Srpski Rotar 73 i 74

Rot 01:Rot 01.qxd

2/28/20176:19PMPage1

D-2483 SRBIJA I CRNA GORA

MART /APRIL 2017. • GODINA VII BROJ 73 i 74 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

8. MART ME\UNARODNI DAN @ENA

U ROTARIJU I SLIKARSTVU

10

^IWENICA IZ SRPSKE ISTORIJE

Nikola Tesla – „jedno ludo leto”...

[ETA(J)MO SRBIJOM!

100 112

GODINA ROTARI FONDACIJE GODINA ROTARIJA

MANASTIR ^OKE[INA

Rot 02-13:Rot 02-13.qxd2/28/20176:27PMPage1

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011(Beograd: Grafi~ki ateqe ,,Kum"). - 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat.

ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

ISSN 2217-723æ

BROJ 73 i 74 MART / APRIL 2017.

GODINA VII (LæææIV) Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga.

Distrikt 2483 guverner 2016–2017.

Velibor Zolak Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Nenad Sakovi} Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili prole}ni broj ROTARA: Haxi Du{an Glu{ac Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi} Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi} PIB 103557058 Ra~un 275-0102 2209 037639 otvoren kod Societe Generale Bank Srbija

MALA PRI^A O UMIQATOM PSU Jednog dana, vra}aju}i se s posla, pred kapijom me ~ekao ne~iji pas.

Lep, mu`jak, `ute dlake, nije bio lutalica, jer je oko vrata imao ogrlicu, videlo se da je redovno hrawen po stoma~i}u, da ima dom i da je dobro negovan i zbrinut.

Mirno mi je pri{ao, pomilovao sam Velibor Zolak ga po glavi, a on me je pratio do vrata stana. Dok sam ih otkqu~avao i zatim se raspremao, on se tiho smestio na stazu kraj radijatora u sobi i odmah zaspao.

Sat i po kasnije, probudio se, pri{ao vratima i ja sam ga pustio napoqe.

Sutradan, u isto vreme me je ~ekao ispred ulaza, pozdravio me ma{u}i repom, u{ao sa mnom u stan i zauzeo svoje mesto od ju~e i ponovo odspavao sat i po vremena.

Nenad Sakovi} Ista scena se ponavqala nekoliko nedeqa. Iz znati`eqe, napisao sam kratko pismo i ceduqicu prika~io za wegovu ogrlicu: – Voleo bih da znam ko je vlasnik ovog divnog, umiqatog, negovanog psa i da ga pitam da li zna da svako popodne wegov pas dolazi u moj stan da odrema?

Haxi Du{an Glu{ac, Trivko Ti}a Savi} i Nikola Mandi} Pas je, uobi~ajeno, sutradan stigao s novom ceduqicom pri~vr{}enom na ogrlicu.

Pisalo je: – Ovaj divni, umiqati, negovani pas `ivi u na{em stanu sa {estoro dece, od kojih je troje mla|e od tri godine, pa poku{ava da se naspava.

Mogu li i ja da do|em sutra s wim? í Zorica Milo{evi}

2

Rot 02-13:Rot 02-13.qxd2/28/20176:28PMPage2

MESECOSLOV

MART 2017.

30

Ovaj mesec posve}en je problemu NEPISMENOSTI u svetu.

13. mart i nedeqa u kojoj pada ovaj datum, posve}ena je ROTARAKT klubovima i wihovim aktivnostima.

NEDEQA BORBE PROTIV KARCINOMA (prva nedeqa u martu)

13

1975.

Umro je na{ pisac i nobelovac Ivo Andri}.

NEDEQA ZDRAVIH USTA I ZUBA (posledwa nedeqa u martu)

1

DAN BORBE PROTIV PU[EWA

2 3

SVETSKI DAN KWIGE

5 7 8

Po~iwe nedeqa ROTARAKTA

ROTARI KLUB NI[ MEDIANA ~arterovan 2010. godine

SVETSKI DAN ENERGETSKE EFIKASNOSTI

14

ME\UNARODNI DAN REKA

12

17 SVETSKI DAN MIRA

IZA[AO IZ [TAMPE PRVI BROJ ^ASOPISA „SRPSKI ROTAR”

DEKLARACIJA ROTARIJANACA U POSLU I PROFESIJI

DAN OSOBA SA DAUNOVIM SINDROMOM

1. SVOJU PROFESIJU KORISTIM KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@EWE;

ME\UNARODNI DAN ZA ELIMINACIJU RASNE DISKRIMINACIJE (priznat od OUN)

2. PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMQE I MORALNE STANDARDE MOJE ZAJEDNICE;

22

SVETSKI DAN ZA[TITE VODA (Odlukom OUN, 1993. godine) 1312.

SVETSKI DAN PANTOMIME

1968.

Kongres SAD ukida zlatni standard – meru koja je obezbe|ivala da iza dolara stoji odgovaraju}a koli~ina zlata.

18

20

SVETSKI DAN BEZ MESA (MEATOUT DAÙ)

SVETSKI DAN SRE]E (priznat od OUN) SVETSKI DAN POEZIJE SVETSKI DAN FRANKOFONIJE

4. PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU, ZAPOSLENIM I KOLEGAMA; 5. PO[TUJEM SVE PROFESIJE KORISNE ZA ZAJEDNICU;

7. PO[TEN SAM U OGLA[AVAWU I PREZENTACIJI SVOG ZANIMAWA U ZAJEDNICI; Raspu{teni su Templari, francuski mona{ki vite{ki red.

8. NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTI KOJE NE BIH INA^E DAO DRUGIMA U POSLU.

23

SVETSKI DAN METEOROLOGIJE

24

SVETSKI DAN BORBE PROTIV TUBERKULOZE

25

ROTARI KLUB STARA PAZOVA ~arterovan 2010. godine

SVETSKI DAN LASTAVICA

19

3. ^INIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE;

6. PRENOSIM SVOJE ZNAWE I ISKUSTVO MLA\IMA;

SVETSKI DAN PROTIV POLICIJSKE BRUTALNOSTI SVETSKI DAN PRAVA POTRO[A^A

11

SVETSKI DAN ZA[TITE [UMA (Odlukom OUN, 1976. godine)

ME\UNARODNI DAN INVALIDA RADA

ROTARI KLUB [ABAC ~arterovan 2008. godine

DAN POZORI[TA ME\UNARODNI DAN @ENA

21

1858.

Ime Yozefa Reksndorfera malo ko pamti iako je ovaj wujor{ki pronalaza~ na dana{wi dan prijavio izum koji je odmah osvojio svet – grafitnu olovku s gumicom na vrhu.

26

DAN ADVOKATA SRBIJE

27

SVETSKI DAN POZORI[TA

3

AKTIVNOSTI

Rot 02-13:Rot 02-13.qxd2/28/20176:28PMPage3

BEOGRAD

AKTIVNOSTI

VAISTINU, OPET NA OKUPU U ~etvrtak, 12. januara odr`an je prvi sastanak ~lanova Rotari kluba Beograd u ovoj kalendarskoj godini.

Bio je ovo susret dragih prijateqa koji su u veseloj atmosferi, uz ve~eru i pi}e razmenili novogodi{we i bo`i}ne ~estitke i `eqe za sve n a j u novoj kalendarskoj godini.

Zapo~eli su i razgovori kako {to boqe i sve~anije obele`iti va`ne predstoje}e datume koji o~ekuju Rotarijance u Klubu i Distriktu í

BEOGRAD

PODSETI ME DA SAM @IV REMIND ME I’M ALIVE Na redovnom sastanku u ~etvrtak 19. januara ove godine ~lanovi i prijateqi Rotari kluba Beograd imali su posebnog gosta, umetnika svetskog glasa, a na{eg porekla, Vel~u Vel~eva (Velchu Velcheva), koji je u utorak, 17. januara otvorio samostalnu izlo`bu instalacija u poznatoj beogradskoj galeriji „Haos”, koja je u ovom trenutku, na samom po~etku godine, verovatno glavni kulturni doga|aj u Beogradu. ... Vel~u Vel~eva naro~ito interesuje relacija izme|u materijalnog i metafizi~kog, opipqivog i imaginarnog, smrti (u svim oblicima) i vere. To je intenzivan konceptualni zamah koji gotovo prostrequje, dodaju}i mu karakter likovnog izraza 21. veka. Promi{qenost svakog pojedina~nog rada koji nam predstavqa Vel~ev sti`e do nas kao blagi {amar ne~iste savesti koju nosimo u sebi...

Slikar srpskog porekla Vel~a Vel~ev (Dimitrovgrad, 1959), `ivi na Majorci od 1991. godine. Potpuno integrisan u dru{tvene

4

Rot 02-13:Rot 02-13.qxd2/28/20176:29PMPage4

i kulturne prilike ovog {panskog ostrva, vra}a se u svoju zemqu porekla, predstavqaju}i ovu izvanrednu izlo`bu u Beogradu.

Delo Vel~e Vel~eva i daqe je vrlo duboko povezano sa zemqom u kojoj je ro|en i odrastao. Elementi koji ~ine

Lepi pozdravi iz Galerije Haos! ovu izlo`bu predstavqaju potpuni prekid sa wegovim ranijim radovima, jer je wihov ve}i deo sa~iwen od instalacija. To je jedan logi~an korak u wegovom umetni~kom razvoju, budu}i da Vel~ev ve} neko vreme ~uva razli~ite bele{ke i napomene koje su na ovoj izlo`bi materijalizovane. Veza me|u wima je jedno konstantno eksperimentisawe i istra`ivawe na temu komunikacije, koja je ponekad shva}ena kao uspomena, a ponekad kao veza izme|u predmeta i wihovog zna~ewa, ili kutije i wenog sadr`aja. Me|u kori{}enim elementima i materijalima, isti~u se re~i izvedene iz starih kwiga (stalno prisutan element u umetnikovom delu), religiozna simbolika, anti~ki predmeti i razli~iti objekti sa intrigantnim sadr`ajem Ă­

5

AKTIVNOSTI

Rot 02-13:Rot 02-13.qxd2/28/20176:30PMPage5

Ostali gosti Rotari kluba Beograd u predve~erje Savindana bili su: Tijana Sakovi}, miqenica tata Ne{e i dede Radovana, koja je kazivala odlomke iz kwige, Lazar Sakovi}, geodeta, Mr Milibor Sakovi}, direktor Prve ekonomske {kole u Beogradu, Mr Zlatko Gru{anovi}, direktor osnovne {kole „Vuk Karaxi}” u Beogradu, Vesna Brajer, Inervil Beograd, Nenad \urovi}, Rotari klub Beograd ^ukarica.

BEOGRAD

ME\ MUWAMA I GROMOVIMA Godina 2017.

Januar 26. ^etvrtak.

Hotel HÙATT. Vreme: od 20,30 ~asova.

Redovni sastanak ~lanova Rotari kluba Beograd.

Predsednik Rotari kluba Beograd Nenad Sakovi} otvorio je sastanak udarcem u zvono i pozdravio gosta profesora u penziji Radovana Vu~i}a Sakovi}a koji je predstavio svoju nedavno objavqenu monografiju o bratstvu Sakovi}a - „SAKOVI]I, ME\ MUWAMA I GROMOVIMA”.

NEDEQA 7. MAJ 2017. GODINE, BEOGRAD, hotel HÙATT, Kristalna sala

6

Rot 02-13:Rot 02-13.qxd2/28/20176:30PMPage6

– Ova kwiga je duhovno i istorijsko blago, veliki je doprinos u rasvetqavawu `ivqewa i trajawa plemena Vasojevi}a i bratstva Sakovi}a, koje se razgranalo u Srbiji i Crnoj Gori! – napisao je kwi`evnik Radenko Bjelanovi}, ispred izdava~a Udru`ewa pisaca Kragujevca.

Kwiga nas, prvo, vra}a u pro{lost, u 18. i 19. vek, u vreme pod turskom vla{}u, zatim srpskih ustanaka, berlinskog kongresa, naseqavawa Starog Vlaha, Milo{eve Srbije i daqe, kroz ceo 20. vek. Opisani su obi~aji, `ivot i napredak jedne familije u burnim vremenima, koja i danas traju i nikada ne prestaju na na{im prostorima. Kwiga nas podse}a kako su se na{i preci borili za slobodu i nezavisnost, kako su gajili potomstvo, kako su stvarali i sticali imovinu, i kakve su sve vlasti doma}e i tu|inske, preko ramena pregurali Ă­

7

AKTIVNOSTI

Rot 02-13:Rot 02-13.qxd2/28/20176:31PMPage7

BEOGRAD

FEBRUAR U ELICTON’S-u U ~etvrtak, 2. februara ove godine u prelepoj Elicton’s sali hotela HÙATT odr`an je redovni sastanak Rotari kluba Beograd.

Predsednik Kluba Nenad Sakovi} otvorio je sastanak i predlo`io jedinu ta~ku dnevnog reda – pripreme za obele`avawe 25. godina Rotarija na na{im prostorima. U burnoj diskusiji u~estvovali su skoro svi prisutni ~lanovi, iz ~ijih izlagawa su se stvorili novi predlozi i ve} se vidi da }e wihovo ostvarewe pomo}i da se organizuje rotarijanska proslava za pam}ewe í

8

AKTIVNOSTI

Rot 02-13:Rot 02-13.qxd2/28/20176:32PMPage8

BEOGRAD

DRAGIH GOSTA NIKAD DOSTA U ~etvrtak, 9. februara 2017. godine, na redovnom sastanku Rotari kluba Beograd, gosti su nam bili Ogwen i Marija Stojkovi} iz Obrenovca. Se}ate se, oni su sre}ni roditeqi kojima je na{ Klub podario ku}u, jer su te{ko postradali u poplavama u Obrenovcu. Bilo je prijatno

9

Rot 02-13:Rot 02-13.qxd2/28/20176:32PMPage9

opet se videti sa dragim i sre}nim prijateqima i u razgovoru s wima susret i dru`ewe su brzo pro{li.

Tako|e, predsednik Kluba Nenad Sakovi} nas je obavestio o predstoje}im doga|awima u na{em Distriktu, a najvi{e se razgovaralo o klupskoj zna~ajnoj proslavi Rotarija po~etkom maja Ă­

10

Rot 02-13:Rot 02-13.qxd2/28/20176:33PMPage10

KRU[EVAC AKTIVNOSTI KUMOVSKOG KLUBA Rotari klub Kru{evac sa prijateqima je 26. novembra protekle godine organizovao posetu sa jednodnevnim boravkom u srpskom carskom manastiru Hilandaru i prethodnim obilaskom srpskog vojni~kog grobqa na Zejtinliku i samog Soluna. Manastiru Hilandar smo uru~ili nov~ane i druge poklone, kako od Rotari kluba Kru{evac tako i od pojedinaca. U Solunu smo posetili crkvu Svetog Dimitrija, obi{li glavne trgove i Belu kulu. Na samom Hilandaru imali smo tu radost da vidimo i manastirsku riznicu. Hilandar se, kao {to se i sa na{ih fotografija mo`e videti, jo{ obnavqa pa je pomo} i daqe potrebna. Ovim putem, kao {to je du`nost svih koji odu Hilandar, pozivamo i druge, koji to mogu, da posete ovu na{u svetiwu. U povratku sa Svete Gore obi{li smi ruski manastir Sveti Pantelejmon.Sa putovawa svi nosimo nezaboravne utiske Ă­

11

Rot 02-13:Rot 02-13.qxd2/28/20176:33PMPage11

Rotari klub Kru{evac je, pored ostalih brojnih aktivnosti koje se mogu videti na na{em novom sajtu, ove godine nastavio akciju stipendirawa kru{eva~kih |aka koji upi{u II godinu gimnazije u Mariboru, Slovenija, po programu me|unarodne mature í

Rotari klub Kru{evac je sagradio jo{ jednu ~esmu u Kru{evcu, ovoga puta u nasequ Rasadnik. U okviru pravaca delovawa Rotarija u svetu, isti~u se i akcije obezbe|ivawa zdrave ~iste pija}e vode na mestima gde je to potrebno. ^esma je sme{tena izme|u zgrada na trgu u Rasadniku u kome `ivi veliki broj stanovnika, na pravcu ka spomen-parku Slobodi{te u nastavku {etali{ta í Rotarijanski pozdrav!

Ivica Mari}, dipl.ing.

Predsednik RK Kru{evac za 2016 - 2017. godinu

NEDEQA 7. MAJ 2017. GODINE, BEOGRAD, hotel HÙATT, Kristalna sala

12

Rot 02-13:Rot 02-13.qxd2/28/20176:34PMPage12

DISTRIKTNI TIM 2017-2018.

Branislav Bane Ran|elovi} District Governor 2017-2018.

District 2483 Srbija & Crna Gora Distrikt Sekretar Bratislav Bata Urakovi} RC KG Distrikt SubSekretar (VOJ) Sawa Basi} RC SB Distrikt SubSekretar (BGD) Melanija Pavlovi} RC SB Distrikt SubSekretar (Zapad/Centar) Tatjana Premovi} RC KR Distrikt SubSekretar (Jug/Istok) Dragana Anti} RC NI-KV Distrikt SubSekretar (MNE) Danijela \urovi} RC BU Distrikt Subsekretar (Rotarakt) Ana Stefanovi} Rot BG-CU District Editor (Chair of Communication & Information Committee) Nikola Bo`i} RC E-klub Member of Committee Haxi Du{an Glu{ac RC BG Member of Committee Dragana \or|evi} RC BG-CU District ÝebMaster (Chair of Ýeb&Internet Commitee) Nikola Miti} RC NG-ME District SubChair of Ýeb&Internet Commitee Sr|an Janev RC VA District Public Image Committee Ana Hegedi{ Lali} RC NS-DU District Public Image Committee Qubi{a Le{evi} RC KR District Public Image Committee \or|e Milo{evi} RC SA District Public Image Committee Aleksandar Rankovi} RC UE District Public Image Committee Branka ^vorovi} RC BU District Public Image Committee France Presetnik RC PA District Public Image Committee (PR) Tijana Panteli} Rot BG-SA National ICC koordinator DGN Vladimir Mati} RC BG-CU District Finance Chair Milorad Ze~evi} RC BG-SK District Treasurer Radmila Lola Luki} District Trainer Neno Kavari} RC PG District Trainer Qiqana Lainovi} RC NS-DU District Trainer Olivera Lola Stani} RC BG-ME District Trainer Moma Jovanovi} RC CU-MO District Trainer Zoran Martinovi} RC NI

Chair 6 areas of focus Committee Novak Nedi} RC KR Ýater &Sanitation Sub.Chair Veqko Suzi} RC SO Peace&Conflict Prevention Sub.Chair Du{an Bo{kovi} RC NS Dissease prevention Sub.Chair @eqko Kati} RC SP Maternal&Child health Sub.Chair Vesna \or|evi} RC PI Basic education & LiteracÚ Sub.Chair Ksenija Carevi} RC PA EconomÚ & CommunitÚ Dev.Sub.Chair Dragoslava Spasi} RC LE District RotarÚ Foundation Chair Darko Miti} RC NI-ME Subch. Alumni Subch. VTT Subch. Fundraising Subch. Poioplus Subch. Schoolarships Subch. Annual Fund Subch. EdoÞment Fund Subch. Grant Subch. Peace FelloÞships Subch. SteÞardship

Dejan ]ur~i} RC PK Vladan Mijailovi} RC BO Dejan Azdejkovi} RC KS Mija Rajkovi} RC KR Sr|an Stanojevi} RC ZA Darko \ori} RC KG Bane Lukanovi} RC KS Bo`ena Jelu{i} RC BU Du{an Stamenkovi} RC CU-MO Zoran ]irovi} RC BG-SI

UPCOMING EVENTS DISTRICT TEAM TRAINING SEMINAR subota, 4. mart - 10:00 nedeqa, 5. mart - 14:00 hotel SLOBODA, [abac PETS/SETS subota, 1. april - 10:00 nedeqa, 2. april - 16:00 25 ÙEARS OF REESTABLISHING ROTARÙ nedeqa, 7. maj ROTARÙ TRAINING DAÙ (DTA/Membership/TRF/GM) nedeqa, 28. maj 10:00 - 18:00 GOVERNORS/PRESIDENT EæCHANGE CEREMONÙ subota, 1. jul 9:00 - 23:55 CrÚstal Light Ni{, Dimitrija Tucovi}a 186, Ni{, Srbija RÙLA „CFC” SEMINAR ~etvrtak, 10. avgust nedeqa, 13. avgust Ni{, Srbija RÙLA SEMINAR D2483 ~etvrtak, 1. februar 2018. nedeqa, 4. februar 2018.

Petnica, Vaqevo, Srbija DISTRICT CONFERENCE petak, 1. jun 2018. - 18:00 nedeqa, 3. jun 2018 - 18:00

13

AKTUELNOSTI

Rot 14-19:Rot 14-19.qxd2/28/20176:46PMPage1

D 2483

100 GODINA ROTARI FONDACIJE 112 GODINA ROTARI INTERNACIONALA Beograd, subota, 25. februar 2017. godine, hotel HÚatt RegencÚ 19:00 h pi}e dobrodo{lice u foajeu 20:00h po~etak programa Tamna ve~erwa odela i haqine sa Rotarijanskim obele`jima Ve~era i pi}e Muzika – glasna, odli~na Voditeq kroz ovu vrhunski organizovanu Rotarijansku no} – Iva [trqi} Prisutnih prijateqa u Rotariju i gostiju u Kristalnoj sali hotela – skoro 500 Snimci: Haxi Du{an Glu{ac, Rotari klub Beograd

14

Rot 14-19:Rot 14-19.qxd2/28/20176:47PMPage2

15

Rot 14-19:Rot 14-19.qxd2/28/20176:47PMPage3

16

Rot 14-19:Rot 14-19.qxd2/28/20176:48PMPage4

17

Rot 14-19:Rot 14-19.qxd2/28/20176:48PMPage5

NEDEQA 7. MAJ 2017. GODINE, BEOGRAD, hotel HÙATT, Kristalna sala

18

Rot 14-19:Rot 14-19.qxd2/28/20176:50PMPage6

Du{an Joksimovi} Rotari klub Beograd

^ESTITAMO!

19

Rot 20-23:Rot 20-23.qxd2/28/20176:56PMPage1

OSMI MART – ME\UNARODNI DAN @ENA

U ROTARIJU I SLIKARSTVU

20

Rot 20-23:Rot 20-23.qxd2/28/20176:56PMPage2

21

Rot 20-23:Rot 20-23.qxd2/28/20176:57PMPage3

22

Rot 20-23:Rot 20-23.qxd2/28/20176:57PMPage4

23

Rot 24-27:Rot 24-27.qxd2/28/20177:01PMPage1

IJA TAR O R G A[E IZ N Rotari klub Beograd, 1929 – 1941. godine:

JO[ MALO O JOVAN DU^I] Na{ pesnik, pisac, diplomata (1871 + 1943)

MIRNA KAO MRAMOR, HLADNA KAO SENA Za umne qude i lepe `ene ne postoji starost.

Plemenite stvari ne stare, nego samo promene izgled, ~esto ~ak i na lep{e.

U starosti se poka`u na licu karakter i du{a ~ovekova, kao {to se poka`u reqefi jednog brega tek u zimu kad izgubi {umu i potpuno ogoli. Ima lica koja sa staro{}u dobiju ne{to svetiteqsko, i mudra~ko, druga mu~eni~ko i bolesni~ko, a tre}a `ivotiwsko i zversko.

Znak r|avih qudi i r|avih `ena kojima se u mladosti nije raspoznavalo na licu wihov karakter jer je mladost svagda i u svemu neizmerna lepota. Ali ta su lica dobila u starosti izgled odvratan i u`asavaju}i, crte zlo~este, pogled krvni~ki.

Istina, ni godine ne izra`avaju ta~no ~ovekovo doba. Ima mladih staraca kao {to ima puno i starih mladi}a. Starost ~ovekova odista po~iwe tamo gde zavr{ava wegovo odu{evqewe. ^ovek koji ne mo`e da zatreperi, odu{evqen za neku ideju ili za neku li~nost, star je i mrtav.

Mladost, to je pre svega sveta vatra.

Jovan Du~i} i Pavle Beqanski

U Rimu se nikad ni za koga nije reklo: „Umro je”, nego: „@iveo je”.

Qudi nas uvek pla{e na{im godinama, i kad smo stari i kad smo mladi. Kad smo mladi da smo nedozreli za velika dela, a kad smo stari da smo postali nesposobni za velike namere.

Star~evo iskustvo, ravno je u~enosti.

Niko ne zna {ta nosi u sebi do posledweg daha. Priroda je u svemu ostavila sebi pravo na posledwu re~ í Jovan Du~i} u svom „bjuiku”

24

Istorija Rtwa se vezuje za pri~u o bogatoj jevrejskoj porodici Minh koja je posedovala para}insku fabriku {tofova, a kasnije i rtawski rudnik kamenog ugqa. a teritoriji sreza N boqeva~kog otvoren je prvi rudnik ve} 1902. godine ali na osnovu nalaza slojeva kamenog ugqa.

Ovi izdanci su prime}eni u ataru sela Ilina, u podno`ju Rtwa na brdu zvanom Kukuqa{.

Otvarawe rudnika izvr{ili su bra}a Minh, poznati industrijalci i vlasnici para}inske fabrike tekstila, na osnovu povlastice dobijene iste godine o iskqu~ivom pravu istra`ivawa.

Povlastica je obuhvatala {iroki prostor rudnih poqa izme|u Ilina, Mirova i Ruji{ta.

O tome kako je do{lo do pronala`ewa ugqa na tom terenu postoji slede}a legenda: Neki seoski trgov~i} po imenu Bogovarza (?) iz sela Julius Minh (1873 - 1931) Boqevca, negde polovinom 1898. godine krenuo je da obi|e svoje ovce na brdu Kukuqa{u povi{e sela Ilina. Pribli`iv{i se ugledao je dim za koji je mislio da je od ~obanske vatre. Me|utim kada je pri{ao bli`e video je da to gori ne{to u zemqi. Zainteresovan ovim napunio je zobnicu crnim kamewem koje je okolo na{ao i poneo sobom. Kada je prvom prilikom oti{ao poslom u Para}in, oko prodaje vune {tofari „Bra}e Minh” pokazao im je uzorke ugqa.

Iskusno oko industrijalca, koji su ve} imali u posedu rudnik ugqa „Moravac” kod ]i}evca, odmah je prepoznalo o ~emu se radi pa su ugaq dali na probu kova~u. Pokazalo se da je ovaj ugaq izvanredne kalori~ne vrednosti.

Nalaza~u su navodno dali 5 gro{a kao nagradu. ra}a Minh su odmah preduzeli mere da za sebe obezbeB de iskqu~ivo pravo istra`ivawa i eksploatacije nalazi{ta. Pri~a daqe kazuje da su oni namerno posle toga zapalili svoju {tofaru da bi naplatom osigurawa obezbedili po~etni kapital za otvarawe „Ilinskog” rudnika. To je malo verovatno jer su oni ve} bili veoma bogati industrijalci i imali dovoqan kapital za novi rudnik.

Wihov predak Bertold Minh, fabrikant ~ohane robe iz Trije{a u Moravskoj dobio je zajedno sa jo{ jednim svojim zemqakom jo{ 1880. godine iskqu~ivu povlasticu da u Srbiji fabri~ki proizvodi ~ohu, sukno, vunene {tofove, abu i predivo. Od 1887. godine ove povlastice su prenete na firmu „Bra}a Minh”.

Rot 24-27:Rot 24-27.qxd2/28/20177:01PMPage2

^lan broj 36 – MINH ADOLF, vlasnik rudnika kamenog ugqa „Rtaw”

PORODICI VELIKOG SRCA Ugaq u to vreme jo{ nije bio mnogo u upotrebi ali su mnogi vispreni kapitalisti videli wegov zna~aj i perspektivu u budu}oj industriji, a posebno za potrebe sve br`eg razvoja `elezni~kog saobra}aja. U Srbiji su krajem 19. veka planirani brojni radovi na izgradwi `elezni~kih pruga me|u kojima i u isto~noj Srbiji. Bra}a Minh su ra~unali sa potrebama industrije i `eleznice za ugqem ve}e kalori~ne mo}i kao i za potrebama topionica Borskog rudnika koji se tako|e u to vreme otvarao.

Osim toga ve} se uveliko trasirala budu}a pruga uzanog koloseka Para}in – Zaje~ar, {to bi znatno olak{alo eksploataciju i plasman ugqa iz rudnika pod Rtwom.

Zbog toga nije bilo dileme o isplativosti wihove planirane investicije.

Po{to su obezbedili povlasticu, bra}a Minh su odmah nabavili za ono vreme savremenu rudarsku opremu i ma{ine i za po~etne radove na otvarawu rudnika obezbedili desetak stru~nih i drugih radnika. Ve} 1902. godine zapo~et je prvi potkop kojim se do kraja godine prodrlo 111 metara. Uzgred je izva|eno prvih 45 tona ugqa. Ve} slede}e godine potkopom se oti{lo do 403 metra u dubinu brda i izva|eno 910 tona. U tim prvim godinama zapo~eta je izgradwa magacina, rudarskih radionica i spoqne `eleznice za prevoz ugqa. Fizi~ka radna snaga je regrutovana od me{tana okolnih sela: Ilina, Mirova, Ruji{ta, Dobrujevca i Dobrog Poqa. Ovi „rudari” su svakodnevno dolazili iz sela a posle rada se vra}ali ku}ama. Radni~ka kolonija izgra|ena je znatno kasnije.

Ulaz u jedan od potkopa rudnika „Rtaw”

periodu do Prvog svetskog rata rudnik je uglavnom U dobio svoju fizionomiju rudni~kog radili{ta i naseqa. Oko 1911. godine izgra|ena je separacija za ugaq na

„]ira” u podno`ju Rtwa

Vrh Rtwa pre izgradwe kapele

samom rudniku i `i~ara u du`ini 4,5 km za prevoz ugqa do budu}e `elezni~ke stanice Mirovo na pruzi Para}in – Zaje~ar. Iste godine su izgra|ene upravna zgrada rudnika, vila za stan vlasnika rudnika, zatim kova~nica, strugara i drugi rudni~ki objekti. Do rata je otvoreno jo{ jedno okno i time proizvodwa znatno pove}ana.

Rudnik je radio u smenama i dawu i no}u, {to zna~i da je ovaj ugaq imao pro|u na tr`i{tu. Nema ta~nih podataka o kapacitetu rudnika u periodu do Prvog svetskog rata. Ugaq su tro{ili Borski rudnik, parobrodske agencije, `eleznica i neke fabrike u Srbiji.

Ugaq iz rudnika „Rtaw”, kako je kasnije nazvan, prevo`en je rabaxijskim kolima do Bora i Para}ina. Za Bor su ga prevozili seqaci iz sela oko Boqevca, a prema Para}inu rabaxije iz moravskih sela. Za prevoz se pla}alo 1908. godine na svakih 100 kg ugqa do Para}ina 1,40 dinara, a do Bora 1,60 dinara. Do Bora je prevoz trajao i po tri dana jer je put bio veoma lo{ pa je i cena bila ne{to ve}a. Mnogo zaprega je propalo na tom poslu i seqaci su ostajali bez stoke. Zbog toga na putu prema Boru nije bilo dovoqno rabaxija pa su Moravci ucewivani da bi dobili turu prema Para}inu da voze i u tom pravcu.

Za potrebe svoga rudnika Minhovi su dobili pravo eksploatacije {ume i to velike komplekse prema Kwa`evcu i kod Krivog Vira. Na ^estobrodici su imali i svoju strugaru za rezawe potrebne gra|e za rudnik. Zahvaquju}i povoqnim koncesijama, jeftinoj radnoj snazi i izda{nosti ugqenih slojeva rudnik je brzo napredovao. Do 1912. godine zavr{ene su sve instalacije u ugqenokopu, pu{tena je u pogon `i~ara do utovarne stanice u Mirovu,

25

Rot 24-27:Rot 24-27.qxd2/28/20177:02PMPage3

na povr{ini je izgra|ena rudarska `eleznica u du`ini od 1,5 km, zatim separacija ugqa i elektri~na centrala. *** vreme otvarawa rudnika na Rtwu po~iwu i prvi radovi na istra`ivawu ugqa u rejonu sela Bogovine.

Za ugaq u Bogovini se znalo jo{ krajem 19. veka ali tada nije bilo interesovawa za wegovu potro{wu. Prvi podaci o radovima u Bogovini poti~u iz 1909. godine i to o istra`ivawima u Grabova~koj reci, severnozapadno od sela Bogovine. Za ovo rudno nalazi{te pravo istra`ivawa dobio je Milan Savi}, trgovac i rabaxijski preduzima~ iz Rgotine. Savi} je dobro zaradio organizuju}i prevoz ba-

U

PRI^A O TRUBA^U Kumanovska bitka vodila se za vreme Prvog balkanskog rata, 23. i 24. oktobra 1912. godine pored Kumanova, izme|u srpske i turske vojske. odine 1912. godine Srbija, Crna Gora, Bugarska i Gr~G ka su udru`ile snage kako bi jednom za svagda proterali Otomane sa Balkana. Topovi su zapucali i po~eo je Prvi balkanski rat. Jedna od najva`nijih bitaka rata vo|ena je u blizini makedonskog grada Kumanova 23. i 24. oktobra. Srpska armija, iako brojnija od turske, bila je daleko slabije opremqena. Ipak, srpski komandanti verovali su da mogu u jednoj odlu~uju}oj bici da poraze Otomane i nateraju ih na povla~ewe.

Upravna zgrada rudnika Bogovine brace Savic 1923. godine kra, ugqa, ma{ina i drugog materijala za potrebe kompanije borskih rudnika od `elezni~ke stanice u Vra`ogrncu (na „Belgijskoj pruzi”) do Bora i obratno. Za svaka kola koja je obezbedio za taj posao uzimao je dobar procenat, a imao je i svoje prevoznike i radnike koji su radili na prevozu, istovaru i utovaru. Deo tako stvorenog kapitala ulo`io je u istra`ivawa u Bogovini.

Kao vlasnik obezbedio je i zakupce kao investitore. To su bili Ferdinand Gramberg* i jedna francuska kompanija. Gramberg je bio jedan od koncesionara Borskog rudnika pa je i ta kompanija mo`da bila u vezi sa tim rudnikom kome je trebalo dosta kvalitetnog ugqa za proizvodwu bakra. rvi svetski rat 1914 – 1918. godine prekinuo je razvoj P pomenutih rudnika. Op{ta ekonomska kriza posle 1930. godine zahvatila je ne{to kasnije u odnosu na druge krajeve i Timo~ku krajinu. U to vreme pada bankrotstvo i Milana Savi}a, industrijalca i bankara, vlasnika rudnika u Bogovini. Pored ovog rudnika imao je ugqenokope u ibarskoj dolini. Svoj veliki kapital ulo`io je u sumwive industrijske i druge projekte. Tako je dosta novca potro{io na izgradwu pe}i za proizvodwu koksa; u izgradwu staklare u Zaje~aru ulo`io je oko 17 miliona dinara; nameravao je da izgradi fabriku hartije u Zaje~aru, kao i da reku Ibar u~ini plovnom da bi lak{e izvozio ugaq iz ibarskih rudnika.

Me|utim, wegov rudnik „Sveti Sava” u Bogovini po~ev od 1930. godine sve je vi{e smawivao proizvodwu. Zbog dugova preduze}a „Bra}e Savi}a” rudnik u Bogovini je 1934. godine promenio vlasnika; preuzima ga jedan od prvih kompawona Milana Savi}a – Ferdinand Gramberg i „Dru{tvo Penaroja”. Zbog nepokrivenih novih dugova Gramberg i ostali poverioci zaplenom imovine Savi}evih dobili su i „Novu Bogovinu”í Podaci iz kwige „Boqevac i okolina” Stevana Veqkovi}a, 1986. godine

* Ferdinand Gramberg, ~arter predsednik Rotari kluba Beograd, 1929. godine.

26

Kada su srpske snage po~ele da se okupqaju kod Kumanova, Turci su odlu~ili da pokrenu iznenadni napad. Bitka kod Kumanova bila je bitka u susretu, jer su obe vojske jurile jedna prema drugoj. Borba je krenula lo{e po srpsku vojsku, koju je zbog iznenadnog napada Turaka obuzela konfuzija.

Tada je neo~ekivani heroj preuzeo stvari u svoje ruke taj ~ovek bio je truba~ romskog porekla, Ahmed Ademovi}. Ovaj domi{qati muzi~ar uspeo je u odsudnom trenutku svojom trubom da izimitira zvuk otomanske trube koji poziva na povla~ewe, iako je taj signal ~uo samo jednom u `ivotu. Wegova jedinica o~ekivala je jak frontalni napad turske vojske koja je planirala da pregazi glavnicu na{e armije i tako je razdvoji na mawe grupe. Kada su Turci krenuli u juri{, Ademovi} se probio iza neprijateqskih redova, potpuno nenaoru`an, osim svojom trubom.

Tada je u~inio ne{to zbog ~ega }e ostati ve~no zapam}en - oglasio se otomanskim signalom za povla~ewe. Otomanske trupe su se iznena|eno zaustavile i tako izgubile nalet. Nastao je haos u turskim redovima, {to je srpska armija iskoristila i odbila napad po{to je Ademovi}, opet neopa`en, pre{ao nazad, me|u srpske trupe i odsvirao signal za juri{. Wegov podvig je bio jedan od kqu~nih faktora za srpsku pobedu u ovoj bici, a izu~avao se i na vojnim akademijama. Ahmed je zbog ovog juna~kog ~ina odlikovan Kara|or|evom zvezdom sa ma~evima.

Ademovi} odlikovawe nije skidao do kraja `ivota, me|utim starina nije imao sre}e da do kraja u`iva u svojim zaslugama i ~asnom `ivotu. Tokom Drugog svetskog rata Nemci su streqali dvojicu wegovih sinova – Rexu i Ramu.

Posledwe godine `ivota Ahmed je proveo u bedi, kod svog unuka Fadila. Umro je decembra 1965. godine u 92. godini í

Rot 24-27:Rot 24-27.qxd2/28/20177:02PMPage4

ISTINA O NAJTU@NIJOJ PESMI

DIMITRIJO, SINE MITRE Svi je slu{aju i uz wu pla~u a evo kako je nastala pesme je Stana Avramovi} Karaminga ~uvena peAutor smopojka iz Vrawa.

Na sahrani su po wenoj `eqi svirali ovu wenu pesmu.

Vrawe nije zapamtilo takav sprovod. Qudi su se podgurkivali i {aputali: „Ne daj, bo`e, ko da je Vladika umro!” @ena koju su pokopavali bila je starovremenska, a sprovod se ipak razlikovao od uobi~ajenog. Ispred sve{tenika, a odmah iza pogrebnog venca, i{la je muzika koja nije svirala posmrtni mar{, ve} melodiju pesme koju je pokojnica najvi{e volela – „Dimitrijo, sine Mitre”.

Pesma, to je bila `eqa i amanet preminule, koja je predose}aju}i smrt svojim bli`wima izri~ito rekla da je ne oplakuju mnogo. Preko crnog belo da joj stave, rekla je, i da umesto suza bude pesma.

Tako je tog prohladnog petka 21. februara 1969. godine uz varqivo zimsko sunce i pesmu „Dimitrijo, sine Mitre”, ulicama Vrawa pro{la Stana Avramovi} Karaminga na svom posledwem putovawu. Ko je bila `ena koju su sa pesmom i suzama ispratili weni ro|aci, prijateqi i mnogobrojni sugra|ani?

Stana je bila ugledna vrawanska peva~ica i uzor mnogim kasnije poznatim peva~ima. Sa wenom smr}u kao da su zauvek odlazila vremena poznatog vrawanskog sevdaha.

Jer, Stana Avramovi} Karaminga je decenijama ~uvala, negovala i drugima prenosila izvornu vrawansku pesmu.

Neke je pesme i sama spevala, dugo kriju}i da su wene.

Pesmu „Dimitrijo, sine Mitre” je ceo `ivot malo mewala i bilo je nekoliko verzija pesme. Pred samu smrt je rekla prijateqima „Sve nesam rekla, sve i neje za pesmu…” i ispri~ala kako je pesma nastala.

Pesma je inspirisana pri~om o Dimitriju koji je bio wen brat od tetke i Stani po kojoj je ona kasnije dobila ime. Karamingin otac Toma je bio ujak Dimitriju. Za pri~u je saznala od majke koja joj ju je tek na samrti ispri~ala.

Dimitrije je o`enio Stanu za koju se pri~a da je bila najlep{a devojka od Vrawa do Ni{a. Mnogo su se voleli, ali nisu mogli da imaju dece. Kako su godine prolazile polako je porodica po~ela da zanoveta, pa bi recimo kada bi krenuli u crkvu nedeqom svekrva Bosa govorila „Ajde sine, ajde pa i dete dovedi”.

Vremenom je i Dimitrije po~eo da prebacuje `eni „Badava, Stano, tvoja lepota, kad nisi rodila mu{ko ili `ensko. Svi se kunu u decu, a ja u tebe!”

Od nesre}e koja ju je izjedala Stana re{i da sebi oduzme `ivot i obesi se. Me|utim, za to sazna ujak Toma i poku{a da joj pomogne tako {to je posavetuje da tajno zatrudni sa drugim ~ovekom kako bi porodica ponovo bila sre}na. Jednoga dana, pro~uo se glas da je Stana provela no} sa nekim Stojanom. Toma, Karamingin otac je odmah oti{ao kod Stane da to proveri. „Kako te nije sramota, obraz da nam ukaqa{? Sve smo ~uli, je l’ to istina?” Grdio je Toma.

– Istina je, – odgovorila je Stana bez oklevawa. – Ali, muka me naterala. Zna{ koja? Da vidim da li mogu sa drugim ~ovekom decu da imam!

– Verujem ti, re~e Toma.

– Ali, po{to je tako, nemoj sa Stojana, ni on dece nema.

Nego idi sa Ristu Garabinu, za wega se ne zna kol’ko dece ima. Idi, pa se s wega ogre{i. Ja }u greh da nosim, a imati decu nije greh!

Tako i bude, Stana zatrudne u ~etrdesetoj godini sa drugim ~ovekom. Polako se vra}ala sre}a u porodicu, svi su je pazili i ~uvali od posla da bi iznela trudno}u. Me|utim, poro|aj je bio te`ak i Stana umre na poro|aju. Dete je pre`ivelo…

Sedam dana kasnije ujka Toma re{i da ka`e istinu Dimitriju: „Pre nego {to odemo na Stanin grob, moram ne{to da ti ka`em. Izjedosmo Stanu, prvo tvoja majka, pa ti i onda ja.”

Dimitrije je bio zbuwen. „Tako je. Tvoja majka, {to je kiwila. Ti {to si nerodan, a ja {to sam je savetovao s koga da ide. Da zna{, dete nije tvoje.”

Dimitrije bi ~vrst, pa odgovori ujaku: „Ako, ujko. Nema veze. Mi smo hteli dete da usvojimo, a ovo je bar moja Stana rodila.”

Sutradan, na grobu, pred ro|acima dok su Stani davali prvu subotu, Dimitrije re~e: „Ovde, pored moje Stane da me pokopate…” i pre nego {to je iko mogao da ga spre~i, izvadi pi{toq i ubije se.

Tri dana posle smrti Stane i Dimitrija, od tuge umre i wegova majka Bosa, malo kasnije i Toma.

Tako je Stana Karaminga izgubila oca. Za se}awe sastavila je kratku ali kao planina veliku pesmu o svojoj tetki i wenom sinu Dimitriju. Do svoje osme decenije je krila pozadinu pesme jer govori o zloj sudbini porodice i o samoubistvu í Stihovi predivne pesme koju (najboqe) peva Stani{a Sto{i}: Dimitrijo, sine Mitre moja `iva rano Dimitrijo, sine Mitre majkino jedin~e Pet godine, sine Mitre kako bolna legam nesi me pitaja, sine Mitre po{to majke lega{ Zar ne vidi{, sine Mitre da te `ena vara ako majke, mila barem je ubava...

Staro Vrawe

27

Rot 28-37:Rot 28-37.qxd2/28/20177:05PMPage1

MIRIS BELOG GRADA I najmawe pismo odaje poseban miris, a uzbu|ewe pred povezanim stranicama nove kwige nosi ne{to od radosti Erosa, koji je i sam sav satkan od mirisa. No, ima i mirisa ~itavih gradova, postoji nekakav preovla|uju}i odeur, scent, profumo, ili duft, Rusi bi rekli zapah, po kome se raspoznaju i pamte gradski kvartovi, ulice ili predgra|a, jednak s prole}a, kao i u zimu.

Francuski grad miri{e na parfeme, Alza{ka varo{ Kolmar na kola~e, miris vlage ali i otpadnih voda podse}a na Veneciju. A po mirisnoj slici dubrova~kih `ardina spravqen je i parfem.

Miris nije jednostavna datost, tek ~ulni podatak uhva}en }elijama sluzoko`e nosa.

U sebi sadr`i zna~ewa i wegove nijanse, dopuwava vi|eno, upu}uje na skriveno te je re~itost mirisnog katkad ve}a od re~itosti vidqivog. Svi napori onog ugla|enog gospodina, na primer, da se u dru{tvu nametne svojom istan~ano{}u, propadaju uglavnom zato {to se ose}a na vi{ednevni znoj. Po mirisu je mogu}e raspoznati siroma{tvo i bogatstvo, i zdravqe, naprednost ili zaostalost dru{tva, starost ili mladost. Po mirisu se razlikuju prostori marqivosti i lewosti – miri{e glad, a miri{e i sitost.

Preplitaji ~etinarskih, vo}nih i cvetnih mirisa, posebno s prole}a i leti, putuju sokacima i atarima Srbije.

Ali, i da ume da zaudara, onoliko...

ZABORAVQENA GRADITEQKA BEOGRADA @

ena koja me uznemirava godinama zove se Jelisaveta Na~i} (1878–1955), prva `ena arhitekta u Srbiji, koja je prokr~ila put Srpkiwama u ovoj, dotad, iskqu~ivo mu{koj profesiji. I ne samo to, ona je, po zavr{etku studija u prvoj generaciji diplomiranih arhitekata u Beogradu 1900. godine, bila prva `ena zaposlena u dr`avnoj upravi, najpre kao crta~ u Ministarstvu gra|evina Srbije, a zatim kao arhitekta i urbanista u Beogradskoj op{tini (1902–1916), gde radi sve do po~etka Prvog svetskog rata. Pre sto godina, 1916, kao ugledna Srpkiwa, pa-

triota i heroina Prvog svetskog rata, zbog slavoluka koji je postavila na Terazijama, na kojem je pisalo: „Nisu svi Srbi oslobo|eni”, Austrijanci su je, kao i mnoge ugledne Srbe, oterali u ma|arski logor Ne`ider.

Dugo tragam po arhivama, bibliotekama, za pri~om o lepoj Jelisaveti Na~i}... I pronalazim samo jednu wenu fotografiju i svega desetak tekstova o woj. Doskora nismo znali ni gde joj je grob u Dubrovniku. Da nije wenih rasko-

Crkva Aleksandra Nevskog, Beograd 1931. godine i danas {nih ku}a, crkava i drugih gra|evina u Beogradu, bila bi izbrisana iz istorije i memorije grada, kao i mnoge druge poznate `ene o kojima nema tragova da su postojale.

Jelisaveta je ro|ena u Beogradu u uglednoj trgova~koj porodici kao trinaesto dete Ku}a kwi`ara Marka Markovi}a iz 1904. godine, na uglu Kapetan Mi{ine i Gospodar Jovanove ulice

Mihajla S. Na~i}a. U Beogradu je, ka`u, po~ela i zavr{ila se blistava karijera jedne hrabre i darovite Beogra|anke, koja je svoj miraz potro{ila za {kolovawe – u vreme kad Srbija ima svega sedam odsto pismenih `ena! Danas, re~ je o zaboravqenoj graditeqki koja je gradila srpsku prestonicu kada je od turske kasabe postajala moderan evropski grad. O `eni holivudske biografije, jednoj od najzna~ajnijih Srpkiwa s po~etka 20. veka, heroini Prvog svetskog rata, u {iroj javnosti se veoma malo zna. Na`alost, ni studenti arhitekture ne znaju ko je bila Jelisaveta Na~i}.

Sa svega 27 godina projektuje, i danas rasko{nu, Osnovnu {kolu „Kraq Petar Prvi”, pored Saborne crkve u Beogradu, koja je pod za{titom Uneska. Godine 1903. projektuje i zelene barokne stepenice s ~esmom od ripawskog

28

Rot 28-37:Rot 28-37.qxd2/28/20177:06PMPage2

10 [kola „Kraq Petar Prvi” kamena, preko puta francuske ambasade, crkvu Aleksandra Nevskog i crkvu u [timqu na Kosovu. Postala je arhitekta od presti`a kada je na konkursu za crkvu Kara|or|evi}a na Oplencu, pored mnogih slavnih imena, dobila tre}u nagradu. U krugu bolnica, projektovala je prvu Bolnicu za tuberkulozne, koja je sru{ena u bombardovawu Beograda. U to vreme tuberkuloza hara Srbijom. Od trinaestoro dece Na~i}evih, pre`ivelo je samo wih troje – Jelisaveta, wena starija sestra i brat.

Kao urbanista Beograda, ure|uje Mali Kalemegdan, Terazije s fontanom, sara|uje s Me{trovi}em, koji u wenom ateqeu u {koli „Kraq Petar Prvi”, radi prve skice za fontanu i spomenik Pobednik. U podrumu {kole izra|uje kalupe za Pobednika, danas najzna~ajnije obele`je Beograda. Na~i}eva projektuje i trg u Savamali ispred ~uvene zgrade Beogradske zadruge, koji nikada nije realizovan.

Jedan od wenih zna~ajnijih projekata jeste i prva zgrada kolektivnih stanova gra|ena na Balkanu za slu`benike Beogradske op{tine, pored Bajlonijeve pijace, gde Jelisaveta Na~i} od 2004. ima svoju uli~icu.

U logoru Ne`ider, zaqubquje se u albanskog profesora, katolika, revolucionara i panslavistu Luku Lukaja. Zvali su ga: „Albanac koji je voleo Srbe” i pomagao im u wihovim borbama, zbog ~ega je deportovan u Ne`ider 1915. Jelisaveta se u logoru ven~ava s Lukajem i 1917. ra|a devoj~icu Luciju. Na intervenciju brata Lukajeve majke, biskupa u Trstu, Jelisaveta izlazi iz logora i neko vreme `ivi kod majke u Beogradu, u Vlajkovi}evoj 9. Po povratku Lukaja iz logora, zbog bolesti Lucije, oni odlaze u Skadar, odakle poti~e wegova porodica, gde je on ministar u vladi Esad-pa{e. To je ~uveni Albanac kojeg ne treba zaboraviti i koji je pomagao Srbima pri povla~ewu preko Albanije u Prvom svetskom ratu. Po dolasku kraqa Zogua na vlast, oni bivaju proterani iz Skadra. Prelaze u Dubrovnik 1923. godine.

Ka`u da je Jelisaveta Na~i} u Dubrovniku bila posve}ena iskqu~ivo porodici, putovawima, ali i da je ~eznula za Beogradom... I nikada se vi{e nije bavila arhitekturom!

Saznajem da je jednu od posledwih sa~uvanih privatnih ku}a (pod za{titom dr`ave), prema projektu Jelisavete Na~i}, u Gospodar Jovanovoj ulici, kupio ameri~ki biznismen-bankar srpskog porekla Majkl \or|evi}.

Zati~em prve radove u prizemqu zgrade, koji se ne vide s ulice. Da li }e ku}a biti devastirana i sru{ena? Pi{em pisma upozorewa zvani~nicima...

Kona~no, s Aleksandrom Kova~evi}em, direktorom Kompanije GJ47, koja izvodi radove, obilazim ku}u. Kova~evi} ka`e da }e do kraja godine biti restaurirana i da }e biti ispo{tovan svaki detaq iz Jelisavetinog projekta í Malo stepeni{te na Kalemegdanu

^IWENICA IZ SRPSKE ISTORIJE

Karlo Veliki je u 9. veku izdao 1. jasnu naredbu: Ako ^esi napadnu wegovo Frana~ko carstvo da se digne tre}ina vojske, ali ako napadnu Srbi, da se digne cela vojska.

U Skadarliji je tridesetih 2. godina pro{log veka profesor Velike {kole \or|e P. Jovanovi} prona{ao lobawu „Beogradskog neandertalca”. Prvi „Beogra|anin” je dakle `iveo pre dalekih 40 - 70.000 godina.

Na komemoraciji 3.Wujorku Nikoli Tesli u po wegovoj `eqi svirana je srpska rodoqubiva pesma „Tamo daleko”.

Govorio je gradona~elnik Wujorka, Fjorelo la Gvardija, a sve prenosio Radio Wujork. Teslina urna kasnije je preneta u Beograd i nalazi se u Muzeju Nikole Tesle.

Ova retka fotografija nau~nika Nikole Tesle nastala je u trenucima odmora i napravqena je oko 1900. godine na Long Ajlendu u Wujorku. Na woj se vidi nau~nik kako pri~a sa jednom damom, dok le`e na peskovitoj pla`i. Obu~en je u {orc i majicu sa natpisom „instruktor plivawa”.

U wegovom dnevniku stoji jedna re~enica, koja je mo`da nastala u ovom periodu, da je do`iveo „jedno ludo leto”...

Nata{a Markovi} (izvor: POLITIKA)

Po{tanska marka pu{tena u prodaju povodom stogodi{wice ro|ewa Nikole Tesle, 1956. godine.

29

Rot 28-37:Rot 28-37.qxd2/28/20177:10PMPage3

Rimski bunar na 4.

Kalemegdanu zapravo nije rimski nego austrijski i zidan je od 1717. godine do 1731. godine, a dubok je 51 Foto Dragoqub Zamurovi} metar. Kao i cela tvr|ava bio je pravo tehnolo{ko ~udo za to vreme.

ispred Narodne skup{tine gde i danas ponosno stoji.

Srbija je 10. prva zemqa koja je u Evropi posle Francuske ukinula feudalizam.

Sretewski ustav iz 1835. godine je bio toliko liberalan da je Austrija tra`ila wegovo hitno ukidawe.

I jo{ samo ovo: U holu a zgrade Me|unarodnog Crvenog krsta u @enevi nalazi se tabla sa natpisom: „Budi tako human kao {to je bila humana Srbija 1885. godine”.

Postavqena je u znak se}awa na priznawe koje je ova organizacija dodelila srpskom Crvenom krstu za pomo} Bugarskoj, zemqi sa kojom je Srbija bila u ratu í

10 .

Mo{ti Svetog Save nisu spaqene na Vra~aru nego 5. na Ta{majdanu, otprilike tamo gde se danas nalazi restoran „Posledwa {ansa” a koji je u to doba nazivan ^upina umka.

Vuk Karaxi} je 6.

1861. godine imenovan po~asnim gra|aninom Zagreba, a Poveqa je iz po{tovawa prema srpskom velikanu napisana na }irilici!

7.

Beogradsku mumiju je 1888. godine Haxi Pavle Ri|i~ki poklonio Narodnom muzeju u Beogradu. Mumifikovane ostatke egipatskog sve{tenika Nesmina, stare 2.300 godina je Ri|i~ki kupio na svom putovawu u Egiptu.

Nije ukradena ili oteta!

U Prvom svetskom ratu, Srbija je 8. bila okupirana, vlada izme{tena a kraq u izbegli{tvu, ali vrednost srpskog dinara je sve vreme ostala stabilna a kurs nepromewen - 88 franaka za 100 dinara.

Osamnaest dugih dana srpski vojnici su u Prvom 9. svetskom ratu poku{avali da osvoje Kajmak~alan od Bugara i na kraju uspeli, preuzimaju}i va`no strate{ko mesto. Osmatra~nica srpske Vrhovne komande je posle rata prenesena u Pionirski park

U

10 TA^AKA

ZNA(J)TE KOLIKO VREDITE

•Nikad se ne upore|ujte s drugima. Ne upore|ujte: zdravqe, mu`a – `enu, decu i platu.

•Ne ga|ajte ~oveka blatom. Do wega mo`da ne doleti, a na va{im rukama }e ostati.

•Ne zovite one koji vas ne zovu i ne ~ekajte one koji vas ne ~ekaju.

•Ako na svom putu ne sretnete vama jednakog ili boqeg, nastavite put sami - sama. Nema prijateqstva s budalama.

•Nikad se ne raspravqajte s idiotom – on }e vas spustiti na svoj nivo, a posle dotu}i svojim iskustvom.

•Dobre se stvari po~nu doga|ati kada se udaqite od negativnih qudi.

•Umesto da bri{ete suze s lica – obri{ite iz svog `ivota qude koji su vas naterali da pla~ete.

Ne dozvolite da postupci drugih qudi uni{te va{ unutra{wi mir.

•Ne okre}ite se unazad – tamo je sve bez promena.

•Ne sumwajte u svoju privla~nost. Zapamtite: vaga la`e, qudi zavide, a ogledalo je iskrivqeno!

•Ako su vam rekli da je va{ voz pro{ao, znajte da postoje i avioni i brodovi!

NEDEQA 7. MAJ 2017. GODINE, BEOGRAD, hotel HÙATT, Kristalna sala

30

Rot 28-37:Rot 28-37.qxd2/28/20177:17PMPage4

E I] R K OT O K LI E V

ARHEOLOZI PRONA[LI BIBLIJSKI GRAD SODOMU

KOJU JE BOG UNI[TIO ZBOG RAZVRATA I BLUDA Posle decenije iskopavawa u isto~nom Jordanu, kona~no su prona|eni ostaci velikog grada iz bronzanog doba, za koji se smatra da je drevni grad Sodoma.

Snimio Hayi Du{an Glu{ac

Slana obala Mrtvog mora

redawe govori da se negde na dnu Mrtvog mora nalaze ru{eP vine Sodome i Gomore, ogrehovqenih gradova koje je Bog kaznio. Po nekim tuma~ewima, najve}i greh stanovnika Sodome nije bila sodomija, ve} nedostatak po{tovawa prema neznancima koje je poslao Bog. U Sodomi je `iveo seqak, koji je bio Bogu odan, Avramov ne}ak pravedni Lot sa svojom porodicom, `enom i dvema }erkama i Bog je odlu~io da ih spase. @ure}i iz grada da izbegnu {to daqe, pravedni Lot je poneo tri semena: kiparisa (~empresa), kedra i {im{ira. Od ta tri ploda izraslo je jedno drvo koje je bilo vrlo kvalitetno i koje se koristilo za izgradwu Solomonovog Hrama, a wegov lo{iji, ~vornovati deo, koristio se za pravqewe krstova na koje su razapiwani razbojnici. Na jedan takav krst raspet je na Golgoti Isus Hristos. ravednog Lota je sa porodicom An|eo izveo iz Sodome P uz pretwu da se niko ne okrene i pogleda na grad koji }e biti spaqen i uni{ten ki{om od sumpora i ogwa.

Lotova `ena nije izdr`ala, okrenula se i bila - pretvorena u stenu od soli! Danas jedna stena, koja se nalazi pored glavnog puta Elijat – Jerusalim koji vodi obalom Mrtvog mora podse}a na `enu pravednog Lota.

Prema Bibliji, ovaj grad je uni{ten zajedno sa gradom Gomorom od strane Boga, po{to su wihovi stanovnici praktikovali poroke i homoseksualnost. tkriven je ve}i deo grada, ukqu~uju}i razne trgove i O puteve, a veruje se da je bio napu{ten 700 godina pre nego {to je ponovo naseqen.

Grad se nalazi na lokalitetu po imenu Tal el-Hamam, koji poti~e negde iz perioda izme|u 3500. i 1540. godine pre nove ere.

Stiven Kolins sa Triniti jugozapadnog univerziteta u Wu Meksiku, koji je predvodio projekat, rekao je da je ovaj grad bio ogroman u odnosu na ostale gradove u toj

Mrtvo more - stena sa figurom `ene pravednog Lota

oblasti iz istog perioda. Tim je prona{ao dokaze o gradu koji se {irio i pravio ograde od debelih bedema, od kojih neki dosti`u i do 10 metara visine. Kolins je rekao: „Znamo veoma malo o bronzanom dobu na jugu doline reke Jordan. Mnoge arheolo{ke mape te oblasti su prazne.

Me|utim, ono {to smo sada na{li je veoma va`an grad koji je bio nepoznat u trenutku kada je na{ projekat po~eo.

Tal el-Hamam u potpunosti odgovara opisu mesta na kom se prema Bibliji nalazila Sodoma. Govorilo se da je to najve}i grad isto~no od Kikara.

Tako sam do{ao do zakqu~ka da je onaj ko je hteo da prona|e Sodomu trebalo da potra`i najve}i grad koji je za vreme bonzanog doba postojao u ovoj oblasti. Kada smo pretra`ivali region, Tal el-Hamam je bio o~igledan izbor po{to je bio 10 puta ve}i od svih drugih gradova iz bronzanog doba u regionu”. im je ube|en da je prona{ao ostatke Sodome po{to svi T dokazi upu}uju na to da se grad nalazio pored reke Jordan i ve}ih trgova~kih puteva, kao {to je opisano u Bibliji.

Prema Kolinsovim re~ima, ovaj ogromni grad je napu{ten pod misterioznim okolnostima í

31

Rot 28-37:Rot 28-37.qxd2/28/20177:11PMPage5

HODO^A[]A SVETA ZEMQA

SRPSKI MANASTIR U GRADU TRI VERE ema dokumenata koji svedo~e o tome {ta je sve na woj ru{eno i prepravqano, kakva je bila, kad je sagra|eN na crkva Svetih arhangela Mihaila i Gavrila, koju je veliki kraq Milutin Stefan Uro{ podigao u ~ast pobede nad Turcima i dao joj ime krsne slave svih Nemawi}a.

Manastir Svetih arhangela Mihaila i Gavrila je oko 1312/13. godine osnovao i podigao kraq Milutin. Nalazi se unutar zidina Starog grada u Jerusalimu, neposredno u blizini Crkve Svetog Groba (Crkva Vaskrsewa Hristovog) i Gr~ke patrijar{ije. a temeqima ru{evina N starog vizantijskog manastira koji je tu bio od 4. do 9. veka, kraq Milutin je u ~ast vizantijske pobede nad Turcima podigao ovaj manastir za potrebe srpskih kalu|era u Jerusalimu. Podizawe ovog manastira usko je vezano za jedan istorijski doga|aj o kojem se danas vrlo malo zna.

Podignut je posle briqantne pobede srpske vojske u Maloj Aziji.

O tom doga|aju pisao je Milutinov letopisac, arhiepiskop Danilo. On u svom letopisu pi{e da je kraq Milutin svom tastu, vizantijskom kraqu Androniku Drugom, u pomo} protiv Turaka poslao elitne ratnike pod vo|stvom vojvode Novaka Grebosteke koji su do nogu potukli Turke.

Arhiepiskop Danilo je zapisao: „Srbi su wihova tela sekli kao trsku”. Posle ove pobede, kraq Milutin je podigao crkvu Svetih arhangela, a posle sagradio konake, malu bolnicu i jednu gostionicu za sve srpske i slovenske kalu|ere i poklonike u Svetoj zemqi.

spusti ma~ u korice. To mesto je obele`eno srebrnim stubi}em u sredi{wem delu crkve do oltara.

Car Du{an je 1348. godine odredio pomo} ovom manastiru – Dubrovnik je izdvajao 500 perpera godi{we na ime carine za prodaju soli Srbiji, manastir Svetog Spasa na Bojani 100 perpera, a manastir Svetog Nikole na Vrawini, ostrvu na Skadarskom jezeru, dao je jerusalimskom manastiru kao metoh i on je bio du`an da za wegove potrebe izdvaja pola svog godi{weg prihoda.

Za vreme cara Uro{a ovaj manastir primao je 100 perpera godi{we od Stona. Tu su po~eli da se okupqaju i ruski kalu|eri, koji nisu imali svoj manastir u Palestini.

U kodeksnom rukopisu Grka Atanasiosa Ipsilandisa, pisanog u osamnaestom veku, koji je prona|en pre desetak godina na Sinaju, pi{e: „Srbi monasi, koji su bili pod jurisdikcijom pe}kog arhiepiskopa, odavno su obitavali u manastiru svetog Arhangela u Jerusalimu i upravqali wim”. Ovo se odnosi na 1533. godinu, i to je dokaz da je u prvoj polovini {esnaestog veka manastir bio srpski. prvoj polovini 17. veka upadi beduU inskih plemena u~inili su svoje.

Manastir je opqa~kan, stradalo je we-

govo celokupno bratstvo i on je zapustio. Mada, ima podataka da je manastir zamro zbog kuge. Naravno, kad je sasvim nestalo srpske dr`ave, i kad su prihodi usahnuli, Gr~ka patrijar{ija u Jerusalimu je preuzela srpski manastir i dr`i ga i danas.

Mnogi crkveni velikodostojnici, patrijarsi, monasi, pobo`ni gra|ani i{li su na hodo~a{}e u Jerusalim u anastir je podignut na mestu na kome manastir Arhangela Mihaila i Gavrise arhangel Mihailo javio caru i la. Me|u wima su pored Nemawi}a i psalmopojcu Davidu. drugih srpskih vladara bili i patriKad je car David prebrojavao narod u Mesto na kome je arhangel jarh Arsenije tre}i ^arnojevi} (1683) Izraiqu i Judeji, Bog se razgnievi na we- Mihailo spustio svoj ma~ koji je manastiru podario jevan|eqe na ga i opomenu ga preko proroka i dade mu tri mogu}nosti za izbor kazne. Iako se car pokajao, mo- staroslovenskom jeziku. rao je izabrati jednu od ove tri kazne: sedam godina glaSveti Sinod Srpske pravoslavne crkve je poslao moldi, tri meseca gowewa od neprijateqa ili pomor stanov- bu Jerusalimskoj patrijar{iji da se manastir vrati u ni{tva. Car je izabrao ovu tre}u. Stradalo je sedamdeset okriqe SPC í Izvor: Trebiwelive; Sveta zemqa hiqada qudi. Tada bi znamewe i sveti arhangel Mihailo

M

32

Rot 28-37:Rot 28-37.qxd2/28/20177:11PMPage6

HODO^A[]A SVETA ZEMQA

^EKAJU]I PONO] VASKRSA CRKVA SVETOG GROBA

Velika Subota – Blagodatni Ogaw

Golgota

33

Rot 28-37:Rot 28-37.qxd2/28/20177:12PMPage7

34

Rot 28-37:Rot 28-37.qxd2/28/20177:12PMPage8

[TA BI SVET BIO BEZ PESNIKA

KU]I[TA SU CRKVI[TA isoko ste me V odlikovali kada ste me pozvali da budem s vama na ovaj dan na ovom mestu ovim jedinstvenim povodom.

Ka`u da je kamewe zadr`alo qudski miris vi{e nego qudi. U tu istinu uverava nas i kamewe oko koga smo se okupili i koje bi, kad bi umelo govoriti vi{e Matija Be}kovi} reklo nego {to }ete od mene ~uti. Ali i }ute}i ono govori svakome ko ume da ga ~uje.

I zato su se danas u Zminici, na Durmitoru, okupili i `ivi i takozvani mrtvi, kako ih je nazvao jedan savremenik. Oni koji su pregnuli i u~inili ovo sveto delo otrli su suze ovom kamewu koje je do~ekalo ono {to je odavno zaradilo i zaslu`ilo da bude uzidano u hram. I sad kad ga imamo onebesano i preobra`eno u bogomoqu mo`emo da prizivamo qude koji su se ovde ra|ali, da zami{qamo kako su `iveli i izgledali, a lako nam je pogoditi u {ta su verovali, {ta bi rekli kad bi ustali i {ta bi voleli da mi ka`emo u wihovo ime - na ovaj dan.

Kad sam pisao stihove: „Da smo kao {to nismo /Mogli smo stvoriti ne{to /Ne ne{to nego ku}u /Pa neka stoji pusta / Kao {to ho}e /Ali da se zove na{a / Kao {to ne}e“ – nisam ni slutio da se i stihovi mogu tuma~iti kao snovi i obistiniti u sasvim suprotno od onog {to govore. Danas i sav Durmitor i ktitori i Bojovi}i i mi zajedno s wima, mo`emo re}i: ,,To smo to {to jesmo /Stvorili smo ne{to /Ne ne{to nego ku}u / I ne bilo koju /Nego crkvu / I ne bilo ~iju /Nego srpsku pravoslavnu /I ne bilo gde /Nego na na{oj starevini / I posvetili je ne bilo kome /Nego Svetome Georgiju Pobedonoscu /Krsnoj slavi na{ega doma /I ne samo na{eg doma /Nego i zavetnom danu celog plemena /I ne samo na{eg doma i plemena / Nego za{titniku srpskih dinastija Nemawi}a, Petrovi}a i Kara|or|evi}a / I ne samo srpskih /Nego i ruske dinastije /I ne samo dinastije / Nego i cele Rusije ‘’.

Ne mogu da odolim, a da ovde ne spomenem i onog mog Rov~anina koji je i{ao u Kotor da kupi ikonu Svetog Luke, svoje krsne slave. Kad su mu pokazali ikonu wegovog za{titnika na kojoj je prikazan bos i stoji pored vola pokazao je na drugu. Rekli su mu da to nije Sveti Luka nego Sveti \or|e. Svejedno, to je junak koji mi jedino mo`e pomo}i, a ovaj drugi je kao i ja, da mo`e pomo}i pomogao bi samom sebi. Tako je ovaj Rov~anin svog Svetog Luku slavio sa ikonom Svetoga \or|a.

To je onaj Sveti \or|e, ratni drug Stevana Nemawe, koji mu je kao uzdarje podizao hramove za sve ono {to je u~inio bore}i se na srpskoj strani s Hristovim kopqem u ruci. To je onaj Georgije ~ije je posrbqeno ime \or|e na ~iji se dan rodio i sa sobom doneo ime i vo`d Snimci: Hayi Du{an Glu{ac, VAISTINU!

35

Rot 28-37:Rot 28-37.qxd2/28/20177:13PMPage9

Kara|or|e. Onaj Georgije koji je svojim mu~iteqima rekao: ,,Pre }ete vi iznemo}i mu~e}i me, nego ja mu~en!“ Onaj kome se Bog javio re~ima: ,,Ne boj se, Georgije, ja sam s tobom!“ A te re~i nisu re~ene samo wemu pre 1700 godina,nego preko wega i nama i svim hri{}anima, za sva vremena.

Sazve`|u hramova Svetog \or|a oko kojih je sadenuta Crna Gora, od onog pod Goricom u kojoj je kr{ten Nemawa, preko Bijele, Trebjese i Mratiwa na Durmitoru, da spomenemo samo neke u Budimqansko nik{i}skoj eparhiji, pridru`uje se i hram Svetog Georgija, a gde bi pre nego na u Zminici, a ko bi ga podigao, ako ne durmitorci, bojovi}i i bojovnici Svetog \or|a, vojskovo|e i vojnici, Hristovi junaci, mu~enici i zato~nici.

Po{to ne mogu spomenuti sve, kako bi vaqalo, idu}i od imena do imena, izdvoji}u jedino onu za koju znam da mi ne}ete zameriti, Janu majku viteza Nikole Bojovi}a, koju su ubili a on je oprostio `ivot ubici. Da spomenem Bogdana, Bo{ka, Mihaila, Iliju… znaju}i da nisu bili jedini Bogdan, Bo{ko, Mihailo, Ilija … u rodoslovu Bojovi}a koji su to ime nosili, otkad je ovde propirena vatra, pa neka zastupaju i prizovu i svoje imewake i sve ostale sa svih strana.

U ovom ~asu pomi{qam kako bi slavno i sveto delo u~inili kad bi ovaj primer sledili i drugi i sva ku}i{ta {irom Crne Gore prezidali i ovekove~ili u bogomoqe.

Svaka po{tena ku}a je i bila crkva ,a {ta su ku}i{ta nego crkvi{ta, zalivena i osve}ena krvqu heroja i mu~enika. I {ta bi bilo svetije nego razur tolikih domova oven~ati i ovekove~iti. Svaki smrtnik koji je ovde po{teno pro`iveo svoj vek, mu~enik je koji zaslu`uje besmrtni pamjatnik, a pogotovo oni koji su u na{e dane nose}i kosovske rane kao Hristove stigmate, pali na poqu ~asti, za kraqa i otaxbinu, za krst ~asni i slobodu zlatnu, a ta ~ast je postajala tim ve}a i svetija {to je skupqe pla}ana. Ako bismo onebesali sva zidini{ta, zgari{ta i pustoline, da umesto dima koji je prolazio kroz oxake, zadimi i zamiri{e tamjan, ozvezdali bismo svoju o~evinu i pokazali se dostojni i svojih oxaka i svojih predaka. A sve zato ne bi li se takvi qudi ponovo ra|ali i pojavili me|u nama.

Ona a`daja koju je pogubio Sveti \or|e u prvim vekovima hri{}anstva, nije bila ni prva ni posledwa, ali je izgleda bila ponajmawa.

Najkrvo`ednija je bila ona koja u dvadesetom veku nije izlazila iz jezera niti su joj `rtvovane samo devojke, nego je isplivala iz pravoslavnog okeana i popila krv miliona hri{}ana. Gutala je i mrtve i `ive, i stare i mlade, narode i dr`ave, prestole i oltare, krune i mitre, lavre i isposnice, }ivote i vojnike, rawenike i zarobqenike, sve}wake i svetionike, puteve i putokaze. [to nije mogla da proguta bacala je u jame i neizbrojene masovne grobnice. Jedno vreme se ~inilo da je progutala i Svetog \or|a. Ali kad se ~inilo da je najmo}nija i da joj smrti nema, na na{e o~i pogubio je Sveti \or|e. Ovaj put ne u malom gradu Viritu nego u slavnoj Moskvi, gde je bila ponovo izronila i pretila celoj planeti. Wen rep sezao i do Zminice, kao {to joj i ime ka`e, i do jezera u Zminici i do Crnog jezera i do Savine vode, a da je krepala dokaz je i ova pravoslavna svetiwa podignuta u slavu onog koji je pogubio.

Ali a`dajoubica, Sveti Georgije Pobedonosac, nije pogubio samo onu koja je isplivavala iz vode, nego i onu koja se pojavqivala u qudima, gubala im du{e, trovala mozgove, sejala mrzije, iskopavala rovove, zakrvila i razbratila bra}u.

Sedmoro brda jo{ postoje, ali Br|ana je sve mawe. Ako se ni{ta ne u~ini bi}e ih mawe nego brda. Bi}e Durmitora, ali nije sigurno da }e biti Durmitoraca. Gube se izvori, trwe se vra}a po svoje i nasr}e na ku}e. Ono {to su du{mani vekovima poku{avali da postignu silom kao da mi ~inimo drage voqe. Odri~emo se onog sebe o kome znamo sve i te`imo da postanemo neko drugi o kome ne znamo ni{ta. U srpskoj Sparti atakuje se na osve{tane istine i ~ast srpskog naroda.

Ovaj hram podignut je u slavu `ivota, svetosti qubavi i svetiwe bratstva i pomirewa. Oni koji su ratovali na razli~itim stranama davno su se pomirili i zbratili na onom svetu. Obradujmo ih, zbratimo se i mi i oprostimo jedni drugima, na ovom svetu. Na tu du`nost poziva nas i opomiwe i ovaj novoprosijana zvezda koja je kanula s neba i u Zminicu. Jer kako ka`e apostol Pavle: „Ostaje ovo troje: vera, nada i qubav. A od wih najve}a je qubav. Jer ako ima{ svu veru da i gore preme{ta{, a qubavi nema{ – ni{ta si!”

Hristos izme|u nas! í (Slovo Matije Be}kovi}a u Zminici na Durmitoru, 18. jula 2014. godine prilikom osve}ewa crkve Svetog Georgija.

(Iz {tampanog izdawa magazina „Srpske novine”)

U Brazilu, u jednom kafi}u postoji ~a{a sa takozvanim „off” staklom gde ~a{a ne mo`e stajati na stolu ukoliko se ispod we ne stavi mobilni telefon. Ovo je izmi{qeno kako bi posetioci vi{e pa`we posvetili jedni drugima i me|usobno Kroz ovaj tr`ni centar u Dohi (Katar) te~e razgovarali. reka, a tavanica je obojena da izgleda kao nebo.

NEDEQA 7. MAJ 2017. GODINE, BEOGRAD, hotel HÙATT, Kristalna sala

36

Rot 28-37:Rot 28-37.qxd2/28/20177:13PMPage10

BLAGODARIM... TORZIONA POQA

VI[E OD RE^I ^ovek je okru`en biopqem i u savremenoj predstavi biopoqe - je sveukupnost torzionih poqa (posebno stawe materije koja postoji u fizi~kom vakumu Svemira). ermin „torziona poqa” se pojavio 1922. godine za oznaT ~avawe hipoteti~kog fizi~kog poqa koje se javqa uvrtawem prostora, odnosno torziona poqa, postoje svugde gde postoji uvrtawe (rotacija).

Po{to se rotira planeta, Sun~ev sistem, galaksija, to je torzionim poqima sve okru`eno. ^ovek, kamen, drvo, planeta su okru`eni torzionim poqima koja me|usobno deluju, mewaju}i i stvaraju}i nova torziona poqa.

Torziona poqa predstavqaju gigantski protok informacija i obrazuju zajedni~ki beskona~ni sistem u kome je brzina prostirawa trenutna (koncept „vremena” ne postoji). ^ovek se ne rotira, ali generi{e torziona poqa razli~itog intenziteta. Nau~nici veruju da je misao - torziona materija iz kojih se sastoji poqe i mo`e uticati na torziju ~oveka.

Na{i preci kada su poklawali ili razmewivali stvari, govorili su: blagodarim, uni{tavaju}i i sav negativitet.

Dodir DNK i proteini sadr`e atome gvo`|a - to su u stvari antene usmerene ka kosmosu. Primaju neke upravqa~ke informacije koje opredequju kako treba da izgledaju ~ovek, biqka, `ivotiwa.

Qudski genetski aparat je skoro identi~an sa genetskim aparatom vilinske mu{ice, gliste, majmuna, to jest, proteini su radni set koji je univerzalan za sve organizme, koji vr-

Bolnica „Juravinski” u Ontariju, Kanada, dozvoqava ku}nim qubimcima da posete svoje vlasnike, jer je kod mnogih bolesnika uo~eno poboq{awe zdravqa od kada je uveden ovaj program.

{e razmenu materije (metabolizam), a informacija iz torzionih poqa odre|uje po kom redosledu, po kakvoj matrici proteina (RNK) }e se graditi aminokiseline. Na taj na~in - nau~na otkri}a potvr|uju postojawe jednog Boga - Tvorca.

Najva`nija struktura ~oveka je re~ koja ima direktan uticaj na na{ genetski aparat. Duhovno telo nas pokre}e, bez wega smo nestalna i heterogena sme{a mi{i}a, kosti, itd.

Ose}aj Genetski aparat poseduje sposobnost mi{qewa, naravno, ne na vi{em nivou, no grubo re~eno, razume i shvata.

DNK ose}a re~ i wen smisao, zato je genetskom aparatu neva`no da li govorimo, gledamo filmove, ili mislimo. Sve se utiskuje u talasni genom, to jest talasno genetski program koji mewa nasle|e svake }elije u jednom ili drugom pravcu.

Re~i mogu biti predstavqene u obliku elektromagnetnih kolebawa, koji direktno uti~u na svojstva i strukturu molekula DNK. Naime, ovi molekuli su odgovorni za nasle|e. Ako je re~ puna negativnih formulacija - struktura DNK po~iwe da mutira, i potomcima se ve} predaje deformisana. Akumulacija takvih negativnih osobina mo`e se nazvati „programom samouni{tewa”.

Ruski nau~nici doktor biologije P.P. Garjajev i doktor tehni~kih nauka G.T. Terti{nij pomo}u ure|aja kojeg su sami konstruisali su zabele`ili: da kletva uzrokuje mutogeno dejstvo sli~no radioaktivnom zra~ewu od 1000 rengena.

Garjajev veruje da pomo}u re~i, govora, kao i misli, jer je re~ rezultat mi{qewa, ~ovek kao vajar, vaja svoj genetski aparat, i odgovaraju}u informaciju prenosi slede}em pokoqewu; ako je ona negativna, onda iz generacije u generaciju, kao {to od grudve snijega postaje lavina tako raste i samorazru{avaju}a informacija.

Akademici P. P. Garjajev i V. I. Govorov sproveli su eksperiment sa tekstom molitve „O~e na{”. Tekst molitve od{tampan je na laserskom {tampa~u i skeniran biolo{kim laserom. Dobijeni podaci su prevedeni u sliku i zvuk. Molitva se manifestovala u svim duginim bojama, uz fantasti~nu melodiju í Izvor: Beba Mur

Ovaj kenijski atleti~ar je na jednoj va`noj trci prestao da tr~i 10 metara pre ciqa, jer je mislio daje ve} pobedio i da je pro{ao ciq.

Me|utim, atleti~ar koji je bio odmah iza wega, opomenuo ga je i da mora jo{ malo da tr~i do ciqa, iako je mogao sam da pobedi.

37

Rot 38-47:Rot 38-47.qxd2/28/20177:25PMPage1

[ETA(J)MO SRBIJOM!

MANASTIR ^OKE[INA Po predawu, manastir je prvobitno bio zadu`bina vojvode Milo{a Obili}a, koji je zapo~eo gradwu manastira uo~i Kosovske bitke.

Predawe ka`e da je glasnik javio Milo{evoj majci da joj je sin poginuo u Kosovskom boju, na {ta je ona zaustavila izgradwu manastira i rekla gra|evinarima: „^ok vi{e! Prestajte sa radom!”

Predawe potkrepquju i nazivi pojedinih delova manastirskog imawa, „Ne~aja” i „Pusto poqe”, {to se dovodi u vezu sa re~ima koje je glasnik rekao Milo{evoj majci: „Ne ~aj (ne ~ekaj) vi{e, Milo{eva majko, pusti ovce na to pusto poqe, Milo{ ti je, majko, poginuo.” Manastir je dovr{en po~etkom 15. veka po zapovesti vojvode ^oke{e, vlastelina iz ovog kraja. Zbog svog polo`aja nekoliko puta bio je ru{en i spaqivan. Prema zapisima na listovima Oktoiha, {tampanog u Moskvi 1777. godine, Jevan|evaj `enski manastir se nalazi na tridesetom kilomeO tru od Loznice prema [apcu, u istoimenom selu, u podno`ju Vidojevice, na severnoj strani planine Cer. Do manastira ^oke{ine se mo`e sti}i tako {to na magistralnom putu Loznica – [abac postoji skretawe u Ma~vanskom Prwavoru, koji je od manastira udaqen 6 kilometara. Put do manastira je presvu~en novim slojem asvalta. Udaqenost manastira od Loznice je 30 kilometara, a od [apca 34 kilometra.

Manastir ^oke{ina pripada Eparhiji {aba~koj Srpske pravoslavne crkve.

Manastirska crkva je posve}ena Ro|ewu Presvete Bogorodice i od 1830. godine u crkvi se nalazi ~uvena ikona Pokrov Presvete Bogorodice ^oke{inske.

Manastir ^oke{ina je velika svetiwa lozni~kog kraja, a ~udotvorna ikona Bogorodice u manastirskoj crkvi smatra se najve}om svetiwom ^oke{ine. O isceqewima u ovom manastiru svedo~i i Milorad Popovi} [ap~anin u svojim pripovetkama. Za ovaj manastir vezuju se pripovedawa o ~udotvornim isceqewima du{evnih oboqewa, ali i telesnih bolesti.

U [vajcarskoj su javni toaleti osvetqeni plavom svetlo{}u kako narkomani ne bi mogli da prona|u vene na rukama.

38

qa, {tampanog u Moskvi 1782. godine, Op{teg Mineja, {tampanog u Kijevo-pe~erskoj Lavri 1766. godine i drugim sa~uvanim kwigama, mo`e se utvrditi da je manastir ^oke{ina obnovqen 1785. godine pri arhijereju vaqev-

Jedan sredwo{kolac iz Kine, svakog dana u {kolu nosi svog druga iz razreda koji boluje od mi{i}ne distrofije.

I tako neprekidno ve} ~etiri godine.

Rot 38-47:Rot 38-47.qxd2/28/20177:25PMPage2

skom kir Joakimu i stare{ini manastira jeromonahu Pajsiju Luki}u. Manastir je posledwi put zapaqen 1804. godine, kada je bio znameniti boj na ^oke{ini izme|u Srba i Turaka. Nastojawem stare{ine manastira ^oke{i-

naka sa mesta wihove pogibije. Ikonostas je pravqen 1834. godine, a majstori su bili Mihailo Konstantinovi} iz Bitoqa i Nikola Jankovi} iz Ohrida za vreme stare{ine manastira jeromonaha Sofronija Mijatovi}a. Dana{wa crkva manastira ^oke{ina gra|ena je izme|u 1820. i 1823. godine zaslugom kneza Milo{a i wegovog brata Jevrema, pri igumanu Konstantinu Vujani}u. Konak na sprat je iz 1918. godine. U manastiru se nalazi grob dugogodi{weg stare{ine manastira Mitrofana Mati}a koji je ubijen 1941. godine. Bombardovawem u septembru 1941. godine manastir je uni{ten, a tokom Drugog svetskog rata manastirski konak slu`io je kao partizanska bolnica. Obnovqen je ponovo 1962. godine.

Jedno vreme tu je bila bolnica i mesto boravka siroma{ne dece iz raznih krajeva zemqe. Manastir je do 2002. godine bio mu{ki, ali je od 2002. po blagoslovu vladike Lavrentija `enski manastir. Sestrinstvo manastira ^oke{ine obnovilo je manastirski konak i izgradilo novi.

Predstavqa nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog zna~aja Ă­

BOJ NA ^OKE[INI Pole}ela dva vrana gavrana savrh Cera, iznad ^oke{ine, krvavijeh krila do kolena, sale}e{e u bogatu Ma~vu, te pado{e nasred Prwavora, na bijele Krsmanove dvore, ba{ Krsmana kneza Vuji~i}a... oj na ^oke{ini se odigrao na Lazarevu subotu, 28.

B aprila, 1804. godine. Junaci ovog boja, bra}a Nedi} prikqu~ili su se sa svojom hajdu~kom dru`inom ustani-

ne, igumana Germana, 1890. godine podignut je sa severne strane do same manastirske crkve, spomenik od kamena, visok 5 metara, pod kojim su polo`ene na ve~ni po~inak mu~eni~ke kosti bra}e Nedi} i slavnih ^oke{inskih ju-

cima koje su predvodili Jakov i Mateja Nenadovi}.

Pre bitke u Svileuvi i osvajawa Vaqeva, oni i haramba{e Damwan Kuti{anac i Panta Damwanovi} logorovali su na Gomilici i spre~avali [ap~ane i Zvorni~ane da pomognu Pore~ Aliji. Ovaj deo Jakovqeve vojske razbio je Turke u Svileuvi 11. marta.

U toj bici rawen je Mijailo Nedi}, pa je pred bitku na ^oke{ini vidao rane kod ku}e u Ose~ini. Posle Svileuve Jakov se uputio [apcu i opseo ga. Kad je saznao da su zvorni~ki pa{a Vidaji} i Mula No`ina pre{li Drinu kod Le{nice, s namerom da pomognu opsednutim [ap~anima, on je sa od-

Ove dve bliznakiwe ro|ene su 12 nedeqa ranije, 1995. godine. Stavqene su u inkubator, ali su doktori davali veoma male {anse za wihovo pre`ivqavawe. Kad je jedna beba zagrlila drugu, srce je ovoj po~elo normalno da kuca i temperatura tela se vratila u normalu. Danas su ove devojke potpuno zdrave!

Yejms Harison ima specifi~na antitela u svojoj krvnoj plazmi koja spre~avaju umirawe beba od Rezus bolesti – jednog oblika te{ke anemije.

Do sada je dao krv 984 puta i za 56 godina je spasao – dva miliona beba!

39

Rot 38-47:Rot 38-47.qxd2/28/20177:25PMPage3

ZA VAS [ETALI I SNIMALI TRIVKO TI]A SAVI] I HAXI DU[AN GLU[AC

redom od ~etiri stotine ustanika krenuo manastiru ^oke{ini, vode}i sa sobom pomenute hajdu~ke haramba{e. Kod manastira ~ekao ih je haramba{a \or|e ]ur~ija, od kog su dobili obave{tewe o turskoj opasnosti. ]ur~ija je predlagao da se ustanici povuku u planinu i tamo pru`e otpor. Jakov je bio za zatvarawe u manastirske zidine i sa~ekivawe Turaka na busije. Bez ozbiqna razloga qut na Jakova, koji je morao glavninu vojske ostaviti da ~uva [abac, ]ur~ija je odbio predlog svog komandanta izgovaraju}i se da nije „drvo vrbovina” koje se mo`e podmladiti posle se~e, i napustio ih je sa dru`inom od oko trista hajduka. Uvidev{i da tvrdokorne i pripite hajduke, do tada wemu pot~iwene, ne mo`e da ubedi, Jakov je napustio ^oke{inu odmah za ]ur~ijom Uo~i bitke vojska se pri~estila. U manastirskom zapisu stoji: „16. dne april (27. april). pri~esti sja so voini. A i tu `e bist Gligorija, Dimitrija Nedi} i wihov `e sestri} Panta Damwanovi} i bist jego Damwan Kuti{anac i bist `e 300 momaka i bist `e pop Milan; pri~astisja svjatim pri~astijem, ~rez svja{~enikom i gospodinom Kostadinom Haxijom”.

Turci nisu smeli pro}i kroz Kitog, ve} su krenuli severnim padinama Cera prema [apcu. Otan~ane hajdu~ke dru`ine do~ekale su ih iznad manastira, na Lipovcu vi{e brda Xikovca. Prema popisu izginulih lica u ovom broju, koji je sastavio mo`da isti sve{tenik {to nam je ostavio zapis, Srba je bilo najmawe tri stotine dvanaest. Borba

U SAD se 1913. godine moglo putem po{tara poslati dete, npr. kod babe i dede na selo.

Usluga je ko{tala 53 centa.

40

se vodila ceo dan, na ogolelom brda{cu Lipovici i u Lipova~kom potoku. Tu su, na otvorenom terenu, do~ekani Turci. Nedi}i nisu stigli ni da se ukopaju, ako su uop{te imali nameru to da ~ine. Ginuli su hrabro sve do kasnih popodnevnih ~asova, kad im je ponestalo xebane. Tada je Turcima stigla pomo}, pa se preostala malena dru`ina od wih deset povukla do Lipovi~kog potoka. Ve} tad svi su bili izrawavani, dok su Nedi}ima bile prebijene noge.

Daqe nisu mogli jer su ve} bili opkoqeni. Tu su pru`ili posledwi otpor. Po{to su savladali ustanike, Turci su spalili manastir i sva wegova dobra i povukli se u Le{nicu. Izbegli iguman Haxi Konstantin i |akon Todor Moji}, sa majkom Nedom i me{tanima zatekli su, petog dana posle bitke, stravi~an prizor - tri stotine tri premla}ena, isprelamana i ise~ena hajduka i ustanika i osam (ili devet) te{kih rawenika, sasvim nepokretnih.

Sahranili su ih na mestu pogibije, a rawene preneli u popaqeni manastir i zapojili mlekom. Ali, ~im su ovi uzeli hranu, obeznanili su se i poumirali. Ukopali su ih uz manastir, gde se danas nalazi spomenik ~oke{inskim junacima. Prema natpisima sa nadgrobnih spomenika, zapa`a se da su u boju na ^oke{ini u~estvovali mladi qudi, uglavnom dvadesetogodi{waci.

Be{e to mlad pojas ustani~ki i hajdu~ki.

Najstariji su bili Gligorije Nedi} (oko trideset pet godina) i sve{tenici Spasoje i Milan. U wihovoj mladosti nalazila se veli~anstvena snaga otpora í

Od prodavaca sa pijace poku{avamo svakodnevno da snizimo cenu proizvoda cenkaju}i se, i sre}ni smo ako u tome uspemo, dok kafu ili ve~eru u restoranu pla}amo duplo skupqe ostavqaju}i bak{i{ misle}i da smo plemeniti.

Evo kako mo`ete ispe}i odjednom dve pice!

Rot 38-47:Rot 38-47.qxd2/28/20177:26PMPage4

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

VISOKO IZNAD NA[IH LIVADA Lawske godine, s jeseni, desila mi se jedna nadasve ~udna stvar (tako po~iwe Dostojevski svoje „Poni`ene i uvre|ene”). o bi, u ovim vremenima, neT kome bilo normalno, svakodnevna pojava ali, meni ne. Pre nego krenem bilo {ta da pi{em o doga|aju koji se desio moram da napomenem par bitnih stvari radi lak{eg razumevawa.

MAæ BULIN Dakle, ja se vrlo slabo razu(Slobodan mem u ra~unare i te nove tehniNedeqkovi}) ke. Nije da sam sada ba{ neki totalni laik i da se ne znam koristiti tim novim, svetskim ~udom ali bi se moglo re}i da sam prili~no nepismen iz ugla nekoga ko se time ozbiqnije bavi. Umem ja da ukqu~im i iskqu~im ra~unar; umem i dnevnu {tampu da pro~itam na netu; umem i mail da po{aqem; umem jo{ mnogo toga...

Ali, nisam ba{ ve{t i u najboqim odnosima sa mnogobrojnim programima i internacionalnim mre`ama na netu koje nam nudi virtuelni svet (skoro isti kao ovaj obi~ni, svakodnevni) i beskrajne mogu}nosti koje nam on pru`a.

Tako, jednom prilikom, nagovori{e me da otvorim svoju stranicu na Facebook-u. Naravno, nisam znao kako to da uradim ali dobar ~ovek (moj sin) mi je u tome pomogao.

I eto mene na globalnoj mre`i – postadoh svetski ~ovek (napokon)!

Vidite dragi moji, pre nego sam i postao svetski igra~ – sa izlo`enom guzicom na gotovs svakoj belosvetskoj bagri i wihovoj posluzi i ostalim me|unarodnim masturbantima, ja sam vodio jedan prili~no miran i tih `ivot.

Dodu{e, ne ba{ toliko miran i tih ali u pore|ewu sa onim {to je nastalo kasnije, sa sigurno{}u se mo`e re}i da sam bio i po malo povu~en.

Elem, iz jednog takvog – mirnog stawa stvari ja sam i ne slute}i usko~io na pozornicu na kojoj se sve de{ava veoma brzo. Toliko brzo da su doga|aji od pre sat ili dva daleka pro{lost, a ono {to se desilo ju~e postaje predmet arheologije i izu~avawa kao kakvi stari dokumenti i doga|aji. Pri~e se ovde ni`u neverovatnom brzinom i ritmom. Bio sam zbuwen i izgubqen, sasvim.

U danima koji su sledili na FB (to je skra}enica od Facebook) sam postavio neke svoje fotografije i slike.

Nisam pretpostavqao da sada svi to mogu videti i kopirati. Ja, Slobodan, postadoh {unka u izlogu. Sama krtina pro{arana tankim i neophodnim slojevima masno}e.

I tako, u prvim danima i po kojoj nedeqi saznadoh {ta je to kada te lajkuju, kada ti tra`e da im bude{ prijateq (nikada ni ~uo za ~oveka a ni video ga, a ho}e da mi bude prijateq), kada ti pi{u komentare (po principu – ja tebi, ti meni). Onda, kada se zbli`ite i postanete prisniji, a to se desi posle nekoliko minuta, do najvi{e punog sata, po~iwete da razmewujete i intimnije doga|aje iz `ivota, najskrivenija ose}awa i porive bez ikakve bojazni ih iskazujete i o wima brbqate smelo i samouvereno!

Naravno, na FB-u nema starog sveta. Svi su ispod 50 godina ili tu oko 30 do 40. Naravno, ima i klinaca ali oni imaju poseban jezik kojim komuniciraju te mi stariji nikako ne mo`emo, a sve i da ho}emo, u}i u komunikaciju sa wima. Jednostavno se ne razumemo. Jezi~ka barijera!

Ni to nije sve! a li ste obratili pa`wu kako su svi postavili svoje D najlep{e fotografije i svi od reda su puni vrlina i svi su pametni i dragi. Nema na FB-u ni jednog ru`nog, matorog i glupog stvorewa! Nema i ta~ka, bar dok ne progovore – napi{u koji red. Sada, ako si pametan vidi{ ko je pismen a ko nije. Za trija`u odli~an momenat. Naravno, pismenost ti ne pokazuje ne~ije godine, izgled i narav! Ali, bar je dovoqan odklon od totalnih glupana i tupana.

Kada se pro|e ta prva trija`a kojom odre|uje{ kome i {ta pi{e{ i da li uop{te nastavqa{ dru`ewe, dolazi

Selo OÚmuÚakon na krajwem istoku Rusije, najhladnije je mesto na svetu.

Temperatura se zimi spusti i do minus 67 oC!

41

Rot 38-47:Rot 38-47.qxd2/28/20177:26PMPage5

slede}i, ve} ozbiqniji korak u upoznavawu. A to ide ovako, jer je ciq jedan i sveprisutan svima i uvek (ne la`em, to je `iva istina): Odmah da bude jasno, u virtuelnom svetu se svi seksaju – virtuelno! Tu mo`e{ celu no} raditi te stvari. Svi su lepi i potentni i svi mogu po vi{e puta. To je meni dobro do{lo jer bih se mogao iskazati kao izuzetan - virtuelni qubavnik. [ta ja sve mogu raditi verbalno i koliko puta...

Ne smem ni da pomislim ali, verujem da bih doista bio uspe{an. Ali, ne radim to!

Uva`eni ~itao~e ovih redova, ja sada moram o ne~emu drugome pisati da bi cela ova pri~a imala kona~an smisao a ne samo prazno blebetawe o FB-u.

Da bi se boqe shvatilo ono {to }e uslediti, moramo se vratiti u ne tako daleku pro{lost, ali ne virtuelnu nego u onu pravu. To je bilo pre nekoliko godina. Se}am se kao da je ju~e bilo.. ili prekju~e... nije bitno ali mi je se}awe i daqe sna`no da se i mirisa se}am.

Pre nego nastavim moram da dam sve~anu izjavu: „Ja, Slobodan Nedeqkovi}, MaØ Bulin, a poznatiji u odre|enim krugovima i kao Tarzan izjavqujem ~ista srca i pameti da sam ja jedan veliki Magarac. Da, Magarac sa velikim M (nije pravopisna gre{ka). To }e u narednim danima, a bojim se i mesecima biti moje sredwe ime dok se}awa na odre|ene doga|aje ne izblede u dovoqnoj meri da se ja nikako ne mogu povezati sa wima iako sam bio jedan od glavnih u~esnika!”

(U Beogradu 8.2.2012. godine, izjava data pri ~istoj pameti i svesti.) e}am se da kada bih pro~itao kakvu kwigu ili odgleS dao film, ja bih se apsolutno poistovetio sa nekim od junaka (a ko nije), da bih najradije takav `ivot `iveo (a ko ne bi). Pa bih sawao i ma{tario danima kasnije o tim do`ivqajima (a ko nije). Video sam da sam to ja, ba{ ja i da me sudbina ~eka da je zgrabim i da odjezdim niz put (a ko nije). Da, to sam ja, govorio sam sebi, ja sam taj glavni junak (a ko nije). Da, ja sam taj, jedinstven u gomili, razli~it i divan, ja najpametniji i najsmeliji (a ko nije). Mene ~eka taj izazov, ja sam izabran, to je moja budu}nost ma{tao sam (a ko nije).

I tako 50 godina i to ose}awe i daqe traje i goni me i razvaquje i raskida i razvla~i. A ja, najobi~nija kukavica i smetewak!

Nemam hrabrosti ni popi{ati se iza drveta u parku – ali bar imam doma}eg vaspitawa pa to ne ~inim! Ovo je pore|ewe prili~no glupo ali ga ja ne}u izbrisati, neka stoji iz inata.

Tako sam `iveo prili~no dugo. Od svoje petnaeste godine pa do sada. Pre toga sam bio dete pa sam bio sre}an i zadovoqan, ni~ega mi nije bilo ni malo ni mnogo.

Samo sam ~eznuo za avionima koji su preletali preko na{ih livada i odlazili negde u nepoznato nose}i neke druge qude ka nekim wihovim daqinama i odredi{tima.

Kako su samo brzo nestajali na horizontu ostavqaju}i onaj prelepi beli trag za sobom. Potpis na nebu: Ovuda su jednom neki qudi pro{li i negde oti{li. Da ne la`em, pru`ao sam ruke ka nebu i zami{qao, kao ja odozgo gledam ovu na{u livadu i ma{em jednom de~aku koji gleda put neba.

*** Znao sam tako dugo le`ati na zemqi, na livadi. Ne znam da li vam je poznat taj ~udesni miris zemqe, trave, raznoraznog sitnog cve}a kojem ni sada ne znam naziv, ni poreklo ali, odli~no pamtim taj miris koji opija.

I danas, ako bi mi neko pod nos stavio neku od tih travki ja bih bio u stawu da precizno opi{em svaku biq-

42

~icu, wen izgled, cvet, list, ali joj ne bih znao ime. Zar je uop{te bitno kako ih nazivamo?

Znam da su moje nozdrve i dan danas pune wihovih mirisa a du{a je ostala `eqna i `alna za tim vremenom koje je pro{lo.

Onaj koji nije osetio miris zemqe i trave ne mo`e i ne ume da shvati tu silinu odnosa ~oveka i zemqe. Ta veza je neraskidiva i ve~na. Gde god bili i gde god krenuli po zemqi }emo hoditi i woj }emo se vratiti. Zemqu nam niko ne mo`e ukrasti, pa sve i da rupu iskopaju opet }e ostati na dnu te rupe na{a zemqa. Zemqa nije povr{ina, nije zapremina, nije stvar da je odnese{, zemqa je mesto i odre|ewe na{eg postojawa i bitisawa.

I tako danima... do novog aviona i do novog preleta, gore, visoko iznad na{ih livada.

*** Nikada mi niko nije pri~ao o qubavi. Niko! Sva qubav koju sam upoznao mo`e se podeliti na dve strane. Jedna, najve}a, dolazila je od strane mog dede Bogdana, a druga je bila napisana u bajkama (mislim da sam pro~itao sve bajke ovoga sveta koje su mi do{le pod ruku). U ovoj drugoj, u bajkama, qubav je uvek ili gotovo uvek bila izme|u princa i princeze, qubav mu{karca i `ene. Bilo je slatko saznavati {ta su sve u stawu qudi ~initi zbog qubavi i u weno ime.

I, {to je najlep{e: sve qubavi su bile sre}ne! Sve qubavi su bile mile i tople i vredne! Tako je to u bajkama ali, na `alost, u `ivotu to retko biva. To sam saznao mnogo kasnije i bolelo je, priznajem. Bolelo je `estoko, ali ne kao kada lupi{ glavom o kakvu granu ili ivicu od {toka ni`ih vrata, ili kao kada prebije{ nogu igraju}i lopte sa drugarima...

Ne, to boli druga~ije. To boli neobi~no i uzvi{eno.

To te boli a ne zna{ {ta te boli... a boli te sve! Du{a te boli!

Sa druge strane, imao sam istinsku i stvarnu qubav koju mi je pru`ao moj deda Bogdan. Taj ~ovek, moj deda, mi nikada nije kupio nikakav poklon, ~ak ni loptu (mo`da sok i bombone u lokalnoj seoskoj radwi), a qubav kojom me je obasipao je bila tolika da mi ni{ta drugo sem wega nije bilo potrebno. Ni{ta drugo, samo On i vreme provedeno s wim. I kada bi radili u poqu on me je voleo i pazio. I kada bi plastio, onako prekriven senom i znojav, on me je osmehom radovao. Ne pamtim ni jedan trenutak proveden s wim a da nije bilo qubavi i sre}e. To se videlo!

O, kako sam ja sre}an ~ovek! Hej, imao sam dedu!

Ali, o tome }u pisati kasnije, jer je potrebno mnogo vi{e redova i vremena.

Tek jedan, dragoceni deli} sre}e kojom sam ~udesno bio nagra|en u svom detiwstvu. *** Da li znate {ta je {a{qika? To je stablo kukuruza kada se osu{i pa ga seqaci seckaju i tako isitweno pola`u pod stoku da im bude toplije zimi dok le`e na podu {tale. Ta {a{qika se svakoga dana nanovo izbacuje iz {tale i nabacuje se nova – „posteqina za bakine krave...”, tako je ona govorila.

Od te {a{qike deda nam je napravio prvu vodenicu na potoku ispod ku}e. Spretno rasecaju}i uzdu` komade {a{qike deda je pravio lopatice na{e de~je vodenice, a od cele {a{qike je pravio osovinu u koju je ubadao za{iqene lopatice. Onda bi kroz tu {a{qikastu osovinu provukao kakav vrbov pruti} i sve to natakao na dve ra{qe, jednu bi zabio u obalu a drugu u sam tok potoka. I tako se na{a vodenica vrtela danima i no}ima. De{avalo se da napravimo i po nekoliko vodenica. Neke su imale i po dva a neke i po tri reda lopatica – a to sve da bi se rav-

Rot 38-47:Rot 38-47.qxd2/28/20177:27PMPage6

nomernije okretale. @uteo se potok od na{ih {a{qikavih vodenica. Vodenica meqe li meqe a ni{ta ne sameqe.

A tek brodi}i i splavovi... koji su verujem i do Crnog mora stigli ako se ne bi usput za koju vrbu ili kakvu oborenu granu topole zaka~ili. Neki su sigurno dobacili do Morave a neki ko zna... mo`da i do mora.

Ama, stigli su do mora sigurno. Kako da ne stignu kada su na wima plovili na{i snovi i ma{tarije?!

Sam potok je bio pravi potok. Ni mali ni veliki. Sa par virova u kojima bi se de~urlija br~kala, a bilo je i dva vira solidne dubine. Nije da je bila dubina preko glave ali do pod mi{ku jeste. Dovoqno da ska~emo sa mosta.

Sada, vaqalo je pogoditi ba{ u centar vira jer on sam i nije bio ne{to po{irok, te ako se oma{i i ne padne ta~no po sredini, dobro bi se tabani i zadwica razbili.

Moj brat Radomir je bio majstor da se razbije kao dulek.

Nikako nam nije bilo jasno kako stalno proma{uje centar vira a jo{ mawe nam je bila jasna wegova upornost da to radi vi{e puta. Jadni wegovi tabani! Jadni~ak, zatr~i se i quqne preko vira u pli}ak. A, najsme{nije nam je bilo to {to je po~iwao da kuka jo{ dok je bio u vazduhu i preletao vir kao kakav bombarder koji se sunovra}uje sa nebesa. Pa kada tresne u potok... Joj, majko moja, te{ko ga je bilo gledati.

A bilo je onih koji su znali i na glavu u taj vir sko~iti. Mi smo to zvali: plitak skok na glavu. Me|u wima sam bio i ja sve dok se jednom nisam juna~ki nabo u dno potoka.

Od tada sam skakao na glavu samo tamo gde su dubina i {irina vode to dozvoqavali i skok ~inili bezbednim.

Dan danas mi zazuji u u{ima kada se setim tog skoka.

*** Osmehom i smehom hranimo du{u svoju. Osmehom napunimo ne~ije oko a kroz wega i wegovu du{u. Osmeh duboko prodire ali samo ako je iskren i od srca. Ponekad, videv{i decu kako se smeju po`elim da se i ja tako nasmejem. Ali, ne ide iz nekog razloga. Ne ide pa da dubi{ na glavi i peva{ „Marseqezu�. Zato, vrlo ~esto ho}u da se pretvorim u ono dete od pre ~etrdesetak godina.

Na `alost, ni to ne biva. Jedino mi preostaje da sa u`ivawem posmatram one koji mogu da se smeju i raduju ne~emu ili nekome. Vidite, vremenom se ta potreba kod qudi smawi, nestane naprosto, a da niko ne zna za{to se to desi. Neki, upu}eni, ka`u: Odraslo se! Kako sada da se smejem, mora se biti ozbiqan. Ozbiqan, ha, ha ,ha... Nadrkan, namuwen, natmuren... to su prili~niji opisi izraza lica qudi u mojim godinama. Kuda se denula ona blagost i vedrina?! Pogledam se u ogledalu i vidim umornog i potro{enog ~oveka a, ne}u da budem takav! NE]U! Ali, da Vas ne la`em dragi moji, smejem se ja i sada i to jo{ kako. Smejem se sva~emu i svemu. To je jedino {to ~oveku preostaje kada shvati svu uzaludnost borbe protiv `ivota i onoga {to nam on nosi u toj uzburkanoj i punoj virova reci. Sada bi neki od vas kazali da to i ne mora biti ba{ tako.

NE MORA - ka`em i ja.

Ne mora, ali ovako je nekako bezazlenije i veselije.

Nije `ivot bezazlen i veseo - opet }e oni isti oportunisti. NIJE - tvrdim i ja.

Sla`em se u svemu sa wima. Nije `ivot pesma da je svaka {u{a peva... ali da je pevu{i... mo`e, ali samo tiho i samo za sebe... da neko ne ~uje.

[TA JA TUPIM, KOGA OVO INTERESUJE [TO SE JA SME[IM I PEVU[IM?

*** Ona je jednostavno {etala ulicom preko puta mog fakulteta. Nasmejana i vedra. Ne pamtim ni kako je bila obu~ena, ne pamtim ni da li je nosila kakvu torbicu, kwige...

Ni~ega se ne se}am osim tog neverovatnog osmeha i o~iju koje se raduju. Samo osmeh o o~i. I nenadan i dug zagrqaj.

Gde si do sada bio, kao da me je pitala tim zagrqajem?

A, ja sam je isto tako, dugo grlio i nisam je mogao pustiti. Bojao sam se, oti}i }e. Bojala se i ona. I qudi su prolazili pored nas. I dan je prolazio. I ni{ta nije postojalo na tom Bulevaru osim we i mene. Ni{ta nisam ni video ni ~uo. I qubismo se tek tako, kao da smo zajedno proveli godine pa se sreli iznenada. A nije bilo tako. Niti smo se nikada ranije dru`ili niti smo se ikada i dotakli, pozdravili sem jednom kada smo rekli zdravo jedno drugome u nekakvoj banalnoj prilici...

Par razmewenih re~i: Gde si, {ta radi{, drago mi je da te vidim (znali smo se samo po nekom slu~ajnom pogledu u prolazu i to je sve). I onda taj neverovatni i {iroki Bulevar... iz reke qudi se ukazala sva nasmejana i o~ima me pojela, za tren. Bio sam sa`vakan i progutan pogledom a da nisam ni bio svestan {ta mi se dogodilo.

Tako je bilo!

Ne se}am se koliko smo tako stajali dr`e}i jedno drugo u tom jednom zagrqaju i poqupcu. Kao da i danas traje.

I godinama je trajao iako je ve} odavno nema. Ka`u da je negde u Australiji, da se udala i ima dvoje dece. Da se ugojila i da ne li~i vi{e na sebe. Ka`u, da ni o~i nisu ostale vi{e kakve su bile. Ka`u... a ja im ne verujem.

*** A, kako je moj `ivot bio sjeban kada bi samo znali! Nemojte misliti da se `alim ili da kukam. Saop{tavam ~iwenice i to ~inim iz jednog sasvim obi~nog razloga, zbog daqeg lak{eg razumevawa i nedvosmislenog shvatawa doga|aja koji su usledili posle na{eg upoznavawa. Mo`da to ne bih ni morao da ~inim u ovom trenutku ali, kada sam ve} zapo~eo, onda da vam objasnim nekoliko bitnih stvari i doga|aja koji moj `ivot ~ine takvim, kakav sam i rekao da je bio. Dakle, ovako: Kada je Lala oti{la iz mog `ivota, od mene, tada sam prvi put pre`iveo `ivot. Da, jedva sam pre`iveo. Umalo nisam crkao od bola i tuge ili ve} ne znam ~ega... Qubavi vaqda. Stegnu se grudi, ne mo`e{ da di{e{, telo te boli, stomak te meqe... Ni o ~emu ne mo`e{ da misli{ i ni{ta slovesno ne mo`e{ da radi{. @ivi{ kao zombi i dani ti prolaze a da toga nisi ni svestan. Ne ose}a{ ni{ta osim te muke i tog pritiska i tuge. Misli{ da si drvo, kamen...

Da sam bar kamen! I, to je potrajalo! Potrajalo nekoliko godina pa pro{lo. A, ja sam poverovao da je pro{lo! Lako ~ovek ubedi sebe u ono {to ho}e. Nikoga ne mo`e{ lak{e prevariti do samoga sebe. A, la` ti prija i nosi te a da ne zna{ gde. U stvari, ne nosi te nigde, samo ti poma`e da ti vreme br`e i lak{e pro|e i da se navikne{ na prazninu koja je nastala... i koju ni{ta i niko ne mo`e popuniti. ako sam `iveo godinama. U me|uvremenu sam se o`eT nio i sina dobio. Od tada je pro{lo evo, ve} trideset godina. Kao dlanom o dlan. Trideset godina `ivota.

Trideset samara koje sam na le|a natovario i vukao sve do danas. Kao guja koja mili kroz {iprag, neprimetna i tiha, takva je bila svaka bo`ja godina. Kao muka koja te zagrli i ne pu{ta. Kao te`ak letwi dan pred ki{u kada pritisne i sve podavi i uspori... Dah}e{ i kora~a{.. ako i kora~a{... sedi{ i ~eka{ da quqne ki{urina pa da se razvedri, da se vazduh o~isti, da prodi{e{... da pro|e omorina, da pro|e teskoba... da sine sunce... ali ne biva.

Ne da se, pa to ti je!

*** U{la je u moj `ivot kao vetar koji pirne kroz otvoren prozor i lagano zawi{e zavesu. Taj ne`ni dodir povetarca koji se javi i pomiluje te. Tek da ka`e: Tu sam, do{ao

43

Rot 38-47:Rot 38-47.qxd2/28/20177:27PMPage7

sam da te vidim i pozdravim. I sve se otvorilo odjednom.

Sunce, nebo, zemqa, trava... `ivot se javio! Ponovo `ivim. Radujem se! Pevam! Di{em. @ivim. Da, opet `ivim jer ho}u da `ivim!

Pitao sam je sva{ta, nije odgovorila ni{ta. Nije me pitala ni{ta, a pri~ao sam sva{ta.

Evo, kako ve} tre}u kalendarsku godinu ispisujem neverovatnim poznanstvom, qubavqu i stra{}u. Ispisujem a ni{ta ne razumem. Ne znam ni razlog zbog kojeg sam tu iako je qubav ne{to {to bi trebalo da vredi... bar se tako ka`e... I, to tako traje... Po~ne pa se prekine. Pa opet: po~ne, pa se prekine... Danima. Mesecima.

Evo i godinama! Traje sa prekidima. Stalno! I nije dosadno! Ne! Nije dosadno. A, i kako bi bilo?!

Ona: Precizna, ta~na, kontrol frik, sva u planu i redu.

Rutinirana od jutra do ve~eri. Nadopuwuje se. Neprestano u gr~u. U strahu od gubitka kontrole... qubavi.

Ne, ne smem se kladiti da ona zna tajnu. Ne verujem vi{e ni u {ta. Pitam se opet i ponovo, da li zna tajnu, najve}u?! Ne. Ne zna! Ili, boji se da poka`e da zna!

Tako ona putuje izme|u dva sna, izme|u dva qubavnika, novih poznanstava, {etwi, kwiga, pozori{nih predstava, porodi~nih ru~kova i briga...

Kalkulacija, sti`u je godine, gde putuje i sa kime? Da li }e putovati i da li }e putovati sama ili sa nekim?

Gde je? Kakva je wegova, a kakva je wena situacija. Vreme curi: Nagomilalo se mnogo godina. Za ne~iji ukus i premnogo.

Postala je ve}inski vlasnik svog `ivota. Preostalo je ne{to malo dobrih godina. Na `alost, pristi`u one te{ke i bolesne. Na sre}u, u dobroj je kondiciji i zdravqu.

Genetika je na wenoj strani.

Dobro izgleda i dobro se dr`i. Hod joj je mladala~ki, o{tar i siguran. Kako samo lepo kora~a. Kao mlada grana koja u`iva u zanosnom ritmu wi{u}i se na toplom letwem povetarcu. Ona lebdi iznad tla. Ona je sve: i ta grana i taj vetri} koji piri.

Ona je pesma i bajka.

Ona je `ivot moj Ă­

KALENDARI I OKO(LO) WIH Mi Srbi smo po nekim verovawima najstariji narod na svetu, ali kalendar nam sigurno nije najstariji. Maje, Asteci, Vavilonci, Malajamci, Nepalci, Tamilci, pa i Rapa Nui narod sa Uskr{wih ostrva imaju starije kalendare od na{eg.

U svetu postoji ~ak 40 kalendara, a prema najstarijem poznatom ra~unawu vremena, zapisanom u Bibliji, stigla nam je 7526. godina!

SADA JE: 1438. godina prema muslimanskom kalendaru 2017. godina prema gregorijanskom (novom) kalendaru 2072. godina prema hindusti~kom kalendaru 2559. godina prema budisti~kom kalendaru 4715. godina prema kineskom kalendaru 5777. godina prema jevrejskom kalendaru 6017. godina prema masonskom kalendaru 7526. godina prema srpskom, odnosno staroslovenskom kalendaru

44

Rot 38-47:Rot 38-47.qxd2/28/20177:28PMPage8

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

CARSKI KRAQ FILMA KOMPONOVAO, A NIJE BORAC

1

Ko je podelio 395. godine Rimsko carstvo na zapadno i isto~no?

A) Konstantin Veliki B) Justinijan V) Teodosije

2

Koji {ahovski kraq je najdu`e bio svetski prvak?

A) Emanuel Lasker B) Maks Eve V) Bobi Fi{er

3

Italijanski filmski rediteq 1975. poginuo (prega`en) na auto-putu blizu Rima je...?

A) Roberto Roselini B) Pjer Paolo Pazolini V) Lukino Viskonti

4

Kompozitor Jan Sibelijus poreklom je iz?

5

Stanovnik Bora naziva se:

A) Norve{ke B) Danske V) Finske

A) Boranac B) Borac V) Boranin

RE[EWA NA STRANI 46

45