Izveštaj o istraživanju potreba i položaja mladih u Prijepolju Istraživanje je izvela grupa mladih u saradnji sa Kancelarijom za mlade iz Prijepolja i Građanskim inicijativama iz Beograda. Cilj istraživanja je bio utvrđivanje potreba i položaja mladih u Prijepolju da bi se mogle svrsishodnije planirati buduće akcije namenjene mladima, kao i dugoročna politika posvećena rešavanju problema mladih, kao grupe sa specifičnim potrebama. Pored potreba i položaja mladih ispitano je i kako stanovnici Prijepolja vide grad (identitet grada), način na koji su mladi viđeni i participacija građana. Podaci su prikupljeni anketom koju su sproveli prethodno obučeni članovi grupe mladih na teritoriji grada Prijepolja. Uzorak su sačinjavali građani grada Prijepolja. Planiran je jednak broj ispitanika muškog i ženskog pola. Planiran je uzorak stratifikovan prema uzrasnim kategorijama koje su disproporcionalno zastupljene. Uzrasne kategorije su disproporcionalno zastupljene u uzorku da bi više bilo izraženo mišljenje mladih jer njih najviše pogađaju problemi u gradu, zato što će oni biti u najvećem stepenu korisnici rezultata akcije koja će biti sprovedena i jer je najverovatnije da će se oni uključiti i pomoći pri realizovanju akcije. Osim demografskih varijabli koje su kontrolisane - pola i uzrasta, odnosa seoskog i gradskog stanovništva, registrovane su i sledeće demografske karakteristike: obrazovanje zaposlenost/nezaposlenost nacionalnost ispitanika (odgovor na ovo pitanje nije bio obavezan) U narednom odeljku će ukratko biti prikazana struktura uzorka s’obzirom na ispitivane karakteristike.
1
Opis uzorka Od planiranih 270, ukupno je ispitano 250 ispitanika, od kojih je 48,00% ispitanika muškog pola i 52,00% ispitanika ženskog pola. Na osnovu ovih rezultata možemo da vidimo da je anketirano više ispitanika ženskog pola (za 4,00%) i da uzorak nije izjednačen po polu. Grafik 1
Procentualna zastupljenost
Strukutra uzorka po uzrastu 35,00% 30,00% 25,00% 20,00% 15,00% 10,00% 5,00% 0,00% 15-19
20-25
26-30
31-45
46-60
Godine starosti
Struktura uzorka po uzrastu prema planiranim kategorijama: Tabela 1: Starosna struktura uzorka Uzrast Planirana veličina 15-19 70 26,00% 20-25 70 26,00% 26-30 70 26,00% 31-45 30 11,00% 45-60 30 11,00% UKUPNO 270 100,00%
Ostvarena veličina 82 32,80% 69 27,60% 44 17,60% 34 13,60% 21 8,40% 250 100,00%
Kao što se vidi iz tabele 1, u realizovanom uzorku postoje odstupanja u odnosu na planirani. Odstupanja postoje kod svih starosnih kategorija. U starosnoj kategoriji od 15 do 19 godina ovo odstupanje iznosi 6,80%, u sledećoj kategoriji je 1,60%. Ispitanici od 26 do 30 godina zastupljeni su za 8,40% manje nego što je planirano, dok su ispitanici od 31 do 45 godina u ostvarenom uzorku više zastupljeni za 2, 60% nego što je planirano. U poslednjoj starosnoj kategoriji ispitnici su za 2,60% manje zastupljeni nego što se to predvidelo. Prosečna starost ispitanika je 26 godina. Što se tiče odnosa seoskog i gradskog stanovništva, planirano je da u uzorku bude zastupljeno 75% gradskog stanovništva i 25% seoskog stanovništva. Na osnovu grafikona 2, 2
možemo da vidimo da je u uzorku zastupljeno 40,32% stanovnika Prijepolja i 59,68% stanovnika okolnih naselja, što nimalo ne odgovara planiranom uzorku. Grafik 2: Odnos seoskog i gradskog stanovništva
40,32%
59,68%
Prijepolje
Drugo naselje
Grafik 3 prikazuje strukturu uzorka po obrazovanju Grafik 3: Struktura uzorka po obrazovanju
10,00% 10,40%
46,59%
srednja škola osnovna škola fakultet
32,93%
viša škola
Kao što i grafik 3 prikazuje, u našem uzorku po obrazovanju najviše je zastupljeno ispitanika sa završenom srednjom školom (46,59%), potom slede ispitanici sa završenom osnovnom školom (32,93%), dok su ispitanici sa završenom višom školom i fakultetom približno zastupljeni u istom broju, oko 10,00%. Što se zaposlenosti tiče, na pitanje kakav status imaju, 23,39% ispitanika se izjasnilo kao nezaposleno, dok 30,64% kao zaposleno. Ukoliko posmatramo odnos zaposlenih i nezaposlenih i podelimo uzorak na mlađi (15 do 30 godina) i stariji deo (31 do 60 godina), 3
dobijamo sledeću sliku (ne)zaposlenosti. Od ukupnog broja nezaposlenih ispitanika 68,97% je mladih a 31,03% je starijih od 30 godina. Ukoliko posmatramo način na koji je rešeno zaposlenje mladih ispitanika koji su zaposleni (od zaposlenih ispitanika 50,53% je mladih) 54,54% radi u struci, 61,36%% je stalno zaposleno, 79,54% je prijavljeno i kod 68,18% zaposlenih mladih poslodavac plaća zdravstveno i penziono osiguranje koje odgovara njihovoj stručnoj spremi. Od 250 ispitanika 36,40% je srpske nacionalnosti, 31,20% je Bošnjaka, 0,40% ispitanika je Albanske nacionalnosti, dok je Roma zastupljeno u 0,80%. 31,20% ispitanika se nije izjasnilo po ovom pitanju. Ono što možemo da zaključimo, jeste da je u ostvarenom uzorku došlo do značajnog odstupanja u odnosu na planirani. Kao što je već navedeno, postoje odstupanja u starosnim kategorijama od 15 do 19 godina i od 26 do 30 godina. Što se seoskog i gradskog stanovništva tiče, i ovde postoje oscilacije između planiranog i ostvarenog uzorka, i to blizu 35%.
REZULTATI ISTRAŽIVANJA Identitet grada Na pitanje po čemu je Prijepolje jedinstven grad ispitanici su odgovorili na sledeći način: Tabela 2: Osobenost grada Red. Br. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
Kategorije Istorijski spomenici Prirodne lepote Ljudi Ne znam Ni po čemu Tolerancija Negativna određenja (siromaštvo,loša vlast,nedostatak tolerancije) Poznate ličnosti Miran grad Ostalo Po svemu Geografski položaj Tromeđa
Odgovori 83 42 34 21 18 13 9 9 8 6 3 3 1
Procenti 33,20% 16,80% 13,60% 8,40% 7,20% 5,20% 3,60% 3,60% 3,20% 2,40% 1,20% 1,20% 0,40%
Na pitanje čime su u Prijepolju zadovoljni, ispitanici su odgovorili na sledeći način: Tabela 3: Čime su zadovoljni ispitanici u Prijepolju Red. Br. 1
Kategorija
Odgovori
Procenti
nicim
70
28,22%
2
ne znam
41
16,53%
3
čistoća, izgled i uređenost grada
34
13,71%
4
Red. Br. 4 5 6 7 8
Kategorija
Odgovori
Procenti
tolerancija i dobri odnosi među ljudima
25
10,08%
ljudima ostalo mali, miran i bezbedan grad
18 17 12
7,26% 6,85% 4,84%
sportska i kulturno-zabavna ponuda
8
3,22%
9
obraćanjem pažnje na mlade
5
2,02%
10
obrazovanjem
4
1,61%
11
svime prirodnim lepotama i geografskim položajem
4
1,61%
4
1,61%
poslom kulturno istorijskim znamenitostima
3 3
1,21% 1,21%
12 13 14
Traženi da prepoznaju specifičnost svog grada ispitanici su dali puno odgovora izdvojivši više aspekata grada. Velika većina ispitanika 33,20% je kao odgovor na ovo pitanje navela istorijske spomenike. Druga po veličini je kategorija „Prirodne lepote“, što je navelo 16,80% ispitanika, a potom sledi i kategorija ljudi, koju je kao specifičnost, odnosno jedinstvenost Prijepolja navelo 13, 60% ispitanika. 8,40% ispitanika nije znalo da izdvoji ni jednu specifičnost grada, dok 7,20% njih smatra da Prijepolje ni po čemu nije specifično. Ispitanici su kao specifičnosti grada izdvojili još i toleranciju, negativne karakteristike (kao što su siromaštvo, loša vlast), potom poznate ličnosti, to što je Prijepolje miran grad i sl. Na drugo pitanje koje je imalo sličan smisao, ali gde je traženo da izdvoje jedan aspekat svoga grada kojim su zadovoljni, dobijeni su odgovori koji se razlikuju od odgovora iz prethodnog pitanja. Naime, 28,22% građana nije zadovoljno nijednim aspektom svog grada, i pored toga što je 33% ispitanika u prethodnom pitanju navelo da je Prijepolje specifična po istorijskim znamenitostima. Zanimljivo je to što 16,53% ispitanika ne zna čime je zadovoljno u gradu i ova kategorija je druga po veličini. U ovom pitanju se pojavila i nova kategorija, koja nije bila pomenuta u prvom pitanju, a koja zauzima treće mesto po broju odgovora (13,71%). Ova kategorija je čistoća, izgled i uređenost grada.
Problemi u gradu Građani su pitani šta je najveći problem u gradu. Odgovori su navedeni u tabeli 4. Tabela 4: Problemi u gradu Red. Br.
Kategorije
1 2 3 4 5 6 7 8
nezaposlenost narkomanija siromaštvo (nizak standard, loša fin. situacija) ostalo ne znam nedostatak kulturnih i sportskih sadržaja i mesta za izlaske mentalitet stanovništva (malograđanstvo, prepotentnost) nerazvijenost privrede (ekonomska kriza)
Odgovori 150 22 21 12 9 6 6 5
Procenti 60,00% 8,80% 8,40% 4,80% 3,60% 2,40% 2,40% 2,00%
5
Red. Br.
9 6 7 8 9 10 11
Kategorije obrazovanje (nepostojanje viših škola) stambeni prostor sve pasivnost građana mali broj sportskih terena i zelenih površina nema perspektive teško je izdvojiti
Odgovori 4 3 3 3 2 2
Procenti 1,60% 1,20% 1,20% 1,20% 0,80% 0,80%
2
0,80%
Kao što se vidi i iz tabele više od polovine ispitanika smatra da je najveći problem u gradu nezaposlenost (60,00%). Ostale kategorije, poput narkomanije, siromaštva, kategorije „ne znam“, nedostatak kulturnih i sportskih sadržaja, nerazvijenost privrede, obrazovanje i slično, zastupljene su u ubedljivo manjem procentu (od 8,80% i manje). Kao i u većini gradova u Srbiji, nezadovoljstvo građana je prvenstveno vezano za ekonomsku situaciju – nezaposlenost i nerazvijenost privrede. Čini se da se u senci ovih problema nalaze problemi koje imaju mladi. Ovi problemi se uglavnom vezuju za nedostatak kulturnih i sportskih dešavanja i kako takvi se mogu rešavati na lokalnom nivou. Odgovori mlađih ispitanika se ne razlikuju značajno od odgovora dobijenih na celom uzorku.
Položaj mladih u gradu Da bi bio ispitan položaj mladih u gradu, ispitanicima su navedeni problemi sa kojima se mladi često suočavaju i od njih je zatraženo da procene koliko je svaki od tih problema izražen u Prijepolju, zaokruživanjem broja od 1 (znači da problem uopšte nije važan) do 5 (znači da je problem vrlo važan). Dobijeni rezultati su prikazani u tabeli 5 Tabela 5: Izraženost problema mladih Red. Br. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Kategorije Nezaposlenost Narkomanija Delinkvencija i kriminal Alkoholizam Nedostatak kulturnih dešavanja i mogućnosti za zabavu mladih Nemogućnost dodatnog obrazovanja Nedostatak podrške mladima od strane lokalne samouprave Nedovoljna informisanost o mogućnostima koje mladi imaju (razmene, stipendije, olakšice) Siromašna ponuda sportskih i rekreativnih aktivnosti Nemogućnost rezmene iskustava sa mladima iz drugih država Nedovoljna uključenost u procese donošenja odluka u zajednici Zagađena životna sredina
Prosečna ocena 4,78 4,72 4,52 4,39 4,34 4,22 4,19 4,14 4,10 4,10 4,08 3,98
Najveći problem mladih je nezaposlenost (ocena 4,78), potom slede narkomanija (4,72), delinkvencija i kriminal (4,52), alkoholizam (4,39) i, kao peto, nedostatak kulturnih dešavanja i mogućnosti za zabavu mladih sa prosečnom ocenom 4,34. Potom slede nemogućnost dodatnog obrazovanja, nedostatak podrške mladima od strane lokalne samouprave, nedovoljna informisanost o mogućnostima koje mladi imaju, siromašna ponuda 6
sportskih i rekreativnih aktivnosti, nemogućnost razmene iskustava sa mladima iz drugih država, nedovoljna ukljućenost u procese donošenja odluka, i kao najmanje izraženi problem, zagađena životna sredina, sa prosečnom ocenom 3,98. Kao neke još od problema koje smatraju važnim, naši ispitanici su naveli korupciju, diskriminaciju, nacionalizam, pasivnost i lošu organizaciju gradskog prevoza. Zanimljivo je da su mladi kao problem naveli i nacionalizam pošto se tolerancija i dobri odnosi među ljudima kotirala kao četvrta po redu specifičnost grada. Kao najveći problemi mladih se manje izdvajaju konstruktivni aspekti karakteristični za njihov uzrast, a više narkomanija, nezaposlenost i delikvencija, koje se tiču mnogo bazičnijih potreba- egzistencije (posao) i zdravlja (bolesti zavisnosti). Potpuno je jasno da ljudi koji su zabrinuti za svoj opstanak neće obraćati mnogo pažnje na ostale potrebe. Od "konstruktivnih" problema izdvajaju se obrazovanje, kultura i sport koji kod mladih imaju i višestruku svrhu kao činilac učenja i formiranja određenih vrednosti i standarda, kao način konstruktivnog provođenja slobodnog vremena i, samim tim, kao mera prevencije protiv bolesti zavisnosti i delinkvencije. Takođe, neki od ovih problema (kulturna dešavanja, sport) se mogu rešiti anagažovanjem građana i sa mnogo manje materijalnih sredstava nego problemi vezani za ekonomsku situaciju.
Način na koji su mladi viđeni Građani su upitani da li mladi mogu i da li mladi žele da reše određene probleme u gradu. Odgovori mladih su prikazani na graficima 4 i 5, dok su odgovori građana starijih od 31 godine prikazani na graficima 6 i 7. Grafik 4: Da li mladi mogu da reše probleme, odgovori mladih
80,00%
73,85%
70,91%
70,00%
70,00%
60,00%
60,00%
50,00%
50,00%
Procenti
Procenti
80,00%
Grafik 6: Da li mladi mogu da reše probleme, odgovori starijih
40,00% 26,15%
30,00%
40,00% 29,09%
30,00%
20,00%
20,00%
10,00%
10,00% 0,00%
0,00% Da
Ne Mladi mogu da reše probleme
Da
Ne Mladi mogu da reše problem
7
Grafik 5: Da li mladi žele da reše probleme, odgovori mladih 80,51%
80,00%
90,00%
70,00%
80,00%
60,00%
70,00%
50,00%
60,00% Procenti
Procenti
90,00%
Grafik 7: Da li mladi žele da reše probleme, odgovori starijih
40,00% 30,00%
76,36%
50,00% 40,00%
19,49% 20,00%
30,00%
10,00%
20,00%
0,00%
26,64%
10,00%
Da
Ne
0,00%
Mladi žele da reše probleme
Da
Ne Mladi žele da reše problem
Kao što se vidi, i mlađi ispitanici i stariji ispitanici smatraju da mladi više žele da reše neki problem nego što to realno i mogu. U oba slučaja razlika je oko 6,00% procenata. Ovakvi rezultati ukazuju da su mladi prepoznati kao neko ko može da sprovede pozitivne promene u gradu, ali treba voditi računa i o tome da je istraživanjem bio obuhvaćen relativno mali broj ispitanika starijih od 31 godine, što može da bude dovede do odstupanja dobijenih rezultata od stanja u populaciji.
Participacija građana Da bi se ispitalo viđenje građana u učešću različitih strana u rešavanju problema u gradu, postavljeno je pitanje ko treba da ima glavnu ulogu u rešavanju problema. Dobijeni su sledeći odgovori: Tabela 6: Ko treba da ima glavnu ulogu u rešavanju problema u gradu, odgovori mladih 1 2 3 4 5 6 7 8 9
lokalna samouprava građani u saradnji sa lok. vlastima mladi / omlad. organizacije ne znam građani ostalo škole obrazovani ljudi NVO
51,03% 27,32% 5,67% 5,67% 3,61% 3,61% 1,55% 1,55% 0,00%
Tabela 7: Ko treba da ima glavnu ulogu u rešavanju problema u gradu, odgovori starijih 1 2 3 4 5 6 7 8 9
lokalna samouprava građani u saradnji sa lok. vlastima građani ne znam mladi / omlad. organizacije obrazovani ljudi NVO ostalo škole
58,18% 23,64% 5,45% 5,45% 3,64% 3,64% 0,00% 0,00% 0,00%
Kao što se vidi, najveći deo ispitanih građana misli da različiti organi lokalne samouprave imaju glavnu ulogu u rešavanju problema. Mladi u 5,67% slučajeva vide sebe kao nekog ko treba da ima glavnu ulogu u rešavanju problema, malo većem od onog u kome ih vide stariji (3,64%). Odgovori i mlađih i starijih ispitanika ukazuju na to da se snažan potecijal u rešavanju problema u gradu može pronaći u saradnji između lokalne samouprave i građana. To ukazuje na želju za učešćem u rešavanju problema, zajedno sa onima koji, sudeći po 8
ogovorima, treba da imaju glavnu ulogu u njihovom rešavanju. Zanimljivo je da NVO nisu prepoznati ni od strane mladih ali ni od strane odraslih, kao neko ko može bitno da utiče na rešavanje nekog problema. Odgovori na pitanje da li su ikada uzeli učešća u akciji usmerenoj na rešavanje nekog problema u gradu su prikazani u tabelama 8 i 9. Tabela 8: Učešće u akcijama, mlađi ispitanici ne, nikad da, preko škole da, preko neke organizacije da, sami smo organizovali akciju da, preko opštine da, nešto drugo
54,12% 21,13% 15,46% 7,73% 1,03% 0,52%
Tabela 9: Učešće u akcijama, stariji ispitanici ne, nikad da, preko škole da, preko neke organizacije da, sami smo organizovali akciju da, preko opštine da, nešto drugo,
50,91% 21,82% 18,18% 5,45% 1,82% 1,82%
Ako uporedimo odgovore starijih i mlađih ispitanika, možemo zaključiti da većih razlika nema. Vidimo da su stariji ispitanici nešto aktivniji od mlađih i da češće uzimaju učešća u akcijama koje škole organizuju, dok mlađi ispitanici u većem broju sami organizuju akcije. U tabelama 10 i 11 su prikazani odgovori ispitanika na pitanje koja je njihova uloga, odnosno koji bi njihov doprinos bio u rešavanju problema. Tabela 10: Kako biste vi mogli da doprinesete rešavanju problema u gradu, odgovori mladih ne znam aktivnim učestvovanjem ostalo organizovanjem, inicijativom volontiranjem podrškom, savetima, idejama nikako edukacijom, informacijama
49,48% 27,84% 6,18% 5,67% 5,15% 3,09% 1,55% 1,03%
Tabela 11: Kako biste vi mogli da doprinesete rešavanju problema u gradu, odgovori starijih ne znam aktivnim učestvovanjem nikako ostalo organizovanjem, inicijativom edukacijom, informacijama volontiranjem podrškom, savetima, idejama
50,91% 10,91% 10,91% 10,91% 7,27% 5,45% 1,82% 1,82%
Zanimljivo je da blizu 50% i mladih i starijih građana Prijepolja ne znaju kako bi mogli da doprinesu rešavanju nekog problema. Izuzev 1,55% mladih, koji smatraju da ne mogu nikako da doprinesu rešavanju problema, ostalih 48,45% njih ima neku viziju, bilo aktivnim učestvovanjem, organizovanjem nekih dešavanja, volontiranjem ili sl, što je kapacitet koji treba iskoristiti na odgovarajući način. Kod starijih ispitanika ima više pesimista, jer 10,91% njih smatra da ne mogu nikako da utiču na rešavanje problema. Iako 74% mladih ispitanika misli da mogu da reše probleme u gradu, 49% ne zna na koji način bi mogli to da urade. Ako uporedimo ove podatke sa rezultatima istraživanja koje je sprovedeno u periodu od augusta 2002. godine do marta 2006. godine u koje je bilo uključeno 3096 ispitanika iz 22 grada Srbije (grafik 8), gde od ispitanika mlađih od 30 godina samo 14% ne zna kako bi mogao da reši problem, dok 22% mladih smatraju da ne mogu nikako da utiču na rešavanje problema u njihovom okruženju, možemo zaključiti da su mladi postali svesni da mogu da menjaju stvari u svom okruženju, što je svakako pozitivno. Međutim, ovo „buđenje“ mladih stvara prostor za akcije i konkretna rešenja o kojima mladi još uvek nisu razmišljali ili nisu bili dovoljno edukovani o mogućnostima rešavanja pojedinih problema i o vrstama akcija koje mogu preduzeti u cilju rešavanja konketnih problema. Ova činjenica pokazuje da bi jedan od 9
zadataka Kancelarije za mlade trebalo da bude i edukacija mladih o načinima angažovanja na rešavanju problema. Grafik 8: Prepoznavanje sopstvene uloge u rešavanju problema mladih – mladi (prosek u Srbiji) 40%
35%
35% 30% 25%
22%
20%
20%
14%
15%
12% 9%
10%
a id ej am a,
,o rg
av et im
ne
os ta
lo
zn am
nj em
ni k
po
in ic
ija
tiv
dr sk om
,s
om
nj em va uc es tv o
an iz ov a
ak o
je
,v
ol on t ir an
0%
m
5%
Pored toga kakva bi bila uloga građana u rešavanju problema, ispitano je i koliko su građani upoznati sa radom postojeće Kancelarije za mlade i Omladinskog kluba. 61,82% starijih i 44,62% mlađih ispitanika ne zna ništa o ovim institucijama lokalne samouprave koje se bave pitanjima mladih. Na grafiku 9 su prikazani rezultati odgovora na ovo pitanje na celom uzorku. Grafik 9: Šta znate o Kancelariji za mlade i Omladinskom klubu u vašem gradu 3,60% 22,80% 48,40%
25,20%
Ne znam ništa o tome Čuo/la sam za njih, ali ne znam šta rade Znam šta rade, ali nisam učestvovao/la u njihovim aktivnostima Učestvovao/la sam u sprovođenju aktivnosti
10
Ispitanike smo pitali šta bi trebalo da budu najvažnije aktivnosti Kancelarije za mlade. Kao što se vidi i na grafiku 10, 21.95% ispitanika smatra da je to podsticanje zapošljavanja mladih, 14.50% unapređenje obrazovanja, a 13.00% da bi to trebalo da bude rešavanje problema nasilja i netolerancije. Grafik 10: Koje bi mogle da budu najvažnije aktivnosti Kancelarije za mlade u Prijepolju podstaći zapošljavanje mladih ljudi
2,84% 4,74% 8,13%
21,95%
unapređenje obrazovanja rešavanje problema nasilja i netolerancije
11,38%
uključivanje mladih u proces odlučivanja (participacija) 14,50%
11,52%
11,79%
unapređenje zdravlja mladih (kroz edukaciju, treninge, tribine...) podržati bavljenje sportom
13,00% unaprediti ponudu kulturnih dešavanja obezbediti dostupnost od značaja mlade voleli informacija da Omladinski klubzaorganizuje
Ispitanici su takođe bili pitani koje aktivnosti bi za mlade u Prijepolju. Građani Prijepolja bi, prema dobijenim ojačatipodacima civilni sektor inajviše pružiti muvoleli da Omladinski klub organizuje kulturne i zabavne aktivnosti (26,22%), sportske aktivnost adekvatnu podršku (23,04%), 16.70% ne zna šta bi volelo da Omladinski klub organizuje, dok 11,21% bi želelo da unaprede (ne)formalno obrazovanje. Ovi podaci su prikazani na grafiku 11.
11
Grafik 11: Aktivnosti koje bi voleli da Omladinski klub organizuje za mlade organizovanje kulturnih i zabavnih aktivnosti 1,27% 1,69% 1,90% 1,90% 2,75% 2,96% 3,38%
26,22%
organizovanje sportskih aktivnosti ne znam
3,80%
unapređenje (ne)formalnog obrazovanja
11,21%
putovanja, ekskurzije, razmena studenata 16,70%
23,04%
rešavanje problema nezaposlenosti ostalo
rešavanje problema bolesti zavisnosti (narkomanija, alkoholizam) Mladima je postavljeno i pitanje da li žele i da li mogu da se uključe u organizovanje humanitarne akcije
aktivnost za mlade. Na ovo pitanje je 50,54% mladih odgovorilo sa DA, dok je 49,46% sa NE. Zanimljivo je da su mladi na pitanja „Koji su to problemi koje bi mogli, odnosno želeli da rešavaju u okviru Omladinskog kluba“ i „Na koji način možeš da se uključiš u rad ekološke akcije Omladinskog kluba“ u velikoj većini odgovorili sa ne znam. Na prvo pitanje ovakav odgovor je dalo 38,61%, dok je na drugi 62,14%. Ostali odgovori na ova pitanja predstavljeni su u tabelama 12 i 13. informisanje mladih Tabela 12: Koji su to problemi koje bi mogli, odnosno želeli da rešavaju u okviru Omladinskog naučne aktivnosti kluba 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
ne znam ostalo organizovanje sportskih aktivnosti organizovanje kulturnih aktivnosti edukacije prikupljanje informacija, istraživanje ekološke akcije promocija omladinskog kluba putovanja, ekskurzije sve kao volonter
62,14% 10,00% 5,00% 4,29% 3,57% 3,57% 3,57% 2,86% 2,86% 1,43% 0,71%
Tabela 13: Na koji način možeš da se uključiš u rad Omladisnkog kluba 12
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
ne znam bavljenje problemima bolesti zavisnosti ostalo organizacija kulturnih dešavanja problemi nezaposlenosti edukacija organizovanje sportskih dešavanja ekološki problemi informisanost dosta toga uključivanjem mladih u procese donošenja odluka organizovanjem humanitarne akcije volontiranjem
38,61% 14,85% 11,88% 7,92% 7,42% 4,95% 4,95% 2,48% 1,98% 1,98% 0,99% 0,99% 0,99%
Perspektiva građana Prijepolja Ukoliko bi im se ukazala prilika 84,10% mladih bi napustilo Prijepolje. I kod starijih ispitanika ovaj procenat je takođe zabrinjavajući (60,00%). U celini 78,80% građana je spremno da napusti Prijepolje. Ovo govori o rasprostranjenom nezadovoljstvu situacijom u gradu u celini i to posebno među mlađima od 31 godine. Podaci iz sličnog istraživanja koje je sprovedeno u Prijepolju 2004. godine pokazuju da je tada 60% mladih bilo spremno da napusti grad. Ovakva promena može biti uslovljena verovanjem da se situacija u gradu neće popraviti, prvenstveno povezano sa ekonomskim faktorima. Dakle, na osnovu ovih poređenja možemo da vidimo da je stepen privrednog razvoja jedan od odlučujućih faktora, zbog čega mladi žele da napuste svoj grad, a to pokazuju i odgovori naših ispitanika na pitanje „Zbog čega bi napustili grad?“. Kao razloge za odlazak ispitanici su najčešće navodili nepostojanje perspektive, nezaposlenost, nizak standard, nemogućnost dodatnag obrazovanja, loše uslove za život. Razlozi zbog kojih bi ostali u Prijepolju su najčešće to što vole grad, što su im porodice i prijatelju u ovog gradu, jer imaju dobar položaj u gradu, stalan posao ili zbog godina, odnosno jer su stari za takve promene . Ispitanici su upitani šta je to što bi trebalo da se promeni u Prijepolju da većina mladih ostane i bude srećnija u njemu. Svaki ispitanik je mogao da navede tri stvari. Dobijeni su sledeći odgovori: Tabela 14: Šta bi zadržalo mlade u Prijepolju Red. Br. 1
Kategorije
Odgovor mladih (%)
Odgovor starijih (%)
više mogućnosti za zaposlenje, nova radna mesta
32,33%
45,90%
2
ne znam
17,67%
9,84%
3
više srednjih škola, fakulteta i dodatnog obrazovanja
11,65%
13,11%
4
sve ostalo više kulturnih dešavanja
8,65% 5,64% 4,87%
6,56% 6,56% 3,28%
5 6 7
više mogućnosti za zabavu mladih
4,51%
0
8
bolja ponuda sportskih sadržaja
4,51%
1,64%
9
bolja finansijska situacija i ekonomski položaj
2,26%
0,00%
13
Red. Br. 10 11 12 13
Kategorije
Odgovor mladih (%)
Odgovor starijih (%)
uključivanje mladih u rešavanje problema, aktivizam mladih promena lokalnih vlasti smanjiti količinu droge
1,88% 1,50% 1,50%
6,56% 3,28% 0,00%
više investicija i privredni razvoj
0,75%
0,00%
14
mentalitet građana
0,75%
3,28%
15
izgradnja i renoviranje grada
0,75%
0,00%
16
omladina treba da se promeni 0,75% 0,00% *procenat u ovoj koloni predstavlja procenat ispitanika koji su naveli taj odgovor, pošto su ispitanici mogli da navedu do tri odgovora, broj odgovora, pretvorenih u procente, je veći od broja ispitanika
I prema mlađim i prema starijim ispitanicima to bi bilo pre svega otvaranje novih radnih mesta. Zanimljivo je da 17,67% mladih ne zna šta bi ih zadržalo u gradu, dok kod starijih taj procenat iznosi 9,84%. Na trećem mestu, na osnovu odgovora mladih, to bi bilo mogućnost dodatnog i višeg obrazovanja, dok 8,65% mladih i 6,56% starijih ispitanika smatra da treba promeniti sve kako bi mladi ostali u Prijepolju. Ispitanike smo pitali koliko često putuju u drugi grad da bi zadovoljili različite potrebe, koje ne mogu da adekvatno zadovolje u svom gradu. Za svaku od navedenih potreba ispitanici su mogli da zaokruže jednu od navedenih učestalosti. Odgovori su prikazani u tabeli 15. U ćelijama tabele je upisan procenat ispitanika koji su dali odgovor u toj koloni za potrebu u tom redu. Tabela 15: Učestalost putovanja u drugi grad radi zadovoljenja određenih potreba Nikada Nekoliko Nekoliko Nekoliko Svakog puta puta puta dana godišnje mesečno nedeljno Zdravstvenu zaštitu 67,20 27,60 3,20 1,20 0,80 Obrazovanje i/ili stručno usavršavanje Sportske aktivnosti Kulturne manifestacije Zabavu/izlaske Zaposlenje
63,20
25,60
5,20
2,00
4,00
64,80 49,40
19,60 38,96
12,40 7,23
2,00 1,20
1,20 3,21
46,99 78,31
30,52 10,84
14,06 1,61
4,42 2,41
4,02 6,83
Ono što možemo da vidimo iz ovih podataka jeste da naši ispitanici uglavnom ne putuju u drugi grad radi zadovoljavanja određenih potreba. Kako nam rezultati, pokazuju jedini razlozi, zbog kojih nekoliko puta godišnje putuju jesu kulturne manifestacije, zabava, odnosno izlasci, kao i zdravstvena zaštita i obrazovanje i/ili stručno usavršavanje.
Način života mladih Nešto manje od polovine (47,83%) mladih osoba iz Prijepolja u poslednjih pet godina nije bilo u inostranstvu. U inostranstvu je jednom bilo 14,13%, dva puta 9,24%, tri puta 5,43%, 14
četiri puta 4,89% a više od četiri puta 18,48% mladih. Oni koji su išli u inostranstvo najčešće su išli sa roditeljima (36,37%) (grafik 12). Na ovo pitanje ispitanici su mogli da daju više od jednog odgovora, što znači da se podaci odnose na sve posete inostranstvu. Grafik 12: Kako ste putovali? 4,95% ekskurzija
2,97% 27,72% 25,74%
sa roditeljima preko turističke agencije samoorganizovano (sam/a ili sa društvom) razmena
3,96% takmičenja, festivali i slično 36,67%
U okviru ovih pitanja, mladima je bilo postavljeno i pitanje koliko su puta bili u inostranstvu u zemlji za koju je potrebna viza. U zemlji za koju je potrebna viza jednom je bilo 45,83%, dva puta 2,08%, tri puta 6,25%, četiri puta i više 0,00%. U zemljama za koje je potrebna viza nijednom nije bilo 45,83% mladih. Šokantan je podatak da je prosečan mlad čovek iz Prijepolja u poslednjih pet godina je 0,69 puta bio u zemlji za koju je potrebna viza. Položaj mladih u Prijepolju smo želeli da ispitamo i sa stanovišta rešenosti stambenog pitanja. Iz tih razloga našim ispitanicima smo postavili i nekoliko pitanja u vezi stanovanja. Grafik 12 prikazuje odgovore na pitanje sa kim ispitanici žive. Kao što se i iz grafika 13 može videti oko polovine (52,31%) mladih živi sa roditeljima, s partnerom/kom 11,79%, dok sam živi 5,64% ispitanika.
Grafik 13: S kim živite
15
3,08% 5,13%
s roditeljima
5,64% bez odgovora 11,79%
s partnerom/kom 52,31%
sam/a nešto drugo, šta?
22,05%
u instituciji socijalne zaštite (domu)
Grafik 14 prikazuje odgovore mladih na pitanje kako očekuju da reše svoje stambeno pitanje. Grafik 14: Kako očekujete da rešite stambeno pitanje Bez odgovora Imam svoj stan/kuću Ne znam kako ću ga rešiti Dobiću/naslediću stan/kuću 1,02% 1,02% 2,05% 4,69%
Živeću kod roditelja Uzeću kredit Živeću u partnerovom stanu/kući Živeću kao podstanar Nesto drugo
6,67%
7,69%
49,74% 11,79%
15,38%
Verovatno kao posledica loše ekonomske situacije i nedostatka realnih osnova da predvide neko poboljšanje u budućnosti, blizu četvrtine ispitanika (ako izuzmemo blizu 16
polovine ispitanika koji nisu dali odgovor na ovo pitanje) ne zna kako će rešiti svoje stambeno pitanje. Svoj stan ima 15,36% mladih dok će 7,69% naslediti stan ili kuću. 77,71 % ispitanika ima kompjuter kod kuće, dok prosečan mlad čovek u Prijepolju internet koristi 7,5 sati nedeljno.
17
Zaključak Primarni cilj istraživanja je bio da se utvrdi položaj i potrebe mladih, a dodatno je ispitivan i način na koji građani vide svoj grad, problemi koje postoje u gradu, način na koji vide mogućnost mladih da reše probleme u zajednici, participacija građana i moguća rešenja problema. Kao najveće probleme građani su izdvojili nezaposlenost, narkomaniju, siromaštvo (lošu finansijsku situaciju i nizak standard), zatim nedovoljan broj kulturnih i sportskih dešavanja, mentalitet građana, nerazvijenost privrede i nemogućnost daljeg obrazovanja. Kao najveći problemi mladih u gradu izdvojeni su nezaposlenost, narkomanija, delikvencija i kriminal, alkoholizam, nedostatak kulturnih dešavanja i mogućnosti za zabavu, nemogućnost dodatnog obrazovanja, nepostojanje podrške mladima od strane lokalne samouprave, nedovoljna informisanost o mogućnostima koje mladi imaju, siromašna ponuda sportskih i rekreativnih aktivnosti, nemogućnost razmene iskustva sa mladima iz drugih država, nedovoljnu uključenost u procese donošenja odluka, i zagađenost životne sredine. Dobijeni podaci su pokazali da mladi u Prijepolju više žele (80,51%), nego što smatraju da mogu (73,85%) da utiču na rešavanje nekog problema u gradu. Ovo je zanimljiv podatak, s obzirom da je na pitanje „Ko treba da ima glavnu reč u rešavanje problema?“ 51,03% mladih odgovorilo da to treba da bude lokalna samouprava, a svega 5,67% smatra da to treba da budu mladi. Od ispitanika koji su mlađi od 31 godine, 54,12% nikada nije učestvovalo u akcijama, 49,48% mladih ne zna kako bi mogao da doprinese rešavanju nekog problema, a 1,55% misli da nikako ne može da utiče na rešavanje nekog problema. Iako, jedna polovina mladih ne zna ili smatra da ne može da rešava lokalne probleme, druga polovina mladih ima ideju kako može da doprinese boljem životu u Prijepolju. Pa tako najveći deo njih (27,84%) smatra da može da dobrinese aktivnim učestvovanjem, zatim slede oni koji smatraju da mogu da pokrenu inicijativu, da pomognu volontiranjem, podrškom ili savetima i, na kraju, najmanji broj smatra da može i da edukuje vršnjake. Ova „prepolovljenost“ mladih primećuje se i kod pitanja u vezi prepoznatljivosti rada Kancelarije za mlade i Omladinskog kluba. Naime, oko 48% mladih ne zna ništa ni o Kancelariji ali ni o Klubu. Drugih 48% mladih poseduje neke informacije o ovim institucijama lokalne samouprave, ali nije učestvovalo u njihovim akcijama. Od svih ispitanih mladih osoba samo je 3,60% učestvovalo u sprovođenju akcija. Ono što mladi smatraju da treba da bude prioritet Kancelarije za mlade, jeste, pre svega, smanjenje nezaposlenosti, zatim unapređenje obrazovanja, rešavanje problema nasilja i netolerancije, uključivanje mladih u proces odlučivanja i unapređenje zdravlja mladih. Mlađi ispitanici bi voleli da Omladinski klub organizuje kulturne i zabavne aktivnosti, sportske aktivnosti, da se bavi unapređenjem (ne)formalnog obrazovanja i da organizuje putovanja i razmenu srednjoškolaca i studenata. I na ovo pitanje je znatan broj mladih (16,70%) odgovorilo sa ne znam. Ova kategorija odgovora, takođe je velika na pitanje kako bi mogli ispitanici da se angažuju u radu Omladinskog kluba, i iznosi 38,61%. Bez obzira na to, većina mladih ipak ima viđenje nekog svog angažmana počev od bavljenja problemima bolesti zavisnosti, preko organizovanja kulturnih dešavanja i rešavanja pitanja nezaposlenosti, pa do volontiranja. Ispitivanje je pokazalo da su najvažniji problemi koji postoje u gradu, a mogu se rešiti lokalnim akcijama mladih povećanje broja kulturnih dešavanja, obezbeđivanje više adekvatnih mogućnosti za zabavu mladih i sportskih i rekreativnih aktivnosti.
18
Preporuke 1. Neophodna je bolja promocija rada i aktivnosti Kancelarije za mlade kao i Omladinskog kluba. Istraživanje je pokazalo da je svega oko 30% ispitanika upoznato sa radom ovih institucija dok više od 70% ili ne zna ništa o samim institucijama ili ne zna čime se bave. Da bi položaj mladih mogao da se unapredi, potrebno ih je uključiti u aktivnosti i Kancelarije i Omladinskog kluba, ali ovo nije moguće ako mladi nemaju neophodne i, za njih, relevantne informacije o funkcionisanju i ulozi ovih institucija lokalne samouprave. 2. Pored promocije ovih institucija, neophodno je i aktiviranje i motivisanje mladih da se uključe u rad Kancelarije i Kluba. Kao što se videlo iz istraživanja, na mnoga pitanja koja su bila vezana za aktivnosti mladih u značajnom su broju davali odgovor ne znam. Stoga, posebno je potrebno edukovati mlade o načinima na koje mogu da učestvuju u radu Kancelarije i Kluba. 3. Na osnovu podataka vidimo da mladi kao potencijalne aktivnosti Kancelarije za mlade vide: podsticanje zapošljavanja mladih, unapređenje obrazovanja, rešavanje problema nasilja i netolerancije, uključivanje mladih u procese donošenja i unapređenje zdravlja mladih. Ovi predlozi mogu poslužiti Kancelariji za mlade kao smernice za dalji rad, posebno prilikom raspisivanja konkursa za podržavanje projekata namenjenim mladima. Sa ovim problemima se svakako treba pozabaviti, jer su oni u velikoj meri prepoznati kao problemi u Prijepolju. 4. Ispitanici su takođe dali smernice i za dalji rad Omladinskog kluba. Oni su izrazili želju da se Omladinski klub pozabavi kulturnim manifestacijama i ponudama zabavnog karaktera u gradu, zatim organizovanjem sportskih aktivnosti i neformalnim obrazovanjem. 5. Podaci su pokazali da oko 50% mladih želi i može da se uključi u organizovanje aktivnosti za mlade, i ovaj potencijal svakako treba iskoristiti. Mladi bi se najradije bavili problemima bolesti zavisnosti, organizovanja kulturnih dešavanja i rešavanjem pitanja nezaposlenosti. 6. Iako značajan deo mladih želi i može da se uključi u organizovanje aktivnosti, značajan deo njih ne zna kako to može da uradi (38,6%). Stoga bi jedna od aktivnosti Omladinske kancelarije mogla da bude edukacija mladh o načinima uključivanja, omladinskom aktivizmu i uopšte o načinima kako mladi mogu da doprinesu poboljšanju sopstvenog položaja u lokalnoj zajednici. 7. Najveći broj problema koje su mladi identifikovali nalaze se na polju zapošljavanja, obrazovanja, kulturnih i sportskih dešavanja. Ova područja su razlozi nezadovoljstva mladih, razlozi zbog kojih bi oni napustili Prijepolje. Stoga, smatramo da dalje aktivnosti i Kancelarije za mlade i Omladinskog kluba treba usmeravati u tom pravcu i preduzeti sve što je moguće da se procenat nezadovoljstva, prouzrokovan ovim problemima, bar donekle smanji. 8. Prilikom izrade akcionog plana za mlade u opštini Prijepolje, najveću pažnju je potrebno posvetiti merama za zapošljavanje i samozapošljavanje mladih jer su zaposlenje i bolji standard oko 35% mladih naveli kao prve faktore koji utiču na odluku da ostanu u gradu. 19
9. Ostale mere koje mogu učiniti Prijepolje atraktivnijom za mlade su više kulturnih i sportskih sadržaja i bolje mogućnosti za školovanje. Aktivnosti u ovim oblastima se mogu organizovati u saradnji lokalne samouprave, civilnog i profitnog sektora i često ne zahtevaju velika materijalna sredstva, niti su pod velikim uticajem opštih prilika u zemlji.
20