My People 19

MY PEOPLE 1

My People magazin za promociju hip-hop kulture Glavni i odgovorni urednik: Ivan Ristić - Rista Grafički urednik: Teo Dragović - Stick Saradnici: Ana Eraković Darko Gavrić - Luxus Bojan Isailović Branimir Kovač Žana Lugić Selena Petrović

INTRO

Spread the word...

Po ko zna koji put kasnimo sa izdavanjem i opet ne ispunjavamo obećanje. Ali pred vama je razlog zašto smo kasnili – nov redizajnirani izgled, pojačanje u domenu dizajna i veliko osveženje kako za nas tako, nadam se, i za vas. Rubrike su i dalje tu, malo ćemo ulepšavati buduće brojeve kroz rubriku Devojke Hopa, nova blog rubrika Moj Ugao gde ćete se malo bolje upoznati sa redakcijom ali i sa drugim akterima naše scene i gomila planova za neke nove rubrike.

Počinjemo sa promocijom Hip Hop Kempa, ove godine jubilarnog i My People je naravno ponovo partner festivala.

Jovana Petković Milan B Popović Spasoje Veselinović web stranice:

Dok ovo čitate već se uveliko spremaju tekstovi za novi broj koji se ipak neće ovako dugo čekati.

Nećemo davati obećanja ali sigurno je da uvek dajemo sve od sebe da magazin izgleda bolje, modernije a opet u duhu hip hop kulture.

www.proveramikrofona.com www.autabout.com www.b3oproduction.com foto: flickr.com/anenade elbelgrado.com

Kontakt: www.mypeople.in.rs facebook.com/mypeople.magazin twitter.com/mypeoplemagazin e-mail: magazin.mypeople@gmail.com gsm: +381 60 maj pipl

2 MY PEOPLE

Do čitanja, Ivan Ristić - glavni urednik

SADRŽAJ INTERVJU: Kovlaj Coby General Woo Beogradski Sindikat Buđenje Shome

06 10 14 34 44 50

TEMA BROJA: Hit decenije

26

RUBRIKE: 02 04 09 13 18 38 40 42 46 48 52

Intro Reprezent Prvi - Bdat Dzutim Moj Ugao Recenzije Devojke Hopa Reakcija - Frka Hip Hop Kemp Koncert - M.O.P Abeceda - Lou Benny Street Art - Rage

MY PEOPLE 3

ARAFAT V

ojislav Dragović a.k.a Arafat je mladi reper i producent iz Beograda, rođen je 25. 12.

1991. godine u Podgorici. Repom je počeo da se bavi 2006. godine, kada i je snimio prvu studijsku pesmu. Od 2009. je član grupe Black Ring Crew, čiji album izlazi uskoro, a spot za prvi singl, “Bratstvo i jedinstvo”, možete naći na YouTube-u. Pojavljuje se na kompilaciji “Mala Kolumbija”, Darwinovom mixtape-u “Zaradi za mene”, Mihilow-om albumu “Ain’t no love”... U međuvremenu, sarađivao je još i sa: VTO-om, RVG-om, Sick Touch-em, Spectreom, El Prezidenteom, TLV-em, B-squad-om, Ziplokom, LMRom, Rastom, Cvijom, Flame-om i drugima. Imao je više desetina nastupa po Beogradu (SKC, Akademija, “Fama”, “Hrabro Srce”, “Sova, “People’s”, “Tribal”, “Blue Moon”). Snima u “Street” studiju, na Karaburmi, kao i u “Bora Bora” studiju i “Platinam” studiju.

U pripremi je i prvi solo mikstejp pod radnim nazivom “Papir Cvet Makaze”, a prvi singl je traka sa Ziplokom, “Malo drugačije” koju od skora možete pronaći na službenom YouTube kanalu: youtube.com/arafatofficial

JANA Miloš Janošević a.k.a. Jana (ex Aerosoul) je osamnaestogodišnji emsi iz Sremske Mitrovice. Sa pisanjem rep tekstova počeo je sa 11 godina, a prvu traku snimio je 2008. godine u BoomBox studiju u Mitrovici, pre svega zahvaljujući podršci ekipe Def22. Danas snima u FullLine studiju, takođe u Mitrovici. Pored mitrovačkih bitmejkera 3man-a, Outraw-a i Jakše, u poslednje vreme Janin vokal možemo čuti preko matrica koje potpisuje Zaki, bitmejker iz Zagreba, Pejcos je ustupio nekoliko bitova kao i brat Dnena. Do sada Jana je sarađivao sa velikim brojem emsijeva, neki od njih su Milak i Dramz (sa kojima je činio grupu SMC), FullLine (3man i Ata), Shea, Fox Dekanski, Moral, Đare, ekipa Kasta iz Zagreba i drugi. Prvi put je sa bine repovao na otvaranju mitrovačkog kluba ZKS, a pored toga nastupao je mnoštvo puta što u Mitrovici, što u Beogradu. Najsvežiji nastup je koncert grupe V.I.P. u Mitrovici gde je Jana učestvovao kao predgrupa.

Za ovu godinu planirao je izbacivanje dva projekta, ali je to po njegovim rečima nestalo u prašini u procesu miksovanja. U narednim mesecima možemo očekivati njegov kolabo projekat sa Milakom. O tematici kojom se bavi kaže da priča ono što živi, bez ikakvog filozofiranja i smatra da rep treba da bude ništa više osim zezanja. Takođe smatra da reper koji ne ume da baci fristajl, za njega nije reper. youtube.com/UJAZAGANJE

4 MY PEOPLE

telja rep zvuka.

Do upoznavanja članova SRC-a i ideje o zajedničkom projektu došlo u julu 2009. godine posle nastupa u prokupačkom klubu ‘’Paladin’’, posle čega su usledili nastupi u takođe prokupačkom klubu ‘’Amsterdam’’ i diskotekama u Žitorađi ‘’Zebra’’ i ‘’MB’’. Na mikstejpu su uglavnom obrađivane teme svakodnevice mladih u topličkom okrugu, u rasponu od uličnih preko opuštenih do politički angažovanih.

U narednom periodu očekuje se niz projekata SRC-a koji se već uveliko snimaju u ‘’PVO Kitchen’’ i ‘’Šiptar’’ studijima.

Izlazak South Railway Crew Mixtape-a Vol. 2 zakazan je za leto 2011. kolabo projekat Baneta i MCA-ja pod nazivom ‘’PK Classic Tape’’ je u završnoj fazi dok

SOUTH RAILWAY CREW S

outh Railway Crew oformljen je krajem 2009. godine kada su mladi emsijevi iz Prokuplja i Žitorađe odlučili da započnu rad na zajedničkom projektu.

South Railway Mixtape Vol. 1 pojavio se na internetu u septembru 2010. i sadrži

16 pesama na kojima su vokalno prisutni P.V.O. (Stole i Mare), Bane, MCA, Gara MC, Herbarijum i Magi, članovi SRC-a.

Promocija mikstejpa održana je 24. septembra 2010. godine u holu prokupačkog bioskopa ‘’Toplica’’ pred tristotinak ljubi-

Herbarijum treba da započne snimanje ‘’Brucošijada’’ EP-ja.

South Railway Mixtape Vol. 1 možete u celosti preslušati na YouTube kanalu: youtube.com/soleloodTV

Singidunum je beogradska rep grupa, nastala 2008. godine. Čine je Aleksandar Vasiljević, aka Phoenix, i Branislav Božović, aka Wothen. Za bitove je zadužen DJ Rahzor iz Čačka. Iako bez albuma i sa malim brojem pesama do sad, uspeli su da privuku pažnju ljubiteljima underground zvuka. Momci u čijim pesmama možete da osetite uticaje repera za koje većina njihovih današnjih kolega verovatno nije ni čula. ”Još kao klinci smo bili zainteresovani za ovu vrstu muzike, tako smo počeli sa pisanjem rima, a kasnije i sa snimanjem pesama. Jedan kratak period nismo imali beatmakera , da bi negde polovinom 2008. godine upoznali DJ Rahzora iz Čačka koji je od tada pa do danas zadužen za sve bitove naših pesama. Ono što mi radimo je isključivo underground rep, trudeći se da napravimo nešto čime ćemo prvenstveno mi biti zadovoljni, a potom i ljudi koji slušaju tu vrstu muzike. Ni u jednom trenutku nam nije bio cilj da imamo što širi auditorijum, uvek nam je bilo bitnije da ljudi koji nas slušaju budu pravi ljubitelji hip hopa, ma koliko da njih malo ima u Srbiji. Ne sarađujemo sa puno ljudi iz sveta hip hopa, od nekolicine, pomenuo bih DJ Skwiz-a, sjajnog DJ-a, i Needla, mladog i perspektivnog MC-a iz Beograda. Što se tiče daljih planova, planirali smo da album izađe do kraja godine, međutim došlo je do nekih tehničkih problema, tako da se očekuje da bude gotov tek sledeće godine.”, kaže Phoenix, jedan od članova grupe.

SINGIDUNUM MY PEOPLE 5

intervju

Kada se pojavio njegov demo album, govorili su za njega da je jedna od nada nove scene. Kovlaj se tada blago povlači i na trenutke pušta po neki singl. Za razliku od mnogih, izabrao je put u kojem nema mnogo eksponiranja. Uskoro će Kovlaj da se vrati na velika vrata. Rođeni Kikinđanin koji živi u Prijedoru priča sa našom novinarkom o svojim planovima, stanju na sceni kod nas i u regionu, uspesima, razočarenjima...

Za početak, zašto bas hip hop?

Uh, teško pitanje. Pa uvek ima nešto novo što me zanima na tom planu. To volim da radim i živim već dobrih 11 godina otprilike. Može se slobodno reći da ne znam drugačije. Za to vreme sam bio i break dancer i crtač grafita, a sad i beatmaker/izvođač. Pruža širok spektar načina da se kreativno izraziš, isprazniš i napuniš. Svet izgleda lepo s hip hop-om. Ne znam ni odakle bih počeo da pričam na tu temu i bojim se da kad bih krenuo da ne bi bilo dosta mesta da sve stane u jedan intervju.

Preskočićemo kliše pitanje “Odakle ti inspiracija”, ali nećemo “Ko su ti uzori?”. Pa, ko su? Koga slušaš u slobodno vreme?

Sve zavisi od raspoloženja. Ujutru kad ustanem ocenim šta bi mi leglo tog dana, i to i vrtim. Imam tu čudnu naviku da slušam po jednu stvar ceo dan na repeat. Ako bih pravio listu uzora, verovatno je nikada ne bih završio, jer stalno otkrijem neko novo ime koje mi zaokupi pažnju. Trudim se dosta da slušam muziku koja je van hip hop sfere, mada takve ekskurzije, iako su česte, jako kratko traju, jer se brzo vratim na staro. Internet mi je dosta drag, baš zbog odličnog izbora muzike koju nudi.

Obično kopam po starom rep zvuku, jer ovaj novi mi baš i ne leži za uho. Često me ti neki novi klinci pitaju slično pitanje, odakle da oni krenu i šta je to dobro!? Moj predlog je da za početak krenu sa DJ Premier-om. Tu ne mogu pogrešiti. Bukvalno nek preslušaju sve izvođače sa kojima je on sarađivao. Kada to odrade, dalje će znati i sami šta im se dopada i gde dalje da traže to što ih zanima.

Do ovog trenutka imaš jedan demo album “Šah-mat”. Koliko si zadovoljan reakcijama i uopšte svojom izvedbom na tom albumu?

Taj album je prošao više nego odlično, ako se uzme u obzir da

6 MY PEOPLE

KOVLAJ je to samo niskobudžetni demo album.

Za 24h je skinut sa neta oko 2000 puta, što govori dosta o zainteresovanosti.

Boogie MC se tu herojski pokazao u samoj promociji tog projekta i njegovom popularisanju. 2008. godine je to bio neki maksimum koji smo mi mogli da pružimo i za to vreme je bio ok, ali sada kada ga preslušam imam i previše zamerki na sve. Jedino što ne bih menjao na njemu jeste stav. Od onda se mnogo napredovalo.

“Smetam svima, hejtuj me, al usp’o sam da shvatim da Srbija ne zna šta je rep pa repujem s Hrvatima!” - ove dve linije su izazvale vrlo žustre komentare jednog dela rep publike. Kako komentarišeš to, i kakvo je tvoje mišljenje o srpskoj rep sceni? Da li stvarno Srbija ne zna šta je rep?

Osuđujem svaku ovakvu ili sličnu vrstu provokacija na račun jedne nacije. To se ne sme tolerisati nikako i nije u redu da to bilo ko kaže tako javno. Već sam rekao svojim ghost writerima da ne pišu više takve besmislice. Inače, iskoristio bih ovu priliku da se i javno izvinim Hrvatima, jer moraju da repuju sa mnom. Cela ta priča je u principu jako smešna kad je posmatraš iz nekog mog ugla. Ispalo je kao da nijedan Srbin do sad nije rekao drugim Srbima da loše repuju. Tu u principu uopšte nije izbila diskusija o nekom kvalitetu, nego standardno prazno ispucavanje „čiji je tata jači“. Ključne reči su „Srbija“ i „Hrvatska“, da sam napisao te dve reči u bilo kom drugom kontekstu rezultat bi bio isti. Srbija ima odličnih izvođača, odličnih beatmakera, a isto tako ima i onih očajnih, nećete verovati, ali ista stvar je i sa Hrvatima, Makedoncima, Nemcima... Nije moguće generalizovati toliku grupu ljudi i svima isto presuditi. Ono što je možda i glavni cilj te linije, jeste da me ti koji su zatucani i slepi što bolje ispromovišu. Rade za mene, a ni ne znaju. Znači još jednom da podvučem ovima koji sporije kapiraju: Ne, nisam rekao da niko u Srbiji ne zna šta je rep, nego sam rekao da ti ne znaš šta je rep. Da, baš ti koji si i digao

toliku frku oko toga. Hvala ti na odličnoj reklami.

Rođen si u Kikindi, ali živiš u Prijedoru.

Kakvo je stanje tamo što se tiče repa?

Prijedor će mi uvek ostati drag baš po tome jer na tom mestu sam najbolje i osetio taj hip hop. Mi smo sad ta neka „starija“ ekipa hopera i dosta njih više nije aktivno. Mada zasigurno znam da par imena i dalje rade punom parom i ne predaju se lako. BtB radi na demo albumu, Lima redovno izbacuje nove pesme, Bishop takođe. Streetherapy ekipa je na dobrom glasu. U Prijedoru ima dosta mladih i perspektivnih izvođača koji samo čekaju da zablistaju. Black 8 je po meni, trenutno tamo i najperspektivniji od mlađih. Dosta se rep nastupa održava u Prijedoru, tu ima kako domaćih izvođača tako i izvođača iz regiona. Sve to mahom pod organizacijom Evergreen-a. Radi se, a to je ono što je bitno.

Znamo da većinu matri radiš sam, takođe i da radiš za druge. Kakvo je tvoje dosadašnje iskustvo, da li se isplati, ima li zainteresovanih za kupovinu, ili svi traže džabe?

Ako ćemo iskreno, ja ustvari nikada nisam ni hteo da budem beatmaker, ali sam silom prilika morao. Jer u vreme kad smo mi počinjali nije bilo interneta, samim tim je bilo izuzetno teško doći do bilo kakvog praznog instumentala. Ortak iz bivše grupe i ja smo odlučili da probamo sami da ih radimo jer smo imali osnovno muzičko obrazovanje i ogromnu potrebu za beat-ovima, što se kasnije za mene pokazalo kao dobro, jer sam dobar deo demo albuma „plaćao“ sa svojim instrumentalima. Sećam se, prvi program za pravljenje instrumentala smo čak platili nekih 30-tak eura, jer je to bio jedini način da dodjemo do njega. Sad kad imam tih 8 godina iskustva u tome, mogu reći da taj posao izgleda prilično očajno. Ne, ne traže mi više za džabe, jer znaju da im neću dati, naučio sam da cenim sebe i svoj rad, ali iskren

da budem to i nije neka para. To je više nego dobar džeparac, ali ne dovoljno za neke veće životne troškove. Puno vremena oduzima, a malo se isplati. To je jako lep posao i verujem da bih mogao da ga radim do kraja života bez problema, kada bih mogao da živim od njega.

Boogie MC, Pidji, Mima, South Side - to su neki od saradnika i gostiju sa prvog albuma, da li su se pojavila neka nova imena u međuvremenu, sa kim sarađuješ?

Mima je već snimila neke vokale za ovaj novi album, tako da je ona već tu. Taj album ceo radim sa Profetesom iz Slovenije. Ona je beatmaker i glavni producent albuma. Pored njih dve, tu još planiram da se pojave i Rema, Krang, Juxxx, Muhamed, Bendicod, Jantar i mnogi drugi.

Neću da najavljujem više, jer ni sam još ne znam ceo koncept.

Možemo li da očekujemo uskoro neki novi projekat? Jedno vreme si najavljivao “Haos”, pa si odustao od toga, šta se desilo?

“Haos” je zamišljen kao jedan EP na brzinu. On je bio ceo spreman za snimanje, ali sam imao problema nekih sa producentima i studiom, tako da to nije uspelo da se realizuje. Čak sam bio jedno vreme posle toga i klonuo duhom, hteo sam da prestanem da repujem, ali vratio sam se sa pesmom „Ostaću Zakopan“.

Ubrzo posle te pesme sam ostvario taj neki dogovor sa Profetesom da uradimo zajednički album, tako da se to sprema lagano, bez ikakve žurbe. Nismo plaćeni da žurimo. Pazi se na svaki detalj i radi se konstantno. Ima već par pesama snimljeno, dosta je još u fazi nastajanja. Snima se za sad u Streetherapy studiju, ali će se mix i master, kao i naknadna dosnimavanja, raditi najverovatnije u Ljubljani kod Profetese u studiju. Planiran je i spot da se radi za jednu od pesama. Sve u svemu radi se punom parom samo što se ne priča puno o tome javno dok ne bude sve gotovo. Kada će to sve biti gotovo ne znamo još ni mi, ali ono što znamo jeste

MY PEOPLE 7

"

Nisam rekao da nitko u Srbiji ne zna što je rep.

da će biti uložen maksimalan trud i rad u taj projekat.

Postoji li mogućnost da nađeš izdavača?

Kakvo je tvoje mišljenje uopšte o tome, misliš li da ima svrhe?

Postoji. To je vrlo interesantno pitanje, jer svi znamo kako izgleda muzička industija na ovim prostorima. Kakva je šansa zarade na tome, lepo svedoče recimo jedan Zdravko Čolić, čiji se disk prodaje uz prašak za veš, ili neki Joksimović možda, koji ide uz SIM kartice za mobilni telefon.

Zadnji put kad sam se bavio tom pričom i raspitivao se o tome kako izdati disk sa rep pesmama, ceo sistem je išao na fazon „ti nama platiš, mi ti odštampamo diskove i pošaljemo ti na kućnu adresu“. To mu dođe ta priča. Znači, kad ti kažu „e on je izdao cd“ znači verovatno ima 200 diskova kući i prodaje ih baš odatle. No, koliko čujem krenula je ta fama o internet izdavanju i e-kupovini, koja možda

8 MY PEOPLE

i doživi neki uspeh, šta više, imao sam neke ponude i čuo razne priče o tome, ali ne želim ništa još da komentarišem javno, jer ni sam nemam pojma kako će to da izgleda i koliko će da se isplati takvo cimanje. Iskreno, kao izvodjač koji se aktivno bavi muzikom na ovim prostorima, moram da kažem da verujem da će biti bolje, jer ako priznam da samo presipamo iz „šupljeg u prazno“ izgledali bi kao totalni idioti. Zar ne?

Da li je u planu neki spot, ništa do sad od tebe nismo videli?

Biće. Mora da bude. Radio se jedan davno još kad je „Haos“ bio u planu. No, imao je istu sudbinu kao i EP za koji je rađen. Spotovi, bar ovi koje ja planiram da radim, poprilično lepu cenu imaju. To je manje više i glavni problem, ali ako me pare do sad nisu zaustavile, neće ni sad.

Inače, ako neko ima želju da mi donira izvesnu svotu novca u te svrhe, neka mi se javi slobodno.

Šta se dešava sa nastupima, planiraš li nešto po Srbiji?

Da. I to me često pitaju zadnjih dana.

Nastupi su u planu čim izleti nov album.

Dovla i Lego, inače reperi iz Banja Luke, su u tom timu za nastupe. Mi smo već krenuli sa laganim pripremama za te akcije i bićemo totalno spremni kad i album. Ići ćWWemo gde god nas budu zvali, a biće i sve lepo objašnjeno kad bude vreme za to.

I za kraj, šta se vrti u tvom plejeru ovih dana? Hvala ti na izdvojenom vremenu, želimo ti uspešnu dalju karijeru, šta god to podrazumevalo za tebe.

Trenutno ide „Reks - 25th hour“.

Mada još uvek se iznenadim sa novim Cantwait-om. Toplo preporučujem.

Hvala vam.

RAZGOVARALA: Selena Petrović

P RV I . . .

Bdat Dzutim Prvi kontakt sa hip-hopom?

Rap lista b92 Prvi kupljeni rep album?

Prvi studio?

Neki Public Enemy na kaseti

Kod Leke na Brdu

Prvi posećeni rep koncert?

Prvi bitmejker?

Gru, C-YA, Belgrade Posse i kilo nekih ljudi, pa čak i Funky G u prostoru 94-e godine.

Oneya

Prve široke pantalone?

Simple&Strong, tako se zvaše, kupljene na tezgama u Sremskoj

Prvi nastup?

1997 ili 1998 u KST-u Prvi album?

Prvi kačket?

“Sve sami hedovi”

LA Raiders starterov, platio boga oca

Prvo razočarenje?

Prva napisana rima?

Video sam s bine preopasnu pičku, kad sam sišao nije je bilo

Veze nemam, davno bilo Prva snimljena pesma?

Prva kinta od repa?

Neka gajbi na kasu...

2000, opet KST, pojeli smo pljeju kod Lokija i popili pivo za honorar

Prva kolabo pesma?

Prvi idol?

“Tramvajske Šine” sa Yoomba Deapartmentom

Dijego Armando Maradona

MY PEOPLE 9

intervju

Coby Sagovornik magazina My People je bitmejker bez čije kompozicije ne može da prođe ni jedan ozbiljniji ovdašnji hip-hop projekat. Njegova veština pravljenja muzike može da čuje na albumima grupe V.I.P., Dade, Škaba, THCF-a, Ziploka pa čak i Elitnih Odreda. To je Slobodan Veljković, poznatiji kao Coby.

Coby, najpre da te pitam gde se trenutno nalaziš, pošto u poslednjih godinu dana veoma često menjaš mesto prebivališta?

Trenutno se nalazim u Prokuplju. Odmaram, blejim, punim baterije.

Kako si uopšte došao na ideju da odeš preko bare?

To nije bila ideja to je više bio plan. Kada sam se upoznao sa Reksonom i Oneyom

10 MY PEOPLE

bio je fazon ok ti dolaziš ovamo da radimo muziku... Ta misija je trajala paklene 4 godine zbog problema sa vizama i birokratijom i na kraju je uspela i eto tako sam otišao.

Kakve utiske si iz „belog sveta’’ doneo nazad?

Sve najbolje... Super ljudi, drugi fazon skroz... Ne znam, mora da se ode i da se vidi džabe pričati o tome. Za ovu vrstu

posla nema boljeg mesta za biti.

Da li može jedan Evropljanin da ode u postojbinu hip hopa, da pronađe svoje mesto i zaradi za leba od pravljenja „njihove’’ muzike?

Naravno, zavisi samo od toga kakva si osoba, koliko si dobar u tome što radiš, koliko imaš jaku volju, sreću...

Koliko će šestomesečni boravak u Nju

"

U Srbiji nema zajedništva i jako je slaba podrška kako medija i „industrije” tako i izvođača između sebe.

Jorku, rad sa Oneyom, uticati na tvoje buduće bitmejkerske poduhvate?

Dosta drugačije...Oneya radi drugačije, ja radim drugačije, gledali smo da radimo od toga drugačije, znači drugačije. Koliko puta je spomenuto drugačije...

Da li je teško doći do kontakata sa tamošnjim rep glavama i postoji li mogućnost da se tvoji instrumentali pojave na projektu neke MTV zvezde?

Sve zavisi koje ljude poznaješ i kako si povezan. Možeš da budeš najbolji ikad ali ako te neko ne izvali i plasira, džaba ti sve. Sve je moguće. Generalno ne volim da pričam o tome, radilo se i sa poznatim ljudima ali ne želim da pričam o tome. Mi radimo, a drugi neka pričaju.

Poređenje američke i srpske hip hop scene je apsurdno u bilo kom smislu po mišljenjima mnogih, ali i po velikom broju nepobitnih činjenica. Da li ti možeš da napraviš neku paralelu između njih s obzirom da si iz prve ruke mogao da se uveriš u stanje stvari?

Ne može da se poredi. U Srbiji je drugačiji state of mind, drugačiji nam je ritam, i u Srbiji nema zajedništva i jako je slaba podrška kako medija i „industrije” tako i izvođača između sebe. Tamo je hip hop ozbiljan biznis, kod nas je zabavan hobi Koliko si ostao upućen u stanje stvari na našoj rep sceni i vidiš li neke pomake na bolje za ovih šest meseci?

Slabo baš, ali kapiram da se baš malo i toga promenilo. Srbija kasni u svemu ne samo u muzici, a i šta može da se promeni za samo 6 meseci?

Prve generacije novog rep talasa polako odlaze u penziju, BS je izbacio oproštajni album, kao i Struka, Bad Copy više ne postoji u svom izvornom obliku. Ima li Srbija potencijal da se ta smena generacija ne odrazi na kvalitet muzike i njenu popularnost?

Ko uopšte određuje šta je kvalitetno, a popularnost ne mora da znači kvalitet.

Nove generacije svakako menjaju formu u pravcima koji im odgovaraju, nekima se sviđa nekima ne, ali mislim da je jedna od najlepših stvari u hip hopu njegova mogućnost adaptiranja i menjanja. Ostalo je sve stvar ukusa.

sve tačno, videćemo...

Sever Srbije, Novi Sad i okolina, poslednjih godina ističu kandidaturu za srpski rep centar, Beograd je i dalje mesto gde ima najviše koncerata, promocija, uopšte događaja iz sfere hip-hopa dok jug Srbije u tom smislu poprilično zaostaje. Zašto je to tako?

Vratimo se na tvoje prve korake u rep muzici. Kada si došao do ideje da praviš bitove i koliko je na tvoje usmerenje uticala Srednja muzička škola koju si završio?

To je tvoje mišljenje.

Godinu i po dana posle promocije, One Shot mikstejpa i dalje nema u plejerima.

Koji je razlog tolikog odlaganja?

Razlog je što od nekih ideja nema odstupanja, ne bih da pričam o stanju izdavaštva i prodaje i ostalih slabih stvari jer se ne bavim time, ali mixtape je samo jedan od projekata One Shot-a i možete očekivati puno muzike od njih ove godine Još odlaganiji je Reksonin tejp ‚ „Grad ispod pobednika’’ Šta se dešava sa time i hoće li taj projekat ugledati svetlost dana u skorije vreme?

To nije pitanje za mene, to treba pitati Reksonu.

Na kojim projektima si trenutno angažovan i da li planiraš neko svoje izdanje, mikstejp ili nešto slično?

Radim neke stvari sa Connect-om, sa Rolexom treba da počnem konačno da radimo na njegovom albumu, radio sam Rasti album koji treba da izađe, VIP treba da počne da snima nove stvari, sa Reksonom nekoliko projekata, sa Rigom sam radio nešto, sa Furio Djuntom, uh ima još dosta, ko će da popamti sve… Ja razmiljam dugo već o nekom mixtapeu i nekim drugim žanrovima, ne znam još

U tvojim bitovima ima dosta elemenata drugih muzičkih žanrova. Ostaješ u okvirima rep muzike ili se odlučuješ za menjanje muzičkog pravca?

Radim sve što treba samo pokaži lovu

Tamo negde 2001-e, 2002-e, ne znam stvarno. Izvalio sam u igraonici Fruity Loops, mislim da je bila verzija 2.1. Prvo sam bio u fazonu „Brate kakvo je ovo sranje”. Kasnije sam kupio komp, uzeo fruti, vežbao, pravio bitove i tako je krenulo.

Tvoja pesma ‚’Prokupački rep’’ je izazvala veoma pozitivne reakcije, čak je ušla u izbor za najbolji singl godine. Da li pišeš, snimaš i može li se očekivati nešto više od tebe na tom planu?

Nikad se ne zna, nisam nešto previše zagrejan za repovanje, to baš kad nemam šta da radim pa onda kao pišem tekst.

Pošto je 2010. na izmaku, koji albumi, emsijevi, bitmejeri su obeležili godinu, po tvom mišljenju?

Uh, nisam baš toliko slušao srpski rep ove godine. Od emsijeva Mali Mire i Marlon, od bitmejkera S-Kicka i Phillip P, a od stranaca emsijevi Pusha T, Tiney Tempah, producenti Alex da Kid, Dj Khalil.

Za sam kraj intervjua pošalji neku poruku čitaocima My People magazina u čije ime ti se zahvaljujem na izdvojenom vremenu.

Manje pričaj, više radi.

RAZGOVARAO: Spasoje Veselinović

MY PEOPLE 11

12 MY PEOPLE

Piše: Spasoje Veselinović

G

odina 2010. protekla je u znaku ekonomske krize, koja se na sreću sve brojnije rep publike, nije odrazila na inspiraciju izvođača, a čak se može steći utisak da je u velikoj meri i doprinela broju, što zvaničnih, što net izdanja u protekloj godini. I za aktuelnu 2011. previđa se nastavak ekonomskih poteškoća, a s’obzirom na najave projekata, našu zemlju i ove godine zaobićiće kriza rep muzike.

Već u prvoj nedelji, posle dočeka, repriza i drugih praznika, otrežnjenju je doprineo par godina očekivani kolabo projekat Cantwait-a i Nik-a, a ako se po prvom izdanju prepoznaje godina, imaće šta da se sluša u narednih desetak meseci.

Ako krenemo od severa Srbije, tu u poslednjih par sezona dominira novosadska rep scena, kako kvantitetom izvođača, tako i kvantitetom izdanja. Ziplok ekipa je najavila EP sa voždovačaninom Džerijem, a iz njihovog studija očekuje se i nekoliko Đaretovih projekata, uglavnom upakovanih u formu EP-ja. Iz Unijinog studija se takođe najavljuje niz albuma, sve oči su uprte u Dripca čije se solo ostvarenje očekuje još od nastanka provobitnog sastava Unije. Grupa Roll’n’Rap se ne oglašava u poslednjih par meseci iako je bilo reči da se njihov mikstejp uveliko radi i eventualno izbacivanje tog tejpa bi predstavljalo veliko osveženje za novosadsku scenu koja polako postaje jednolična.

Sremska Mitrovica se s’razlogom može smatrati kolevkom novog rep talasa, pored već afirmisanog Frimena, jednog od najboljih fristajlera Foksa, ove godine u zvučnicima bi trebao da se nađe i Janin album, verovatno i neki nov Milakov EP, a koncertno aktiviranje grupe Def22 implicira da će ova, može se reći, mitrovačka old skul postava izbaciti nešto novo u skorijoj budućnosti. Prestonica naše nam države, od pojave hip hopa na ovim prostorima važi za Meku kako ovog muzičkog pravca.

Novobeogradski blokovi predstavljaju nepresušiv izvor inspiracije mnogim afirmisanim reperima, a i onima koji imaju želju da to postanu. Brigada, Marlon Brutal, Mlata, Cobran, cela Sik Tač ekipa, svi oni mnogo vremena provode u studiju, neki projekti su započeti, neki pri kraju tako da treba očekivati bar 3, 4 njihova izdanja u mesecima koji predstoje. Pored njih, treba spomenuti i nešto manje eksponiranije izvođače poput Frke, Papi Jaaza, grupe JBK, LMRa, Flamea, Saleta Trua čije su ruke duboko zaronjene u rep čorbe koje kuvaju. Ne treba zaboraviti Hartmana, najproduktivnijeg repera na ovim prostorima koji je u emisiji Concrete Jungle napomenuo da već uveliko sprema nove mikstejpove. Sastav koji je podigao najviše prašine u poslednje vreme, ponajviše zahvaljujući učešću u jednom rijaliti šou programu, THCF obelodanio je početak rada na zajedničkom projek-

tu sa, može se slobodno reći koncertno najaktivnijom grupom, Fantastičnom Četvorkom. Pored tog angažmana, frontmen F4, Škabo, tradicionalno svake godine izbacuje solo album, tako da je malo verovatno da će ovu godinu preskočiti.

Pored Škaba, najaktivniji član BS-a, Šef Sale odavno je najavio svoj drugi solo album, ali do dana današnjeg to njegovo ostvarenje nije stiglo u plejere (promocija na povetarcu prvog aprila, pa posle koncerta Tap 011, svi na Povetarac).

Tejp 43zla svoju reinkarnaciju bi trebao da dobije u narednim mesecima jer je po rečima Bdata Džutima, projekat na kojem, pored njega učestvuju, Ajs Nigrutin, Bvana i Prti Bee Gee, stigao u fazu završne obrade. Još jedan proces reinkarnacije započet je 1.1.2011. kada je otvoren web sajt Bassivity Digitala, što se može protumačiti kao inicijalna kapisla za ispaljivanje u zvučnike Reksoninog tejpa ‘’Grad ispod pobednika’’. Pod okriljem ‘’novog’’ Bassivityja konačno bi se na rafovima cd šopova mogao naći mikstejp niškog sastava OneShot, a kako kaže Coby, muzički mastermind Bassivityja, može se očekivati i solo album Rolexa, člana OneShota. Carski Rez standardo objavi nekoliko izdanja, Kum Majk radi svoj album, plus mikstejp, očekujemo Los Losos....

U svakom slučaju očekuje nas berićetna rep godina, ako bude upola ispunjena kao 2010. svi ćemo biti zadovoljni.

MY PEOPLE 13

intervju

O O W L A R E N E G Da li ovog čoveka treba predstavljati? Legenda Hrvatske i Balkanske scene, čovek koji je zaista hop na ovim prostorima podigao na viši nivo. Iako godine prolaze, Woo-ova zaostavština ne bledi a i dalje je aktivan učesnik rep scene na Balkanu. Jedna polovina Tram 11-a priča za magazin o stanju nekad i sad, muzici generalno, svojim razmišljanjima.

14 MY PEOPLE

Verovatno već svi znaju ko je Srđan Ćuk, mada ipak širokoj masi poznat kao General Woo. Ime koje uliva poštovanje svima koji to čuju. Reci nam koliko su slične te dve osobe?

U stvari nema neke razlike, pokušavam se ponašati isto u obe situacije. Nemam sindrom zvezde i isto se ponašam kući kao Srđan i u javnosti kao General Woo. Puno puta su mi ljudi iz javnog života prigovarali da se ne ponašam kao javna osoba i da bi trebao glumiti zvezdu i izvoditi krivine.

Kako i kada si počeo da se baviš hiphopom?

Slušam hip hop od 1986. Godine, a prve rime sam napisao 1993-e. Intenzivno snimam od 1995-e. Počelo je kad sam sa ekipom osnovao prvu grupu Chordbastaz u kvartu (Dubrava ZG).

zumevanja za bolesno dete. Jednog dana ćemo snimiti dokumentarni film i sve će vam biti jasno.

Kako se nastavila priča nakon raspada?

Krenuo si sa solo karijerom...

Mogu reći da sam nastavio sa jako dobrom solo karijerom iako je bilo jako teško nakon rada u najpopularnijoj i najvećoj hip hop grupi na ovim prostorima. Dan danas na koncertima repujem Tram i moram se nositi sa tim periodom karijere. Teško je to zaobići jer to je kao da iz naroda pokušavate izbrisati folklor. Danas sam sretno oženjen i otac sam 24/7.

Povukao se nisam ali mi je za novu ploču trebalo malo duže, tačnije 4 godine. Ove godine izlazi sedma po redu ploča “Verbalni Delikt” a uskoro i prve stvari.

Kako je došlo do stvaranja Tram 11 i te priče uopšteno?

Nakon što su se moja i Targetova grupa raspale, nas dvojica smo odlučili osnovati grupu tj. dvojac Tram 11. Već tada smo odskakali od svih aktera na tadašnjoj sceni, a to je bila 1996 godina. Jednostavno nam niko nije mogao parirati u idejama, tekstovima i flowu...

Kako je došlo do Blackout Projecta? Reci nam nešto više o tome Frx je bio taj koji nas je okupio na tom projektu, iako smo se svi već znali i okupljali na radiju 101. Tada smo bili neozbiljni klinci sa ozbiljnim namerama. Naravno da nismo mogli računati na neku ozbiljnost u svemu tome ali kad smo nagovorili Frxa da snimimo “Hrvatske velikane” celi projekat je postao jako ozbiljan.

Naravno neizbežno je pitanje šta je se desilo sa TRAM 11? Koji je uzrok raspada? Ovaj je odgovor verovatno poznat ljudima u Hrvatskoj, ali preko granica baš i ne pa ako to možeš da podeliš sa nama?

Nismo nikada dali inervju za nijedan medij u vezi naseg raspada pošto je lične prirode. Ja nikada nisam hteo govoriti u Targetovo ime. Što se nekih opštih razloga tiče, mogu reći da se nismo mogli složiti oko nekih banalnih stvari kao što su bitovi koje ćemo uzeti na album ili neke sitnice. Sve je to opet bilo radi ličnih problema, a puno je tome pomogla i izdavačka kuća svojim sramotnim ponašanjem. Šta da vam kažem, kad jedna izdavačka kuća pripiše sebi zaslugu za projekte oko kojih nisu mrdnuli prstom a dobre milione su zaradili. Na kraju su se prema nama ponašali kao maćeha koja nema ra-

Kako ti se čini tvoja karijera kada pogledaš unazad, jer je jako malo osoba sa tolikim stažom na sceni?

Kad pogledam karijere drugih, mogu reći da mi je odlično pošto konstantno zarađujem repovanjem, a to je stvarno dug period.

Tvoj prvi kupljen album i prvi rap koncert?

Prvi album mi je bio Run DMC koji je bio dostupan u Jugi pošto ga je Jugoton distributirao, a koncert je Public Enemy i IceT u Zagrebu 1994. godine.

kim od super komercijalnih repera. Super sam zadovoljan sa saradnjom kao što je El Da Sensei na “MC to the fullest”. Jako bih volio snimiti par stvari na Premierove bitove, a našlo bi se tu još legendarnih producenata kao Pete Rock, Showbiz itd.

Tvoj poslednji album je izašao 2006. Da li možemo očekivati novi album u skorije vreme ili je Woo otišao u penziju, što se izdavanja albuma tiče?

Ma kakva penzija... Kao što sam rekao, ove godine stiže “Verbalni Delikt” sa 18 novih repčuga. Snimaću ploče i kad ne budem u stanju nastupati i putovati na turneje.

Kod nas se ne može pričati o nekoj velikoj popularnosti kao na zapadu kada je u pitanju rep muzika. Da li ti se i dalje dešava da te ljudi prepoznaju na ulici i prilaze ti, obzirom na toliki staž na sceni gde si dostigao status legende?

Definitivno ne možemo o tome pričati kod nas pošto bih sa ovakvom popularnošću na zapadu bio u gadnoj lovi. Kod nas se može pristojno živeti od repa al’ se treba trostruko više šljakati. Svakodnevno me prepoznaju na ulici do te mere da penzioneri misle da su me na dnevniku videli ili mali klinci čiji roditelji slušaju moje stvari. To je teret Tram 11-a i kad si prvi u nečemu zauvek ostaješ prvi i zapamćen. Šta bi pomoglo većoj popularizaciji hopa na našim prostorima i da li treba da bude popularniji ili da se u njemu zadrži određen krug ljudi?

Voleo bih da je hip hop u medijima kao devedesetih a to stvara popularnost.

Naravno da odlične ploče stvaraju popularnost ali puno toga je bolje kad to masovni mediji poguraju. Jebi ga, vremena su se uopšteno promenila na gore što se zabave i medija tiče. Ne bih voleo da se scena više komercijalizuje nego što

Da li imaš n e k i neostvaren san što se tiče muzike?

Pa nemam neku specijalnu želju što se repera tiče pošto bih sa puno njih sarađivao, ali više sa legendama nego sa ne-

MY PEOPLE 15

Kako vidiš budućnost domaćeg hip hopa?

Vidim ga u vrlo dobrom stanju jer kvalitetom neće ići prema dole. Barem po tome što oko mene imam desetak ljudi koji rade vrhunski rep a u svakoj državi ima bar pet osoba koje rade kvalitetno. Mladima treba preneti znanje koje imamo ali bi pre toga mladi trebali prihvatiti to znanje koje im ostavljamo.

Imao si saradnju sa mnogim reperima, sa kime se može raći da si ostao u dobrim odnosima?

Mogu reći da sam sa većinom u kontaktu. Sa nekima se čujem više, sa drugima manje.

je sad, a i ovo je previše. Meni je jasno da izdavači i mediji traže žutilo i pitku vodu u etru ali reperi bi trebali stati tome na kraj.

Komercijala, mnogo se priča o tome. Da li je to dobra stvar ili ne za hip hop?

Komercijala je dobra u malim dozama kod svakog repera, jer ako imaš pesme koje ljudi slušaju, normalno da postaješ komercijala. Razlika je ako pesme radiš iz srca i onako kako rep treba zvučati ili radiš sa namerom da gađaš hitiće za top pop liste. Ne dajte da vas zavaraju i oni drugi što glume velike muzičare pa kad se ne mogu izraziti u rep okvirima kombinuju sve i svašta što na kraju sadrži 5 posto hip hop-a. Verujte mi da i oni gađaju top pop liste.

Možeš li da uporediš sadašnju scenu i onu od pre 10 godina?

Nekad su likovi bili originalniji i više su toga nudili. Razlog zašto nije tako je taj da pola tih likova više nema, a novi koji ulaze u igru nisu brojčano jaki. Naravno da ima novih imena koji će postati prva liga ali mislim da ih treba još mali broj da popune redove. Mislim prvenstveno na kvalitet pošto danas svi mogu snimiti nešto prosečno i staviti na internet.

"

Tvoji stil i tekstovi su tako jednostavni da ih svako može razumeti, opet tako lični da se svako pronalazi u njima, i na kraju tvoj stil je tako unikatan da te izdvaja od ostalih. Interesanto je da se i novije tj. mlađe generacije pronalaze u tvojim tekstovima. Možeš li reći nešto o tome?

Drago mi je da je tako jer ja nemam neke jednostavne komercijalne forme u pisanju. Nekada se i sam čudim nekim ljudima koji ne slušaju rep ali slušaju mene i oduševljeni su kako ih diraju pesme. Znam da sam brutalno iskren kad pričam o nekim stvarima i da ima pitkijih i narodnijih MC-eva od mene. Oni jesu komercijalniji i to mi je super jer moja mjuza vraća na onu ozbiljniju angažovanu spiku.

Po tvom mišljenju koja je tvoja najbolja stvar?

Nemam najbolju stvar, jednostavno mi je teško izabrati pa ne razmišljam o tome.

Da li si zadovoljan brojem video spotova?

To je teret Tram 11-a i kad si prvi u nečemu zauvek ostaješ prvi i zapamćen.

16 MY PEOPLE

Zadovoljan sam i biće ih još uskoro.

Neki konkretni planovi za budućnost?

Za sad ploča i nakon toga EP. Naravno i Blackout festival u Vukovaru koji je iz godine u godinu sve bolji. Šta možeš poručiti osobama koje tek počinju da se bave ovom vrstom muzike?

Nikako sve što snimite u početku stavljati na net. Budite malo strpljivi, radite na sebi, vežbajte, pa tek onda podeli sa drugima.

Pretpostavljam da si i ti primjetio da je sve više devojaka koje su se aktivno uključile u bavljenje ovom vrstom muzike. Neki savjet, podrška...? Želja mi je da izoštre veštinu tako da kad dođu na battle zgaze frajere. Samo neka se što više uključe u hip hop i daju više kvaliteta.

Da li si otvoren za saradnju? Što se saradnji tiče, dosta sam ih srezao pošto nemam vremena kao pre. Naravno da se pojavljujem ali pažljivo biram kada i sa kim sarađujem. Jednostavno ne mogu sarađivati sa nekim ko nije na mom stupnju ili makar približno tome. Razlog je taj što bih sebi tako napravio korak unazad. Mogu me naći pod pravim imenom na face-u ako ih nešto zanima. Uvek sam otvoren za prave saradnje.

RAZGOVARAO: Darko Gavrić - Luxus

MY PEOPLE 17

recenzije lokalno

PRINCIP 1914 GAVRILO PRINCIP I VREME POSLE DL: http://bit.ly/1914-princip Reč je o Principovom solo albumu koji je najavljivan duže vreme i mogu reći da je dugo čekanje opravdalo očekivanja, u pitanju je definitivno Principov najzreliji rad, iako se na albumu nalaze starije stvari. Kroz album se provlače skitovi isečeni iz filma „Sarajevski atentat“ i uz poslednju traku predstavljaju deo koji je direktno povezan sa imenom i delom Gavrila Principa, ostatak albuma je lična priča u čijoj pozadini stoji borba i težnja za boljim koja predstavlja senku ideala za koje se Princip borio i na taj način se uk-

18 MY PEOPLE

lapaju u 1914. Sve trake odlično prenose emociju i to je najveća prednost ovog albuma, nećete naći hitove ali je tu širok spektar tema, nećete pronaći ni ložačke linije, već na njihovom mestu pregršt metafora čije značenje će se otvarati pažljivim slušanjem.

Album je zrelo odradjen, teme su ozbiljne, tu je svega par reprezentova i jedna party rep traka na kojima možete odmoriti od bombardovanja emocijom.

Gosti iz LTDFMa su upotpunili trake – tu su Aprill O’Neal iz KG Odreda sa sigurno najmračnijim versom na 1914 u svom poetskom stilu na traci „Bang bang“, zatim Stihoven Kalibar na opuštenoj „5 minuta“, te Bloody na „Odlazi“ i Smokee, Code i Čoda na back-to-back traci koja će vam lako ući u rotaciju „Nazdravi sa mnom“, moram dodati da je Code ovde odradio junački posao i izbacio jedan od svojih najličnijih i najemotivnijih tekstova do sada, priča je totalno drugarska sa refrenom koji ide „Nazdravi sa mnom i sipaj nam po piće, jedva te vidim ipak slušaj moje priče, iz krajnosti u krajnost živim život jedan, često ga cenim samo kada sam sjeban“... takodje se medju gostima pojavljuje i reper iz Hrvatske – Restmen, na reprezent traci „Kad smo dole“. „Ćao mala gde si, nisam te vid’o par meseci, ne brini nisi drolja kao u onoj pesmi, zato se opusti, drugaricama ovo pusti, sigurno ko najlepša se smesti...“ su uvodne linije „Utučenih želja“ kroz kojoj se obraća dragoj ženskoj osobi, u stvari pominje razne dogadjaje i formira fantastičan story tell, definitivno jedna od

najharizmatičnijih traka na albumu. Zvuk koji možete da očekujete je sada već prepoznatljiv LTDFM zvuk, većinu instrumentala su radili Stiven Drama i Princip i po obliku se vidi da su se ugledali na zlatnu eru repa i istočnu stranu. Ponovo, vezano za stvari, vidi se da su tekstovi pisani u različitim prelomnim trenucima u životu te su upravo ti momenti vešto preneti na trake, medjutim, priča je na takav način ispričana da jako retko prilazi temi i više nabacuje slike – u ovim momentima slušaoci mogu lako da prepoznaju svoju priču jer to omogućava širina pristupa kroz koju izvodjač govori šta oseća, u tim trenucima sam imao utisak da tačno prepoznajem o čemu priča, iako to skoro pa sigurno nije slučaj.

Poslednja traka sa albuma je neponovljiva koliko i nesvakidašnja za srpski rep.

Stvar se zove „Gavrilo Princip“ i u njoj se priča odvija u prvom licu, a govori je kroz lik Gavrila Principa – uvodna strofa sa šapatom u pozadini, konstantno povezivanje konteksta sa istorijskim podacima, druga strofa koja govori o samom atentatu i treća smeštena u priču iz zatvorske ćelije; Princip je opravdao svoj alijas potpuno, vešto se uneo u ulogu istorijske ličnosti, sve vreme bombarduje jako ličnim i uverljivim stihovima poput „ljubim skute bola, vodim ljubav s njom“, a sadržaj je priča čoveka koji je svoj život žrtvovao za najveće ideale���������������� i otišao u legendu utisnuvši svoju poruku i borbu u identitet svakog od nas. 1914 je album koji podseća na tu borbu, zato će pravi ljudi i znati da ga cene. (B. Kovač)

pozitivnu poruku, kako Aprill kaže „ostaviti nešto dobro iza sebe, svojima u nasledje“ i tu stranu priče najbolje opisuje traka „Sve je dobro“ - „Kada izadjem na binu tada sve je dobro, kad se ruke gore dignu tada sve je dobro, iz srca izbacim gorčinu, aplauze sam pobr’o, život neka ide dalje, ko ga jebe, baš je dobro“ – jedna od poruka koje album nosi se i izvlači iz ovog konteksta i može se svesti na to da smo tu gde jesmo, stvari su prolazne, a ljudi ostaju – na nama je da izaberemo za šta se borimo. (B. Kovač)

svemu sudeći poštovaoci old skul zvuka neće morati da brinu da neće imati šta da slušaju, jer 3man najavljuje još par projekata koji će se u plejerima naći u veoma bliskoj budućnosti. (S. Veselinović)

CZ 99 PRIČA IZ PREDGRAĐA DL: http://bit.ly/cz-99 Radi se o još jednom albumu iz LTDFM kuće i od članova grupe KG Odred. Formaciju CZ99 čine Aprill O’Neal, Fetolinio i Shot iz Odreda, a zvuk kakav plasiraju je priča njihove grupe na koju smo do sada navikli s tim što je mnogo zrelija i izgradjenija. Matrice su radili uglavnom momci iz grupe i radi se o klasičnijem tipu rep instrumentala na svih 16 traka. Što se tiče repa koji se tu može čuti to su pre svega ozbiljnije životne teme i razmišljanja, pored njih najviše mesta zauzimaju reprezent trake, a priča je smeštena u kontekst koji je postavljen u samom nazivu albuma... obični momci sa svojim usponima i padovima koji dolaze iz pregradja i sa rezonom koji je definisan kroz mesto na kome se nalaze.

Priča nije plitka i 3 mc-ja se smenjuju kroz trake sa različitim stilovima – Aprill koji zvuči najapstraktnije, sa drugačijim šemama rimovanja negAo što smo navikli u domaćem repu koje više vuku na prozu ili recitovanje, Fet koji meni deluje kao sredina izmedju Aprill-a i Shot-a čiji je stil najdirektniji i najsiroviji.

Lokalna priča je uverljivo ispričana, totalno je srpski rep u pitanju (da ne dodje do zabune zdrava je priča, nikakvo širenje mržnje prema drugima, već samo prihvatanje pozicije i težnja ka boljem), dosta ironije se provlači kroz tekstove kao na primer u stvari Srbija gde Shot kaže: „Klinac ima 15 godina, od toga 3 na dopu, ako on umre – ne znam ko će onda u Evropu“; tu je i dosta prozivanja društva u krizi kao na trakama „Za 1 dan“ ili „Nepristojna ponuda“, a tu su i slike života ljudi koji se nalaze u celoj toj zbrci kao na „Šta je život“, „Stari izvini“ ili „Dobri momci umiru sa osmehom“; iz naslova možete otprilike imati predstavu o čemu se radi. Album koliko god bio mračan i tvrd zbog realnosti koju opisuje nosi neku

MIHILOW AIN’T NO LOVE DL: http://bit.ly/mihilow 3MAN BRUKLIN U KAZANU DL: http://bit.ly/bruklin-ukazanu Projekat koji se pojavio na netu pre nekog vremena potvrđuje sve češću konstataciju da Sremska Mitrovica postaje centar novog rep talasa. Emsi, bitmejker, član grupe FullLine, Ivan Šterleman, poznatiji kao 3man izbacio je svoj prvi ovogodišnji EP pod nazivom ‘’Bruklin u kazanu’’. Na projektu koji je kompletno sniman u FullLine studiju nalazi se osam traka. Sve bitove potpisuje 3man, a kao gosti pojavljuju se mitrovački emsijevi Omega, Fox i Shea.

EP odiše pravim old skul zvukom i tematikom, tu nema nekih u poslednje vreme previše istrošenih reperskih tema.

3manov rep je istovremeno i komičan i ozbiljan, ima tu velikog broja humorističkih prijava koji se već na prvo slušanje pamte, ali i onih koje primoravaju slušaoca da se duboko zamisli kao što je slučaj sa pesmom pod nazivom ‘’Prljavština’’. 3man ovim projektom dokazuje da poseduje zavidnu količinu rep veštine, kako u tekstualnom tako i u izvedbnom smislu. Po

Mihailo Stefanović a.k.a. Mihilow je širokim narodnim masama postao poznat po otpevanom refrenu jednom izvođaču koji više nema nekih dodirnih tačaka sa repom, ali on na iznenađenje, nije krenuo stopama svog saradnika, već je ostao veran pravom zvuku što dokazuje svojim albumom prvencom nazvanim ‘’Ain’t no love’’. Projekat je bolje definisati kao omnibus onoga što je Mihilow uradio od 2006. do 2010. koji sadrži 18 traka na kojima osim domaćina, možemo čuti i Reborna, Vice-a, LMR-a, grupu TLV čiji je Mihilow član, Arafata i Jwzl-a. Za sve bitove i produkcijske zahvate zadužen je Mihilow, što ga svrstava u mali broj rep kantautora koji projekat urade skoro u kompletu po sistemu ‘’u se i u svoje kljuse’’. Sami nazivi pesama dovoljno govore o tematici albuma, uglavnom su to neke lične priče, zapažanja i reprezenti uz par traka za opuštanje poput one pod imenom ‘’What the fuck’’. Na prvo slušanje najjači utisak ostavljaju pesme ’Umetnik’’, ‘’Ova kuća nije moj dom’’ i ‘’Vreme je’’ koja ima rege prizvuk. Dosta dobar album koji treba preslušati, jer se gotovo svako može pronaći u nekoj od priča. (S. Veselinović)

MY PEOPLE 19

recenzije strano

P

osle “Graduation”-a koji je definisao Mr. Westa kao repera, producenta i pre svega umetnika, dolazi do naglog zaokreta u njegovoj karijeri. U kratkom vremenskom periodu mu umire majka, i ostavlja ga dugogodišnja verenica, gubi prijatelje i počinje da ide u krajnosti. Iz svega toga nastao je bizarni, ali kvalitetni “808s & Heartbreak” koji je opet pokazao da Kanye i u najgorim trenucima može da pravi odličnu muziku.

Danas je pred nama ostvarenje koje je nastalo posle potpune izolacije iz medija i javnog života, posle godinu dana provedenih u studiju na Havajima ispunjenih radom i koncentracijom. Velika buka se digla oko ovog albuma, pored zabranjenog omota sam West je otkrivao deo po deo u svom G.O.O.D. Friday konceptu i predivnom kratkom filmu “Runaway”.

Sam uvod u album, “Dark Fantasy” monolog koji majstorski izvodi Niki Minaj, gospel refren i uvodni stihovi nagoveštavaju ono što sledi; iznenadjujuća kombinacija

20 MY PEOPLE

klavirskih semplova, elektro sekvenci i repa koja briše granice izmedju žanrova i ni u jednom jedinom trenutku ne zvuči silovano. Odlična ekipa gostiju počinje na pesmi “Gorgeous” gde su Kid Cudi i Raekwon dobro odradili svoj deo, ali se Kanyeova strofa izdvaja. Njegov flow je uvek bolji kada je vožen emocijama i kada je egoističan, kao što je slučaj ovde.

Sledeća pesma je “Power”, prvi singl sa albuma, koju je mnogo ljudi čulo. Ovde je semplovan King Crimson, što pokazuje da West ne preza od eksperimentisanja sa bendovima koji baš i nisu blizu njegovog žanra (ako on uopšte postoji).

Ovde je on svestan svog položaja u svetu hip-hopa toliko, da vam je drago što ga slušate, koliko god on samoživ bio: “You short-minded n*ggas’ thoughts is Napoleon; my ice done brought the goalies in, now I embody every characteristic of the egotistic: he know, he so f*ckin gifted”

“All of the lights interlude” je interesantan klasični instrumental, vodjen klavirom i čelom, koji samo predstavlja uvod za nešto veće. Za jednu od najboljih himni koje je West do sada uradio. “All of the lights” predstavlja suštinu albuma, priča o životu selebritija, o dizanju iz pepela, o svim svetlima koja okružuju takvu jednu ličnost, i sve to kroz nadahnjujuće trube i prepoznatljive plemenske bubnjeve.

Rihanna u refrenu i Fergie u gostujućem izdanju dodatno daju ovoj pesmi na intenzitetu, čineći je pesmom za sve prilike. Klavirski deo, delo Eltona Džona lično, dodatno oplemenjuje ionako odlično ukomponovanu celinu.

Na traci “Monster” je skupljena ekipa koja se retko vidja, stariji brat Jay-Z, Rick Ross, Niki Minaj i Bon Iver. Retko, skoro nikad se ne dešava da gost pojede Kanyea na njegovoj traci, ali Niki Minaj je ovde centar šoua i ono što čini ovu pesmu monstruoznom, prava preporuka za njen novi album “Pink Friday”

“So appaled” je malo u senci pesama koje je okružuju, s obzirom da je malo mračnija i filozofskija od ostalih pesama.

Jay-Z i Pusha T na visini zadatka, a Kanye razmišlja: “I went from the favorite to the most-hated, but would you rather be underpaid or overrated?”

“Devil in a new dress” sa Rick Rossom pokazuje raskošan talenat gospodina Westa za produkciju i muziku uopšte.

Spori ritam, obogaćen ženskim vokalom u pozadini, predivan gitarski solo i priča o devojci iz visokog društva, čine ovu pesmu opuštajućom, i kao stvorenom za slušanje uz neki zalazak sunca.

Zatim ide “Runaway”, hit iz istoimenog filma, gde Kanye drži zdravicu: “Let’s have a toast for the douchebags, Let’s have a toast for the assholes, Let’s have a toast for the scumbags, Every one of them that I know…” Priča o komplikovanim odnosima sa devojkama pada u drugi plan pored minimalističke,

ali itekako efektivne klavirske podloge.

Iako traje preko devet minuta, sa trominutnim završnim delom i blagim jecanjem preko autotjuna, pesma se ne čini predugačkom i stvarno je jedno malo remek-delo pop muzike.

“Hell of a life” se čini kao najslabija karika na albumu, priča o zaljubljivanju u porno zvezdu i haotičan bit upotpunjen autotjunom nekako odskače od cele slike. Ironično, ovo je jedina pesma na albumu na kojoj nema gostiju. Mali uspon su ljubavne igre, koje ponekad prerastu u nešto veće u pesmi “Blame game” sa melanholičnim glasom Johna Legenda i praskavim dobošima.

“Lost in the world” pocinje skoro iritantno sporo, ali dobija na intezitetu. Kanye priča o zarobljenosti u “plastičnom životu” gde je sve lažno i pod maskama.

Preovladava igra antonimima: “You’re my devil, you’re my angel; you’re my heaven, you’re my hell; you’re my now,

you’re my forever; you’re my freedom, you’re my jail…”

Kratki, završni deo albuma “Who will survive in America” je takodje monolog, koji se završava blagim aplauzom. Ne može se odupreti utisku da je tu trebalo da budu mnogo jače ovacije, skoro euforija.

Evolucija jednog umetnika je jedan od najbitnijih delova karijere. Mnogi reperi kao što su Nas, DMX ili Snoop Dogg su se izgubili u svojoj jednoličnosti i okretanju istih priča. Mr. West se penje na jedan nov nivo, donosi nov zvuk, sa primesama minulog rada, ali i sa prostorom za budućnost. U tome je njegova veličina kao repera i kao umetnika. Koliko god da ima dobrih gostiju na albumu, i dalje se sve vrti oko Kanyea, i dalje njegov ego eksplodira, ali uvek na drugačiji i bolji način. Svet muzike je svet Kanyea Westa, i odličan je osećaj biti u njemu. (www. proveramikrofona.com)

MY PEOPLE 21

P

rošlo je više od dve i po godine otkako je prva pesma sa ovog albuma završena. Onda je usledila, malo je reći, drama sa izdavačkom kućom Atlantic Records. Atlantic je odbio pesme, zamrznuo produkciju albuma, a Lupe je tražio raskid ugovora. Fanovi su stali u odbranu umetnika, a Atlantik je rešio da izbaci album samo ako Lupe napravi ozbiljne promene, što je ovaj i uradio. Nažalost.

Očekujući nešto spektakularno, fanovi su u hordama naručivali album u pretprodaji, a dobili su jedan siv projekat, nedostojan umetnika koji ga je stvorio.

Sam Lupe Fiasco je rekao da mu se ne sviđa ovaj album i da je prema velikom broju pesama ravnodušan. Pa kako onda da mi, obični slušaoci, budemo zadovoljni? Lupe je sam sebi postavio težak zadatak nadmašivanja svoja prethodna dva aluma Food & Liquor (2006) i The Cool (2007). Naravno, ovo nije ni izdaleka loš album, kakvih ima na muzičkoj sceni, ali se od jednog sanjara i predvodnika novog talasa i generacije očekivalo više.

Devet od dvanaest pesama sa albuma uključuju gostujuće vokale. Oni su na tim pesmama da bi otpevali refren, tako da te pesme poseduju, ako ne identičnu, onda vrlo sličnu strukturu. Vokalni uvod, dve strofe repa (praznog, malo i bezdušnog)

22 MY PEOPLE

presečene vokalnim refrenom, kraća treća strofa i “trijumfalni” završetak. Ako su vam se svideli Airplanes, Love the way you lie, ili bilo koja pesma na kojoj peva Skylar Grey, onda će vam se verovatno dopasti da čujete tako nešto devet puta u 47 minuta, koliko traje album. To nije loša formula sama po sebi, jer je Lupe i ranije pravio odlične pesme po tom sistemu, ali preterana upotreba na ovom albumu remeti čak i one pesme koje bi se same (ili koje su se već) izdvojile. Na primer, na odličnu Words i never said, se nadovezuje kvazi-inspirativna, odrađena samo radi reda Till i get there, kao da bi te dve pesme trebalo da budu na istom intelektualnom i emocionalnom nivou. A nisu. I to je jedan od boljih prelaza na albumu. Ceo koncept, ako uopšte postoji, je zbrka, sastavljena od pesama koje kao da ste već čuli.

Svetle deonice koje donekle vade ovaj album su pesme koje su izbačene kao singlovi. Na njima Lupe iskazuje onu svoju inspiraciju i energiju po kojoj je i postao poznat. Words I never said je društveno angažovana priča o 11. septembru, teorijama zavere i svetu u kome živimo. Čak se i očekivalo da ceo album, manje-više, bude ovakav. Show goes on donosi jedan zvuk koji kao da je sa sledećeg albuma, “neprskan” i necenzurisan od strane

izdavačke kuće, na kome je Lupe zaista ostavio dušu. Fantastična stadionska produkcija koju je odradio Kane Beatz odlično podseća publiku šta sve Lupe može.

Produkcija je pristojno odrađena. Pristojno znači da nema rizika, previše (uopšte) eksperimentisanja, i malo je prostora ostavljeno za remikse. Rezultat su pesme koje previše iritiraju svojom “modernošću” i zvuče kao nešto što ni Will.I.Am ne bi pevao pod tušem (Out of my head, Break the chain).

Lasers je u pojedinim delovima slušljiv, ali dužina od 47 minuta (iako su njegovi prethodni albumi trajali preko 70) je opet predugačka za nekih 30-ak minuta.

Singlovi, koji zaista jesu dobre pesme, namamili su publiku da ovaj album kupi u ogromnom broju, čak i u pretprodaji. Svi su očekivali album na nivou tih singlova, ali ih je dočekao hladan tuš sa ostatkom.

Fanovi će biti, i već jesu, razočarani. Pod “fanovi” podrazumevam ljude koji su čuli prethodna dva albuma koji su im se svideli. Nadamo se da je ovo bio samo rezultat pritiska mašinerije u muzičkom biznisu, i da će sledeći album, koji je već najavljen za jesen da vrati Lupea kakvog ga znamo. (www.proveramikrofona. com)

KID CUDI MAN ON THE MOON II LEGEND OF MR. RAGER

J

edno od najprijatnijih iznenađenja prošle godine, Kid Cudijev prvenac “Man on the moon: The end of day” je bio jedna od perjanica novog talasa hip hopa. Pokazao je da hip hop nije mrtav, već da samo živi u nekom drugom obliku i evoluira zajedno sa trendovima publike i izvođača. Tako je Kid Cudi debitovao na najbolji mogući način i sebi utabao put ka slavi.

Malo više od godinu dana posle toga, pred nama je drugi album mladog Klivlenđanina. Tematski podeljen u pet činova, ovaj album je svojevrsni vodič kroz život Kid Cudija. Kažem, kroz život, jer je prvi album bio vodič kroz snove, noćne more i suočavanje sa njima. Sam Cudi je u najavama za album rekao da će ovaj biti tvrđi i realniji. I bio je u pravu. Posle burne godine ispunjene hapšenjem zbog droge, koje ga je pratilo svuda, Cudi se posvetio čistijem načinu života, a svoja iskustva je preneo u tekstove.

Karakteristični refren koji izvodi Cee-Lo otvara album na pesmi “Scott Mescudi vs. The real world”. Ona postavlja osnovu za ceo album i sadrži sve elemente koji će se provlačiti kroz ovo ostvarenje: Teški basovi, haotični istrumentali i zbunjenost i lične borbe u strofama su najistaknutiji na albumu. Cudi ima mnoge probleme intimne prirode i oni su tema velikog broja pesama. Droga, usamljenost, tuga i praznina života su demoni koji muče Mr. Solo Doloa i od njega prave Mr. Ragera. Ovo je predočeno preko odzvanjajućeg bita na “Wildin’ cuz I’m

young”, odslikavajući prazninu koja je tema stihova. Kasnije na albumu, “All allong” ukazuje na nesigurnost i zbunjenost u Cudijevom životu: “All along, I guess I’m meant to be alone, out there on my own.”

Mary J. Blige daje vokalnu podršku u “Don’t play this song”, i kao što se mnogo puta dokazalo, veliki prihodi plus mladost plus mentalna nestabilnost teško da mogu da donesu dobre rezultate, i Scotty je dobro svestan toga.

“Marijuana” je skoro pravdanje, magloviti kontrast između dobrih i loših efekata biljke. Mary J. je ponovo u akciji na “These worries”, koja predstavlja otrežnjavanje, i paralelu između svih supstanci koje je Cudi unosio u sebe, i čiste svesti koja mu je potrebna da se izbori sa time: “Work so hard not to go insane, It is a full time job, not to lose my faith.”

Centralni motiv su aluzije na sopstvenu promenu perspektive i transformacija od sanjara i hipotetičkih demona do realnih problema. Drugi deo albuma čine pesme u kojima se postavljaju razna pitanja, da bi se konačan odgovor dobio u završnoj numeri “Trapped in my mind”. “REVOFEV” zatiče Cudija koji optimistično bodri sam sebe: “Let go, life does get tough, no need to stress, hold you back too much, let’s go I heard they found a solution, where’ll you be for the Revolution?”, dok “We aite (Wake up your mind)” tematski prati Cudija dok otvara oči prema svetu. Najinteresantnije je prosvetljenje u pesmi “Ashin’ Kucher”, gde Cudi menja kurs i uzima na zub sve koji su ga osuđivali: “If you know me man, I don’t really worry ’bout a ni**a tryin’ to judge: Who are you, Judy?”

Oni koji imaju bilo kakva očekivanja o albumu, biće iznenađeni i zbunjeni na

prvo slušanje. Uz to, postoji par pesama koje odskaču od albuma, i ne uklapaju se baš najbolje u tematiku. “The mood” i priča o avanturi sa Francuskinjom baš i nije morala da se nađe na ionako dugačkoj listi pesama. Baš kao i oni koji su prvi album slušali sa pesmom “Day n night” u glavama, tako i oni koji su ovom albumu prišli imajući u vidu “Erase me”, biće blago šokirani, možda i razočarani u odnosu na ostatak albuma. Pesma jeste dobra, i Kanyeova strofa dodatno oplemenjuje ovaj, sada već hit, ali pesma kao takva se ne uklapa u muzičku i liričku sadržinu albuma, ali bez nje verovatno ne bi bio popularan u tolikoj meri.

Priča se završava sa “Trapped in my mind” u kojoj Cudi konačno nalazi odgovor da li mu je ostalo imalo zdrave pameti posle svega. Donosi zaključak da i nije tako loše biti zarobljen u svojim mislima, i uživa u svom novom komforu: “Hey it’s not that bad at all.” Ovim kreira put za budućnost, jer je naučio kako da svojim problemima prilazi sa dobre strane, a ne da ih potiskuje kao u prošlosti.

Produkcija je delo odlične ekipe na čelu sa Emileom, sa kim sarađuju Dot Da Genious, No I.D. i sam Cudi. Ovim albumom je Kid Cudi postao ozbiljniji, zreliji muzičar i čovek, evoluiravši od MC-ja sa tesnim famerkama i starkama od pre par godina. Neće se svakom svideti ovaj njegov novi pogled na svet i prelazak sa sanjarskog, skoro bajkovitog prvog albuma na mračniji i ozbiljniji “Mr. Rager”, ali je dobar znak evolucija jednog tako mladog i zanimljivog umetnika. Sve što sada ostaje je put napred, i dalji razvoj, kao što GLC na gostujućoj deonici u pesmi “The End” kaže: “My brother told me a long time ago, don’t focus where you bein’ G, focus where you tryin’ to go”. (www.proveramikrofona.com)

MY PEOPLE 23

star” sa Mos Defom iz 1998. Zatim je usledio solidni “Train of thougt”, a sve ostalo se vrtelo oko proseka osim nekih saradnji sa izvođačima kao što su Kanye West, Dilated Peoples ili Will.I.Am.

Talib Kweli Gutter Rainbows “Less misogyny, less curses; let’s put more depth in our verses”, tako je pričao Talib Kweli 2007. i nastavio u istom stilu i dan danas. Petnaest godina rada uopšte nije malo, a sebi je postavio težak zadatak da tokom karijere nadmaši “Black

Show & KRS-One Godsville KRS One je zaista MC za sva vremena.

Iako je odavno zaradio status žive legende hip hop sveta, on i dan danas, posle četvrt veka, sa istim entuzijazmom i manje-više konstatnim kvalitetom opstaje kao institucija. Ako nije na nekoj turneji, ili u inostranstvu, po ceo dan je u studiju ili u edukacionim centrima, vršeći svoju misiju hip hop filozofa. Imao je po jedan album (bio to solo ili kolaborativni projekat) skoro svake godine od svog debija sa BDP iz 1987. Nastavlja taj trend sa izlaskom albuma Godsville,

24 MY PEOPLE

Ovo je jedan od onih albuma koje možete pustiti dok učite, radite nešto ili jednostavno kao lounge muziku. Takvim ga čini činjenica da nema nijedne pesme koja bi se izdvojila, koja bi razbila monotoniju. Semplovi pesama iz 70-ih su odlični, kao i ekipa producenata koja je radila na albumu (88 Keys, 6th Sense, Marco Polo…). 13 producenata na albumu od 14 pesama bi trebalo da znači diverzitet, kako muzički, tako i lirički, ali ovde to nije slučaj jer ćete imati osećaj da je ceo album jedna pesma. Talibov pripovedački rep je prisutan, s tim što u nekim delovima i previše insistira na nekoj vrsti ‘osvešćenog’ repa, na uštrb konteksta. “Tater Tot”, iako jedina odskače po zvuku, je odlična, potresna priča o vojnom veteranu koji se vratio kući i pokušava da se navikne na normalan život. Tu se vidi da Talib ima još onaj fantastičan osećaj da ispriča priču kroz

sa producentom Showbizz-om. Što se tiče Showbiza, poznatog po radu sa DITC ekipom, na ovom albumu je odradio odličan posao dajući Krisu poznati zvuk iz Bronksa, Boom-bap podlogu sa po par detalja na svakoj pesmi koji je taman toliko oplemenjuju da bude jednostavna, a efektna. Šta reći o KRS-u a da se već nije čulo, bar što se stila tiče. Čovek sa stažom od 25 godina u hip hopu teško da može da izmisli toplu vodu, što on i ne pokušava da čini, već se drži svojih oprobanih metoda i tema. Početnih par pesama malo podsećaju na Jay-Z-jev “Blueprint 3”, barem tematski. On je svestan da je već u godinama, ali kao stari pas i dalje laje glasno čuvajući svoje dvorište. Čak u nekim delovima daje albumu taj osećaj starosti, jer ima neke zastarele reference: “I got a special delivery like GDep” (G-Dep je malo poznati reper iz devedesetih). Takođe je i u nekim delovima repetitivan; na primer, rimuje “handling biz” tri puta u tri pesme, što takođe doprinosi da ovaj album izgleda “staro”.

Ali, na albumu je više svetlih tačaka, nego onih slabijih. Iz svake pesme izbija onaj prepoznatljivi entuzijazam, ljubav prema hip hopu, prema mikrofonu, koju KRS One prenosi slušaocima 25 godina.

Melodična “This flow” tačno pogađa u srž, pokazujući da vraćanje unazad kroz vreme i nije tako loša stvar. Isto se može reći za bržu “Running in the dark”, na

rep i da prenese emociju. Takođe se ne snalazi loše u opuštenim, motivacionim pesmama kao što su “Wait for you” ili “Friends and family”. Ali na velikom broju pesama flow (oštar kao i uvek) baca senku na stihove koji baš i ne dolaze do izražaja. Ako je već “voice of the voiceless, hope for the hopeless”, mogao je to da uradi malo bliže prosečnom slušaocu repa.

Nije njegova greška što su neki tamo Soulja Boy ili Gucci Mane ili Lil ovaj ili Young onaj degradirali umetnost kao takvu u korist lične izražajnosti. Ali je njegova greška što se lirički nije promenio već devet godina. Teško je danas opstati u repu sa ovakvim podžanrom, koji nije dovoljan sam sebi, već izvođač mora stalno da se unapređuje i evoluira.

I to je glavni problem ovog albuma, što zvuči kao da je iz 2002. Ipak, postoje znaci života kao što je odlična “I’m on one” koja pokazuje da Kweli može da napravi nešto više u skladu sa mračnijim stavom i raspoloženjem koje oseća povodom hip hopa danas. (www.proveramikrofona. com)

kojoj KRS odlično prenosi smisao svog “hodočašća” kroz hip hop, bez obzira na malo slabiji flow i rime. “Remember the dark makes you stronger, the light makes you comfortable.” Hemija između MCja i producenta ovde funkcioniše vrlo dobro. Neke pesme, kao što je poslednja na albumu, “Another day”, odlično izvlači Showbizz-ov instrumental, uprkos repetitivnim rimama koje baca KRS One (što ne znači da one zvuče loše). Igleda da sve što KRS-u treba da bi zvučao dobro jeste dobar bit, i od bitmejkera najviše zavisi kvalitet pesama, jer KRS ima svoj izgrađen i prepoznatljiv stil, koji će zvučati bolje i naprednije samo u istom takvom okruženju, koje Showbizz odično kreira. Album ima deset pesama plus intro, koje ni u jednom trenutku ne zamaraju. Dužina od 30 minuta je možda prekratka za jedan album, ali je u ovom slučaju odlično odmerena, jer bi sve preko toga bilo bespotrebno. Možda ovaj album neće privući mnogo novih fanova jednog od pionira hip hopa, ali će onim starim dati još jedan pristojan projekat za slušanje. Možda ovo nije kombinacija iz snova (kakva bi trebalo da bude ona sa DJ Premier-om, najavljena za kraj godine), ali je taman toliko dobra da možemo da uživamo u njoj i uhvatimo malo od onog pravog hip hopa. Možda repu fali viže ovakvih nostalgičnih albuma, čisto da se podseti korena. Ja bar jesam. (www.proveramikrofona.com)

MY PEOPLE 25

tema

broja

26 MY PEOPLE

P

oslednji dan 2010 godine je ujedno bio i poslednji dan možda najplodnije decenije u razvoju domaćeg hip hopa. Tada se razvio drugi talas ove kulture, momci i devojke koji su pored stra-

nih uticaja rasli i na domaćim hitovima 90-ih kada rep muzika i hip hop kultura na velika vrata ulazi na ovo područje. Malo koji bend koji je sada aktivan je izbacio album u dekadi pre ove o kojoj sada pričamo (Bad Copy, Gru, Cya, Juice, Shorty aka Bata Barata i lista se završava). Blistavih momenata je bilo i previše, od osnivanja izdavačke kuće Bassivity koja je okupila sve repere pod jedan krov, preko One Recordsa gde su se nalazili „oni drugi“, pa samostalnih projekata Beogradskog Sindikata, radio emisije gde ipak ni jedna nije stekla kultni status kao Geto ali moraju se spomenuti Word Up i Sindikalni Termin. Sijaset koncerata... Možda se vrhuncem može smatrati ulazak brojnih repera u razne reality etikete jer tako se dobija potvrda da je hip hop prisutan u svim sferama i postao prepoznatljiv svim društvenim grupama i slojevima. Danas, domaći hip hop je veoma razvijen i razgranat, svaki deo kulture prosto rastura. Da li je potrebno govoriti o raznolikosti domaćih albuma, tema, načina obrade teme, ili da se uhvatimo DJ dela gde postoji nekoliko DJ-eva koji prosto „jedu“ gramofone, ili da pričamo o brejkdensu i grafitima gde nam može dobar deo Evrope pozavideti. Iza nas je dekada koja je bila veoma uspešna, ispred nas je nova gde svi očekujemo nadogradnju. Za deset godina podvlačimo novu crtu...

Na sajtu magazina (www.mypeople.in.rs) je mesecima stajala forma preko koje su ljudi predlagali pesme, albume, spotove koji su po njima obeležili proteklu deceniju. Slično glasanje se odvijalo i preko forum dela portala www.radivizija.com. Rezultati su bili i dosta iznenađujući, kada se pogleda broj glasova, ali svi bitni albumi, pesme, spotovi su spomenuti. Ovde se ne bavimo pravljenjem top liste, niti je to bila namera, ovde spominjemo albume, pesme i spotove koji su obeležili deceniju po vašem i našem mišljenju.

MY PEOPLE 27

V.I.P. Ekipa Stigla Mnogi kažu da je ovo album sa kojim je sve počelo kada je reč o novom talasu. A opet, dosta njih se ne slaže sa tim. Voleli VIP ili ne, njihovo mesto na domaćoj sceni je uvek visoko pozicionirani. Iako nisu toliko koncertno aktivni, iako su pored ovog izbacili još samo jedan album VIP se smatra pravim predvodnikom domaće scene kada se priča o Bassivity ekipi. „Ekipa Stigla“ se smatra najprodavanijim albumom u skorijoj istoriji (mada se ti podaci ne mogu proveriti zbog piraterije).

Album koji izlazi neposredno posle filma „1 na 1“ a neposredno pre pravog buma na domaćoj sceni. Ovaj album svako ima u svojoj kolekciji. Interesantno je da njihov drugi album „Živa Istina“ u ovom glasanju nije uopšte prošao tako zapaženo.

Verujem da su svi VIP fanovi glas pre dali njihovom prvencu nego drugom albumu iako se mnogi slažu da je drugi album kvalitetniji nego prvi.

28 MY PEOPLE

Sindikat BSSST...Tišinčina!

Još jedno remek delo domaće muzike.

Beogradski Sindikat je danas više od benda, a sve je započelo albumom koji je svako imao i želeo da čuje. Ovaj album je imao odličan prijem i kod publike i kod kritike a Sindikat je stekao kultni status kada je reč o socijalnim i političkim temama.

Ovde se nalazi „Divljina“ koja se na neki način smatra pretečom „Govedine“, „Poroka Beograda“ i drugih političkih pesama koji su kasnije dali Sindikatu drugačiji i dublji smisao. Ovaj album danas na žalost se ne može naći čak ni u šopovima gde se prodaju rariteti. Sindikat je izbacio pored ovoga još dva albuma i dva veoma uspešna singla. Zanimljivo je da je u ovom glasanju mnogo bolje prošao treći album „Diskretni Heroji“ nego drugi „Svi Zajedno“. O singlovima ćemo kasnije...

Juice Hiphopium 1

Prti Bee Gee Grejtest Hits

Marčelo Puzzle Shock!

Najsuroviji, najštrokaviji, najmračniji rep koji je domaća diskografija ikada videl ai čula. Jedini album koji Prti izbacuje kao trojka. Album koji je možda i najkultniji jer u sebi ima elemente i pravog gangsta repa, socijalne teme, ulične priče, pa čak i veoma šaljive ali isto tako i surove linije koje teraju da se smejemo. Prti Bee Gee je bend na čijim koncertima ćemo videti najviše pankera, rokera, bend koji je uspeo što je svojevremeno uradio NWA u Americi, album koji je najeskplicitniji i koji treba da stoji na poslednjim policama zbog „lošeg uticaja“ je postao album koji je najčešće citiran kada se piše o repu.

Prti Bee Gee, danas kao dvojac, se i dalje uspešno nosi sa nasleđem prvog albuma i uspevaju da drže standard koji su sami sebi zadali debijem. U mnogim analizama i pričama o domaćem repu, ovo je najbitniji album koji se pojavio.

Interesantno je da niko nije spomenuo „De Facto“ ili „Treću Stranu Medalje“ u glasanju. Dok sam to možda i očekivao za treći album, nisam baš očekivao da će drugi album baš tako oduvati njegov debi. Mada se mora reći da je zaista „Puzzle Shock“ odlučujući album u Marčelovoj karijeri. Tada pravi muzičku transformaciju, lirički sebe diže na još viši nivo, odabir i obrada teme ga postavlja na tron domaćih liričara, a kritika ga prepoznaje kao glas omladine. „Puzzle Shock“ je recept koji Marčelo i dan danas koristi, miks skreča, sempla i živog instrumenta, tematski socijalne, političke i storiteling priče, često vrlo mračan pogled na svet sa detaljima koji prosto slikaju pesmu. Slušajući njegove pesme je kao da čitate knjigu. Hm, možda baš zato što je Marčelo i pisac...

Struka Ipak Se Obrće, Muzika Iz Podruma,

THCF Majmun Idzuo

Svi Psi Idu U Raj Da je Full Moon izašao koju godinu kasnije, verovatno bi to bio album o kojem bi se ovde pisalo. Ovako, Juice je u dekadi izbacio tri albuma, najbolje u glasanju prolazi Kec. „Hiphopium 1“ je album za prave rep glave, mnoge tvrdokorne glave su ostale imune na „Brate Minli“ i samim tim nisu preterano radosno dočekale „Hiphopium 2“. Da je glasanje išlo na više portala, na razne muzičke sekcije, sigurno bi drugi album odneo više glasova nego prvi. Ali pričamo o Kecu, album koji danas možete kupiti samo na jednom mestu u gradu i to samo ako imate više sreće nego pameti. Pesme kao što su „Pobednik“, „Keš Kolica“, „Kraljevski Stil“, „Navika“, „Doživotno MC“ mislim da svi znaju skoro pa na pamet. Juice kroz svoje pesme i spotove uvek plasira nekoliko repera, crtača grafita, brejkdensera... On je po mnogima najbolji domaći MC ikada i i dalje ima istu energiju i oštrinu koju je imao kada se prvi put pojavio na sceni.

Ovde je bilo veoma interesantno. Sva tri Strukina solo albuma osvajaju isti broj glasova. Još je interesantnije da se ni u jednom glasanju nije pojavilo da neko spomene dva albuma, znači ko je glasao za jedan od ta tri albuma, nije uopšte spomenuo ni jedno drugo Strukino izdanje. Struka je pokazao da je jako dobar MC ali i da svakim albumom može pogoditi „Žicu“. „Ipak se Obrče“ je njegovo debi izdanje i bilo je za očekivati da taj album možda odnese pobedu, ali fantastični završetak Strukine priče u vidu albuma „Svi Psi Idu u Raj“ je nateralo sve da pažljivije poslušaju celu Strukinu diskografsku priču. Verovatno je zato ovde ovakav rezultat. Možda će ovo biti jedan od razloga da Struka preispita svoju odluku o povlačenju sa scene i da nas obraduje još kojim albumom.

Ne sećam se da je neki album napravio takav bum kao što su uradili THC sa svojim drugim albumom. Možda je prvi prošao nezapaženo zbog celog haosa na sceni u trenutku kada se pojavljuju ovi momci, možda su teme tamo bile malo i „klinačke“, ali drugi album pokazuje sav kapacitet i kvalitet koji ova dva momka imaju u sebi i objavljuju jedan kompletan album bez praznog hoda. Momentalno postaju hit, čak se posle dužeg vremena domaća pesma (Trenerka Stil) počela vrteti po klubovima. THC sebe izdižu na viši nivo, uspešno odlaze na poziciju koju je VIP dugo držao i dobar deo njihovih fanova prisvajaju i za sebe. „Opeko sam se“ i „Hip Hop“ pokazuju jedno do tada nepoznato lice ove grupe i dobijaju jako pozitivne kritike.

MY PEOPLE 29

Prti Bee Gee i Ajs Nigrutin Pajp Kada se pisalo a najuticajnijim pesmama domaćeg repa, ova nije spomenuta. I tada je krenula polemika da li je trebala da se spomene ili ne. Što je duže trajalo glasanje, videlo se koliko je ova pesma bitna jer je skoro u svakoj garnituri glasanja dobijala po neki glas. Legendarna pesma sa još legendarnijim linijama i vrhunac zajedničke saradnje Prti i Bad Copy ekipe.

30 MY PEOPLE

VIP

Beogradski Sindikat Divljina

Liga Era Repera

Prva pesma ove grupe koja je došla do mnogih ušiju. Vrlo lako se ovde mogla naći i „Viteška“ ali je ipak „Divljina“ bila bolje plasirana u trenutku kada je glasanje zatvoreno. Pesma koja je u isto vreme i politička i socijalna i šaljiva. Zahvaljujući njoj su mnogi čuli za ime Beogradski Sindikat.

Grupa koja je izgleda osuđena da snima albume koji će se kasnije prespavati uspeli su koliko toliko da trgnu publiku ovom pesmom. Verovatno zato što je pesma bila na Radijskom festivalu i donela im nagradu pa je najveći broj publike mogao da je često čuje dok je trajao festival. Pesma se inače nalazi na njihovom drugom albumu ali se pojavljuje godinu dana nakon izlaska prvog.

Svi se slažu da je spoj Demijan i Ikac jedan od boljih spojeva na našoj sceni. Tri stilski potpuno različite pesme se nalaze ovde.

Još jedan dokaz koliko ovi momci imaju fanova, ali i još jedan pokazatelj da je „Atlantida“ trebala biti prvi singl koji je VIP snimio.

THC Za Ulicu Ortake

Bad Copy Uno Due Tre

Juice

Pesma kojom se THC probio i zahvaljujući kojoj se prvi put čulo za njih. Pesma koja mnogo bolje zvuči uživo nego na traci.

Pesma koja takođe ima spot ali koja nije bila ni blizu kada se pravila lista spotova.

Dokaz da su THC drugim albumom uradili odličan posao i probudili pesmu koja je možda tada bila i blago prespavana.

Pesma koju nismo videli među spotovima, album koji nismo videli među albumima, ali zato su svoje mesto našli ovde.

Po mom mišljenju je ovoj pesmi mesto u prethodnom poglavlju. Prvi singl sa albuma „Sve Sami Hedovi“. Spot se često vrteo i smatra se jednom od prekretnica u domaćem repu.

Atlantida, Kad Me Ne Bude, Ljubav Preko Žice

Keš Kolica, Na Ulici Obe pesme imaju spot ali „Na Ulici“ nije mnogo ljudi prepoznalo među spotovima. Verovatno zato što je to pesma koja je dugo bila hit na nastupima, išla je od kompa do kompa dok se nije našla na zvaničnom izdanju „Brate Minli“ gde ju je opet mnogo ljudi prespavalo zbog celog koncepta albuma. Juice je imao još mnogo pesama u konkurenciji i da su bilo koje dve druge spomenute, opet ne bi bilo nepravedno.

MY PEOPLE 31

Beogradski Sindikat

Juice

VIP

Keš kolica,

Moj Život, Ako Riba

Oni Su, Govedina

Repujemo

Drolja Postane

Sindikat do sada izbacuje dva singla, oba singla dobijaju spot i oba spota se ovde spominju. Ne toliko po kvalitetu samog spota, jer „Govedina“ je više nalik onome što sada zovemo youtube spot, nego više zbog jačine poruke koju su obe pesme prenele. Kroz ove dve pesme se najviše i vidi ono za šta se BS svojim pesmama zalaže. I oba spota su bila zabranjena na TV-u i puštali su se u nepopularnim terminima ako su se uopšte i puštali.

Prvi singl sa „Hiphopiuma 1“ i najbolja pesma sa „Hiphopima 2“. Za prvu pesmu Juice je svojevremo rekao da je to najlošija na tom albumu i da je snimio spot da bi video na šta se sve ljudi ovde lože. I spot je prošao odlično i na tadašnjim top listama (da, još uvek ih je bilo). „Repujemo“ je proglašen za spot godine na brojnim forumima, portalima i B3o top 10 listi.

Pored ova dva u konkurenciji su bili i „Sam“, „Ćuti Dok Te Karam“, „Brate Minli“, ali nisu osvojili glasova kao ova dva spomenuta.

Jedina dva spota ovog dvojca (za sad).

Ujedno „Moj Život“ je bila pesma koja je najavila njihov debi album, a druga spomenuta pesma je izašla godinu dana nakon izlaska albuma. Možda je postojalo i jačih pesama koje su mogle postati spotovi, možda VIP sada snimi neki spot koji će zaseniti oba, ali činjenica je da su ova dva spota dobili glasove samo zahvaljujući uticaju koji je VIP ostavio.

Da su snimili spot za neki skit, i to bi se sada dizalo u visine. Obe pesme su bile visoko kotirane na muzičkim listama, često puštane na TV-u, rado slušane i na nastupima su svi znali reči na pamet. Čekamo novi spot ovog kultnog dvojca.

32 MY PEOPLE

3, 2, 1, Sekund, Minut, Sat Da ne bude zabune, reč je o dva spota. „Sekund, Minut, Sat“ je snimljen za potrebe serije o zatvorima u Srbiji. VIP, Struka, Lud, Borko (THC), Looney su napravili pesmu koja se koristila kao uvodna i odjavna špica u ovoj seriji što je značilo da je široki auditorijum ljudi ovu pesmu video nekoliko puta. Ambijent u kojem je snimljen spot (zatvor) i reči pesme su se odlično uklopile u atmosferu serije.

Mnogi reperi koji nisu voleli muziku koja je izlazila iz kuće Bassivity su ovu pesmu izdvojili kao nešto najbolje što je izašlo iz te produkcije. „3, 2, 1“ se nalazi kao bonus traka na Shortijevom albumu „Umotvorine“. Zajedno sa VIP, Strukom i Timbetom nastaje pesma koja podseća na pesmu „Hit Em High“ i kod mnogih basketaša postaje himna. Tada pod nazivom Bassivity Allstars ova petorka snima najbolju basket pesmu domaćeg repa (2 na 2 se nikako ne računa).

Žurka

Struka i Relja 1001 Plan

THC THC

Možda je za sve koji ste čitali prethodni deo bilo iznenađenje što nije spomenut ni Bad Copy niti jedan album od nekog člana ovog tria. Moram reći da sam i sam bio iznenađen kada sam sabirao glasove.

Ali zato „Žurka“ je pokupila kajmak glasova. Spot koji je najavio album „Najgori do Sada“ je iza sebe ostavio i „Idemo Odma“ i „Uno duo tre“ (na moje iznenađenje) i „Možeš ti to“. Možda će se na nekom drugom mestu detaljnije analizirati zašto baš ovaj spot a ne neki drugi, ali „Žurka“ je jedan jako kvalitetan spot koji je bio dopadljiv i medijima i tek tada dosta publike koja nije rep orijentacije čuje za njih. Sve ostalo je istorija...

Nije iznenađenje zašto je ovaj spot izabran. Iako su ova dva dobra drugara u zajedničkim kolaboracijama snimili ukupno 5 spotova, ovaj je ostao najupečatljiviji. „Beef“ i „Oči u Oči“ su ostali pojedeni od strane drugih spotova koji su se tada pojavljivali. Slična stvar je sa Strukinim spotovima „Mi Casa“ i „Drolje“ koja ipak izlazi u vreme kada već nije bilo termina za spotove. „1001 Plan“ je jedini spot sa Strukinog drugog albuma, pojavljuje se u vreme blagog zatišja i zato dobija punu pažnju publike. Da je kojim slučajem svoj treći album snimio ranije, definitivno bi ovde bilo reči o spotovima „Kao San“ i „Hvala Na Svemu“.

Tačno između dva albuma Borko i Stefan (bez Saleta) odlučuju da snime spot za pesmu „THC“ koja je po mnogima trebala da bude prvi singl sa albuma „THC La Familia“. Kojot daje notu i dubinu koja je nedostajala. U maniru mnogo iskusnijih vukova koji su na sceni, THC ujedno produžuje život prvog albuma, priprema teren za drugi i ostavlja spot koji se često puštao na TV kanalima koji su imali muzičku sekciju u svojoj programskoj šemi. Kasnije momci snimaju još nekoliko odličnih spotova „Trenerka Stil“, „Bulevar Nasilja“, „Život Nije Samo Jedan“.

MY PEOPLE 33

intervju

Od kada su nastali konstantno su u centru pažnje. Od benda koji je nastao kao skup nekoliko drugara izrasli su i instituciju. Možemo slobodno reći da je Beogradski Sindikat jedan od najbitnijih bendova u istoriji domaćeg hopa.

Prošle godine izbacuju svoj treći album koji se može besplatno preuzeti sa njihovog sajta www.beogradskisindikat.com. Njihove pesme se citiraju, preslušavaju, kritikuju... Čekamo njihov koncert, u stvari uvek se ono što oni spremaju nestrpljivo čeka. Za magazin My People sa nama pričaju Škabo, Feđa i Ogi.

34 MY PEOPLE

Čuli smo da se Sindikat skuplja u svom studiju svake srede. Jel’ se to nešto no sprema ili je nešto drugo po sredi? ŠKABO: Vežbamo, i uvežbavamo poslednji materijal sa ciljem izvođenja na koncertima, ali ono što je ovde najvažnije je druženje. To je nešto kao jedan termin koji smo izdvojili za ovo pored svih drugih obaveza koje imamo, pa da bude okupljanje makar jednom nedeljno kada vežbamo. A posle ostajemo do kasno, pričamo, razmenjujemo neke ideje... Družimo se pre svega.

Nešto kao novi Sindikalni termin? ŠKABO: Pravi sindikalni termin. Lepo si to primetio i povezao sa akcijama iz prošlosti.

Od svih koncerata koje ste imali ili koje planirate, mene je najviše zaintrigirao koncert za nezbrinutu decu. Kako je došlo do toga? Da li ste mislili na početku karijere da će BS da nastupa na takvim mestima kao što su Sivi Dom, Dom za nezbrinutu decu, Peta park, Zvezdarska šuma?

FEĐA: Vrlo je interesantno kako je došlo do tog koncerta pošto je redakcija Kurira posetila Dom Moše Pijade pred novu godinu i pitali su ih šta bi hteli za novu godinu. I prvo si klinci tražili neke nerealne stvari tipa Ferari, iphone, i kada su im rekli ajde dajte neke realne stvari, onda su oni rekli dajte koncert Beogradskog Sindikata. ŠKABO: Ako mogu samo da se ubacim, krilatica koja se upravo rodila – Beogradski Sindikat realniji od iphone-a.

FEĐA: Nama je to super jer se pokazalo da se Sindikat nalazi na drugom polu vrednosti, za koje mi želimo da budu prave vrednosti. Otišli smo tamo, dogovorili se da napravimo nastup za Srpsku novu godinu i zaista je koncert bio sjajan. Klinci su se super proveli, mnogi od njih su izlazili na binu zajedno sa nama, bilo je i beatbox-a i freestyle-a, što je baš bilo pozitivno i vratili smo se odatle puni nekih lepih emocija i uspomena i to nam mnogo više znači od bilo kojeg drugog velikog koncerta ili nastupa za Srpsku novu godinu za neke velike pare, što nama uopšte nije cilj. Ti momenti su neki koji nas najviše ispunjavaju. Što se tiče drugog dela pitanja da li smo tako nešto očekivali kada smo nastajali, mogu ti reći da mi nismo realno ništa ni očekivali u trenutku kada smo pravili prvi Beogradski Sindikat. To je bilo pre 12 godina, mi smo tada bili klinci.

OGI: Dvanaest godina? Sad u martu je 12 godina. Kad se okrene film stvarno tako

nešto nismo očekivali. Suštinski, mi smo pre par godina to promenili kada smo sami odlučili da napravimo nešto i skupimo pare za Narodnu kuhinju u Kosovskoj mitrovici. Imali smo koncert tamo i sasvim slučajno smo videli tu narodnu kuhinju koja je bila potpuno ruinirana i onda smo bili u fazonu da realno niko neće da se iscima za ove ljude a nismo bili u fazonu da prikupljamo lovorike za sebe. Mi apsolutno nemamo ništa od ovoga. Niko ne stoji iza nas. Srbija nije takva zemlja da treba sad tražiti razlog i izgovor i bilo šta. Mi smo shvatanja da bi svako trebao ne bilo koji način da pomogne ljudima, pogotovo sad kad su ovakva vremena, a jeziva su vremena. Na neki način to je i naša, ajde da kažem, dužnost, bilo kojih javnih ljudi, i onda smo od tog trenutka shvatili da nam to prija, da nas ispunjava i da onda naša muzika dobija neki specijalan smisao. Mi već dugo živimo sa tim u glavama i razmišljamo šta i kako dalje u tom pravcu.

Rekao si da tako muzika dobija smisao.

Posle koncerta u Kosovskoj Mitrovici ste izjavili da pesma “Gorila u Magli” je dobila potpuno drugačiji konotaciju i da ste tek tamo shvatili svoje rime na drugačiji način. Da li je bilo još takvih slučajeva da tek kasnije shvatite da neka rima može da dobije potpuno drugačije značenje a da toga niste bili svesni u trenutku kada je pesma nastajala?

FEĐA: Kako da ne. Evo recimo u Sivom Domu pesma “Samo jedan život” sa prvog albuma a pogotovo “Život Je Prevara” sa drugog koja je nama bila jako draga pesma ali beogradska publika nije izdvojila tu pesmu kao jednu od boljih.

Kada smo bili u Sivom Domu u Kruševcu, to je bila jedna od omiljenih pesama tih klinaca jer su oni to skapirali na pravi način, baš na onaj način na koji smo mi to prezentovali. Sad je ista takva situacija bila sa pesmom “Za sve moje ljude”. Ti vidiš da deca iz Moše Pijade mnogo bolje kapiraju te rime od recimo uljuljkane gradske dece koja se možda ne upuštaju u tu problematiku koja nas okružuje nego razmišljaju više o nekim plitkijim temama koje nameću ovo vreme i ovi mediji. To su neke konkretne situacije. Naravno, bilo je i situacija kada su naše pesme i potpuno pogrešno tumačene. Mi nikada nismo pravili pesme gde smo glorifikovali kriminal, potpuno suprotno – mi uvek kritikujemo i korupciju i kriminal i lošu političku situaciju. E sad, neko je tu prepoznao sebe na neki pogrešan način i to sad prihvatio kao neku sopstvenu himnu. Zato mi sad mnogo više vodimo računa i pravimo pesme koje niko ne može pogrešno da tumači. Ali to ide do tolike idiotije da na primer pesma “Svedok Saradnik” koja je jasni napuš 1/1 da ne može biti jasnije,

recimo “teška sam seljačina”, “ovaj grad i ovu zemlju ja nikad nisam voleo”, ali opet dolaze tu neke prijave da neki ljudi prihvataju to kao ja sam taj baja ili šta već, kriminalac sa asfalta. Ili recimo “Alal Vera” koja provocira splavove i sve što se tamo dešava i ona postane hit na tim istim splavovima. ŠKABO: Da ne poveruješ da neko iz tog miljea može da se pali na to da bude cinkaroš. Čak i taj neki lažni i kriminalni moral je otišao bestraga. Toliko je otišlo sve da se neko može ponositi time da bude cinkaroš iz pesme “Svedok Saradnik”.

FEĐA: Ceo taj institut svedoka saradnika je do te mere nemoralan da ne postoje kodeksi u nekom tom svetu podzemlja.

Kada pogledaš šta se dešava u italijanskoj mafiji i ko svedoči i ko uzme tu ulogu svedoka saradnika, taj je ceo život anatemisan i ne sme da izađe iz kuće jer će mafija da ga ubije. A kod nas je to izgleda drugačije, imaš policijsku pratnju i ideš po centru, šetkaš se, obilaziš restorane, kupuješ univerzitete, imaš svoju ergelu konja šta ja znam već. Do te mere su urušene te neke moralne norme da čak i taj ulični kodeks više ne postoji.

Koliko možete da držite po kontrolom to u kojoj meri će se Sindikat razvijati kada pogledate situacije da vaše rime dobijaju i pogrešne konotacije?

FEĐA: Pazi, mnogo je više ljudi koji to kapiraju na pravi način. Sad ti neku neku određenu količinu ljudi koji će to skapirati na pogrešan način ili zloupotrebiti, ne možeš jednostavno obrisati gumicom.

Mnogo se ne obaziremo na to. Čuješ neku prijavu pa ti baš ne bude jasno, začudiš se prosto ali ne razmišljamo mnogo o tome da baš toliko pazimo. Naravno da imamo određenu odgovornost da ne lupetamo gluposti, ali mi smo takvi ljudi da nemamo potrebu da lupetamo gluposti nego imamo potrebu da kažemo nešto.

Po prvi put se dešava da se na ovom albumu iz pesme u pesmu obraćate pojedincu za razliku od prethodnih albuma gde ste više opisivali šta se dešava.

OGI: Prvo, mi smo sada mnogo stariji nego pre 12 godina. Drugo, mnogo je teže nego pre 12 godina što je najluđe u celoj priči. Ma koliko to glupo zvučalo ali ljudi su isceđeni, ljudi su umorni. Imam neki utisak da sad teško može da se dogodi taj 5 oktobar, ne znam šta treba da se desi da narod ponovo izađe na ulice i da skine bandu. A banda je mnogo jaka sada.

FEĐA: Možda da se organizuje seminar u Budimpešti kao što je bilo 5 oktobra kada

MY PEOPLE 35

se desilo.

gleski. Verovatno ne postoji ta reč.

Mi smo našli satisfakciju u tome što radimo i dobijamo od ljudi povratnu reakciju. Opet sa druge strane mi smo shvatili jednu bitnu stvar, a to je da pošteni ljudi reaguju na Sindikat. Nas ne vole izdajnici našeg naroda. E sad ko su ti izdajnici. Da li su to političari ili ko već nije ni bitno.

Mi smo politički nesvrstani i to svako zna. Pokušavali su nas da svrstaju u to kao radimo za nekoga. Mi ne radimo ni za koga. Oni nas ne gotive jer smo uporni u tome što radimo.

I on koliko god muljao i krao, nas njegova deca slušaju. To je problem, što on ne može da iskontroliše svoju decu od 12, 13, 14, 15 godina koji na ipod-u, telefonu, odrasta uz Sindikat. I nama je satisfakcija što smo pronašli način iza ugla da dopremo do tih klinaca, do dece i do svih nas u krajnjem slučaju. Kažemo do tih mlađih generacija, a i stariji nas vole, to uopšte nije problem. Jako je važno da klinci tio skapiraju.

OGI: Klinci koji sada odrastaju, mi smo imali utisak da je njima potrebno reći malo konkretnije stvari, da je potrebno obratiti im se mnogo konkretnije. Kada smo počeli da pravimo treći album i da sklapamo pesme i kada smo pričali o tome šta bi sada mogli reći, onda smo shvatili da je takav pristup publici prava stvar. Sa druge strane, ti kažeš da si razumeo to kao direktno obraćanje, to i jeste direktno obraćanje, ali imam utisak da je to neko večno obraćanje.

Ove teme neće zastariti sledećih godina, ovo je neka vrsta motivacionog albuma, i da to sad u ovom trenutku treba. Ne kao tržišno smo mi procenili da će to dobro da se proda, nego bukvalno nama svima zajedno treba jedna motivacija.

FEĐA: Pesme su tako i spontano nastajale. To nije kao da mi sednemo i napravimo album koji će na taj i taj način komunicirati sa publikom. To nikada nije tako bilo.

Prosto smo te neke svoje stavove doveli do nekih granica i to je tako.

Izbegavali smo neke dnevno političke teme koje bi zabavljale široke narodne mase, zato što ne želimo mi da budemo ovde neki ventil za opšte nezadovoljstvo pa kao mi smo neko novo Indexovo pozorište, neko će da se nasmeje, imamo tu i malo demokratije, nego gađamo ono što je suština, sistem života, sistem vrednosti. ŠKABO: To je ono što Sindikat kao skupina je dosta univerzalan. Nije problem da se sutra desi revolt naroda. Desio se juče, desiće se možda i sutra na žalost. Problem je što se neće desiti artikulisani narodni revolt. Prošli put se desio revolt artikulisan na nekom seminaru u Budimpešti i što je ovo rezultat svega toga. Osećamo se, kako je Ogi rekao, isceđeno jer nemamo više arhi neprijatelja, osećamo se beznadežno jer nemamo ni pare, nemamo ništa i ne znamo prosto gde udaramo. I nije problem da se sutra izađe na ulice, problem je za šta se izlazi sutra na ulice. Više nije tu pitanje za koga jer mislim da polako narod prestaje da veruje u ljude u partije, kada kažem ljude mislim na lidere partijske, a ne u ljude generalno. Treba ljudi da veruju u ljude, treba da veruju prvo u sebe pa onda u one oko sebe. To je ono što Sindikat govori.

To je poenta. Ovaj album se mnogo univerzalnije obračunava sa politikom nego na primer bilo koja moja politička pesma.

36 MY PEOPLE

FEĐA: Klinci su tu najbitniji. Mi smo svi već formirane ličnosti i ne možeš ti promeniti osobu od 30, 40, 50 godina, ali za klince se treba boriti jer je sve više nekih negativnih uticaja.

OGI: Samo da se razumemo, kada kažem izdajnici, ne mislimo na one izdajnike iz knjiga. Mi izdajnicima smatramo ljude koji čine narodu i zemlji loše u gadnoj situaciji. A ima ih jako mnogo. I to ne prestaje.

Mora de se na neki način neko suprotstavi, mi smo našli način i to ne prestaje.

Ovo je Sindikat i ovo je jedan vrednosni sistem na albumu. E sad, neko to ne želi da skapira tako, ali na sreću ima mnogo ljudi koji to tako kapiraju. Ti si skapirao kao obraćanje pojedincu i to je stvarno super. Jer mi se obraćamo čoveku. Razmisli, nemoj ni mene slepo da slušaš, mi ne sledimo ljude neko svoje ideale, ti sledi svoje ali ako bi svako bio dobar dobro bi bilo svima jel’ tako. To je poenta.

Kontra ponuđenih materijalnih mamaca, kontra svih gluposti. Imaš ekipu ljudi koja već 12 godina opstaje na potpuno drugačijim postulatima od važećih sada.

OGI: Mi smo kao neki tvrdoglavi utopisti koji neće da odustanu od svojih principa u ovoj zemlji. To je to. Prevedi inat na en-

FEĐA: Ovaj album je vrlo specifičan.

Kako ovo čovečanstvo zbog globalizacije postaje kao jedno, tako su i svi problemi koji su mutirali postali vrlo slični u svim zemljama sveta. Tako da neke ideje i neki problemi koje širimo na tom albumu mogu lako da se primene i u Tunisu i u Rumuniji i u Mađarskoj, bilo gde. Nije to više neka lokalna priča, nego je više čovekova borba između dobra i zla, kako u samom čoveku tako i u društvu. To je po meni jedan korak napred u odnosu na ono što smo ranije radili ali to opet dolazi sa godinama i sa sazrevanjem brojnih stavova. Ne mora da znači da na nekom narednom projektu nećemo još više nadgraditi to što smo sada nadgradili.

Kada ćemo konačno imati prilike da vidimo veliki beogradski koncert Sindikata? ŠKABO: Ne bih da sad licitiramo sa datumom. Nije realno pričati o tome. Ja znam da ćemo mi biti maksimalno blokirani

što se tiče prenosa te poruke ljudima ali ovakve stvari ne mogu da se zaustave.

Kao što ni album koji je okačen na internet nije mogao da se zaustavi jer ga je čuo veliki broj ljudi tako da će svi ti ljudi imati informaciju o koncertu. Ima tu dosta problema oko same organizacije. Jer ovaj grad koliko god veliki bio, tu se samo zatvaraju prostori i prostori se stavljaju pod šapu onih koji vode ovaj grad i ovu zemlju.

FEĐA: A oni diktiraju koji će se koncerti slušati, koji će se filmovi gledati. ŠKABO: Jako je zanimljivo da postoji institut ljudi, firmi šta god, ne znam već, koji otkupljuju filmove, strane filmove za srpsko tržište da se nikad ne bi prikazali ovde. Znači to postoji u ovoj zemlji.

FEĐA: To ti je u skladu sa brisanjem jedne nacije. Kako da obrišeš jednu naciju i da je utopiš u postmodernističko ludilo, ti moraš da utičeš na ekonomiju, na politiku, na bezbednost ali i na kulturu.

Jer kultura ti je jedan od važnijih segmenata. U okviru toga imaš i to koji će se filmovi gledati. Mi već godinama unazad u bioskopima gledamo holivudsko đubre.

Imaš situaciju da “Varljivo Sunce” od Nikite Mihalkova koji prikazuje rusku verziju šta se desilo u II svetskom ratu, koja je takođe falsifikovana na zapadu, taj film nikada neće ući u bioskope. Ali zato mi gledamo budalaštinu “Plaćenici”. Treba se zapitati ko su ti distributeri, ko su ti ljudi u tim institucijama kulture koji oblikuju [DOWNLOAD] Suid -uReality Show taj neki kulturni obrazac Srbiji i preko tog kulturnog obrasca direktno utiču na link: http://bit.ly/suid-reality-show pripitomljavanje i menjanje neke naše svesti i navika. ŠKABO: To nije samo srpska stvar, da se razumemo. To je stvar čovečanstva, postmoderna. Skoro sam gledao dokumentarac, mislim da je neki hrvatski novinar autor, u kojoj sam video istu priču koja se ovde već godinama priča. Nama pre rata, pričamo o bivšoj Jugoslaviji, nije bila potrebna ničija pomoć ni za šta a kamoli za formiranje nekih institucija u kulturi ili gde već. Ne da nam nije trebala pomoć nego smo mi to izvozili, i industrijske proizvode ali i te kulturne ideje gde smo za celi istočni blok bili avangarda. I onda nakon rata i svega, dolaze ljudi koji su plaćeni od svojih država da oni tu nama nešto pomažu u formiranju ovoga, onoga, čak se tu zadire i u kulturu. Odjednom ti kulturu kontroliše USAID i on ti određuje kako ćeš ti samog sebe prikazivati u bioskopima, u pesmama, u medijima.

Nećeš nigde videti drugu verziju od one globalističke.

FEĐA: Ja bih ih samo zamolio da nam više ne pomažu i da nas puste da mi malo

sami formiramo našu naciju kako bismo mi hteli. Samo nažalost, dosta su daleko dogurali u tom pripitomljavanju čovečanstva, ali koliko vidim, malo po malo pa negde bukne neki protest. Na žalost, mi u Srbiji smo iza neke gvozdene zavese, tako da faktički mi ostajemo dezinformisani. Mi nemamo predstavu osim ako nisi neki entuzijasta pa sam isražuješ i čitaš o čemu se radi. Evo recimo, da li mi znamo šta se dešava u toj Evropskoj Uniji, šta mi tamo zaista dobijamo a šta gubimo, koliko je to dobra priča za nas. Mi ovde imamo političare koji dosta samouvereno pričaju o tome, a ne znamo zaista gde će nas to odvesti. Imamo razne informacije koje su namontirane a niko nema pravu informaciju o tome šta se tamo dešava. Evo ako uzmemo na primer Sloveniju gde je sad došlo do bankrota cele građevinske industrije koja je nekada bila jako dobra. Zbog nekih liberalnih mera ta industrija je bankrotirala. Pa da sad pitamo Slovence koliko bi njih sad želelo da uđe u Evropsku Uniju. U libarlnom

kapitalizmu sve se tržišno meri. I sad se vraćamo na priču kako da Sindikat napravi jedan čist koncert u Beogradu a da bude dobar i veliki. Na fejsbuku ima grupa “Želimo BS u Areni”. Mislim da nas niko nikad neće videti u Beogradskoj Areni, prosto što mi je ta Arena simbol tog establišmenta i formiranja te nove svesti.

Zna se ko je nastupao u Areni, kako je nastupao i kako se puni Arena. ŠKABO: A to nije bio Busta Rhymes (smeh) FEĐA: Pričamo sada o domaćim bendovima koji bi bez te neke podrške raznih stranaka prodali jedva 100 karata. Vrlo je teško da Beogradski Sindikat napravi jedan veliki koncert. Prvo, nemamo ni dovoljno tih arena i hala. Između 5000 – 10000, za koliko bi mi pravili koncert, ti nemaš adekvatan prostor ovde. A opet, ako želimo neki koncert koji nije komercijalan, dakle bez sponzora na bini, onda je vrlo teško da tu priču tako iznesemo, osim ako mi ne postanemo neki milijarderi koji ćemo tu da upucamo neku našu lovu. Mada će verovatno na kraju tako i biti. Mislim, daj bože da postanemo milijarderi, ali verovatno ćemo na kraju sve sami organizovati sa svojih 10x10, znači

100 prstiju. Verovatno će biti preko štapa i kanapa ali će sve biti čisto i na kraju ćemo se osećati dobro.

Gde biste voleli da napravite koncert?

Da li cela priča dobila jednu zaokruženu poentu koncertom na otvorenom? ŠKABO: Tako smo i krenuli. Nismo još ni to rešili, gde bismo voleli. Zato nije realno proleće. Da bi napravio veliki koncert na otvorenom, imaš veliko ulaganje, koja su najotvorenija za propast.

FEĐA: Ja bih lično najviše voleo kada bi u Domu Sindikata mogla da se izvade sedišta koja nisu vađena od 60-e, jer to je prostor koji je nama nekako simbolički najbliži – Beogradski Sindikat u Domu Sindikata. I još smo mi stalno pomagali te sindikate u tim nekim protestima, davali smo im i našu muziku. Tako da sa te organizacione strane i ne bi bio problem ali su problem eto ta sedišta. Ili Taš, ali Taš je propao pa u bezbednosnom smislu je tamo nemoguće napraviti koncert dok se to malo ne sredi, a kada se sredi znači da će neko da uloži a čim se tako nešto desi to automatski postaje zabranjeno mesto za nas i sa njihove ali i sa naše strane.

Nikada ne bih mogao da nastupam u nečemu gde piše “ovo je donacija američke vlade”, ili ruska ili šta god, ja sam uvek za neku našu priču. Voleo bih kada bi pisalo ovo je donacija srpske vlade ali kada bi ta vlada zaista bila srpska, jer mi nismo anarhisti i mi zaista volimo ovu državu ali ova vlast ne voli ovu državu i ovaj narod ali to već je druga stvar.

Da li će neka pesma sa ovog albuma dobiti svoj spot? ŠKABO: Hoće sigurno. Čak smo i počeli da snimamo kadrove za spot. Počeli smo da ulažemo energiju u to, sad ćemo početi i da nastupamo, tako da naše uniformno mišljenje je da će taj spot sadržati neke direktne kontakte sa ljudima i sa nastupa.

Na spotu je već počelo da se radi.

FEĐA: Mi smo nezahvalni ortaci za pravljenje spotova, Đoletu tu već pravimo glavobolju jer smo mi već u nekim godinama kada ne želimo klasične hip hop spotove gde smo besni i kao mašemo rukama.

Treba da napravimo nešto što će biti i oličenje Beogradskog Sindikata, neće biti blam da se pusti, treba sve kockice da se potrefe a opet nemamo mi mnogo vremena kao nekada pa da možemo 3, 4 dana za redom da se snimamo po celom Beogradu kao što smo snimali “Poroke beograda”. To će morati da bude neka akcija da se svi dogovorimo da se nalazimo tu i tu u to i to vreme i snimamo spot.

RAZGOVARAO: Ivan Ristić

MY PEOPLE 37

devojke hopa

Devojke hopa predstavlja, za sad, neformalno udruženje građana oformljeno sredinom 2009. godine kao prva ženska srpska hip-hop organizacija, u cilju promovisanja kako afirmisanih tako i neafirmisanih izvođačica u svetu hip-hopa, koji se i posle više decenija postojanja pretežno smatra “muškim poslom”. U sklopu naše organizacije nalaze se devojke koje repuju, prevaju, igraju hip-hop i break dance, rade grafite i vrte ploče.

facebook.com/devojke.hopa Ova grupa je prvobitno oformljena na društvenoj mreži facebook, ali se sada širi i na ostale elektronse medije. U saradnji sa internet televizijom B3o, koja je okrenuta ka hip-hop kulturi, pokrenuta je emisija pomoću koje ćemo moći i vizuelno da se približimo, samim tim i predstavimo publici, za početak sa prostora cele bivše Jugoslavije. Sklopiljen je i dogovor sa My people magazinom po kojem će postojati rubrika pod nazivom “Devojke hopa”. Rubrika će biti posvecena kako nama, tako i našim inostranim koleginicama.

Direktna saradnja postoji i sa organizacijom Femme Attack iz Hrvatske, na čijem su party-ju 20. januara 2011. godine u klubu Aquarius u Zagrebu gostovale Ana The i Fam Dada. Povodom Femme Attack partya, Devojke hopa su u saradnji sa klubom The Tube organizovale fotosession, i na taj način se i zvanično predstavile Hrvatskoj publici.

38 MY PEOPLE

MY PEOPLE 39

reakcija

FRKA Da li zbog trenda ili nečeg drugog, Frka je objavio da se povlači sa scene. Momak koji ne deluje dugo ali koji je za to vreme stekao određenu popularnost i poštovanje publike i kolega je odlučio da stavi tačku na svoj rad.

To ne znači da njegovu muziku ne možete ponovo slušati i možda sada doživeti na drugačiji način nego prvi put. Proverili smo kakve su reakcije drugih na vest o njegovom povlačenju.

komentari: Drug iz kluba U klubu nije bio Bog zna kakav igrač, ali u svakoj konverzaciji sa njim shvatio sam da je izuzetno dobar dečko. Bio je nekako povučen i uvek sa strane, što čini mi se za rep scenu nije bio slučaj.­ ­ To nam je dokazao i pesmom koju je napravio isključivo za Vukove Beograd klub za koji je igrao jednu sezonu. U toj pesmi je na svojevrstan način opisao sve ono što Vukovi zapravo jesu.­ Ljubav, hrabrost, bratstvo, volja, prkos, vernost, čast i borba su početne reči pesme na koje se svakom istinskom “vuku” ježi koža. Odlična muzika koja prati tekst ove pesme dokaz je da je Frka veoma talentovan kompozitor i tekstopisac i mislim da će njegov izostanak sa rep scene biti veliki gubitak za ovaj žanr muzike kod nas­. ­ Mihajlo Mijailović Frka je za moj svaki trenutak imao pesmu koja će da me ispuni, bez obzira da li je bedačka ili pak blejačka. Frka je za mene

40 MY PEOPLE

jedan od najboljih rep pevača u zadnje 3 godine. Mislim da povlačenje repera sa scene nije sasvim radosna vest jer će srpskom repu uvek trebati takvi liričari.

Marijana Todorović Frka je dečko koji je dao svoj maksimum i svojom iskrenošću doprineo hip hopu.

Jedan od prvih izvođača za koje sam čula i nastavila da slušam zbog te emocije koju ima u svakoj pesmi. Mislim da danas ne može da se oseti taj gubitak kada neki reper prestane da se bavi hip hopom jer danas ima puno osoba koje misle da repuju, ali će meni a i svakom drugom ko voli iskrenu pesmu, Frkine pesme definitivno nedostajati. I mnogo mi je krivo što neko ko je kvalitetan izvođač i pre svega dobar čovek odustaje od svojih snova i svega što je do sada radio.

Filip Phile Živković Na Frkin rad sam najviše obratio pažnju kada mi je pre par meseci ponudio da

budem producent njegovog novog albuma. Pažljivo sam saslušao i susreo sam se sa njegovim otvorenim i iskrenim stilom, što me je potpuno kupilo u ovom moru neiskrenog izražavanja. On je prava rep glava, i kao takav drago mi je što je i deo mog novog mixtejpa. Frka pleni tom specifičnom harizmom uličnog pesnika i potpuno svestan okruženja koristi prave reči da ga opiše. Ne verujem da brat Frka može živeti bez tog izražavanja, jedino što mogu da poverujem je da će ga “penzioniše” dok ne sačeka neko bolje vreme. U svakom slučaju, verujem da je jedan od onih koji mogu doprineti da ova scena dobije adrenalinsku injekciju pravo u srce. Nadam se da je o svojoj odluci dobro razmislio.

Katarina Freeda Đorđević Frka je sam po sebi specifičan jer je realnost ono šta oseća. Iskreno, dopada mi se jako pristup koji je sirov i neiskvaren.

Smatram da svako može da bira da li da diže ruke od neke energije koju ispolja-

va. Ali znam da čovek iako ode sa scene, ima šta da ostavi iza sebe. Ali šteta je.

Dalibor Popović Album “Izlaz” će biti klasik. Frka je pravi rep fanatik i ja sam siguran da i kad se bude povukao sa scene, da će nastaviti i dalje da radi bitove i piše tekstove.

Možda ne toliko često i možda ne za javnost, ali sam siguran da je rep neizlečiva boljka.

Emajna de la Špicer Što jest jest, dečko stvarno ima dobre tekstove, oseti se da radi to iz ljubavi i volim ga poslušati. Nije moj đir tj. ne slušam ga svakodnevno ali mogu reći da je kvalitetan izvođač. Zanima me kako će ispasti poslednji album, nakon svih ovih pre morao bi biti ubojit. Živojin Acid Parezanovi Frka je veliki igrač. Njegov pristup repu, kroz samu prizmu muzičkog pravca, je jako specifičan i prefinjen. Prvenstveno Frka je jako dobar liričar, izvođač i na prvom mestu dobar čovek. Ne podržavam njegovo povlačenje sa rep scene jer samim njegovim povlačenjem srpski rep nazaduje u pravom smislu reči. Jednostavno, veliko poštovanje za sva njegova ostvarenja i za sve drugarske pristupe koje imamo.

Provera Mikrofona 016 “U korenu suština ukopana duboko, ispod betona ima još mnogo”, jedan od najboljih refrena treće škole domaćeg hip hopa. A suštinu je Frka tako sjajno objasnio jednom rečenicom “ I što u svako dete usade pohlepu ispod kože”. Živ nam bio družeMirko Videkanić (Bdat Mire a.k.a Tru’ Sky) Nemanja Lukić Frka je za sve ove godine, koliko se bavi repom uvek imao jasan stav u svojim tekstovima, priče o životu, o ljubavi, o vremenu u kakvom živimo, davale su jednu jako dobru i uverljivu sliku tog vremena. Njegovi tekstovi su uvek bili socijalno angažovani i ticali su se svih nas. Mnogi naši reperi su upravo u njemu pronašli svoj uzor, jer su njegovi tekstovi kvalitetni i ne svakidašnji, njegov stil pisanja kao i repovanja je uvek bio drugačiji i mnogo bolji u odnosu na ostale. Žao mi je što se povlači iz cele priče, jer je stvarno vrstan , ne samo izvođač nego i umetnik. Na srpskoj hip hop sceni ostavio je svoj pečat, i budućim gener-

acijama zadao zadatak i postavio smernice u kom pravcu treba da idu. Nemanja je stvarno dobar drugar i želim mu sve najlepše, a nikad se ne zna, nadamo se da će nas i posle povlačenja, sa vremena na vreme obradovati nekom dobrom njemu svojstvenom underground rstvom.

Marijana Mary Jane Frka pravi Frku. Šala na stranu. Žao mi je što prestaje sa radom, jer stvarno je umeo da oduševi svakom pesmom, ritmikom, lirikom, tako i energijom glasa.

Frka najbolje zna zbog čega je moralo Zašto si odlučio da se povučeš sa scene?

Zato sto sam ispričao svoju priču do kraja. Onaj ko ne ume da shvati poentu, neće shvatiti to ni da snimim još 500 pesama. Isuviše volim ovu muziku da bih je kvario radi sopstvene popularnosti, para i sličnih sranja. Sad je došlo vreme da se posvetim nekim drugim stvarima, recimo da završim roman “Blokovi”. Šta će biti sa već najavljivanim projektima?

Za nedelju dve, izlazi Mixtape “Ko želi da živi zauvek”, za jedno metar do dva dana biće gotov album “Izlaz”, imaće 20-ak pesama i onda za kraj EP “Potpis”.

Da li ćeš prestati i matrice da praviš?

Pojavljivaću se sporadično na raznim projektima prijatelja, ali isključivo kao beatmaker.

Poruka za kraj Ono što radimo u životu odzvanjaće u večnosti. Peace & Love.

ovako da bude. Voleće ga ljudi i slušaće se i dalje, iako prestaje sa radom.

Brutal Rap Frka je kralj od čoveka. Upoznao sam ga u Akademiji i skapirao da je totalno do jaja lik i kao čovek i kao reper. Šteta je što prestaje da radi ali nikad ne reci nikad.

Kad se vrati iz Amerike možda opet nastavi priču. On je stvarno osoba velikog srca. Sa nestrpljenjem očekujem i EP i mixtape i album.

Miloš Papi Jaaz Mijailović Frkin rad pratim još od “nazad u danu” i mislim da je jedan od retkih domaćih izvođaca koji je znalac (da ga citiram “matora kajla”) kad je hip hop kultura u pitanju. Svaka njegova pesma ima neku svoju priču, ma koliko ona nekad i možda apstraktna bila ti opet možeš tu da osetiš emociju kad je pravi MC spušta na traku.

Meni je to prava repčina. Od odabira semplova, načina čukanja bitova preko tekstova do same izvedbe - 100% rep.

Već relativno duže vreme sarađujemo a i van muzike blejimo tako da možda malo bolje od drugih mogu da razumem zašto je rešio da batali i potpuno se slažemo oko jedne stvari “ako ti stvaranje nečega više ne predstavlja zadovoljstvo, batali, bar iz poštovanja prema onome što si nekada voleo”. Ako ima potrebu da prestane jer smatra da više nema šta da kaže, potpuno razumem i podržavam. S druge strane, ako dobije Jay-Z sindrom i reši da se vrati ipak u sve to, i to mogu da razumem i podržim. Nekima će ovo kapiram zvučati smešno, ali ceo kreativni proces i stanje uma za vreme stvaranja muzike i sav proces da to na kraju bude pesma ili celo izdanje je poprilično naporan i opterećuje i sputava od drugih, možda, mnogo bitnijih stvari u životu, a još kada nema mnogo veliki odziv onda mu to dođe kao kreativno gubljenje vremena i živaca.

Stefan Drljača Najtvrđi rep koji ima dušu. Volim njegovu muziku jer sve rime mogu da osetim na svojoj koži. Na žalost, situacija na sceni je takva da dobri odlaze a promašaji em se množe em ne odustaju. Voleo bih da moj ku nastavi da radi rep jer je jedan od retkih koji se drže korenja ali ću podržati svaku njegovu odluku. On nigde ne nestaje, potražite pesme na netu, tu vam je sve rekao.

RAZGOVARALA: Jovana Petković

MY PEOPLE 41

42 MY PEOPLE

U

malom mestu Pardubice, u Češkoj Republici, dvehiljade druge godine organizovan je prvi trodnevni festival pod nazivom Hip Hop Kemp. Nešto potpuno novo i drugačije za to područje ispostavilo se da će postati jedna od najbitnijih tačaka na evropskoj hip hop mapi u narednim godinama.

Dvehiljade četvrte, festival se seli u hangare napuštenog vojnog aerodroma u gradu Hradec Kralove (Karlov Grad), gde se do sada održavao svaki naredni. Danas festival predstavlja nekoliko bina sa aktuelnim izvođačima iz čitavog sveta, mnogo propratnih sadržaja kao što su - beskonačni grafiti zid,

rampa za bordere i skejtere, arena s brejkerima, basket tereni, bandži džamp, hip hop pijaca prepuna muzike i garderobe, poker sala, p a i nt b a l l . . .

Dovoljno stvari za trodnevnu zabavu koja ne prestaje.

2011. je bitna godina za Hip Hop Kemp, jubilarni deseti festival održaće se od 18. do 20. avgusta.

Očekuje se da ovogodišnji lajnap bude najjači do sada, a tu treba spomenuti i da su binom Hip Hop

Kempa do sad prošli izvođači kao što su: The Roots, Method Man, Atmosphere, La Coka Nostra, MOP, Dilated Peoples, Talib Kweli...

Srpska ekspedicija će i ove godine posetiti festival, kreće se autobusima iz Beograda, uz eventualno kupljenje ljudi u Novom Sadu. Smeštaj je obezbeđen u dvokrevetnim sobama, blizu centra grada, o cenama je još rano govoriti, a informacije pratite na zvaničnom web sajtu festivala:

www.hiphopkemp.in.rs

Prošle godine, festival je dobio ono što mu je falilo od početka, a to je srpska ekspedicija. Preko dvadeset ljudi organizovano je krenulo iz Srbije, kao i grupa iz Makedonije, a glavna baza bila nam je studentski hostel u blizini centra grada. Iako smo bili novajlije, brzo smo preuzeli ulogu domaćina, pa si tako preko dana među nama mogao da sretneš Nemce, Engleze, sede, piju rakiju, pričaju, čekajući odlazak do hangara u popodnevnim časovima. Evo izgledalo za neke od ljudi koji su prošle godine posetili festival: Caki: “...Gotivili ovaj ili onaj pravac hip hopa ne možete biti na kempu a da za sebe ne nađete nešto, preko grupa koje nisu birane zbog etikete “zvezda” vec zbog kvaliteta, smeštaj za male pare u hostelu u kom smo mi bili pruža sve potrebne uslove i prilika je da upoznate rep publiku iz ostalih zemalja (i kao pravi Srbi zaključite da smo mi do jaja a oni sranje)...”

Igor: “...Sve što nam se tamo izdešavalo u ta tri dana pamtiću dok sam živ, u najpozitivnijem smislu. Sam put do Hradeca, nikad bolje društvo koje se upoznalo u mini-busu,

dolazak u hostel, klopa kod Kineza, supermarket kome smo ispraznili rafove sa pivom, šoferi nikad luđi likovi, upoznavanje brdo ljudi iz sveta Hip Hopa, vraćanje sa kempa u rane jutarnje sate do hostela, zatim koncerti ljudi za koje sam mislio da ih nikad u životu neću čuti uživo, žurke u hangarima posle koncerata koje su trajale po celu noć, devojke i rvanje u čokoladi, skejt i basket takmičenja, brejkdens show i još mnogo toga...”

Boško: “...Ekstra ukratko, savršena organizacija kempa, sve što može da se zamisli u vezi hip hopa i cele te priče, na jednom mestu. Takođe

Italijane.. kako kako je sve to

ceo put i boravak tamo ekstra organizovan, ekipa ne mož da bude bolja, sve u svemu nezaboravno zezanje, koje ću nadam se i ove godine posetiti. Ko god da je u mogućnosti trebalo bi da poseti ovo, neće se pokajati, plus ove godine jubilarni deseti kemp...”

Kristijan: “...Krenuti iz Makedonije na kemp, zajedno sa srpskom organizacijom bilo je dosta interesantno iskustvo. Svi smo otišli sa jednim ciljem, da predstavimo rep sa Balkana i da vidimo kako se to radi u Evropi. Jedva čekam ovogodišnji kemp, očekujem neki dope lineup, takođe i ludo putovanje sa YU braćom! Vidimo se!!”

MY PEOPLE 43

intervju

mo podršku svemu što je kvalitetno, što je slušano, originalno, kreativno i što ima perspektivu u budućnosti. Obzirom da imamo jako dobre termine za emitovanje i reprizu, i da smo svakodnevno u kontaktu sa mnogo ljudi iz svih sfera života, po njihovim reakcijama i brojnošću, svakodnevno dolazimo do zaključka da je što se emisija više emituje sve gledanija, ne samo u tom nekom rep svetu već i u krugovima šire publike.

Kada se malo bolje razmisli, tv emisija, nekolio radio emisija, internet magazin, brojni portali... Rep bendovi imaju prostora za promociju svojih izdanja. Da li se moze pricati o nekom medijskom napretku kada je rec o promociji hip hop kulture?

South Side, BMC, Zmaj - ovaj trojac znate ako ste iole čuli za nišku hip hop scenu. Ali ono po čemu se izdvajaju je to što oni stoje iza jedine emisije o hip hopu koja se emituje na nekoj televiziji. Možda malo vas može da uhvati TV5, ali zato svi mogu da provere youtube kanal gde se takođe mogu pogledati emisije. Nema spavanja – Buđenje!

Kako dolazi do pokretanja emisije Buđenje?

Emisija “Buđenje” je direktan naslednik i logičan nastavak Hip hop manifestacije “Buđenje” koju smo najpre radili 2008 i 2009 godine u vidu nastupa i promocija hip hop kulture. Cela ideja je, da hip hop-u u Srbiji na neki način damo ime i napravimo brend za koji će svi znati o čemu se radi. Prosto rečeno, ako kroz par godina običan slušalac i izvođač ili novinar kažu Buđenje, pomisliće hip hop. To je naš cilj.

Ovo je jedina tv emisija o hip hopu. Koliko su ljudi sa televizije bili otvoreni za hip hop emisiju?

Svedoci smo da za sve u Srbiji postoji određena doza skepse kad je reč i o samom zivotu ovde a da ne govorimo o takvom poduhvatu. Obzirom da smo i sami umetnici tj da nismo novinari već da se samo stavljamo u njihovu službu kako bi promovisali hip hop u globalu, imamo potrebu da sve što hoćemo da uradimo, materijalizujemo i pokažemo u nekom vidljivom obliku. Oblik može biti, pesma, album, grafit, ili bilo šta drugo što direktno iskazuje umetika. Vođeni tim, snimili smo pilot emisiju i sve ostalo je išlo naravno mnogo lakše. Obzirom da je sve u domenu nezavisne produkcije i ako nas

44 MY PEOPLE

pitaš jesu nam dali pare, ne nisu, radimo sve džabe, ispunili su neke naše zahteve, mi smo ispunili neke njihove i to je to. Za sad se to emituje ovako i na ovaj način.

Nakon prvog serijala ćemo videti šta još tu može da se popravi, doda nadogradi i slično.

Kako ste zadovolji reakcijama?

Za sad su reakcije jako pozitivne, najpre i u velikoj meri kod samih izvođača što je i razumljivo obzirom da smo svesni medijskog mraka barem što se tiče hip hop-a u našoj zemlji, da ne govorim o nekim mnogo bitnijim stvarima. Što se tiče publike, reakcije su takođe pozitivne, pritom bi napomenuli da nam posebno prijaju pozitivne reakcije neke šire populacije koja i ne sluša ovu vrstu muzike ali je generalno zadovoljna samom idejom ali i realizacijom.

Da li ova emisija moze da pokrene scenu? Koliko je realno emisija Buđenje gledana? Što se tiče pokretanja scene, stvarno smo mišljenja da je ovo samo jedna od kockica koja treba da se sklopi da bi se tako nešto desilo. Tu bi trebalo još mnogo stvari da se poklopi na koje mi ne možemo da utičemo, ali što je do nas, pružiće-

Ako imamo u vidu da se nekih par godina apsolutno ništa nije dešavalo na tom polju, onda se može pričati o nekom napretku, ali ako realno stanemo i pogledamo koliko je u stvari mali broj ljudi koji konkretno prati sva dešavanja preko internet portala, tih radio emisija i svega, onda je to zaista poražavajuće obzirom da do tih informacija koje se tamo emituju mogu da dođu samo ljudi koji su tvrdo zagriženi i sve to isto tako prate. O nekom širem uticaju mislim da ne vredi trošiti reči, obzirom da je televizija još uvek medij koji uzima primat i koja realno ima najveći uticaj na ljude. Ali kao što smo već rekli, bolje je nego što je bilo i nadamo se da će se taj trend nastaviti.

Ima li šanse da se Buđenje emituje franšizno i na drugim televizijama pa da se tako pogodi cela Srbija?

Obzirom da je sve u domenu nezavisne produkcije i da svako od nas ko radi na emisiji ima i posao pored toga, dosta nam slobodnog vremena uzima samo snimanje i montiranje emisije. Svakako da nam je to u planu ali čim budemo došli do daha, nakon ovog prvog serijala, svakako ćemo poraditi i na tome. Neka sve ide postepeno i nek se gradi temelj, to je neko naše razmišljanje.

Išli ste u Skoplje na koncert DJ Premier-a.

Da li možemo očekivati brojna putovanja sa vaše strane u cilju promocije repa?

Opet se vraćamo na to da svako od nas radi i da ima puno obaveza, ali isto tako i svako od nas želi da poseti takve događaje ako ne zbog emisije ono zbog sebe i zbog nekog sopstvenog užitka, tako da nam neće biti teško da ponesemo i kameru i sve to zabeležimo uz dobar provod, naravno kad god nam to vreme bude dozvoljavalo.

RAZGOVARAO: Ivan Ristić

MY PEOPLE 45

koncert

Teško je objektivno sagledati koncert iz prvog reda publike. No, još je teže ostati suzdržan i u potpunosti doživjeti M.O.P. uživo.

Billy Danze i Lil Fame nikad se nisu ubrajali meðu vrhunske liričare niti su njihovi albumi na top listama najboljih i najznačajnijih rap izdanja ali su zato među rijetkima čiji repertoar zvuči, kako je to najbolje opisao Busta Rhymes, “kao da se cijeli svijet urušava”. Česta je praksa među reperima imati na albumu jednu do dvije pjesme snimljene isključivo za dizanje atmosfere na nastupima. M.O.P. ima čitave albume sačinjene gotovo isključivo od takvih numera.

Iako prenose tek mali dio energije, snimke prijašnjih nastupa na YouTube-u (npr. Ante Up na Hip Hop Kempu 2007.) bile su dovoljne da postave visoka očekivanja.

Ljubljansku Cvetličarnu u srijedu su tek djelomično popunili samo najzgriženiji fanovi što ima i svojih prednosti pošto je uvijek lakše popiti piće i popričati u ugodnoj atmosferi kluba ako se ne osjećate kao da se vozite u busu punom penzića na povratku s place.

Nastup počinje pola sata prije ponoći kad gramofone zauzima Laze E Laze i, uz obligatorno odavanje počasti za 14. godišnjicu smrti Notorious B.I.G.-a koja je

46 MY PEOPLE

bila tu večer, priprema publiku za ono što će uslijediti. Uz poznati sempl Foreignera Billy i Fame izlaze na binu izvodeći Cold As Ice i u sekundi pretvaraju prostor ispred pozornice u bojno polje. Prepoznatljive, gotovo stripovske, onomatopeje udaraca i pucnjeva, naizmjenično uzvikivanje i urlici popraćeni tvrdim bubnjevima bili su i više nego dovoljni da održe slovensku publiku pod adrenalinom.

Nakon skoro 20 godina karijere, M.O.P. možda više ne izgledaju kao tvrdi likovi iz Brownsvillea koje je bolje ne sresti u mraku ali to nipošto ne umanjuje njihove sposobnosti na bini. Lil Fame, koji konstitucijom podsjeća na golemu kornjaču, ograničio je svoje kretanje i usredotočio se na oštriju izvedbu, dok je Billy bio nešto agilniji i dodatno “zakucavao” riječi svog kolege savršeno se nadopunjavajući.

U nešto više od sat vremena uspjeli su proći većinu kataloga, kombinirajući novije i starije pjesme sa svih izdanja.

Dok su najveći hitovi izvedeni u integralnim verzijama, niz manje poznatih ali značajnih pjesma izveli su u skraćenim verzijama rešetajući kroz refrene i instrumentale bez prostora za predah.

Očekivano, najviše ovacija izvukli su singlovi 4 Alarm Blaze (sa proširenim uvodom na Eye Of The Tiger), Handle Ur Bizness, U Don’t Know Remix i How About Some Hardcore koja je, kao i većina seta,

dala povod za odlično prihvaćenu interakciju s publikom.

Kratki intermezzo inače divljeg nastupa došao je u vidu Lil Fameovog DJ seta u kojem je demostrirao svoje gramofonske vještine (Fame je izvorno bio DJ a počeo je repati dok je Billy bio u zatvoru) i prisjećanje na još jednu preminulu hiphop legendu i bliskog prijatelja grupe Gurua.

M.O.P. se tokom nastupa protiv dehidracije borio žestokim pićem kojim su častili i prve redove a za uzvrat su dobili jedan od nekoliko jointova koji su tu večer kružili klubom.

Veliko finale bila je naravno - Ante Up. Teško je i zamisliti zatvaranje nastupa bilo kako drugačije nego jednom od himni hip-hop-a. M.O.P. vjerojatno neće tako skoro snimiti nešto znamenitije ali žestokim live nastupima zauvijek su utvrdili svoju ostavštinu jedne od najtvrðih grupa svih vremena.

Sagledano sa distance, nastup je možda izgledao i pomalo rutinski, no u slučaju M.O.P.-a za njihovu rutinu potrebna je dobra fizička sprema pošto garantirta upalu mišića i promuklost. Cvetličarna se nije urušila ali je ostala dobro prodrmana a ista sudbina zadesila je i skopski Colloseum, sarajevski Cinemas (ex Slogu) i zagrebački Aquarius. (T. Dragović)

06.03.2011. Sarajevo @ Sloga 07.03.2011. Skopje @ Colloseum 09.03.2011. Ljubljana @ CvetliÄ?arna 10.03.2011. Zagreb @ Aquarius

MY PEOPLE 47

abeceda

Lou B

A

I

Audio Two (Definicija harkor rapa); Afrika Bambaata Bog; Beograd; Breakbeats; Boban Petrović; Badvajzer

C Ć

Crveni krst (Gotivan kraj u kom sam i živeo prve 3,5 godine života)

Čubura (Gotivan kraj) Ćale Ćore (Buci Kolins stajl bejbee) Dorćol (Gde sam dobio igru i gde je igram već skoro 30 dina); DJi (95%+ DJa koje znam jer su vrh ortaci); Dolar

Dž E G

B

Džej Ramadanovski Đuskanje Đogani

Č D Đ

Electro EPMD (Definicija harkor rapa) FANK (Ako ga imaš ništa drugo nije važno - ako ga nemaš... ništa drugo nije važno); Forumi (net) General 2; Gangstarr (Definicija harkor rapa); Geto; G.I.S.3.O. Hip-Hop i bitovi (s) i novac

48 MY PEOPLE

F H

Ime (ili, preciznije, brend - da ga stvoriš to je glavni hip-hop motiv); Industrija (najbolje žurke, simbol vremena, mesto gde su svi bili zajedno bez obzira iz koje su priče, temelj)

James Brown Jazzy Jeff & The Fresh Prince

K

J

Kool DJ Herc; Kraftwerk; Karaburma (dosta harkor i gotivan hud + dobar basket nazad u danu); Klabing

Benny L

Leva obala Dunava Ortak Left Koast Lil Wayne Ljudi

M

Nj Lj

Ortaci; Outkast (Najgotivniji crossover rap)

Moskri “Mlad i zdrav kao ruža”; Munja

NWA (Definicija harkor rapa); Novi Beograd; “Ne može da stane, neće da stane” (Jer je knjiga objasnila)

jedino što mi pada na pamet su njegra, Njegoš, njihanje (kao uz bossa novu) i ono Viklerovo “njii”, ali ne znam koliko bih bilo šta od toga ubacio ovde

N P S

O

Pravi/Predstavljanje/ Prepoznavanje/Poštovanje (4 “P” prava 4 elementa hip-hopa) Prti BeeGee Rakim; Rap-A-Lot Recognize Crew (i nekad Break Zone Crew - pravi BeeGee BBoys)

R

”Svakog trenutka neko umre il se rodi - zakuvaj dobro tebra pa se ubodi” (Naaći kvot ikad); Senjak; SKC radio; Srpska rap scena; Stil Šmek (Isto ono prvo pod “F” samo na našem)

T V Ž

Too $hort (Definicija harkor rapa) Trg Rap publike - 95 do beskonačnosti Titograd (a.k.a. Podgorica) Uživanje “Vel’ki babo”; Voždovac (The dopest MC’s are comin’ from Ujdovac)

Znooojjj; Zemun (Znači, šta reći?! Vrh) Žene; Žurke

Š U Z

MY PEOPLE 49

intervju

Kao i u svim pozitivnim primerima upotrebe stranih iskustava na domaće uslove, ino uzori služe kao inspiracija i polazna tačka u stvaranju sopstvene poetike.

Ona zato nužno mora imati nešto svoje da bi bila prepoznata kao vrednost, a ne kao krajnji cilj i svrha postojanja nekog muzičkog projekta. Kao jedan takav primer, Mišo Janković, 22-godišnji student, producent i MC, uskoro objavljuje svoj samostalni projekat “rEP”. Dugogodišnjim perzistiranjem na demo sceni uspeo je da privuče pažnju autentičnošću svojih tekstova i beskompromisnošću muzičke podloge.

Ko se u stvari krije iza pseudonima Shome?

Iza pseudonima “Shome” se ne krije ništa...! Šala, Mišo Janković aka Shome je jedna sasvim obična osoba, koja preko muzike kojom se bavi pokušava da dopre do mozgova ljudi sličnih njemu i sa njima podeli neka svoja iskustva, i viđenje svih stvari koje ga okružuju. Inače rođeni Tuzlak čije je, sticajem okolnosti, današnje stalno mesto boravka Bijeljina, dok se trenutno nalazi i studira u Novom Sadu.

Zašto baš hip hop?

Pa zato što sam se pronašao u toj priči još kao klinac... Tačnije, negde u periodu pohađanja osnovne škole sam ostvario prve kontakte sa hip hop kulturom, a kasnije kako je vreme prolazilo sve dublje sam zalazio u celu tu priču, koja je na kraju postala moj način života i oličenje moje ličnosti. U rep muzici sam, što bi se reklo, “nalazio sebe” i kroz rep muziku koju

50 MY PEOPLE

shome

rEP možete besplatno preuzeti ovde: http://bit.ly/Shome-rEP

danas radim najlakše ispoljavam sebe.

Mislim da je rep muzika, muzika koja ti pruža najveću slobodu izražavanja svojih ličnih stavova i mišljenja. Znao sam sate i sate dnevno provoditi slušajući odabrani američki hip hop, i poistovećivati situacije opisivane u rep pesama sa situacijama koje su se meni događale. Sam taj osećaj da neko živi isto što i ti i da se neko oseća isto kao ti je bio dovoljan da se dugo godina zadržim na istom. Naravno tu su dosta doprineli i instrumentali koji su se na sve moguće načine izdvajali od onih iz drugih žanrova muzike. Spori ritmovi sa dosta bass-a. Uh... Nema dalje, jednostavno to je to.

Koliko se promenila tvoja priča od početka do sada? Da li je novosadska scena imala uticaja na to?

Moja priča se promenila ali ne pod nekakvim uticajem “novosadske scene” ili nekih drugih spoljašnjih faktora, nego sam valjda ja jednostavno malo zreliji u

odnosu na neki prethodni period. Kako su se neke stvari menjale u mom životu tako se menjala i priča, odnosno tematika koju obrađujem.

Imaš i studio kod sebe kući... Jesi li sam nabavio svu opremu?

Da, imam studio tu na gajbi, skromna varijanta kućnog studija koju nazivam “Moj Zvuk”. Svu opremu sam nabavio sam skupljajući novac na razne načine, naravno bilo je drugara koji su mi pomogli malo u tome.

Sam snimaš i produciraš svoje pjesme. Je li to bio slučaj i sa novim EP-om?

Da, veliku većinu svojih pesama snimam sam, eventualno uz asistenciju mojih ljudi Impacta i Mr.Back-a. Što se tiče produkcije i miksanja, i taj deo posla obavljam uglavnom ja lično, što je naravno slučaj sa i sa “rEP-om”.

"

Ljudi zapravo ne shvataju poruke koje reperi poručuju svojim tekstovima...

Upoznaj nas sa gostima... Ko se sve pojavljuje na albumu i kroz koji spektar tema se protežu?

Od gostiju na “rEP-u” svi zainteresovani moći će da čuju Bendicod-a (Zagreb), Emby-a (Banja Luka), Impact-a (TeslićNovi SAD), Ðareta & Foxa (Novi Sad), Mikra (Ugljevik), Lidera (Zrenjanin)-LTDFM MUSIC. Obrađivane su različite teme, ali uglavnom opisivanje tih nekih stvari koje nas okružuju, onako svako iz svog ugla.

Realno ima svega, od stvari sa ozbiljnom tematikom do nekog svakodnevnog zezanja i kuliranja. Uglavnom, sadržaj EP-a je raznolik, preporučujem da preslušate. Ne košta ništa, biće free za download. Da ne zaboravim , što se tiče beatmakera, tu su Mr.Back (Ugljevik), MOB (Mzg Hill) i Get One (Bijeljina).

Kako se može doći do albuma?

Svako ko je zainteresovan za slušanje, skidanje, posedovanje, preprodavanje i slične stvari vezane za EP, može da me kontaktira na msn adresu “shome_thc@ live.com” ili putem fejsbuka “www.facebook.com/Shome7”, mom profilu ili učlanjivanjem u grupu “Shome”, i dobiće link za download. EP će se naći verovatno i na većini domaćih hip hop portala kao što su: Hiphoprs.com, Serbianunderground.com, Radivizija.com, Bosrap.com, Infekcija.net, Hiphop.ba... Ako ne na naslovnicama istih, onda na forumima.

Koliko ti ostaje vremena da radiš na svojoj muzici pored studiranja?

Da budem iskren, i nemam baš vremena da se muzici posvetim onoliko koliko bi ja to stvarno želeo, ali opet uz dobru organizaciju, ponavljam, sve se može stići.

Uglavnom naveče pre spavanja kad me pukne inspiracija odvojim uvek malo vremena da nešto zapišem, posle opet nekad kad se uhvati vremena sve to snimam i tako to funkcioniše.

S kim si do sada sarađivao? Ako se ne varam, tu su i poznatija imena makedonskog hip hopa? Što se saradnji tiče, bilo je tu dosta imena sa prostora cele bivše Juge, ne samo Makedonije, kao i učestvovanja na raznoraznim kompilacijama, mikstejpovima... Neki od njih su “Konačno zajedno” (hiphoprs.com), “Reanimacija” (hiphoprs.com), “Iz Prašine” (Dj Dust), “Deep Down” (Ljave & Raš) i mnogi drugi. Uglavnom volim da sarađujem sa ljudima koje lično poznajem, sa kojima se družim i čiji rep se poklapa sa onim što ja radim i volim. Pre svih bih izdvojio Mladena Peštu (Impact/Bottom Vibes) i Babović Bobana (Lider/LTDFM Music), kao i već pomenute bitmejkere u nekom od prethodnih pitanja.

Kako gledaš na to da mediji imaju neku vrstu bojkota prema hip hop muzici?

Pa vidi, rep muzika definitivno nije zastupljena onoliko koliko bi to trebalo, u suštini to je slučaj sa skoro svim manje komercijalnim žanrovima kod nas. Sad iz kojih razloga, to je malo teže reći, ali verujem da sa tim imaju veze tekstovi, odnosno tematika koju rep muzika obrađuje.

Jednostavno ta muzika nije nešto na šta su šire mase kod nas navikle, plus tu su razne predrasude o rep izvođačima na osnovu njihovog stajlinga, ponašanja i drugih stvari. Ljudi zapravo ne shvataju poruke koje reperi poručuju svojim tekstovima, nego uglavnom obraćaju pažnju na vulgarne linije ne želeći ući u dubinu teksta, a već je neko rekao da se čovek boji onog što mu je nepoznato. Nije samo manjak medija koji bi podržali ovo što se radi, takođe mislim da je i manjak publike, a samim tim i interesovanja za neke urbane žanrove, jer smo još uvek u manjini u odnosu na turbo ružičastu masu. Ali polako se stvari menjaju, mislim da će za koju godinu sve doći na svoje mesto Reci šta god hoćeš za kraj.

Budite pametni, usmerite sve snage u ostvarenje svojih ciljeva i budite svoji, to je jedini ključ uspeha. Manite se ulice, ona sa sobom ne nosi ništa dobro i učite na tuđim, ne čekajte svoje greške. Mir i ljubav..

RAZGOVARALA: Žana Lugić

MY PEOPLE 51

street art

ra

Age: 21 Style: bombing, characters Debut: 2007.

Crew: ROF Grafite povezuju sa hip hopom, da li to uvek mora da bude tako? Koju ti muziku voliš ?

Grafiti su neki vid bunta, to je slobodno izražavanje, da pokažeš nekome šta ti misliš, a kako će to biti prikazano to je stvar na tebi. I ja slušam dosta dobrih hip hop bendova, ali rok mi je primaran, na tome sam odrastao a to se dosta vidi i kroz moje radove RAGE ima neke veze sa bendom Rage Against the Machine? Zašto baš taj pseudonim?

52 MY PEOPLE

Zbog mog temperamenta, jer sam nekako eksplozivan i brz, ima veze sa tim, to je taj bunt, da kažeš nekome šta misliš, a ne da te sputavaju i zabranjuju tvoju slobodu govora. Da li će to biti prikazano kroz likovno izražavanje ili nekako drugačije, to je opet na tebi, kako se ti osećaš, šta tebi najviše leži. Zato sam uzeo RAGE, jednostavno mi odgovara uz karakter Koliko internet može pozitivno da utiče ili pomogne crtačima?

Internet je prava prilika da se promovišeš, koliko je dobar, toliko je i loš, ali pruža širinu mladim umetnicima da se probiju.

Ne treba sve stavljati na internet, treba da postoji doza tajanstvenosti jer to dodaje čar na celu ovu priču. Svakako treba iskoristiti prednosti koje internet pruža.

Crtaš veoma zanimljive karaktere, ko su ti ljudi i šta predstavljaju?

To su razni ljudi iz okruženja, ljudi koje viđam svakog dana na ulici, u prevozu, svuda oko mene. Oni su u mom slučaju pretočeni vizuelno na zid ili papir. Iskrivljeni su i uvek imaju nešto novo da kažu.

Govore sve ono što ih muči, čemu teže, kakvog su raspoloženja i stremljenja. Moglo bi se reći da su oni mali građani ovoga grada, vešto skriveni na sivim zidovima zgrada, haustora i sl. Najdraži od svih koje crtam jeste taj mali „rage heroj ulice“, baš je nestašan.

U kojoj si ekipi, sa kim sve crtaš?

ROF je ekipa sa kojom crtam, to je u prevodu Renegades Of Funk, inače i pesma benda Rage against the Machine. Odmetnici su u pitanju, to daje čar po noći kad izlaziš, ceo taj koncept, pa mi je odgovarao za ime ekipe. U ekipi su Iktus, Neks i ja. Trenutno radimo i sa ekipom FKU, pa smo spojili ime u ROFKU. Tu smo Neks i ja najmlađi deo ekipe. Crtao sam sa Bradom kod skejt parka, a u poslednje vreme dosta Piros i ja crtamo zajedno. Dobri smo drugari, družimo se i van crtanja, i mogu reći da smo dobar tim. Baš smo pre neko veče u Džordža Vašingtona uradili jednu bombu na -5c, još osećam posledice na prstima od hladnoće.

Ilegalno ili Legalno?

age Uf, baš se dvoumim... Iskreno volim oboje, ali najmoćnije se osećam kad uradim grafit ilegalno, i pogotovo kad odradim neki dobar karakter za koji Wbi neko rekao koliko sam ga crtao, a ustvari sam ga uradio za jako kratko vreme pod okriljem noći u 3-4 sata ujutru tako da mi je veća draž kada radim ilegalno. Ali opet volim i legalno, letnje vreme, rano ustaneš, spremiš boje, odeš ispred zida lagano ga opičiš, crtaš ceo dan, cirkaš pivo, okupi se društvo, muzika se donese.

Svaka od tih akcija ima svoju draž, i mislim da je najbolja dobitna kombinacija mešavina ove dve stvari.

danima samo o bojama misliš, jer svaka boja govori za sebe, svaka nešto predstavlja, crna i žuta neku agresivnost koju uglavnom stavljam u pozadinu. Vodim računa gde će to biti i kako će to izgledati u prostoru, prometna mesta gde ima dosta prolaznika gde svako može da baci pogled i vidi moj rad, mada volim i zabačena mesta kao što su haustori. Pogotovo ako je mračan koncept, to pogotovo može dobro da izgleda.

Da li si imao problema sa policijom?

Što se toga tiče, jako sam skeptičan dokle će to da ide, ti ljudi koji pišu, ne vode računa gde to rade. Često vidimo grafite na spomenicima, na kulturnim dobrima, muzejima ili zgradama koje su stare preko 150 godina. To je vrlo loša stvar, teško je podići svest takvim ljudima koji svuda pišu imena navijačkih grupa ili slično. Ali opet su to grafiti, ti tome ne možeš da staneš, to je jednostavno tako. To je slobodno izražavanje.

Imao sam raznih situacija, ali nisam imao velikih problema sa njima. A kako reaguju, pa sve zavisi kako se postaviš, ja koristim neku svoju priču, da je to umetnost i da nije isto što i navijačke ili političke poruke. Na tu priču ih nahvatam, onda oni progledaju kroz prste, ali sve zavisi, eto, kako se ti postaviš prema njima. Ali moja preporuka je ako ih vidite, šturajte što pre.

Šta misliš o grafitima svuda po gradu?

Kako tebi izgleda to što je grad potpuno išaran?

Kako biraš mesta za crtanje?

Kakve grafite najviše voliš da vidiš, koji stil ti najviše prija?

To je vrlo važan momenat, tada se gleda i kolorit, koje boje biraš, nekad se desi da

Tagovi, throw up-ovi, pisevi, bombe, sve te stvari čine grafite. A šta meni najviše

prija, pa volim da vidim dobar pis sa dobrim filom, dobrom pozadinom, full color... cela ta priča. Šta je Undergrad, kako funkcioniše i koliko već postoji ova organizacija u Užicu?

Undergrad je skupina kreativnih ljudi sa sličnim mišljenjima, bavimo se raznim stvarima, imamo grafiti crtače, streetart crtače, fotografe, dizajnere, filmske stvaraoce, muziare, to je baš jedan pravi andergraund klan. Uglavnom smo svi iz Užica, ali sada smo raštrkani svuda po Srbiji, neko studira, neko radi itd. Undergrad postoji više od 5 godina, ali ne znam tačno koliko, ja sam od skora sa njima, od kad sam upoznao Danila Stojića, koji me je i uveo u grupu. Bavimo se raznim stvarima, po malo muzičkom produkcijom, izbacili smo dve kompilacije, zatim smo organizovali grafiti džem u Užicu, pored toga smo organizovali projekat “Novi Komšiluk” gde smo hteli da oživimo zabačene delove grada, da muralima ulepšamo predgrađa, onda festival videa i filma, gde je svako mogao da prikaže neki svoj kratki film, video zapis ili neki spot.

Koliko je bitno za grad da ima neku takvu organizaciju ?

To je jako bitno, pogotovo za provinci-

MY PEOPLE 53

jske gradove, zbog nekih novih klinaca i naraštaja koji dolaze da vide kakve sve stvari postoje, da im to probudi neke želje za kreativnom notom za izražavanje, generalno to mnogo znači gradu. Kad ima takvih mladih ljudi koji vole da se angažuju, da urade neku super stvar, da to izgleda dobro, šta god da je, muzika, likovno izražavanje, dizajn ili slično. I što više ima takvih ekipa to je bolje, zbog saradnje, kvaliteta rada i proširenja cele jedne kreativne priče i održanja cele te kulture.

Kada se pomene grafiti scena, tu se misli na Beograd. Ali uviđam da i drugi gradovi imaju itekako dobre crtače?

U poslednje vreme se dosta ljudi pojavljuje iz drugih gradova, hoće da pokažu šta imaju, trude se uprkos tome što nisu iz Beograda ili Novog sada, jer to je jezgro, tu su većina crtača, tu se sve dešava.

Ali opet postoji i kvalitet van Beograda koji može da se meri sa ovim, tu je Niš, Kruševac, Užice pa ovamo Zaječar, Bor, Majdanpek, na severu su Subotica, Zrenjanin, ima nas dosta sa strane koji imamo šta da pokažemo. U tim i ovakvim manjim mestima su ljudi bliži jedni drugima, drže se zajedno kao celina i dosta prave kreativnih stvari uprkos ovom sistemu, na

54 MY PEOPLE

ivici egzistencije, i opet nešto rade.

Gde bi voleo da otputuješ da crtaš ?

Ceo svet, veruj mi. Što čovek više putuje, to je oplemenjeniji, tako da bih voleo svuda da putujem. A sad neko posebno mesto ili zemlja, najradije bih otišao u Barselonu u Španiju, jer gajim neke emocije prema ovoj zemlji i ovom gradu.

Ta plaža tamo, ceo taj ambijent, sebe zamišljam sa sombrerom kako šetam plažom, a i mislim da su Španci duhom dosta slični nama, možda se ja varam, al eto tako mislim.

Da li možeš sebe da vidiš za par godina, da li je to u ovoj zemlji moguće predvideti?

U ovoj zemlji je jako teško razmišljati o tome, sve ti je od danas do sutra, treba mnogo razmišljati čime god da se baviš, a pogotovo ovim stvarima. Treba mnogo uložiti vremena u razmišljane i naravno u rad. A kako sebe vidim, ne znam, šta da ti kažem. Nailaze mi tako patetične faze da sebe ne vidim ni kao grafičkog dizajnera ni kao ilustratora ni... to su sve faze, ti se uprkos tome trudiš da radiš, stvaraš i moraš biti jako tvrdoglav. U umetnosti moraš biti jako tvrdoglav, a pogotovo

u Srbiji, da izguraš svoju ideju da je predstaviš onako kako treba da dođe do pravih ljudi koji će to stvarno da vrednuju. Ne možeš ti ovde nešto preterano planirati unapred, ne bih voleo sebe da vidim da radim u nekom studiju za 200300 evra, ipak gajim neke veće ambicije, to sve ide vremenom i radom. Mislim da u ovoj zemlji čovek treba da se fokusira na svoj rad i trud i na razmišljanje o tome šta radi i da to razvija i da će sve ostalo doći samo po sebi.

Da li bi nešto rekao što te nisam pitao, a drugi bi možda trebalo da znaju ?

Volim dosta radove Žan Mišel Baskijata, on me nekako posebno inspiriše, isto je koristio simbol krunice kao i ja što koristim taj simbol, zbog nekih mojih razloga i iz poštovanja prema ovom umetniku.

On je jedan od prvih koji je uveo grafite u galerije i sve to podigao na jedan viši nivo.

Ja tu krunicu koristim kao i on što je koristio sa nekom notom sarkazma prema svim tim ljudima koji dižu sebe, prema tom autoritetu koji postavljaju drugima, taj ego koji poseduju. To je eto malo, čisto da se našalim.

RAZGOVARAO: Bojan Isailović

MY PEOPLE 55

56 MY PEOPLE