цара Стефана Душана
Професор др ЂОРЂЕ БУБАЛО аутор je текста у првом делу књиге и
превео је Душанов законик на савремени српски језик. Редовни је професор на Oдељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Области његових научних истраживања су сразмерно бројне, а међу њима се издвајају старо српско право (нарочито законодавство цара Стефана Душана), као и проучавање и издавање старих српских повеља. Објавио је девет монографија, међу којима и престижно издање Владари Србије, уџбеник историје за шести разред основне школе, преко 60 оригиналних научних радова и аутор је више од 200 одредница у лексикографским публикацијама изузетног националног значаја. Члан је Хиландарског одбора при САНУ, Одбора за изворе српског права, Управног одбора Балканолошког института, и Међуодељенског одбора за проучавање Косова и Метохије, а у Матици српској члан Управног одбора, члан Уређивачког и Редакционог одбора Српског биографског речника и члан Косовскометохијског одбора. Члан је редакција неколико националних и међународних научних часописа, међу којима су Зборник Маице срске за исорију и Хиландарски зборник.
МАЈА КЕСЕР – аутор графичких решења наслова и ликовно-графичког решења породи
чног стабла. Прилагодила је и сликарски обогатила вињете и иницијале. Дугогодишњи је ликовно-графички уредник и дизајнер у Младинској књизи Београд, са богатим искуством у графичком и ликовном опремању књига и корица, плаката, брошура, омота за CD и DVD издања, амбалаже и изради логотипа. Била је графички уредник неколико часописа: Lege Artis, Readers Digest, Маазин енереско орала... У својој досадашњој професионалној каријери, ликовно и графички је уредила најзначајнија издања Младинске књиге Београд, као што су Владари Србије, Блао Србије, Срске славе и др.
БОЖИДАР БОЛЕ МИЛОРАДОВИЋ – aутор вињета, иницијала, фонта. Сликар,
графичар, калиграф и илустратор. Од 1954. године бави се плакатом, лепотом књиге и сликарством. Учествовао је на бројним изложбама, а самостално је излагао више од 100 пута. Графички је опремио и уредио oко пет стотина књига, а од 1972. потписује се, као сведоџбеним печатом: „Лепотом књиге бавио се Боле Милорадовић”. Илустровао је и престижно издање Младинске књиге – Владари Србије, а за врхунски допринос српској култури добио је националну пензију. Песник Светислав Мандић овако је писао о овом, у сфери ликовног опремања књига, незаобилазном уметнику: „Болетова златна рука није без корена. Одувек смо имали људе који су од сваке књиге правили уметничко дело. Такви су били преписивачи и илуминатори рукописних књига... Боле прави књигу која се колико чита, толико и гледа и загледа, воли и чува, скоро као уникатно, а не серијско остварење.”
СПОМЕНИК СРПСКЕ ДРЖАВОТВОРНОСТИ
САДРЖАЈ Књига има две целине. Прва целина посвећена је Стефану Душану и обухвата његов живот од детињства, преко устоличења и владавине, до околности доношења Законика и његовог значаја кроз векове, уз осврт на судбину Призренског преписа. Овај део је богато илустрован фотографијама.
Краљ и цар Стефан Душан Законодавство средњовековне Српске земље Душанов законодавни рад Садржина Душановог законика Душанов законик у Српском царству Рукописи старије редакције Душановог законика Кодиколошко окружење Душановог законика Историја промена и примена Душановог законика Рукописи млађе редакције Душановог законика Душанов законик у XVIII столећу Како је сачуван Душанов законик? Призренски препис Душановог законика (судбина једног рукописа)
У другом делу књиге налази се превод Душановог законика према Призренском препису, а чланови за које историчари верују да су били саставни део иницијално писаног законика и који недостају у Призренском препису преведени су из Атонског, Бистричког и Раковачког преписа. Законик је ручно илустрован по узору на средњовековна илуминаторна писма.
Превод Призренског преписа, чланови 1–186. Превод чланова Законика из других преписа, чланови 187–201.
Повеља цара Душана уз Законик, према Раковачком препису
З
аконик цара Стефана Душана, или Душанов законик, најблиставији је изданак правне културе српског народа у средњем веку. Његов главни део проглашен је на државном сабору у Скопљу, на Спасовдан, 21. маја 1349. године, а допуњен непуних пет година доцније. Цар Душан, као врховни законодавац и судија, доношењем праведних закона који су почивали на православној вери настојао је да обезбеди Српском
царству благостање, побожан живот и пут ка спасењу стаду које му је поверено. Законодавац је, штавише, промовисао узвишено правно начело о предности закона над царевом вољом. У време када је проглашен, Душанов законик био је једини владарски правни акт у Европи писан на народном језику, лако разумљивом у свакодневној примени. У Душановом законику највише су заступљене одредбе из државног, кривичног и процесног права, а законодавац је
УВОДНА РЕЧ бирао прописе који су имали актуелност у тренутку доношења и оне на којима је почивало уређење државе и друштва. Оригинал Законика, за који се претпоставља да је био издат у облику пергаментног свитка, није сачуван, а најстарији рукопис потиче с краја XIV века. Текст овог правног споменика познат нам је на основу 26 сачуваних рукописа, који су преписивани све до средине XIX века, укључујући и превод на румунски језик. Законик је представљао један од основних извора српског права све до краја XVIII столећа. Његова примена није престала с нестанком српских средњовековних држава. Закриљени ауторитетом
„цара Стефана”, црквена јерархија и представници самоуправа прилагођавали су и користили његову грађу за регулисање оних правних односа у којима су задржали судску надлежност и под туђинском влашћу. С друге стране, Законик се столећима преписивао не само као правни приручник, већ и као споменик златног доба српског средњег века, упориште тежњи српског народа за обновом државности. И ова књига, у којој су одредбе Законика приближене савременом читаоцу језичким осавремењивањем и студијама које осветљавају личност законодавца, садржину Законика и околности његовог доношења и вишестолетне примене, израз је настојања да се очува и негује свест о континуитету правне и државотворне културе српског народа. Ђорђе Бубало
ИЗ БОГАТИХ МУЗЕЈСКИХ ЗБИРКИ 2К РУНИСАЊЕ
ЦАРА ДУШАНА или ПРОГЛАШЕЊЕ ДУШАНОВОГ ЗАКОНИКА, Паја Јовановић, 1900. Платно је од сликара наручила Краљевина Србија за Светску изложбу у Паризу . године. (Музеј града Београда)
4Р УДАРСКИ ЗАКОНИК
ДЕСПОТА СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА објављен 1412. године (АСАНУ, Стара збирка бр. 465)
3 З ЛАТНИ ПЕЧАТ
којим су овераване повеље цара Душана (предња страна)
1 ПЕЧАТ КРАЉА
ДУШАНА с повеље Дубровнику
3 ПОРТРЕТ ЈЕВРЕМА
ГРУЈИЋА, Стева Тодоровић, уље на платну, 1888. година (Колекција Дома Јеврема Грујића)
1 КРАЉ СТЕФАН ДУШАН,
МЛАДИ КРАЉ УРОШ И КРАЉИЦА ЈЕЛЕНА на илустрацији дванаестог кондака Богородичиног акатиста у Пантократоровом храму манастира Дечани, пре јесени 1343.
1П ОВЕЉА ЦАРА ДУШАНА
О ТРГОВИНИ, 20. септембар 1349. (Државни архив у Дубровнику, Diplomata et acta, XIV век, № 103)
О
ригинал Душановог законика, као и ниједан препис из његовог времена нису сачувани, али сви сачувани преписи Законика најречитије су сведочанство о његовом настанку и историји.
1 ЗАКОН
КОНСТАНТИНА ЈУСТИНИЈАНА из рукописа Борђошких (око 1703–1710. године) – Библиотека Матице српске
1 РАКОВАЧКИ
РУКОПИС (1700–1701), Народни музеј у Прагу – Knihovna Národního muzea, Praha, Šafaříkova knihovna, IX C 4 (Š 16)
1 СИНТАГМА МАТИЈЕ 1 Т ЕКЕЛИЈИН ВЛАСТАРА из Призренског преписа Душановог законика (прва четвртина XVI века) – Народна библиотека Србије
РУКОПИС (око 1711. године) – Библиотека Матице српске
СЛОВА У ДУХУ СТАРИХ МАЈСТОРА КАЛИГРАФИЈЕ Ћирилична слова којима су исписани чланови Законика, по узору на средњовековне текстове, осмислио је и ручно исписао Боле Милорадовић. Након тога је свако слово скенирано, исцртано и помоћу посебног рачунарског програма претворено у посебан ћирилични фонт који нам на прави начин дочарава писмо српских средњовековних писара, чувајући од заборава наше културно наслеђе!
АаБбВвГгДдЂђ Е е Ж ж З з И и Ј ј К к Л л Љ љ М м Н н Њ н О оПпРрСсТтЋћУу ФфХхЦцЧчЏџШш 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0 , ; : ? ( ) -„”…[ ] 1 Фонт који је осмислио Боле Милорадовић
Наслови исписани по узору на српска средњовековна документа 3
ЧУВАЊЕ СРЕДЊОВЕКОВНЕ ЗАОСТАВШТИНЕ
Да би се књига што више приближила стилу и калиграфском писму средњовековне српске ћирилице, Маја Кесер је након исцрпног истраживачког рада, уз менторство Болета Милорадовића, пронашла у српским средњовековним списима адекватна слова и по узору на њих исцртала, обојила и поређала свако појединачно слово у сваком од наслова који прате чланове Законика.
ИНИЦИЈАЛИ КАО ВРХУНАЦ ЛИКОВНОГ ИЗРАЗА
По угледу на средњовековне калиграфе, Боле Милорадовић је, захваљујући свом дугогодишњем искуству и познавању средњовековних калиграфских техника, осмислио и нацртао 201 иницијал. На основу тих цртежа Маја Кесер је сваки појединачни иницијал компјутерски исцртала и ликовно обогатила. Овај изузетно захтеван посао крунисан је посебним украсима на иницијалима преко којих је нанета златна фолија. Да би се златна фолија утиснула, било је потребно за сваки иницијал направити и посебан алат.
УКРАСИ КАРАКТЕРИСТИЧНИ ЗА СРЕДЊОВЕКОВНЕ СРПСКЕ РУКОПИСЕ У средњовековним књигама само су највреднији рукописи украшавани посебно исцртаним вињетама. Имајући у виду значај текста, Боле Милорадовић и Маја Кесер уложили су све своје знање и искуство и украсили сваки члан Законика по истом принципу као што су урађени и иницијали.
КЊИГА КОЈА СЕ ОС почетним речима члана 163. Јединствен је по томе што изоставља на слов (датум) испред почетка другог дела законика. Према одликама језика и начину стилизовања законских одредби, с правом се узима да се Струшки ркп. најмање удаљио од правне терминологије Душа новог времена и претпостављеног језичког израза изгубљеног ори гинала. Писала су га два писара, од којих је један био дечански монах Данилац Левооки, који је у манастиру преписао, између осталог, про лошки комплет по налогу еклесијарха Варлаама 1394. године и оте чник по налогу игумана Варлаама, а управо у то време (1397) преписао је на неисписаним листовима рукописне књиге треће Дечанске хри совуље и повељу монахиње Јевгеније (кнегиње Милице) за манастир Дечане. Вероватно је и Законик писао у манастиру и за манастирске потребе. Рукопис је пронашао у Струги 1845. руски слависта Виктор Григорович. Након Григоровичеве смрти 1876. предат је, заједно са осталим рукописима који су се задесили у његовом поседу у тренутку смрти, на старање Румјанцовском музеју у Москви. Данас се чува у Ру ској државној библиотеци у Москви – Российская Государственная Библиотека, Ф 87 (собр. Григоровича), № 29, М 1732. Аонски рукоис (друга четвртина XV века) – уобичајен редослед правних састава: Скраћена синтагма (с Правилима св. Јована Пос ника), Јустинијанов закон и Душанов законик. Између последња два текста, на преко 15 листова, преписано је неколико антилатинских састава. Најпотпунији је међу рукописима прве половине XV века, а настојањем да се грађа систематизује по предметима, да се одред бе прецизирају и нејасноће у формулисању отклоне издваја се као најважнији члан рукописне породице из које су еволуирале доцније ХОДОШКИ РУКОПИС 4 Народни музеј у Прагу – Knihovna Národního muzea, Praha, Šafaříkova knihovna, IX F 10 (Š 14)
76
77
РОДОСЛОВ НЕМАЊИЋА
Стефан Урош
цар (1355–1371) † 2. или 4. децембра 1371. 1360. Анка (монахиња Јелена) ћерка влашког војводе Александра
(1) Стефан Душан краљ (1331–1345), цар (1345–1355) † 20. децембра 1355.
(2) Симеон (Синиша)
Палеолог
цар (1359–1372) † 1372
Јелена, сестра бугарског цара
Шишман
† у Дубровнику
† 1331. 1284.
Стефан І Котроманић
краљ (1316–1325)
Урса
пре 1300.
Павле Шубић бан Хрватске
Маргарита
Стефан Јован
1. 1293. Констанца Морозини 2. Н. ћерка ердељског воjводе Ладислава Апора
Урошиц
Катарина
† као монах Стефан
(1) Душман (Душица) † пре 1320.
Томаида, ћерка Јована II Орсинија и Ане Палеолог
(2) Јелена 1347.
Младен ІІІ Шубић
(2) Теодора деспот Дејан
бугарски цар (1330–1331) † 1373.
(1) Ана (Неда, Доминика) * после 1275. † после 1346. прогнаник у Дубровнику (1337–1346)
Стефан Владислав ІІ Јелисавета
Јована Александра (великосхимница Јевгенија) † око 7. новембра 1376.
Михаило Шишман
господар видински, касниjе бугарски цар (1323–1330)
(1) Стефан Урош ІІІ
Дечански
(3) Царица
краљ (1321–1331) † 11. новембра 1331. 1. Теодора, ћерка бугарског цара Смилца 2. Марија, ћерка паниперсеваста Jована Палеолога
1. Н. 2. Н. 3. преговори о удаjи 1308. за сина Карла од Валоа, брата Филипа IV Лепог
(4) Константин † 1321.
Стефан Урош ІІ Милутин краљ (1282–1321) † 29. октобра 1321.
Стефан Драгутин
краљ (1276–1282), „сремски краљ” (1282–1316), (монах Теоктист) † 12. марта 1316. око 1270. Каталина, ћерка угарског краља Стефана V
Н. ћерка Деса
Ђура Качић омишки кнез
жупан, помиње се 1281. и 1285.
(1) Стефан Радослав краљ (1227/28–1233/34) (монах Јован) * 1190/91. † после 1235. 1219/20. Ана, ћерка солунског цара Теодора I Дуке
1. Јелена, Српкиња властеоског рода 2. 1282. Н. ћерка господара Тесалије Јована I Анђела 3. 1283. Јелисавета, ћерка угарског краља Стефана V 4. 1284. Ана, ћерка бугарског цара Георгија I Тертера 5. 1299. Симонида, ћерка византијског цара Андроника II Палеолога
Стефан Немања
Брнча
Стефан
Стефан Првовенчани (1) Комнина 1. Димитрије, син Прогонов † 1215. 2. севаст Григорије Камонас
(2) Стефан Владислав краљ (1233/34–1243)
Белослава, ћерка бугарског цара Јована II Асена
(3) Предислав епископ хумски, архиепископ српски Сава II (1263–1270)
(3) Стефан Урош І краљ (1243–1276), (монах Симон) † 1. маја 1277. око 1255.
Јелена Анжујска
† 8. фебруара 1314.
Стефан Урош І
Стефан Првовенчани
велики жупан (1196–1217), краљ (1217–1227/28), (монах Симон) † 24. септембра 1227/28.
Вукан (Вук)
велики кнез, дукљански краљ 1186/9–1208, велики жупан 1202–1204. † после 1208/9.
1. Евдокија, ћерка византијског цара Алексија III Анђела, отерана 1200/1. 2. Н. жена пре 1216. 3. 1217. Ана Дандоло, унука млетачког дужда Енрика Дандола † пре 1263.
Н. ћерка
† око 1216.
Растко (Свети Сава)
српски архиепископ 1219–1234. * 1175. † 14. јануара 1236.
Манојло Комнин Дука Анђео солунски цар 1230–1237.
Стефан Урош ІІ Милутин
владар Тесалије 1239–1241.
Стефан Немања
Тихомир
велики жупан (1165–1168)
Страцимир
кнез † после 1189.
велики жупан (1166–1196) (монах Симеон) * Рибница 1112/13. † 13. фебруара 1199.
велики кнез хумски † 1190/99.
Ана (монахиња Анастасија)
Н. сестра босанског бана Кулина
Мирослав
Стефан Урош ІІІ Дечански
Н. ћерка
Завида
Вукан
† између 1112. и 1115. жупан почетком 80-тих год. XI века до смрти
ЛЕГЕНДА *
родио се / родила се
†
преминуо / преминула венчао се / венчала се
краљ (1217–1228) Стефан Душан и Стефан Урош
Стефан Душан
титула и период владавине
(1)
потомак из првог/другог/трећег брака
Н.
непознат/непозната
Стефан Урош
ТАВЉА У НАСЛЕЂЕ
и изданак доброг корена њиховог, светих по божних родитеља и пра роди теља мојих, зва ни слу га Христов Стефан, у Хри ста Бога по божни цар свим Србима, и Грцима, и бу гар ским обла сти ма, и целом Западу, Поморју, Фру гији и Ар ба на сима, милошћу и помоћу Божјом са мо држа вни цар, испричаћу, дакле, сву истину, зби вања мога живота. Од младости моје ово све 347
ОШ ЗАПОВЕДА ЦАРСТВО МИ: АКО напише царство ми некоме испра ву, или из срџбе, или из љу ба ви, или из милости, а та исправа против речи Законику, није по прав ди и по закону, како одређује За ко ник, суије нека не верују та квој исправи, само нека суе и из вр ша ва ју [пресуе] по правди.
314
171
ВАКИ СУДИЈА НЕКА СУДИ ПО ЗА конику, право, како пише у Зако нику, а нека не суи у страху од царства ми.
315
172
ЈЕДИНСТВЕНО УМЕТНИЧКО ДЕЛО ВРЕДНОСТ РУЧНОГ РАДА
Сваки примерак ове књиге на неки начин је посебан. Код овако луксузних књига многи процеси не могу се обавити аутоматски јер изискују стрпљење и прецизност. Само је најбоље довољно добро за књигу која ће се остављати у наслеђе. Зато се ова књига израђује с посебном пажњом.
ЈЕДНА КЊИГА, ЧЕТИРИ РАДИОНИЦЕ
Чак ни све најмодерније штампарије не могу саме произвести књигу као што је ова пред вама. Посао је подељен на четири различите радионице. У једној се израђује књижни блок. У другој се преко одштампаних илустрација наноси златна фолија. У трећој се израђују окови, који се накнадно монтирају на ручно израђену корицу. У четвртој радионици израђује се дрвени сталак на коме се ласерски гравирају украси, након чега се лакира.
ШТАМПАЊЕ
Једини део производње ове изузетно лепо опремљене књиге који се може потпуно машински обавити јесте штампање књижног блока, уз надзор врхунских стручњака штампарског заната.
НАНОШЕЊЕ ЗЛАТНЕ ФОЛИЈЕ
Корица и више од 400 илустрација употпуњене су посебним наносом златне фолије. За сваку илустрацију на коју се наноси златна фолија израђује се посебан алат (клише) за утискивање. Наношење златног слоја на већ одштампане илустрације и текст изискује посебну прецизност. И најмања грешка може изазвати много штете.
ПРОВЕРА КВАЛИТЕТА ШТАМПЕ Иако је процес провере наноса боје данас махом компјутеризован, последњу реч ипак има вешто око техничара штампе. Отисци који не испуњавају највише стандарде одмах се повлаче из производног процеса.
КОРИЦЕ ОД КОЖЕ
Припремање и исецање материјала за облагање корица ради се ручно, на традиционалан начин који се преноси с колена на колено. Кожа zа корицу je од реномираног произвођача књиговезачког материјала Winter&Company, основаног још давне 1892. године.
ПРИПРЕМА МАТРИЦА ЗА УТИСКИВАЊЕ КОРИЦА
Пре него што корица добије коначан изглед, потребно је направити матрице с орнаментима који ће се утискивати у кожу. Тај поступак изискује највећу пажњу и прецизност.
УКРАСНИ ОКОВИ
Детаљи који дају коначан изглед овом престижном издању јесу украсни окови на предњој корици, специјално направљени за ово издање. За њихову израду најпре је било потребно направити модел у дрвету на основу ког је урађен калуп по ком су изливени, а читав процес трајао је три месеца.
ФРАНЦУСКИ ПОВЕЗ
Многи сматрају да је француски повез најлепши. Ради се искључиво ручно, а препознаје се по томе што се на повежњаку налазе правилно распоређена испупчена ребра која деле рикну на поља. У ова поља утискују се орнаменти. С обзиром на захтевност израде, у данашње време оваква врста израде корица користи се само код посебних издања.
је најзначајнији средњoвековни правни документ, који својим значајем превазилази оквире Српског царства у коме је настао, и представља светску културну баштину, истовремено потврђујући државотворни, правни и културни континуитет српског народа. Иако је кодификација постављена на основама византијског и римског права, Душанов законик доноси значајне новине:
први је законик писан народним језиком; укључује обичајно право у своје одредбе; уводи независно судство у односу на цара.
С
рпски цар Стефан Душан постао је велики законодавац попут Јустинијана, Лава VI Мудрог и Василија I, држећи се духа и традиције римско-византијског права. Извори овог законика, дакле, нису само византијски. Византијски су само идеолошки темељ и правни модел кодификације којим се у српским и грчким земљама уводи јединствени правни систем. „Законик благословеног цара Стефана Душана” је епохално законодавно и уставотворно дело европског нивоа и правне културе и цивилизације.
Аутори:
Проф. др Ђорђе Бубало Боле Милорадовић Маја Кесер
Д имензије:
21,5 × 31 цм
Б р. страна: 352
Д
ушанов законик је, уз Законоправило Светог Саве, најважнији закон средњовековне Србије. Донет је на Сабору властеле и црквених великодостојника, одржаном на Вазнесење господње, 21. маја 1349. године у Скопљу. Закон је усвојен с циљем да се српска држава уреди прописима који би важили за цело Царство и све поданике. Законик се, уз разне допуне и измене, примењивао у неким крајевима све до XVIII века. Иако би се данас многе казнене одредбе Законика сматрале драконским, у време његовог доношења биле су уобичајене. Дан правосуђа Србије обележава се 21. маја. Сваки купац овог јединственог издања уз њега добија
ВЛАСНИЧКИ ЛИСТ,
који га именује власником нумерисаног примерка књиге Законик цара Сефана Душана. Број купљеног примерка биће уписан на власничком листу.
ПОСТАНИТЕ ВЛАСНИК ЈЕДИНСТВЕНОГ НУМЕРИСАНОГ ПРИМЕРКА ОВОГ ПРЕСТИЖНОГ ИЗДАЊА
КАКО ПОСТАТИ ВЛАСНИК УНИКАТНОГ БИБЛИОФИЛСКОГ ИЗДАЊА
ДУШАНОВОГ ЗАКОНИКА Прилику да постанете власник овог престижног издања у претплати имаћете до 30. 9. 2020. и то наруџбином:
код наших комерцијалиста на терену, контакт тел. 064 85 44 097 код наших телефонских саветника, контакт тел. 011 22 57 014 на имејл-адресу: dusanov.zakonik@mladinska.rs у књижарама Младинске књиге: БЕОГРАД, Цетињска 1, контакт тел. 011 33 73 151 НОВИ САД, Меркатор центар, Булевар ослобођења 102, контакт тел. 021 63 67 654
у просторијама Младинске књиге, Омладинских бригада 102, Нови Београд
Након потврде наруџбине на један од горе наведених начина и уплате договореног износа, извршићете РЕЗЕРВАЦИЈУ жељеног нумерисаног примерка овог вредног издања и тако осигурати да се ваш примерак књиге „ЗАКОНИК ЦАРА СТЕФАНА ДУШАНА” не може продати другом лицу. Испорука овог престижног дела биће у октобру 2020. године, уз услов да сте испунили све ваше уговорне обавезе.