om bori. „Sa Farnabijevim bronzanim. Farnabi mi je predložio da upišem petla, ali će od bronzanog napraviti pitu, je li Flade?" Čovek sumnjičavo spusti petla u torbu. „Ne znam, kao što sam malopre rekao, u dobroj je formi, nikad boljoj, ali videćemo." „Torba mi se ne sviđa", primeti g. Ficdžon, koji je voleo jake boje. Čovek razvuče usne. „I dobar petao izlazi iz otrcane torbe", ali videćemo, gospodine."

Dva mlada čoveka mudro klimnuše na ovu izreku i odoše da zauzmu mesta u prvom redu. Uskoro im se pridruži g. Farnabi koji se progura do njih i posle male rasprave sa sredovečnim gospodinom koji mu napravi mesto, sede pored Peregrina. Klupe se brzo napuniše iza njih, dok su mesta za stajanje bila krcata grubljim članovima gomile. Prva borba između dva crvena petla trajala je samo pet minuta; druga između crnosivog i crvenog, pored jakih udaraca nastala je i velika vika među gledaocima. Za vreme ove i sledeće između kao patka sivog i crvenog Peregrin i g. Ficdžon jako se uzbudiše. G. Ficdžon se kladio na crvenog, hvalio njegovu taktiku, osuđivao sivog što dugo zuri u protivnika. Peregrin vezan čašću podržao je sivog, obave-stio g. Ficdžona da kukurikanje nije borba kao ni prekid. ,,Prekid! Nikad nisi video crvenog da prekida. Eno! Pogledaj! Čvrsto se pripio uz sivog, moraće da ga vuku da izvuku njegove mamuze."

Borba je trajala petnaest minuta, oba petla teško povređena, ali na kraju crveni obori sivog i završi s njim. G. Farnabi se toplo rukova sa potpunim strancem i reče kako crveni nema takmaca. „Dobri petlovi. ne poričem, ali ću se kladiti na mog bronzanog protiv bilo kojeg.

Videćete kako će sravniti sa zemljom Tavernerovog sivog, ne zvao se ja Ned Farnabi." „Dobro, onda bolje mislite na nekog novog, jer naša borba je sad na redu", odgovori Peregrin. „Pih, vaš petao nema izgleda!" naruga se Farnabi. Već su doneli petlove u arenu i g. Ficdžon koji ih je kritički od-meravao izjavi kako nema razlike. Odgovaraju jedno drugom; glave skerletne, repovi, grive i krila lepo potkresani, a mamuze dugačke, oštre dobro savijene na unutra. „Ako ništa, više mi se Tavernerova ptica dopada. Izgleda đavolski prava, čini mi se da je najšira oko pojasa. Ali- to ne znači ništa."

Ptice se nisu mnogo zagledale, navalile su gotovo odmah, razmahivale, perje je leleio. Bronzana pade ali se diže spremna. Obe ptice su znale kako da se drže, a lukava taktika oduševi gomilu. Klađenje je bilo malo više u korist sive, što zagreja Peregrina. a g. Ficdžon zatrese glavom i reče da izuzev crvenog nije video petla koji mu se više dopao. G. Farnabi ništa ne reče, baci pogled na Peregrina jedno dvaput, i isturi donju usnu.

Petlovi su se borili oko deset minuta kada bronzani koji se dotle taktično branio iznenada jurnu udarajući i šibajući izvanrednim stilom. Sivi hrabro odgovori i g.

Ficdžon uzvinku; „Savršeno pristaju jedan drugom! Eno ih opet, udarac za udarcem! Kladim se sivi će pobedi-ti! Ne, zaboga, pao je! Ha. eno ga mamuza ponovo!"

Pomagači prihvatiše ptice i kad su mamuze bronzanog oslobodili, pustiše oba.

Sivi kao da je bio malo ošamućen, bronzani nešto malo manje. Oba su krvarila i nijedan nije želeo da počne. Iznureni stajali su odvojeno, gledajući se dok je sudija brojao, kad je stigao do pedeset, a nijedan nije pokazivao volju da nastave borbu, dozvolili su odmor. Pomoćnici uzeše svoje ptice donesoše ih u sredinu arene i staviše kljun uz kljun. Sivi je prvi udario, brz preteći udarac koji obori bronzanog.

Iznenadna uzbuna se podiže medu gledaocima. G. Franabi viknu. „Nepošteno, nepošteno! Stisnuo je sivog." Neko dobaci: „Glupost! Nije tačno! Sedi!" Peregrin se okrenu i pogleda Farnabija. „Nije stisnuo! Posmatrao sam sve vreme, mogu da se zakunem da moj čovek nije ništa uradio već ga namestio!"

Pomoćnici u očekivanju odluke sudije dohvatiše svoje ptice, sreća za bronzanog koji je bio dobro povređen poslednjim udarcem. Sudija presudi u korist sivog, a g.

Ficdžon nestrpljivo reče: „Naravno nije stisnuo sivog! Sedi, čoveče. sedi! Hej nije čudo što je vaš petao uplašen! Čini mi se da ga je sivi udario u oko. Reri, ovo je retka ptica! Upore-dićemo ga sa mojim, dole kod mene! Ha, to ga dotuče. Sad bronzani čkilji - ili je mrtav Mislim, mrtav je. Odlično Reri! Odlično!"

G. Farnabi ga podmuklo pogleda. „Da, odlično zaista! Vaš petao je kukavica, stisnuo ga je da bi se borio."

„Pazite Farnabi, naučite da primate gubitke!" Odgovori g. Ficdžon žestoko negodujući.

Peregrin mršteći svoje dečačko lice podiže ruku da ućutka svog prijatelja i upravi oči na Farnabija. „Ne znate šta govorite. Da je bila greška sudija bi je morao primetiti." „O, kada su bogataši u pitanju sudije ponekad prave greške", podrugljivo odgovori.

Nije tako glasno rečeno ali Peregrin skoči na noge. ,,Šta!" besno se razdera.

Recite to ponovo ako se usuđujete!"

Mada niko sem onih pored Farnabija nije čuo njegove reči. bilo je svima jasno da je svađa izbila. I grublja strana skupa poče da drži stranu, neki (koji su izgubili novac zbag bronzanog) tvrdili su glasno da su sivog stisnuli, i drugi isto tako vatreno da je borba bila poštena. Iznad graje oštar koknijev glas je molio Peregrina da izudara Farnabija - savet koji mu izgleda nije bio potreban, jer je već preteći stezao pesnice.

G. Ficdžon je takođe čuo Farnabijeve reči. pokuša da stane između njih govoreći: „Dosta te gluposti. Pijani ste, Farnabi. Treba da vas je sramota!" „0, ja sam pijan, jesam li?" izbaci Farnabi i dalje držeći na oku Peregrina. „Nisam toliko pijan da ne vidim kada je ptica stisnuta da se bori, i ponavljam Ser Peregrine Taverneru da novac može da učini čudne stvari ako ga imate dovoljno." „O, prokletstvo! Ne obraćaj pažnju na njega Peregrine."

Peregrin nije čekao taj savet. Dok je g. Ficdžon govorio raspalio je Farnabija po licu i oborio ovog gospodina na klupu. Nasta klicanje i povika: „Tuča, tuča!" Mirniji gledaoci su negodovali, a čovek u mrkom kaputu preko čijih kolena je g. Farnabi pao tražio je da se stra-žar pozove.

G. Farnabi se diže i pokaza ostalima krvav nos. Isti glas koji je savetovao Peregrina da napadne veselo je vikao, „udesi ga! Prebi ga, gazda! Nek' malo oseti!"

G. Farnabi s maramicom na nosu reče: „Moj prijatelj će vas po-setiti ujutru. gospodine! Budite dobri i imenujte svog sekundama!" ,,Fic?" Peregrin kratko reče preko ramena. „Na usluzi", odgovori g. Ficdžon. ,,G. Ficdžon će biti moj", odlučno će Peregrin, bled u licu. „Javiću se. gospodine", obeća promuklo Farnabi držeći crvenu maramicu na nosu.

10

Sledećeg jutra kad je g. Ficdžon doručkovao u svom stanu u ulici Kork sluga ga obavesti da ga jedan gospodin čeka. Ustade vrlo ozbiljan od stola i zavrte glavom.

Posetnica koju je držao malo mu je govorila. Ime nepoznato, a adresa neka ulica u lavirintu između Nortamberlend Hausa i St. Džejms skvera nije ostavila dobar utisak.

Kapetan Krejk uđe u sobu, g. Ficdžon uprkos heruvimskom izgledu odmah shvati da je sam sebi nadenuo titulu. Bio je nezadovoljan. Vaspitan od strane brižljivog oca po svim pravilima etikecije, na prvi pogled razumede da ima posla sa nekim koga nijedan džentlmen ne bi želeo da ima kad je u pitanju čast. Prva dužnost sekundanta je da traži pomirenje; bilo je jasno da kapetan Krejk nije imao tu misao na umu. Došao je samo da se dogovore za mesto i vreme sastanka, i izabere pištolje u ime svog šefa. G. Ficdžon se složi, ali kad je kapetan pretpostavio da je g.

Farnabi uvređena strana i predložio razdaljinu od dvadeset pet jardi, smesta je odbio da da svoj pristanak. Takva razdaljina ide u prilog onim koji su iskusni, i pored mnogih pogodaka koje je mogao da skupi u Manton galeriji, g. Ficdžon je osećao s razlogom da Peri nikad ranije nije učestvovao u pravom dvoboju. Nije pristao i kad je kapetan pokušao osiono da se ponaša, otvoreno reče kako se ne slaže da je g. Farnabi povredena stranka. Ser Peregrin ga jeste udario ali izazov je bio preveliki.

Posle izvesnog vremena kapetan popusti i ulvrdiše razdaljinu od dvanaest jardi.

Nema nade za izmirenjem. G. Ficdžon kome su dobro bila poznata pravila bio je svestan da nikakvo izvinjenje ne može da se primi posle udarca, i stav kapetana Krejka ubedi ga da ma koliko g. Farnabi smatrao sebe da nije u pravu ne bi se moglo pouzdati da će to prećutno priznati na licu mesta i odustati ili pucati u vazduh.

Kad je kapetan Krejk izašao g. Ficdžon nije nastavio svoj doručak već je stajao i mračno gledao u vatru. Nije poznavao g. Farnabija znao ga je samo po čuvenju. Čovek je visio na ivici društva. Cesto viđen u društvu sirovih mladih bogatih mladića. Nije bio na dobrom glasu. Ništa se nije tačno znalo protiv njega ali je bio umešan u mnoge sumnjive poslove i bio odličan strelac. G. Ficdžon nije očekivao fatalni ishod susreta: posledice bi bile suviše ozbiljne ali nije bio spokojan. Farnabi nije bio pijan niti je bilo trunke nepoštene igre u areni. Sumnjao je da je ova svađa nametnuta Peregrinu. Ipak nije mogao da nađe razlog i zaključio da sve zamišlja. Čim je završio doručak pokupi rukavice i šešir i uputi se u ulicu Bruk. Kad je stigao poslao je svoju posetnicu. odmah ga odvedoše gore u Peregrinovu spavaću sobu.

Peregrin je još bio zauzet mučnim oblačenjem i uređivao svoju kravatu kad g.

Ficdžon uđe. Veselo mu reče: „Sedi Fic, i ne mrdaj se, ne reci ni reč dok ne svršim s kravatom."

G. Ficdžon posluša, izabra stolicu odakle je mogao videti muke svog prijatelja.

Pošto je pogodio da je Peregrinov sutrašnji dvoboj prvi, bio je zadovoljan njegovom, bezbrižnom ravnodušnošću. Očigledno neće crveneti zbog njega, dečak je bio hrabar kao lav. Nije znao očajnu borbu da bi ga veselo pozdravio, ni koliko besanih časova je proveo te noći.

Kada je doterao kravatu i otpustio slugu okrenu se. „Pa jesi li sve sredio, Fic?" „Sutra u osam, Vestborn Grin. Doći ću po tebe."

Peregrin je imao čudan osečaj da sve ovo nije stvarnost. Čuo je sopstveni glas. iznenađujuće miran kako kaže: „Vestborn Grin? Je li to blizu Pedingtona?" „Reri, da li dobro gađaš? Čovek je izabrao pištolje." „Video si me kod Mantona, zar nisi?" „Nisam te video kod Mantona ali sam video Farnabija. Moraš da budeš hladan.

Reri, i zapamti sve brzo van dometa."

Usta mu se neprijatno osušiše ali reče pokušavajući da bude bezbrižan. „Naravno neću ciljati da ga ubijem." „Ne, nemoj. Ne mislim da i on ima ubilačku nameru. Ne vidim zašto bi. Morao bi da pobegne inače, to mu ne bi odgovaralo. Šta radiš danas?"

Peregrin uspe da slegne ramenima. „Kao obično, dragi moj. Treba da ručam kod Stara, čini mi se. Rekao bih da ćemo pogledati neki komad i večerati kod Pjace docnije." „Dobro, ali pazi da se ne pretvori u pijanku, ne ostaj dugo u noć. Idem da nađem lekara. Neće nam biti potreban, rekao bih, ali mora prisustvovati. Dopada mi se prsluk na tebi." „Laskam sebi da je lep. Fic, sad sam se setio - mislim da nemam kod sebe pištolje za dvoboj." „Ostavi to meni, postaraću se. Odlazim. Doći ću po tebe u sedam i četvrt sutra." „Biću spreman. Nemoj da prespavaš." „Ne boj se!"

Izađe iz Peregrinove sobe i siđe u hol. Tu nažalost srete gđicu Taverner koja obučena za izlazak izađe iz salona.

Iznenađena što ga tako rano vidi, nasmeja se i pogleda na sat. „Kako ste?

Oprostite mislila sam da nikad ne izlazite pre podneva! Što se tiče Rerija, on je težak slučaj, jeste ga zatekli u krevetu?" „Ne, ne, ustao je. Imao sam neka posla s njim, ništa važno."

Gđica Taverner koja je držala vrlo lepu burmuticu i levoj ruci. uze mrvicu okrenuvši elegantno zglob. „Mora da je bilo važno kad vas je nateralo da dođete rano."

G. Ficdžon koji je gledao manevar sa burmuticom začuđen reče: „Sitnica, radi se o konju kojeg bi mogao da kupi. Gđice Taverner -nemojte se uvrediti - ne volim kad

vidim ženu da uzima burmut, ali tako mi svega, vi to savršeno radite. Prevazilazi sve."

Gđica Taverner koja je provela nedelju dana savlađujući veštinu bila je više nego zadovoljna utiskom prvog očevica.

U tom trenutku gđa Sketergud se pojavi na vrhu stepaništa, g. Ficdžon se oprosti, izađe na ulicu. Zastade razmišljajući kojeg doktora da uzme, mahnu glavom kočijašima koji su bili spremni da ga odvezu gde želi i pošto je rasejano gledao u slabo obučenog dečaka naslonjenog na ogradu susedne kuće krenu ka Grej Ormond ulici.

Kad stiže, pope se do vrata dr Lejna, jako zakuca i bi primljen. Poseta nije dugo trajala, kad je ponovo izašao imao je zadovoljan izgled čoveka koji je uspešno obavio svoju misiju, sede u jedan fijaker i vrati se u Kork ulicu.

Pola sata docnije čeze se zaustaviše kod vrata dr Lejna. Drugi gospodin je kucao.

Njegova poseta nije trajala duže od g. Ficdžonove i kad je izašao i on je bio savršeno zadovoljan.

U međuvremenu Peregrin, kad je g. Ficdžon izašao, završi oblačenje manje brižljivo trudeći se da ne misli na sutrašnjicu. Ipak misli bi polako dopuzile o fatalnim dvobojima o kojima je čuo. Srećom nijedan nije bio skorašnji. Jedine dvoboje kojih se setio bili su između vojvode od Jorka i pukovnika Lenoksa (pre tri godine) i lorda Kaslriga i g. Kaninga. Nijedan nije bio fatalan, ali Peregrin je morao priznati da je bilo i drugih manje značajnih o kojima nije čuo. Razmena gađanja između njega i Farnabija će verovatno okončati svađu, ali će morati da se suoči sa mnogo ozbiljnijim ishodom. Teškog srca uzdišući siđe do salona da sastavi pismo sestri. Dok je bio zauzet tim teškim poslom uvedoše g. Bernarda Tavernera.

Peregrin se trže i sakri pismo pod mapu. ,,0. to ste vi? Dobro jutro! Da li ste došli da vidite mene ili Džudit? Izašla je u kupovinu sa Marijom."

G. Taverner ga je ćutljivo posmatrao. „Nemam sreće. Spomenula je da želi da vidi voštane figure gđe Tiso, došao sam da je predložim da je pratim. Ali biće i drugih jutara. Zaposleni ste bili kad sam ušao?" ,,Ne, ni najmanje, nije važno", i povuče zvonce. „Hoćete li čašu vina?" „Hvala, šErl ako mogu."

G. Taverner poče da govori o raznim stvarima. Peregrin je mehanički odgovarao; videlo se da su mu misli odlutale. Kad je sluga doneo vino i izašao Taverner poče tihim glasom. „Oprostite Reri, da li se nešto desilo?"

Peregrin poreče i pređe na druge teme. Rođak ga je uporno gledao i on odustade od pokušaja da izgleda neusiljeno, nasmeja se isprekidano. „Vidim da ste pogodili, obuzet sam jednom drugom mišlju. Moram neke stvari da završim. Vi ste dobar čovek, Bernarde. Imam poverenja u vas. Stvar je u tome, sutra ujutru srešću se sa Farnabijem - nije važno gde."

G. Taverner spusti čašu, „Da li sam dobro razumeo, pitanje je časti? Ne mislite valjda na to?" „Nije se moglo izbeći. Čovek me je uvredio, ja sam ga udario i prihvatio izazov." „Žao mi je", ozbiljno će g. Taverner.

,,A što se tiče toga ne očekujem neke ozbiljne posledice. Dobro je pripremiti se. znate. Pisao sam pismo Džuditi, i još jedno - gdici Ferford kad ste ulazili u slučaju da budem fatalno ranjen." „Čini mi se nemoguće je povući se?" „Nemoguće. Sigurno ne treba vas moliti da ćutite. Razumećete. ne želim da dođe do ušiju moje sestre ili gdice Ferford." „Svakako. Imajte poverenja. Ko vam je sekundant?" „Ficdžon. Bernarde, ako se nešto meni desi - ako se ne vratim -pazićete na Džuditu. hoćete li? Ona je u Vertovim rukama, naravno, ali ga ne voli, a vi ste naš rođak i brinućete se da ne padne u nevolju." „Da. Sad vas ostavljam, morate da sredite stvari. Verujte mi vrlo mi je žao."

Razumno je proveo ostatak dana. Otišao je kod Džeksona, i u bok-sovanju zaboravio svoje brige, odatle se odvezao u ulicu Albermarl i dobio dozvolu da provoza gđicu Feiford po Parku u čezama. Večera u hotelu Ričardson, poseta Druri Lejnu. kasna večera u Pjaci, posle ponoći se vratio u ulicu Bruk suviše iznuren da bi ga misli držale budnim.

Njegov sobar kome je morao da se povErl. povuče zavese u šest ujutru. spremi sve za brijanje, dok je Peregrin s nakrivljenon kapom pio vruću čokoladu, jedna od devojaka upali vatru. Jutro vlažno a oblačiti se pri svetlosti svece žalosno. Kad je devojka izašla Peregrin obuče kućni ogrtač, sede pred ogledalo da se obrije. Sobar koga je doveo iz Jorkšira bio je neraspoložen i kad je Peregrin pažljivo birao odelo duboko uzdahnu na ovakvu lakomislenost. Pitajući se da li će mu ovo biti poslednji izbor, reši se da posveti pažnju svom izgledu kao obično. U pantalonama i lakom prsluku, doterane kravate, plavom kaputu sa srebrnim dugmadima, sjajnim čizmama sa kićankama, reče: „moj novi šešir, Džone, i veliki kaput za vožnju sa Belčer maramom." ,,Oh, gospodine, nikad nisam pomišljao da ću dočekati ovaj dan!" zaječa Džon.

Peregrinu zadrhta donja usna i sa sjajem u oku i uzdržanim smehom odgovori: „Ti! Pa ja treba da se pitam da li ću videti kraj dana!" „Oh, samo da nismo došli u London!" „Pst! Koliko je sati? Prošlo sedam, je li? Vrlo dobro. Pomozi mi da obučem kaput, odlazim. Možeš ugasiti svece, svetio je. Imaš pisma koje sam ti dao? „Imam ih u džepu, gospodine, ali molim Boga da ih spalim." „Naravno." Uze šešir i rukavice. Ispruži desnu ruku i pomno je posmatraše. Bila je dovoljno čvrsta. To ga raspoloži. Tiho se iskrade iz sobe, sa sobarom iza sebe i svećama u ruci da osvetli tamne stepenice i povuče reze na vratima.

Lepa kočija je stajala pred vratima, g. Ficdžon na pločniku zavi-jen u kaput gledao je na sat. „Zbogom, Džone. I ako se ne vidimo više - pa, zbogom, ne zaboravi pisma.

Nisam zakasnio Fic?" „Tačno na vreme." Pogleda ga i zadovolji se. „Uđi Peri. Jesi li dobro spavao?" „Spavao? Da, da. Nisam mrdnuo dok me moj čovek nije probudio."

„Prokletstvo, kao da si imao više iskustva. Je li ovo tvoj prvi dvoboj, ili si već imao?" „Pa, u stvari, prvi je. Ali nadam se ne poslednji." „Nema bojazni", suviše srdačno će g. Ficdžon. „ne želiš da ga ubiješ i ja ne vidim zašto bi želeo tebe da ubije. Ipak, nemoj ostaviti slučaju, pucaj čim se da znak, hoćeš li? Gađao si u Mantonu zar ne? Pa, znaš, dođeš do crte i zamisli sebe da si u Mantonu i da pucaš u nišan. Nema razlike." T „Zar nema razlike" i njegov se pogled dugo zadrža na prijatelju. „Da, ima razlike. Moj otac mi je jednom rekao da je tajna dobrog suparnika zamisliti da je nema."

Peregrin podiže ravnu kutiju i otvori je. U njoj je bilo par pištolja za dvoboj. „Možeš ih uzeti, nisu napujeni."

Podiže jedan, odmeri ga rukom i oproba okidač. Ponovo ga vrati i zatvori kutiju. „Dobro su uravnoteženi." „Prvoklasni su. Lak okidač, naravno. Okinuće na dodir."

Kočija se zaustavi u ulici Grejt Ormond da povede i doktora, koji izađe iz kuće čim su se kola zaustavila i lako uskoči u njih. Crna torba ispod miške, morala je imati, Peregrin je znao. doktorske instrumente. Čudno, pogled na nju ga je više dotakao nego sami pištolji. „Došli ste na vreme, gospodo", reče doktor trljajući ruke. „Hladno je jutro, zar ne?" „Vrlo hladno, ali nećemo dugo i svi ćemo piti kafu u mestu koje je blizu Grina." „A, ja nikad ne pijem kafu. smatram da je loša za stomak. Kakao, na primer nema opasnosti u šolji kakaoa; čak u nekim slučajevima je blagotvoran", objasni doktor.

Nastavi da diskutuje možda da skrene Peregrinovu pažnju od dvoboja, o uticaju vina i čaja na ljudski organizam i još je govorio kad su stigli u zaselak Vestborn Grin.

Mesto sastanka nije bilo daleko od druma, kočija je mogla da stigne i preko livade. „Prvi smo", reče Ficdžon iskačući. „Nećemo dugo čekati jer je skoro osam. Sem ako naš čovek drukčije misli. Reri, ako bude neka ponuda izvinjenja, ja ću je prihvatiti." „Vrlo dobro", složi se Peregrin koji je neobično teško govorio.

Siđe s kola i dođe s prijateljem do mesta. Svanulo je iako je dan bio mutan. Oštar vetar je duvao, oblaci su leteli iznad glava, kiša je pretila. Peregrin gurnu ruke u džepove da ih ugreje, pogleda nebo. Imao je neko čudno osećanje u stomaku, pa ipak je bio neobično odvojen. Nije prošlo ni pet minuta kad su se pojavila putnička kola sa g. Farnabijem i kapetanom Krejkom.

Kad je video kola g. Ficdžon opet oseti onu nelagodnost. Ukoliko se nije varao kovčeg je bio privezan pozadi i mada su dva konja vukla s jednim pratiocem, bilo je jasno da su spremna za put. Usne mu se stegoše, poče da sumnja da g. Farnabi

ima okrutniji cilj nego što je mislio da je moguće, zato se resi da u slučaju Peregrinove smrti po svaku cenu spreči protivnikovo bekstvo.

Oba došljaka udarala su tle nogama, trljala ruke. Uskoro kapetan Krejk priđe Ficdžonu i posle najkraćeg pozdrava zajedno se baciše na pregledanje pištolja.

Drugi pucanj nije bio dozvoljen stoga su samo pištolje g. Ficdžona (vrlo dobar par od Mantona, s cevima deset inča dugim i čeličnim nišanima) napunili.

Kad je to uradio g. Ficdžon se pridruži Peregrinu i tiho reče: „Dvanaest koraka.

Ne možeš promašiti, Peri. Nek' dobije!" ,,Da, ako mogu uradiću. Savetuješ li da se borim u ovom kaputu ili bez?" „Bez njega", mrko gledajući veliku bisernu dugmad kojim je kaput bio ukrašen. „Trebalo je da te opomenem da obučeš crni kaput. Zatvoren do guše, zapamti nemoj da staneš pravo već bočno i drži ruku uz telo. I ne spuštaj ga Reri dok Farnabi ne opali! Evo ga. Moraš ga pozdraviti, naravno, ali to i ne treba da ti govorim". Čekao je dok se ta formalnost obavi zatim reče: „ Slušaj me Reri! Odluči se gde ćeš ga pogoditi, i ne lupaj glavu gde on misli tebe da pogodi! Ciljaj kad kažem 'Sve je spremno' gledaj u maramicu, kad je ispustim pucaj! Ako ga ubiješ nekako ću ti pomoći da pobegneš." „Zvuči očajnički", i smešak pređe preko Peregrinovih usana. „Ti si đavolski dobar prijatelj, Fic. Hvala ti, i - o, samo hvala ti." G. Ficdžon ga uhvati za rame. „Doručak kod mene posle", i ode da izmeri razdaljinu sa kapetanom Krejkom.

Peregrin zakopča kaput do grla. primetivši da je Farnabi koji je bio u crnom to isto uradio. Farnabi ga posle pozdrava više ne pogleda. Izgledao je nestrpljiv, stalno je dovikivao svom sekundarnu da se požuri i da ih ne zadržava na hladnoći.

Pozvan od doktora odmah je stao na mesto, uzeo pištolj od Ficdžona i oborio cev.

Peregrin dobi drugi pištolj i oseti kako su mu se dlanovi malo oznojili. Obrisa ih o pantalone. pažljivo uze pištolj (jer je znao da bi na najmanji trzaj opalio) i namcsti se.

Doktor okrenu leđa, sekundarni se povukoše na osam koraka. Peregrin je bio svestan jakog vetra. koji mu je mrsio lokne; uReri oči na Farnabija pokušavajući da nade mesto na njegovom odelu neki znak kao nišan.

G. Ficdžon je držao maramicu; lepršala je na vetru bela na sivoj pozadini.

Tada pre nego što je mogao da kaže nasta prekid. Treća kola. ovog puta teška starudija dođe i nekoliko ljudi iskočiše i doticaše do protivnika, „U ime zakona!

Stanite!"

Peregrin se okrenu, ču prigušenu psovku Farnabija i sledeći minut nađe se u rukama krupnog oficira. „Hapsim te u ime zakona! Pokušaj narušavanja mira!

Vodim te sudiji."

G. Ficdžon je priznao docnije da nikad u životu nije bio toliko radostan što vidi policajca, duboko uzdahnu od olakšanja. „Dobro, ništa za to, Reri. Bolje obuci kaput."

G. Farnabi u čvrstim rukama drugog policajca htede da se odupre. „Ko vas je poslao?"

„Primili smo obaveštenje", kratko odgovori. „Dajte mi pištolj, gospodine. Nema svrhe odupirati se."

Neprijatna sumnja prelete Peregrinu kroz glavu. „Znate li ko vas je obavestio?" „To nije moj posao. Obucite kaput i krenite s nama."

G. Ficdžon pomože Peregrinu. „Sumnjaš na nekoga?'' „Tako mi Boga, da. I imam nameru da saznam." „Ko je znao?"' „Moj rođak. Ali nisam mu rekao mesto. Sasvim sam siguran. Kako je to doznao, ako je on,,." „Ali, Reri, nije mogao da obavesti sudiju ako si mu rekao u poverenju, što si sigurno uradio.'' „Ne znam. Doznaću."

G. Ficdžon se okrenu doktoru iznenada sumnjičav. ,.Ne znate ništa o ovome, Lejn?" „Nisam izdao vašeg druga, gospodine, ali moram priznati da je možda preko mene ovaj dvoboj zaustavljen. Ako je tako. ne žalim, mada nisam imao nameru." „Šta do đavola, mislite?"

Doktor stavi svoju kutiju pod mišku i reče: „Juče, nešto posle vas posetio me je jedan džentlmen i tražio da danas prisustvujem drugom jednom dvoboju. Rekao sam da je van moje moći pošto sam već zauzet. Kazao mi je da je sekundant vašem protivniku - činjenica u koju sam odmah poverovao, jer bilo bi čudno, skoro bez presedana da se dva dvoboja zakažu za isti dan u Londonu. Rekao sam da ne mogu da otkrijem ime mada nemam ništa protiv da prisustvujem njegovom čoveku ako se ispostavi da je on nepoznat protivnik. Prihvatio je moje uzdržavanje i odmah je otvorio karte. Znao je za vaš događaj dao mi je vaše ime i ser Peregrina Tavernera. Rekao sam da ću biti srećan da uradim sve za njegovog čoveka i sećam se razgovarali smo, možda sam tada spomenuo mesto sastanka. Kada je vaš čovek došao video sam da ne liči na mog posetioca, priznajem iznenadio sam se.

Kad sam razmislio nisam bio siguran da li je moj posetilac kazao da je drugi sekundant i zaključio sam da sam ga pogrešno razumeo." „Kako je izgledao?" upita Peregrin koji je sve ovo nestrpljivo slušao. „Da li je visok, taman, elegantno obučen?" „Da. Bio je visok, i rekao bih, vrlo taman. Izgledao je kao džentlmen, mirnih manira, obučen po modi." „Znao sam. Moj rođak, do tančina."

Policajci dođoše da ih odvedu. Morali su da slušaju i nekoliko minuta posle cela grupa je otišla do najbližeg sudije.

Prošao je čitav sat pre nego što su ih pustili. Prošli su kroz mnoge formalnosti, kazna je plaćena, sudija im je očitao bukvicu i g. Ficdžon je žudeo za svojim doručkom. Kad su bili slobodni namršteni Farnabi i njegov sekundant odvezli su se kolima, Peregrin i g. Ficdžon u ulicu Kork. doktor je odavno otišao u fijakeru.

11

Tajna o dvoboju se ubrzo raščula. Peregrin se vratio u ulicu Bruk nešto posle jedanaest i zatekao sobara, koji je smatrao sat pre toga da je izgubljen, iznad gđice Taverner koja je čitala bratovljevo oproštajno pismo.

Baš kad je izustila „0. Bože" Peregrin je ušao u sobu. Pismo ispade iz njenih ruku, skoči plačući. „Moram odmah krenuti. Šta su mu uradili? Gde je Ficdžon?" Tad ugleda Peregrina u vratima i sledećeg trenutka bila je u njegovom zagrljaju. „Reri, Reri, mili moj, nepovre-đen si!" „Da, da, naravno da sam nepovređen. Kog đavola si Džone napravio ovu zbrku.

Budalo zar ti nisam objasnio da čekaš dok ne čuješ od g. Ficdžona?"

Njegova sestra ga zgrabi za revere. „Reci mi smesta Peregrine, šta se desilo?" „Ništa se nije desilo. Kažem ti, besan sam. Ispao sam retka budala. Neko je potkazao i mislim da znam ko je." ,,Ko god da je, zaslužio je moju bezgraničnu zahvalnost", i dalje potresena strahom reče: „Kako si mogao da odeš i bijes se, a da mi ne kažeš? Oh, kako mrzim dvoboje! Kako prezirem ljude koji misle da će to resiti svađu!" „Glupost! A što se tiče tebe Džone idi i radi! Dosta si uradio za danas! Da sam sanjao da ne mogu da imam poverenja u čoveka - ali mogao sam da znam. Nije trebalo da se prevarim. Otac nas je upozorio, i naravno sin nije ništa bolji." „Govoriš li o našem rođaku? Je li moguće da te je on spasao iz te strašne nevolje?" „Bože, Džu, ne govori gluposti! Ne razumeš te stvari! Da, bio je to naš rođak.

Ubeđen sam. Idem da sredim to s njim!"

Zadrža ga. „Ne treba, očekujem ga svakog trenutka. Vodi mene i gđu Sketergud na izložbu gđe Tiso. Ne znam šta ga je zadržalo, rekao je biće ovde do jedanaest, a već je pola sata prošlo." „Baš drsko, na časnu reč. Ima smelosti da me preda sudiji i izlazi s mojom sestrom povrh svega! Izvanredan je taj Bernard Taverner!" „Da li ja čujem svoje ime?" Glas je bio miran i dolazio je sa vrata iza Peregrina. ,,A. Peregrine! Hvala Bogu!"

Peregrin se naglo okrenu. „Iznenađen si što me vidiš, zar ne?" „Milo mi je. Ti si me naterao da ćutim; bilo je teško stajali po strani. Pogodio sam da ću čuti vesti o tebi do sada. Nisi ozleđen?" „Tišina! Hoćeš reći da si o ovome ćutao?"

Rođak je netremice gledao njega pa Džudit. Sedela je na sofi drhtavo se smešila na njega. „Reci mi šta treba da razumem?" mirno je pitao.

„Ko nas je potkazao i dao da nas uhapse na licu mesta?"

G. Taverner nastavi da ga gleda skupljenih obrva. „Ko je čovek koji je naveo doktora da otkrije mesto sastanka? Ko je još znao o dvoboju sem tebe?" „Ne mogu da odgovorim na to pitanje, Peri. Ne znam ko je još znao." „Daj mi otvoren odgovor. Da li si ti prijavio?"

G. Taverner polako reče: „Razumem i opraštam tvoj bes ali razmisli na trenutak, molim te! Tražio si da ćutim; da li me optužuješ da sam te iznevErlo?"

Tananosti muškog pravila časti bile su van domašaja gđice Taverner i ona nestrpeljivo izjavi: „Šta to znači pred takvom opasnošću, Reri? Šta je drugo mogao bilo koji prijatelj da uradi nego da zaustavi sastanak?"

G. Taverner se nasmeja i zavrte glavom, Peregrin zbunjen zamuca: „Nisam nepravedan prema tebi, nisi mi odgovorio. Samo je još jedna osoba znala za sastanak - moj sobar koji ne odgovara opisu dr Lejna „A kakav je njegov opis ako mogu da pitam?" „Visok džentlmen, taman, obučen po modi."

G. Tavernera ovo zabavi. „Dragi moj Reri, jesam li ja jedini u gradu koji odgovara ovom opisu? Zar nisi pomislio da je tvoj protivnik mogao isto tako da govori o sastanku kao i ti?" „Farnabi? Ne, nije mi to palo na pamet. Ne verujem da je moguće,,." „Zašto,? Da li je verovatnije da sam ja onda prijavio?" „Naravno, ako me uveravaš da nisi obavezan sam da prihvatim tvoju reč." „Milo mi je. Priznajem, pod rizikom da te nanovo uvredim, iako nemam s tim ništa, veoma sam zadovoljan što je stvar prijavljena." „U redu", i Peregrin ga iskosa pogleda. ,,Pa, jesi li bio toliko željan da u tebe pucaju? Hajde, nećeš se sa mnom svađati!

Džudit idete li na izložbu? Je li gđa Sketergud spremna?"

Džudit ustade. „Otišla je u salon da napiše pismo. Da pođemo po nju?"' „Svakako. Zakasnili smo. Bio sam zadržan i izvinjavam se." Ljubazno klimnu Peregrinu otvori vrata za Džuditu.

Zagonetno podiže obrve: „Da li ću i s vama da se posvađam. Džudit?" „Ne", ozbiljno će ona. „Reri je samo dečak; ima te glupe pojmove. Vi ste mudriji.

O, ne recite mi! Zaista ne morate! Vi ste ga spasli. I ja sam - mnogo zahvalna."

Obema rukama uze njenu. „Nema ničega šta bih uradio da zaslužim vaše dobro mišljenje!"

Obori oči pred njegovim. „Vi ste ga zaslužili. Iz dubine svog srca vam se zahvaljujem." „Želim više od zahvalnosti. Recite mi, mogu li da se nadam? Ne usuđujem se da vas salećem; pokazali ste da ne želite da govorim, ipak moram! Samo me uvErlte da mogu da se nadam - ne tražim ništa više."

Bila je neobično dirnuta i nije znala kako da odgovori. Ruka joj je drhtala, on se saže i poljubi je. „Ne znam. Ja - ja nisam mislila na udaju. Želela bih da me ne pitate. Šta mogu da odgovorim?" „Bar mi recite da nema nikog drugog."

„Nema nikoga, rođače."

Nastavi da joj drži ruku i kad je pokušala da je oslobodi malo je stegnu i pusti. „Zadovoljan sam. Idemo po gđu Sketergud."

U drugom kraju grada Farnabi je još razgovarao sa svojim sekundarnom, kome je bilo dosta tog predmeta. Izgledao mu je mnogo ljut.

U čemu je stvar Nede? Ima tu više nego što si mi rekao? Ko želi da ukloni taj izdanak? Ti si plaćen i to dobro, je li?" „Ne znam o čemu govoriš. Taverner me je udario posred lica." „Vidim da jeste", i pogleda modricu koja je kvarila lice g. Farnabija.

Farnabi se zacrvene. „Treba da znaš da nisam čovek koji može da proguta uvredu!" „Ne, ako nisi plaćen."

G. Farnabi dostojanstveno reče da se kapetan zaboravio. „Nisam se zaboravio ali čini mi se da ti jesi. Ako je tu bilo novca gde je moj deo? Reci mi." „Nema novca."

Ceo dan je proveo u gorkom nezadovoljstvu i uveče ode do Kings Arms na uglu Djuk Stril i King Strit da se uteši džinom i društvom onih prijatelja koje nade.

Vlasnik Kings Arms-a bio je Tomas Krib šampion teške kategorije Engleske. Razni ljudi od džentlmena sa titulom do nosača uglja su je posećivali ali nije svako imao sreće da ga prime u čuveni salon. G. Farnabi nije imao tu povlasticu. Pošto je došao zbog džina, a ne zbog boksovanja nije ga se ticalo, bio je zadovoljan da se udobno smesti u topao ugao pivnice i gleda boksere i kicoše kako ulaze u svetilište. Krčma je uvek bila krcata. Mladi muškarci su dolazili kao i čuveni boksErl te nije bilo neobično ako neka ambiciozna osoba ušeta, posvađa se sa srdačnim domaćinom kako bi se posle hvalisao da je izmenjao udarce sa šampionom. Ta praksa je u poslednje vreme bila manje popularna jer je Krib stekao žalosnu naviku da preda takozvanog napadača sudiji, rekavši ako bi udovoljio svakom čoveku i izudarao ga. ne bi imao mira.

G. Farnabi nađe kutak u pivnici to posebno veče, sede uz čašicu, čekajući bilo kog poznanika.

Mnogo je sveta ušlo i mada je nekima klimnuo ili izmenjao par reci niko nije bio njegov prijatelj. Tom Belčer, veliki Džemov brat ušao je ruku pod ruku sa starim Bil Gibsonom; Vor je stajao i ćaskao sa Kribom pre nego što je ušao u salon. Gospodin Džekson dođe s nekoliko kavaljera koje je zabavljao jednom od svojih priča. G. Farnabi ih je gledao bez zavisti i naruči još jedno piće.

Pivnica je bila prepuna kad se vrata otvoriše i Erl Vert uđe. Trenutak je stajao na pragu, gledao okolo kroz dim cigara kad ga Tom Krib vide, pređe sobu. „Dobro veče milorde. Milo mi je što vidim vaše gospodstvo. Naći ćete prijatan mali skup večeras. Lord Jarmut je tu. Pukovnik Aston. Ser Henri Smit, g. Džekson i ne znam ko još. Hoćete li ući, milorde?" „Da, ubrzo, vidim nekoga s kim bih hteo da porazgovaram." „Ovde, milorde?" zapita Krib prelazeći preko gomile začuđeno. „Da, ovde", i prođe pored njega, okrenu se pravo stolu gde je Farnabi sedeo.

G. Farnabi koji je dokono posmatrao ljude koji su za susednim stolom bacali kocku nije primetio erla dok nije stao ispred njega. Pogleda i užurbano stade na noge. „Dobro veče", učtivo će Erl. Farnabi se pokloni. „Dobro veče, ser.

Erl stavi štap na sto i poče da skida rukavice. „Očekivali ste me, nema sumnje." „O, ne", podrugljivo odvrati. „Znam da vaše gospodstvo dolazi u Kribov salon ali nisam očekivao da ćete me prepoznati."

Erl privuče stolicu s drugog stola i sede. Ispod oboda šešira nagnutog na lice oči su mu se neprijatno podsmevale. „Mislite da ne volim da se vidim u vašem društvu? Tačno, ali verujem da je poverenje sveta prilično dobro. Moja reputacija može da preživi. Možete sesti." „Imam nameru da to uradim", i iskapi ono što mu je ostalo u čaši. „Vrlo sam počašćen vašim društvom." „Iskoristite to, jer ta čast vas neće više zadesiti."

Prikriveno je posmatrao, a ruka je nervozno vrtela čašu. „Zaista! A šta to znači, vaše gospodstvo?" „Jednostavno neće mi više biti potrebno vaše društvo. Farnabi. Prilike su udesile da se naši putevi ukrste, ali se rastaju sada. Vrlo široko, uveravam vas." „Kad bih imao zadovoljstvo da vas razumem." „Ne verujem da ćete imati zadovoljstvo, ali ako imate, sasvim ga iskoristite , jer mislim da me dobro razumete." „Uveravam vas ne, gospodine. Ne shvatam zbog čega imate takav ton sa mnom, milorde, i to me ljuti."

Erl uze burmuticu i otvori je. Namerno uze malo. „Niste u položaju da se ljutite na bilo kakav ton, Farnabi." Spusti burmuticu nasloni se, njegov kaput za vožnju se otvori i trenutno se pojavi svetli prsluk, plavi kaput i besprekorna kravata. „Da budemo otvoreni. Sklepali ste glupo posao oko običnog događaja, Farnabi."

Farnabi baci pogled naokolo, „Ser!" „Na plašite se. Niko ne sluša. Unajmili su vas da ubijete ser Peregrina Tavernera i izgubili ste zaradu na tome." „Farnabi čvrsto stegnu ruke, nagnu se, „prokleti bili, umuknite! Ne smete reći da sam unajmljen" Vert podiže obrve. „Zašto tako mislite?" „Ne možete reći!" „Naprotiv, mogu to vrlo lako i ako mi pružite još neku nevolju reći ću to. A pošto sam na dobrom glasu kao što sam već istakao, mislim da će se mojoj reci više verovati nego vašoj. Možemo to da isprobamo, ako želite."

Farnabi preblede, pogleda erla sa strahom i dahčući reče. „Svako zna šta se dogodilo. Tavernerovog petla su stisli i to sam rekao, ima ih tuce koji bi to potvrdili. Taverner me je udario, poslao sam mu kartel i to je cela priča." „Ne baš cela. Zaboravili ste da kažete kako vašom glupošću nije došlo do dvoboja."

„Ako su nas potkazali nije moja greška", mrzovoljno će Farnabi. ,,Tu se ne slažem s vama. Naterati Tavernera na dvoboj je jedna stvar, ali uraditi to na javnom mestu u Kok-Pit Rojalu je druga. To nisu bila vaša naređenja. Gotovo ne verujem da ste se tako glupo poneli, Farnabi. Da li ste pomislili da je u Kok-Pitu bilo osoba koji su vest odneli na pravo mesto? Da, to se baš desilo. Zabrljali ste, Farnabi, i tu se vaša stvar završava."

Farnabi je gledao erla kao opčinjen. „Vi ste đavo! Ne možete reći da sam unajmljen! Nisam ni peni dobio! prigušeno reče. „Ne samo da niste dobili peni za to, već nećete ga ni dobiti. Nisu vas unajmili da ser Peregrina opomenete. Da ste uspeli - ali niste, Farnabi. zato što bismo gubili vreme pustim naklapanjem? Ono što pokušavam da podvučem mada nagrada treba još da se zaradi, vi niste čovek koji će je zaraditi." „Kako to mislite?" „Mislim, Farnabi, kako se zadatak da se ubije ser Peregrin mora predati u ruke manje nespretnom najamniku. Ubeden sam da shvatate kako će bilo kakav drugi pokušaj da ga uklonite biti vrlo sumnjiv." „Da li mislite - da li se usuđujete da mislite da bih - ja nisam običan koljač, milorde!" r „Oprostićete mi što vas pogrešno sudim. Skrupule osoba vašeg kova su mi, nažalost, skrivene. Ne dirajte moju burmuticu, molim vas, inače ću biti primoran da ostatak bacim u vatru."

Farnabi koji je nesvesno ispružio ruku naglo je povuče, crven u licu na zvuk hladnog prezira u erlovom glasu. „Vi vređate. milorde. Došli ste da mi pretite, ali mi to nećete nabaciti, kažem vam." „Zar ne?"

Farnabi htede da mu uzvrati taj ledeni pogled ali obori oči. „Ne. ne, Gospode, nećete. Ako se usudile da me optužite, mislite li da neću imati šta da kažem? Neću sam stradati, ja,,." stade i ovlaži usta.

Vert je sedeo nepokretno u stolici, nije skidao pogled sa Farnabija. „Nastavite g.

Farnabi. Čekam da čujem šta hoćete da kažete." „Ništa!" „Čak ni ime čoveka koji vas je unajmio? tiho će Erl. „Kažem vam, ništa. Niko me nije unajmio." „Nema sumnje, mudri ste. Mogao bi - ko zna - preduzeti mere da vas ukloni, zar ne? I bojim se čak kad biste imali hrabrosti da kažete njegovo ime ne bi bilo koristi.

Bila bi vaša reč protiv njegove i da budem pošten, slabo verujem da bi vaša vredela. Vidite o svemu sam razmišljao." „Nema potrebe. Rekao sam da ništa neću otkriti!" „Milo mi je što se brinete za svoju glavu. Nadam se da ćete se u buduće držati podalje od ser Peregrina. Otišao bih na selo neko vreme da sam na vašem mestu.

Imam čudan osećaj da, ako se išta njemu desi dok ste u gradu, vi ćete odgovarati."

Farnabi se silom nasmeja. „Vrlo zanimljivo, milorde, ali ne verujem u predosećanja."

„A, to je više bilo obećanje, Farnabi. Jedna greška može se oprostiti ali druga bi bila kobna." Diže se, pokupi rukavice i štap. „Samo to sam vam hteo reći."

Farnabi skoči. „Čekajte, milorde!" Uhvati ivicu stola kao da traži reči.'' ,,Da?'' Farnabi oliza usta. ,,Mogao bih vam biti od koristi", očajnički reče. ,,Grešite. Nijedan čovek koji zabrlja nije mi od koristi."

Farnabi pade u stolicu gledajući za erlom očima punim mržnje i očajanja. Vert se uputi vratima salona.

Nije ni stigao kad mu se pogled zaustavi na gospodinu koji je nekoliko minuta ranije došao, stajao na drugom kraju pivnice i uporno ga posmatrao.

Erl se zaustavi, pažljivo ukloni pijanog mornara na putu i priđe pridošlici. ,,Vaš sluga g. Taverneru."

G. Taverner se nakloni. „Dobro veče lorde Verte."

Prsti lorda Verta počeše da se igraju sa trakom od monokla. „Pa, g. Taverneru, šta je?"

Bernard Taverner podiže obrve. „Šta je? Šta je šta milorde?" „Izgleda da se mnogo zanimate mojim kretanjem, ili grešim?" „Zanimam. Ne zanima me ali sam iznenađen, pošto me pitate." „Što me ovde nalazite? Često me viđaju u Kribovom salonu." „Svestan sam toga, ono što me je iznenadilo jeste što vas vidim u Farnabijevom društvu."

Rekao je to otvoreno i pravo gledao u cinične oči Vertove. Izgleda to nije uznemirilo erla. „O, često se nalazim u neobičnom društvu kod Kriba, g.

Taverneru."

Taverner stegnu usne. Posle kratkog ćutanja mirnim glasom reče: „Priznajte, lorde Verte, videti vas u razgovoru sa osobom koja je samo jutros imala dvoboj s vašim štićenikom, neobično izgleda. Ili možda niste znali za jutrošnji događaj?"

Erlovi prsti skliznuše niz traku do drške monokla. Podiže ga. „Ne, g. Taverneru, znao sam o tome."

Ponovo ćutanje za vreme kojeg Bernard Taverner pokuša da pročita šta se krije iza erlovog uglađenog držanja. „Znali ste, pa ste ipak..." „Čudno baš sam o tome razgovarao sa g. Farnabijem." „Zaista!" „Da. Ali zašto da se nadmećemo. g. Taverneru? Vi sumnjate da se zanimam Farnabi-aferom i tu ste u pravu, Obavestio sam ga - i verujem da me je dobro razumeo - kako je njegova uloga odigrana. Zato se ne morate brinuti za njega, dragi moj gospodine."

Taverner se namršti. ,,Ne razumem vas sasvim, ser. Nisam došao ovde da vas vređam. što je besmisleno, ali mislim ne bi bilo nepodesno da vas uvErlm kako mi interesi mojih rođaka leže na srcu, i ne oklevam da im služim iz sve snage." „Vaše uveravanje me je duboko potreslo, g. Taverneru". reče i neprijatno se osmehnu. „ali osećam da će biti mudrije da se ne me-šate u poslove vašeg rođaka."

Taverner se ukoči. „Ako sam vas tačno pročitao, milorde, mislite da će biti mudrije ne mešati se u vaše poslove." „Da, grubo rečeno. Ipak. čitate me potpuno tačno. Oni koji se me-šaju u moje poslove ne napreduju." „Molim vas ne pretite mi, lorde Verte. Nećete me uplašiti da ne uvažavam dobrobit mojih rođaka."

Erl je govorio tako tiho da niko nije mogao uhvatiti njegove reci. „Da vas podsetim g. Taverneru, da dobrobit rođaka ne leži u vašim rukama već u mojim.

Bili ste vrlo istrajni u pažnji, ali ako gajite snove o braku, odbacile ih. Nikad nećete oženiti Džudit Taverner."

G. Taverner nehotice stisnu pesnice. „Zahvalan sam vam što pokazujete stav tako otvoreno, gospodine, ali sa svoje strane podsećam vas da vaša pravna nadležnost ističe za godinu dana. Nisu mi reči potrebne da me ubede kako smerate plan koji je isto tako neskrupulozan kao i bestidan. Shvatite da se neću uplašiti da vam stanem na put." ,,A što se tiče toga. g. Taverneru, uradićete onako kako smatrate da je najbolje.

Ipak. imajte na umu. kad nađem prepreku na putu sklon sam da je odstranim.4' To je rekao bez gneva. čak blago i ne čekajući odgovor Erl se nakloni i krenu vratima salona.

12

Neposredno posle epizode osujećenog dvoboja, Peregrin krenu u Hertfordšir sa Ferfordovim, koji su početkom decembra otišli na imanje da provedu nekoliko nedelja. Poziv je bio ljubazno uručen i gđici Taverner. Bila je primorana da ga odbije pošto je prethodno primila prijatan poziv da provede nedelju dana u dvorcu Belvor sa vojvodom i vojvotkinjom Ratiand.

Vojvotkinja koja je nedavno bila u Londonu upoznala je gđicu Taverner kod Almaka. Gđicu Taverner je predstavio g. Bramel blizak prijatelj Ratlandovih.

Vojvotkinja se sećala oca gđice Taverner. bila je zadovoljna ćerkom, razgovarala s njom i posle nekoliko nedelja poslala pozivnicu da se pridruži domaćoj zabavi u Belvoru.

Gđica Taverner je putovala na sever svojim kočijama i zatekla odabrano društvo.

Glavni gost je bio vojvoda od Jorka koji je došao prethodnog dana. Njegova neočekivana poseta je izazvala mali poremećaj, jer su sobe za vojvodu od Jorka dali vojvodi od Dorseta i na brzinu su morali da ga premeste. Međutim kako je bilo jasno da Jork i Bramel treba da imaju svoje sobe i u Belvoru i Čevliju. vojvoda od Dorseta je pristao na zamenu i bio srećan što će se tako poznati igrač vista pridružiti zabavi. ?

Frederik, Vojvoda od Jorka, bio je drugi kraljev sin i poslednjih godina živeo je povučeno zbog Klarkovog skandala. Nedavno su ga povratili na mesto Glavnokomandujućeg, i sada kada je gđica Taverner imala čast da mu je predstave bio je izvanredno raspoložen, nimalo čovek koji je osumnjičen da je prodavao unapređenja u armiji posredstvom mahinacija svoje ljubavnice. Pedesetih godina, visok, krupan, crvenog lica i istaknutog nosa, radoznalih plavih, blagih očiju, rado se smejao i lako zabavljao. Oženjen pruskom princezom od koje je živeo odvojeno u neobično dobrim odnosima. Vojvotkinja je žive-la u Oulkandsu gde je vodila nastran ali nevin život, opkoljena psima, oko četrdeset, svemogućih pasmina.

Vojvoda je imao običaj da dovede društvo u Oulkands. Nije nimalo zamerala ni menjala išta u svom načinu života, šarmantno je zabavljala goste bez ceremonija.

Svako ko ju je poznavao voleo ju je. Ne zna se da je iko odbio pozivnicu za Ouklands, mada bi prva poseta zapanjila, čak obeshrabrila. Park je bio podešen da se smeste grupe papagaja dugog repa. majmuni, nojevi, kenguri; štale su bile pune konja koji nisu bili na raspolaganju gostima, kuća je vrvela od posluge, čiji posao izgleda nije bio da ikoga uslužuju; domaćica je doručkovala u tri ujutru provodila noći lutajući po parku, imala običaj da se neočekivano povuče u četvorosobnu špilju koju je sazidala za sebe u parku. Večera je uvek bila u osam.

vojvoda se nikad nije dizao sa stola pre jedanaest i kad bi se digao bilo je da igra vist po pet funti poen i dvadeset pet funti kod rabera. do četiri ujutru.

Vojvoda nikad nije video svoju ženu sem u Ouklandsu. naravno nije je doveo sa sobom u Belvor. Bio je u pratnji pukovnika Vindama, lepog čoveka koga je vojvotkinja neprirodno mrzela.

Pored vojvode i vojvotkinje od Dorseta. na prvi pogled se gđici Taverner učini da ima ogroman broj dama i gospode od kojih su joj mnogi bili nepoznati. Lord i ledi Džerzi, g. Bramel i lord Alvanli bili su jedini poznanici među njima. Osećala se bojažljivo i nije bila nezadovoljna kao što bi inače bila kada se sat po dolasku pojavio lord Vert na vratima.

Razgovorala je sa jednom nadmenom mladom ledi koja ju je prezrivo gledala, kada je Vert ušao u salon sa domaćicom. Videći ga na-smeši mu se. Odmah joj priđe, njegovo tvrdo lice se smekša i pošto je izmenjao jedno dve reci sa njenom poznanicom sede pored nje na sofu i upita je kako je.

Nadmena mlada ledi se sva rastopila i radila sve da zadrži njegovu pažnju. Gđica Taverner se zabavljala: ledi toliko željna da se dopadne, a džentlmen hladan. Ali g.

Pjerpoint uskoro dođe i odvede je da vidi Bramelov akvarel domaćice. Erl ostade sam sa svojom štićenicom. Gđica Taverner je imala vremena da razmišlja dok je Vert bio zaokupljen sa gđicom Kru. kako nije bio iznenađen što je vidi. Kada je gđica Kru otišla zapita ga na svoj neposredan način da li je očekivao da je vidi. „Jesam, obavesti I i su me."

Po sjaju u njegovom oku posumnja da je umešao svoje prste da je pozovu. „O, ja naprotiv, nisam imala pojma da ću vas ovde naći." ,.Da ste imali ne biste došli, rekao bih." „Nadam se, nemam toliko predrasuda da ne mogu ostati u istoj kući s vama." „To je vrlo ohrabrujuće. Znate li. bio sam smeo i pomislio da vam je bilo milo kad ste me videli kako ulazim?"

Oklevala je, zatim tužno se osmehu i reče: „ Pa, možda sam bila radosna.

Osećala sam se neobično usred nepoznatog društva. Ova ledi - gđica Kru. mislim tako ste je oslovili - pokušavala je posled-njih dvadeset minuta da mi pokaže kako sam niko i ništa sa sela. i kad neko zna da je to tužna istina, oseća se neugodno." „Osvetićete joj se ako mislite sutra da idete u lov. Užasno jašć. i obično prestane kod prve prepreke."

Nasmeja se. „Da, mislim da idem u lov. ali nadam se, nisam tako zlonamerna da želim da padne. Hoćete li i vi?" ,,Naravno, da držim na oku svoju štićenicu." Diže glavu sa zagonetnim sjajem u oku. „Daću vam vodstvo", obeća.

Zabavljalo ga je to. „Počinjemo da razumemo jedno drugo sasvim pristojno.

Kako vam se dopada burmut?" ,,Da budem iskrena, ne uzimam ga često. Više se pravim." ,,U odličnom ste društvu jer sledite Princa Regenta. Dozvolite mi da vas vidim."

Posluša ga. vadeći zlatnu kutijicu iz torbice sa emajliranim poklopcem i stranama.

Uze da je bolje pogleda. „Vrlo lepa. Gde ste je našli?" „Kod Randela i Bridža. Kupila sam nekoliko." „Imate dobar ukus." „Hvala vam. Zaslužiti odobrenje tako poznatog poznavaoca pruža mi zadovoljstvo."

Nasmeja se. „Nemojte biti drski, gđice Taverner."

Otvori kutijicu i ponudi mu. „Pogrešno ste me razumeli, lorde Verte: bila sam učtiva - na vaš način." „Niste savladali pravi metod. Ne, ne nudite mi; to nije mešavina koju volim." „Zaista! Čudno!" Podiže mrvicu gracioznim okretom zgloba. „Ni ja je ne volim." „To je zato što ste ga natopili sa Vinegrilom. Opomenuo sam vas da štedite njegovu upotrebu." „Nisam je natopila Vinegrilom", besno zatvori burmuticu. „Stavila sam dve kapljice samo da je ovlažim."

Jedan džentlmen koji je stajao pored pukovnika Vindama u sredini salona sanjalački i spokojno je gledao gđicu Taverner, a kad je video kako vadi burmuticu napusti pukovnika i priđe sofi. Vrlo ozbiljno se obrati Vertu: „Molim te predstavi me. Tako lepa burmutica! Nazvao bih je zgodna za posetu ali ne jutarnju. Bio sam u iskušenju, ali nije bila ono što sam tražio."

Džudit je iznenađeno zurila u njega ali ne i lord Vert koji jednostavno reče: „Lord Peteršem. gđica Taverner."

Zamoli je da sedne pored nje. ,.Recite mi", brižno je zapita, „recite mi da li vas zanima čaj?"

Nije je zanimao čaj mada je znala da njegovo gospodstvo ima punu sobu metalnih kutija raznovrsnog čaja od Ganpaudera do Lapsang Sučonga. Osetila je kako ga je razočarala. „Šteta, velika sleta. Bio bi vam zanimljiv kao burmut. A vas ovo zanima? Imate svoju mešavinu."

Gđica Taverner iznese svoju. „Želela bih da mi učinite čast i probate moju mešavinu." „Čast će biti moja." Pokloni se prinese malo nozdrvi upola zatvarajući oči. „Španska vrsta - nagoveštaj Brazila - još nešto pored, možda trunka masulipatama." Okrenu se. „Podseća me na mešavinu koju sam probao u tvojoj kući, Džuliane." „Nemoguće." „Pa, možda nije ista. Vrlo delikatna mešavina, madam. Lako je otkriti ruku i nepogrešiv ukus eksperta."

Gđica Taverner se zacrvene pred ironičnim okom staratelja.

Bilo je vreme da se popne i promeni haljinu za večeru. Za stolom je sedela između lorda Roberta Menersa i g. Pjerpointa. daleko od erla. Posle večere pridružio se vojvodi od Jorka s domaćinom i još jednim poznatim igračem viste, koga su svi zvali Čig. Te večErl nije više s njim razgovarala.

Nije bila jedina dama koja je učestvovala u lovu. tri druge energične i oduševljene su se pojavile i sva gospoda. Bila je iznenađena kad je za ranim doručkom ugledala Bramela u jahaćem odelu.

Povuče stolicu da sedne pored njega. „Znam, ali daje dobar izgled i čovek ne mora ići dalje od drugog polja", reče razumevši je. „Ne dalje od drugog polja! Zašto ne biste išli dalje, g. Bramele?" „Ne. ne mislim tako", odgovori ozbiljno. ,,Sigurno je tu farmerova kuća gde mogu dobiti hleb i sir, a morate znati da ništa tako ne volim kao hleb i sir." ,,Hleb i sir umesto lova. To mi nije izbor." ,,Znate ako odem dalje moje čizme će isprskati farmErl u galopu", tiho odgovori.

I pored svoje pristrasnosti za njega, nije mogla tome da se na-smeje. Popreko ga pogleda. „Uverena sam da tako ne mislite."

Docnije je otkrila da je bar jednom govorio iskreno. Napustio je lov posle nekoliko polja i nisu ga više videli. Negodujući je govorila o tome svom staratelju koji joj se pridružio kod jednog zastoja i objasnio da bi bilo apsurdno vidcti Bramela poprskanog blatom i raščupanog posle dugog jahanja. Kad je razmislila našla je da je u pravu.

G. Bramel na večeri nije bio postiđen. Otkrio je izvanredan sir u farmerskoj kući za koju nije znao da postoji, uživao u njemu, i pošto se zadovoljio da ni trunka blata nije zaprljala gornji deo kao sneg be-le čizme polako se vratio u Belvor da pretrese sa domaćicom plan bašte koji je smislio za vreme noćnog bdenja.

Lord Vert nije se pridružio partiji viste posle večere, već se pojavio u salonu sa drugima. Ledi Džerzi ga je odmah prisvojila. U jednom kraju sobe igrali su karte, i igrači nisu imali ništa protiv muzike. Vojvotkinja je zamolila da se donese haifa gđice Kru, i posle propisnog snebivanja i nagovaranja od strane majke pristade da svira. Milostiva gda Kru ustremi se na ledi Džerzi i obavesti je kako misli da će njeno gospodstvo biti zadovoljno Šarlotinim izvođenjem. „Vaša mama, draga ledi Vestmorlend, preporučila mi je sadašnjeg nastavnika za Šarlotu. Rezultat je vrlo srećan. Naučila je da prione i stekla veštinu - čekam vaš sud i vaš lorde Verte. Na vaš ukus se svakako može osloniti."

Erl se diže kad je prišla i bezbojnim glasom reče: „Laskate mi, madam." ,, O, ne sigurna sam da ne. Tako nešto je neuskladivo s mojom prirodom, nećete naći da podstičem nečiju sujetu, kažem tačno što mislim. Šarlota je pomirljivija. Ne znam gde možete naći tako dobroćudnu, ljupku devojku." Erl se ponovo nakloni i ne reče ništa. Gda Kru ga lupnu lepezom po rukavu. ,,Reći ćete mi šta mislite o izvođenju, i molim vas ne gledajte dete suviše pažljivo, jer trebalo mi je dosta truda da je nateram da svira kad ste prisutni. Smešna devojka mnogo polaže na vaše mišljenje. 0. mama, rekla mi je ako bude muzike nemoj me, molim te, terati da sviram! Sigurno ne mogu ako me lord Vert kritički gleda!" „Madam potrudiću se da gledam na drugu stranu", odgovori Erl. ,, O, glupost, nemam nameru da podržim njenu ludost. Rekla sam joj, uverena sam, milo moje, da će lord Vert biti zadovoljan tvojim sviranjem."

Unesoše harfu u sobu, gđa Kru odjedri usplahirena oko ćerke, da pokaže g.

Pjerpointu da svece primakne, i lordu Alvanliju da donese odgovarajuću stolicu.

Vert ponovo sede pored ledi Džerzi i značajno je pogleda. Oči su joj igrale. ,,Oh, dragi Džuliane, vidiš li? Moraš da sedneš i buljiš u Šarlotu sve vreme! Nije li to zlonamerno s moje strane? Takva neprijatna provodadžika! Molim te nemoj zaprositi Šarlotu! Nikad te neću pozvati u Osterli znaj, to će biti rđavo kad si mi ti jedan od najstarijih prijatelja." „Svečano ti obećavam da neću." Njegove oči slučajno odlutaše nedaleko gde je gđica Taverner sedela i zaustaviše se na trenutak na njoj. Gđica Taverner nije gledala u njega, razgovarala je tihim glasom sa jednom živahnom brinetom.

Ledi Džerzi je pratila erlov pogled. „Dragi moj Verte, uvek sam se slagala s tobom", lukavo i obešenjački dodade. „Ljupka je - prava lepotica." „Ne govori, Seli, prekidaš gđicu Kru." Zaista gđica Kru prelete rukom strune harfe i poče.

Gda Kru je zabrinuto posmatrala erla koji je održao reč na njenu sumnjivu radost.

Sem što ju je uzgred pogledao okrenuo se i ispitivao čuvene ružičaste bisere svoje prijateljice. Pridružio se aplauzu na svoj mlitav način. Molili su gdicu Kru da peva, ali ne on, posle kratkog odbijanja pristade. Lord Vert je oborene glave rasejano gledao ispred sebe.

Kad se druga pesma završila i gđicu Kru pristojno pohvalili i zahvalili joj se, ledi Džerzi se impulsivno naže i obrati Džuditi. „Gđice Taverner, sigurno ne grešim što mislim da i vi svirate i pevate?" „Osrednje, madam. Nisam vesta u sviranju na harfi." „Ali klavir! Ubeđena sam da ćete nam pružiti veliko zadovoljstvo!"

Vojvotkinja se takođe pridruži ledi Džerzi, a lord Alvanli napusti gđicu Kru, priđe joj i veselo reče. „Molim vas pevajte nam gđice Taverner! Ne verujemo da ne pevate. Zar nam ne pružate vodstvo u svemu."

Džudit se zacrvene i mahnu glavom. „Ne, zaista me dovodite u nezgodan položaj. Moje sviranje na klaviru je prosečno, uveravam vas."

Vojvotkinja nežno reče, „nemojte raditi nešto što ne želite, gđice Taverner, ali verujem da bismo vas slušali s velikim zadovoljstvom." „Vert!" upade Alvanli. „Upotrebi svoj uticaj, dragi moj! Možeš narediti tamo gde mi molimo!" „Ovo je baš nešto!" uzviknu gđa Kru kojoj se nije dopadalo kako su se događaji okrenuli. „Neobično je čuti vas, lorde Alvanli, kako molite da se svira. Sigurna sam da biste radije bili za kartaškim stolom." „0O, madam smatrate me žalosnim karakterom." „Dobro, nikad vas nisam videla da ste daleko od stola za vist." „Nateraćete me da mislim kako želite da me se otarasite. Ako mi možete reći da li ima prilike otkriti deset plemena Izraela, obećavam da ću otići da igram vist kad Čujem gđicu Taverner kako peva." „Šta to zaboga znači? Vi ste najčudniji stvor, bunim se."

„Pa, madam. samo sam iscrpeo dva plemena, i tražio regrutova-nje iduće godine. Vert, ništa ne govoriš! Nateraj gđicu Taverner!"

Džudit koja se povratila ustade. „Zaista je nepotrebno! Pravite me vrlo nezahvalnom, gospodine i bojim se bićete razočarani mojim izvođenjem posle odličnog gđice Kru." Lord Vert se diže i otvori klavir. Kad ju je Alvanli doveo tiho upita. „Imate li note?

Mogu li ih doneti?"

Mahnu glavom. „Nisam ih donela. Moram svirati po sećanju. Molim vas oprostite moju nesposobnost." „Ova se dcvojka vrlo lepo ponaša, potpuno prirodno", šapnu vojvotkinja od Dorseta domaćici. „Da li ste rekli osamdeset ili devedeset hiljada funti, draga moja?"

Gđica Taverner se namesti, stavi prste preko tipki. Erl sede blizu klavira i ne skide oči s njenog lica.

Pevala je jednu običnu baladu; glas, mada ne moćan, bio je sladak i dobro školovan. Pratila se pouzdano i izgledala tako divno da, nije čudo što su njeno pevanje pozdravili velikim aplauzom. Molili su je da još peva i da sakriva svoj talent. Rumena otpeva još jednu baladu i odlučno ostavi klavir. „Da je imala dobre učitelje pevala bi srazmerno dobro", šapnu gđa Kru ledi Džerzi. „Šteta što sebi pridaje veliku važnost. Ali to je uvek tako sa visokim krupnim ženama."

Gđica Taverner ode do udubljenja u prozoru. Erl ju je pratio i sede pored nje. „Nema kraja vašim postignućima." „Molim vas ne budite smešni. Bar vi imate zdrav razum, govoriti da je moje pevanje suReriorno je velika ludost." „Pružilo mi je zadovoljstvo. Da li biste više voleli da sam rekao kako vam je glas slab i neuvežban?" „To bi bila istina i ono što sam navikla da od vas čujem. Ali nisam mislila da vređam", dodade uz osmeh. „Oprošteno vam je", ozbiljno reče „Recite mi. dopada li vam se ovde? Da li uživate u ovoj poseti?" „Da, mnogo. Svi su veoma ljubazni. Kao da sam ih poznavala ce-log života. Želela bih da je i Reri mogao biti ovde. Otišao je kod Fer-fordovih. znate. Njegova ljubav prema gdici Ferford ne pokazuje znake opadanja. Nisam bila mnogo za to da je zaprosi. Ali počinjem da mislim kako mu odgovara. Ona je najčudnije malo stvorenje! Tako mlada, bojažljiva pa ipak puna zdravog razuma. Reri je sluša, što nikad nisam uspela." „Koliko dugo misli Reri da ostane u Hertfordširu?" „Nisam sasvim sigurna. Nedelju dana, a pretpostavljam i duže." „Dobro, ukoliko ne slomije vrat u lovu, tamo neće naići na neku nevolju." „Neće. Dobro jaše. Bolje nego što vozi." Neodlučno ga pogleda i otvori i zatvori lepezu dva puta. „Govorila sam vam jednom o Periju, lorde Vert" „Jeste."

,,I sad sam zabrinuta. Treba da se ustaloži. Ako ne možete da li biste dali nekom drugom to pravo?" ,,Kome, na primer?" „Gđici Ferford", ozbiljno odgovori. „Imam utisak da sam joj dao."' „Kada biste odobrili raniju ženidbu. Verujem da je Rerijeva ljubav duboka. Neće se menjati." „Ne, gdice Taverner. To neću uraditi. Ne znam šta se desilo kad sam pristao na vErldbu."

Okrenu se u stolici i uplašeno ga pogleda. „Zašto ne biste? Kakva je to promena na vama?"

Uzvrati joj pogled, ali posle kratke ćutnje samo dodade. ,,Suviše je mlad."

Osećala je da nije dao pravi razlog, bila je uznemirena ali pokuša da to ne pokaže. „Možda jeste suviše mlad, ne poričem i ja sam tako mislila isprva. Gđica Ferford ne voli London, verujem da bi više volela da živi u Jorkširu. To bi bilo najbolje za Reria. Upada u opasne nezgode u gradu. Samo neki dan..." zaustavi se, zbuni i nastavi. „Nije ništa. Prošlo je, nije trebalo da govorim. Bila sam vrlo zabrinuta." „To se odnosi na dvoboj koji se nije desio." Brzo podiže oči. „Znali ste?" „Draga moja gđice Taverner, kada su izazovi u Kok-Pitu nije čudno što nije tajna." ,.Kok-Pit! To nisam čula! Kad bi znali koliko prezirem dvoboj pe-tlova i sve čemu to vodi! Morala sam videti stotine petlova na očevom imanju, i znati da i on i Reri ali to nema veze. Počinjem sad da shvatam kako je do toga došlo. Da se nije umešao čovek koji je potvrdio da je naš prijatelj. Reri možda ne bi bio živ danas."

Prodorno je pogleda. „Nastavite gđice Taverner. Ko je bio ta dobronamerna osoba?" „Moj rođak, g. Bernard Taverner. „Vaš rođak? Jeste li sigurni da se on umešao?" ,,Pa, da." Prilično začuđena nastavi. „Reri mu se donekle povErlo. Reri ga je posle napao i on nije mogao da porekne. To je samo jedan primer njegovog uvažavanja, njegovog poštovanja nas."

Erl nastavi da je gleda kroz monokl. ,,Taj džentlmen uživa prilično poverenje. rekao bih." „Ne vidim razloga zašto ne bi", malo kruto će ona. „Verujem da je dostojan našeg poverenja. Nije samo rođak već i pravi prijatelj." ,,Srećan je što je tako lako stekao vaše dobro mišljenje. Da li sa-vetuje ranu ženidbu, pitam se?" „Nije mi to rekao." „Nema sumnje reći će. Možete mu objasniti kad bude, kako nemam ni najmanju nameru da pristanem na Rerijevu ženidbu još neko vreme."

Diže se ali ona ga zadrža. „Ne znam zašto takav ton. lorde Verte, niti zbog čega, kad ste jednom pristali na ženidbu sledeće godine, iznenada menjale mišljenje."

,, O, možete prihvatiti da je moje osećanje dužnosti suviše jako kako bih dozvolio da se Reri zaplete tako mlad." „To nije pravi odgovor. Iz nekog vam razloga ne odgovara da vidite Rerija oženjenog. Želela bih da znam iz kog." „Bojim se, u ovom trenutku ne mogu da se setim."

Ostavio je zbunjenu. Bila je spremna da prizna kako se prevarila u njemu i sada, taman kad se zagrejala, ponovo ju je naljutio. Ozlojeđeno je gledala za njim dok joj g. Pjerpoint nije prišao i pozvao da igra lutriju u drugoj sobi.

Odmah je pristala i nije videla erla dok nije sa ostalim damama krenula u krevet.

Bio je u holu sa još nekolicinom i dao joj svecu. Kad ju je uzimala oborenih očiju, ozbiljnog lica. uhvati je za ruku i tiho reče. „Da li me još više mrzite? Šteta je. pokušajte da vas predrasuda ne zavede i odvede u nepoverenje. Nemate potrebu." Stade. „Pogledajte me:" Podiže oči. On se blago nasmeši, „Poslušna devojko! Kad biste imali toliko poverenja u moju čestitost kao što imate u svog rođaka, ne bi bilo loše." „Imam poverenje" i spusti glas. „Primetiće nas. Molim vas, pustite me, lorde Vert."

Pusti je. „Jedna od starateljevih privilegija jeste što ga ostali mogu videti da govori svojoj štićenici bez ikakve primedbe. Uveravm vas da on nema mnoge."

Stavi ruku na gelender, spremna da prati ledi Džerzi i nestašno mu reče: „Je li položaj staratelja tako bolan?" „Prokleto težak", namerno reče, okrenu se i ostavi je da gleda za njim.

13

Nije bila iznenađena što se Peregrinov boravak u Hertfordširu produžio na dve nedelje, a zatim na tri. Obaveštena preko pošte očekivala ga je tri puta da bi samo primila naškrabanu cedulju da će ostati još malo, i raspoloženo primetila svom rođaku da kad vidi crveni kaput poštara i kokardu na kapi u ulici Bruk zna da znači još jedno odlaganje. „Ali ne nože to stalno ići", reče i oči joj sinuse. „Ser Džefri će se umoriti da mi šalje pisma i tada ga možemo videti u gradu."

U međuvremenu dani gđice Taverner su bili toliko zauzeti, imala je malo slobodnog vremena da misli na brata. Primila je još dve ponude za brak, koje je učtivo odbila; pozirala je Hopneru na saleta-nje rođaka, i dvaput išla u pozorište sa starateljem. Ništa joj nije rekao što bi je najedilo u tim prilikama, govorio je kao pametan čovek, vešto pazio na njenu udobnost, ponovo je bio prijatan i iskreno se zahvalila na lepo provedenim večErlma. „Nemate za šta da se zahvaljujete. Mislite li da nisam imao veliko zadovoljstvo u vašem društvu?"

Nasmeši se. „Nisam navikla da vas čujem kako govorite lepe stvari." „Ni ja da nađem svoju štićenicu tako ljubaznu."

Podiže prst. „Nemojte da se sećamo prošlih nesuglasica, molim vas. Resila sam da se ne svađam s vama. ukoliko me ne izazovete." „Nikad, gđice Taverner?" veselo dodade. „O, što se toga tiče, ne može se sigurno reći, Večeras sam vaš gost, i moram pokazati malo izuzetne učtivosti. sutra vas mogu grditi čiste savesti." „Zaista! Mislite li to da uradite? Jeste li primili još jednu bračnu ponudu da odbijem ne obaveštavajući vas?"

Mahnu glavom. „Mislim, loša je stvar za ženu da govori o ponudama koje je mogla primiti." „Vaše mišljenje vam čini čast, ali možete mi se poveriti sasvim uljudno. Pogađam da ste primili nekoliko. Zašto ste se tako uozbiljili?"

Podiže oči i vide kako je posmatra nežnim izrazom, mogla je pomisliti kako saoseća, da nije bila ubeđena da ništa ne zna o tako nežnom osećanju. Utučenim tonom reče. „Tačno je. Primila sam bezbroj ponuda, ali to nije za hvaljenje, jer znam da nijedne ne bi bilo da nisam bogata." „Nijedne."

Nije bilo traga saosećanja u njegovom glasu. Ako je njen duh tražio podršku ovaj ravnodušni ton nije bio rđava stvar. Morala je da se nasmeši i uzdahnuvši reče: „Tužno je to."

„ Ne. Slažem se s vama. Ako ste rođeni s lepim prihodom po-sledica je da ste najtraženija mlada žena u Londonu. ,,Da", tužno potvrdi, „ali biti tražen zbog prihoda nije kompliment. Smejete mi se, ipak smatram da sam u najneprijatnijim prilikama." „Sigurno, vaše bogatstvo nec'e uplašiti poštenog čoveka." ,,O, da, na vama je da to uradite", veselo dobaci. „Neću dozvoliti da bude tako. Oterao sam mirazolovce, i trebalo bi da budete zahvalni." „Možda jesam. Ali sam u nedoumici zbog čega nećete da pristanete na moju udaju, a s druge strane puštate da se Peri veri?" „Gđica Ferford izgleda mi izvanredna devojka i ako ikad dozvolim da je oženi oslobodiće me bar nekih odgovornosti." „Treba da pomislile da bi vas moj muž oslobodio svih."

Kočija se zaustavi u ulici Bruk, dok su se vrata otvarala Erl reče: „Greške, ne želim da se oslobodim svih."

Srećom dok je pomagao da izađe iz kočije nije stigla da odgovori. Nije imala spreman odgovor. Reči staratelja imale su prizvuk kavaljerstva. ipak njegovo držanje je bilo daleko od ljubavnog, nije ga razumela. Side iz kočije i samo primeti kako je sigurna da će Peregrin sliči u London sledećeg dana.

Nije mu smetala ova promena razgovora. „Zaista! Ne bojite se ponovnog odlaganja?" „Ne, ovog puta ćemo ga sigurno videti. Jedno od dece gđe Ferford, najmlađe je bolesno, i boje se da nije infektivno. Reri mora da se vrati." ,,U koje vreme ga očekujete?" „Ne znam, ne verujem da će kasno doći."

Lakej je otvorio glavna vrata. „Milo mi je zbog vas. Laku noć, moja štićenice." „Laku noć, moj čuvaru", i ona mu pruži ruku.

Peregrin je stigao u London posle podne, blistao je od zdravlja i raspoloženja.

Divno se proveo, žao mu je bilo što je morao da ode; ništa nije lepše od sela. On i Tom Ferford su sjajno vozili mada ne bez avanture. Džudit mora da se seti da je u Hertfordšir otišao u svojim čezama mesto poštanskim kolima. Pa, mogla je pretpostaviti da se i vratio na isti način i kladio se kako će stići pre Toma Ferforda koji je isto vozio četvoropreg. ,,Imao sam dorate, znaš. Tomovi zelenci - na izgled rasakošni ali malo teški: dobri za uzbrdicu, rekao bih. ali nisu takmac mojim doratima. Vrlo brzo sam ga prešao Hatfildskim drumom. Njihovo imanje je. rekao sam ti istočno od St. Albansa. Idući tamo krenuo sam putem preko Edžvera i Elastria i video da nije u dobrom stanju. „Nije", složi se strpljiva sestra. „Pisao si mi; vratio si se Velikim Severnim putem.

Sećam se naš rođak je bio iznenađen zato što je drugi kraći".

„Da, da, verovatno jeste ali je rđav, ne mogu konji da jure. Vert mi je to rekao i savetovao Severni put, mislio sam da isprobam drugi.. Do Hatfilda smo imali naizmenične rezultate, i sastali se kod Bel Bara, na trošarini čovek me je, verovalno gluv, zadržao puna tri minuta pre nego što me je pustio. Ali možda i zbog mog novog konju-šara. Nosio je limenu traku i nije znao kako da zvoni, izgubio sam sasvim strpljenje. Čuvar nije mogao da čuje. Tako me je Tom stigao i sjajno smo se trkali do Barneta. Njegovi konji su bili gotovi; pro-menio ih je kod Zelenog Čoveka. Nastavio sam do Vetstouna i uzeo odmorne konje, male, brze. odlične na ravnom drumu - stigao sam pre nego što se Tom pojavio. Sećaš se Džu kad smo došli do Finčli Komona, videli Terpinov Hrast i pitali se da li će nas razbojnici presresti. Ni traga razbojnika tog dana. ali možeš li verovati, danas su me napali!" ,,Gospode Bože! Opljačkali su te?" ,.Ne. Ispričaću ti. Nisam daleko odmakao preko Komona - ni stigao do Teliho Kornera - kad sam ugledao konjanika, upola sakrivenog iza drveća. Vozio sam brzo, kao što si mogla pogoditi - ništa na drumu sem poštanskih kola koje sam ostavio iza - nisam obraćao pažnju na konjanika, jedva ga primetio. Zamisli moje zaprepašćenje kad metak prolete pokraj moje glave! Mogao me je ubiti, jedino što je moj konjušar kad je video nitkova kako hoće da puca. izbacio me iz sedišta, Tako metak prošiša, a Hinkson zgrabi uzde. jedan od konja se izvukao. Mislio sam u jednom trenutku da ćemo se prevrnuti. Ne treba da ti kažem da mi nije mnogo trebalo da zgrabim pištolj, ali nisam imao sreće, nisam dobro video od drveća.

Nasumce sam pucao. Hinkson mi gurnu uzde u ruke, i baš kad je naš čovek izašao iz cestara, zamisli šta radi Hinkson, izvuče revolver iz džepa i opali! Da li si ikad čula da konjušar nosi revolver? Ali tako je bilo. On opali i naš čovek skiknu, zgrabi rukom desnu i ispusti pušku. Za to vreme sam izvukao drugi pištolj ali nije bilo potrebe. Nitkov je bežao što je moguće brže i kad je Tom stigao rastavili smo konje." „Blagi Bože! mogao te je ubiti", viknu gda Sketergud. „O, dobro! Ne bi, nitkov je samo opalio da nas uplaši, mada je metak đavolski blizu prošao. Da me je opljačkao, ne bi imao sreće, dobio bi samo nekoliko gvineja iz mog džepa. Džu, pobledela si! Glupa devojko, nije bilo ništa! Mala čarka!" „Da", nečujno reče, „mala čarka. Ipak da puca na tebe, metak tako blizu i čovek ponovo pokušava - užasava me, priznajem. Spašen si, nisi povređen i to - treba da me zadovolji, ipak ne."

Zagrli je. „Nije ništa samo nervi, Džu! Ne liči na tebe da se treseš zbog sitnice! Suviše se uživljavaš. Kladim se da čovek nije mislio da me povredi." ,,Možda nije. Verovatno se suviše uživljavam. Jako je uticalo na mene. priznajem.

Opasnost kroz koju si nedavno prošao, i sad ovo! Ne treba da mi kažeš, fantaziram!" „Ako pamtiš onaj sastanak, gotov sam!" nestrpljivo reče. „Nema nikakve veze!"

Saglasila se s njim i ništa nije rekla. Pošto je ispričao priču nije želeo da se o tome govori; kakve god je strahove osećala zadržala ih je za sebe. Pričao je o lovu u kojem je uživao, društvu koje je sreo u Hertfordširu, skupu kojem je prisustvovao i tucetu raznih događaja. Imala je vremena da se povrati i bila spremna kad Reri nije imao šta da kaže. da priča o svojim razonodama. Opisala je Belvor. dodirnula Vertovo neobično lepo držanje i najzad se smejala pažnji vojvode od Klarensa.

Pažnja je bila uočljiva. Od dana kada ju je prvi put sreo vojvoda nije gubio trenutak da to pokaže. Nije mogla da sumnja u njegove namere.-Ako se vozila po Parku pouzdano je znala da će ga sresti i morati povesti. Ako bi otišla u pozorište bio bi tamo i našao put do njene lože; ako bi neki buket, kutija bonbona ili druga lepa sitnica za ukras stigla, njegova posetnica je redovno bila zakačena. Stalno je posećivao ulicu Bruk, predlagao mnoge zabave, čak ju je pozvao za Božić u svoju kuću u Buši što je bilo vrlo teško da odbije i ne izgleda neučtiva.

Peregrin je smatrao to dobrom šalom i pomisao da se princ udvara njegovoj sestri naterao bi ga u smeh. „Užasni dečače!" Džudit bi se mrštila. „Molim te, zašto ne bi? Nadam se da sam isto tako poštovanja vredna kao gđica Tilni Long. činjenica je da ju je vojvoda prosio nekoliko puta. „Šta, Džepnu Veneru? Nisam to znao. Mislio sam da je Velzli Pul bacio oko na nju." „Vrlo moguće. Treba da mi laska što je prvo bacio oko na mene. Ponekad. Reri. želim da imam udoban prihod umesto bogatstva." „Glupost! Ne bi to volela! A što se tiče TErl Briksa kladim se da te neće zaprositi. ,,Neće ako ga ne sprečim." ,,Pokazalo se da je ta veština izvan njene moći. Ni hladnoća, ni odsečno odbijanje nije napravilo nikakav utisak na vojvodu, smatrao je da je našao dostojnog partnera u gđici Taverner, nije gubio vreme da se izjasni.

Trenutak koji je izabrao bio je srećan za njega. Džudit je pisala pisma u salonu kad ju je posetio, gđa Sketergud je izašla da kupi neki saten. Uveli su ga u sobu. nosio je buket cveća, toplo pozdravio gđicu Taverner predao joj i zadovoljno primetio: „Vidim da ste sami. To je baš ono čemu sam se nadao. Kako ste? Ne treba ni da pitam. Cvetate od zdravlja! Uvek ste lepi!"

Džudit prihvati buket, zahvali se, ne znajući kako da mu odgovori, zamoli ga da sedne. Galantno joj se pokloni, pokaza rukom sofu, a ona se oseti bespomoćna i sede u ugao.

Zauze mesto pored nje upravi plave oči i veselo reče: „Raskošno je što se nalazim tete-a-tete s vama! Nismo još utvrdili da li ćete provesti Božić u Bušiu.

Hajdete, nećete biti toliko neljubazni i odbiti me! Imaćemo prijatno društvo.

Udesiću Buši da vam se dopadne. Imao sam kuću u Ričmondu ali zbog ovog ili onog napustio sam je, i kada sam postao upravnik Buši parka počeo sam tamo da živim. Odga-vara mi savršeno. Ne marim mnogo za reku, da li vi?" „Možda je vlažno živeti pored, mada priznajem da je veoma volim." Srećna što se udaljila od razgovora o Božiću.

„Pa, ne vidim lepotu pored Temze. Vi je svi obožavate, ali meni je dosta. Samo teče, teče, uvek isto."

Morala je da sakrije osmeh. Pre nego što je pomislila na nešto drugo on ponovo poče. „Nisam došao da govorim o reci. Božić! Šta kažete ne to?" „Vrlo sam vam zahvalna, počašćena lakođe, ali ne može." „Zahvalna - počašćena! Pih, nemojte sa mnom uzimati takve fraze, molim vas!

Morate znati da sam običan čovek koji ne pazi na ceremonije, misli da su to sve trice i kučine. Zašto ne biste došli? Ako mislite da društvo ne bi bilo vama po volji učiniću da bude. Vi samo naredite, možete pogledati listu gostiju i izabrati." „Hvala vam. Vi me pogrešno razumete, gospodine! Zamislite kako će izgledati moje prisustvou tom društvu! Nijedno od nas to ne želi." ,,E, pa tu grešite! To baš najviše želim. Za moj ukus to ne izgleda nešto naročito."

Naže se napred i uhvati je za ruke. „Moja draga, draga gđice Taverner. morali ste opaziti šta osećam. Ne očekujte lepe govore od mene, znate kako je to sa mnom: ja sam mornar i kažem što mislim, ali prema vama imam najdublje poštovanje proklet da sam, zaljubljen sam u vas do ušiju, draga moja gdice Taverner i ne marim ko će me čuti!"

Držao je njene ruke tako čvrsto da se nije mogla pomaći. Samo je okrenula glavu i rekla vrlo zbunjena. „Molim vas ne recite ništa više! Činite mi čast! Zaista mi je žao što vam zadajem bol. ali to je nemoguće." „Nemoguće! Kako to? Rekao bih da me smatrate suviše starim da bih se udvarao, ali znate, ja sam najzdraviji u mojoj porodici. Videćete kako ću ih nadživeti! Da li ste na to mislili?"

Pokuša ponovo da se oslobodi. „Ne, zaista, ne, kako bih? Sigurna sam da možete, ali to se ne odnosi na mene. Primorana sam da odbijem vašu ponudu ne zbog vaših zrelih godina već i naše drukčije prilike, moja sopstvena osećanja molim vas, nemojmo o tome govoriti!" Jedna ideja mu sinu, njegove buljave plave oči zasvetleše. „Vidim kako je! Nespretan sam čovek! Brak, znate, ja vam nudim sve po propisu kako treba, časna reč!" „Nisam vas pogrešno razumela". reče gušeći se. Morate videti kako je nemoguća ta veza. Kada bih pristala, zar ne pretpostavljate da će biti otpora vaše porodice?" ,, O, vi mislite na mog brata, regenta! Ne znam zašto bi se on protivio. Nije uopšte loš čovek, uveravam vas, uveravam vas, ma šta da ste suprotno čuli. Šarlota će da ga nasledi i moj brat Jork pre mene. Možete biti mirni on smatra da mu je nasledstvo osigurano ne uzimajući mene u obzir! Ali vi ništa ne govorite! Ćutite! Aha, vidim, mislite na gdu Džordan! Nije trebalo da je spomenem! Vi ste razumna devojka. neće vam smetati ako otvoreno govorim! To se završilo, ne morate se plašiti. Ako je bilo nestabilnosti ranije sad je s tim svršeno. Morate znati kad kralj nije bio pri zdravoj pameti, mi jadnici smo bili u teškoj situaciji - ne kažem da ga ne poštujem, razumete ali tako je. Svi smo patili. Prini. i Kent, i Sas, i jadna Amelija! Ko zna svi smo mogli da budemo trezveni da smo se oženili po našoj volji.

Ali videćete sad će biti drukčije. Evo, ja na primer, željan sam da se smirim. Ne treba da uzimate u obzir gđu Džordan."

Gđica Taverner uspe da najzad izvuče ruke. „Ser, kad bih mogla da uzvratim moja osećanja možda me misao na tu ledi ne bi uznemiravala, ali svakako ona se mora uzeti u obzir, ne može se odstraniti." ,.0. znate, nikad nisam bio njom oženjen. Ne, ne, tu grešite! Nema veza koje nas vežu, nikakvih!"

Nije mogla da se uzdrži i popreko ga pogleda, „Nema veza, gospodine?" ,,Vi mislite na decu, zar ne? Ali mnogo ćete ih zavoleti. Verujem nema bolje dece na svetu!" „Jeste, gospodine čula sam to - ali vi me ne razumete! Nije zbog toga da - molim vas, verujte mi. ono što predlažete ne može biti! Morate oženiti neku ledi od ranga, neku princezu, znate da tako mora biti!" ,,Nikako, nikako!.Nema zamerke, ni najmanje! Ne treba da mislite da je ovo ljubav iz interesa, kao što kažu. jer kad se oženim parlament će mi odrediti prihod, i isplatiću sve dugove i sve će biti u redu. Sjajno ćemo se slagati!"

Gđica Taverner se diže i ode do prozora. „Ne odgovaramo jedno drugom, gospodine. Zahvaljujem vam se na časti i najozbiljnije vas molim da me žalostite insistirajući na tome. Ne mogu da vam uzvratim pažnju."

Vojvoda se pokunji i utučenim glasom upita da li je neko drugi u pitanju. „Mislio sam da bi moglo biti, bojao sam se da je neko došao pre mene, trudio sam se da budem prvi." „Ne, gospodine, moja osećanja nisu…" „0, u tom slučaju, nema potrebe da budem neraspoložen". razvedri se vojvoda. „Iznenadio sam vas, ali ako promislite videćete kako ćete se predomisliti." „Uveravam vas, gospodine, rešena sam. Što se tiče vašeg prijateljstva koje ste bili tako ljubazni da mi podarite, veoma cenim; ali ništa toplije prirode - razumete me. Ne treba više išta da kažem." „Ne, ne, zar je potrebno govoriti? Bio sam suviše brz; niste me dobro upoznali da bi mogli da odgovorite."

Gđica Taverner poče da očajava. „Bez ikakve je koristi, gospodine. Na stranu moja osećanja, morate znati da je moj staratelj, lord Vert, odlučio da ne pristane na moju udaju dok sam njegova štićenica. Ne pristaje čak ni na vErldbu. Rekao je. i tako i misli."

Vojvodu ovo pogodi, trepnuo je jedno dvaput i poče da se šeta po sobi s rukama ispod repova kaputa. ,.Gle, gle! Blasgosloven da sam! Zbog čega? To je vrlo čudno, na časnu reč!" „Da, gospodine, ali tako je. Rešen je." „Neobičan stvor! Ipak. ja nisam od onih koji paradiraju zbog ranga, nadam se, i možete biti sigurni da će Vert pevati drugu pesmu kad ga vidim. To ću da uradim; to će biti najbolje, ali volim da sve bude po protokolu, dobiću od Verta dozvolu da vam se udvaram. Hteo bih da sve bude propisno. To je najbolji put: moram videti

Verta i tada, znate, ne možete da zamerate. Pozvaću Verta da provede Božić s nama u Bušiu."

Zračio je pun dobre volje i bio ponosan, nije imala srca da se buni. Verovala je u veštinu svog staratelja, nadala se da će je izvući iz teškoća i pozdravila se sa vojvodom onoliko uzdržano koliko joj je učtivost nalagala. Ponovio je da će biti sa njenim starateljem i tako se rastaše.

Nije znala da će odmah posetiti Verta. Nadala se da će mirno razmišljanje kraljevskog udvarača prigušiti njegovu vatrenost i imala nameru da prvom prilikom upozori erla šta ga čeka.

S tom mišlju na umu bila je srećna kad ga je to isto veče ugledala. Stajao je pored ledi Džerzi kad je ušla, nagnuo je svoju lepu glavu da čuje šta govori, ali ubrzo opazi gđicu Taverner i pokloni se. Prijateljski osmeh ga dovede do nje i zamoli je da igra.

Džudit koja je divno izgledala u muslinskoj haljini sa briselskom zlatnom Čipkom pristade i pre nego što su se prihvatili mesta koje se formiralo, ispruži ruku da povuče gđicu Ferford koja je došla u Almak u društvu gđe Sketergud. „Mislim, ser. da ne poznajete gđicu Ferford. Harijet, moraš mi dozvoliti da ti predstavim lorda Verta."

Gđica Ferford koja je čula ne baš laskav starateljev opis uplaši se. Jedva se usudi da podigne oči. On se pokloni i reče nešto učtivo što je ohrabri i pogleda ga na trenutak. Njene meke oči sretoše njegove tvrde koje kao da su je kritički posmatrale. Pocrvene i vrati se Peregrinu.

Lord Vert povede Džudit. „Volite li plašljive smeđe miševe?" „Ponekad kad su dobri kao gđica Ferford. Zar vi ne?" ,.Ja? Kakvo glupo pitanje! Nikako!" „Ne razumem zašto je glupo pitanje. Kako mogu da znam šta volite?" „Mogli biste pogoditi, ali neću da zadovoljim vašu sujetu."

Trže se, i baci ljutit pogled na njega. „Da mene zadovolji! To me ne bi zadovoljilo, uveravam vas!" „Suviše pretpostavljate, gđice Taverner. Šta vas ne bi zadovoljilo?"

Ugrize se za usnu. „Ne gubite vreme da me pogrešno navedete", reče uvređeno.

Nasmeši se. i kad im se ruke sastaviše u igri pritisnu ih lako. ,,Ne budite toliko snuždeni. Mislio sam baš ono što ste i vi. Jeste li zadovoljni?" „Nisam", odgovori zlovoljno. „Ovo je lud razgovor, ne volim ga. Bilo mi je milo što sam vas videla noćas jer sam želela da razgovaram s vama, ali vidim, vi ste u jednom od vaših neprijatnih ćudi." „Naprotiv u vrlo dobrom sam raspoloženju. Ali vi ste zakasnili. Čuo sam vest i moram da vam poželim sreću." „Da mi poželite sreću?" uplašeno ga pogleda. „Šta to znači?" „Razumeo sam da ćete uskoro postati vojvotkinja. Morate mi dozvoliti da vam iskreno čestitam."

Bili su u tom trenutku razdvojeni u igri. Džuditin mozak se vr-teo, jedva je mogla da izvede svoj deo igre i zauzda nestrpljenje dok se ponovo nije sastala sa Vertom. Čim su se sastali još jednom zapita: ,,Kako možete tako govoriti? Šta mislite time?" „Izvinite. Da li to treba da bude tajna?" „Tajna!" „Morate mi oprostiti. Mislio sam da je samo moj pristanak nedostajao pre nego što se vErldba objavi."

Poblede. „Gospode Bože! Znači videli ste ga?" „Naravno. Zar ga niste poslali meni?" „Da - ne! Ne igrajte se sa mnom! To je užasno!" „Užasno?" reče njegovo gospodstvo mahnito mirno. „Teško da ćete imati bolju partiju! Imaćete svu udobnost i suRerioran položaj i muža koji je prešao doba mladalačke ludosti. Treba da vam se čestita. Nisam mogao želeti boljem udomljenju. Sem toga imaćete odgovarajuću družbenicu u najstarijoj pastorki gđici Ficklarens koja je, čini mi se, vašeg uzrasta." „Vi mi se podsmevate. Sigurna sam da mi se podsmevate! Molim vas recite mi da niste pristali!"

Nasmeši se i ne odgovori. Igra ih ponovo rastavi i kad su se sreli poče da govori na svoj spor način o nečem drugom. Odgovarala je nasumce, pokušavajući da čita njegovo lice i kad se igra završila pusti ga da je odvede u sobu za čaj dalje od njenog društva.

Nabavi joj čašu limunade stade pored njene stolice. „Pa, moja štićenice, da li ste ili niste poslali Klarensa meni?" „Da jesam - to jest, rekao je da treba da ode do vas i ja sam se složila jer nisam mogla da ga nateram da shvati kako ne želim da se udam za njega. Mislila sam da mogu na vas da se oslonim." „O! Nisam tako razumeo stvar. Vojvoda kao da nije sumnjao u ishod jednom kad dam pristanak." „Ako ste mislili da bih se udala za čoveka koji je star kao moj otac, onda ste užasno nepravedni. I ako ste bili zapanjujuće drski i pretpostavili da ga zbog ranga prihvatam vi me nepodnošljivo vređate", vatreno reče. „Polako, dete moje: nisam mislio ništa od toga", raspoloženo će njegovo gospodstvo. „Moje iskustvo s vama navelo me je da pomislim da ste mi poslali svog udvarača iz čiste zloće. Da li je i to nepravda?"

Gđica Taverner malo mekša ukočeno reče: „Jeste, i to je. Vojvoda od Klarensa nije hteo da veruje ono što sam mu kazala, i najbolje što sam mogla je da zatražim vašu pomoć. Bila sam sigurna da ćete odbiti!" „I jesam", i Erl uze malo burmuta. „Onda zašto ste rekli da mi želite sreću?" „Samo da vas uplašim, Klorinda. i da vas naučim da se ostavite trikova." „To nije bio trik, i vi ste gnusni." „Ponizno vas molim da mi oprostite."

Besno ga pogleda i naglo spusti praznu čašu na sto. Erl joj ponudi svoju burmuticu. Hoćete li probati ovu mešavinu? Nalazim da prilično umiruje nerve."

Gđica Taverner pristade. „Svesna sam kakva je to čast" i uze vrlo malo. „Pretpostavljam, ne biste mogli više." „Ne dok sam vaš staratelj", složi se Obori pogled i u brzini upita. „Da li vam je vojvoda spomenuo plan da pozove mene i vas u Buši za Božić. „Jeste. Odgovorio sam mu da ćete provesti Božić u Vertu.

Gđica Taverner oštro uvuče vazduh i udahnu više burmuta nego što je htela, kinu." „Ali ja neću!" „Žao mi je ako vam je odvratno, vi ćete sigurno provesti Božić u Vertu". „Nije mi odvratno,,." „Skinuli ste mi teret sa srca. Bojao sam se da bi moglo biti." „Vrlo sam vam zahvalna ali kako ste odbili vojvodino udvaranje ne može očekivati da im se pridružim. Više volim da provedem Božić sa Penjem." „Prirodno. Ne predlažem da dođete u Vert bez njega." „Ali Peri nema pojma o tome. Ima sasvim drugi plan na umu." „Tada neka ga skine s uma. Više volim da mi je Reri pred očima," Ponudi joj ruku i posle malog oklevanja ona je prihvati i dozvoli mu da je vrati u balsku dvoranu. Mislila je kako nema ništa protiv da ode u Vert.

14

Sreća je za gđicu Taverner što će uskoro otići iz susedstva vojvode od Klarensa, s obzirom na to da je Božić blizu. Nije očajavao, iako je bio kratko nesrećan i ljut na Vertovo odbijanje, tešio se da će gđica Taverner biti slobodna za nepunu godinu dana od starateljstva. Optimista ponovo je dolazio u ulicu Bruk, uveravao Džudit da će kad ga bolje upozna videti sva preimućstva isto onako kao on.

Peregrin nije primio sa zadovoljstvom poziv da ide u Vert. Izjavio je da neće ići.

Smatrao da je to naturanje, sumnjao da Erl hoće da se udvara Džudit i bio spreman da kratko odbije. Međutim, vest da je gđica Ferford primila najotmeniji poziv od ledi Albinije Forest, erlove tetke po majci, odobrovolji ga. Erl je najednom postao vrlo zgodan čovek i kako je neutešno očekivao dosadno društvo, s radošću i zadovoljstvom primio je poziv.

Džudit je takođe želela da vidi Vert, jer ga je gđa Sketergud opisivala i mnogo hvalila. Društvo će biti odabrano, manje-više njeni posebni prijatelji; jedino je žalila što najveći prijatelj g. Bernard Taverner neće biti prisutan. Kad mu je rekla i videla ga neraspoloženog im-pulsivno je žalila što i on ne ide. Mahnuo je glavom. „Lord Vert me nikad ne bi pozvao da se pridružim društvu gde ste vi prisutni. Između nas postoji mržnja." „Mržnja! Mislila sam da ga jedva poznajete. Kako to?" „Erl Vert me je opomenuo da vaša dobrobit nije moja briga. Čini mu čast što smatra da sam mu ja na putu. Kakav će biti ishod, ne znam Ako mu je verovati postoji opasnost da me ukloni s puta. Nasmeja se. „Lord Vert ne voli da mu neko bude na putu."

Zapanjeno ga je gledala. „Ne shvatam. časna reč! Ubeđena sam da ga niste dobro razumeli. Zašto bi vam pretio? Kada ste se sreli? Gde ste razgovarali?" „Bilo je lo u jednoj krčmi poznatoj kao Kribov salon, dan posle Rerievog dvoboja sa Farnabijem. Zatekao sam njegovo gospodstvo kako razgovara sa Farnabijem." „Sa Farnabijem! Bože! Šta to treba da znači?"

Prošeta se po sobi. „Ne znam. Želeo bih da znam. Nisam imao nameru da o ovom govorim s vama, ali u poslednje vreme imao sam utisak da njegovo gospodstvo napreduje kod vas. Makar kako da ne volim ulogu doušnika, pravo je da vas upozorim. Kakav je Vertov posao bio sa Farnabijem nemam načina da doznam. Samo nagađanje. Videti ih zajedno bio je šok, priznajem. Ne pripisujem ništa, samo vam kažem šta sam video. Kad me je Erl spazio prišao mi je; šta se desilo među nama neću da ponavljam. Dovoljno je da me uveri da me Vert gleda kao pretnju bilo kakvim planovima koje ima u glavi. Opomenuo me je da se ne

mešam kad ste u pitanju vi. Da li ću se uplašiti takvom pretnjom ostavljam vama da odlučite." Ćutao je trenutak, mršteći se. Morala je primetiti da se možda radi o ljubomori na obe strane. Mirno i razborito reče: „Zaista je vrlo čudno ali verujem da ste pogrešili bar nekim delom. Lord Vert pošto je Perijev staratelj možda je shvatao da je njegova dužnost da podrobno dozna uzrok sastanka."

Pogleda je pažljivo. ,,Možda je bilo tako, ipak ne krijem od vas Džudit. da niti mi se dopada niti imam poverenja u tog čoveka." Napravi pokret kao da ga ućulka. ,,Ne želite da govorim. Možda i ne treba, možda nisam u pravu. Molim vas, pazite kad ste u njegovoj vlasti."

Strogo pogleda kao da se čudi njegovim recima i polako reče: ,,Lord Vert mi je rekao da imam poverenja u njega." ,.To je lako reći. Ne kažem vam da imate poverenje u mene. Nemajte ako izvolite! Nastaviću ono što mogu; da vam služim."

Njegov iskren način govora natera je da pruži ruku. „0, naravno, verujem vam rođače iako mislim da grešite."

Poljubi joj ruku, ne progovori više, i uskoro je ostavi da razmišlja o ovome, da se podseća događaja, reći, koje bi pomogle da razume. U poslednje vreme imala je utisak da bi i Vert mogao da je zaprosi, mada nema čoveka koji bi je primorao na brak i nije videla razlog da ga se plaši. Verovala je da joj je rođak mnogo privržen i morala je da oprosti čoveku koji je duboko voli. Ni jednom ne može se dopadati drugi; bilo je očevidno odmah. Pretpostavljala je da je svakom bilo lako da ne veruje drugom. Nije mislila više, ali ipak ju je i dalje mučilo.

Kroz nekoliko dana i Božić će doći. Tavernerovi u pratnji gđe Sketergud i gđice Ferford trebalo je da putuju u Hemšir, u Vert, dvadeset trećeg decembra i svaki trenutak pred odlazak izgledao je gđici Taverner da provodi u ljubaznom zahvaljivanju na pljusku poklona koje su dobili. Najelegantnije sitnice, bila je očajna, spremna da sve vrati. Njena družbenica koja je sve pregledala izjavila da je u granicama pristojnosti, odličnog ukusa i nemoguće da se ne primi.

Među hrpom burmutica, etuis, porcelanskih figura i lepeza za sestru, poklone koje je Reri primio bile su skučenog izbora. Maramice, koje je ledi Ferpord porubila, par jarebica iz Saseksa, gde se Ficdžon vratio na mesec dana, broš sa Harietom slikanom na slonovoj kosti, mali ćup burmuta bez posetnice i navlaka za sat od rođaka. Ipak bio je oduševljen brošem i vrlo zadovoljan ostalim. Maramice su uvek korisne, ptice mogu da se pripreme za večeru, navlaka za sat dodata njegovoj velikoj zbirci, a burmut je, nema sumnje, izvanredna mešavina. Kao mnogi mladići Peregrin se nikud nije maknuo bez burmutice i udisao veliku količinu burmuta iako nije voleo, ni razlikovao vrste koje je birao. Smeđi Rapi mu je bio isti kao španska vrsta, a glaziran ćup mu se sviđao, samo je želeo je da zna ko je poslao. Duga potraga u mnoštvu posetnica i srebrnih papira za uvijanje nije otkrila pošiljaoca, morao je da se pomiri da je izgubljena.

Džudit proba, namršli se. „Dragi moj Reri, zaudara na Oto of Roses! Gnusno je!"

,,Pih, glupost! Baš si ljubazna! Pošto si počela da uzimaš burmut uobrazila si da sve znaš o njemu." „Znam da ovo ne bi nikad odobrio lord Peteršem ili Vert. Liči na mešavinu koju pravi za Regenta, samo je suviše namirisana. Nemoj mu je nuditi, molim te! Ko li je to mogao poslati? Kako je nezgodno što si izgubio poselnicu!" „Mislim da nije bilo posetnice. Mora da ju je pošiljalac zaboravio. Milo mi je što ne voliš mešavinu jer nećeš hteti da napuniš burmuticu iz mog ćupa." „Zaista, ne! Niko me ne bi osumnjičio da uzimam namirisan burmut."

Najzad je došao dan za polazak. Kovčezi i kutije za šešire su dobro privezali za kola. Gda Sketergud je predviđala sneg. Peregrin je jahao. Gdicu Ferford su pokupili u ulici Arlington. Povorka je pošla na put samo sat docnije od predviđenog.

Nije pao sneg, drum prohodan; vreme ne preterano hladno te je putovanje bilo podnošljivo. I samo sa jednim zadržavanjem stigli su u Vert oko četiri po podne gde ih je dočekala udobnost, toplota. vrela supa i veselo društvo.

Bilo je mračno kad su prošli kapije Verta. Park i spol jasnost kuće nisu videli. ali kad je gđica Taverner ušla impresionirala ju je elegancija, udobne sobe i lep nameštaj. Baš onako kako kuća jednog džentlmena treba da bude. sve je ukazivalo na ukus vlasnika. Džudit zadovoljna svim što je videla želela je da vidi i stariji deo kuće, koji je kako je razumela dva veka star.

Ledi Albinija je dočekala goste. Kratkovida. neodređena, ne lepa žena koja je sasvim zanemarila modu. Vuneni šal kojeg je nosila da je zaštiti od promaje, stalno bi skliznuo s ramena i upetljao se u nameštaj. Kad bi se to desilo pozvala bi bilo kog gospodina koji bi se tu zatekao i tražila da joj raspetlja rese. Izgledala je bespomoćna. Kada bi ispustila lepezu ili maramicu, čekala je da joj neko podigne.

Prekidala je razgovor i čim bi joj dodali, nastavljala. Imala je običaj da svoje misli glasno izrazi što bi zbunilo one koji je dobro ne poznaju. Oni koji su znali nisu ni najmanje obraćali pažnju na to. Ljubazno je pozdravila Tavernerove, odvela dame do vatre, zamolila ih da sednu i ugreju promrzle ruke na svoj nepovezan način. „Takvo rđavo vreme za putovanje, mada ne pada sneg, a i drumoivi su danas dobri, retka je opasnost od razbojnika. Osamdeset hiljada funti i pored toga takva lepotica! Vert ima sreće samo kad bi imao pameti da to shvati." , Gđica Taverner koju je gđa Sketergud upozorila šta da očekuje, pravila se nesvesna ali nije mogla da sakrije rumenilo. „Albinija, gde je Džulian" pitala je ona.

Izgleda da su gospoda otišla na gađanje. Putnike odvedoše gore u spavaće sobe da se odmore od puta pre nego što se presvuku za večeru.

Do večere ostali pristigoše i sportska gospoda se vratiše. Gosti su bili Lordovi Peteršam i Alvanli, g. Bramel i g. Forest ćutljivi muž ledi Albini je. gđa i gđica Marli naročiti prijatelji gđice Taverner. Svi su se poznavali; ništa nije moglo biti. po recima gđe Sketergud prijatnije. Lord Alvanli, sem zbog navike da jastukom gasi svecu u spavaćoj sobi, bio je uvek dobrodošao gost; lord Peteršam. pravi džentlmen, uvek učtiv i ljubazan; Erl miran, pažljiv domaćin; g. Bramel raspoložen za razgovor; proveli su prijatno veče u jednom od salona, igrajući karte, pijući čaj i

ćaskajući pored vatre. Jedinu neprijatnost joj je zadao brat kad je zamolio lorda Peteršama da oceni njegov burmut, čiju priču je prethodno ispričao. Lord Peteršam se poslužio i učtivo rekao da ne sumnja da je dobra mešavina. Lord Vert manje učtiv, kad mu je burmut ponuđen, čuvši da je jako namirisan, mahnu rukom i zahvali se Peregrinu: „Verujem da je sve tako kao što kažeš. Nadam se da ga ne upotrebljavate, gđice Taverner?" „Ne, ne. držim se svoje mešavine Kada želim miris ne idem po burmuticu. već g.

Bramelu koji mi napravi mirisni štapić." „Mirisni štapić g. Bramela. draga moja!" Uzviknu gđa Marli. „Zavidimo vam.

Možda ne znate da sve dame među nama žele jedan od tih mirisnih štapića?"

Bo mahnu glavom. „Tačno, ali znate ne mogu svakom dati, madam. To bi značilo imati ih vrlo jevtino. Sam Regent umire da jedan dobije, ali čovek mora da negde stavi crtu." „Džordž je mrzovoljan zato što je nazebao", primeti Alvanli. „Kako si mogao po ovom blagom vremenu?" ,,Pa, ostavio sam kola danas posle podne na putu od grada i nespretni gostioničar me je stavio u sobu sa vlažnim strancem'", smesta odgovori Bramel.

Sledećeg dana izgleda da je Peregrin dobio nazeb od Boa. Žalio se na gušu i malo kašljao, uveren da će ga dan proveden u sportu, kako su mu obećali, izlečili.

Džudit je uzalud očekivala da će Peregrin odustati tog hladnog decembarskog dana. Otišao je sa Peterša-mom, Alvanlijem i g. Forestom u lov nekoliko milja od Verta.

G. Bramel se nije pojavio do podneva. Zahtevi toalete zadržali bi ga nekoliko časova. Poznato je bilo da može da provede isto toliko samo na vezivanju kravate, na koju, međutim, čim bi napustio sobu nije obraćao pažnju. Kad bi napustio sobu, znao je da je pravo umet-ničko delo, savršeno u svakoj pojedinosti od lepo ispeglanog rublja do uglačanih čizama.

Gđa Marli se isto dugo zadržavala u sobi, ali tri mlade devojke su poranile i provele jutro u istraživanju kuće pod vodstvom domaćice i šetnji po baštama dok ih nisu pozvali da se založe ostrigama, hladnim mesom i voćem.

Sportiste su očekivali do tri sata tako da se niko nije iznenadio što je gđica Ferford odbila ponudu da se provoza posle ručka. Bio je to erlov predlog. Gđica Ferford obeshrabrena mucala je ne znajući šta da kaže, s jedne strane iz straha da ne uvredi domaćina, a s druge da ne bude prisutna kad se Peregrin vrati. Erla zabavi njena zbunjenost, ali se uzdrža od peckanja, kao što se uplašena Džudit bojala, već reče sa malo nijanse smeha u lepom glasu: „Vi biste radije napisali pismo majci." ,,Oh, da. Stvarno to moram uraditi", zahvalno reče. Okrenu se Džuditi: „Da li gđica Taverner želi da se sa mnom vozi?"

Rado je pristala i kad su napuštali sobu Erl se osmehnu i reče: „Kad napišete pismo gđice Ferford poslaću ga."

Sat proveden u vožnji zarumenio je obraze gđice Taverner i oraspoložio ju je. Erl je bio u najboljem raspoloženju, pažljiv pratilac, zabavljao ju je i učio kako da napravi omču bičem i vesto je oslobodi.

Vratili su se u milosti jedan prema drugom i zatekli u salonu gđu Marli, g.

Bramela sa jednom damom i dva gospodina koji su se dovezli sa obližnjeg imanja u posetu Vertu.

Kada su Erl i njegova štićenica ušli posetioci oživeše. Komplimenti se izmenjaše i dama nije gubila vreme da predstavi svog sina gđici Taverner. Starijeg gospodina, koji je razgovarao sa g. Bramelom, nije zanimala naslednica i ubrzo se vrati Bramelu. Bo pomiren sedeo je s bolnim izrazom; ledi Albinija je predstavila goste, okrenula se er-lu i dodala: „Vidiš Foks-Metrjuzovi su nas posetili, dragi moj Verte.

Vrlo lepo od njih. Sede ovde više od pola sata. Ne verujem da će ikad otići."

G. Foks-Metju govorio je na pompezan način o lepolama Hemšira. Ne veruje da mu je išta ravno sem Jezerske Oblasti. Kako je proveo leto želeo je da opiše jezera onima koji nisu bili te sreće; propustili su nešto izuzetno lepo. Da li je g. Bramel posetio jezera, ako nije trebalo bi svakako da učini taj napor.

G. Bramel podiže obrve koje su uvek mogle da spuste pretenzije. „Da, gospodine, posetio sam jezera." „Kojem ste se najviše divili?"

G. Bramel uzdahnu. „Reći ću vam gospodine, ako mi date nekoliko minuta."

Tada se okrenu slugi koji je došao da doda drva na vatru, tiho ga zamoli da pošalje njegovog sobara. G. Foks-Metju je zurio, Bo je ostao miran, ćutao je dok ne uđe uredan čovek u crnom odelu, koji mu zabrinuto priđe i pokloni se. „Robinson, kojem jezeru sam se divio?" ,,Vindermiru. gospodine", reče pun poštovanja. ,.A. Vindermiru? Hvala Robinsone. Da. najviše mi se dopao Viri-dermir". reče i učtivo okrenu leda g. Foks-Metjuu.

Gda Foks-Metju puna omalovažavanja se diže i izjavi da je vreme da se oproste.

Peregrinov kašalj, kad ga je sestra videla. nije izgledao bolji posle jutra provedenog na svežem vazduhu. I dalje ga je mučio i posle nekoliko dana osetno je bio gori. Guša mu je bila upaljena, nije hteo ni da čuje za doktora, očevidno nije bio zdrav. Mlitavost i težak izraz u očima pripisivao je nazebu i verovao da mu vazduh u Vert u ne odgovara. ,,Vazduh u Vertu. vazduh,,. Šta ja to mislim? Trebalo bi me istući što takvu ludost uobražavam! Nemoguće! O, nemoguće!" „Dobro, šta misliš? Što me tako čudno gledaš?"

Kleče pored njegove stolice, sklopi ruke. ,,Reri kako se osećaš? Jesi li siguran da je to samo nazeb?" „Pa, šta bi drugo bilo? Šta ti je na umu?" „Ne znam, ne usuđujem se da mislim. Reri, kad je taj čovek započeo svađu s tobom - govorim o Farnabiju - da li si bio iznenađen? Da li ti se činilo razumnim?" ,,Kakve to veze ima s ovim? Priznajem da sam bio iznenađen ali ako je Farnabi bio pijan,,."

„Ali da li je bio. To nisi rekao." ,,Bože otkud znam? Nisam to mislio, ali je mogao biti."

Nastavi da mu sklapa ruke i zabrinuto gleda. „Pucali su na tebe kad si prelazio Finčli Komon. pucanj koji te je mogao ubiti, da nijo bilo Hinksona. Dvaput ti je život bio u opasnosti! I sad si bolestan, tajanstveno bolestan, jer nemaš prehladu. Reri. i znaš to, samo taj su-vi kašalj koji je sve gori, i guša te boli."

Trže se, pogleda je, prsnu u smeh koji ga natera na kašalj. „Bože Džu, ubićeš me!

Misliš li da sam otrovan? Ko bi na svetu želeo da me se reši? Od svih glupih besmislenih ideja!" ,,Da, jeste besmisleno, mora biti! Ja ti to kažem, pa ipak nisam ubeđena. Da li si ikad pomislio da bi veći deo tvoje imovine pripao meni!"

To ga natera da se ponovo nasmeje, ,,Šta, je li ti hoćeš da me ubiješ? ,,Budi ozbiljan. Reri. preklinjem te!" „Bože kako može to biti? Nikad nisam čuo toliku gomilu gluposti. To je kad čitaš romane gde Redklif! Sjajna šala!" ,,Kakva je to sjajna šala? Mogu li i ja da čujem?

Džudit se naglo okrenu. Erl je ušao u sobu i stajao kod stola nedokučivo ih gledao. Koliko je čuo nije mogla da pogodi, pocrvene, skoči i okrenu glavu. „Ovo je najbolja stvar koju sam čuo ovih poslednjih deset godina. Džudit misli da me truju." „Zaista!" reče Erl i pogleda u pravcu Džudite. „Mogu li da znam koga gđica Taverner sumnjiči da te truje?"

Ljutito pogleda brata s prekorom, prođe pored erla ka vratima. „Peregrin se šali.

Verujem da je uzeo nešto što se ne slaže s njim. to je sve."

Izađe. Erl se ćuteći okrenu Peregrinu i spustivši burmuticu na sto reče: „Ovo je tvoje mislim. Našao sam je u plavom salonu." ,,O hvala vam. Da, moja je. „Podiže i nemarno je otvori. „Nisam znao da imam toliko, mislio sam malo više od pola. Znate Peteršam smatra da je vrlo dobra mešavina. Čuli ste ga. Želeo bih da i vi probate" „Dobro", i Erl zamoči prste.

Peregrin se obradova, uze malo i bezbrižno ga udahnu. „Mnosio mi se sviđa. Ne vidim nikakve zamerke."

Erl obori oči pošto ga je pažljivo gledao. Peteršamova pohvala ti je dovoljna da te zadovolji. Ne znam boljeg poznavaoca." „Džudit kaže da ga nijedan džentlmen od ukusa ne bi uzeo. Ako i vi mislite tako, onda je bolje da ga bacim, jer je Peleršam bio samo učtiv. „Gđica Taverner ima predrasude protiv namirisanih burmuta. Ne moraš da se plašiš što uzimaš ovu vrstu." „Milo mi je. Znate imam čitav ćup kod kuće i bilo bi šteta baciti ga." „Svakako. Ali se nadam da držiš burmut u toploj sobi." „O, u mojoj garderobi! Nemam mnogo. Nemam sobu za to kao vi. Kupujem kad potrošim i držim ga gde mi je pri ruci."

Erl ne odgovori, napusti sobu da pronađe Džudit. Nađe je u biblioteci kako bira knjigu sa police. Pogleda preko ramena kad je ušao, porumene i mirno reče. „Imate odličnu biblioteku: rekla bih nekoliko hiljada tomova. U Beverliju nažalost nemamo takvu. Prava je naslada naći se u ovako dobro snabdevenoj biblioteci." „Činite čast mojoj biblioteci, gđice Taverner."

Bila je svesna ozbiljnosti i strogosti u licu i glasu, i neke uzdržanosti u tonu sasvim drukčijem od onog otvorenog lakog načina na koji je navikla u poslednje vreme. Oklevala je, zatim se okrenu i otvoreno i odlučno reče: „bojim se da je došlo do pogrešnog tumačenja. Pustila sam ludim mislima na volju, kao što ste mogli čuti kad ste ulazili u salon." . t Nije odmah odgovorio i kad je najzad počeo bilo je prilično suvo. „Savetujem vam da ne ponovite nikome kako verujete da Peregrinova slabost dolazi od trovanja."

Još više pocrvene i obori glavu. „Bila sam strašno glupa. Zaista ne znam šta mi je bilo da izjavim takvu misao. Brinem se. Onaj dvoboj, koji je hvala Bogu sprečen tako me je obuzeo da se od tada ne osećam mirna. Izgleda mi besciljno, besmisleno! Morate znati, da su ga napali na povratku iz St. Albansa i izbegao je pravim čudom. Ne mogu da se oslobodim misli da mu preti neka opasnost.

Njegova slabost u jednom trenutku uzbuđenja pojačala je moje sumnje i ne zastavši da razmislim rekla sam ono što mi je proletelo kroz glavu. Pogrešila sam sasvim glupo, priznajem." „Zabrinuti ste za Peregrina. Ne treba da ste." „To je jače od mene. Da mislim da moje sunmje imaju i zrnce istine poludela bih od straha." „U tom slučaju", namerno će Erl „dobro je što nema istine u njima. Ne sumnjam da će se Peregrin brzo oporaviti. A što se tiče onog susreta na Finčli Komonu, takva stvar se može desiti bilo kome. Savetujem vam da na njih ne mislite." „Moj rođak ne uzima to tako olako", tihim glasom će ona. „Jeste li razgovarali o tome sa g. Bernardom Tavernerom?" oštro zapita. „Da, svkako sam. Zašto ne bih?" „Mogao bih dati mnoge razloge. Gđice Taverner setite se, bez obzira na vašu vezu s tim džentlmenom, da sam ja vaš staratelj, a ne on." „To ne zaboravljam." „Izvinite, gđice Taverner, zaboravljate svakog puta kad ga obasipate svojim poverljivim saopštenjima koje ne zaslužuje.

Pogleda ga sa ljutnjom u očima. „Nije li to malo sitno, lorde Verte?"

Podrugljiv osmeh mu razvuče usne. „Vidim. Ljubomiran sam, pretpostavljam?

Draga moja devojko. vaše pobede su vam ušle u glavu. Vi niste jedina lepa ženska koju sam poljubio."

Grudi su joj se dizale. „Vi ste nepodnošljivi! Nisam ništa učinila da zaslužim takvu uvredu!"

„Ako govorimo o uvredama vi ćete se gore provesti u tom susretu. Uvreda da ne prosim vašu ruku jedva može da se uporedi sa uvredom da sam ljubomoran na takvog čoveka kao što je g. Bernard Taverner." „Vrlo sam srećna što niste moj prosac. Ništa groznije ne mogu da zamislim." ,,Ima trenutaka kada bih. upotrebivši preterane izjave, mogao da ponovim to osećanje. Ne gledajte me kao da ćete me probosti, sasvim sam neprobojan na izlive takve vrste. Vaše ćudljivosti mogu da prođu vrlo dobro kod kuće, ali u meni ne pobuđuju ništa sem želje da vas dobro istučem. A to će, gđice Taverner. ako se ikad oženim vama, biti tačno ono čto ću uraditi."

Gđica Taverner se borila za vazduh. „Ako ikad - oh, da sam muškarac!" „Gluplje primedbe nisam čuo. Da ste muškarac do ovog razgovora ne bi došlo."

Gđica Taverner osta bez reči, okrenu se i poče da korača po sobi na tako užurban nači koji je jasno otkrivao od bilo kakvih reči njenu uzrujanost.

Erl se nasloni na policu i prekrstivši ruke posmatrao ju je. Bes iščeze iz njegovih očiju, usta, samo prava linija se polako opusti, izgledao je da se zabavlja. Posle nekoliko minuta mirno progovori: „Nemojte više koračati po sobi, gđice Taverner.

Izgledate veličanstveno, ali to je uzaludno trošenje energije. Izviniću se za sve."

Zaustavi se pored stolice, zgrabi naslon obema rukama. „Vaše ponašanje, vaš način,,." ,,I jedno i drugo užasno. Izvinite nepadnošljava je bila reč. Oprostite mi." ,,Vaš način o džentlmenu koji je moj rođak,,." „Koga ćemo, molim vas, izostaviti iz diskusije."

Još više steže naslon. ,,Vaša nedelikatnost. potpuno nemanje propisnog osećanja koje vas tera da me vređate epizodom od koje me je i dalje sramota,,.

Ispruži joj ruku. „To je bilo rđavo od mene", nežno reče. „Oprostite mi!" Ćutala je nekoliko minuta i gledala ga mršteći. Najzad reče odobrovoljenim glasom: „Možda izgledam uobražena. Ako to kažete nema sumnje da je tako, vi treba da ste sudija. Ali uveravam vas, lorde Verte da moje pobede, kao što ih vi nazivate, nisu me naterale da pretpostavim da je svaki džentlmen koga poznajem, uključujući i vas, željan da se oženi sa mnom." „Naravno", složi se.

Malo nesigurno dodade: „Žao mi je što sam se naljutila, po vašem mišljenju, na način koji ne odgovara jednoj ledi, ali priznaćete da je izazov bio i suviše veliki." „Priznajem da je bilo nemoguće uzdržati se. Hajdete, hoćete li da se rukujemo?"

Gđica Taverner polako pređe sobu i nerado stavi svoju ruku u njegovu. Saže se i na njeno čuđenje lako je poljubi i odmah pusti. „Imam još jednu stvar da vam kažem pre nego što zaboravimo ovaj razgovor. Želim da ne spomenete ni g.

Taverneru, ni bilo kome svoju sumnju da je Peregrin trovan." Pogleda ga upitno malo namršteno. „Nećete učiniti nikakvo dobro, može samo da šteti." „Šteti! Mislite li - je li moguće da sam u pravu?" uplašeno upita. „Ni govora! Ali kako ga je ova slabost zadesila pod mojim krovom ne želim da se sumnja na mene da hoću da ga uklonim." „Neću o tome govoriti. Neću raširiti takve glasine bez uverenja da je to istina."

Pokloni se i pode vratima. Pre nego što ih je otvorio kao uzgred reče: „Gdice Taverner da li imate ugovor vaše kuće? Čini mi se da sam vam ga predao." „On je u mom pisaćem stolu. ,.Je li vam potreban?" „Blekeder piše o nekim spornim tačkama. Bilo bi mi potrebno da pogledam. Ako pošaljemo slugu u London, da li bi vaša domaćica, ili neko drugi mogao da ga nade i preda mi?" „Naravno. Hinksom, Rerijev novi konjušar, može otići po njega." „Hvala. To će biti najbolje, nema sumnje." Ču se užurban korak i veseo glas kako kaže: ,,U biblioteci, je li? Naći ću ga ne treba da idete sa mnom, draga moja gospodo. Nisam zaboravio put."

Erl podiže začuđen obrve. „To je nešto neočekivano", primeti i otvori vrata, ispruži obe ruke. „Čarlse! Đavole!"

Visok mlad čovek u konjičkoj uniformi, lep, nasmejan s desnom rukom u marami stegnu jednom erlove ruke. „Dragi moj, kako si? Tako mi Boga, sjajno što te vidim!

Pogađaš da sam dobio odsustvo zahvaljujući ovome." Pokaza na ruku. „Kako je?" pitao je Erl. „Da li te boli još jako? Kad si izašao i.i bolnice? Ne izgledaš rdavo koliko mogu da vidim." ,, O, ne. uopšte ne! Došao sam da okušam sreću sa naslednicom, Gde je? Da li je zrikava? Je li užasna? Uvek su!"

Erl se povuče. ,,Možeš sam da se uveriš", suvo reče. „Gđice Taverner, dozvolite mi da vam predstavim svog brata kapetana Odlija. mada ima malo šta za preporuku. Časni kapetani Čarls Odi i trže se i poče da zuri u gđicu Taverner zapanjeno, s divljenjem i nevericom u očima. ,,Gospode Bože! Je li to moguće?" Pode napred. „Madam. vaš ponizni sluga. Šta mogu da kažem?" „Već si dosta rekao", raspoloženo dobaci Erl. „Tačno, potpuno tačno! Zaista nema izlaza. Gđice Taverner. niste me čuli, niste obraćali pažnju!" ,,Naprotiv, jasno sam vas čula", reče Džudit. Nije mogla da zadrži osmeh. Pruži ruku. ,,Kako ste? Žao mi je što vam je ruka u marami. Nadam se nije trajno povređena?" „Ne, moja ruka nije. madam; nijedna mi nije ni srce povredila na Poluostrvu."

Brzo reče i poljubi joj ruku.

Morala je da se nasmeje. Njegove oči počeše da igraju i neume-reno dodade: „Morate mi dozvoliti da vam kažem da u svim mojim iskustvima sa naslednicama nikad nisam sreo do danas neku koja mi nije zadavala more. Povratili ste mi veru u čuda, gdice Taverner!" „Ako i dalje nastaviš ovako, gđica Taverner će narediti po kola", primeti Erl. „Nikako. Srećna sam što zbog mene kapetan Odli neće imati more. Vi imate sigurno dosta da kažete jedan drugom, ostavljam vas."

Kapetan Odli zatvori vrata i okrenu se erlu. „Džuliane, ti mangupe! Ćutao si o njoj! Jesi li se vErlo?" „Ne, nisam."

„Mora da si lud! Nemoj mi reći da ćeš pustiti da ti sklizne kroz prste sve to bogatstvo i lepota! Imam nameru da pokušam." „Na svaki način. Nećeš uspeti, ali može da te drži dalje od nevolja." „Ne budi tako siguran!" nasmeja se kapetan. „Ti ništa ne znaš o tome, moj dečače." „Znam, vrlo mnogo o tome. Ja sam njen staratelj." „Tako mi svega! Treba li da razumem da ćeš zabraniti?" „Da, treba."

Kapetan sede na ivicu stola. „Vrlo dobro, onda ostaje Gretna Grin. Dragi moj, ti si zaljubljen u nju! Da li da ponovo odem?" „Tvoja prostota može se meriti samo sa tvojom uobraženošću, Čarlse", nasmeja se Erl. „Reci mi sad. kako stoje tvoje stvari?" „Sve u svoje vreme. Prvo ćeš mi reći da li da se držim podalje od naslednice." ,,Nikako, zašto bi? Mislim možeš mi biti i od koristi. Naslednica ima brata." „Nisam nimalo zainteresovan za njenog brata", pobuni se kapetan. „Moguće nisi. ali ja jesam." Zamišljeno ga pogleda. „Mislim, Carlse - skoro sam ubeđen - da ćeš se sprijateljiti sa mladim Peregri-nom, ako ti dozvoli. Nažalost, ne dopadam mu se, i ta predrasuda može da prede i na tebe." „Avaj, avaj! Zašto želiš da mu se dopadnem?" „Zato", polako reče Erl, „potreban mi je neko kome će se pove-ravati i u koga imam poverenja." „Gospode Bože, zašto?" „Peregrin Taverner je veoma bogat mladić i ako bi se njemu šta desilo najveći deo će sestra naslediti." „Vrlo dobro, hajdemo da ga udavimo u jezeru", veselo će kapetan. „Jednom rečju moramo ga ukloniti." „Već pokušavaju da ga uklone. Poslednjih pet dana udisao je otrovan burmut."

15

Dolazak kapetana Čarlsa Odlia bio je srećan. jer tog dana su se vraćali u London g. Bramel. lord Peteršam i Marlijevi uz sve znake klonulosti i žaljenja koji prate rastanak. Tavernerovi, sa gdicom Ferford i lord Alvanliem su ostali u Vertu preko vikenda, ali pored skupa u obližnjem gradu gde je jedan puk bio stacionuran. jednodnevnog lova i partije karata, teško je bilo otresti se potištenosti. Međutim pojava kapetana Odlia oterala je svako osećanje žaljenja zbog odsustva nekoliko članova društva. Njegova veselost je bila zarazna uprkos nastranostima, držanje dopadljivo svima. Kako je došao direktno sa Poluostrva pridavali su mu i veliki značaj. Dame su ga pomno slušale, gospoda sli, na mirniji način, bila spremna da čuju obaveštenja koje je mogao dati o stanju u Španiji. Jedina stvar koju je odbio bila je da opiše ljubavni zaplet koji je bio uzrok rani, kako su razumeli. Nije hteo da govori, insistirao je da rana nije bila rezultat neke plemenite akcije i sem podatka da se desila u aferi Arija des Molinasa dvadeset osmog oktobra i da je ležao u bolnici sve vreme (što su ledi Albinia i gđa Sketergud već znale) ništa više nisu mogli da otkriju. 0 svakom drugom predmetu je rado govorio i njegov dolazak je bio dobrodošao. Pristojno se udvarao gđici Taverner, bio ljubazan prema gđici Ferford. zadirkivao tetku, odveo krišom Peregrina u jednu prljavu krčmu u najbližem gradu na borbu petlova, i jednom rečju brzo postao najomiljeniji mladi čovek. Uvek zadovoljan; uživao je da igra ka-dril kako bi zadovoljio svoju tetku, tako isto i vist po funtu poen, zabavljao se na lokalnom skupu kao što bi i u Almaku. „Vi ste podareni najsrećnijom prirodom, kapetane Odli." Gđica Taverner reče osmehujući se. „Što god radite zadovoljni ste što to radite i vaš duh svakoga zarazi istom živošću." „Kad ne bih bio zadovoljan u ovakvom društvu bio bih nepodnošljiv čovek!" toplo odgovori. „Vi ste svakako laskavac." „Samo tako skromno biće kao što ste vi, može to da misli." „Ućutkali ste me. Da li smatrate da je taj nastup bio opšte prihvatljiv medu naslednicama vaših poznanika?" „Gđice Taverner, apelujem na vaš razum da bude fer. Je li to dobro? Je li to pravo?" „Bilo je neodoljivo." Nestašno odgovori. ,, Šta da radim? Kako da vas ubedim?" „Ne možete, sasvim ste se otvorili."

„Opominjem vas, oslanjam se na brata. Ako ima i malo obzira za mene mora mi pomoći da vas ubedim o mojoj nezainterosovanosti." „O, kako će to učiniti?" „Pa, vrlo jednostavno. Treba samo da prokocka svu vašu imovinu na berzi. Tada vam mogu ponuditi svoju ruku čiste savesti." „Zvuči vrlo neprijatno. Radije bih zadržala svoje bogatstvo, hvala vam." „Gđice Taverner krivi ste za najtežu svirepost nekome koji je u službi svoje domovine:" „Zaista je to vrlo rđavo. Kako da se iskupim?" „Vozićete me u Vertovim čezama." „Voljna sam, ali lord Vert može na to da gleda iz drugog ugla." „Glupost!

Njegova stoka mora da je počašćena što je vi terate." „Volela bih da tako misli, ali verujem bolje da dobijemo njegovu dozvolu." „Nećete vi biti krivi. Imate li išta protiv da naredim da pripreme čeze."

Oklevala je. „Dobro, jednom sam ih vozila. Pretpostavljam ako naredite sve će biti u redu. Naposletku vi ste u svojoj kući."

Nasmeja se. „Čućete komentare mog brata. Njegovi zelenci su u štali: da li ih možete savladati?" „Mogu ali mislim, ne bi trebalo. Da li su njegovi riđani takođe u štali?" „Gđice Taverner", svečano će kapetan Odli, „Džulian je jedan od najboljih ljudi i najmilostiviji brat ali kod kažnjavanja ima najstrašniju levicu. Iskreno, ne usuđujem se." „Ne znam šta mislite pod levicom za kažnjavanje, ali u pravu ste. Ne smemo uzeti riđane. Valjda neće imati ništa protiv da malo izvedemo zelenke." „Neće znati o tome u svakom slučaju. Odjahao je do Lenghemp-tona. Zato, en avant."

Zelenke koje je nerado doveo konjušar i koji nisu izlazili nekoliko dana bili su vrlo odmorni. Kapetan Odli ih pogleda: „Bolje bi bilo da povedemo Džonsona, gđice Taverner, da li ste spremni da ih gonite ili da ih vratimo i uzmemo dvokolice s jednim konjem?" „S jednim konjem! Nikako! Terala sam ove konje i znam da su vrlo laki. Voziću vas bez ikakve nezgode. Nećemo uzeti konjušara." „Neka bude!" nehajno će kapetan, „naposletku imam jednu zdravu ruku." „Međutim, nije bilo potrebno. Gđica Taverner je bila vesta i kapetan koji se nikad nije vozio s njom, u počeku je bio na oprezi spreman da zgrabi uzde, uskoro se opusti i pohvali je govoreći da se može mErlti sa ledi Lejd. Upućivao je na puteve daleko od onog za Long-hemton, ali kad hoće maler na povratku u Vert naleteli su pravo na erla.

Njegovo gospodstvo se zaustavilo pored puta u razgovoru sa jednim od svojim zakupaca, jašio je dorata. Džudit ga prva ugleda na jedno sto jarda i izgubi dah. „Šta da radimo? Eno vašeg brata!" „O,o!" pogleda je upitno. ,,Voleli biste da se okrenete i pobegnete u drugom pravcu!" „Glupost! Naposletku vaša je krivica."

„Ali ja imam samo jednu ruku i zavisim od vaše zaštite." „Baš ste smešni. Kladim se neće ništa misliti o ovome." „Suviše ste optimista. Bolje da okrenemo glave i nadamo se da nas neće prepoznati." „Čovek da ne prepozna svoje sopstvene konje!" prezrivo će gđica Taverner. ,,Oh, vi mi se podsmevate. Stvarno ste užasni!"

Na prvi zvuk čeza Erl podiže glavu i baci pogled. Taman je hteo učtivo da zapita za zdravlje porodice kad naglo zastade. Farmer reče ne malo iznenađen: „O, evo vaših konja, ako se ne varam." ,.Ne varate se", mračno će Erl i on potera konja nasred puta.

Gđica Taverner videći manevar reče, „Eto, vidite, moraćemo se zaustaviti!" „Ne vidim potrebu. Zategnite uzde i pregazite ga."

Prezrivo pogleda i zaustavi konje. Za minut čeze stadoše pored eda i gđica Taverner dočeka njegov pogled upola prkosno i upola iz-vinjavajući se svojim plavim očima. „Izvezla sam vašeg brata, lorde Vene." „Vidim. Vrlo učtivo od vas što ste stali da me pozdravile, ali ne bih hteo da vas zadržavam."

Gđica Taverner ga je sumnjičavo gledala. „Mora da se čudite,,." „Uopšte ne. Jedina stvar koja me čudi jeste što ne terate moje riđane." „Zelela sam ali kapetan Odli je rekao da se ne usuđuje i naravno znala sam da ne smem bez vašeg dopuštenja. Ako ste nezadovoljni, molim vas, oprostite.

Kapetane Odli, kako možete da sedite smejući se i ni reč ne kažete u moju odbranu." „Moj brat ne bi nikad slušao moja izvinjenja sa takvim zadovoljstvom."

Gđica Taverner se okrenu erlu: ,,Nadam se da niste ljuti na mene, gospodine?" „Draga gđice Taverner. nimalo nisam ljut sem jedne stvari. Moji konji su vam na usluzi, ali kako da nemate nikoga sem jednog brbljivca pored sebe? Da se neka nesreća dogodila, kao što je mogla, on vam ne bi bio od koristi." „O, ako je to sve. morate znati da sam navikla sama da vozim. Moj otac nije zamerao." „Vaš otac vas nikad nije video s mojim konjima." „Tačno. Ali šta da se radi? Da li hoćete da povedete konje ili će kapetan Odli sići i povesti vašeg?" „Kapetan Odli želi da obavesti gdicu Taverner da će radije umreti." „Nastavite, Klorinda" i mali smešak se pojavi na usnama.

Klimnu glavom, potera konje i ubrzo su kaskali putem. Erl je gledao dok nisu nestali i okrenu se zakupcu. Njegov posao ga nije dugo zadržao, uskoro je jahao preko polja i stigao u Vert baš kad se gđica Taverner pela uza stepenice da se presvuče. Pogleda preko ramena i obešenjački ga zapita: „Da li ste mi oprostili lorde Verte? Da li sam na vašoj crnoj listi?" „Bili biste razočarani kad bih rekao kako niste uspeli da me naljutite, gđice Taverner." „Ne. Imate čudne pojmove o meni. Mislite da sam poreterano neljubazna."

„Mislim da ste..." i posle nastavi s naporom. „Mislim da uživate da ukrstite mač sa mnom." „Po vama imam žalostan karakter. Bunim se protiv tog napada. Naše svađe ste samo vi izazvali." „Ne priznajem da je to istina. Uopšte nisam svadljiv."

Nasmeši se i pusti da to prođe. Dođoše do njenih vrata i pre nego što ih otvori Erl zapita: ,,Jeste li odlučili gđice Taverner da se vratite u ulicu Bruk u ponedeljak?"

Iznenadi se. ,,Odlučila? Zaista imam nameru. Zašto me pitate?" ,,Ne znam da li imate neke obaveze, i ako vam nije odvratno voleo bih da produžite boravak." Vide kako hoće da odbije i dodade podrugljivo, „Ne morate se plašiti. Neću biti ovde. Imam posao u Mi-dlendsu koji će me zadržati nekoliko nedelja." „Ali zašto želite da ovde ostanemo?" „Verujem da će prijati PeregErlnovom zdravlju." „Izgleda mi mnogo bolje. Ne kašlje toliko." „Svakako, ali ne bih savetovao brz povratak. Vazduh u Vertu će mu više prijati nego u Vatjeu."

Pristade dvoumeći se. „Biću vam zahvalan, gđice Taverner!" „Je li to zapovest?" „Pažljivo sam se trudio da ni najmanje ne liči." „Koji je pravi razlog, lorde Vert?" „Kad nisam u stanju u Londonu da sprečim objavu vaše veridbe sa kraljevskim vojvodom i Peregrina od neke ludosti da svoj život ili bogatstvo dovede u opasnost, više volim da bezbedno ostanete pod mojim krovom." „Znači vi mislite da nešto preti Reriu?" „Mislim da je plah mladić koji će upasti u nevolju ako može." Ćutala je. „Vrlo dobro. Ako želite ostaćemo ovde malo duže." „Hvala. Želim. Moj brat će dati sve od sebe da vam ostanak bude prijatan. Ako možete da ga zadržite da se ne premara biću vaš dužnik."

Nije mogla da izbegne sumnju koja se pojavila, i s izvesnom uzdržljivošću reče: „Ne mogu da preuzmem to na sebe. nemam ni interesa ni uticaja na kapetana Odlia."

Oči mu se cinično zasijaše što je ona toliko mrzela. „Grešite gđice Taverner." „Ne razumem vas." „Neću dozvoliti da se udate za mog brata. Ne biste odgovarali jedno drugom."

Gđica Taverner se okrenu, uđe u spavaću sobu i nepotrebno zalupi vrata.

Kad ga je srela za večerom izgledao je nesvestan da joj je išta rekao što ju je naljutilo. Bila je hladna, pravio se da ne primećuje i malo posle došla je do zaključka da je najdostojanstveniji način da se slično ponaša.

Ledi Feiford obaveštena ekspresnim pismom rado je dala pristanak da ćerka ostane u Vertu pod nadzorom gđe Sketergud. Peregrin se pomiri promenom plana kad je gđica Ferford ostala i Erl napusti kuću u ponedeljak uveren da će se gosti osećati srećni do njegovog povratka.

Njegovo uverenje se pokazalo tačno. S konjima za jahanje na raspoloženju, zabavama u Longhemptonu i svojim društvom, mladi svet je bio zadovoljan.

Kapetan Odli je bio izvrstan domaćin i ubrzo ga je Peregrin zavoleo kao i njegova sestra i smatrao ga modelom kakvim bi i on želeo da bude. Tri nedelje prođoše. a da niko ne primeti, kad se najzad društvo raspalo svaki član je bio u najboljim odnosima sa ostalim. Gđica Taverner i pored flertovanja sa kapetanom Odliem koliko je uljudnost dozvoljavala nije se zaljubila u njega i kada ju je Peregrin pitao da li bi se udala za njega odsečno je odgovorila. „Zaboga, Peri! Šta ti je palo na pamet?" „Mislio sam da ti se mnogo dopada." ,,O dopada mi se! Sigurna sam da se svakome dopada!" „Dobro, reći ću li nešto, Džu, neću zamerili ako se udaš za njega. Sjajan je čovek!"

Nasmeši se. ,,Svakako, ali on nije tip čoveka u koga bih se zaljubila. Ima izvesne nestalnosti, želje da se dopadne, koja me sprečava da ga uzmem ozbiljno." „Uveren sam da se u tebe zaljubio," ,,A ja sam uverena da se zaljubljuje u svaku pristojno lepu žensku ."

Nisu o tome više govorili. Krajem januara Tavernerovi su se vratili u London da bi nedelju dana docnije otišli za Osterli Park. Čak i Peregrin, koji se ponovo bacio u zadovoljstva grada smatrao je da je pozivnica ledi Džerzi suviše primamljiva da bi je odbio. Nije imao nikakve zamerke i pošto je izmirio dug u Teterselu dalji boravak van grada bio je dobra stvar. ,,Da", suvo se složio njegov rođak. „Vrlo dobra stvar ako si posle jedne nedelje u gradu praznih džepova." „Pa, dobro! Nije tako strašno bilo, rekao bih. Svakako, nisam imao sreće. Fic mi je dao nagoveštaj da se kladim na Kis-in-a Korner. Našao sam u Bejlievom kalendaru da je sjajan u trkama na prepone. Kad Turn-About-Tommy pobedi u toj trci. o kojem, kunem se, niko nije čuo! Nikad nije bilo većeg malera! Ne poznajem tako dobro konje kao što bih voleo, ali sreća će me poslužiti drugi put kad se vratim iz Osterlia." „Nadam se da hoće. Ne izgledaš dobro. Jesi li zdrav?" „O, nikad bolje! Ako izgledam malo umorno to je zato što smo se Fic, Odli i ja lepo proveli prošle noći." Izvadi burmuticu i ponudi mu je. „Probaj moju mešavinu.

Odlična je, prava stvar!" „Je li to burmut kojeg si dobio za Božić? Ne, hvala. Kad me Džu-dit gleda ne smem uzimati namirisan burmut." „Pa, grešiš", reče Peregrin, posluži se i zatvori kutiju. ,,Čak je i Peteršem rekao da je izuzetan." „Meni je više stalo do Džuditinog mišljenja nego Peteršemovog. ,,0. to je glupo."

Ubrzo ode da se pridruži g. Ficdžonu. i g. Taverner se okrenu Džuditi koja je mirno vezla pored vatre. ,, Da li je zdrav? Ne izgleda dobro. Ili ja to zamišljam?" „Nije mu bilo dobro. Imao je neprijatan kašalj - nazeb na putu za Vert, mislim da mu je sad bolje."

„Dobro je što ga vodite van Londona. Još jedan maler i biće sasvim švorc, kao što kažu." „Uzdahnula je. Ne mogu da zaustavim kockanje. Mogu samo da imam poverenje u lorda Verta. On mu daje apanažu i ima ga na oku. Verujem.'" „Ima na oku! Da ste rekli da ima oko na njegovo bogatstvo pre bih vam verovao!

Iz pouzdanog izvora znam od nekoga ko je bio prisutan da se lord Vert digao sa makao-stola kod Vatjea sa Rerievim priznanicama u džepu na četiri hiljade funti!"

Pogledala ga je uplašeno, ali nije uspela da odgovori zbog dolaska kapetana Odlia. Kapetan je išao ulicom Bruk i nije hteo da prođe kuću, a da ne napravi jutarnju posetu. Gđica Taverner ih upozna i bilo joj je milo kad je videla da nije bilo one hladne učtivosti kao kad je rođaka predstavljala Vertu. Srdačno se rukovaše; g. Taverner ljubazno primeti kapetanovu ranu i poče razgovor o događajuma na poluostrvu. Vesti o žestokom napadu na Ciudad Rodrigo nije bila poznata, imalo je šta da se kaže i pola sata prođe na zadovoljstvo oba čoveka. Kad je kapetan otišao g. Taverner je priznao da je vrlo prijatan mladić i milo mu je bilo što ga je upoznao i u razgovoru o njemu zaboraviše prethodni. Setila se mnogo docnije, kad je videla Pe-regrina, šta joj je rođak ispričao i htela je da zna istinu.

Peregrin je bio ozlojeđen. Zacrveni se i nezadovoljno reče; „Moj rođak je vrlo zaposlen. Šta se njega tiču moje stvari?" „Ali Reri je li istina? Duguješ li novac lordu Vertu? Nisam mislila da je to moguće!" „Nije to. Voleo bih da ne lupaš glavu o tome." „Bernard reče da je čuo od nekoga ko je bio prisutan." „Gospode! Zar ne možeš to da ostaviš! Jesam igrao makao za Vertovim stolom, ali mu ništa ne dugujem." „Bernard kaže kako lord Vert ima tvoje priznanice na četiri hiljade funti." „Bernard kaže! Bernard kaže!" Ljutito uzviknu Peregrin. „Mogu ti reći. Ne volim da se sećam te stvari! Vert se ponašao prokleto neprijatno - kao da je nešto neobično da čovek bogat kao ja izgubi nekoliko hiljada za jednu noć." „Ali da on - tvoj staratelj dobije sumu od tebe!" ,,Oh, prestani Džudit! Vert je pocepao moje priznanice, i to je sve."

Svesna je bila preteranog olakšanja. Gubitak četiri hiljade funti ne bi Peregrinu stvarao nelagodnost, ali da Vert dobije priličnu svotu ju je potreslo. Nije verovala da je sposoban za takvu nepristojnost i bila srećna što nije.

Poseta Osterli Parku prijatno prođe i Tavernerovi se vratiše polovinom februara s tim da ostanu dok sezona u Brajtonu ne počne. U gradu se ništa nije promenilo, nije bilo novih razonoda ni nekog skandala da se unese u razgovor. Isti balovi, skupovi, partije karata, pozorište, koncert Stare muzike na Hanover Skveru i poseta muzeju Bulok tek otvorenog na Pikadiliju za one ozbiljnije. Jedinu novost je pripremio g. Bramel koji je uzbudio duhove jer je izjavio da menja način života.

Bilo je raznih nagađanja ali kad su ga otvoreno zapitali odgovorio je na dosetljiv način. Moje reforme - a, da! Na primer, večeram rano, jastoga, krem od kajsija ili tako nešto ili malo šampanjca posle ponoći i onda uz pomoć mog čoveka idem u krevet."

Vojvoda od Klarensa posle još jednog pokušaja da zadobije gđicu Taverner vrati se na opsadu gđice Tilni Long, ali u klubovima izgledi na uspeh bili su slabi, dama je počela da pokazuje znake dopa-danja u korist g. Velzli Pula.

Početkom marla svi zanimljivi događaji pobledeše pred jednim novim, vrcavim.

Jedno ime je bilo na svim usnama i nije bilo salona u kojem na stolu nije ležala knjiga Hodočašće Cajlda Harolda. Samo su dva pevanja štampana ali svi su bili oduševljeni. Lord Bajron se iznenada proslavi, smatrali su da je prevazišao sve ostale pesnike, i bila je srećna domaćica koja je mogla da ga dovede na večernju zabavu. Družio se s grupom Melburn; ledi Karolajn Lem bila je ludo zaljubljena u njega, što nije čudo jer nikad takva lepota i romantična tajanstvenost nije pratila pesnika. „Do vraga s trm Bajronom", šaljivo reče kapetan Odli, „od kako se Čajld Harold pojavio nijedna dama neće ni pogledom da udostoji nas manje talentovane smrtnike." „Nemojte bacati tu optužbu na moju glavu, molim vas, „odgovori gđica Taverner smešeći se. „Siguran sam da vas nisam samo jednom čuo kako zaneseno ša-pućčete ; Zbogom, zbogom! Moja rođena obala nestaje u vodenom plavetnilu, već bezbroj puta. Da li znate, svi ćemo osedeti pokušavajući da postanemo pesnici?" „Ah, njegova poezija! Mogla bih stalno da je slušam ali nemojte mešati moje divljenje prema njoj sa njegovim gospodstvom. Srela sam ga kod Almaka.

Dozvoliću mu da je lep koliko vam je volja, ali ima jedan izraz ponosa i tolike melanholične veličine da mi se smučilo. Upravi svoj pogled na nekoga, klanja se i izgovori dve reči svojim ledenim glasom i to je sve! Išli su mi na nerve svi oni koji trče za njim, laskaju mu. dive se čekaju da otvori usta. Zamislite sami! Pozvan je na večeru u St. Džejmsis Plejs sa g. Rodžersom lično, došao je kasno odbio svako ponuđeno jelo i završio sa pireom od krompira i sirćetom, na zapanjenje svih. Čula sam od nekog ko je bio prisutan i koji je bio mnogo pogođen. Što se mene tiče smatram da je to proračunata afektacija i ne mogu da se smešim na to." ,,Odlično! Oduševljen sam. Ne treba da se nadmećem s njegovim gospodstvom." „Nadmetati se s tim genijem! Niko ne može, uverena sam. Morate znati da moja pogrda lorda Bajrona ima korena u inatu? Jedva me je primetio! Ne očekujte da delim pravdu posle toga."

Lord Bajron je nastavio da zasenjuje društvo. Svuda se govorilo o njegovoj vezi sa ledi Kerolajn; preterano su uzdizali njegovu ličnostn i stihove; čak je i gđa Sketergud, koja nije bila knjiški nastrojena, mogla da ponovi dva tri stiha iz Čajld Harolda.

Peregrin kao što se moglo pretpostaviti nije bio mnogo zaintere-sovan za njegovo gospodstvo. Prestao je da kašlje, izgledao savršeno zdrav i imao samo dve stvari koje su ga mučile: prva, što Vert nije hteo da odredi datum venčanja, druga, da čak ni Ficdžon nije hteo da podrži njegovo ime za članstvo For Hors Kluba. Izabrana grupa najboljih jahača saslajala se prvog i trećeg četvrtka u maju

na Kavendiš Skveru, zatim se odvezla u žutim kočijama za četvoro do Solt Hila određenim kasom. Tamo bi članovi večerali ili u Kaslu ili u Vindmilu pošto su prethodno ručali u Ternam Grinu i osvežili se u Megpaju na Haunslo Hitu. Povratak je sledio sledećeg dana bez menjanja konja. Džudit nije videla ništa naročito u tome, ali puna dva meseca kruna Peregrinove ambicije je bila da se pridruži dostojanstvenoj procesiji do Solt Hila, da tera dorate, koji su (mada boja nije nametnuta) bili de rigueur. Nikad nije mogao videti g. Ficdžona u uniformi kluba bez oštrog bola, i dao bi sve svoje skupe prsluke za onim plavim sa žutim prugama širine inča. „Ne, zaista, dragi moj Peri, ne mogu!" Ojađeno reče. ,,Uostalom, da to uradim, ko bi te podržao? Pejton ne bi. i Sefton ne bi. ne bi me molio da to učinim da Vert hoće. „Dosta dobro poznajem g. Anslia. Šta misliš da li bi on?" „Ne, ako te je video sa četvoropregom. U svakom slučaju ne bi prošao, dragi moj. Pokušaj kod Bensinglona: verujem da nisu strogi, a ne zna se, možda ima i prazno mesto."

Ali to ne bi nikako zadovoljilo Peregrina, mora biti F.H.K. „Priznajem da si neumeren jahač, ali ne bih seo iza tebe u četvoropregu ni za četiri stotine funti!

Imaš kravlje ruke, kravlje, dragi moj."

Peregrin je kipteo od besa, njegova sestra prsnu u smeh i docnije ponovi izraz koji joj se dopao svom staratelju. Naišla je na njega kada je vozila feton po Parku i zaustavivši se pored njega reče. „Zele-la sam da vas sretnem, lorde Vert, imam jednu molbu."

Začuđen podiže obrve. „Zaista, kakvu, gđice Taverner?" „Niste baš kavaljer, gospodine. Morali ste reći, 'Sve što je u mojoj moći biću srećan da to uradim, ili jednostavnije, molba je usliše-na."

To ga zabavi. „Najmanje poverenja imam u vas kad ste jako ljubazni. Kakva je to molba?" „Pa, samo da se zauzmete da Rerija izaberu u For Hors Klub", reče Džudit najslađim glasom. „Moj instinkt pred opasnošću me retko vara. Nikako ne, gđice Taverner."

Uzdahnu. „Volela bih da možete. Ni o čemu drugom ne misli." „Predložite mu njegovog prijatelja g. Ficdžona. On ga može preporučiti mada ću ga ja odbiti." „Vrlo ste neprijatni. G. Ficdžon je isto tako. Kaže da Reri ima kravlje ruke." „Verujem da je u pravu ali ne vidim razlog zašto upotrebiti taj izraz." ,,Je li vrlo prost? Mislila sam da odlično odgovara." „Vrlo. vrlo prost", reče Erl bez uvijanja. „Pa", spremajući se da krene, „milo mi je što nisam vaša kći, lorde Verte jer imate jako stroge pojmove." „Moja kći!" užasnu se Erl. „Da, iznenađeni ste? Treba da znate ne bih volela da ste mi vi otac." „Lakše mi je što to čujem", mračno će lord. Gđica Taverner sakri osmeh što ga je zbunila, klimnu glavom i odveze se.

Trebalo je malo vremena da se Peregrin smiri, ali do polovine aprila njegove misli krenuše drugim pravcem; poče da pritiskuje Džu-dit da provedu dve tri nedelje u Brajtonu. Bila je voljna, London od Regentovog rođendana, davanaestog aprila, već se polako praznio; bojala se da će propustiti priliku da nadu pristojan smeštaj u Brajtonu ako odlažu. Dogovorili su se da ako Vert da pristanak Reri i njegov rođak mogu se odvesti i srediti smeštaj za početak maja.

Erl je vrlo rado pristao ali i uspeo da izazove gđicu Taverner. „Naravno. Bilo bi poželjno da odete iz grada za vreme leta. Odredio sam dvanaesti maj kao pogodan datum, ali ako želite da odete ranije moglo bi se srediti." „Vi ste odredili…'' Da li mi kažete kako ste sredili da odemo za Brajton?" „Prirodno. Ko bi drugi?" „Niko. Treba Peregrin i ja da sredimo. Vi niste čak to ni spomenuli nama, mi nećemo da se naša budućnost na takav najsamovoljni-ji način rešava." „Mislio sam da želite da idete u Brajton? „Ja idem u Brajton." „Onda čemu sve to?" mirno će Vert. Poslao sam Blekadera da potraži odgovarajuće kuće i ništa nisam uradio što vi niste želeli." „Uradili ste mnogo više. Peri će ići s našim rođakom da izabere kuću." „Može sebi uštedeti trud. Postoje samo dve i ja sam obe rezervi-sao. Morate znati da je za vreme sezone veoma teško doći do kuće u Brajtonu. Ukoliko ne želite da stanujete u nekoj sporednoj ulici zado-voljićete se sa onim dvema koje je Blekader našao. Jedna je na Stej-nu, druga na Marin Parejd. Neće vam se dopasti Marin Parejd, Stejn je mnogo poželjniji, u centru grada, na domaku Paviljona - u stvari, središte Brajtona. Reći ću Blekaderu neka zaključi s vlasnikom. Trideset gvineja nedeljno, ali s obzirom na mesto, nije preskupo." „Mislim da je smešno", smesta uskoči gđica Taverner. „Koliko sam razumela rođaka više bih volela Marin Parejd. Biti u centru grada, usred buke ne može biti preporuka. Posavetovaću se sa rođakom." „Ne želim da uzmete kuću na Marin Parejd." „Žao mi je što neću da vam to ispunim", s ratnom iskrom u oku reče, molim vas obavestite g. Blekadera da mi tu iznajmi i nijednu drugu."

Erl se pokloni. „Vrlo dobro, gđice Taverner."

Džudit je očekivala otpor, trijumfovala je, ali i ostala zbunjena. Erlov pristanak je ubrzo bio objašnjen. Kapetan Odli kad je sreo gđicu Taverner u Parku popeo se u kola i rekao. „Znači idete u Brajton, gđice Taverner! Moj mi doktor preporučuje morski vazduh, sigurno ćete me videti tamo. Idemo idućeg meseca. Odsešćemo u Marin Parejdu." „Da, Bio sam prisutan kad se Blekader vratio iz Brajtona. Mesto će biti prepuno ovog leta. Svega dve pristojne kuće su ostale, jedna na Stejnu - ne baš najbolja za vas, mislio je Vert.''

Gđica Taverner otvori usta, pogleda kapetana okom punim žestine. „Želeo je da uzmem drugu?"

,, O, da. Siguran sam da nije želeo da budete u Stejnu. Lepo je. nema sumnje, ali bi se u vaše prednje prozore gledalo, i u sve vaše izlaske i dolaske bi mladi kicoši zurili." „Kapetane Odli", jedva uzdržavajući se reče. „Morate smesta sići jer se vraćam kući." „Gospode Bože, šta sam rekao da vas uvredim?" „Ništa, ništa! Samo sam se setila kako imam pismo da napišem i pošaljem što pre."

Posle petnaest minuta je već sedela za pisaćim stolom, udešava-la pero, rukavice i šal bacila na pod. Kad je zaoštrila pero, zamoči ga u mastionicu, privuče list elegantnog papira prema sebi. Grickala je kraj pera dok se mastilo nije osušilo, najzad klimnu brzo glavom ponovo umoči pero i poče pažljivo da piše svom staratelju.

Ulica Bruk, april 19.

Dragi lorde Verte, bojim se da sam se rdavo ponela što sam bila protiv vaše želje povodom kuće u Brajtonu. Kad sam razmislila vidim da nisam bila u pravu. Pišem vam da vas uverim da nemam naročitu želju da budem u Marin Parejdu i poslušaću vas i uzeti drugu na Stejnu.

Vaša iskrena, Džudit Taverner.

Pročita, zadovoljno se nasmeši, zapečati koverat, napisa adresu i Pismo je odmah bilo uručeno, ali kako Erl nije bio kod kuće gđica Taverner ne dobi odgovor.

Međutim, sledećeg dana pred podne stigao je odgovor. Gđica Taverner slomi pečat i raširi samo jedan list koji je glasio: Kavendiš Skver, april 20.

Draga gđice Taverner, - prihvatom vaše izvinjenje, i mada me je vaše obećanje poslušnosti veoma zadovoljilo, sada je suviše kasno za pramenu. Žao mi je što moram da vas obavestim da kuća na Stejnu nije više slobodna. Neko drugi ju je zgrabio. Ovog jutra sam potpisao ugovor one ne Marin Parejdu.

Vaš, itd.

Vert. „Mila moja", uzviknu gda Sketergud. kad je iznenada ušla u sobu u haljini za izlazak i u šeširu. „Moraš smesta da me odvezeš u Bond Strit! Videla sam divnu haljinu za šetnju pored mora! Resila sam da je moraš kupiti. Ništa nije poželjnije, tačno je za one prilike! Od žutog muslina, sužena preko grudi, ceo prednji deo u

masnicama od zelene trake i njom oivičena oko vrata, čini mi se u tri reda. Možeš da zamisliš kako je lepa! Još i čipkani šal, naborani rukavi i ogrtač od zefira uz nju sa čipkom koja pada do nogu sa zelenim kićankama i pojas oko struka. Možeš je nositi sa mekim kožnim žutim sandalama i naušnicama i ogrlicom. Šta misliš, draga moja? Srela sam Čarlsa Odlia, kaže i Vert ide u Brajton, uzeo je kuću na Stejnu za celo leto. Ali šta je? Zašto me tako gledaš? Jesi li dobila neke ružne vesti?"

Džudit skoči, od erlovog pisma napravi loptu i zavitla je u prazan kamin. „Mislim, da je lord Vert najodvratniji, bedni, prezrivi stvor!"

16

Vertova dvoličnost, Vertova prezriva strategija, Vertov nepristojan trijumf obuzeo je gđicu Taverner nekoliko dana. Sve vreme dok je birala musline, gaze, francuski batist i krep za haljine koje će nositi u Btajtonu vrtela joj se u glavi osveta, čak bi njene misli odlutale kada je birala između sandala od bele kože i rimskih čizama od danskog satena. Gđa Sketergud je bila očajna, a kada je gđica Taverner ravnodušno pogledala dva šešira (jedan predivan od lavinija slame, a drugi od nebeskoplavog sa ukrasima kao saće) i kazala da joj se nijedan ne dopada njena družbenica, ozbiljno uplašena, pomislila je da pošalje po dr Bajlia da joj prepiše neki lek.

Gđica Taverner odbi da vidi doktora ali nastavi sa mračnim mislima o Vertovim grozotama.

Na Peregrinovo razočarenje, Ferfordovi nisu išli u Brajton, već u manje bučno letovalište Verding. Tek kad je otkrio da je Verding trinaest milja udaljen od Brajtona pomirio se sa sestrinim izborom i da je bilo malo ohrabrenja odrekao bi se veselosti Brajtona i uzeo sobe u Verdingu. Džudit je bila nepokolebljiva, morao se zadovoljiti da jaše i vidi Hariet tri do četiri puta nedeljno.

Vreme za odlazak u London se približavalo, sve je bilo spremno jedino je ostalo pakovanje kovčega i kojim putem ići. Nije bilo dvoumljenja, sva preimućstva Novog Druma koji je bio kraći i u boljem stanju su prevagnula. Najviše četiri promene konja su potrebne, a sa svojim konjima na drumu Džudit je mogla da očekuje da će za pet časova stići. Dvadeset osam poštanskih kola su vozila na drumu između Londona i Brajtona za vreme sezone ali po Peregrinu nijedna nisu mogla da prevale put manje od šest časova. Bio je mišljenja da laki putni četvoropreg može to postići za pet sati, mada u svojim če-zama ne može da se takmiči sa Regentom iz 1784. kada je Princ od Velsa u fetonu sa tri konja upregnutih kao tandem, prešao za četiri i po sata od Karlton Hausa do Marin Parejda. ,,Mada ja neću terati tri, već četiri." „Dragi moj, ne bi mogao tri. Oni su najteži da se savladaju. Žele-la bih da idem s tobom. Mrzim da putujem skučena u kolima." „Pa. zašto ne?"

Rekla je tek onako ali ideja joj se uvreži i poče ozbiljno da misli da li bi bilo moguće. Uskoro ubedi sebe da ne može biti štete, možda bi pomislili da je ekscentrična, ali ona koja je uzimala burmut. vozila visoki feton da bi se istakla, jedva to može smatrati kao neko zlo. Pola sata po pomenu plana odluči se da to sprovede.

lako je sebe uveravala da nema nikakvih primedbi, iznenadila se kad je naišla na protivljenje gđe Sketergud. Dama je podigla ruke i izjavila da je plan nemoguć.

Predstavila je Džuditi nepristojnost da jurca do Brajtona u otvorenim kolima, i molila je da zamisli u kakvoj će se raskalašnoj svetlosti prikazati. „To ne ide. Jedna je stvar voziti elegantni feton u Parku, a na selu možeš da radiš šta ti je volja bez neke primedbe, ali voziti otvorene čeze na najprometnijem putu u zemlji, da te svaki prost kicoš koji te vidi zadirkuje, ne dolazi u obzir. Izgledalo bi suviše osobeno. Ni za šta na svetu ne smeš to uraditi! Takva stvar bi se mogla dozvoliti ženama kao što je ledi Lejd i niko se ne bi čudio što god da uradi!"

Džudit podiže glavu. „Ne plašim se da će me uporediti sa ledi Lejd. Nema bojazni kad me vide u društvu mog brata." „Molim te ne misli na to, draga moja! Svako osećanje se vređa. Ti samo želiš da me zadirkuješ, znam. Ubeđena sam, imaš suviše delikatne principe da bi se upustila u takvu avanturu. Tresem se kad pomislim šta bi Vert rekao ako to čuje." „Zaista!" i Džudit se upali. „Neću mu dozvoliti da sudi moje postupke, madam.

Uverena sam da moj ugled može da preživi put do Brajtona u čezama mog brata.

Morate znati da je moja odluka konačna. Idem s Penjem."

Nikakvi razlozi je nisu mogli dirnuti, molbe su bile izlišne. Gđa Sketergud napusti borbu i požuri da obavesti Verta.

Sledećeg dana Peregrin dode i žalosno joj saopšti: ,,Marija te je morala odati.

Jutros sam bio kod Vajta i sreo Verta. Ukratko, moraš ići u kočiji u Brajton."

Kada je mirno razmislila priznala je opravdanost reči družbenice i bila sklona da ljupko prihvati njene želje. Ali Peregrinove reči oteraše svaki obzir prema pristojnosti. „Šta!" uzviknu. „je li to presuda lorda Verta? Zar da mi on naređuje kako ću putovati?" „Jeste. Izričito mi je zabranio da te povedem u svojim čezama." ,,A ti? Šta si ti odgovorio?" ,,Rekao sam da ne vidim ništa nepristojno u tome. Ali znaš Verta. mogao sam ništa i ne reći!" „Ti si se predao? Dozvoljavaš da ti diktira na svoj nesnosan način?" „Pa. Džu. da budem iskren, ne vidim ništa značajno u tome. A znaš ne želim da se baš sad svađam s njim jer se nadam da će pristati na venčanje u leto." „Pristati na tvoje venčanje! I ne misli da to uradi! Rekao mi je pre nekoliko meseci. Ne želi da se oženiš ako može to da spreći."

Peregrin se zagleda u nju. „Glupost! Šta time dobija!"

Nije odgovorila, već je nogom lupkala besna na njega. Malo posle osorno reče: „Znači, složio si se? Rekao si mu da me nećeš voziti u Brajton?" ,,Jesam. Rekao bih da je u pravu; smatra da ne treba da se o tebi govori u gradu." „Zahvalna sam mu. Nemam šta da kažem."

Nasmeja se na nju. ,,To ne liči na tebe. Šta li si sad smislila?'' „Kad bih ti rekla otrčao bi odmah Vertu." ,,Vraga. Džu! Ne bih. Ako hoćeš da vratiš Verta na svoje mesto. želim ti sreću."

Oči joj se zasijaše. „Kladim se u sto funti da ću stići u Brajton pre tebe dvanaestog maja u četvoropregu."

Zapanji se i onda prsnu u smeh. ,,U redu! Ti luda glavo, misliš li ozbiljno?" „Naravno, mislim." „Vert ide u Brajton dvanaestog", opomenu je. „Biće mi veliko zadovoljstvo da ga sretnem na putu." ,,Gospode, ne znam šta bih dao da mu vidim lice. Misliš li da smeš - neće li se o tome pričati?' „O, bogata gđica Taverner očekuje da iznenadi svet." „Tačno. Pa, pristajem. Vreme je da Vert oproba ko smo. Bili smo suviše pomirljivi s njim i on je počeo da se meša preko mere." „Ni reči Mariji." „Ni reči."

Gđa Sketergud ne znajući šta se sprema, uverena da je izvršila svoj zadatak, spokojno nastavi da se sprema za put. Da je pogodila kako je meko prihvatanje svih njenih planova samo uljuljkivanje sumnji, mir bi joj bio povređen. Ali nikad se nije suprotstavila volji gđice Taverner i nije znala njenu jačinu. Srećna svršavala je svoje poslove, uputila domaćicu koje stolice i sofe treba da prekrije, sredila da posluga koju vode krene tačno u sedam sati, naredila da kočija dođe po nju i gđicu Taverner oko podne.

Važan dan osvanu. U deset časova gđica Taverner obučena za vožnju ušeta u spavaću sobu prepunu kutija za šešire i drugog prtljaga i hladno reče: „Madam. nadam se da ću vas uskoro videti. Želim vam srećan put."

Spremna da izađe Gđa Sketergud povika. ,,Bože, šta to znači. Zašto si već obučena? Šta nameravaš da uradiš?" ,, O, madam, trkaću se do Brajtona sa Penjem u drugim čezama." ,,Džudit!" vrisnu gđa Sketergud i sede na svoj najlepši šešir.

Gđica Taverner sa vrata dodade: ,,Nemojte se uznemiravati. Marija. Mogu da pobedim Rerija. Molim vas ne zaboravite da pošaljete pisamce lordu Vertu ako je još u gradu." „Džudit!" zaječa ožalošćena ledi, ali gđica Taverner nije bila tu.

Na ulici Peregrin baci svoj kaput za vožnju na sedište. Hinkson će ga pratiti, dok je u drugim bio njen konjušar. vrlo dostojanstven lepog izgleda čovek koji je odlično znao sve trošarine u Engleskoj. „Pa, Džu, da se razumemo? Idemo novim putem i menjamo samo tri puta u Krojdonu, Horliju i Kakfildu. Trka počinje s druge strane Vestminsterskog mosta i završava se u Marin Parejdu. Jesi li spremna?"

Ona klimnu glavom uze uzde u desnu ruku. pope se i vesto premesti uzde.

Peregrin je pratio, konjušari sedoše na svoja mesta i krenuše ulicom.

Dok nisu prešli Vestminster Most išli su sporo ali onog trenutka preko mosta Džudit koja je vodila zastade da Peregrin slane pored i trka poče.

Kako je očekivala Peregrin potera svoje konje velikom brzinom i pođe napred.

Džudit je držala brz kas i mislila: „Njegovi konji će se zaduvati pre nego što stignu do prvog brega. Nema potrebe da sad žurim."

Posle milje i po stigoše do Kenington trošarine. Peregrina nije bilo, a kako je kapija bila zatvorena, pretpostavljala je da je nekoliko minuta ranije prošao.

Konjušar dunu na vreme da čeze prođu i zadovoljno primeti: „Gospodin ih je morao premoriti. Brikson Hil će ih dokončati, gospođice. Možete ga prestići bilo kad između Stretam i Krojdona."

Posle dve i po milje pojavi se crkva u Brikstonu. Peregrina nisu videli, već jedna velika kočija, pretrpana prtljagom pružala je smešnu sliku bez jednog točka i nezadovljnih putnika koji su stajali ili sede-li na putu. Niko njie bio povreden i Džudit zaustavljajući se minut, nastavi i ude u selo Brikston. Pazila je na konje i oni prcvališe preko brda dobrim kasom. Na vrhu ih smiri, prođe poštanska kola obojena zelenom i zlatnom bojom sa imenom destinacije velikim slovima sa strane.

Milju dalje pojaviše se Peregrinova kola kako prelaze Stretam Komon. Konji su dahtali i bilo je očevidno da ih je jako gonio uz Brikston Hil. Džudit ga je polako stizala. On osinu sporijeg predvodnika i onaj iza njega odskoči. Džudit uhvati priliku i pokaza kako da dotakne bičem predvodnika, a da ne uznemiri onog pozadi i u galopu prelete baš kad su se kraljevska poštanska kola pojavila iza okuke. Čeze se zanjihaše u stranu i kola se mimoidoše bez nezgode.

Peregrin se nije nadao da će preteći sestru pre prvog zastoja i bio je zadovoljan da je prati četiri milje do Krojdona.

Znak preko cele glavne ulice u Krojdonu pokazivao je gde je Grejhaund jedna od glavnih gostionica u gradu; konjušar dugo zatru-bi da promene konje i kad su čeze ušle u dvorišta konjušari i pomoćnici bili su spremni da prihvate bilo kakva kola koja se pojave.

Gđica Taverner je ostala da sedi dok su menjali konje ali Džad-son njen konjušar skoči i priđe kapiji da vidi Peregrinov dolazak. Vratio se i javio da je gospodin prošao i otišao u drugu gostionicu u ulici Market.

Malo su izgubili na vremenu objašnjavajući kako da se njeni konji vrate, ali ubrzo su se kotrljali kroz grad prema trošarini nepune milje dalje.

Nešto pre trošarine Saseks železnica je uporedo išla sa putem. U nekoliko vagona su tovarili ugalj, taj prizor je bio sasvim nov te je usporila kako bi videla ovaj čudan način transporta.

Novi konji nisu bili idealni, jedan konj je zadržavao. Stalni pokušaji predvodnika da pređe u lak galop pored drugog sporijeg otežavao je. Gđica Taverner je imala teškoće s njima, a nešto docnije i nesreću da vozi iza poštanskih kola koja su se tvrdoglavo držala sredine puta. Išla su nastrano; naginjala se i ljuljala pri neobičnoj brzini za tako teška kola dok su se putnici na krovu držali čvrsto za svoja se-dišta. videlo se da ne uživaju u vožnji. Kada je gđica Taverner uspela da ih mimoiđe razlog je mogla da pogodi jer je vozač, mladi razuzdani kicoš, podmitio kočijaša da mu ustupi mesto i terao ih velikom brzinom sa svim uzdama u jednoj ruci. Vrlo verovatno će na prvoj okuci prevrnuti kola - prilično običan kraj ove razonode.

Gđica Taverner je žalila ostale putnike, a naročito jednog mršavog nesreć-nog čoveka koji je sedeo odmah iza vozačevog sedišta i kome je svakog časa neuki udarac biča mogao da skine šešir. Kada su ih prošli nije bilo zadržavanja. Ipak je gđica Taverner izgubila dragoceno vreme i nadala se da će i Peregrin biti iste sreće. Nekoliko stotina jarda od Hoklsi Heča pojavio se i uhvatio sestru na trošarini koju je troša-rinac hteo da prevari dajući joj propusnicu samo do sledeće kapije.

Džadson uze stvar u svoje ruke i dok je obaveštavao trošarinca da nije glupak i zahtevao pravu propusnicu (koja je otvarala sve kapije do Gatona) Peregrin i Džudit su imali vremena da izmenjaju par reči. „Kakve si konje dobio, Reri? Vidim, dobri si." „Da", veselo će Reri. „Da li si videla ono rasulo dole na putu? Neki mladić je prevrnuo kola u jarak. Kakva je nevolja ovde? Je li to trošarinac pokušava da te prevari? Hej, Džadsone, kaži mu ako misli da smo budale, onda se prevario.''

Dotle se i razmirica sredi i kola gđice Taverner su mogla da prođu kroz kapiju.

Kad je prešla Godston Korner terala ih je brzo dugačkim pravim drumom, imajući na umu da je to bolje kad je u pitanju slab tim. Smanjila je brzinu kad su ušli u selo.

Trošarina je bila baš izvan Mersthama, ali propusnica kupljena u Foksli Heču je važila i tako reći bez zadržavanja našla se na ravnom putu do Gaton trošarine, pored putokaza na devetnaest milja gde se stari put račva do Regejta. Ovde je trebalo kupiti novu propusnicu i sa Peregrinom za petama koji samo čeka priliku da je izazove. Džudit se pomiri da će u ovoj drugoj etapi izgubiti vodstvo.

Međutim, uspela je da se održi dve milje, okolnosti su joj pomogle, jer Peregrin bi je dvaput prešao da kola iz suprotnog pravca nisu naišla. Uspela je da ponovo izmakne. Na Red Hilu je imala preimućstvo jer je Peregrin suviše gonio konje na ravnom tako da je uz brdo morao polako da tera. Posle Red Hila put je vodio preko Erlsvud Komona. divna panorama se ukaza i gđica Taverner izgubi iz vida pokušaj da dođe u Horli pre brata pred ovom lepotom.

Približavali su se kraju dugačke etape, njen tim koji nikad nije dobro išao bio je zamoren. Iznenađena što Peregrina nema zaključi da česte uzbrdice nisu po njegovom ukusu. „Gospodin štedi svoje konje, gospođice", primeti Džadson. „Hikson će mu reći gde da iskoristi priliku. Kladim se nešto pre Salford trošarine." „Koliko ima do Horlia?" „Ne više od nekoliko milja i to sve nizbrdo." „Može još propustiti priliku."

Preko usamljene utrine polagan pad zemljišta vodio je ka Vildu pored Partridž Vuda i Soifordsa. Konji su ubrzavali, četvrt milje je ostalo, Peregrin je ne može da prođe. I baš kad se gđica Taverner nadala da je u vodstvu, njen se predvodnik osakati i Peregrin protutnja u vrtlogu prašine.

Ostalo je samo da prati pristojnom brzinom i kad su kola stala kod Cekersa u Holiu Peregrin je zamenio konje i otišao. Njegove konje su odvodili kad je stigla.

Na časak je videla njega kako nestaje i shvati kad je spazila kelnera kako se vraća sa praznim krčagom, da je sebi dozvolio vreme da se osveži.

Gostionica Čekers na pola puta. u punom jeku je vrvela od konjušara. Jedna kočija za London najavljujući svoj dolazak duvanjem u trubu tri puta stiže kad su konje gđice Taverner ispregli; negde u štali odjeknu zvono i pre nego što se kočija zaustavila nove konje izve-doše.

Pored poštanske kočije, bilo je privatnih kola i jedna elegantna sa zgodnom ledi i džentlmenom; gledali su radoznalo u gdicu Taverner. Neki mlad čovck u dvokolicama, verovatno iz okoline, nekoliko minuta je piljio u gđicu Taverner i krenuo ka njenim kolima, a kad je naišao na ledeni pogled predomislio se i počeo da grdi nekog konjušara. Džudit je naručila limunadu ali kad je videla da izaziva toliko interesovanje pokajala se i više bi volela da nastavi osušenog grla i ne ostane u dvorištu pod bezobraznim pogledima. Osećala se neugodno, žalila je što se upustila u ovakvu avanturu i prvi put shvatila ne-uinesnost što sedi na boku džentlmenskih kola, bez pratnje sem svog konjušara i to na najprometnijoj trošarini u južnoj Engleskoj. Mali paž koji je izgleda pripadao vrlo elegantnim kolima sa vozačkim kaputom, skerletom postavljenim nehatno prebačenim, zurio je u nju prezrivog izgleda, otvoreno gurnuo jednog od konjušara. rekao mu nešto i podrugljivo se nasmejao. U tom trenutku jedan mračni hromi džentlmen izađe iz gostionice, paž se uozbilji i skoči. Džentlmen odšepa do kola navlačeći rukavice.

Pogleda gđicu Taverner od glave do pete, ona se zacrvene, on sleže ramenima uđe u kola i odveze se. „To je Erl od Barimora, gospođice. Zovu ga sakati", dodade Džadson.

Dotle i konje upregoše i donesoše limunadu. Gđica Taverner dade znak da kreće i izlete iz dvorišta.

Ona kola se se izgubila iz vida. zbog čega je bila duboko zahvalna, i ako je verovati Džadsonu bilo je male nade da će ih prestići.

Imala je brz. jak tim ovog puta za razliku od onih rđavo uklopljenih u drugoj etapi. Miljokazi su leteli, a kako je put bio u odličnom stanju i Džadson znao svaki deo. uspela je da nadoknadi vreme i stigne u Kroli takoreći odmah posle brata, koji je upao u teškoće zbog kola nekog farmera nedaleko od gostionice Džordž.

Posle Krolia drum se stalno dizao do Piz Potidž. Nije bilo mnogo prometa i sem što se jedan predvodnik uplašio od kokoške koja odjuri kokodačeći u stranu. Dve milje su prešli bez nezgoda sem kad su prestigli jednog veštog vozača u fetonu sa tri konja koji kad je video gdicu Taverner kako prolazi osinu konje u uzaludnom pokušaju da je stigne. Plava lepotica koja vozi četvoropreg putem za Brajton nje svakidašnji događaj.

Ali fetona je uskoro ostavila iza sebe i stigla u Piz Potodž uverena da će stići brata. Pored gostionice Crni labud trošarina s desne strane pružala je pristup drumu za Horšam, a na levoj izvanredne bukve Tilgejt šume bi u bilo koje drugo vreme dovele gdicu Taverner u iskušenje da se zaustavi. Prošla je šume ne bacivši pogled ili usklik oduševljenja i imala zadovoljstvo nešto dalje da vidi bratovljeva kola nekoliko stotina jarda ispred.

Sad je pustila konjima na volju. Peregrin pogleda preko ramena i osinu konje.

Dvoja kola su jurila niz drum druga polako pristizala prva. Oštra okuka se pojavi,

Peregrin u galopu, izgubi kontrolu, i ulete jednim točkom u bedem. Džudit vide Hinksona kako priskači konjima, u magnovenju vide metež koji je često oživljavao Peregrinovo putovanje. prođe pored njega i pobedonosno zavitla bičem. Znala je da Peregrinu treba nekoliko minuta da dovede stvar u red i kad ga je prošla nastavi pristojnom brzinom i uskoro dode do Hand Krsta.

Hand Krst nije bio nešto naročito po veličini i lepoti. ali njegova glavna gostionica Crveni Liv sa zabatima, visokim dimnjacima i belim stubovima povezanim lancima imala je veliki broj posetilaca. Dosta konja u štalama i šaputalo se u obaveštenim krugovima da su se burad odličnog brendija isporučivala noću bez plaćanja poreza.

Kad se gđica Taverner približavala gostionici videla je jedna kola u senci dva velika drveta kako napolju stoje. Bila su to kola sa pažem koji je nazad sedeo.

Nešto u nagibu šešira bi joj poznato; malo posle vide bolje i gđica Taverner prepozna paža ali tako isto i tim punokrvnih riđana.

Kad je prišla čula je Henrijev oštar piskav glas: „Milorde, gazdo, ako ono nije gđica Taverner ne bio ja Henri!" i vide staratelja kako stoji u vratima sa čašom u ruci. Zaprepaščen, ne verujući pogleda dok je prolazila, lako klimnula glavom i poterala neverovatnom brzinom.

Džadson se dvaput osvrtao. Gđica Taverner prezirući sebe nije mogla, a da ne pita šta njegovo gospodstvo radi. „Mislim, namerava da pođe za vama. Ako mogu da kažem njegovo gospodstvo ne izgleda najbolje raspoloženo."

Nasmeja se i opasno potera konje niz brdo. „Neću mu dozvoliti da me stigne.

Mora da plati račun pre nego što krene. Ako stignem u Kakfild i uspem da odem sa svezim konjima pre nego što me uhvati,,." „Ali gđice Džudit ne možete se trkati s njegovim riđanima!" prestravljeno će konjušar. „Videćemo, ne znamo kad su upregnuti." „Za ime Boga, gospođice nemojte galopirati niz brdo. Prevrnućete nas!" ,,Ja vozim ova kola. Obratite pažnju na okolinu, molim vas. Ne znam kada sam videla finiji deo sem na ovom drumu."

Dolina koja puče pred njima dok su jurili niz brdo zaista je bila lepa, sa cestarom, krivudavim stazama i toplim krovovima među dr-većem, ali Džadson priljubljen uz sedište vatreno se molio da ova le-pota ne odvrati njenu pažnju. Uplašeno je pogleda i laknu mu kad vide da je usredsređena na drum.

Na dnu brda drum je prelazio preko Stejplfild Komona i tri milje preko talasastog predela do Kakfilda. Konji su dobro vukli ali kad su se zaustavili kod trošarine u Vajmens Grinu slabine su se nadimale i znojile. Svaki trenutak izgubljen na trošarini činio joj se kao večnost i stalno se osvrtala. Propusnicu je uzela baš kad je čula tutnjavu iza sebe. Kapija se polako otvori trzajem krenu, natera ih u laki galop i odmače kad je Džadson obavesti da je Erl stigao do trošarine.

Drum je vodio kroz gusti cestar. Bilo je krivina koje su s vremena na vreme sakrivale druga kola, ali zvuk topota činio se gđici Taverner da se neminovno

približava. Držala se strogo sredine druma i čudnom mešavinom tvrdoglavosti i neshvatljive panike htela je da spreči Verta da prođe.

Na jednoj blagoj krivini skoro je zagrebala točkove poštanske kočije iz suprtnog pravca, čula kako Džadson izgubi dah bezobzirno se nasmeja i upita: „Koliko je blizu?" „Odmah iza nas. Za Boga miloga smirite ih na sledećoj krivini! Oštrija je!"

Jedan od predvodnika posrnu ali ga ona izvuče i potera. Krivina se približavala, malo zastade priljubljena uz levu stranu druma uverena da Erl neće smeti da projuri. Rezak zvuk trube začu se odmah iza nje; riđanova glava dopuza i u drugom trenutku Erl prelete u punom galopu.

Gledala je za njima užasnuta, uverena da su se riđani oteli. Ali njihova se brzina postepeno smanji, nastaviše lakim kasom i onda zatandrkaše u Kakfild.

Sa iscrpenim konjima mogla je samo da prati erla uskom ulicom do centra grada.

Stiže do Kings Heda dosta pre nje i kad se zaustavila čekao je i nekoliko konjušara koje je Henri uputio vodili su njegove konje, ,,Zadubi Džadsone za promenu konja", oštro će Džudit.

Konjušar je, međutim gledao u Verta i ne posluša je. Erl stavi ruku na kola i kratko reče: „Siđite, molim vas, gđice Taverner."

Pogleda ga i zaprepasti se. Videla je erla uobraženog, videla ga je podrugljivog ali nikad nije naišla na njegov pogled kako bukti od gneva. Dah joj zastade u grlu, ipak prilično staloženo reče: „Bili ste, lorde Verte protiv moje vožnje u Peregrinovim kolima do Brajtona. Morate da znate da sam se povinovala vašoj odluci, i resila da se takmičim s njim u mojim kolima." „Gđice Taverner, moram li ponovo tražiti da siđete?" „Neću sići, gospodine. Vreme je dragoceno. Čekam samo dok promene konje." „Njegove oči sretoše njene, reče s pretnjom u glasu koju je ona morala da razume: „Vaša trka je završena. Imam dosta da vam kažem. Ako hoćete može biti i ovde na ulici, ali verujem, više volite da to sami čujete."

Ponižena što je tako oslovljava pred konjušarem i ostalim zacrvene se. Nije sumnjala da će Erl održati svoju reč, besno ga pogleda, dade uzde Džadsonu i dozvoli mu da joj pomogne pri silaženju. Prsti stegoše ne nežno njen članak i pusti ga čim njene noge dotakoše zemlju. „Idite u gostionicu!" okrenu se da da uputstva konjušarima.

Nije ništa ostalo sem da ga posluša. Držeći glavu visoko, gđica Taverner uđe u gostionicu, a za njom gostioničar koji je stajao napolju i koji je odvede u jedan od privatnih salona želeći da zna kakvo osveženje hoće.

Odbila je čaj. kalu. limunadu i skidajući rukavice stade pored stola u sredini sobe. vrteći ih u svojim rukama. Odmah zatim vrata se otvoriše i Erl ude čvrstim korakom i reče bez uvoda. „Završićete putovanje u kočiji, gđice Taverner. Iznajmio sam jednu, biće spremna za nekoliko minuta." ,,Kako se usuđujete?" viknu sevajući očima." Kako se usuđujete? Završiću kako sam počela! Ovo mešanje kako da putujem prelazi svaku granicu!"

,,Gđice Taverner, neću vas podsećati da ste moja štićenica, jer to je činjenica koje morate biti svesni, ali opomenuću vas i nećete pogrešno razumeti. Dok držim uzde u rukama trčaćete kako ja hoću. ta-ko mi Boga! Ali ako pokušate da uzmete dem u zube biće mnogo gore po vas!"

Taj način iznošenja stvari teško da bi mogao odobrovoljiti gđicu Taverner, kao ni svest da nije u pravu. Pobledela od besa, stisnutih usana slušala je erla teško dišući i kad je završio, tihim drhtećim glasom odgovori: „Ne priznajem da imate prava da mi određujete kako da putujem. Moje bogatstvo je u vašim rukama, i bila sam zadovoljna što je tako, ali od samog početka rekla sam vam da se vaš autoritet odnosi samo na upravljanje mojih poslova. U svakoj prilici ste se umešali gde niste imali pravo. Dosad sam prepustila, jer nisam želela da budemo kao rogovi u vreći sa nekim sa kojim sam, na moju nesreću, na neki način vezana. Ali ovo prevazilazi moje strpljenje. Vi niste sudija ispravnosti mojih postupaka! Ako mi se sviđa da teram kola do Brajtona, to se vas ne tiče!" „Da li mislite da ću dozvoliti svojoj štićenici da bude predmet razgovora u gradu?

Da li mislite da odgovara mom ponosu da se moja štićenica vozi u Brajton po vetru. raščupana, predmet podsmeha svakom sirovom čoveku, predmet gnušanja osobe od ukusa i finoće? Pogledajte se, draga moja devojko!"

Uhvati je za ramena i okrenu je ogledalu koje je visilo iznad kamina. „Na svoj jed vide kako joj se kosa izvukla iz šešira kojeg je nosila sva zamršena, odelo prašnjavo. To je još više naljuti. Otrgnu se i povika: „Da, predmet gnušanja vama i drugim dendima. rekla bih! Mislite li da mi je stalo do vašeg dobrog mišljenja? To mi je potpuno svejedno! Od trenutka kad sam vas ugledala, mrzela sam vas - i bila podozriva! Ne znam kakav vam je motiv što pokušavate da savladate moju mržnju, ali niste uspeli!" „Očigledno, ne", a mračni osmeh mu se zadrža na usnama. „Sklon sam da vam verujem. ali ću vam biti zahvalan ako mi kažete šta sam uradio da zaslužim vaše nepoverenje:" Nemajući jasnu misao, već kao žena, upotrebila je najbolniju frazu koja joj je pala na pamet, prešla je preko tog pitanja. „Ne zamišljajte da nisam svesna vašeg razloga za taj brutalni ispad. Vi uvek morate biti gospodar; ne možete podneti protivljenje svojoj volji." „Tačno, ne mogu. Mogao bih isto to da kažem za vas, gđice Taverner. Jaka želja da bude po vašem odvela vas je u nevolju koja bi mogla, da nisam ovde da vas nateram da me poslušate, upropastiti vaš dobar glas mnogo ozbiljnije nego što mislite. Ti hvalisavi trikovi mogu vrlo dobro da odgovaraju u divljinama Jorkšira; srećan sam da ne znam ništa o tamošnjim manirima, ali one ne mogu da prođu ovde. Veoma ste pogrešili. Vaši principi bi trebalo to da vam kažu; nije potrebno da vas ja izveštavam. A što se tiče vašeg opisa mog karaktera, dozvolite mi da vam kažem da ovo starateljstvo koje mi je nabačeno na ramena, i koje je bilo od početka izvor muka i uznemirava-nja podrazumeva više nego upravljanje vašom imovinom. Bili ste jednom dobri da me obavestite da vam je milo što niste moja kći. I ja sam srećan, makar kako malo uživao u dužnosti što sam u ulozi vašeg oca.

ali ako me ne slušate biću u velikom iskušenju da je upotrebim, ne sumnjam da bi i vaš otac, kad bi vas video u ovom trenutku." „Samo jednoj stvari sam zahvalna! A to je što ću u najskorije vreme bili van vaše moći da mi pretile i mešate se! Možete biti sigurni lorde Verte, jednom kad se vaše starateljstvo završi, neću vas rado videti!" „Hvala vam! Dali ste oduška svojoj volji i ja nemam šta da kažem", reče i otvori joj vrata.

Krenula je vratima ali pre nego što je stigla Peregrin žurno uđe zagrejan, prašnjaviji i raščupaniji od nje. „Šta je ovo, do vraga! Mislio sam da si do sada na pola puta do Brajtona! Imao sam užasan maler, to ti mogu reći!" „Lord Vert", i s teškoćom Džudit savlada glas, „je izjavio da je naša trka završena. Ne služi mu na čast da se njegova štićenica doveze sama u Brajton." „Mnogo nam je stalo do toga. Proklet i Vert, ovo je opklada! Ne možete sada zaustaviti moju sestru!" „Ono što imam da kažem reći ću vam docnije", neprijatno će Vert. „Gđice Taverner, čekam da vas smestim u kola." „Možete da nastavite vožnju. Kad je moj brat sa mnom nije mi potrebna vaša zaštita." „Dobro opomenuo sam vas, gđice Taverner da ću vas prisiliti na poslušnost" Pođe napred ali Peregrin brzo stade između njih stegnutih pesnica i oštro reče: „Ja ću vas opomenuti da ostavite moju sestru na miru!" „Bojim se da traćite vreme na taj plemeniti gest. Utešite se mišlju da ako bih vas udario bilo bi vam više žao što ste me izazvali."

Gđica Taverner odgurnu brata: „Ne pravi scenu, Reri, molim te! Spremna sam da pođem, lord Verte."

Pokloni se. ona prođe pored njega i nekoliko minuta docnije po-može joj da uđe u poštansku kočiju koja je čekala. Vrata se zatvori-še. ču kako njen staratelj naređuje, nasloni se i kola krenuše.

Drhtala je, misli u haosu, knedla u grlu. Zadovoljstvo što ide u Brajton nestade, znala je da je ncjnesrećnije stvorenje na svetu. Njeno ponašanje nije imalo opravdanja, shvatila je u Horliu koliko je nedolično bilo, a još i sramota što je zaslužila Vertovu osudu. Mislio je o njoj s gnušanjem, nije se uzdržao da je ponizi niti da joj se obrati jetkim recima prezira. Nije bilo čudo što je izgubila strpljenje; nije mu se moglo oprostili. Bolje razumevanje koje je sve više raslo između njih završilo se. Nije marila; ako je ne zamoli za oproštaj ne bi mogla da ga sretne bez najjačeg gađenja, a bila je sigurna da se nikad neće izviniti. Vera u njega je razorena; bio je grozan, drzak, osion. a ona malo bolja od vulgarne ledi Lejd.

Naravno da su se ovakve misli završile suzama. Tiho je plakala dok su joj se suze slivale niz obraze, a živopisna sela, trošarine i pre-deli prošli neopaženo. Kad je najzad sišla u kući na Marin Parejdu. ni pogled na more nije imao snage da joj digne duh. Požurila je u kuću sa velom preko lica i ustrčala uz stepenice da se prepusti očaju u samoći svoje sobe

17

Mnogo je dana prošlo pre nego što se gđica Taverner povratila i prešla preko zlokobnih događaja na putu. Borila se da se razvedri i mada se pretvarala kako je mirna i vesela, misli su je i dalje obuzimale, a srce teško.

Peregrinov povratak pola sata docnije nije je uspokojio. Šta se desilo između njega i Verta nije pitala, niti on otkrio. Došao je mrzovoljan, upola prkosan, upola posramljen spreman da grdi Verta, ali nerad da priča o uzroku njihovog neslaganja. Bilo je jasno da ga Vert nije poštedeo. Džuditino neraspoloženje još više potonu. Osećala je kako je posejala razdor između njih, i ikakvo priznanje (koje bi teško iznela) da je zaslužila Vertovu osudu ne bi pomoglo da utiša Peregrinovo negodovanje. Nema nikakvog dobra pričati o tome. Mora se ostaviti vremenu da bi se povreda iscelila. Nije mogla očekivati da će Peregrin videti onako kao što ona vidi. Svestan je da je uradio lošu stvar, možda mu je potajno bilo i žao, naposletku nije to bila velika stvar, može da zaboravi sve vrlo brzo sem Vertove uloge u njoj, i ode prilično lakog srca da baci pogled na Brajton.

Kada je posle nekoliko časova gđa Sketergud došla u kuću, Džudit je mogla da joj pođe u susret na izgled mirna. Ali nije bilo lako slušati njene prekore i spomenuti šta se dogodilo u Kakfildu. Ali ni gđa Sketergud nije mogla doveka da govori, i kada su sele za večeru bila je spremna da sve zaboravi i pređe na Brajton i kakve razonode im nudi.

Kuća na Marin Parejdu je bila dobra, prilično prostrana da zadovolji ukućane.

Mogli su želeti da je salon lepši ali su morali priznati da je nameštaj u celini mada ne bogat bio iznad prošeka kuća za izdavanje. Nedostatak elegancije su uskoro poboljšali malim sitnicama i zavesama koje je gđa Sketergud donela iz ulice Bruk u jednom od njenih mnogih kovčega. Prva noć je mirno prošla dok su se odoma-ćile; obe dame rano su legle, starija da stavi sveže komade teletine na lice da spreči bore, a mlađa da leži pola noći i uzaludno razmišlja.

To neraspoloženje nije moglo trajati zauvek. Ujutru sunce zablista na moru i donese olakšanje, a slan, svež vazduh okrepi dušu.

Neko osećanje potištenosti mora se zadržati, ali neraspoloženje ne može ostati.

I očekujući dan pun zadovoljstva i znatiželje Džudit se pridruži bratu i gđi Sketergud za doručak.

Pošto su joj oči bile pune suza kad je ulazila u Brajton prethodnog dana, Džudit je jedva bila svesna okoline i nije videla Paviljon, koji je morao da padne u oči kod ulaska u grad. To će im biti prvi cilj tog jutra i odmah po doručku dve dame krenuše do Stejna u pratnji Peregrina koji je išao u Raget klub.

Šetnja od pet minuta uz more dovede ih do južnog kraja Stejna odakle su mogle videti Paviljon. Krenuše Stejnom po pločniku od gledosane opeke pored lepih bašta geometrijski raspoređenih, i knjižare Donaldson do Paviljona koji je stajao pred njima. Sjajna skupa građevina.

G. Henri Holand je sazidao Paviljon za Princa Regenta. Sazidan na deset jutara zemlje, planiran je po jednoj nejasnoj ideji kineskog nacrta kojeg je Princ dobio na poklon. Ishod je bio originalan i zaprepašćujući. Na prvi pogled gledalac je mogao da pomisli da je zalutao u neku zemlju iz bajke tako je raskošna i neobična bila palata. Preovlađivali su grčki, mavarski, i ruski stilovi. S lica jonski stubovi sa frizom; niz zeleno obojenih kupola i minareta dizali se sa bedema koji je opkoljavao celu zgradu i dva kubeta iste visine prema centralnoj najvećoj kupoli ukrašavala su krila. Šiljate kule i minareti koji su stajali na svakom uglu bili su od kamena iz Bata. ostali deo od cigli obloženih gipsom. Ispred svakog krila je otvorena kolonada sa lukovima i ukrašena isprepletenim radom. Ulaz je sa zapadne strane, ali glavni ulaz u koji su gđa Sketergud i gđica Taverner gledale otvarao se sa travnjakom odvojenim od ulica niskim zidom. Jedan zakeralo kritičar je jednom primetio kad je prvi pit video paiatu da izgleda kao da se crkva Sv. Pavla razbacala i okotila nakot kupola, ali takva bogohulna misao nije pala na pamet gđici Taverner. Ako Paviljon nije zamišljen u jednostavnom, pristojnom ukusu nije na njoj da zakera i suprotstavlja se sudu g. Holanda. „Zar nije plemenita građevina?'' reče gđa Sketergud, koja nikad nije mogla da je vidi. a da ne bude impresionirana njenom veličanstvenošću. ,,Same štale su koštale sedamdeset hiljada. Nećeš videti nijednu paiatu koja joj može biti ravna.

Karlton Haus nije ništa prema njoj! Ona je nepretenciozna do škrtosti. Ova odmah pada u oči i drži gledaoca omađijanog. „Tačno, zaista je sasvim izuzetna." ,,A tek unutra. Bićemo, naravno, pozvane na jednu od muzičkih zabava. Svaka odaja je izvanrednih dimenzija, sve elegantno opremljene; ni zamisliti se ne može."

Prošetale su se da vide štale na severnom delu. Kratka razdaljina dovede ih do Novog Druma i silazeći nađoše se u strmoj prometnoj ulici Nert koja je vrvela od saobraćaja. Nekoliko stanica za kočije su se tu nalazile i one zastaše da vide odlazak jedne od njih za London. Veliki broj radnji privlačne robe zadrža ih. Uskoro stigoše do Prome-nejd šumarka jugozapadno od Paviljona i sedoše da se malo odmore u oskudnoj senci topola koje su ga oivičile. Tu se gđica Taverner mogla naslađivati lepotom i ukusom koji bi zadovoljio i strožijeg posmatrača. Očarana posle malog odmora izjavi kako namerava da ispita mnoge senice i krivudave aleje u šumarku. Gđa Sketergud pristade i provedoše pola sata u šetnji i divljenju lepoti cveća koje je u izobilju raslo. Šumarak nije bio prepun jer otmen čas za šetnju je u vreme kad orkestar svira na podijumu u sredini, ipak dve dame naidoše na nekoliko poznanika i doznaše da Princa Regenta očekuju krajem nedelje. Pukovnik Mak Mahoun, njegov sekretar je već u Brajtonu.

Kada je pogledala na sat gđa Sketergud vide da je pre podne po-odmaklo, a kako su imale nameru da posete biblioteke i prijave se obe dame ostaviše šumarak i pored Kasl Ina uputiše se preko Stejna do Donaldsonove biblioteke.

Naviknuta na prednosti londonskih biblioteka, gđica Taverner se iznenadi prostoru i eleganciji Donaldsonove. Izbor knjiga veliki, jutarnji listovi i najznačajniji časopisi poredani na stolovima za članove, sobe kojih je bilo dosta bile su nameštene sa retkim ukusom. Partije karata i muzičke večeri su održavane u veće za vreme sezone, a preko dana stalna reka uglednih posetilaca dolazila je i odlazila da za-meni knjigu, sretne se s drugim poznanicima, pokaže nove haljine. Sve je to davalo sliku živosti.

Gđa Sketergud i Džudit stigoše malo posle podneva i zatekoše Peregrina u izbočenom prozoru salona na prvom spratu kako vredno gleda kabine na plaži kroz teleskop. Nije mu trebalo dugo da otkrije jednu od popularnijih zabava kavaljera u Brajtonu koji upere teleskop u kabine (koje nisu imale kao one u Skarborou i Ramzgejtu perde) u nadi da će letimice videti lepoticu kako ulazi u more. Reri nije gubio vreme već je odmah kupio teleskop.

Gđa Sketergud viknu i izgrdi ga što je tako odvratan i prost, ali kako je leto tek počelo, a dame se nisu kupale mogao je da pobije njene optužbe i ponudi joj teleskop da bi svojim očima videla jedinu osobu na plaži, krupnog gospodina u crvenom odelu kako oprezno stavlja jednu nogu u vodu. Ona gnevno odbi da pogleda već ga zatvori i neumoljivo otera u trpezariju gde ih je čekao hladan ručak.

Glavno pitanje za ručkom je bilo šta raditi posle podne. Sredom nije bilo balova.

Oni su se naizmenično smenjivali u Kasi Inu i Old Sipu. Sredom i petkom su bile partije karata, i mada bi gđa Sketergud rado provela veče igrajući karte, znala je da njena poverenica ne voli. Srećom Peregrin se ponudio da ih razonodi u jednom bratskom izlivu naklonosti i ne samo što je uzeo ložu u pozorištu već je predložio da izveze Džudit posle podne.

Bilo joj je milo da mesto kartanja ode u pozorište ali pomen vožnje s njim bio je dovoljan da joj se obrazi zacrvene. Izvini se, reče da ju je jutrošnje tumaranje zamorilo. Nije navaljivao i odmah posle ručka ode da traži druge zabave. Gđa Sketergud se povuče u svoju sobu, a Džudit ostade u salonu da veze, gleda kroz prozor na lep prizor napolju.

Nije dugo ostala sama, najaviše posetioca i uvedoše kapetana Od-lia. Teško ga je pogledala u oči, i docnije shvatila da mu Vert nije govorio o njenom ispadu. Pitao je da li je dobro podnela put, sigurno joj ne bi postavio to pitanje, budući vrlo pažljiv, da je znao činjenice. Odgovorila je prilično uzdizano i prešla na druge teme. To je bilo lako, seo je na sedište pored prozora, želeo da zna kako joj se Brajton dopada. 0 tome je mogla slobodno da govori oslobođena burnih misli. „Oduševljena sam. Nije veliki ali je daleko bolji od Skarboroa. Mislila sam da ništa neće biti! Brajton prevazilazi sve. Želela bih da mogu ostati ovde." „Uskoro ćete hteti da ste u Londonu, kad dođe jesen. Dobro je na lepom sunčanom danu, ali će jednolikost posle izvesnog vremena dosaditi."

„Ne verujem. Je li vama tako?" „Meni? Zaista ne; niste li mi rekli da imam najsrećniju narav? Ali svaka mlada dama se ubrzo zamori Brajtona, uveravam vas. Nije prava stvar dugo biti zadovoljan." „Rekla bih da bi se iste mlade dame lako dosađivale i u Londonu. Što se mene tiče čak i ako balovi i skupovi izgube draž, mogla bih doveka da gledam ovaj prizor." „Usuđujem se da kažem da će prvo oblačno jutro promeniti vaše mišljenje. Ili niste mislili na more, već na Zlatni bal? Tu se slažem prizor od kojeg se ne umara lako."

Ona se nagnu da pogleda put i prateći kapetanove oči vide kočiju boje čokolade sa dva bela konja i jednog visokog mršavog gospodina preterano pomodnog koji je morao upadati u oči u svakom društvu. „Zaboravljate, to je g. Hju Bol znamenitost u kojoj ovih šest sedam meseci uživam u Londonu. Živi u ulici Bruk i jednom me je počastvovao svojom posetom.

Ko je onaj čudni gospodin s napuderisanom kosom i ružom u rupici? Kako neobično izgleda!" „Zar ne poznajete starog Blu Hangera, draga gđice Taverner, to je lord Kolrejn.

Poznaje se po gornjem kaputu i puderu. Morali ste sresti njegovog brata u gradu." „O, kapetana Hangera? Da, srela sam ga, naravno." ,,I nije vam se nimalo dopao. Nije on tako rđav čovek, ali da budem iskren Regentovi bliski prijatelji nisu omiljeni ostalom svetu. Evo jednog od njih kako skakuće. Retko biste naišli na nekoga sličnog Mak Mahounu. Onaj mali čovek u plavoj i mrkožutoj uniformi koji se klanja ledi Daunšir." „Znači to je Regentov sekretar. Vrlo je ružan!"

Pukovnik Mak Mahoun se oprosti od ledi Daunšir i polako nastavi. Svestan dva para očiju koji su ga posmatrali, pogleda gore i vide-ći gdicu Taverner zagleda se u nju kao da kritički odobrava. Zacrvene se i povuče, kapetan samo dodade: „Ne budite iznenađeni što je zurio u vas. On ima vrlo čudne manire."

Predloži joj šetnju da vidi Regentovu statuu od Rosia ispred Rojal Kresenta.

Spremno je prihvatila i šetali su Marin Parejdom, uživali s jedne strane u veličanstvenom moru, a s druge u nizu elegantnih zgrada ukrašenih stubovima. korintskom kolonadom. vencima podignutim poslednjih dvanaest godina. Gdegod ste pogledali ništa nije vre-đalo sve vrlo ukusno, lepo održavani skverovi, kresenti, spašavali su od jednolikosti i osvežavali oko svojim zelenilom.

Na povratku sreli su gđu Sketergud koja je videći rođaka (koga nije očekivala tako brzo u Brajtonu) pozvala na pozorišnu predstavu.

Pozorište pored kojeg su gđa Sketergud i Džudit prošle istog jutra, na Nju Roudu. mada ne veliko, bilo je lepo i udobno opremljeno. Parter i galErlja prostrani dva reda dostojanstvenih loža ukrašenih draRerijama sa zlatnim kićankama nudile su dovoljno prostora otmenijem delu slušalaca. Regentova loža levo od pozornice odvojena s bogato pozlaćenim rešetkastim kovanim gvoždem. bila je prazna dok su ostale gotovo sve pune. Pre nego što se digla zavesa gđica

Taverner se samo klanjala prisutnim poznanicima. Gđa Sketergud je pomno posmatrala svaku kapu i turban i zaključila da je njen najbolji.

Za vreme prvog odmora mnoga gospoda su posetila ložu, među njima i pukovnik Mak Mahoun koji je došao sa g. Luisom i molio da ga se gđa Sketergud seti. Primorana da ga predstavi gdici Taverner, za koju se prilepi i ostade sve vreme odmora pružajući joj čas razonodu čas gnušanje svojim poniznim izveštačenim držanjem. Zapanjen što je ranije nije sreo, a kad je čuo da još nije imala čast da bude predstavljena Princu Regentu, uveravao ju je da će uskoro primiti pozivnicu za Paviljon. „Usuđujem se da mislim da će vam se i unutrašnjost Paviljona dopasti kao i njegov kraljevski vlasnik. Takvi maniri se često ne susreću. Naćićete da je Njegovo Visočanstvo do krajnjih granica pristupačno. Niko nije ljubazniji! Veoma će vam se svideti, i ja sam slobodan da kažem kako ću se naročito zauzeti da i on bude vama.

Jedva je mogla da se savlada dok se zahvaljivala, srećna kad se završio odmor, a on morao da se vrati na svoje mesto. Duboko joj se poklonio i otišao trljajući ruke.

Za vreme drugog odmora slučaj se desio koji je uništio zadovoljstvo gđice Taverner. Primeti kako je neko uporno gleda i kad se okrenula u suprotnoj loži posmatrao ju je Erl od Barimora kroz monokl.

Odmah ga je prepoznala i po malom osmejku na njegovim usnama shvatila da je i on nju. Gurnuo je svog prijatelja i očevidno ga pitao. Gđica Taverner je pogodila šta, zacrvenevši se okrenu glavu.

Pazila je da ne gleda u tom pravcu, ali Peregrin koji je slučajno zapazio uzviknu. ,,Ko je onaj čovek koji bulji u našu ložu? Imam na-meru da odem i pitam ga šta to znači." „Ne bih primctio njegovu drskost da sam na tvom mestu. To je Šakali Barimor. znaš. ne možeš ga držati odgovornim za svoje neobično ponašanje. Da si znao Helgejta. pokojnog erla o ovome ne bi ni mislio."

Peregrin se mrštio. „Da. ali ovaj pokušava da skrene našu pažnju. Džu, ti ga ne znaš, je li?''

Ona baci pogled na suprotnu stranu, Erl joj posla poljubac i kapetan Odli iznenađeno se okrenu: „Draga moja gđice Taverner. da li poznajete Barimora?"

Zbunjeno odgovori: ,,Ne. Ne! Nikad u životu nisam razgovarala s njim." „Dobro, mislim da odem i obavestim ga", reče kapetan i poče da se diže sa stolice.

Sva uzbuđena Džudit ga zadrža. „Nema nikakvog značaja. Uverena sam da me je zamenio s nekom drugom. Pogledajte, video je svoju grešku i ne gleda ovamo.

Molim vas sedite kapetane Odli!"

Učtivost mu naloži da posluša mada nije bio zadovoljan. Treći čin poče i gotovo odmah Erl se diže, izađe i više nije bilo smetnje te večeri.

Uskoro su se osetile posledice što ju je prepoznao kao vozača u Horliju. Čim je doznao njen identitet nije prestao da priča okolnosti pod kojima su se sreli, i kad je sledeće večeri ušla u kur-salon kod Old Sipa sa gđom Sketergud, ime joj se

raznosilo na sve strane i dve dame koje su je do tada veoma ljubazno pozdravljale, hladno klimnu-še glavom. Htela je u zemlju da propadne.

Sobe su bile pune, većinom oficiri kojih je uvek bilo mnogo u Brajtonu jer su stacionirani van grada na Luis putu. Ceremonijal majstor je predstavio nekoliko mlađih gđici Taverner, ali ona dve igre odigra sa kapetanom Odliem.

Možda je samo uobrazila. nazrela je neku uzdržanost u njegovom ponašanju, ozbiljan pogled u obično veselim očima. Posle nekog vremena reče što je moguće lakše. ,,Rekla bih da ste čuli o mom strašnom ispadu, kapetane Odli. Jeste li zgraženi? Da li mislite da treba da igrate sa nekim kao ja?" „Mislite na vašu vožnju, čini mi se. Ne bih je opisao tim recima" „Ali vi ne odobiv. Me, Vidim, ružno o meni mislite što sam to uradila."

Nasmeši se. „Moje lice mora da vas vara. Ja da mislim ružno o vama! Ne, zaista, ne!" „Vaš brat je strašno ljut na mene."

Ne odgovori, a posle trenutak-dva reče smejući se: ,,Naposletku nije bilo tako rđavo." „Svakako nije. Ono što vi radile ne može nikad biti rđavo. Bolje da kažemo nije bilo mudro."'

Grlo joj se steže, savlada se. „Sigurna sam da ne marim. Za takvu preteranu pažnju za javno mišljenje nemam strpljenja. Vaš brat nije ovde večeras, čini mi se." „Večera sa nekim prijateljima, ali će uskoro doći."

Ponovo su otišli da igraju i dok su stajali jedno prema drugom počeše da govore o raznim srtvarima i nastaviše dogod su bili zajedno.

Vraćajući se mestu gde su ostavili gdu Sketergud, gđica Taverner vide Verta kako ozbiljno razgovara sa njom. Od pogleda kojeg je gda Sketergud bacila na nju znala je da je reč o njoj, vrlo ukočeno pozdravi svog staratelja.

Hladno se poklonio, bez osmeha i onoliko minuta koliko je ostao govorio je o običnim stvarima. Događaji od utorka nisu pomenuli ali da su zauzimali važno meslo u glavi nije sumnjala. Živo se seli sve sramote od prošlog susreta kad ga je videla i nikakvo blaže raspoloženje, nikakva nežnost u očima se ne pojavi da olakša neprijatnost. Kada je jedan oficir prišao da je povede da igra. Erl ode na drugi kraj sobe, zauze mesto u igri sa jednom damom u lepršavoj haljini od žute svile. Napusti sobu pre čaja i nijednom ne zatraži da igra sa štićenicom. Videla ga je kako odlazi, bila je nesrećna. Što se tiče ukusa nije mogla primetiti ni malo lepote u dami u žutoj svili - baš ni malo.

Veče je bilo lep primer onoga što će morati da prelrpi dok se njen ispad ne zaboravi. Nekoliko starijih dama strogo su je gledale, njene prijateljice kao da su se dogovorile da se prema njoj ponašaju kao da se ništa nije desilo, i to tako pažljivo što je još više oneraspoloži. Gospoda su to smatrala sjajnom šalom, bila su spremna da o tome govore i pohvale smelosl; neki su je kavaljerski zapitkivali što je još više pogodilo njen ponos. Da bude još gore gda Sketergud je jadikovala celim putem do kuće zbog njene nerazboritosti, i proricala da će se zlo log ponašanja osećati veoma dugo.

Krajem nedelje Regent stiže u Brajton u društvu svog brata, vojvode od Kamberlenda i na iznenađenje gđice Taverner obe su pozvane na večernju zabavu u Paviljonu sledećeg utorka. Kraljevska braća su u nedelju bila u crkvi: stariji krupan, nezdrave boje, obučen po modi, drugi preterano visok, tamnog lica unakaženog jednim ožiljkom od rane zadobijene u Turneju.

Gđica Taverner ga je posmatrala jer su skandali vezani za njegovo ime bili mnogobrojni, pripisivali su mu svemoguće poroke uključujući i ubistvo. Samo nekoliko goduna ranije njegov sobar je izvršio samoubistvo i mnogi se nisu ustručavali da nagoveste kako nesrećni čovek nije završio onako kao što je zvanično objavljeno. Vojvoda od Klarensa, koji je, kao i ostala njegova braća sem Kamberlenda. bio nepromišljena i neumorna pričalica. jednom prilikom se osvrnuo na taj skandal uveravajući gđicu Taverner da nema ni trunke istine. „Ernest nije rđava osoba, jedino ako zna gde vam je slaba tačka voli da stane na nju." Gledajući ga lako poverova da je to istina.

Pre zabave u Paviljonu je saznala prijatnu vest da je rođak u Brajtonu. On i njen stric su stigli u Kasi li u ponedeljak u četiri sata pošto su od Pikadilija putovali nešto manje od šest sati u poštanskoj kočiji. Posetili su Marin Parejd posle večere.

Peregrin je otišao u Verding ranije tog dana i još se nije vratio, ali obe dame su bile kod kuće i dok je gđa Sketergud razgovarala sa admiralom, Džudit je mogla da povede rođaka u stranu i da mu izlije priču o svojoj sramoti i njenom uzroku.

Zabrinuto je slušao, dvaput stegnuo ruku i pogledao saosećajnim razumevanjem na šta se ona jedva uzdržala da ne brižne u plač sažaljevajući se. Olakšanje što je mogla skinuti teret sa srca bilo je ogromno, a znanje da bar jedna osoba postoji koja je ne osuđuje nalerala ju je da pokaže više simpatije nego što je bila svesna. „Vidite kako sam rđava, ali nikad to ne bih uradila da lord Vert nije kategorički zabranio da idem sa Rerijem." „Nepodesnost vašeg ponašanja se ne može porediti sa nedostatkom delikatnosti koju je on pokazao. Pogrešili ste. Vaše ponašanje je rdavo ocenjeno, ali mogu lako da opazim koliko vas je izazvao. Lord Vert neće biti zadovoljan dok nema potpunu nadmoć nad vama. Sa strahom sam gledao njegov sve veći uticaj na vas; očigledno je mislio da ćete krotko poslušati njegove svojevoljne naredbe.

Ne budite nesrećni! Odao se i pokazao se u pravoj boji i to je blagotvorno. Autokrata je; njegovo blago ponašanje koje je u poslednje vreme glumio je lažno kao i nazovi naklonost prema vama. Ne mari uop.šte za vas. draga moja rođako. nijedan čovek koji vam je uputio tako ponižavajuće reči koje ste mi opisali, ne haje."

Bila je iznenađena žestinom govora. Njegovo značenje nije joj do-nelo utehu koja je verovatno bila njegov cilj. Loše stanje izgledalo joj je još veće i obeshrabrena reče. „Nikad mi nije dao razlog da pomislim kako je naklonjen." „Meni se činilo suprotno", reče uporno je gledajući. „Ponekad sam se plašio da uzvraćate njegovu naklonost." „To nikako! Takva misao je besmislena! Ne hajem za njegovo dobro mišljenje, jedva čekam dan kad ću se osloboditi starateljstva."

„I ja čekam taj dan", naglasi.

Sledeće večeri gđa Sketergud i gđica Taverner odvezoše se do Paviljona u zatvorenoj kočiji. Tačno u devet časova siđoše u trem i kroz osmougaono predvorje osvetljeno kineskom lampom koja je visila u sredini plafona obloženog platnom uđoše u predsoblje, četvrtasta odaja sa obojenim plafonom da predstavlja ažurno nebo sa paperjastim oblacima. Tu su mogle da ostave svoje ogrtače i zabrinuto se pogledaju u ogledalo iznad mermernog kamina. Gđa Sketergud dade imena jednom od vratara koji su stajali sa svake strane vrata. Čovek ih najavi i nađoše se u kineskoj galeriji.

Veliko društvo je bilo skupljeno, Princ Regent stajao je u sredini da pozdravi goste koji su pridolazili. Njegova raskošna figura je upadala u oči, jer je naginjao gizdanju, a popriličan obim nije ga sprečavao da nosi najupadljivije prsluke i kapute u boji. Doktori su mu zabranili, pod pretnjom smrti, da popravi mane svog stasa steznicima. a kako je pazio na svoje zdravlje, slušao ih je. Uprkos svojoj krupnoći i raspusnim crtama lica koje su kvarile izgled ipak je bilo tragova Princa Florizela koji je osvajao srca trideset i više godina ranije.

Kad se gda Sketergud digla posle dubokog poklona i zamolila dopuštenje da predstavi gdicu Taverner. nasmešio se, snishodljivo rukovao čime je često osvajao mnoge koje je posle uspeo bez najmanje teškoće da udalji. Sa tom lakom učtivošću koju je dobro znao tvrdio je da se seća gde Sketergud. bio srećan što je ponovo vidi (tako dobrog izgleda) i radostan što može da upozna mladu prijateljicu. Bilo je teško shvatiti da je tako druževan princ radio sve što je mogao da uznemiri labilan um svog oca, odbacio dve žene, i nemilostivo ostavio prijatelje kad su mu postali dosadni. Gđica Taverner je znala da je sebičan, ćudljiv, da se odavao svakoj preteranosti ali je zaboravila kad se obratio privlačnim, ljubaznim osmehom. „Morate znati gđice Taverner da sam od jednog člana moje porodice čuo tolike pohvale i jedva sam čekao da vas upoznam."

Nije znala kud da gleda, a videvši njegove oči koje su se obeše-njački sijale usudila se da mu uzvrati osmeh mrmljajući da je ljubazan. „Je li to vaša prva poseta Brajtonu? Ostajete li dugo? To je grad kojeg smatram da je naročito moj i nije nepodesno da vas pozdravim s dobrodošlicom." „Hvala ser, to je moja prva poseta. I ako bih mogla ostala bih stalno u njemu." „Sjajno", srdačno reče, „tako se i ja osećam, gđice Taverner. Pre mnogo godina došao sam u Brajton - zvali smo ga tada Brajthelm-stoun - i vidite kako me je čvrsto uhvatio! Morao sam sebi da sazidam malu letnju paiatu i dajem vam reč da kadgod mogu dolazim ovamo da živim." ,,Zaista se ne čudim, ser!" odgovori gda Sketergud kojoj je deli-mično ovaj govor upućen. ,,Često sam opisivala lepotu i eleganciju Paviljona. Ništa nu ne može biti ravno!"

Zadovoljno se osmehnu. mada je omalovažio pohvalu jednim protestnim mahanjem ruke. „Mislim da nije sasvim obična. Ne želim da kažem da je u svakom pogledu savršena, ali meni odgovara i dive joj se oni do čijeg ukusa i mišljenja

držim. Gdicu Taverner će sigurno zanimati neki primerci kineske umetnosti koje će naći ovde. Na primer, svetlost iznad nas predstavlja boga Lin-Šina, boga gromovnika opkoljenog kao što vidite, dobošima."

Gđica Taverner se zadivi. Toplo je pozva da pregleda sve što joj se prohte i kao da je želeo da joj bude vodič da nije morao da se okrene i primi drugog posetioca koga su najavljivali.

Gda Sketergud i gđica Taverner se povukoše gde je poznanica prve stajala i dok su dve starije dame razgovarale gđica Taverner je imala vremena da posmatra i čudi se.

Spoljni izgled Paviljona dao joj je na znanje šta da očekuje, ipak nije bila spremna na ovo. GalErlja u kojoj je stajala bila je veoma dugačka i donekle odvojena u pet nejednakih odeljenja isprepletanih ogradom koja je na prvi pogled izgledala kao bambus ali kad je bolje pogledala ispalo je da je od obojenog kovanog gvozda.

Centralno odeljenje opkoljeno kineskim baldahinom bilo je slične izrade sa zvonima. Iznad je bio svod do drugog sprata u boji na koju ju je Regent skrenuo pažnju. Kamin od bakra i gvožđa oponašajući bambus stajao je tačno prema srednjem ulazu i sa svake strane dve niše popločane žutim mermerom sa kabinetima. Onoliko koliko je gđica Taverner mogla videti. bilo je odgovarajućih niša u drugim odeljenjima kao i dva udubljenja sa porcelanskom pagodom u svakom. Fenjeri od obojenog stakla visili su u uglovima plafona, a pored toga meku svetlost su bacale lale i lotosovi cvetovi koji su ukrašavali police iznad kamina u galerii. U krajnje odaje dolazilo se stepeništem takođe oponašajući bambusov rad i dvoja vrata u ogledalima činili su da je perspektiva galerije izgledala bez kraja. Zidovi prekriveni matErljalom boje breskvinog cveta kao pozadina, na kojem su stene, drveće, žbunje, ptice i cveće slikani bledo plavom olovkom. Svi kauči i stolice od slonovače, dnevna svetlost je dopirala samo kroz zasvođene krovove i kroz prozor od obojenog stakla iznad jednog stepeništa.

Odgovarajući prozor na drugom stepeništu bio je samo imitacija.

Dok je gledala oko sebe čudeći se, jedan lakej sa poslužavnikom ponudi joj osveženje; uze solju kafe okrenu se i vide g. Bramela pored sebe, u najjednostavnijem crnom kaputu koji se nije slagao sa ovim sjajem. ,,Omađijana, gdice Taverner?" ,,G. Bramel! Nisam znala da ste u Brajtonu. Da, zaista: sve je vrlo - vrlo lepo sasvim neobično!" Vide slab osmeh pun neverice kad se obično uzdržavao pohvale. ,.Ni vama se ne dopada?" „Mislio sam da ste se odlučili da je sve vrlo lepo?" ,,Pa, očekujem da jeste. Mora biti jer je svako oduševljen." „Da li ste me čuli da se oduševljavam ovim?" „Ne, ali..." „Onda nema razloga da budete sigurni u njegovu lepotu."

Osmehnu se. „Molim vas nemojte me koriti, g. Bramele. Ako i vi to uradite ostaću bez oslonca u ovom užasnim strogom svetu. Morate znati da sam u nemilosti."

„Čuo sam glasine. Ako smatrate moj savet od neke vrednosti imam jedan za vas." „Da" žudno reče.

Otvori svoju burmuticu na način koji se nije mogao imitirati i uze malo. „Vozite vaš feton. Glupo je što se ranije niste setili toga." „Vozim feton?" ,,Naravno. Svakom prilikom kad se najmanje očekuje. Nisam li vam jednom rekao, nikad ne priznajte grešku." ,,U pravu ste, vidim. To je trebalo odmah da uradim. Mnogo ste me zadužili."

Svet je počeo da ide galerijom prema vratima sa ogledalima na severnom kraju.

Otvorili su ih prema muzičkoj sobi gde će koncert da se održi. Regent pozva g.

Bramela želeći da zna njegovo mišljenje o komadu Sevres-a kojeg je pokazivao jednom od gostiju. Gđica Taverner se pridruži družbenici i polako se nađoše u ogromnoj odaji koja je sve bacila u zasenak.

Na prvi pogled je blistalo crveno i zlatno, ali posle prvog zapre-paščenja mogla je da dobije bolju sliku i da vidi kako stoji ne u nekoj palati iz snova već u četvrtastoj prostoriji sa pravougaonim udubljenima na svakom kraju ukrašenim bogatim orijentalnim stilom. Četvrtasti deo je bio oivičen izvijenim vencem na stubovima koji su se sijali od zlatnih listića. Iznad njih osmougaona galedrija u ovalnim lukovima sa prozorima istog oblika prekrivena ukrasima od lišća boje čokolade i zlata, a iznad svega centralna kupola blistala je zelenim i zlatnim ukrasima. Usred lisnate dekoracije visio je ogroman kristalni luster u obliku pagode. Za njega vezana lancima visila je lampa kao veliki crveni, zlatni i beli lokvanj. Četiri pozlaćena zmaja priljubljena s unutrašnje strane lampe ispod kojih je visio manji stakleni lokvanj.

Udubljenja na severnom i južnom kraju sobe prekrivena draperijama, vezana trakama imala su četvora vrata tamnocrvena i zlatna. Na zidovima slike dvanaest prizora iz okoline Pekinga na jako žutoj i tamnocrvenoj pozadini u ramovima ovenčanim zmajevima. Još više zmajeva se uvijalo iznad draRerija prozora od plavog i crvenog satena i žute svile. Na podu gigantski Aksminster tepih gde su žuta sunca, zvezde, zmije, i zmajevi ludovali na plavo-beloj osnovi, a sofe i stolice presvučene žutim i golubije sivim satenom.

Vatra je gorela u mermernom kaminu na zapadnom zidu. veliki sat pružao je sliku upadljivog nesklada jer mada je podnožje bilo isprepleteno neizbežnim zmajevima na vrhu sata. začuđujuće, nalazili su se Venera i Kupid, sa labudom ljubavi i Marsom kako se penje.

Gđici Taverner je bilo i suviše, mogla je samo da zažmuri na ono što je videla.

Vrućina ju je pritiskivala; dame su se hladile lepezama, oseti slabost; zmajevi i svetla počeše da joj igraju pred očima i da tu nije slučajno bila stolica na koju je pala veruje da bi se onesvestila.

Posle nekoliko minuta se povrati i bi u stanju da uživa u koncertu. Regent je udarao po taktu nogom, kad je bio mlad učio je da svira violončelo i bio vrlo muzikalan; učitelj mu je bio Krosbil. Vojvoda od Kambcrlenda bez ikakvog obzira

zurio je u najlepše žene; g. Bramel je gledao strpljivo ispred sebe, ser Džon Lejd koji je izgledao kao kočijaš i greškom zalutao u Paviljon spavao je u uglu sofe i tiho hrkao do povratka kući.

18

Sledećeg jutra gđica Taverner posla svog konjušara u London da doveze feton. Čim je stigao i konji se odmorili iznenadila je Brajton kad se odvezla do Donaldsona da promeni knjigu u pomodno vreme. Niko nije primetio po njenom mirnom i sigurnom licu koliko ju je stajao taj nehatan izgled. Srela je kapetana Odlia na Stejnu i odvezla ga do Čalibita i Hova i natrag. Na balu u Kasl Inu dve-tri osobe se usudiše da komentarišu. Ona samo podiže obrve i hladno reče: ,.Moj feton? Da, sad je stigao u grad. Zbog neke sitnice morala sam da ga ostavim kod majstora zato ste me videli kako idem peške. Znate navikla sam da se vozim kuda god idem." Nasmeši se, nakloni i prođe. ,,Odlično, gđice Taverner", mrmljao je g. Bramel. ,,Vi ste sposoban učenik i da sam deset godina mlađi verujem da bih zaprosio vašu ruku."

Nasmeja se. ,,Ne pretpostavljam da je to moguće. Da li ste ikad zaprosili neku damu, gospodine?" „Da, jednom", mclanholično odgovori. „Ali sve je propalo. Otkrio sam da zaista jede kupus, šta sam mogao da radim već da presečem vezu."

Ako feton gdice Taverner nije uspeo da zaustavi kritiku o vožnji iz Londona, ipak je ućutkao mnoge jezike. Gledali su na običaj da se vozi po ćelom Brajtonu kao na ćudljivost koja može dozvoliti dami sa osamdeset hiljada funti. Mada su starije dame sem dva izuzetka mogle popustljivo da gledaju na njene ćudi, jedna osoba nije davala znaka da joj je oprostila. Lord Vert je nastavio da se drži na razdaljini, a kad bi je sreo ponašao se s ledenom učtivošću koja je pokazivala koliko su svezi bili utisci u Kakfildu. Pošto je često uveravala sebe da ništa ne može da prevaziđe njenu mržnju, ostalo joj je samo da se ponaša isto tako hladno i da flertuje sa kapetanom Odliem. Kapetan je bio spreman da joj udovolji i kada su ih videli kako dva puta igraju zaredom i dva puta kako se voze u visokom fetonu počelo je da se govori kako će kapetan biti srećan čovek. Čak je i gđa Sketergud počela na to ozbiljno da gleda i pošto je ćuteći posmatrala jedno nedelju dana usudila se da to pomene posle večere. „Džudit, mila moja", reče dok je brzo pravila rese. „da li sam ti rekla da sam srela ledi Daunšir na ulicui jutros? Znaš da sam se s njom vratila sve do Vestfild Lodža." „Ne, niste mi rekli. Ima li razloga zašlo treba?" „O, nikakvog! Ali priznajem iznenadila sam se kad me je pitala kada če se veridba između tebe i kapetana Odlia objaviti. Nisam znala šta da kažem."

Džudit se nasmeja. „Draga gospođo, nadam se da ste rekli kako ne znate."

Gda Sketergud baci brz pogled na nju. „Naravno da sam kazala kako nemam pojma da se lako nešto sprema. Ali svet počinje da se pita zbog naklonosti koju pokazuješ prema Čarlsu. Ne smeš da se vre-đaš što otvoreno govorim."

„Da se vređam! Zašto bih?"

Gda Sketergud se uzbuni. ,,Ali Džudit, je li moguće da misliš na udaju sa Čarlsom?"

Vragolasto se nasmeja. ,,Ubeđena sam da ne možete videti rese, madam.

Dozvolite da pozvonim da vam donesu još sveca." „Molim te nemoj da me zadirkuješ! Nemam mišta protiv Čarlsa. Zaista, visoko ga cenim, ali mladi sin bez ikakve nade, jer ne može se pretpostaviti da će Vert ostati neoženjen. Mogla bih ti reći o mnogim mladim damama koje su bacile oko na njega. Sigurno misli da se oženi jednog od ovih dana." „Biću zadovoljna da mu poželim sreću kadgod se to desi", naglo će gđica Taverner. Ponovo uze knjigu, pročita dva-tri reda, spusti je i upita: „Da li je želeo da otkrijete imam li nameru da se udam za kapelana Odlia?" „Vert? Ne, draga moja, časna reč nije. Nije mi ni reči rekao."

Gđica Taverner se vrati knjizi toliko neprijatnog izraza da je gđa Sketergud smatrala mudrije de ništa ne doda.

Nije znala šta da misli. Prirodno oštroumna pretpostavljala je kako nema opasnosti da se Džudit zaljubi u kapetana. Nagoveštaj da svet govori o tome bio bi dovoljan, ako ne misli da se uda za njega, da se ponaša obazrivije; ali to nije uticalo na nju. Nastavila je da flertuje sa kapetanom i njen brat, dobro raspoložen, primetio je g. Taverneru kako veruje da će od toga biti nešto. ,,Odli i tvoja sestra!" Rođak poblede. ,,To svakako nije moguće!" ,,Nije moguće! Zašto ne? Sjajan je čovek, nimalo kao Vert. Čim sam ga ugledao video sam da odgovara Džuditi. Imam utisak da postoji između njih neki sporazum. Pitao sem Džudit. ona se samo zacrvenela, nasmejala i nije htela da odgovori."

Peregrinove lične stvari okrenule su se na bolje. U poslednje vreme obično bi se odvezao dvaput nedeljno u Verding, proveo jednu noć sa Ferfordovim i posle jednog takvog izleta obavestio Džuditu da će ser Džefri, nezadovoljan nesigurnom ćerkinom vErldbom. doći u Brajton i potražiti lorda Verta. „Videćemo da li to odgovara", zadovoljno reče Peregrin. Moju molbu može Vert da ne prihvata, ali ne može da se ogluši na nekoga, doba i položaja ser Džefria.

Mislim da će se datum brzo odrediti." „Ne bih se toliko uzdala, mada bih želela da bude. Priznajem bila bih iznenađena da ser Džefri zatekne njegovo gospodstvo manje raspoloženog nego mi."'

Peregrin je i dalje bio optimista i posle nekoliko dana videlo se da je bilo opravdano. Sedeli su za večerom u Marin Parejdu kad do-nesoše posetnicu ser Džefria. Peregrin otrča da ga dočeka i dozna vest. dok je gđa Sketergud brižno gledala činiju jastoga i brzo naredila da se donese i pita i teletina. I dok se pitala da li će biti dovoljno kolača od sira i žalila što se torta pojela za ručak, Peregrin uvede poseti-oca. Sestra smesta pogodi po Pregrinovom licu da je vest dobra; oči su mu se sijale i kad se Džudit digla rukovala se sa ser Džefriem, on ne izdrža; „Nisi bila u pravu Džu! Sve je sređeno! Znao sam kako će biti! Venčaćemo se krajem juna.

Zaželi mi sreću!"

Zapanjeno ga pogleda. Nije mislila da će biti moguće. „Zaista, zaista, želim ti svaku sreću! Ali kako? Lord Vert se slaže?" „Naravno! Zašlo ne bi? Ser Džefri će nam ispričati docnije. Što se mene tiče zadovoljan sam samom činjenicom."

Bila je primorana da uzdrži svoje nestrpljenje i sazna kako se sve desilo, kakvi razlozi su preovladali. zamoilila je ser Džefria da sedne. Bilo je nezgodno razgovorati pred poslugom, zato su otvoreno pričali kad su se skupili u salonu.

Ser Džefri nije mogao dugo da ostane, nije predvideo da spava u Brajtonu. želeo je da se vrati u Verding dok se sasvim ne smrkne. Malo šta je imalo da se kaže.

Pogodio je kako je Vertovo odbijanje da pristane na venčanje dolazilo od skrupula svojstveno čoveku u njegovom položaju. Njegovo gospodstvo je osećalo sve zlo tako mladog braka, ali kad je ser Džefri uveren u nepokolebljivost Peregrinovih osećanja (jer šest meseci. u devetnaestoj godini, je ipak jedan Reriod) Vert je popustio. „Znači nije bilo teškoća?" Pitala je Džudit posmatrajući ga. „Ipak kad sam razgovarala s njim odgovorio mi je na takav način da sam verovala kako ga ništa ne može pokrenuti! Izvanredno! Nema objašnjenja." „Bilo je malo teškoća", priznade ser Džefri. „Njegovo gospodstvo je odbijalo u početku, ali uspeo sam da to savladam. Ne poznajem ga. mislim da nisam dve reči izmenio s njim pre današnjeg dana, ne znam šta mu je na umu. Vrlo je rezervisan čovek. Priznajem, izgledalo mi je da ima nešto više što ga muči od sumnje što mladi svet sklapa brak." „Šta vas je navelo da tako mislite? Nije mogao imati drugi razlog!" „Pa, možda sam se prevario. Njegovi maniri koji su donekle nagli mogli su me lako zavesti. Kad sam saopštio cilj moje posete prve njegove reči su bile odbijanje.

Nije imao ništa protiv karaktera ili situacije moje ćerke, to mi je odmah objasnio." „Ništa protiv!" viknu ljutito Peregrin. „Kakvu primedbu bi mogao da ima, gospodine?" „Nikakvu. Ali po izrazu video sam da moj zahtev nije dobrodošao.

Rekao je energično da si suviše mlad. Usudio sam se da ga podsetim da je vereništvo od šest meseci bio njegov predlog, tada je jetko uzviknuo što me je iznenadilo, da je kriv zbog nerazumne ludosti kad je pristao na veridbu." ,,Tako sam i ja mislila'', primeti gđa Sketergud. ,,izgledalo mi je lakomisleno, rekla bih i vama ser. Bila sam uverena da je to samo prolazna maštarija kod oboje." ,,Ali zašto? Zašto?'" pitala je Džudit. ,,Sumnja da Peregrin nije dovoljno star ne bi trebalo toliko da ga muči. Ne razumem ga. Šta je zatim kazao? Kako ste ga ubedili?" ,,Moram se nadati da je razumnost mojih argumenata navelo njegovo gospodstvo da popusti, ali sam pomalo i uveren da nije čuo ni pola. Njegove misli su ga izgleda obuzele." „Rekla bih, da je i njegov otac bio isti! Mogli ste mu govoriti satima što sam često činila i na kraju shvatila da o nečem drugom razmišlja", i gda Sketergud klimnu glavom.

,,A što se tiče toga, ne mogu da optužim njegovo gospodstvo da su mu misli skrenule sa cilja moje posete. Ono što želim da kažem jeste da su njegove misli bile obuzete njegovim razlozima više nego mojim. Nekoliko puta se prošetao sobom i kad je kapelan Odli ušao kratko ga obavestio o razlogu moje posete." „Kapetan Odli! 0, tu ste našli saveznika!"' „Da, gdice Taverner, baš kao što ste rekli. Odli je odmah save-tovao brata da pristane. Najtoplije je izjavio da razume Peregrinovo nestrpljenje. Rekao je da nema smisla odlagati. Lord Vert ga je pogledao kao da hoće nešto da doda ali ne reče ništa. Kapetan Odli je posle male pauze dodao: 'Isto sad kao i posle'. Lord Vert je nastavio da ga gleda, mada nisam imao utisak da ga slepo prati i iznenada odgovori: 'Vrlo dobro. Neka bude kako želite."' ,,Toliko u vezi sa predrasudom! Ali znao sam kako će biti kad dođete licem u lice s njim, ser. I sad vidite kakvog neprijatnog staratelja imamo! Ah. Marija, ne dopada vam se što to kažem, ali znate kako je." „Priznajem da sam mislio o njegovom gospodstvu onako kako si mi ga opisao, ali moram reći da od onog trenutka kad je dao pristanak ništa se nije moglo mErlti s njegovom Ijubaznošću. Ti pomodari imaju svoje ćudi, znate. Bio je savršeno spreman da govori o pojedinostima. Razgovarali smo o zaveštanju i koji prihod odgovara Pere-grinu da prima do punoletstva i savršeno smo se složili.

Neverovatno učtivo je navaljivao da večeram s njim - poziv koji bih bio srećan da prihvatim da nisam osećao dužnost da smirim tebe. dragi moj Reri." „Uverena sam da se sve završilo Vertu u čast. Vi i ja. dragi moj gospodine, možemo da razumemo njegove skrupule mada ovi mladi, nestrpljivi, ne mogu."

Ubrzo posle odlaska ser Džefria i pre nego što su uneli stočić s čajem govorilo se samo o tome. Kucanje na vratima ih trgnu nadajući se još nekom posetiocu ali posle nekoliko minuta batler donese pismo za Peregrina direktno iz Stejna. Bilo je od Verta, koji je tražio da ga sledećeg jutra poseti u njegovoj kući radi razgovora o venča-nom zaveštanju. Pošto je glasno pročitao Džudit se okrenu da uzme jedan tom Samo-kontrole sa stola. Ali ni Laurin prohod kroz Amazon nije imao snagu da je privuče. Bilo je očigledno da Vert nema želju da se s njom sretne inače bi sastanak sa Peregrinom održao u Marin Parejdu.

Razgovor sledećeg jutra vratio je najbolje raspoloženje. Vert je još jednom postao podnošljiv čovek, i ako njegova grubost u Kakfildu nije zaboravljena bila je na fin način oproštena.

Prva osoba kojoj je saopštio novost bila je g. Bernard Taverner, koga je Peregrin sreo u ulici Ist ispred pošte. Peregrin je bio dosta hladan prema rođaku od onog osujećenog dvoboja, ali sadašnja sreća pomirila ga je sa celim svetom i naterala da ga srdačno pozove na čaj isto veče. Poziv je prihvaćen i neposredno posle devet časova g. Taverner zakuca na vrata. Uveli su ga u salon da zabavi dame pričom o trkama kojima je prisustvovao to posle podne, da čestita Peregrinu i pokaže se vrlo prijatan, što je i gda Sketergud osetila i gotovo zažalila kako zbog položaja nije poželjan prosac. Nikad nije bio njen miljenik, ali je priznala s pravom da je

podneo vest o venčanju koje se bližilo - daleko bolje od admirala, kad budu imali sumnjivo zadovoljstvo da ga vide.

Prirodno, najviše se govorilo o Peregrinovom venčanju. Bio je raspoložen, i kad je izneo sve svoje planove, bilo mu je lako da zadirkuje sestru, na njenoj slaboj sreći što je primorana da ga vidi ože-njenog pre nje, i ubaci mnoge tajanstvene nagoveštaje kako će ga i ona uskoro pratiti do oltara. „Ne spominjem imena", reče vragolasto. „Savršeno sam diskretan, znate! Ali mogu da kažem da to neće biti izvesni džentlmen koji je odrastao na moru. niti visok, mršav plebejac, osušenih listova, niti onaj prokleti čudak koji je odveo tebe i Mariju u Britansku Galeriju, ni,,." „Kako možeš tako govoriti, Reri?" prekinu ga sestra i okrenu glavu. „O, nizašta na svetu te ne bih izdao. Ako voliš crveni mundir to nije ništa neobično. Sa ženama crveni mundir je sve, i ako ima i jedan oficir medu tvojim poznanicima ko je poletan i otmen, uveren sam da niko ne može imati pojma ko bi to mogao biti."

Bilo joj je vrlo neprijatno, nije znala kako da se sretne sa ozbiljnim pogledom svog rođaka. Gđa Sketergud poče da ga grdi jer je takav govor smatrala nepristojnim, ali njeni napori samo su ga još više izazvali. Ostalo je na g. Taverneru da povede razgovor u drugom pravcu stoje uradio iznenada govoreći. „Uzgred budi rečeno Peri, ceo ovaj razgovor o ženidbi me je podsetio na nešto što bih ti rekao. Ti ćeš povećati domaćinstvo? Da li imaš mesta za još jednog konjušara?

Otkazujem jednom dobrom čoveku i bio bih srećan da mu nađem pristojnu službu.

Napušta me ne zbog svoje greške, lišavam se svoje kočije, ne kao ti, ja smanjujem domaćinstvo." „Lišavaš se svoje kočije! Kako se to desilo? Ne reci mi da su ti džepovi prazni?" „Nije toliko rđavo". odgovori g. Taverner smešeći se", ali volim sve unapred da sredim ako mogu, i mislim bilo bi mudro da malo zavedeni štednju. Moj otac ima kola, i zato ne zamišljaj da sam primoran da hodam. Ali ako imaš mesta za dečaka bilo bi mi milo da ga preporučim." ,, O, naravno, uvek ima mesta za drugog konjušara'", dobroćudno će Peregrin.

Pošalji ga da ga vidim. Uveren sam da će Hinkson biti zahvalan." „Verujem da je možda umoran od puta do Verdinga", lukavo odgovori g.

Taverner.

Da je moglo biti po Peregrinu Hinkson bi više bio na putu, ali srećom ser Džefrijeva naklonost prema Reriju nije bila dovoljna da mirno gleda prisustvo mladog čoveka svakog dana u kući. Postavio je pravilo da Peregrin može posećivati Harietu ponedeljkom i četvrtkom, i pošto se ledi Ferford brinula što se Peregrin vraća po mraku u Brajton posete su trajale do sledećeg dana i verenici nisu bili za žaljenje.

G. Taverner je bio mišljenja da je Džudit za žaljenje i tako joj je rekao jedne večErl u Kasi Inu. „Reri vas zapostavlja, ne misli ni o čemu sem o Verdingu." „Verujte, ne gledam tako. Prirodno je da tako treba." „Bićete usamljeni kad se oženi."

„Možda. malo. Međutim, o tome ne mislim."

Uze njenu praznu čašu limunade i spusti je. „Može se smatrati srećnim što ima takvu sestru." Podiže šal i stavi ga pažljivo preko ramena. „Nešto vam moram reći Džudit. U vašoj kući gda Sketergud je stalno s vama. nikad ne mogu da vas nađem samu. Da li biste se prošetali sa mnom po bašti? Vrlo je blaga noć, ne verujem da biste na-zebli."

Njeno srce se spusti u pete i odgovori malo zbunjeno. „Radije bih - to jest, nema potrebe za takvu vrstu povučenosti, rođače." „Nemojte me odbiti! Zar mi bar toliko ne dugujete da s vama ostanem pet minuta nasamo.?" ,,Dugujem vam vrlo mnogo. Bili ste uvek ljubazni, ali vas molim da mi verujete da je besciljno ono što - što mi predlažete."

Stajali su u jednoj od soba blizu balske dvorane i kako je druga igra počinjala niko sem njih ne ostade u manjoj odaji. G. Taverner pogleda unaokolo i zatim je zgrabi za ruku i obema je čvrsto zadrža. „Tad, dozvolite mi da sad govorim, jer ne mogu više da ćutim! Džudit - najdraža, najslađa rođako! - zar nema nade za mene? Ne gledate me. Okrećete glavu! Bog zna da malo mogu da vam ponudim sem srca koje je celo vaše od kako sam vas ugledao! Vaše prilike i moje uveliko odvojene zahtevale su da ćutim, ali ne mogu više. Ne mogu nastaviti ovako, pa ma šta da se desi! Bio sam primoran da vidim druge kako vas saleću zbog onoga što se nisam usudio da molim. Ali prekipelo je i ja ne mogu to da podnosim. Džudit, preklinjem vas pogledajte me!"

Uspela je da podigne oči veoma uznemirena. „Molim vas ne recite ništa više!

Dragi rođače, na vašem prijateljstvu jesam i uvek ću biti zahvalna, ali ako sam vas (nehotice, verujte me) navela da pomislite na nežnija osećanja,,." Njen glas je sasvim izdade, pokuša gestom da ga preklinje da ne kaže više. ,,Kako bih mogao ja - kako bi bilo koji čovek - poznvao vas. a ne voleo? Ne mogu da vam ponudim titulu, ne mogu da vam ponudim bogatstvo,,."

Glas joj se povrati. „To mi ništa ne bi značilo da su moja osećanja dirnuta!

Zadajem vam bol, oprostite mi. Ali to nikad ne može biti. Ne govorimo više o tome!" „Jednom sam vas pitao da li postoji drugi čovek. Rekli ste mi 'ne i verovao sam da je istina. Ali sada! Da li biste sad odgovorili?"

Duboko crvenilo joj preli lice. „Nemate prava da mi postavljate takvo pitanje." „Ne, nemam prava ali to moram i hoću da vam kažem, Džudit! - Nijedan čovek ne oseća ono što i ja! Dok je Vert vaš staratelj, znam dobro, da mi nikad ne bi bilo dozvoljeno da se oženim s vama, ali uskoro bićete slobodni i nikakvi obziri,,." „Moje odbijanje nema nikakve veze sa Vertovom zabranom. Uvek ću želeti da budem vaš prijatelj. Poštujem vas i cenim kao rođaka, ali ne mogu da vas volim!

Nemojte me i dalje mučiti, molim vas! Hajdete, zar ne možemo ostati dobri prijatelji?"'

Teškom mukom se savlada i pošto je uporno gledao u nju podiže ruku i strasno je poljubi.

Vrlo suv glas reče neposredno iza njih: „Oprostićete mi što se mešam, gđice Taverner."

Gđica Taverner istrže ruku i okrenu se. „Lorde Vert! Vi - vi ste me uplašili!" „Očigledno, zadužili su me da vas nađem. Vaša kola su spremna i gđa Sketergud se brine." „Hvala vam. Odmah dolazim. Laku noć rođače." „Dozvolićete mi da vas odvedem do gđe Sketergud?"

Još joj je bilo veoma neprijatno i krotko položi ruku na Erl ovu i dozvoli mu da je odvede. Čim su se odmakli uspe tiho da kaže. „Možda vam je izgledalo sasvim posebno ali se varate." „U čemu?" ,,U onome što mislite." „Ako ste u stanju da čitate moje misli u ovom trenutku mora da ste vrlo pametni." ,,Vi ste najneprijatniji čovek koga sam srela,," ,,To ste mi rekli i ranije, gđice Taverner i uveravam vas da je moje pamćenje vrlo dobro. Utešite se mišlju kako ćete uskoro moći da zaboravite da postojim." „Ne pretpostavljam da željnije očekujem taj dan od vas", nesigurno dodade. „Nije bila tajna kako mi je starateljstvo bilo do krajnosti zamorno. Ali ne očekujte suviše, gđice Taverner. Još ste moja štićenica. Ove nežne izlivie s vašim rođakom bolje da odgodite." „Ako zamišljate da imam - da imam neki sporazum sa g. Bernardom Tavernerom, grešite. Neću se za njega udati!"

Pogleda je, izgledalo je kao da hoće nešto da kaže. Gda Sketergud priđe i prilika se izgubi. Otpratio je obe dame do kola i kad su polazile gđica Taverner se pouzda u svoj glas i reče: „Htela sam da vam zahvalim, lorde Vert, što ste pristali na Peregrinovo venčanje." „Nemate zašta da mi se zahvaljujete", oporo odgovori, pokloni se i povuče nazad da pusti kola da prođu.

19

Zašto joj je toliko stalo da obavesti svog staratelja da ne misli da se uda za g.

Bernarda Tavernera bilo je pitanje koje joj je oduzelo prilično vremena. Ako se jedan odgovor na ovu zagonetku i pojavio, nije priznavala da je tačan, a kako se nijedan drugi nije, bila je primorana da zaključi kako je uzbuđenje tog trenutka nateralo da nasumce govori.

Gđa Sketergud primetivši neraspoloženje pretpostavi da sa dosta tuge čeka bratovljevu ženidbu i na sve moguće načine pokuša da je razveseli, obeća da će s njom ostati koliko god to bude potrebno, i da će često posećivati mladi par u Beverliju. Istina rastanak sa Pere-grinom nije mnogo pritiskivao gđicu Taverner kao misao na svoju sve bližu i bližu slobodu. Nije znala šta će joj se desiti. Lord Vert je izazivao, tiranisao često bio odvratan ali je izvanredno vodio brigu o njenom bogatstvu i resio se njenih udvarača na jedinstven način. Mogla se svađati s njim i ljutiti na njegovo mešanje. ali dok je stajao iza nje osećala je sigurnost koje jedva da je bila svesna do sada kada se bližio kraj njegove zaštite. Kad nije bio neprijatan ili osion bio je nežan prema njoj. Dao joj je recept za burmut. dozvolio da tera njegove zelenke, pozvao je da boravi u njegovoj kući. Do onog nesrećnog sastanka u Kakfildu dopadao joj se mnogo. Naravno ne može joj se dopasti posle njegovog ponašanja tog dana, ali uprkos misli da će ubrzo moći da zaboravi njegovo postojanje teško je zadržavala suze. Ako je kao alternativu imao nameru da se uda za njegovog brata videće da greši. Predvidela je da će biti usamljena usedelica.

U međuvremenu nastavila je da učestvuje u svakom veselju koje je Brajton nudio, prilično trošila, sa Peregrinom se odvezla u Verding da provede nekoliko dana. Iskustvo je bilo tako da ga rado ne bi ponovila, jer dok je cenila ser Džefria kako treba i bila zahvalna na mar-tErlnskoj nezi ledi Ferford, gledati dvoje srećnih zaljubljenika nije moglo da joj digne raspoloženje. Posle jedne posete odlučila je da odbije sve druge pozive i kada ju je Peregrin nagovarao da ga prati i veselo izjavio kako sad ima konjušara koji zna gde je konju rep i glava ne mora da se brine.

Peregrin se bunio prigovoru na njegovu vožnju ali je priznao da je Tajler bolji konjušar od Hinksona. Hinkson se nikada nije dopadao gdici Taverner. Mislila je (po recima g. Ficdžona) da ima kravlje ruke, nije volela njegovo četvrtasto borbeno lice, a još manje grubo ponašanje. Čovek g. Tavernera je bio po njenom ukusu. Poznavao je posao, umeo da vozi i ne samo da je bio pun poštovanja već nije punio uši svog gospodara strašnim pričama iz arene - greška kod Hinksona koju je gđica Taverner omalovažavala. Nimalo nije oklevala da pripiše Hinksonu

sve one vulgarne izraze i nadala se da će novi konjušar polako umanjiti Peregrinovu sklonost za Hinksona.

Kao što se moglo očekivati Hinksona je ljutilo Tajlerovo prisustvo i bio je spreman da nađe neki izgovor da ga ne prati u Verding. Džudit je čula od svog konjušara da se vodi bitka u štalama. Hinkson grub i podozriv bio je spreman da ga dočeka pesnicama. Džudit je spomenula stvar bratu i savetovala ga da otpusti čoveka. On se samo nasmejao. Smatrao je da ima predrasude protiv njega.

Priznala je. Jer njegovo lice sa slomljenim nosem i grube crte izgledale su podle.

Ali čak i kad je Tajler doveo čeze umesto Hinksona jednog četvrtka jer je Hinkson pio Blu Ruin malo previše u obližnjoj krčmi nije mogla da natera Peregrina da otpusti čoveka. Samo je rekao: „Pa, dobro, to je prvi put da je pripit! Stark Nejkid baci sve pod sto, Džu." „Volela bih da ne upotrebljavaš taj užasni žargon. Malo pre si spomenuo Blu Ruin." „To je isto, možeš ga zvati Blesak Munje ako hoćeš ili Stari Tom. Znači džin, draga moja." Nasmeja joj se u lice na njeno gađenje, nemarno je zagrli i gledajući na sat uzviknu da je prošlo tri i mora krenuti. Njeno jedino zadovoljstvo je bilo što je u pratnji sposobnog konjušara mesto onoga koji bi se bolje osećao u ringu.

Put do Verdinga išao je kroz selo Houv pored ruševina Aldingtona i duž niskog grebena do Nju Šoram i Lansing i tako za Somp-ting i Brodvoter. Peregrin prođe Stejn i Ist Klif mirnim korakom i baš posle Stare Lađe je hteo da pusti konje da se pokažu na manje prometnom mestu kada se laki feton iznenada pojavi iz Vest strita i njegov vozač, kad ga je ugledao zaustavi konje i dade mu znak da stane.

Peregrin se poslušno zaustavi nadao se da ga njegov staratelj neće dugo zadržati. „Kako ste? Baš idem za Verding." „Tad sam te uhvatio na vreme. Treba mi tvoj potpis na nekim dokumentima.

Peregrin se namrgodi. „Sad?" „Da, svakako, sada! Ima još jedna stvar o kojoj bih morao da razgovaram s tobom, ali teško da je ulica zgodno mesto za to." „Zar ne bih mogao doći sutra?" „Dragi moj dečaće, je li tvoj sastanak u Verdingu toliko hitan da ne možeš odvojiti pola sata? Sutra uveče ti više odgovara, ali ne meni. Idem na trke." „O, dobro!" uzdahnu Peregrin. Znači moram doći ako vam je toliko stalo."

Erl povuče uzde. „Često sam mislio da te pitam, Peregrine, zašto je tvoj otac propustio da te pošalje u Oksford. Mnogo bi ti to značilo."

Peregrin se zarumene, okrenu konje i mrzovoljno pođe za fetonom.

Kuća koju je Vert iznajmio na Stejnu stajala na uglu St. Džejmsiz ulice. Imala je preimućstvo zbog dvorišta i štala u pozadini. Vert krenu kaldrmisanim putem iza kuće, uđe u dvorište i siđe. Henri skoči i priđe konjima baš kad su Peregrinova kola ušla u dvorište. ,,Bolje reci svom čoveku da odvede konje u štalu", reče Erl i skinu rukavice. ,,Mislio sam da ih šeta gore-dole. Sigurno se neću toliko zadržati?"

„Kako hoćeš. Nisu moji konji." „Dobro. Tajlere uradi kako njegovo gospodstvo kaže. Pazi, biće mi potrebni za jedno pola sata.

To je bilo odsečno rečeno da pokaže erlu kako je pola sata krajnja granica za razgovor, ali kako je Erl već krenuo prema gvozdenim stepenicama koje su vodile u zadnji deo kuće bilo je pitanje da li ga je čuo. Peregrin se penjao uz stepenice iza njega i želeo da je deset godina stariji, sposoban da zauzme držanje deset puta sigurnije nego erlovo.

Vrata su vodila u hol, nisu bila zaključana i Erl povede Peregrina u svoju radnu sobu, četvrtastu koja je gledala na St. Džejmsiz ulicu. Soba je bila nameštena u malo tamnijem stilu, lepe zavese su visile na prozorima i sprečavale radoznalce da zavire u dosta mračnu sobu.

Erl baci rukavice na sto i vide kako Peregrin gleda nipodaštava-jući okolo.

Nasmeši se. „Vama je daleko bolje na Marin Parejdu, zar ne?"

Peregrin se okrenu. „Ovu kuću je, znači, moja sestra želela!" „Pa, naravno! Zar nisi pogodio?" „Nisam mnogo o tome mislio", priznade Peregrin. „Džudit se resila za ovu,,. Da budem iskren, ne znam koju je od ove dve htela." „Prirodno htela je onu koju nisam hteo da dobije", odgovori Erl i priđe stolu gde su dve čaše i flaša stajale. Srećom sam pročitao njenu nameru baš na vreme kad sam shvatio svoju grešku što sam spomenuo ovu kuću." „Da, i đavolski ste je naljutili:" „Tu nema ništa novo", reče Erl najsuvljim glasom. „0; vrlo dugo ste prestali da joj se ne sviđate", reče Peregrin razgledajući okruglu stonu burmuticu na erlovom pisaćem stolu. ,,U stvari, sasvim suprotno."

Erl je stajao okrenut leđima sobi, pogleda preko ramena držeći flašu. „Zaista! Šta bi to moglo da znači?" „Bože, ništa naročito. Šta bi trebalo da znači?" „Voleo bih da znam", reče i napuni čaše.

Peregrin ga oštro pogleda i igrajući se sa poklopcem burmutice jednog momenta neoprezno reče: „Mogu li da vas nešto upitam, gospodine?" „Naravno!" „Čini mi se neće vam se svideti, a možda i grešim. Ja sam Džu-ditin brat i mislio sam jedno vreme, kad je moj rođak to nagovestio da biste vi mogli biti - znate, ono šta želim da vas pitam je - je, ukratko,,." „Znam tačno šta želiš da me pitaš", i pruži mu čašu. „O", Peregrin prihvati čašu i podozrivo ga pogleda. „Cenim tvoju brigu", nastavi malo zlurado. „Pomisao da budeš natovaren sa mnom kao zetom mora da je veoma uznemirujuća." „Nisam mislio to. Štaviše ne verujem da ima i najmanje bojazni, mislim. Šanse da do toga dođe." „Verovatno, ne, ali bojazan je verovatno bila prava reč. Da li bi voleo da nastavimo razgovor ili da se vratimo našem poslu?"

„Mislim, ne biste voleli. Da, naravno, latimo se posla. Spreman sam." „Dobro, sedi" i Erl otvori jednu od fioka svog pisaćeg stola izvadi na izgled zvanične dokumente i dade ih Peregrinu.

Peregrin ispruži ruku da uzme pero. ali ga uzdignute obrve erla zadržaše. „Polaskan sam tim slepim poverenjem u moje poštenje, ali te molim, nećeš potpisati dokumente pre nego što ih pročitaš." „Naravno to ne bi trebalo da radim, ali vi ste moj staratelj, jeste li? O, Bože, koliko toga ima! Ne mogu tu da uhvatim ni rep ni glavu!"' I sa tom pesimističkom rečenicom Peregrin se okrepi vinom, nasloni se na stolicu da pažljivo pročita. „Znao sam šta će biti! Gore navedeno, i dole u nastavku dok čovek izgubi svaki smisao." Ponovo podiže čašu ustima i gucnu. Tad je spusti i pogleda u erla. „Šta je ovo?"

Erl je sedeo za pisaćim stolom i pogleda preko jednog drugog dokumenta koji je trebalo da Peregrin potpiše. „To je. dragi moj Pere-grine, ono što bi Bramel opisao kao jako, opojno piće koje niži slojevi mnogo piju. Jednom rečju, to je porto." „Pa, mislio sam da jeste, ali mi se čini da ima čudan ukus." „Žao mi je što tako misliš. Izgleda da si usamljen u tom mišljenju." „O, nisam mislio da ovaj porto nije dobar", i zacrveni se žestoko. Nisam znalac.

Ne sumnjam da je sjajan." Ponovo srknu i vrati se mučnoj dužnosti da savlada tekst. Erl je sedeo nalakćen i posmatrao gaReči su počele čudno da igraju pred njegovim očima. Žmirnu i najednom oseti jaku malaksalost. Nešto je u njegovoj glavi bučalo, a uši kao da su mu bile zapušene. Pogleda gore pritisnu rukom čelo. „Izvinite - ne osećam se dobro.

Iznenadna vrtoglavica - ne razumem." Podignu polupraznu čašu ustima ali se zaustavi gledajući u Verta u paničnoj sumnji.

Erl je sedeo nepomično. Jedno od njegovih dugmadi privuče i za-drža Peregrinov mutni pogled, natera sebe da skrene oči. Oseti kako mu mozak luduje, poče da razmišlja o snežnobelim naborima erlove kravate. Sam je često pokušavao da postigne taj stil Vodopada i uvek je podbacio. „Ne mogu da vežem moju tako - vodopad." „Hoćete jednog dana." „Čudno mi je u glavi'", promuca Peregrin. „Soba je malo pretopla. Otvoriću prozor za minut. Nastavi da čitaš."

Peregrin jedva skinu pogled sa začarane kravate i htede da ga usmeri na erlovo lice. Pokuša da se pribere. Hartija koju je držao u rukama skliznu mu iz ruke na zemlju. „Ne! Nije soba!" Posrćući diže se na noge i stade ljuljajući se. „Zašto me tako posmatrate? Vino! Šta ste stavili u vino? Tako mi Boga odgovaraćete!"

Gledao je u čašu užasnuto, i tog trenutka Vert skoči na noge i brzim pokretom stade iza njega, uhvati ga, držeći čvrsto dečakovu desnu ruku preko ramena i jakim stiskom steže Peregrinove prste oko čaše. Njegova leva ruka je bila oko Peregrina pritiskujući ga nazad na njegovo rame.

Peregrin se borio kao luđak ali strašna malaksalost ovlada. Dahtao je: „Ne, ne, neću. Vino."

Čuo je erlov glas kao iz velike daljine. „Žao mi je Peregrine, ali nije bilo alternative. Nema čega da se plašiš."

Pokušao je da govori ali nije mogao, nejasno je osetio kako ga dižu s tla; vide erlovo lice iznad sebe i tada izgubi svest.

Erl ga spusti na kauč i opusti mu kravatu. Stajao je nad njim mr-šteći se jedan minut, njegovi prsti lako dotaknuše ručni zglob, a oči su pažljivo gledale Peregrinovo lice. Tada podiže praznu čašu koja je ležala na tepihu, stavi je na sto, izađe iz sobe i zaključa vrata iza sebe. Nije bilo nikoga u holu. Erl izađe niz gvozdene stepenice u dvorište. Paž ga sretnu i naceri se obešenjački. Erl ga pogleda. „Dobro. Henri?" „Šepli se još nije vratio gdegod da ste ga poslali, šefe, a znate da ste pomoćniku konjušara dali slobodan dan." „Nisam to zaboravio. Da li si uradio onako kao što sam ti rekao?" „Naravno, uradio sam. Zar nisam uvek?" ožalošćeno reče. „Znao sam da neće reći ne kad se radi o flaši. Ovo je pravo kao grom, re-ko\ ali nek vas Bog blagoslovi, ne bi znao razliku šefe, da sam rekao da je voda. samo izruči na iskap i cmokne ustima i Bog nek' mi pomogne sedeo sam dok nije pred mojim nosom zaspao kao zaklan! Nikad tako nešto nisam video!" „Što pre zaboraviš šta si video tim bolje. Gde je Hinkson?" „ O, on!" Henri prezrivo šmrknu i palcem pokaza iza ramena. „Upreže konje, što jedino zna i tu nije Bog zna kakav, ako me pitate." „Ne budi ljubomoran, Henri Ti si vrlo dobro svoj deo uradio, ali ne možeš sve", reče Erl i pođe štalama baš kad je Hinkson vodio dva Peregrinova konja. „Upregni te konje. Ned, je li bilo nevolje?" „Ne milorde, ne što se mog dela posla tiče - ne još, to jest. Ali Tajler je postao podozriv. Prevario sam ga da sam pripit i mislio je da me je ostavio bezbedno pod stolom. Ali bojim se, milorde, zaista sam uplašen. Usred bela dana! „Eto, šta sam vam rekao, šefe." Podrugljivo će Henri. „I to mi je bokser. Bolje da ste meni ostavili da završim ceo pos'o. Ti ćeš umreti od straha kad budeš predavao Džema Tajlera onom brodaru ako ne paziš!"

Hinkson navali ljutito na njega, ali kad paž izusti: „De, skoči i udari me, i videćeš šta ćeš dobiti od šefa!" lagan osmeh pređe preko neprijatnog lica i izvinjavajući se pogleda erla i nastavi da upreže konje. Henri stručnjački pregleda spone, pogleda kako njegov šef i Hinkson podižu opušteno telo Džema Tajlera u kola i prekrivaju ga ćebetom.

Hinkson uze uzde i grubo reče. „Neću vas izneveriti, milorde." „Nećeš jer ako budeš izgubićeš deblju kesu nego što si se ikada borio za nju." „Kad se sve završi, vratiću se ovamo zavrnuću tvoju mršavu šiju, dečko moj."

I s tim povuče uzde i izveze se iz dvorišta.

Erl je gledao kako odlazi i pogleda paža. „Poznaješ me, je l' tako, Henri. Jedna reč o ovome i biću to ja koji će ti zavrnuti šiju pre nego što Hinkson bude imao priliku. Hajde sad!"

„I dozvoliću vam, više nego ovoj gomili mesa!" odgovori Henri nimalo uznemiren.

Sat docnije kapetan Odli tiho uđe u sobu za rad i zatvori vrata. Erl je pisao ali pogleda i malo se nasmeši. Kapetan Odli pogleda na Pcregrinovo bez svesti telo.

Džuliane, jesi li sasvim siguran,,." „Potpuno."

Kapetan Odli se nagnu nad Peregrinom. „Prokleta sramota! Šta si uradio sa konjušarem?" „Konjušara", uze pečat i zapečati pismo „odvezli su negde blizu Lansonga i prebacili na vrlo sumnjivu lađu za Zapadnu Indiju. Da li će ikad stići tamo vrlo je problematično." „Blagi Bože Vert, ne možeš to uraditi!" „Uradio sam - ili bolje reći Hinkson je to uradio za mene", mirno odgvori Erl. „Ali, Džuliane, rizik! Šta ako se Hikson okrene protiv tebe?" „Neće." „Lud si! Šta bi ga zadržalo?" viknu kapetan Odli. „Sigurno misliš da loše biram pomoćnike?"

Kapetan ponovo pogleda Peregrina. „Mislim da si hladnokrvan davo!" „Verovatno. Ipak žao mi je dečaka. Ali datum venčanja značio je njegovu smrt.

Moramo ga skloniti i mislim da sam izabrao što je moguće nežniji način za to." „Da, znam i vidim da tako mora biti, ali - ne dopada mi se Džu-liane! Ali tu je.

Kako ću da pogledam u lice Džuditi Taverner s tim na savesti." „Uteši se da nije na tvojoj savesti, već mojoj", prekide ga Erl. „Večeras ide u Paviljon." „Da , tako isto i ja. Da li i ti ideš ili ćeš sedeti i žaliti Peregri-novu zlu kob?" „0, ućuti, Džuliane! Pretpostavljam, moram ići, ali otvoreno ti kažem osećam se gotovo kao ubica." „U tom slučaju bolje poruči da večera bude ranije", preporuči Erl. „Osećaćeš se bolje posle jela i pića." „Kako ćeš ga izvesti iz kuće? „Vrlo jednostavno. Evans će doći s kolima pozadi i predaću mu dečaka. On će učiniti ostalo." „O, daj Bože da se sve odvije kako treba."

Ali nikakva smetnja ne poremeti erlov plan. U jedanaest časova prosta kočija neopaženo uđe u zadnje dvorište kroz otključana vrata i dva jaka čoveka tiho izađoše. Niko se nije kretao iznad štala i ljudi bez zvuka popeše se gvozdenim stepenicama do vrata. Otvorio ih je Erl koji se presvukao u bledo žute pantalone do kolena i satenski kaput. Bez reči je pokazao na sobu. Pet minuta docnije Peregrinovo opušteno telo zamotaše i unesoše u kočiju. Erl se vrati u kuću zaključa vrata. Pogleda kravatu u ogledalu u holu, uze šešir i rukavice i išeta iz kuće preko Stejna u Paviljon.

20

Posle prve posete gđice Taverner Paviljonu sledile su druge, jer je Regent, dok je u Brajtonu, voleo jednostavne zabave u letnjoj palati i uvek bio pristupačan i ljubazan i najnižim gostima. Ne treba pretpostaviti da se jako zanimao za Peregrina kao za sestru, ali čak je i Peregrin bio jednom na večeri u Paviljonu, otišao prilično uplašen, a vratio se ošamućen sjajem odaja i malo opijen čuvenim brendijem Di-abolino. Pokušao je sestri da opiše sobu za bankete, ali utisak je bio tako zbrkan, jedino je mogao da kaže kako je sedeo za veoma dugačkim stolom pod velikim lusterom, u staklenim Reriama, rubinima i sja-nim kićankama. koji je visio sa kupole obojene kao istočno nebo s ogromnim drvetom i krupnim lišćem.

Mislio je da nema takvog jakog lanca koji je mogao da ga drži i nije mogao da skine oči s njega. Nejasno se sećao zlatnih stubova, srebrnog isprepletenog rada, kineske slike ukrašene bisErlma, zavesa tamnocrvenih i stolica, ogledala koja su odbijala svetlost lustera i stubova između prozora prekrivenih bledoplavom svilom. Izbrojao je pet bifea od ružinog drveta i četvora vrata ukrašenih bogatim japanskim radom. Nikad nije bio u životu u takvoj sobi. A što se tiče zabave ništa slično nije doživeo.

Večera je bila takva da se ne usuđuje da kaže sa koliko raznovrsnih vina i ne manje od tuceta burmutica na stolovima čim su uklonili stolnjake!

Regent nije pozivao dame na večeru jer nije bilo domaćice da ih primi, ali su se one sakupljale na njegovim koncertima i prijemima. Gđa Sketergud se sećala prijatnih večeri provedenih u Paviljonu kada je gđa Fišerbert primala goste. „Ah, jadna duša! Svet može reći što god hoće ali ja ću je uvek smatrati kao njegovu pravu ženu. A tako, čujem i princeza od Velsa, mada je to neobično da ona kaže." ,, A želeli ste da prihvatim Klarensovu ponudu", primeti gđica Taverner. „Ne, zaista nisam! To nije bilo ništa sem jedne misli koja je proletela kroz glavu.

Morganatski brakovi nisu ništa, mada što se mene tiče nikad nisam kudila gdu Fišerbert što se udala za Princa. Bio je izvanredno lep! Sad je malo puniji, ali ću se uvek sećati kad sam ga prvi put videla u ružičastom satenskom kaputu sa izvezenim bisErlma, i tenom zbog kojeg bi svaka žena dala sve što ima." „Njegov ten je sad tamnožut, bojim se da je bolestan." „Mada je gđa Sketergud priznala da možda Regent nema najbolje zdravlje, nije verovala da su njegove crte otvrdle što je sebe suviše zadovoljavao. Bio je princ iz bajke njene mladosti i nije dozvolila nikakvo nipodaštavanje. Gđica Taverner je žalila jer česte posete Paviljonu nisu odgovarale njenom ukusu. U pedesetim godinama Regent je voleo da baci oko na lepu ženu i mada nije bilo ničega u njegovom ponašanju da je uplaši nije joj bilo prijatno s njim. Regent je ukazivao izuzetnu pažnju gđi Sketergud i uljuljkao njeno prirodno oštroumlje i ona je

smatrala da Džudit treba da bude počastvovana njegovom ljubaznošću i očinskim držanjem. Čudila se što Džudit ne mari da ide u Paviljon i podsećala je da su kraljevske pozivnice isto što i naredbe. Džudit je pristala da ide dva do tri puta nedeljno dok joj više nisu slavna GalErlja, Muzička soba i Salon izgledali nešto neobično. Imala je zadovoljstvo da čuje violinski koncert Viotia, ili Vaj-parta na harfi; prisustvovala je odabranoj zabavnoj priredbi gde je Regent posle slušanja nekoliko pesama pristao da otpeva Uz veselu punu čašu na zadovoljstvo društva.

Pokazali su joj dragocenosti kao sto od kornjače u Zelenom salonu i pagode i imala je sumnjivu čast od udvaranja vojvode od Kamberlenda. Za nju Paviljon nije više imao nikakva iznenađenja i kada je krenula u četvrtak na zabavu, potresla je gdu Sketergud izjavivši da bi radije išla na bal u Ould Šipu.

Kad su stigle u Paviljon doznale su da neće biti muzičko već obično veče u GalErlji i pretoplom Salonu, velikoj okrugloj odaji u centru na istočnoj strani, naravno sa neizbežnom kupolom, dva udu-bljenja u zlatnoj i kao rubin preovlađujućoj boji. Nekoliko lustera čija se svetlost odbijala na ogledalima davala je ovoj prostoriji utisak ne samo sjajan već zasenjujući.

Gđica Taverner pogleda unaokolo da vidi ima li poznanica i imala je zadovoljstvo da primeti kapetana Odlia u razgovoru sa lordom Peteršamom za koga nije znala da je u Brajtonu. Kapetan Odli je ugleda i povede svog sagovornika ka njoj. „Hajdemo Peteršame, stalo mi je da to pokažeš gđici Taverner" i dok su se rukovali dodade: „Znam da će biti oduševljena! Draga gđice Taverner. ovaj srećni čovek ima novu burmuticu. lepšu nisam video poslednjih deset godina." „O, lord Peteršam ima najlepše burmutice. Ja imam jednu za svaku haljinu, ali on za svaki dan u godini. „Molim vas pokažite mi je. Zaista je divna, Sevres, mislim?" „Da, lepa kutija za leto, ali ne bi išla zimi." „Ne, u pravu ste." „Te tananosti nisu mi pristupačne. Mogu da nestanem sad kad ste počeli o tome. Govorićete do ponoći." „O, ne. Govoriti o bilo čemu do ponoći je dosadno. Ali ste me podsetili na nešto vrlo važno. Gde je Vert? Da li je stavio svoje ime za Martinik burmut kojeg Fribur i Trejer uvoze?" „Nije mi rekao, ali možete ga pitati kad dođe nešto docnije. Nemojte slučajno da gledate na desnu stranu gđice Taverner! Monah Lu-is čeka priliku da vam priđe i kad jednom privuče vašu pažnju nećete ga se otarasiti za pola sata. Nikad nisam sreo čoveka koji toliko govori."

Međutim g. Luis pisac čuvenog romana Ambrozio, Hi Monah, nije lako ispuštao svoj plen. Ubrzo je uhvatio gđicu Taverner dok je nije spasao ser Džon Lejd, koji je mirisao na štale i govorio kao njegovi konjušari. ali bila mu je zahvalna što je prekinuo g. Luisa i ponašala se prema njemu, na njegovo navaljivanje da kupi njene konje, strpljivije nego što se moglo od nje očekivali.

Teško je podnosila temperaturu u sobama Regenta, u pola jedanaest ju je bolela glava i čežnjivo je priželjkivala krevet. Ali stolovi za kartanje su bili postavljeni u Zelenom salonu i gđa Sketergud koja je rado igrala karte zadržaće se sigurno još

jedan sat. Gđica Taverner se čudila što njen staratelj nije došao i zaključila da je zabava bila dosadna. Baš je hiela da sedne što je moguće dalje od vatre kad ču svoje ime i vide Regenta kraj sebe. ,,Najzad mogu da ugrabim dve reči s vama! Ne znam kako je, ali nisam imao prilike da vam priđem večeras. To ne ide, znate! Imam nešto posebno da vam pokažem, nešto, laskam sebi, što će vam se dopasti."

Nasmeši se i učtivo odgovori. Slab miris maraskina lebdeo je oko njega, i mada nije bio pijan, pođozrevala je da je popio dovoljno da bude nepromišljen. „Da, da, videćete je i ponećete sa sobom, ako želite da me zadovoljite." „Nije ovde., moramo šmugnuti u Žuti salon. Hajdete, evo vam ruke! Ne verujem da ste tu sobu videli. Ona mi je omiljena." ,,Ne, ser, ne sećam se - ali možda gđa Sketergud,,." ,,O, gluposti! Gđa Sketergud je zauzeta, uveren sam, i nećete joj nedostajati.

Ako i bude, samo joj kažite da ste sa mnom i neće imati nikakav prigovor."

Gđica Taverner pokuša da nađe neki izgovor i ne uspe. Nije znala šta da kaže, jer kako će jedna obična gđica Taverner iz Jorkšira da odbije Princa Regenta koji bi joj mogao biti otac? Ne treba da ide s njim. ali kako to da uzvede? Značilo bi uvrediti ga. to je bilo nepojmljivo. Pusti da joj uzme ruku i pokuša da misli da stisak nije bio na-meran. Odvede je prema vratima koja su se sklapala i uvede je u Žuti salon. „Tu smo. Nije li mnogo bolje ovde nego razgovarati usred gomile ljudi? To je moj privatni salon, ne veliki, već baš gde se čovek može osečali udobno i bez formalnosti.

Gđica Taverner pomisli da udoban' nije pridcv kojim bi ona opisala Žuti salon.

Topao je stvarno bio i vrlo zagušljiv, ali soba duža od pedeset stopa dugačka i trideset široka s plafonom na belim i zlatnim stubovima oivičenim zmijama koji su se širili u kapitole kao am-brele sa zvonima jedva da bi se mogao nazvati neformalan. Niti je osećala da petora vrata sa ogledalima povećavaju udobnost sobe. kao ni zavese na prozorima od prugastog satena, veliki broj stolova sa intarzijom i poredanom iz Azije, beli zidovi sa zlatnim ivicama, kineske slike, lampioni i leteći zmajevi. Sofe i stolice prekrivene plavim i žutim satenom, a stolar koji ih je napravio imao je ukusnu i originalnu ideju da postavi kineske figure sa zvonom u svakoj ruci, na poleđini svake. „Pa. kako vam se čini? Dopada li vam se?" „Vrlo elgantno. Nešto potpuno drukčije, ser'', mrmljala je želeći da nije zatvorio vrata za sobom. „Da, laskam sebi. da jeste. Ali reći ću vam nešto, draga moja: vaše lepe lokne odgovaraju mojoj pozlati! Nije li to čudno? Dozvolite mi da vam kažem da ostavljate čarobnu sliku", nasmeja se na njenu zbunjenost i uštinu je za obraz. „Ne, ne nema potrebe da crvenite! Nisam vam ja potreban da vam kažem kakva ste lepotica. kad možete sebe ugledati u ogledalu gdegod se okrenete."

Stajao je vrlo blizu nje. jedna ruka je milovala njen zglob a oči lakomo gledale.

Ona se još više zagreja i uplaši. Pravila se da je zanima sat na polici iznad kamina i

krenu njemu. „Imate toliko mnogo divnih stvari u Paviljonu, ser, čovek se stalno divi." „Da, da, ali najlepša stvar u njoj je ona koja je sad ušla", reče i pođe za njom.

Bio Regent ili ne, mora da spreči taj zaljubljeni način. „Hteli ste da mi pokažete nešlo. Pitam se šta to može biti? Mogu li ga videti pre nego što se vratimo u salon?" „O, nema žurbe. Svakako ćete ga videti. Hvo. Uze jednu malu burmuticu sa stola i stavi joj u ruku. To je neobičan poklon za jednu damu, zar ne? Ali mi se čini da volite burmutice više od drangulija." „Ne znam šta da vam kažem, aer. ,,H,,. hvala vam, uveravam vas da ću je čuvati, zaista sam počastvovana." „Nemojte, nemojte. Ne volim da mi se tako zahvaljujete! Kako bi bilo da zaboravimo sav taj ceremonijal?"

Stajao je tako blizu da je mogla osetiti toplotu njegovog tela. Na-meravao je da je poljubi; njegova ruka polako poče da klizi po njenoj goloj, dah je bio na njenom okrenutom obrazu. Njegova debljina, sam miris kojim je obilno poprskao odelo ispuni je gnušanjem. Obuze je nagon da ga odgurne i pobegne u salon, ali osećala se neobično slaba i od topline u sobi zavrte joj se u glavi.

Njegova ruka je obavi oko struka i milujući reče: „O, ovo je jedna plašljiva, mala gospođica! Ali ne smete se mene bojati, zar ne?"

Gđica Taverner je imala čudan osečaj da joj je vruće i ledeno. „Oprostite, ser, soba je tako zagušljiva - bojim se - moram - da sednem na trenutak!". Pokuša slabo da se oslobodi i zatim prvi put u životu se onesvesti.

Minut dva docnije povrati se; osećala je mučninu, da je u nepoznatoj sobi blistave okoline. Mrzovoljni glas je glasno govorio. „Glupost! Ni govora!

Onesvestila se od toplote! Najnezgodnije! Da se onesvesti u Paviljonu! Zaista, prokleto nezgodna stvar! Ne bih da mi se to dogodi ni za ceo svet!"

Gđica Taverner prepozna glas, oseti hladnu ruku na čelu i nesve-sno se strese.

Zajeca. otvori oči i vide kako gleda pravo u oči svog staratelja. ,.0h, to ste vi!"

Zahvalno promrmlja. „Da to sam ja! Biće vam bolje za minut. Ne pokušavajte da usta-nete."

Zgrabi njegovu ruku. „Molim vas. ostanite. Molim vas, nemojte otići i ostaviti me ovde."

Ohrabrujuće je uhvati za ruku. Čudan izraz bio mu je u očima kao da je iznenađen nečim. „Nemojte se plašiti! Neću otići, ali bih hteo da vam donesem čašu vina." „Ne znam kako sam se onesvestila", detinjasto reče. „Nikad ranije nisam. Ali nisam znala šta da radim i..." „Onesvestili ste se od vrućine."

Bilo je nečeg konačnog u njegovom glasu, kao da nije hteo da ona išta više kaže.

Oslobodi svoju ruku i diže se. Idem da vam donesem neko piće."

Gđica Taverner vide kad izađe i pokuša da se pribere. Shvati da leži na sofi u Regentovom žutom salonu i da je Regent tu natmuren i vilo povreden. Uspe da sedne i stavi noge na pod. Vrlo jasno je videla kako su se stvari odvijale. Kako je

Vert bio tu nije imala pojma niti zašto se tako priljubila uz njegovu ruku kao uplašena učenica. Pokuša da mirno govori: „Moram vas zamoliti za oproštaj što sam vam priredila ovoliku nevolju. Osramotila sam se, zaista."

Regent se malo razvedri. „O, nikako, nikako! Rekao bih da je soba malo toplija.

Ali sad vam je bolje, nećete mi zameriti da zatvorim prozor!"

Vide da su prugaste zavese povučene i prozor širom otvoren. „Svakako, ser.

Sasvim sam dobro, uveravam vas."

Regent požuri prozoru i zatvori ga. „Noć je vrlo varljiva. A ja sam naročito osetljiv na prehladu. Bilo je vrlo nesmotreno od Verta -ipak, ne kažem ništa i moramo verovati da se neću razbpleti."

Potvrdi i nasloni glavu na ruku. Regent ju je zabrinuto gledao i želeo da se Vert šio pre vrati. Gđica Taverner je izgledala bolesno i bilo bi nezgodno da se ponovo onesvesti. Nikad nije bilo nešto tako nezgodno. Kako je mogao pogoditi da je devojka mala budala koja se prenemaže? Mak Mahoun - kome će imati uskoro šta da kaže - ga je uveliko obmanuo. A što se tiče tog prokletog Verta da se ne brine za svoju štićenicu, je još jedna Mak Mahounova neoprostiva greška. Vert je ušetao bez ikakve ceremonije, čak bez obične učtivosti i ne samo da nije verovao ni jednoj Prinčevoj reči već je bio bezobrazan da to pokaže. Stvarno je bilo rdavo od devojke da ga stavi u takav nezgodan položaj, jer nije učinio ništa, uopšte ništa! Ali da ga nađe kako drži onesveščenu devojku u rukama i bude prisiljen da u žurbi objašnjava njenom staratelju, vređalo je njegovo dostojanstvo, uvek njegovu najosetljiviju tačku. Izgledao je smešno, teško će oprostiti gđici Taverner. Ipak izgleda da se ponaša mnogo razumnije sada, užasavao se da će govoriti gluposti, neku lažnu verziju Vertu.

Pogleda je zabrinuto. Bila je još bleda. Da nije morao da misli na svoje zdravlje otvorio bi ponovo prozor. „Čaša vina će vas oporaviti." „Da, gospodine. Ništa nije, stidim se što sam vam zadala ovu nepriliku. Molim vas nemojte zapostaviti druge goste zbog mene. Vaše će odsustvo primetiti. Ako bi gđa Sketergud mogla,,." „Naravno, ako želite. Mada ona igra karte, znate, i izazvaće malo pričanja, koje vi ne biste voleli." „O, ne. U pravi ste. Lord Vert će najbolje znati šta treba da se uradi."

U tom trenutku lord Vert se vrati sa čašom u ruci. „Vidim da vam je bolje, gđice Taverner. Mogu li predložili da bi bilo bolje da se vratite u salon. Ne bojte se da ostavite gđicu Taverner mojoj brizi."

Regent je bio spreman da posluša savet. mada ga je ljutio način kako je dat.

Zamolio je gđicu Taverner da ne ode dok se sasvim ne oporavi, uveravao je kako mu nikakvu muku nije zadala i izađe u kinesku galeriju gde mu je Vert pridržao vrata.

Erl zatvori vrata i vrati se gđici Taverner. Natera je da malo popije vina. Olakšanje koje je osetila kad ga je prvi put ugledala prešlo je u mučenje što ju je zatekao u tako nepriličnom položaju. S teškom mukom reče: „Nisam znala da ste u Paviljonu. Morate se čudili šio ste me našli u ovoj sobi, ali..."

„Gđice Taverner, kako ste mogli to da uradite? Kad sam ušao u salon doznao sam od Bramela da ste se iskrali sa Regentom. Odmah sam došao da prekinem tako nedoličan tete-a-tete, i zatičem vas onesveščenu u Regentovim rukama.

Molim vas recite mi šta to znači! Šta se desilo u ovoj sobi?" „O, ništa, ništa, časna reč! Samo vrućina, samo vrućina!" „Zašto ste ovde? Znam da ne marite za vaš dobar glas, ali nisam verovao da je moguće da se ponašate s toliko nepromišljenosti!" ,,O, kako sam mogla sprečiti kad je tako navaljivao? Šta sam mogla da kažem?

Gđa Sketergud je igrala karte, vi niste bili tu. Kako sam znala šta da kažem, šta da uradim kad Princ Regent traži moje društvo? Mogli ste uštedeti te prekore! Ne znate prilike! Nemojte ništa više reći! Možete misliti što god hoćete, ne marim." „Ne, toga sam bar svestan! Ali dok imam autoritet moram suditi vaše postupke."

Uspe da se digne mada su joj kolena drhtala. „Ne vredi govoriti. Vi ste rešeni da me prezirete."

Nasta tajac. „Rešen da vas prezirem?" promenjenim glasom reče Erl. „Kakva je to glupost?" „Nisam zaboravila šta ste mi rekli onog dana - u Kakfildu.'" ,.Da li zamišljate da sam ja zaboravio taj dan? Vaše mišljenje o meni, koje ste slobodno dali, neće se skoro izbrisati iz mog sećanja, uveravam vas."

Na njen užas suze počeše da se slivaju. Okrenu glavu i jedva šapnu: „Moja kočija, gđa Sketergud - moram kući!" „Poslaeu poruku gđi Sketergud. Odvešću vas kući čim se dovoljno oporavite. Ne smete plakati, Klorinda. To je gori prekor nego ijedan koji ste mi uputili." „Ne plačem", reče tražeći maramicu u torbici. „Imam samo glavobolju." „Vidim."

Gđica Taverner obrisa oči i promuklim glasom reče: „Žao mi je što morate da me vratite kući. Spremna sam. Samo kad bi gđa Sketergud,,," „Dići gđu Sketergud sa stola za kartanje izazvalo bi radoznalost, a ja pokušavam da to izbegnem. Hajdete! Vaše nepoverenje u mene ne može biti tako veliko da mi ne dozvoljavate da vas otpratim nekoliko stotina jarda u vašoj kočiji." „Ako sam zaista rekla to onog mrskog dana, molim vas oprostite mi. Nikad mi niste - nikad mi ne biste, ubeđena - dali i najmanji povod za nepoverenje." Vide kako se namršti i začudi se. „Vi ste još ljuti. Ne verujete kad kažem da mi je žao."

Brzo ispruži ruku. „Drago moje dete! Naravno da vam verujem. Ako sam izgledao ljut morate kriviti prilike koje su me naterale..."

Zaćuta i nasmeši se na nju. „Hoćemo li zaboraviti taj dan u Kakfildu?" „Ako hoćete", šapnu Džudit. „Svesna sam - i to još od samog početka - da nisam smela da se vozim od Londona kao što sam uradila." „Gđice Taverner, ozbiljno sam uplašen. Jeste li sigurni da ste to vi?"

Mahnu glavom i nasmeši se. „Nisam dovoljno pribrana da se svađam s vama večeras, makar koliko me izazivali." „Jadna Klorinda! Obećavam da vas neću više izazivati", i s tim recčima izvede je i doprati do kola.

21

G. Bramel, onog jutra posle zabave u Paviljonu, došeta do erlove kuće na Stejnu, spusti pažljivo izrezbarenu i lakiranu crvenu kutiju za slatkiše na sto i uzdahnu. „Da, usuđujem se da mislim da je original. Čien Lung. Molim te skloni mi je s očiju."

Erl je vrati u vitrinu. „Našao sam je kod Luisa, ko bi rekao. Čarls smatra da ne vredi ni gvineju." „Čarlsovo mišljenje o starom laku me ostavlja ravnodušnim." Prekrsti nogu, nasloni se nazad i ležerno reče: „Video sam Velikog Čoveka. Ti si u crnoj knjizi."

Erl se nasmeja. „Ti obično želiš moje mišljenje o konju ili burmutu. Da li si došao to da mi kažeš?" „Nikako. Došao sam da ti kažem da ga je uhvatio nazeb i smatra da si ti odgovoran." „Nadam se da će biti fatalan." „Misli da je to moguće. Ostavio sam ga kad su hteli da mu puštaju krv. Nisam nerazuman, ako voli da od puštanja krvi napravi hobi to je njegova stvar; ali je bio toliko neukusan i rekao mi koliko krvi su mu ispustili ovih poslednjih trideset godina. Doći će vreme da ću morati da ga napustim. Čini mi se da sam napravio veliku grešku što sam ga uveo u modu." „On ti baš mnogo ne služi na čast", dodade Erl smešeći se. „Naprotiv, čini mi čast. Mora da si zaboravio kako je izgledao pre nego što sam ga prihvatio. Imao je običaj da se šepuri u zelenom somotu i šljokicama. Što me podseti da sam ga kaznio sinoć kad si otišao. Tražio je moje mišljenje o kaputu koji je nosio. Mislio sam da će briznuti u plač."

U tom trenutku vrata se otvoriše i kapetan Odli ude u sobu. Pogleda pravo u brata i odmah prede na stvar; „Jesi li slobodan, Džuli-ane? Gđica Taverner je ovde, želi da te vidi - zbog nečeg vrlo važnog."

Pogledi im se susretoše. „Gđica Taverner želi da me vidi", ponovi Erl malo iznenađen. „Hitno." „Tad je, molim te uvedi", mirno će Erl. Priđe vratima. „Draga moja gđice Taverner, molim vas uđite Ne znam šta je Ćarlsu da vas ostavi u holu."

Džudit mu žurno priđe. Obučena za jahanje bila je neuobičajeno bleda. „Lord Verte, nešto se desilo Reriju. Odmah sam došla vama.

Uvede je u salon i zatvori vrata. „Zaista! Vrlo mi je žao. Šta se desilo?" „Je li se prevrnuo s kolima?"

Ona ugleda Bramela koji se digao kad je ušla i zabrinuto je gledao. „Molim vas izvinite. Mislila sam da ste sami. Morate mi oprostiti što ovako upadam ali jedva znam šta radim. Sad sam baš čula da Reri nije stigao juče u Verding!"

Erl diže obrve. „Od koga ste saznali? Jeste li sasvim sigurni?"

„O, da, nema greške. Razgovarala sam sa ledi Feiford. Ona je sa gđicom Ferford došla u Brajton da nešto kupi. Videla sam ih u ulici Ist. Zaustavila sam se i pre nego što sam izustila reč, ledi Feiford me je pitala da li je Peregrinu dobro jer juče nije došao kod njih." Zastade i podiže ruku obrazu. „Možda ćele misliti da sam nepotrebno uplašena - verovatno ima luce objašnjenja!

Kažem to sebi. ali. Ne mogu da verujem. Lorde Vert, Reri me je ostavio juče posle podne i nije se vratio."

G. Bramel pogleda erla i Čarlsa i diže obrvu, ali ne reče ništa. Erl povuče stolicu. „Hoćete li šesti? Čarls, naspi čašu vina za gđicu Taverner." „Hvala, hvala, neću ništa. Kakvo objašnjenje postoji? Sve što mogu da pomislim jeste da mu se neka nesreća dogodila, ali čak ni to. jer kako je moguće da o tome nisam ništa čula do sada? Nije bio sam. njegov konjušar je bio s njim. Lorde VErl Šta se desilo Reriju?" „Bojim se da na to nemam odgovor. Ali kako je bio u pratnji njegovog konjušara, može se sa sigurnošću reći da se nikakva nesreća nije dogodila. Vrlo verovatno je otišao da vidi neku borbu s petlo-vima ili nešto tome slično i nije želeo da o tome znate." „O, mislite li da bi to moglo biti? Tačno da ne bi želeo da ja znam. Ali Ferfordovi – o, ne bi se tako dogovorio - trebalo je da ih prati na neku zabavu - kad ne bi mislio da to održi." „Dobro, pretpostavimo da je mislio da to održi. Koliko ga ja poznajem ako bi u poslednjem trenutku neki poznanik želeo da vide meč ili borbu petlova, sumnjam da bi bilo teško ga ubediti." „Ne, možda ne. Ali zar se ne bi do sada vratio?" „Očevidno, ne."

Njegove hladne reči uticale su na nju. Pokuša da se nasmeši i odgovori porumenevši. „Verovatno je moj strah smešan. Naravno tako nešto slično se moralo dogoditi. Uverena sam da ću ga zateći kad se vratim kući. Samo - lorde Vert mislite li zaista tako? Ne vidite neku potrebu za brigom?" ,, U svakom slučaju ne još. Ako do večere ne dobijete vesti o njemu javite mi i ja ću doći da vidim šte treba da se uradi. U međuvremenu ću se raspitati na putu za Verding. Da sam na vašem mestu nikome ne bih spominjao to. Ako se Peregrin vrati i čuje da ceo grad bruji o njegovoj pustolovini neće biti zadovoljan." ,,U pravu ste. Neću ništa reći. Naravno, postoji neki običan razlog za njegov nestanak." Ustade. ,.Ne smem da ostanem. Gda .Sketergud će se pitati šta je sa mnom."

Kapetan Odli koji je stajao kod prozora priđe. ,,Dozvolićete mi da vas otpratim."

Nasmeši se. „Da, biće mi drago. Uverena sam da ćemo zateći Pe-rija u Marin Parejdu. G. Bramel. kamo sreće da niste bili tu, svesna sam da sam izgubila u vašim očima. Jednom ste mi rekli, nikad ne pokazujte svoja osećanja, a evo mene na ivici histErlje! Ne, ne, nemojte me pratiti lorde Vert. Kapetan Odli će se pobrinuti."

Erl ju je ipak otpratio do fetona, pomogao da se popne i gledao za njom. Kad se vratio u salon zatekao je Bramela tamo gde ga je ostavio kako pijucka vino. G.

Bramel reče zamišljeno: „Palo mi je na pamet. Džuliane, da mada ja ne moram biti dobro obavešten, vest o nekom meču u okolini morala je dopreti do tebe." ,,Tako misliš."

G. Bramel ga pogleda preko čaše. ,.Da ja tako mislim. Borba s petlovima je bolja ideja i ako si ti zadovoljan s tim bilo bi smešno da cepidlačim." „Nisam zadovoljan ali nešto se moralo reći. Ako imaš neki predlog rado ću ga čuti. Šta imaš na umu, Džordž." ,,Ko je naslednik Peregrinovog bogatstva?' „Uglavnom njegova sestra." „Ne osećam da bi gđica Taverner bila kriva takve neumesnosti kao što je ubistvo brata."

Erl nasu čašu vina, proba ga i onda odgovori. ,,Ubistvo. Džordž, je vrlo jaka reč.

Tu je takođe konjušar i čeze i par konja." „Tačno. Ipak sam mišljenja da bi snalažljiva osoba mogla, u času, naći načina da ukloni konjušara. čeze, čak i par konja." „Ta mogućnost je i meni pala na pamet. Ipak je ne bih predstavio gdici Taverner."

G. Bramel spusti čašu i otvori burmuticu. ,,Koliko godina se poznajemo.

Džuliane?" „Tačno osamnaest", kao iz puške izbaci Erl. ,,Glupost", očigledno uznemiren dodade. ,,Nisam se lako davno pridružio puku." ,,Priključio si se desetom konjičkom puku juna 94. i napustio si nas 98. - kad je puk premešten za Mančester". nemilosrdno će Erl. ,,Sećam se toga. Užasno! Onda mi je trideset četiri ili pet!" „Trideset četiri." „Dragi moj Džuliane. molim te ne spominji nikome!" „Neću. Šta si hteo da kažeš?" „Samo da sam te. za vreme ovog dugog niza godina koliko te poznajem, smatrao za čoveka vrlo snalažljiva." „Zahvaljujem se, još samo dodaj da je najodlučniji udvarač gđice Taverner Čarls Odli i mi ćemo se dobro razumeti." „Ali ja te poznajem osamnaest godina, i čini mi se da sam video još jednog upornog udvaraČa - vrlo učtiv džentlmen koji je, mislim, rođak." „Admirala Tavernera sin." „Da, sreo sam jednom admirala u ulici Bruk. On je čovek koji bi svoj tanjir poslao dva pula za supu. Mogu sasvim mirno da sumnjam u njegovog sina." „Da. Zamišljam ako se ništa ne čuje o Peregrinu sumnja će pasti na g. Bernarda Tavernera. To neće biti sreća." „Čini mi se da gospodin nije tvoj prijatelj." ,,Tako malo moj prijatelj da me ne bi začudilo da pronese glas kako sam ja uklonio Peregrina. njegovog konjušara. njegove čeze i konje." ,,Sto je smešno." „što je prirodno smešno. dragi moj Džorđž". složi se Erl s njim.

U Marin Parejdu gđica Taverner provede neprijatan dan trčeći prozoru na najmanju zvuk kola koja bi se zaustavila ispred kuće pokušavajući da izmisli dobar razlog za Peregrinovo dugačko odsustvo. Dok je gda Sketergud dala sve od sebe da je razuveri. bilo je očigledno da je i ona uplašena i kad je izbilo šest časova bez znaka od Peregrina. poslala je hitno pisamce erlu.

Odmah je došao. Uveli su ga u salon gde su ga obe dame čekale. Gđica Taverner bleda, pozdravi ga slabim osmehom. ,,Nije se vratio", reče i pokuša mirno da govori. „Ne, tako sam obavešten. A vi, vidim, već zamišljate da je mrtav."

Njegova hladnokrvnost, mada bi se mogla protumačiti kao nedostatak osećanja. uvek je imala snagu da ublaži prelerano razdraženje nerava. Mislila je da je Peregrin mrtav, ali odmah oseti da je takav strah besmislen. Gda Sketergud uzviknu stresajući se ,,Kako možeš reći takve stvari? Ako je to što misliš..." „Ne, to je ono što gđica Taverner misli. Jesam li u pravu, moja štićenice?" „Lorde Vert, šta da mislim? Nestao je. Znam samo to." ,,Biće bolje da ne zamišljate. Vaš brat je preterano nemaran mladić, i ako je izabrao da se upusti u neku avanturu, a da nikog ne obavesti. nije razlog da očajavate." „Ne mogu. Vi znate koliko razloga imam što se bojim najgoreg. Celog dana se sećam onog dvoboja, onaj pokušaj da ga ubiju na Finčli Komonu - čak i bolest u vašoj kući. Jeste li zaboravili te stvari?" ,,Ne. nisam ih zaboravio. Odlazim za London večeras. Nema vesti sa pula u Verding. Pokušajte da imale poverenja u mene. gđice Taverner. U međuvremenu, želim da oslancte u Brajtonu i nastavile koliko je moguće vaše obične poslove. Dok nemamo tačnija obaveštenja nepoželjno je početi sa hajkom. Što manje sveta zna o Peregrinovom nestanku to bolje." „Nisam nikome rekla sem rođaku. To ne možete zameriti." ,,Nikako", reče i mračno se nasmeši. ,,Čak me zanima kako je primio vest." ,,Zabrinuto što mu više ide u čast nego vaš podmseh. Lorde Vert", ljutilo odgovori. ,,Mogu da poverujem. Da li ste se ikada pitali gdice Taverner koga najviše zanima Peregrinova smrt? „Nemoj, nemoj, upotrebljavati tu groznu reč!" molila je gđa Sketergud. „Mada mislim da si u pravu. Nikad mi se nije dopadao!"

Gđica Taverner brzo ustade i nasloni se jednom rukom na sto. uporno gledajući erlovo lice. „Vi zaboravljate da govorite o nekome koji je u bliskom srodstvu sa mnom; štaviše koji je zadobio moje poverenje i ja odbacujem da slušam takva sumnjičenja. Da je moj rođak želeo da ubije Peregrina ne bi zaustavio onaj dvoboj sa Farnabijem prošle godine. „To sam svakako zaboravio." ,,Možda jeste ali ja nikad neću. G. Bernard Taverner nema ništa sa Peregrinovim nestankom. Večerao je sa svojim prijateljima i bio s njima do posle ponoći."

„A nije li g. Brnard Taverner nedavno uveo svog čoveka u vaše domaćinstvo sluga koga igrom slučaja nema u ovom trenutku?"

Gđa Sketergud vrisnu: ,,Nek mi Bog bude u milosti, tačno. Oh, avaj šta će biti s nama? Neću spavati ni trena večeras." „Lorde Vert, nećete praviti takve nagoveštaje! Ako je Peregrin savladan onda i Tajler mora biti." ,,Gđice Taverner. rekli ste da se bojite da je u pitanju prljava igra. Ako je vaš rođak van sumnje, koga ćete izabrati za nitkova? Pošto ima samo jednu ruku Čarls ne dolazi u obzir. Ostajem ja!" „Grešite. Postoji neko drugi", tiho reče i obori oči. „Uvek sam njega imala u vidu. mada svako osećanje mora da se vređa od takve pomisli. Moj otac nije mu verovao! To ne mogu da izbijem iz glave." „Da li vi mislite na vašeg strica?" Ona klimnu glavom. „Vidim. Vaš rođak ostaje bez mane. Ne izgleda mi verovatno. ali vreme će pokazati. Nadam se da ću biti u stanju da vam pošaljem vesti za dan dva. Dotle vam savetujem da čekate koliko god je moguće strpljivo." „Šta mislite da radite u Londonu? Mislite li da je Peri tamo otišao?" „Ne znam. Nadam se da će mi policija u Bou Strku pomoći da ga pronađem."

Ispruži ruku i gđica Taverner stavi svoju. „Zbogom, Držite se Klorinda!"

Pokloni se i ode. „Kako te je nazvao?" pitala je gđa Sketergud i na trenutak skrenula misli. „Nikako, glupa šala, to je sve", i pocrvene.

Sledećeg jutra videla je svog rođaka kad je došao da se raspita o Peregrinu.

Obavestila ga je da je lord Vert otišao u London i molila ga da ne priča nikome o Peregrinovom odsustvu. „Svakako neću pričati o tim stvarima bez vašeg dopuštenja, ali zašto želite da ćutim?" Je li to lord Vert hoće?" „Misli da je najbolje da se to ne raširi. I u pravu je. Moram da se povodim za njim."

Napravi krug oko sobe i reče s izvesnom rezervom. „Svestan sam da nije na meni da kritikujem. Ali zašto želi da se Perijev nestanak drži u tajnosti? Kažete mi da je otišao u Bou Strirt. To je dobro, ako mu se može verovati. Vi treba ništa da ne radite, sve je njemu ostavljeno. Zna li da i ja znam?" „Da. Svakako zna." ,,Ah, razumem. Ja sam sumnjiv." „Ne, što se mene tiče." „Ne", i malo se nasmeši", on da. Ako se išta desilo Reriju - sačuvaj Bože - Vert će iz sve snage uperiti prst na mene. Činjenica da sam preporučio Tajlera Periju, mada sam to uradio da izbegnem ovaj slučaj, daje mu oružje u ruke." „Vi ste da biste izbegli - namestili ga kod Rerija da ga čuva.?" „Da, da ga čuva. Nisam bio spokojan nekoliko nedelja. Ko je preporučio Hinksona Reriju?" „Hinksona? Niko! Reriju je bio potreban konjušar, Hinkson se prijavio: Samo to znam, rođače."

,,I ja, ali dugo verujem da ga Vert plaća." „Kakav razlog imate da kažete takvu stvar?" „Čovek nikad nije bio konjušar u životu. Evo vam jedan raztlog. A za drugi, zašto Rerijev konjušar odlazi u Vertovu kuću. Ja sam video."

Uplaši se, ali posle malog razmišljanja mirno reče. „Kada sam imala priliku da pošaljem poruku lordu Vertu Hinkson je često odnosio. Ne smatram da zato što ste ga videli da ga Vert plaća. „Gde je Hinkson bio juče kad je Reri krenuo za Verding? „Bio je u nekoj krčmi. Ne znam kojoj. Bio je pijan." „Ili želeo da se misli kako je pijan. Još jedno pitanje i završavam. Gde je lord Vert bio te noći?" „U Paviljonu. Bilo mi je - muka i on me je vratio kući." „Bio je tamo celo veće?" „Ne, došao je kasno."

Mršteći je pogleda. „Džudit, nemam dokaza, niti želim da optužujem, ali ću vam iskreno reći da sam duboko ubeden kako Vert zna više o ovom nego što je izjavio."

Užurbano ustade. ,.Oh. ne mogu ovo više da podnosim! Zar nije dovoljno što sam van sebe zbog Rerija? Moram li da budem mučena takvim sumnjama? Nisam slušala Verta kad me je upozoravao protiv vas, i neću da vas slušam! Molim vas ostavite me! Ne mogu da razgovaram ni s vama ni s kim drugim!" ,,Oprostite. Nije trebalo da vas uznemiravam sa svojim sumnjama. Zaboravite šta sam rekao! Uradiću sve što je u mojoj moći da vam pomognem u traženju.

Videti vas u takvoj nevolji..."

Prestade i uhvati je za ruku držeći je čvrsto. „Kad bih vam mogao uštedeti tu brigu! To je prokleti posao!" Govorio je sa pravim osećanjetn i držanje i lice pokazivali su da je veoma dirnut. Pritisnu usta na njenu ruku i pogledom koji je mnogo govorio izađe iz sobe.

Ostavio ju je zaista očajnu. Nije znala šta da veruje. ni u koga da ima poverenje i veoma je jutro prolazilo, a nikakve vesti o Pere-grinu nisu dolazile, duh joj je sve više i više klonuo da je čak i gđu Sketergud gledala podozrivo. Gđa Sketergud je pokušavala da izađe na svež vazduh. ali Džudit nije mogla, ozbiljno ju je molila da je ostavi samu. Dobra gospođa posluša i krenu u biblioteku da nade neku novu publikaciju na policama, dovoljno uzbudljivu da odvrati pažnju i najprenadraženijem duhu.

Nije se ni deset minuta odmarala kad donesoše posetnicu ser Dže-fria Ferforda.

Kad je pročitala ispunila ju je zahvalnost jer je mogla na njegovu čestitost da se pouzda. Ustade, drhtavim prstima popravi kosu. izravna haljinu. Posle pet minuta bila je u salonu stezala ruke ser Džefrija s velikim olakšanjem, i zaboravila na obzir što su se tek upoznali. Ser Džefri je posadi na sofu i natera je kao da je njegava kći da mu ispričs sve.

Bio je na putu za London, da potraži lorda Verta, ali nije hteo dok ne poseti prvo Džudit i dozna ima li vesti o Peregrinu. Bila je zaista zahvalna. Ako se i on reši da traži Peregrina mogla je biti sigurna da će sve što je moguće uraditi. Ispričala je šta

je znala onoliko pribrano koliko je mogla, i mada mu je slučaj izgledao vrlo neobičan nije osećao da je opasan. Njegov miran sud, mišljenje razumnog, iskusnog čoveka je morala da prihvati. Uspeo je da ublaži njene najgore strahove i kad je izišao, ostavio ju je prilično smirenu čak punu nade na srećan ishod.

Poseta kapetana Odlia još više je umirila. Došao je ubrzo posle povratka gde Sketergud i odveo gđicu Taverner u vožnju. Prvo je odbila, a posle dozvolila da je ubedi. ,,Gđice Taverner, u kući ćete biti potišteni i zamišljati najstrašnije događaje!

Priznajte, videli ste tamnice, tajne hodnike, busije - jednom rečju sve užase koji vrebaju između korica najboljih romansi! Ali tako to ne ide: ušli smo u devetnaesti vek, i umesto da primite zah-tev za neki ogroman otkup, vrlo verovatno doznaćete da je Reri otišao da kupi nekog famoznog konja o kojem je čuo da je savršen u svakom pogledu i bilo bi užasno da propusti takvu priliku. Kladim se da će objašnjenje biti tako nešto slično i kad ga budete izgrdili što vam je zadao takav strah naljutiće se. govoriće o pismu kojeg je poslao poštom i otkriti da je još u njegovom džepu od kaputa za vožnju." „Oh, kad bih samo mogla tako misliti!" „Videćete da je tako, uveravam vas. U međuvremenu dobio sam vrlo strogu dužnost da vam ne dozvolim da se brinete. Treba da na mene gledate kao na Vertovog zamenika i kao takav ja vam naređujem, gđice Taverner, da obučete haljinu za vožnju i pođete sa mnom. Pogledajte kroz prozor I recite mi da li hoćete da budete toliko nezahvalni i odbijete me!"'

Ona zaista pogleda napolje i vide Vertove zelenke kako ih konjušar šeta gore dole. ,,U bilo koje drugo vreme bila bih u iskušenju, ali danas...'1 ,,Gđice Taverner da li se usuđujete da se protivite mom bratu na taj način? Ne verujem!"

Gđa Sketergud se pridruži njegovom ubedivanju. Gđica Taverner se predade i uskoro je sedela u kolima sa uzdama u ruci. Kapetan Odli se naprezao da je razvedri, bio je naizmence smeo, smešan, duhovit, razuman ali nijedna šala nije izvukla tako živ izraz, ni smešak kao ponuda, kad su se vratili u Marin Parejd, da je otprati u London ako nikakvih vesti ne dobije za nedelju dana. „Ne sumnjam, imaćemo vesti, ali ako ne do sledećeg četvrtka, ja ću vas i Mariju pratiti u grad i odvesti lično u Bou Strit." ,,Oh, kada biste! Sedeti kod kuće i ne moći ništa, a još ne znam kakve je korake lord Vert preduzeo - sve to teško može da se podnese!" „Imate moje obećanje. Ali dotle pokušajte da radite ono što vam je Vert naredio.

Budite strpljivi i ne pustite jeziku na volju, niti zamišljajte najgore!" Pomože joj da siđe iz kola i klimnu glavom konjušaru da se popne. Njegove veselosti nestade kada su se vrata zatvorila za gđicom Taverner. Dok se vozio ka Stejnu mrštio se da je konjušar pomislio da ga ruka mnogo boli.

Večerao je sam, ali posle pode da se prošeta niz Stejn. Devet časova je bilo u modi za šetnju i nije daleko otišao već je sreo desetak ljudi koje je poznavao.

Nekoliko je pitalo za Verta, ali vest o Pere-grinovom nestanku se izgleda nije

raščula, a što je Vert otišao poslom u London nije bilo za čuđenje. Kapetan Odli je baš ponovio objašnjenje po peti put kad ugleda g. Bernarda Tavernera kako ide prema njemu, očigledno s namerom da ga zaustavi. Pokloniio se dvema damama koje su žalile što je Vert otišao i okrenu se g. Taverneru. „Milo mi je što mi se ukazala prilika da s vama razgovaram. Ne volim da stalno odlazim u Marin Parejd zbog vesti. Da li se išta čulo?" „Ne znam šta je moj brat mogao da čuje. Ja nisam ništa."

G. Taverner pode s njim i vrlo ozbiljno reče. „Vaš brat se nada da će doznati nešto u Londonu. Postoji li ikakav razlog da je Peregrin tamo otišao?" „O, bojim se, ne mogu da vam odgovorim, Vert mi nije poverio. Ali siguran sam da je imao dovoljno razloga da ode u London. Moj brat, g. Taverneru nikako nije budala!"

G. Taverner nagnu glavu. ,,Ne znate kakve je planove lord Vert imao da otkrije šta se desilo mom rođaku?" „Ne. otišao je na brzinu i malo mi je govorio o tome. Žao mi je, vi ste sigurno željni da saznate" „Da", mirno odgovori. „Zaista sam željan da saznam da li su se pravi koraci preduzeli." „Možete biti sigurni. Ali ne bi trebalo da o tome raspravljamo na javnom mestu kao što je ovo. Pošao sam u Kasi. Hoćete li mi se pridružiti?"

G. Taverner pristade i ćuteći dođoše do gostionice,, Kapetan poruči flašu vina i priđe stolu pored zida. „Ne mogu vam ništa reći što vi već ne znate. Ne može se nikako objasniti, ali ako je u pitanju prljava igra, kladim se da će je Vert otkriti. ,,Lord Vert sumnja da je to prljava igra?" „Pa, šta drugo da se misli? Zar ne izgleda da je baš to?" „Da, da, kapetane Odli." „Nemojte ni spomenuti to gdici Taverner. Ona je u strahovitoj brizi." „Nije ni čudo. Njen položaj je zaista nesrećan."

Kapetan ga krišom pogleda. „Nemojte misliti da smo na nju zaboravili zato što je Vert napustio Brajton? Imam nameru da je odvedeni u London u četvrtak ako se ništa ne čuje o Reriju u međuvremenu." „Da je odvedete u London! Zbog čega? Šta može ona da uradi tamo?" uzviknu g.

Taverner. ,, A, što se toga tiče ništa. Ali pretpostavljam da želi da ide. Naposletku, to je sasvim razumljivo!" „Razumljivo, da, ali sam iznenađen što lord Vert to dozvoljava."

Kapetan se nastneši i uhvati flašu. „Jeste li? Možda moj brat i za to ima razloga."

Poče da sipa, ali njegova leva ruka još nije bila vična da radi ono što i desna, nešto se tečnosti prosu i prsnu na njegove besprekorne pantalone. Prilično jetko reče: ,,Možete li uraditi najprostiju stvar s vašom levom rukom? Kao što vidite, ja ne mogu. Prokletstvo!" Spusti flašu i ljutito potraži maramicu da obriše mrlje, dohvativši maramicu dohvatio je još nešto drugo što polete na pod između njegove i Tavernerove stolice. Pogleda dole i napravi brz pokret da to uzme.

Međutim g. Taverner je bio brži. Njegovi prsti stegnuše hartiju baš kad se kapetan Odli sagnuo. Pogledao je na trenutak, tad podiže oči. „Da li da vam poželim sreću, kapetane Odli?" pitao je odmere-nim glasom. „Nisam imao pojma da mislite na ženidbu, ali pošto nosite specijalnu dozvolu u džepu, pretpostavljam da je srećan dan blizu."

Kapetan uze hartiju prilično užurbano i stavi je u džep. „0, ne." lako reče. „Nije za mene, dragi gospodine. Jedan moj prijatelj treba da se oženi i zamolio me je da mu nabavim specijalnu dozvolu, to je sve." „Vidim", učtivo će g. Taverner.

22

Nedelja se otegla i nikakvih vesti sestri od Peregrina. Ujutru je otišla u crkvu sa gđom Sketergud i kad je izlazila pozdravi je stric koji se hratnajući oslanjao na štap. Nije ga videla nekoliko dana pre Peregrinovog nestanka i njeno nepoverenje je bilo toliko da ga nije pozdravila s poštovanjem onako kako njihova veza zahteva. Nije izgledao dobro: obrazi inače rumeni imali su tamnožutu boju što je pripisao gihtu koji ga je držao u sobi nedelju dana. Ovo je bio prvi dan kako je izašao. Imala je tako jako osećanje podozrivosti što je to naglasio i natera sebe da pokaže malo dužne pažnje pitajući ga da li je pokušao sa toplim oblozima. Radio je to ali bez nekog poboljšanja Bilo je jasno da ne želi da njegovo zdravlje bude predmet razgovora, zamolio je nećaku da mu pomogne do njegove kočije i čim su se malo udaljili zabrinuto je pogleda u lice i tihim glasom reče: „Znaš trebalo je da sam s tobom bio pre dva dana da nije bilo ove moje proklete noge. Strašna stvar!

Ne znam šta da ti kažem. Nikad ne bih želeo da se takva stvar desi! Ah, jadna devojko vidim kako te je to pokosilo!"

Njegova ruka stegnu njenu i kad je pogledala oči videla je tako zabrinut izraz, da ga je gotovo proglasila nevinim. Zahvalila mu se. „Ne prepuštam se očajanju.

Verujem da će lord Vert naći Peregrina." „Da, i ja se nadam. Užasna stvar, užasna stvar!" „Moj rođak nije s vama, gospodine?" Nije želela da o Peregrino-voj sudbini razgovara s njim. „Eh!" reče i trže se. „Ne! Zar ne znaš da je Bernard otišao da uradi što može za tebe. Krenuo je prošle noći; nije mogao da se vrzma po Brajtonu kad mu je rođak u nevolji. Oh, draga moja, kad bi znala dubinu poštovanja mog dečaka prema tebi ali ne želim da te salećem, i ovo nije vreme da se govori o svadbi."

Za to vreme stigoše do kočije i on uz malo jecanje se pope. Gđica Taverner je odlučno odbila da je odveze, ali nije verovala da je njegovo saučešće sasvim lažno i oprostila se od njega ljkubaznije nego što je mislila da je moguće.

U ponedelak dobi pismo od ser Džefri Ferforda. Pisao je iz Rediš hotela. Video je Verta i mada joj nije mogao da da vesti o Peregrinu uveren je da će za nekoliko dana imati sve činjenice u rukama. Pisao je na brzinu i nameravao da odnese pismo na poštu da ne bude zadržavanja. Mogao je samo da je savetuje da ne gubi nadu i uva-rava je da njen staratelj radi sve da se okonča srećno.

Morala je da se zadovolji tim kratkim obaveštenjem. Sada je sve zavisilo od obećanja kapelana Odlia da je prati u London. Svaki dan u Brajtonu proveden u

neizvesnosti je bio gori od prethodnog. Pokušaji gde Sketrgud da joj podigne duh smenjivali su se sa najmračnijim predosećanjima, samo su pogoršavali stvari. Ona je tako očevidno smatrala Peregrina izgubljenim da Džudit nije nalazila potporu u njenom društvu; a kako posle trećeg dana nije mogla da spava bez kapljica laudanuma. i provodila veći deo dana na kauču s flašicom mi-rišljavih soli u jednoj ruci i vlažnom maramicom u drugoj, jedino preimućstvo njenog prisustva bilo je što je pružala Džuditi nešto da radi brinući se za nju.

Nikakve vesti od Verta. Džudit je verovala da je u Londonu, ali čak ni kapetan Odli nije mogao biti siguran u to.

U sredu ujutru nije više mogla da sedi mirno niti čeka pismo od svog staratelja, gđica Taverner se obuče za izlazak i pođe na poštu. Ali večernja pošta nije joj donela pismo i teškog srca se vrati u Marin Parejd. Bila je na domaku kuće kad iznenada ču svoje ime, okrenu se i vide rođaka kako iskače iz lakih putnih kola koja su se zaustavila iza nje.

Pohita mu u susret puna nade kad ga je ugledala. „Rođače! Oh. da li ste nešto otkrili? Recite mi, recite!*' On zgrabi njene ruke koje mu je pružila i prigušeno reče: „Baš sam pošao vama.

Ali ovo je još bolje. Verujem - uveren sam - da sam nešto otkrio!"

Kada je videla njegovo lice bledo pomislila je da su vesti rđave. I njeni obrazi pobledeše. Imala je toliko snage da izusti: „Šta je? Oh, ne držite me u nedoumici!

Mogu sve da podnesem samo ne to!'' „Mislim da sam ga našao.

Raširi oči. „Našli ste ga. 0 Bože, ne mrtvog!" „Ne, ne. Ali u kakvom stanju ne smem reći." „Gde? Zašto me ne odvedete odmah njemu? Zašto stojimo ovde i gubimo vreme? Gde je?" „Odvešću vas. Malo je podalje, ali ja sam doveo kočiju za vas. Hoćete li sa mnom?" „O, Bože, naravno da hoću! Samo da otrčim kući i ostavim poruku gđi Sketergud. i možemo odmah krenuti."

On je uhvati za ruku. „Džudit. najlepše vas molim ne radite to! Poruka gdi Sketergud će sve upropastiti. Ne znate sve." „Šta pokušavate da mi kažete? Kako može poruka gđi Sketergud sve upropastiti?" „Rođako, svaka sumnja je potvrđena. Vi ne treba da nađete Peregrina. Mesto kuda ću vas odvesti je skriveno. Verujem da ga tamo drže - možete pogoditi ko."

Oseti kao da je neko udari i ona osta nema. Napravi čudan mali pokret kao da odagna nešto i bez reči se okrenu i požuri kočiji.

Pomože joj da uđe i sede pored nje. Saviše stepenice i za tren konji se okrenuše i pođoše Stejnom ka londonskom drumu.

Mada je dan bio sunčan i topao, Džudit je drhtala. Uspe da promuca: „Vert?" ,,Da. On je oteo Perija. kako. ne znam." ,, O, ne, o ne", prošaputa.

,,Da li vam to mnogo znači što je on", muklo dodade.

Uspela je da se savlada. „Kakav dokaz imate? Zašto bi on to uradio? To nije verovatno." „Da li mislite da Perijevo bogatstvo nije dovoljno da padne u iskušenje? „On nije naslednik,,." Zastade i stegnu šake u krilu. O, bilo bi to suviše gnusno!

Ne verujem." „Vi ste naslednica. ali ne laskajte sebi da ste namenjeni da budete Vertova mlada, rodako. Da nisam pukim slučajem otkrio zaveru vi biste bili primorani nekim đavolskim trikom da se udate za kapetana Odlia." „Nemoguće! Ne, to ne mogu da verujem. Kapetan Odli nema na-meru da se oženi mnome." „Pa, ipak kapetan Odli je trebalo da vas odvede sutra u London i kapetan Odli nosi u džepu specijalnu dozvolu." „Šta!" „Video sam je."

Zaneme, mogla je samo da zuri u njega. ,,Mislim da je trebalo da vas sigurno veže jednog od ovih dana pre vašeg punoletstva. Da li ste razmišljali da ćete sa petkom biti slobodni Vertovog starateljstva?" „Šta to znači? 0, to ne ide tako, rođače! Kapetan Odli je častan čovek nesposoban za takvu niskost." „Novac može da natera čoveka na očajne mere o kojima vi nemate pojma. Vert je pokušao nekoliko puta da ugrozi Rerijev život. To znate da je istina!" „Ne. Ne znam da je to istina. Ne mogu da mislim - moja glava kao da je prazna.

Moram sačekati dok vidim Rerija. Da li je to daleko?" „Ne poznajete mesto. Nekoliko milja je zapadno od Henfilda. Slučajnim okolnostima sam ga pronašao - ali neću da vas zamaram svim tim pojedinostima."

Nije više govorila, njen razum je bio savladan; mogla je samo da se nasloni u svom uglu, pokušavajući da se seti šta bi moglo da dokaže i ne dokaže njegove optužbe. Gledao ju je sažaljivo, ali kao da je razumeo njenu potrebu za ćutanjem.

Jednog trenutka reče kao prisiljen: ,,O da sam mogao da vas poštedim! Ali nisam mogao."

Pokuša da mu odgovori ali je glas izdade. Okrenu se iako ne vi-devši ništa, poče da gleda napolje.

Kola su se brzo kotrljala samo zadržavajući se na trošarinama. Džudit je jedva bila svesna daljine, ali kad su ostavili trošarinu i skrenuli neravnim putem trže se. bezizrazno pogleda rođaka. Imamo li još dosta? Mora da smo dosta prešli. Zar ne treba da promenimo konje?" „Nije potrebno. Ovaj par će izdržati jer su kola laka. Imamo samo deset milja još.

Jedan sat i mi ćemo stići. „Ako nađem Perija - živog, sve ostalo može i mora da se podnese. Oprostite što sam ćutala. Ne mogu o tome da govorim."

Pritisnu joj ruku. „Razumem. Kad stignemo imaćemo vremena za sve što mora da se kaže."

,,Je li - je li lord Vert tamo?" „Ne, on je u Londonu. Ne morale se bojati da ćete ga sresti." „Ali zašto je - zašto je Reri na tom mestu o kojem govorite? Ako je sve istina što kažete, kako je on onda živ? Sigurno..." „Uskoro ćete saznati."

Ućutala je. Kola su se truckala po vijugavom putu između visokih, nepotkresanih živica; miris sena je lebdeo u toplom vazduhu; povremeno bi ugledala polja na plavoj pozadini brda u daljini. Kako su ulazili sve dublje osećala je da je na domaku Peregrina, umrtvljenost koja je gušila njen mozak prede u nestrpljenje. Okrenu se ka rođaku: ,.Da li ćemo ikada stići? Zašto niste promenili konje na pola puta?" „Skoro smo tamo."

Posle pet minuta umorni konji prođoše kapiju i izlivenim putem između polja obraslom u korovu stigoše do poveće kolibe šćućurene na kraju puta. Opkoljena ograđenom baštom i gomilom kućeraka. Nekoliko kokošaka i jedna svinja je rila između kupusa pozadi. Džudit se nagnu da bolje vidi i iznenađena se okrenu rođaku. ,,Ali ovo nije ništa sem seljačke kolibe. Zar je Peri ovde?"

On otvori vrata i spusti stepenice za nju. Nije mogla da čeka već skoči i gurajući kapiju brzo pođe prema kolibi.

Vrata se otvoriša pre nego što je zakucala. Jedna stara žena s čupercima sede kose, praznog pogleda koji se često sreće kod veoma gluvih osoba. Pokloni se i u jednom dahu je zamoli da ude i izvini što ne čuje dobro.

Džudit se okrenu rođaku, namršti se i oštro upita „Peregrin?"

Uhvati je rukom koja se tresla. „Uđite rodako. ne mogu na pragu da vam objašnjavam."

Vide kočijaša kako vodi konje u jednu od staja, oči joj potamne-še od sumnje. „Gde je Peregrin?" „Za ime Boga, Džudit, uđimo. Sve ću vam reći ali ne pred ovom ženom."

Pogleda ženu koja je još držala vrata, klimala glavom i smešila se i prede preko praga u uzak hodnik s nekim stepenicama u dnu i vratima sa strane. Bernard Taverner otvori vrata u prostranu sobu niske tavanice s prozorima sa svake strane koja je izgleda bila dnevna soba. Džudit odsečno uđe i sačeka da zatvori vrata. „Peregrin nije ovde?"

On mahnu glavom. „Ne. Nisam imao drugog načina da vas dovedem. Nemojte me svirepo osuditi! Da vas prevarim prividno bez osećanja bila je najbolnija stvar od svega! Ali vi nikad ne biste pošli. Otišli biste sa Odiiem u grad. podvalili bi vam i naterali da se udate za njega. Morate - moraćete da mi oprostite!" „Gde je Peregrin?" Prekinu ga. ,,Verujem da je mrtav. Ne znam. Da li mislite kad bih znao da vas ne bih odveo njemu? Vert je svršio s njim,,." „Vert! Ne, ne, Vert! Pitam vas! Šta ste uradili sa Rerijem? Odgovorite mi!" ,,Džudit. kunem vam se da ne znam više od vas šta se desilo s njim. Nisam umešan. Šta me se tiče Peregrin ili njegovo bogatstvo? Da li sam ikad lagao da mislite tako nešto o meni? Želim vas, želim vas od dana kad sam vas ugledao!

Nisam želeo da bude ovako, ali šta sam mogao, kakav mi je drugi način bio otvoren! Ništa što sam mogao da vam kažem ne bi vas odvratilo da odete sa Odiiem u London, a jednom kad ste u njegovim i Vertovim rukama, kakve nade sam imao da vas spasem od tog grešnog braka? Neprestano sam vas opominjao da ne verujete Vertu., ali vi niste hajali! Tad je došao Peregrinov nestanak i opet niste hteli da me slušate. Čak i tad ne bih preduzeo ovaj korak da nisam video specijalnu dozvolu kod Odlia. Znao sam, ako treba da vas spasem da budete žrtva Vertovih paklenih planova, moram drastično izdajnički da radim, ako hoćete - ali ipak zato što vas volim!"

Ona se spusti na stolicu pored stola i zaroni glavu u ruke. „Šta mari? Ne znam da li govorite istinu ili ne; nije mi stalo. Reri je ono što mi znači!" Ispruži ruke prema njemu: „Rođače, štogod da ste uradili mogu da vam oprostim ako biste mi samo rekli da Reri nije mrtav!"

On se spusti na kolena pored njene stolice. „Ne mogu da vam kažem. Ne znam.

Nisam ja uklonio Rerija. Možda nije mrtav, ako biste se udali za mene..." „Udala za vas! Nikad se neću udati za vas!"

Diže se i priđe prozoru i leđima okrenutim reče: ,,Morate se udati za mene."

Zurila je u njega. „Jeste li ludi?" ,,Nisam lud. Očajan!" „Ne." odgovori. Gledala je oko sebe kao da počinje da shvata značaj ove kolibe izgubljene u divljini. Posle nekoliko trenutaka mirnijim tonom reče: ,,Moram da pokušam da shvatite." „Razumem. Razumem zašto nisam smela da ostavim poruku gdi Skeiergud. zašto niste menjali konje. Žena koja ovde živi - da li je plaćate?" „Da." „Nadam se da joj plaćate dobro." ,,Džudit, mrzite me zbog ovog, ali ne morate se plašiti mene, obećavam vam." „Grešite, ne bojim vas se!" „Nemate potrebe. Želim da budete moja žena..." ,,Da li biste voleli da sam vaša žena da nemam bogatstvo?" zajedljivo zapita. „Da. O, neću da poričem da mi ne treba vaš novac, ali ljubav prema vama je stvarna. Suviše stvarna da mi dozvoli da učinim nešto što bi vas okrenulo protiv mene. Svestan sam koliko sam pokvario ovim korakom kad sam ga preduzeo. Na meni je da pokažem u kakvom vas poštovanju držim. Neću se usuditi ni da vas dotaknem bez vašeg dopuštenja, čak iako moram da vas ovde držim dok ne obećate da će te se udati za mene." „Nećete dobiti obećanje, uveravam vas." „0, vi ne razumete. Niste razmislili! Biću primoran da vam istaknem - Moram to uraditi! Džudit, da li znale da dve nedelje - ne-delja dana - provedena u mom društvu, sakrivena od prijatelja, učiniće nemoguće da me odbijete? Vaš dobar glas bi bio toliko upropašćen da će vam čak i Vert savetovali da se udate za"mene!

Prostim recima, rođako..."

Jedan glas s druge strane sobe hladno se umeša: „Ne treba da govorite prostim rečima, g. Taverneru. Rekli ste dovoljno da se kompromitujete."

Džudit kriknu i okrenu se. Erl Vert sedeo je opkojačivši prozor u dnu sobe. Bio je u jahaćem odelu. i nosio je rukavice i bič u jednoj ruci. Kad je Džudil skočila sa stolice on prebaci i drugu nogu i brzo uđe u sobu, bacajući rukavice i bič na sto. „Vi!" Reč izlete iz bledih usta Bernarda Tavernera. Obrnuo se na zvuk erlovog glasa i stajao jedan trenutak ljuljajući se na vrhovima prstiju, sevajući očima preko sobe pre nego što skoči.

Vrisak užasa gđice Taverner se prolomi sobom, ali pre nego što je zamro na njenim usnama sve je bilo gotovo. U jednom trenutku izgledalo je da će ga njen rođak ubiti, u drugom Bernard Taverner pade od jakog udarca u bradu. Ležao je na podu pored prevrnute stolice, a Erl stajao iznad njega stegnutih pesnica, pogleda takvog da je gđica Taverner potrčala i uhvatila ga za ruku. „O, ne! Ne smete! Lorde Vert, molim vas..."

Pogleda je i izraz koji ju je uplašio nestade iz njegovih očiju. „Oprostite, Klorinda, zaboravio sam vaše prisustvo. Možete da ustanete g. Taverneru. Završićemo ovo kad gđica Taverner ne bude tu."

Bernard Taverner se s mukom podiže na lakat i polako na noge, teško se oslanjajući na zid i pokušavajući da dođe sebi. Erl diže stolicu i dade je gđici Taverner. „Dugujem vam izvinjenje. Imali ste neprijatno jutro i bojim se bilo je zbog mene." „Peregrin - on kaže da ste kidnapovali Peregrina!" „To obaveštenje je verovatno jedino tačno."

Ona preblede. „Tačno!" ,,Savršeno tačno", i podsmešljivo pogleda Tavernerovo lice. „Ne razumem! Oh, niste to mogli uraditi!" ,,Hvala Klorinda ali činjenica je da jesam."

Pogleda rođaka i vide kako užasnut gleda u erla ne verujući. Ustade. ,,Oh, šta to govorite? Gde je Peri? Za ime Boga recite mi, jedan od vas!" „Do sada je Peregrin verovatno u Marin Parejdu. Nemojte biti iznenađeni, g.

Taverneru; niste valjda ozbiljno mislili da ću dozvoliti da mog štićenika odvedete u Zapadnu Indiju." „Marin Parejdu! Zapadna Indija! Oh. ne. ne! Bernarde!" ponavljala je Džudit.

Brenard Taverner pređe rukom preko očiju. ,,To je laž! Nisam ja uklonio Peregrina!" „Ne", složi se Erl. „Učinili ste sve, samo niste računali na mene. Međutim možete se utešiti da vaš pažljiv dogovor nije bio uzaludan. Kapetan je, te vrlo sumnjive lađe nedaleko od Lansinga. bio zadovoljan da primi Tajlera mesto Peregrina. U stvari, sumnjam da je i primetio kako je razmena prošla. Bio sam siguran da ne očekujete da se Tajler vrati u Brajton. To bi bilo suviše opasno. Tako sam bezbedno resio da uklonim njega tačno onako kako ste mislili da uklonite Peregrina. ,,Lorde Verte, možete pokušati da natovarite tu nakaznu priču na mene. Ali teško ćete je dokazati."

,,Možda bih teško mogao da dokažem da niste na silu odveli gđicu Taverner danas. Ta greška rasuđivanja, dragi moj gospodine, omogućila mi je da lako dokažem ostalo i uveren sam da nećete otežavati da pružim dokaz Velikom Sudu."

Gđica Taverner opusti se na stolici. „Sve one druge pokušaje -ste učinili? Ali dvoboj! To bar nije vaše delo!'' „Žao mi je što moram da vas razočaram, ali dvoboj je bio prvi pokušaj g.

Tavernera da ukloni Peregrina. Moj paž mi je doneo tu vest, koji je, srećnom okolnošću bio u Kok-Pit-Rojalu kad je izbila svađa između Peregrina i Farnabija.

Uzgred budi rečeno, gđice Taverner. sumnjam da će doktor prepoznati vašeg rođaka, prilično sam uveren da će prepoznati mene." „Znači vi ste zaustavili dvoboj? Oh. kakva sam bila budala! Ali niste mi rekli! Zašto ste me pustili da mislim da je to moj rođak uradio?" „Imao sam nekoliko razloga, i sve dobre."

Bernard Taverner mehanički popravi svoju kravatu. Pođe prema praznom kaminu i nasloni se na policu iznad. Ružna modrica mu je već unakazila lice.

Izgledao je potresen, ali nastavi svojom uobičajenom mirnoćom: „Molim vas. nastavite! Imate živu maštu, ali mislim da će svaka porota tražiti tačnije obaveštenje pre nego što me osudi na tako divlji zločin. Vi me optužujete da sam udesio taj dvoboj, ali me zanima kakav dokaz biste ponudili Velikoj Poroti." „Da sam mogao da dam dokaz vi ne biste bili na slobodi danas, g. Taverner."

Džudit je gledala u erla. „Kada ste posumnjali da je dvoboj delo mog rođaka?" „Gotovo odmah. Možda se sećate da ste mi kazali kako je Peregrin ušao u rđavo društvo. Spomenuli ste Farnabijevo ime i setih se da sam jedno dvaput video vašeg rođaka s Farnabijem. U to vreme jedino sam sumnjao da verovatno postoji zavera da mu dignu novac na kartama. Resio sam to jer sam Peregrina uplašio da ću ga vratiti u Jorkšir ako nađem da ima dugova časti preko dozvoljene sume. Mislio sam takođe da diskretan uvid u finansijsko stanje g. Tavernera nije na odmet.

Priznajem da sam bio daleko od sumnje i nesmotreno dozvolio da se veri sa gđicom Hariet Ferford. Uradivši to doveo sam njegov život u opasnost. Dok je Peregrin samac nije potreba da ga se resi bila hitna. Mislio sam da će vaš rođak pre nego što ukloni dečaka osigurati vašu ruku, da nije bio primoran. Veridba ga je naterala da radi brzo. G. Farnabi je trebalo da ubije Peregrina u dvoboju, i mogao je i uspeti da je izabrao manje javno mesto da mu naturi svađu. Kad sam od mog paža čuo. tražio sam doktora koga je Ficdžon mislio da uzme. Ostalo je bilo prosio." ,,Strašno, užasno! Od tog dana Peregrin je bio u opasnosti." „Ne baš. Od tada je bio pažljivo praćen. Verujem da Ned Hinkson nije bio vaš ljubimac, gdice Taverner. ali priznaćete da je njegovo brzo učešće na Finčli Komonu prošle godine, nadoknadilo njegovo nemanje veštine kao konjušara. On je po zanatu bokser, i mada verujem da je moj paž, oštar sudija - sumnjao u njegovu sposobnost da će zablistati u ringu, osećam da će sa dobrim učiteljem biti vrlo dobar."

,,Hinkson! Kako sam bila slepa!" „Znam da je bio pokušaj na njega na Finčli Komonu", reče prezrivo g. Taverner. „Da li se i to meni pripisuje?" „Sasvim sam siguran da može, ali sumnjam da bi porotu zanimalo. Mogli bi se zainteresovati za jedan ćup burmuta kojeg još imam kao i na njegov uticaj na zdravlje.

Bernardova ruka se zgrči. ,,Bojim se da vas uopšte ne razumem. mi lorde." ,,Da li? Da li ste se ikad pitali zašto taj burmut nije uticao na Peregrina? Priznajem da ste imali izveslan plan da otrujete svog rođaka sredstvom u kojem sam ja ekspert; ali trebalo je da imate u vidu da ako bi u mene posumnjali da sam zgotovio burmut. ako bi se ikada otkrilo da je otrovan, postojala je jaka verovatnoća da ću ja biti prva osoba koja to može da otkrije. Okolnost, da je mešavina jako zamirisana bila mi je dovoljna da posumnjam. Našao sam priliku dok je Peregrin bio u mojoj kući da uzmem malo burmta iz burmutice. Bilo je teško ustanoviti tačne razmere tri vrste koje su upotrebljene. ali verujem da sam prilično uspeo. U svakom slučaju Peregrin nije osetio razliku." „Njegova bolest u vašoj kući!" povika Džudit ,,Onaj kašalj! Bože, je li moguće!" ,, O, da. Mirisan burmut je odavno bio sredstvo za trovanje. Sećate se gđice Taverner, da sam pronašao izgovor da pošaljem Hinksona u ulicu Bruk dok ste bili u Vertu." „Da, hteli ste ugovor za kuću." „Uopšte ne. Hteo sam ostatak Peregrinovog burmuta. Rekao mi je gde drži ćup i Hinkson je lako našao zgodu da u njegovoj garderobi zameni sličnim kojeg sam mu dao. Docnije kad sam bio u gradu, posetio sam glavne radnje sa burmutom u celom Londonu - zamorna stvar, ali mi se isplatilo. Ta specijalna mešavina nije obična. U decembru samo tri takve su prodate u gradu. Jednu je kupio lord Edvard Bentink kod Fribur i Trejera. drugu je prodao Vishart vojvodi od Saseksa, a treću je prodao Pontet u Pel Melu gospodinu koji je na licu mesta platio, poneo sa sobom i nije ostavio ime. Opis tog gospodina koji mi je ljubazan prodavač dao. bio je tačan ne samo da mene zadovolji, već da pretpostavim kako bi bez velike teškoće prepoznao kupca, u slučaju potrebe. Da li mislite da bi porotu ovo zanimalo, g. Taverneru?"

Bernard Taverner se i dalje grčevito držao za policu i avetinjski se nasmeja. „Zanimalo - ali ne ubedilo, lorde Verte." „Vrlo dobro. Moramo preći na vaš sledeći i poslednji pokušaj. Priznajem da ga možda ne biste preduzeli da vas nije utvrđen datum Peregrrinove ženidbe naterao da se odmah otresete njega. Bili ste pod pritiskom, g. Taverneru. i suviše očajni da razmislite da bih se i ja mogao umešati. Od onog trenutka kad ste doznali datum Peregrinovog venčanja, niste napravili korak, a da ja o tome nisam bio obavešten.

Sumnjali ste na Hinksona, ali Hinkson nije bio osoba koja vas je pratila. Imali ste za petama mnogo poznatiju osobu, koju znaju kao mene samog. Jednom ste mu bacili šiling što je držao vašeg konja. Zar ne prepoznajete mog paža kad ga vidite, g Taverneru?"

Bernard upre oči na erla. proguta ali ne reče ništa.

Erl uze malo burmuta. ,,U celosti, verujem da je Henri uživao. Bilo je malo ispod njegovog dostojanstva, ali on je jako privržen meni. Daleko sigurniji, g. Taverneru nego vaši nesposobni najamnici - i slušao me je bez pogovora da vas ne ispusti iz vida. Bili biste iznenađeni njegovom snalažljivošću. Kada ste se vozili u Nju Soram da se pogodite sa vašim pomorskim prijateljem, poveli ste Henrija s vama šćućurenog u mestu za prtljag. Njegov opis tog načina putovanja je bogohulan ali vrlo živopisan. Međutim predvideo sam. Vaša prva stvar je bila da uvedete novu osobu u Peregrinovo domaćinstvo - malo nepromišljen čin, ako mogu da kažem.

Bilo bi mudrije da ste istupili tada, dragi moj gospodine. Trebalo je da sami uklonite Peregrina. Dobro, sredili ste da se Peregrin prebaci u lađu. Da li je tada trebalo da ga bace u vodu? Bilo bi zanimljivo znati kakva sudbina čeka Taj-lera.

Verujem da će se to desiti. Njegova je dužnost nesumnjivo bila da savlada Peregrina u pogodnom trenutku za vreme vožnje u Verding i da ga preda kapetanu te lađe. Da bi bio sigurniji Tajler je pokušao da napije Hinksona pre nego što krene. Ali Hinkson ima jaču glavu nego što mislite da je moguće i umesto da ostane pod stolom došao je kod mene. Presreo sam Peregrina na Vest Klifu zahtevao da dođe mojoj kući radi nekog posla. Čim sam ga imao pod krovom dao sam mu vino sa opojnim sredstvom, dok je Henri isto uradio Tajleru. Hinkson je odvezao Tajlera na sastanak, rekavši vam da je uradio svoj deo i da će se sastati s vama u Londonu. Peregrina smo izneli iz kuće i ukrcali na moju jahtu koja je ležala u zalivu Nju Sorama." ,, O, kako ste mogli? Šta je morao pretrpeti!"

Nasmeši se. ,,Čarls se osećao slično kao vi sada, gđice Taverner. Srećom, nisam tako mekog srca. Peregrin nije ništa podneo sem jake glavobolje, i nedelju dana plovidbe po odličnom vremenu. Nije mislio da je u opasnosti, jer sam kapelanu dao pismo da mu se preda čim dođe sebi." „Mogli ste mi reći!" ,,Mogao sam. da nisam imao jarku želju da se vaš rođak izda. I u tom cilju napustio sam Brajton. Čarls je uradio ostalo. Naveo je g. Tavernera da poveruje zar nije. dragi moj gospodine? - da smo on i ja smislili plan da vas dovedemo u London i tu vas prisilimo da se udate za jednog od nas. Ispuslio je specijalnu dozvolu pred nosem g. Tavernera i ostavio ostalo njegovoj pronicljivosti. Uplašili ste se, gospodine, baš onako kako smo naumili, i uradili ste ovo kao posledicu.

Igra je završena." „Ali vi?" pitala je zbunjeno Džudit. ,,Gde ste vi bili lorde Vert? Kako ste znali da će me rođak dovesti ovamo?" „Nisam znao. Ali Henri je izvestio Čarlsa da je vaš rođak napustio Brajton u subotu uveče, Čarls mi je odmah javio i vratio sam se u Brajton u nedelju uveče gde sam bio sve vreme i čekao da vaš rođak krene. Henri vas je pratio do pošte jutros, video vaš susret sa g. Tavernerom i dotrčao da mi kaže. Mogao sam da vas stignem bilo kada da sam hteo."

„O, to nije pošteno!" Povika besno gđica Taverner. „Trebalo je da mi kažete!

Vrlo sam vam zahvalna na svemu, ali ovo,,." Ustade sa stolice zagrejana i pogleda rođaka. Još je stajao ispred kamina, ukočenog lica skoro bez krvi. Strese se. ,, Ja sam vam verovala. Sve vreme ste pokušavali da ubijete Peregrina, a ja verovala kako ste naš prijatelj. U mog strica sam sumnjala, ali u vas nikad!"

Prigušenim glasom reče: ,,Štogod da sam učinio, moj otac nije umešan. Ništa ne priznajem. Uhapsite me, ako hoćete. Lord Vert ima još da dokaže svoje optužbe." „Ne mogu da vam odgovorim. Vaša ljubaznost, vaše poštovanje prema meni. sve lažno! Užasno je!" „Moje poštovanje prema vama nije bilo lažno!" reče promuklo. „To je bilo stvarno. Postalo tako - ali ne vredi govoriti!" ,,Da ste bili u tako očajnoj situaciji zbog novca, zar niste mogli da nam kažete? Mi bismo bili srećni da vam pomognemo u nevolji!"

Trgnu se. ali Erl najhladnijim tonom dodade: „Moguće, ali postojalo je pitanje šta ću ja da kažem o tome, moja štićenice. Sem toga ni sa bogatstvom od dvanaest hiljada funti godišnje da ga kuša ne bi g. Taverner bio zadovoljan. Mogu li da vam predložim da prepustite stvari meni, gdice Taverner? Više se nemate čega plašiti od vašeg rođaka i ne možete prijatno da produžite ovaj razgovor. Videćete da je kočija koja treba da vas odveze do Brajton već stigla. Želim da izađete i da me ostavite da završim ovu stvar na svoj način,," „Zar nećete poći sa mnom." „Morate me izviniti. gđice Taverner. Imam nešto da završim ovde."

Dozvoli mu da je otprati do vrata, ali kad ih je otvorio, stavi ruku na njegovu i šapatom reče: „Ne želim da ga uhapse." „Možete bezbedno sve meni prepustiti, gdice Taverner. Neće biti skandala."

Ponovo pogleda svog rođaka zatim u erla. „Vrlo dobro. Ja - ću krenuti. Ali ja - ja ne želim da se povredite, lorde Vert."

Mračno se nasmeja. „Ne treba da se plašite, dete moje. Neću bi,.AIi,,." „Idite, gđice Taverner."

Gđica Taverner prepozna rešenost u njegovom glasu, posluša ga.

Zaleče kočiju sa erlovim grbom kako je čeka ispred kolibe. Uđe i nasloni se na jastuke. Krenu, zatvori oči i poče da razmišlja. Od događaja poslednjih sali i udarca da je njen rođak zlikovac, nije mogla lako da se oporavi. Vožnja do Brajtona koja joj je izgledala bez kraja jutros, sada nedovoljno kratka da sredi svoje misli. Bila je uzbuđena, biće potrebni sati i sati da se smiri i primi srećnije utiske.

Kočija je doveze glatko do Brajtona i nađe Peregrina kod kuće. Bacila mu se u zagrljaj i prenapregrnute svesti nađe oduška u suzama. ,.Oh, Reri, Reri kako si pocrneo!" ,,Nema razloga da plačeš zbog toga", pitao je prilično iznenađen. ,, O, ne, ne, samo sam zahvalna!" i nasloni obraz na njegovo rame.

23

Ako je Džudit očekivala da će naći brata besnog zbog postupanja koje je pretrpeo, pogrešila je. Sjajno se proveo. „Ništa nije slično!" stalno je ponavljao. „Moram imati sopstvenu jahtu. Ako Vert ne pristane biće to najveća sramota! Ubeđen sam da će Hariet voleti iznad svega. Želeo bih da je Vert ovde večeras, ne shvatam zašto nije. Evans - on je Vertov kapetan, znaš; prvoklasan čovek! - Evans kaže da imam velikog dara. Ni najmanje mi nije bilo muka - u utorak smo imali priličnu buru. Ali meni nije bilo ništa. Nikad bolje u životu!" „Ali Peri kad si se probudio posle opijenosti, zar nisi bio uplašen?" „Ne, zašto bih? Imao sam đavolsku glavobolju, ali lo je ubrzo prošlo i Evans mi je predao Vertovo pismo." „Kakvo je bilo tvoje osećanje kad si ga pročitao. Rekao ti je sve?" „ O, da! Bio sam zapanjen! Ali. znaš. posle njegove drskosti kad se umešao u dvoboj nije mi se više dopadao naš rođak. „Ali Peri, nije se on umešao! On je..." ,,Da, tačno. zaboravio sam. Ali svejedno. Smatrao sam ga bednim čovekom već nekoliko meseci." ,,Nismo cenili zaštitu lorda Verta kao što je trebalo. Da smo imali više poverenja u njega, bili ljubazniji, možda te ne bi sklonio, ili,,." ,,Bože, ne mari! Presrećan sam što je to uradio, jer nikad nisam bio na moru u životu! Ne bih to propustio za ceo svet! Pravo da ti priznam, nisam nimalo voleo da se iskrcani, sem. naravno, da vidim tebe i Hariet. Međutim, odlučio sam da imam svoju jahtu, samo što će mnogo koštati i bojim se Vert neće hteti da čuje za to." „Želela bih" dodade prilično jetko ,,da usmErlš misli u valjanijem pravcu! Prema lordu Vertu smo mnogo obavezni! Bez njegove zaštite, mislim, mi bismo pre svega napravili haos." „Istina je, časna reč! Uveravam te da mi se dopada. Nikad ga nisam mrzeo onoliko koliko ti. mada je često bio preterano neprijatan."

Džudit se zacrvene. ,,Da. u početku nije mi se sviđao. Okolnost našeg,,." „Bože, nikad neću zaboraviti dan kad smo došli u Kavendiš Skver i doznali da nam je on staratelj! Bila si bcsna kao ris!" „Tu uspomenu bi trebalo zaboraviti! Ponašanje lorda Verta nije - nije uvek pomirljivo, ali u ispravnost njegovog ponašanja ne možemo da sumnjamo.

Dugujemo mu zahvalnost. Reri."

,,Svestan sam toga. Rođak nas je potpuno zaveo. A da me opije i stavi na svoju jahtu - Bože, mislio sam da hoće da me ubije kad mi je silom sipao vino u grlo! - bio je to dobar posao! Nisam imao pojma da će mi se toliko dopasti more! Evans je bio na velikoj muci da ne budem ljut, ali, Bože, rekao sam, nemojte misliti da ću plivati na obalu! Vreme je bilo više nego lepo!"

Gđica Taverner uzdahnu i napusti borbu. Peregrin je nastavio da govori o doživljajima na moru dok nije došlo vreme za krevet. Džudit se mogla samo radovati da kad ujutru Peregrin ode u Verding. dalji opisi talasa, iznenadnih udara vetra i slabljenja, usmeravanja. spuštanja jedra će pasti u deo gđici Ferford, a ne njoj. Bila je to žalosna misao. Mogla se zakleti dan pre toga. kako ne bi mogla podneti da ga ispusti iz vida ako joj se vrati, a sada posle tri sata u njegovom društvu bilo je dovoljno da sa zadovoljstvom čeka da ode posle doručka. Ćak i kad nije pričao o svojim doživljajima njegov govor je bio začinjen morem. Prazna flaša vina je bila pomorski oficir, pevao je pomorske pesme glasno i pogrešno po celoj kući da je čak i gđu Sketergud udaljio i do jedanaest sati u četvrtak obe dame su nestrpljivo čekale da krene za Verding.

Gđica Taverner sede da čeka svog staratelja. Nije došao. Samo ju je kapetan Odli posetio tog jutra. Džudit je što je mogla nehatnije pitala da li je njegovo gospodstvo u Brajtonu. i dobila ovaj odgovor. „Đulian. da ovde je, ali mislim nećete ga videti danas. Jork je stigao juče u Brajton."

Gđica Taverner koja se smatrala da su njeni zahte-vi isti kao vojvode od Jorka samo hladno dodade: „Zaista" i skrenu razgovor.

Vert se nije pojavio na balu te večErl ali kad se vratila kući Džudit nade pisamce na stolu u holu. Slomi pečat i željno raširi jedan list.

Old Stepi, juni 25. 1812 Draga gđice Taverner. - Biće mi čast da vas posetim sutra u podne, ako vam to odgovara, da bih vam predao dokumenta koja su mi bila poverena za vreme mog starateljska.

Vaš, itd Vert

Gđici Taverner se steže srce, pročita ga i polako savi. Gđa Sketergud videvši je nerspoložena nadala se da nije primila loše vesti. „O, ne, ne!"

Za vreme doručka kuća ožive pojavom Peregrina. koji se vratio iz Verdinga tako rano da poželi sestri srećan rođendan. Smatrao je da je jako dobar brat što se setio, i doneo bi joj poklon da ga je Hariet ranije podsetila. Ipak, izaći će posle doručka i ona može da izabere, što je, naposletku. mnogo bolja stvar. Divio se suncobranu od tamne svile kojeg je gda Sketergud poklonila, i nije bilo potrebno pitati ko joj je poslao ogroman buket ruža „Dolaze od Odlia, kladim se."

,,Da', složi se Džudit s vidnim nedostatkom oduševljenja. „Imam i pismo od strica. Možeš ga pročitati, ako hoćeš. Bolno je; čovek mora da ga žali. Izgleda da je znao samo jedan deo onoga što je naš rođak nameravao." ,,Dobro, nemojmo o tome da mislimo. Najzad smo se otarasili njih. Zamisli samo!

Vert je ispričao ser Džefriju celu stvar kad ga je video u gradu. Ser Džefri smatra Verta vrlo podnošljivim čovekom." Nasu sebi solju kafe. „Sad šta bi volela da radiš danas? Treba samo da kažeš, stojim ti na raspoloženju. Hoćeš li da odemo do Luisa? Mislim da ima neki zamak ili tako nešto, da se vidi."

Dirnuta njegovom pažnjom toplo mu se zahvali. „Lord Vert dolazi da me vidi u podne. Trebalo bi da ostaneš kod kuće sa mnom. Želećeš da mu se zahvališ za sve što je učinio." „Svakako. Biće mi drago. Hoću da razgovaram s njim o jahti." Nešto pred podne, Peregrin koji je sedeo kod prozora u salonu i posmatrao prolaznike izjavi da se Vert približuje. ,,Draga moja Džudit. samo pogledaj kaput. Pitam se da li ga je Veston sašio. Pogledaj kako mu stoji preko ramena!"

Gđica Taverner odbi da se naginje kroz prozor i zamoli brata da se povuče.

Umesto toga Peregrin mahnu da privuče Vertovu pažnju i kad je Vert digao glavu, bio je zanesen njegovom kravatom. Okrenu se sestri. „Nije me briga ako me popreko pogleda, moram znati kako veže kravatu!"

Za to vreme Erl je kucnuo na vrata i njegovi koraci su se čuli na stepenicama.

Peregrin mu izađe u susret. ,,Izvolite, gospodine! Oboje smo ovde! Kako ste? Vi ste najsposobniji čovek. znate! Moja glava kad sam se probudio! Moja usta lakođe!

Ništa slično nisam oselio!" „Je li bilo vrlo loše?" pitao je Erl i polako se popeo. „ O, gore od svega! Ali se ne žalim, sjajno sam se proveo! Uđite u salon! Moja sestra je tamo. a ja imam nešto posebno da vam kažem. Džu, ovde je lord Vert."

Gđica Taverner koja se iz nekog razloga, samo njoj poznatog, iznenada se udubila u svoj vez, ostavi ga na stranu i ustade. Rukova se sa erlom ali pre nego što je išta rekla. Peregrin nastavi. „Želeo bih da mi kažete, gospodine, kako nazivate taj način vezivanja kravate? Đavolski je vesto!" „Ne zovem ga nikako. To je moj način. Nadam se da se ne osećate mnogo gore zbog vašeg doživljaja, gđice Taverner." „ O, vaš način! To znači da će kroz nedelju dana biti uveliko u modi. Je li teško?" ,,Da. Je li to ta posebna stvar koju si mi hteo reći? Vrlo sam polaskan." ,, O, ne. Nije to. Morate znati da sam se zaneo morem - nikad u životu nisam bio na jahti i nisam imao pojma kako je to. Takva udobnost u tako malo mesta! A zatim jedriti, znate! Evans smatra da imam prirodnog dara za to. Šteta što sam morao da se ubrzo iskrcam, pošto ima vrlo mnogo stvari koje još nisam naučio."

Erl kao da se usredsredio na gdicu Taverner, ali na to okrenu glavu zabavljen. „Zar ima? Dobro, milo mi je što znam da me nećeš izazvati na dvoboj (kao što si jednom) što sam te ukrcao na jahtu."

„Izazvati na dvoboj! Gospode Bože, ne! Naravno, ne kažem da bih svojevoljno otišao da ste zahtevali. zato što tad nisam znao ništa o moru ali to je promenjeno sad, i ja sam vam veoma zahvalan." ,,Lorde Vert", umeša se Džudit. Peri i ja osećamo da vam dugujemo izvinjenje što se nismo prema vama ponašali sa izvesnim poverenjem, koje..." „Ja nisam", pobuni se Peregrin. ,,Nikad nisam osetio nepoverenje Džu. To si bila ti. Sve što sam ikad rekao bilo je - ali to nema nikakve važnosti!" „Sve što si rekao o meni bilo je da sam najneljubazniji čovek koga poznaješ" Otvori burmuticu i ponudi je Peregrinu.

Peregrin ga pogleda kao da ne može da veruje svojim očima. „Nikad to niste učinili ranije, gospodine." „Danas sam u vrlo povoljnom raspoloženju", objasni Erl. Sestra ugrabi priliku da govori, kad je Peregrin iznenađen čašću da se posluži iz erlove burmutice. zastao. „Lord Vert zna da su mnogi meseci prošli od kako sam bila budalasta i nisam imala poverenja u njega." „Lord Vert je zahvalan gđici Taverner."

Stidljivo podiže oči i vide da se i dalje zabavlja. Pogledavši Peregrina sa ukorom nastavi. „Da smo više obraćali pažnju na vas možda, možda mere koje ste preduzeli za Peregrinovu sigurnost ne bi bile potrebne. Smatram da vam dugujemo izvinjenje i zahvalni smo na vašoj brizi, zar nismo Reri?" „Naravno da jesmo" i Peregrin otkloni nešto burmuta sa rukava. „I to neverovatno mnogo, i ja više od moje sestre, gospodine, što ste me uklonili na svoj način, jer nikad u životu ne bih ni pomislio da idem na kružno putovanje. To se ne može porediti. znate, jer jedrenje nadmašuje i trke u kolima. Volim ga više u svakom slučaju." ,,Nadam se da ćeš ga raditi bolje." ,,Pa, verujem da hoću. I ovo je ono što sam hteo da vas molim. Ništa me neće zaustaviti dok nemam svoju jahtu! Molim vas ne recite, ne! Mislim da to hoćete da kažete, ali samo razmislite! To znači da ću morati imali veći džeparac, lu sigurno ne možete da se protivite. Hariet bi išlo volela! Rekao sam joj kako će biti oduševljena i odmah se složila. Ali morate mi uskoro dati odgovor, jer Evans zna istu takvu lađu koja bi mi odgovarala - s dve katarke. sjajna mala lađa koja se samo zamisliti može. on kaže,,. ona je u Sauthemplonu. Zaboravio sam čija je, ali treba da se privatno proda, i Evans misli da bi je trebalo odmah uzeti pre nego što se raščuje. I Evans ima rođaka koji je kao rođen da njom upravlja. On kaže..." „Peregrine", prekide ga Erl, .,da li znaš gde ćeš naći Evansa?" „Pa, biće na palubi Simju, mislim." ,,Ne. Ovog trenutka je negde u gradu. Verovatno kod Kraun i Enkora" a ako ne tamo, onda kod Grejhaunda. Siguran sam da ćeš ga naći ako pažljivo pretražiš Brajton. I kad ga nađeš, prenesi mu moju poruku da ću mu biti zahvalan ako te kidnapuje i povede na dugačko kružno putovanje." ,, O, neće morati da me kidnapuje, mogu to da vam kažeml Ali da li mogu da imam jahtu?" „Možeš i deset jahti, ali samo idi!"

,,Znao sam da ćete se složiti", blistao je Peregrin. „Nisam našao ni jedan razlog zašto ne biste! A da li mislite da bi Evansov rođak..." „Da. Ubeđen sam da će Evansov rođak biti kao rođen za to! Bolje kreni i razgovaraj sa Evansom pre nego što napusti Brajton."

Peregrin je bio kao gromom pogođen tim predlogom. „Tako mi svega, sjajna ideja! Moraću odmah to da uradim, ako mi ne zamerite što vas napuštam?" „Podneću. Nemoj gubiti vreme!" ,,Dobro, bolje da odmah idem. I kad razgovaram sa Evansom vratiću se da vam kažem." ,,Velika hvala. Očekivac'u te. budi siguran."

Gđica Taverner se okrenu da sakrije smešak i posle obećanja da će posetiti erla kasnije uveče Peregrin se oprosti.

Erl pogleda Džudit. malo podiže obrve. ,,Vidim da se vi, a ne Peregrin morate ljutiti zbog kidnapovanja. Zaista nisam imao pojma da će izazvati ovakve uznemirujuće posledice. Neobično žalim." „Mislim, da treba žalili Harietu". nasmeja se. „Moram se setiti i izvinili joj se. Mogu li da vam čestitam na punoletstvu?" ,,Hvala. Možda ja treba vama da čestitam što ste se otarasili jedne dužnosti koja je verujem bila vrlo zamorna." „Da. primeti Erl zamišljeno. Mislim da niste nikad propustili priliku da se protivite mom autoritetu."

Ugrize se za usnu. ,,Da ste se prema meni ponašali sa više ljubaznosti - više obzira, ne bih to radila. Niste propustili trenutak da me ne naljutute." „Ali ja to ne bih uradio da iskušenje nije bilo veliko." „Verujem", hladno reče. „ Imate neka dokumenta da mi predate." ,,Imam, ali kad sam razmislio odlučio sam - sa vašim dopuštenjem - da ih pošaljem advokatu." „Zaista ne znam ko će da vodi moje stvari za mene." „To će biti dužnost vašeg muža." „Nemam muža." „Tačno, ali to se lako da popraviti. Sad kad ste slobodni od mojih kandži udvarači će poleteti u vašu kuću." „Vrlo lepo od vas. ali nemam želju da se udam za ijednog od njih. Priznajem da mi se to nije svidelo u ono vreme, ali docnije bila sam srećna što ste odbili da date pristanak. Što me podseti, Lorde Vert, na ono što želim da vam kažem."

Duboko uzdahnu i poče govor koji je spremila. „Nisam uvek izgledala svesna pažnje koju ste mi ukazali, ali znam sada da je uvek bila prisutna. Duboko sam vam zahvalna na vašuj dobroti za vreme,,." ,,Na čemu?" ,,Na vašoj dobroti", ukočeno ponovi. „Ali ja sam mislio da sam najodvratnija, najgnusnija, najgora živa osoba?"

Pogleda ga besno, ,,i jeste! Učtivost me je naterala da vam bar zahvalim na svemu što ste uradili, ali ako nećete ništa od toga, uveravam vas, da ne hajem!

Stavili ste me u užasan položaj kada ste ohrabrili mog rođaka da me otme; niste

imali ni najobičniju uljudnost da me posetite juče da vidite kako sam. napisali ste mi umesto loga odvartno pismo (i mogu da kažem da niste bili kod kuće rekli biste g. Blekaderu da to uradi da vam uštedi trud); i sad ste došli u jednom od vaših neprijatnih raspoloženja! Neću to da uradim, ali ću biti lako slobodna i reći ću vam da makoliko bili radosni što ste se oslobodili štićenice, ne možete biti tako radosni kao što sam ja."

Oči su mu se smejale. „Vrlo mi je žao što sam vas doveo u užasan položaj. Nisam juče došao jer ste bili još moja štićenica; nisam imao pojma da sam vam napisao odvratno pismo (i g. Blekader nije odsutan); i nisam u jednom od mojih neprijatnih raspoloženja. Ali vrlo sam srećan što sam se oslobodio svoje štićenice." „Znam to", Ijutito odgovori. ,,Mislim da možete, ali da li znate zašto, Klorinda?" „Ne zovete me tim imenom."

Uhvati je za ruke. Pokuša nevoljno da ga odgurne i okrenu glavu. ,,Zvaću vas kako ja hoću. Da li su sećanja na to još bolna?" „Užasno ste se ponašali!" odvrati tihim glasom. „Istina je, ponašao sam se užasno i od tada sam čekao da to ponovo uradim.''

Svako osećanje pristojnosti trebalo je da je nagna da se odupre. Zaista je porumenila kao ruža, i mada su se njene ruke pokrenule u erlovim bilo je to samo da mu vrati stisak njegovih prstiju. Jedan trenutak ju je gledao i tad je zagrli.

Gđa Sketergud, tiho uđe u sobu, ostade kao ukopana na pragu i zapanjeno pogleda svoju štićenicu u erlovom zagrljaju. Stajao je leđima okrenut vratima, i gđa Sketergud povrativši se na vreme od iznenađenja okrenu se pre nego što je njeno prisustvo bilo primećeno. „Da li sada znate zašto sam bio srećan da se oslobodim štićenice?'' „Oh, mislila sam da hoćete da se udam za vašeg brata", budalasto reče. „Zaista? I da li je ono odlučno flertovanje koje sam gledao bilo da mi pokažete kako hoćete da mi udovoljite? Šašavo dete! Zaljubio sam se u vas prvog trenutka kad sam vas ugledao." „Oh, užasno! Ja vas nisam volela nedeljama", reče puna grize savesti.

Erl je poljubi. „Čarobni ste!" „Ne, nisam. Isto sam neprijatna kao vi. Hteli ste da me bijete. Rekli ste to jednom, i verovala sam da ste tako mislili." „Ako sam rekao to samo jednom čudim se svojoj uzdržanosti. Zeleo sam da vas izbijem više puta i zamalo sam to uradio u - Kakfildu. Ali ipak mislim da ste čarobni.

Dajte mi ruku."

Gđica Taverner stidljivo podiže ruku i dotaknu erlov obraz. On je uhvati i pritisnu svoje usne na nju. Bojala sam se - posle Kakfil-da - da nemam više snage da vas privučem. Bila sam nesrećna! Nije bilo više one pažnje, niti onog naročitog obzira koji mi je bio tako potreban!" „Da ću vam zadati i jedan trenutak bola! Ali vaše reći u Kakfildu, ton kojim ste ih kazali, ubedile su me da ništa neće otkloniti onu odvratnost prema meni od onog prvog našeg susreta.''

Pogleda ga vragolasto. ,,Morate biti svesni koliko malo tananosti imam da se ne uzdržavam da vam kažem kako sam se posle nekoliko nedelja sećala tog susreta i želela da se vaš nepristojan postupak ponovi. Ali posle Kakfilda kao da se sve završilo, Uvredila sam vas preko svakog oproštaja. I tada ono poniženje u žutom salonu kad ste me zatekli one nesrećne večErl! Da li ću ikad moći da zaboravim poražavajući osećaj šta ćete misliti!" „To veče? Hoću li ikad zaboraviti taj pogled u vašim očima kad ste me videli, ili ruku koja se tako priljubila uz moju! Do tada sam mislio da sam izgubljen. Ali vi ste me molili da vas ne" ostavim! Da princ nije stajao kod mog lakta odbacio bih svaki obzir i progovorio! Ali kako je bio tamo morao sam da ćutim i kad je otišao setio sam se sve neuljudnosti da vam išta govorim dok sam vaš staratelj. Došao sam pravo posle izručenja Peregrina u kapetanove ruke! Ne dozvoljavam da se nevolje vašeg položaja mogu da uporede s mojim." „Postojala je uzdržanost čak i posle kad ste mi oprostili moje ponašanje u Kakfildu. Tek kad ste oborili mog rođaka usudila sam se da verujem da se vaša naklonost povratila. Ali vaš izraz! Nikakva lju-tina na nevaljalstvo moga rođaka, bila sam ubeđena, nije mogla da izazove taj pogled. Mislila sam da ćete ga ubiti!" „Trenutno sam zaboravio vaše prisustvo. Morate mi oprostiti što sam se prepustio nagonu." „Nema potrebe da se izvinjavate kad se setite kako imam običaj da boravim u gradovima gde se održavaju mečevi. Da budem otvorena, nimalo se nisam protivila da udarite mog rođaka. Ja bih to uradila sama! A do tada nisam verovala da možete oboriti čoveka! „Niste verovali da mogu da oborim čoveka", iznenađeno će Erl. ,,Ne, kako bih! Mislila sam da ste dendi. Jednom mi je kapetan Odli rekao da imate najjaču levicu. tad nisam razumela; kada ste onim strašnim udarcem oborili mog rođaka to je bilo levom rukom, zar ne?" ,,Da, naravno, jeste." ,,Bili ste tako brzi", divila se gđica Taverner. Pomislila sam da će vas moj rođak izbaciti kroz prozor jer je s takvim besom jurnuo na vas! Rekla bih da ste se malo boksovali." ,, Da. Mogao bih da kažem da sam se malo boksovao", reče a usne mu zadrhtaše. ,,Podsmevate mi se" sumnjivo će Džudit. „Mila moja, boksovao sa se sa velikim Džemom." ,,O, je li bio veliki bokser?" „Najveći." ,,Nije", reče zadovoljno što može da pokaže svoje znanje. „Belčer je bio najbolji." „Nema šta, moram ponovo da vas poljubim, Klorinda. Na Džem Belčera sam i mislio." „Gospode! Nisam imala pojma. Oh, nadam se da niste ubili rođaka." „Ne sasvim.

„A, ja sam se bojala da možete da se povredite. Sigurno sam vam bila smešna?" „Mislio sam, čarobna."

Posle deset minuta Peregrin ulete na svoj buran način. „O, gospodine, možete li doći i razgovarati sa Evansom. On misli da odmah treba se izvrši ponuda za jahtu." „Nemam ni malo želje da razgovaram sa Evansom." „Ali Evans kaže da je odlična lađa. Kaže čak ide bolje od vaše." „Čak i to mi ne budi nikakvu želju da razgovaram s njim. Imam jednu potresnu vest da ti saopštim. Baš sam se vErlo s tvojom sestrom." „Ali ne treba vam više od četvrt - šta ste rekli? Vereni sa mojom sestrom? O, Bože bojao sam se da će se to desiti." ,,Peregrine!" „Pa, jesam! Hariet je rekla da je sigurna kako si bila zaljubljena u njega sve vreme. Nadao sam se da će to bili Čarls, ali tvrdila je da nema ni govora. Ne treba da vas prekidam, ovo je đavolski hitno i neće vam oduzeti ni četvrt časa. Vert., voleo bih da pođete sa mnom da čujete Evansa." „Peregrine, uzmi Evansa, uzmi celu moju posadu i jahtu takođe, ako hoćeš idi u Sauthempton i sam pogledaj lađu. Samo mi o tome nemoj više govoriti!" „Da li to znači da mogu da je kupim?" „Što se mene tiče možeš celu flotu!" „Odlazim" i izlete iz sobe. „Dragi moj", zabrinuto će Džudit. „Nije trebalo da ide u Sauthempton! U stanju je da odmah krene." „Nadam se da hoće. Da sam se setio rekao bih mu da povede i Henrija. Ubeđen sam da će se dobro složiti. Henri će biti još manje zadovoljan od Peregrina kad čuje za našu veridbu." „Zaista, kad pomislim na Henrijeve poglede na moj seks, čudim se što ste se usudili da me zaprosite. Nadam se da niste uvrcdeni što vas Reri mnogo ne voli.

Zavoleće vas kad vas bolje upozna, obećavam."

Erl se namseja. „Nisam uvređen. Očekivao sam gore, Tešim se da će me vaš brat bolje prihvatiti nego što će moj paž vas, mila moja."

- kraj-