Srpski Rotar br 65 i 66

8.7.2016

19:05

Page 1

D-2483 SRBIJA I CRNA GORA

J UL /AVGUST 2016. • GODINA I (VI) BROJ 65 i 66 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

ROTARI 2016 – 2017.

rot 01:rot 01.qxd

NENAD SAKOVI] PREDSEDNIK ROTARI KLUBA BEOGRAD 2016 – 2017.

VELIBOR ZOLAK GUVERNER D 2483 SRBIJA I CRNA GORA 2016 – 2017.

(Rotari klub Budva)

JOHN F. GERM a member of the RotarÚ Club of Chattanooga, Tennessee, USA, and chair of the International PolioPlus Committee, is the selection of the Nominating Committee for President of RI in 2016-2017.

Rot 02-03:Rot 02-03.qxd

8.7.2016

19:18

Page 1

MESECOSLOV

JUL 2016.

U Rotari kalendaru ovaj mesec posve}en je PISMENOSTI I HUMANOSTI ME\UNARODNI DAN SARADWE (prva subota u julu) ME\UNARODNI DAN ZADRUGA ME\UNARODNI DANI SVETLOSTI (DANI NIKOLE TESLE) OD 6 DO 12. JULA

1

PO^IWE NOVA ROTARIJANSKA GODINA

1898.

SAD su anektirale Havajska ostrva, koja se nalaze u centralnom delu Pacifika.

Avgusta 1959. godine Havaji su postali posledwa ~lanica ameri~ke savezne dr`ave.

Imaju oko 1,2 miliona stanovnika razli~itog porekla.

7

13

1878.

Zavr{en je Berlinski kongres kojim su Srbija, Rumunija i Crna Gora dobile nezavisnost, Austrougarska monarhija pravo da okupira Bosnu i Hercegovinu, a Bugarska autonomiju unutar Otomanskog carstva.

14

1920. [apcu je sve~ano uru~eno francusko odlikovawe „Ratni krst” za heroizam i stradawe wegovog stanovni{tva u Prvom svetskom ratu.

15

1998.

U Zagrebu je umro jugoslovenski sineast Du{an Vukoti}, dobitnik „Oskara” 1961. godine za kratki crtani film „Surogat”.

16

8

REPUBLIKA FRANCUSKA – DAN PADA BASTIQE (1789)

1841.

U kobnom dvoboju poginuo je Mihail Jurjevi~ Qermontov, ruski pesnik, plemi}, buntovnik i rodoqub.

DAN ARHITEKATA DAN KANADE / 1867 /

2

1993.

U Kotoru, Crna Gora, osnovan je festival pozori{ta za decu. Tradicionalno se odr`ava svake godine od 2. do 10. jula.

9

321.

Rimski car Konstantin I, prvi rimski vladar hri{}anske vere, proglasio je nedequ za dan odmora i verskog obreda.

3 4

5

6

1908.

U Turskoj je po~ela „Mladoturska revolucija” pod vo|stvom mla|ih oficira nezadovoqnih vladavinom sultana Abdula Hamida II.

2

17

1918.

Na dana{wi dan ubijena je ruska carska porodica Romanov.

Osamdeset godina kasnije posmrtni ostaci dostojno su i sve~ano sahraweni u Sankt Peterburgu.

1877.

Ro|en je srpski vizantolog Dragutin Anastasijevi}, vrstan znalac gr~kog jezika i paleografije, profesor Beogradskog univerziteta, ~lan Srpske kraqevske akademije.

18

SJEDIWENE AMERI^KE DR@AVE – DAN NEZAVISNOSTI (1776)

1889.

Umro je Jakov Igwatovi}, za~etnik realizma u srpskoj kwi`evnosti.

Ro|en je u Sentandreji 1822. godine, a najpoznatiji romani su: „^udan svet”, „Vasa Re{pekt”, „Ve~iti mlado`ewa”, „Patnica”.

1661.

Stokholmska banka izdala je prve papirne nov~anice u Evropi.

10

DAN NAUKE DAN NIKOLE TESLE

11

SVETSKI DAN STANOVNI[TVA

1920.

Zvani~no je otvoren Panamski kanal, {est godina nakon {to je kroz wega pro{ao prvi brod.

12

19

1883.

Na brdu Stra`ilovo iznad Sremskih Karlovaca sahraweni su posmrtni ostaci srpskog pesnika Branka Radi~evi}a, nakon {to su, 30 godina posle wegove smrti, preneti iz Be~a.

20 21

SVETSKI DAN SKOKOVA

KRAQEVINA BELGIJA – DAN NEZAVISNOSTI (1831) SVETSKI DAN BORBE PROTIV KOKA KOLE

22

356 p.n.e.

Roðen je makedonski kraq Aleksandar III Veliki, gr~ki vojskovoða, koji je za kratko vreme svoje vladavine (336-323 p.n.e) uspeo da razori hiqadugodišwa carstva, grade}i gradove i stvaraju}i novu civilizaciju.

1799.

U Engleskoj (i u svetu) je donet prvi Zakon o za{titi ma{ina.

23 24

1804.

Srpska potera predvo|ena Milovanom Stojkovi}em uhvatila je i pogubila na dunavskom ostrvu Ada Kale beogradske dahije Aganliju, Ku~uk Aliju, Mulu Jusufa i Mehmed – agu Fo~i}a.

28

1741.

Umro je Antonio Vivaldi, italijanski kompozitor iz perioda baroka. Bio je ~uven i kao virtuoz na violini.

29

1973.

Grci su se na referendumu koji je raspisala vojna hunta, izjasnili za ukidawe monarhije.

30

1898.

U Kaslfordu u Jork{iru, Engleska, ro|en je slavni engleski vajar Henri Mur.

31

1648.

Na dana{wi dan poginuo je u borbi s Turcima

25

1894.

Ro|en je Gavrilo Princip, srpski nacionalni borac, jedan od vo|a organizacije „Mlada Bosna” i atentator na austrougarskog nadvojvodu Ferdinanda u Sarajevu, posle ~ega je po~eo Prvi svetski rat. Oboleo od tuberkuloze u tamnici u gradu Terezin u ^e{koj, gde je osu|en na 20 godina, umro je u aprilu 1918. godine, {est meseci pre sloma Austro – Ugarske.

26

1875.

Ro|en je {vajcarski psihijatar Karl Gustav Jung, osniva~ analiti~ke ili kompleksne psihologije, u kojoj se razlikuju individualno i kolektivno nesvesno.

27

1872.

U selu Jasika kod Kru{evca ro|en je srpski kompozitor, dirigent i pedagog Stanislav Bini~ki, kompozitor „Mar{a na Drinu”.

kod utvr|ewa u Ze~evu, Vuk Mandu{i}, usko~ki haramba{a i jedan od junaka Wego{evog „Gorskog vijenca”.

1849.

U bici kod Šegešvara poginuo je veliki maðarski pesnik i revolucionar Šandor Petefi, jedan od voða nacionalnog pokreta 1848. Otac mu je bio Srbin Stevan Petrovi}, a Šandorovo kršteno ime bilo je Aleksandar.

Smatra se najtalentovanijim i najboqim maðarskim lirskim pesnikom 19. veka i sna`no je uticao na ju`noslovenske pesnike, posebno na Ðuru Jakši}a i Jovana Jovanovi}a Zmaja.

Rot 02-03:Rot 02-03.qxd

8.7.2016

19:14

Page 2

PREDSEDNICI RI K.R. „Ravi” RAVINDRAN (2015-2016) JOHN F. GERM (2016-2017)

ROTARI KLUB BEOGRAD ROTARI KLUBU BUDVA Po{tovani Krsto, dragi prijateqi iz Rotari Kluba Budva, Sa velikom rado{}u i zadovoqstvom smo pro~itali poziv iz koga smo razumeli da ste uspe{no realizovali Global Grant pod nazivom „Moj prvi dom” i obnovu porodili{ta u Kotoru.

Ponosni smo na va{ uspeh i sjajan projekat koji ste ostvarili u kome je skromno u~estvovao i Rotari Klub Beograd. Javi}emo vam blagovremeno da li }e neko iz Kluba mo}i da prisustvuje programu i sve~anosti koje }ete organizovati u Kotoru i Budvi. Do tada, iskrene pozdrave {aqe vam, Rotari Klub Beograd í Trivko Ti}a Savi}, Predsednik Nikola Mandi}, PPr i izvr{ni Sekretar

ROTARI KLUB BEOGRAD ROTARÙ CLUBU OF COLOMBO, SRI LANKA

ROTARÙ CLUB OF COLOMBO, SRI LANKA Letter from RC of Beograd Dear Nicola, Thank Úou verÚ much for Úour thoughts. I have been out of the countrÚ for the last month so I cannot comment on the eØtent of the damage. MaÚbe Mohammed or Rajiv can shed some light on this. Ýe have set up a Þeb site for accepting donations toÞards relief efforts. The address is: https://charitÚapple.org/cause/45/floodvictims Þe set up this Þeb site for „croÞd funding” various projects. It is set up to accept small donations. Please pass this information among Úour club members and anÚone interested in donating can do so toÞards the relief effort í Thank Úou, Sarav Soundararajan SecretarÚ 2015-2016.

Dear Rotarian friends from RotarÚ Club of Colombo, FeÞ daÚs ago Þe Þatched on TV dramatic footages of catastrophic floods that hit Úour beautiful countrÚ of Sri Lanka. Ýe Þere shocked bÚ the information about number of casualties as Þell as Þith the pictures of the scale of devastation. UnfortunatelÚ, in MaÚ of 2014 Serbia Þas hit Þith the most terrible floods in the last 120 Úears of historÚ and therefore Þe are fullÚ aÞare of all the challenges that Úou are facing noÞ. Ýe believe that both Úour Government and the people of Sri Lanka Þill successfullÚ cope Þith all the troubles caused bÚ the elements. Hoping that all the members of RotarÚ Club of Colombo and their families are Þell, Þe are sending to Úou most sincere regards í RotarÚ Club of Beograd Trivko Ticha Savic, President Nikola Mandic, PPr & EØecutive SecretarÚ

3

Rot 04-05:Rot 04-05.qxd

8.7.2016

19:21

Page 1

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011(Beograd: Grafi~ki ateqe ,,Kum"). - 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat.

ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

ISSN 2217-723æ

Velibor Zolak

Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga.

Distrikt 2483 guverner 2016–2017.

Velibor Zolak Osniva~: Rotari klub Beograd

Nenad Sakovi}

Za osniva~a: Nenad Sakovi} Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili letwi broj ROTARA: Haxi Du{an Glu{ac Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi} Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac

Nikola Mandi}, Haxi Du{an Glu{ac i Trivko Ti}a Savi}

Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi}

Stari pas ov~ar jurio je ze~eve po {umi dok nije zabasao duboko u wu i shvatio da se izgubio.

Na{ao se pored gomile nekih kostiju kada je za~uo korake divqe `ivotiwe.

Bio je to leopard koji mu se polako pribli`avao.

- [ta }u sad, - mislio je u sebi. I onda je brzo dohvatio one kosti koje su stajale kraj wega, da bi trenutak pre nego {to ga je leopard zapazio, rekao naglas: - Ba{ je ukusan ovaj leopard, da mi je na}i jo{ jednog. ^uv{i to, leopard je ustuknuo i povukao se prepla{en u {umu.

Me|utim, sve je to gledao jedan majmun sa grane, koji odlu~i da prijavi starog psa kod leoparda.

Sko~io je sa drveta i po`urio da leopardu otkrije prevaru. Videv{i kako majmun `uri negde stari pas posumwa u wegove namere i po|e da ga prati.

Video ga je kako obja{wava leopardu o ~emu je re~, dok je leopard quto re`ao zbog na~ina na koji je nasamaren.

I, naravno, krene u osvetu...

Stari pas, videv{i da leopard opet kre}e u wegovom pravcu, samo se okrenu i mirno sede, oslu{kuju}i svaki leopardov korak... Kada mu se ve} dovoqno primakao da ga mo`e ~uti, stari pas, le|ima okrenut leopardu, vi{e za sebe re~e: - Ama, gde li je taj majmun ve} jednom, poslao sam ga jo{ pre sat vremena da mi nabavi leoparda i jo{ ga nema...

Pouka broj 1: Ne ka~i se sa starim psima; znawe i mudrost se sti~u godinama!

Pouka broj 2: [ta god uradili, uvek }e se na}i neki majmun u okolini koji cinkari! í

Naslovna strana: Reka Viso~ica, selo Rsovci, na Staroj planini, brdo Kalik koji me{tani nazivaju Gorwi Visok, 22 kilometra od Pirota.

PIB 103557058 Ra~un 275-0102 2209 037639 otvoren kod Societe Generale Bank Srbija

Posledwa strana: [uma manastira posve}enog Svetom Iliji (19. vek), koji se nalazi nekoliko kilometara od sela Rsovci na Staroj planini.

Zorica Milo{evi}

4

Basna predstavqa jednu od najstarijih i najpopularnijih kwi`evnih vrsta. U woj se `ivotiwama pripisuju qudske osobine, kako bi se iz postupaka i do`ivqaja `ivotiwa izvukle va`ne po(r)uke o qudima i za qude.

Pro~itajmo {ta nam poru~uju ostareli pas, leopard i majmun:

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

BROJ 65 i 66 JUL / AVGUST 2016.

GODINA VI (LæææIII)

STARI PAS, LEOPARD I MAJMUN

Snimio: Hayi Du{an Glu{ac, Rotari klub Beograd

11.7.2016

19:15

Page 2

IZ ISTORIJE ROTARI KLUBA BEOGRAD Jedan od osniva~a Rotari kluba Beograd, bio je i Razik Zaruk. Zaruk je bio poznati advokat u Kolombu, a potom diplomata Sri Lanke. U vreme osnivawa Rotari kluba Beograd, u periodu od 1991. do 1993. godine, obavqao je du`nost ambasadora Sri Lanke u Beogradu. Sredinom 1991.

AKTIVNOSTI

Rot 04-05:Rot 04-05.qxd

BEOGRAD

F I B I U KLUBU Redovnom sastanku ~lanova Kluba u ~etvrtak, 12. maja 2016. godine prisustvovali su ~lanovi iz Fondacije FIBI Nevena i Aleksandar.

FIBI je Fondacija za podr{ku slepim i slabovidim licima, koja se bavi proizvodwom audio kwiga koje kreiraju upravo slepa lica.

U razgovoru su objasnili ciqeve i pravce svog delovawa i tom prilikom su poklonili dva primerka DVD izdawa „Male kutije”, jedinstvene audio kwige u kojoj su snimqene najkra}e srpske pri~e 20. veka koje ~itaju poznata imena: glumci, spikeri, voditeqi.

Razik Zaruk

K.R. „Ravi” RAVINDRAN

godine prikqu~io se Inicijativnom odboru za osnivawe Rotari kluba Beograd i bio wegov ^arter ~lan.

Pre toga, Razik je bio ~lan RC Colombo-Ýest i kao Rotarijanac sa iskustvom pomogao nam je u radu na osnivawu na{eg Kluba. Po zavr{etku mandata vratio se na Sri Lanku, ali je ostao u vezi sa na{im Rotarijancima. Danas je predsednik Bank of CeÚlon.

Interesantno je da je i sada{wi predsednik Rotari Internacionala, K.R. Ravindran tako|e ~lan RC Colombo Ýest í Prilog je poslao Dejan ^ikara, Guverner D 2483 za 2015 – 2016. godinu O~ekuju}i pomo} i od Rotari kluba Beograd objasnili su kako re{avaju brojne probleme, nerazumevawe {ire zajednice i koji su planovi ove jedinstvene Fondacije koja je otvorena za saradwu na svim nivoima, jer ovim qudima najiskrenije treba pomo}i da {to pre ostvare svoje ideje í

5

AKTIVNOSTI

Rot 06-21:Rot 06-21.qxd

11.7.2016

19:11

Page 1

BEOGRAD

Ta~no u 20,30 ~asova Predsednik Kluba Trivko Ti}a Savi} udarcem ~eki}em u zvono po~eo je sastanak gde je, izme|u ostalog, obavestio prisutne o predstoje}im zadacima Kluba pred odr`avawe Distriktne Skup{tine i Konferencije. Na ovom drugom, va`nom doga|aju u na{em Distriktu, Rotari klub Beograd je doma}in i organizator.

Tako|e se razgovaralo o sprovo|ewu aktuelnog klupskog Granta i eventualnom u~e{}u na slede}em, s obzirom da je poziv sa propozicijama stigao.

Za ve~eru je poslu`en Jelovnik broj 5: Glavno jelo: Grilovani biftek sa krem palentom i me{anim povr}em, ili losos sa grilovanim povr}em; Dezert: Mus od bele ~okolade sa `eleom od jagode í

RADNO U ~etvrtak, 26. maja ove godine, redovni sastanak Rotari Kluba Beograd odr`an je, kako i dolikuje, u hotelu „HÚatt”.

Okupqawe uz pi}e dobrodo{lice po~elo je tradicionalno, od 20:00 do 20:30 ~asova.

MUZI^KA SE]AWA U ~etvrtak, 9. juna ove godine, na sastanku Rotari kluba Beograd u hotelu „HÚatt” prisutne su bile i tri go{}e - Maja Bjelogrli}, direktorka letweg kampa za decu „MIA PATRIA”, Jasmina Savi}, tehni~ki sekretar kampa i Milena Ratajac, ~lanica Rotarakt kluba Beograd, koja je govorila o aktivnostima za ovogodi{wi „SERBIA TRIP” (od 25. juna do 3. jula).

6

Rot 06-21:Rot 06-21.qxd

8.7.2016

19:25

Page 2

„Na otvarawima izlo`bi Tawa je uvek sa violinom…

Uvek za`alim {to na ovim izlo`bama weno muzicirawe ne traje du`e. Ali - tu je i obavezan koktel i ne{to predivno {to je tako|e obavezni deo Tawe same – jedan isto tako veli~anstveni bo`ji dar kojim je Tawa tako|e obdarena – dar da daruje, dar dobrotvorke, koji, nekako uzgred, pomenu{e na otvarawu izlo`be, jer je to za sve koji Tawu znaju – ne{to {to se podrazumeva. Reko{e organizatori da }e sav prihod od prodatih slika Tawa dati u dobrotvorne sverhe, onako kako je uvek ~inila humanitarnim koncertima i altruisti~kim srcem – da se deci bez roditeqa ulep{a dan u Mekdonaldsu, da se deci sa o{te}enim vidom kupi klavir, da se {kolama obezbede zavese, da se talentovanim |acima omogu}i putovawe na

neko strano takmi~ewe…

Tawa je u pravom i najboqem smislu re~i nastavqa~ misli hilandarskog oca Mitrofana koji je uvek govorio da je „na{e samo ono {to poklonimo drugima” … Dug je spisak wenih ideja da drugima obogati i ulep{a `ivot, a ja mislim da je velika privilegija mog `ivota {to ga je draga Tawa svojom divnom li~no{}u dotakla” í (Gordana Kraja~i})

Posle predstavqawa i obra}awa dama ~lanovima Kluba, predsednik Trivko Ti}a Savi} je po~eo sednicu Upravnog odbora dnevnim redom sa nekoliko va`nih ta~aka. Bila je ovo verovatno posledwa sednica u ovogodi{wem mandatu.

Posle du`e diskusije prisutnih ~lanova, poslu`ena je ve~era, go{}e su oti{le, a ~lanovi su nastavili dru`ewe do kasno u no}.

U me|uvremenu, draga ~lanica Kluba violinistkiwa Tawa Oluji} predala je na poklon Hayi Du{anu Glu{cu kwigu „MUZI^KA SE]AWA” autorke Gordane Kraja~i}, muzi~kog pisca i kriti~ara, u kojoj su sakupqeni i objavqeni razgovori sa muzi~arima, interesantnim qudima i umetnicima.

Ovo su delovi iz teksta koji je posve}en na{oj Tatjani Oluji}:

7

AKTIVNOSTI

Rot 06-21:Rot 06-21.qxd

8.7.2016

19:25

Page 3

SKUP[TINA DISTRIKTA 2483 DISTRICT TRAINING ASSEMBLÙ

ÝONDERFUL ÝORLD

NOVI SAD DUNAV ROTARÙ FOOD CONTEST U TRI ^INA

Tradicionalni RotarÚ Food Contest koji organizuje Rotari klub Novi Sad Dunav se ove 2016. godine doga|ao na tri mesta: 1. U petak, 10. juna, u 19 sati, u kino sali Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (biv{i Muzej revolucije, Dunavska 37) organizovana je besplatna projekcija nagra|ivanog filma „U potrazi za snom”, sarajevskog rediteqa Mladena Mitrovi}a, koji je prisustvovao projekciji filma.

2. U subotu, 11. juna, u 10.30 sati, organizovana je akcija postavqawa plakata u okviru projekta „Inside Out the Balkans”, u okviru koje su se predstavili mladi iz zemaqa sa postjugoslovenskog prostora, koji promovi{u mir, nenasiqe, toleranciju i razumevawe me|u qudima.

Uz bogat program, akcija je odr`ana u Ulici kraqa Aleksandra, u blizini kafi}a „Tr~ika”.

3. U subotu, 11. juna, u 13 sati, odr`ano je tradicionalno Rotari takmi~ewe u kuvawu (RotarÚ Food Contest) u restoranu „Piknik” na Ribarskom ostrvu.

Vi{e o svemu mo`ete pro~itati na stranici Rotari kluba Novi Sad Dunav na Fejsbuku: https://ÞÞÞ.facebook.com/RotarÚClubNoviSadDunav/ Va{ u Rotariju, Dinko Gruhowi} predsednik Kluba 2014 - 2015. godine

Hotel Park, Beograd, subota 11. jun 2016. godine Klub doma}in - Rotari klub Zemun Skup{tina Distrikta je obavezna za izabrane-dolaze}e predsednike i ~lanove Lider{ip Tima, preporu~ena za predsednike klupskih Komiteta, a otvorena za sve Rotarijance i Rotaraktovce. Skup{tini Distrikta mogu da prisustvuju samo oni Rotarijanci koji su se u predvi|enom roku prijavili i platili kotizaciju. Tro{kove u~e{}a izabranih predsednika Klubova, shodno RotarÚ Code of Policies, snose Klubovi.

U prvom delu Skup{tine, u prisustvu dovoqnog broja ~lanova, odr`ana su ~etiri odli~no pripremqena i predstavqena predavawa: ROTARI KODEKS PONA[AWA (BONTON U ROTARIJU) DG Dejan ^ikara …SLO@NA BRA]A I NA VELIKI PETAK MRSE… USPJEH JE I MOJ USPJEH! DGE Velibor Zolak … USPE[AN GRANT „MOJ PRVI DOM” U ORGANIZACIJI ROTARI KLUBA BUDVA… …OBELE@AVAWE „ROTARI DANA” I 100 GODINA ROTARI FONDACIJE U NA[EM DISTRIKTU… …OBAVEZA DA ROTARI KLUBOVI IMAJU PREKO 20 ^LANOVA… …IMAGE…IMAGE…IMAGE… SNOVI NAS VODE NAPRIJED Zoran Avramovi}, direktor marketinga SD „Crvena Zvezda” Beograd …UZ „PODMOSKOVSKE VE^ERI” (*ova pesma „pratila” je vi{eminutni film koji je prisutne uveo u temu predavawa) i „^UDESNI SVET”... * PODMOSKOVNSE VE^ERA Ne sls{ns v sadu da`e {orohi, Vs= zdesm zamerlo do utra.

Esli b znali vsz, kak mne dorogi Podmoskovnse ve~era.

Re~ka dvi`etsz i ne dvi`etsz, Vsz iz lunnogo serebra.

Pesnz sls{itsz i ne sls{itsz V ti tihie ve~era. ^to ` ts, milaz, smotri{m iskosa, Nizko golovu naklonz?

Trudno vsskazatm i ne vsskazatm Vs=, ~to na serdce u menz.

8

Rot 06-21:Rot 06-21.qxd

8.7.2016

19:26

Page 4

A rassvet u`e vs= zametnee.

Tak, po`aluqsta, budm dobra.

Ne zabudm i ts ti letnie Podmoskovnse ve~era.

PODMOSKOVSKE VE^ERI Ne ~uje se ni {u{tawe u vrtu,sve je zamrlo do jutra.

Kad bi znali vi, kako su drage mi Podmoskovske ve~eri.

Re~ica `ubori i ne `ubori, srebrna od mese~ine, pesma se ~uje i ne ~uje u tim tihim ve~erima.

Za{to draga gleda{ popreko, sagiwaju}i glavu nisko?

Te{ko je iskazati i ne iskazati sve {to mi na srcu le`i.

A zora sve vi{e rudi. zato te molim, budi dobra i ne zaboravi i ti Podmoskovske ve~eri.

Podmoskovske ve~eri (rus. Podmoskovnse ve~era) je ruska pesma koja je postala poznata u celom svetu.

Pojavila se 1955. godine sa originalnim nazivom „Lewingradske ve~eri”. Tekst je napisao Mihail Matusovski, a muziku Vasilij Solovjov-Sedoj. Na zahtev Sovjetskog ministarstva kulture, naziv i delovi teksta su prepravqeni, pa je dobila naziv „Podmoskovske ve~eri”.

ÝHAT A ÝONDERFUL ÝORLD Louis Armstrong I see trees of green, red roses too.

I see them bloom, for me and Úou.

And I think to mÚself, Þhat a Þonderful Þorld.

I see skies of blue, And clouds of Þhite.

The bright blessed daÚ, The dark sacred night.

And I think to mÚself, Ýhat a Þonderful Þorld.

The colors of the rainboÞ, So prettÚ in the skÚ.

Are also on the faces, Of people going bÚ, I see friends shaking hands.

SaÚing, „HoÞ do Úou do”?

TheÚ’re reallÚ saÚing, „I love Úou”.

I hear babies crÚ, I Þatch them groÞ, TheÚ’ll learn much more, Than I’ll ever knoÞ.

And I think to mÚself, Ýhat a Þonderful Þorld. Ùes, I think to mÚself, Ýhat a Þonderful Þorld.

Oh Úeah.

KAKAV ^UDESNI SVET Vidim drva se zelene, i ru`e crvene.

Vidim cvetaju,

za mene i tebe I pomislim, Ovaj svet ~udesan je.

Vidim nebo plavo, i oblake bele.

Bistar bla`eni dan, Crnu svetu no}.

I pomislim, Ovaj svet predivan je.

Boje duge, Na nebu tako lepe.

Vide se i na licima, Qudi {to prolaze, Vidim prijateqe {to rukuju se.

Govore}i, „Drago mi je” Oni u stvari govore, „Volim te”. ^ujem bebe kako pla~u, Posmatram ih kako rastu, One }e nau~iti mnogo vi{e, Nego {to zamisliti mogu.

I pomislim, kakav ~udesan svet.

Da, ja u sebi pomislim, ^udesnog li sveta!

Oh da.

Pesmu su napisali Bob Thiele (George Douglas) i George David Ýeiss a pevao je i svirao Louis Armstrong. Pesma je izdata kao singl gramofonska plo~a 1968. godine, a 1999. godine je uvr{tena u Gremi ku}u Slavnih pesama – GrammÚ Hall of Fame.

Uz ovu pesmu zavr{eno je ovo inspirativno predavawe, dok su mnogi od prisutnih u sali pevali...

LIDERSTVO KAO SISTEM VE[TINA Prof. dr Milo{ Be{i}, profesor Fakulteta politi~kih nauka Beograd …Jedan vuk MO@E da predvodi stado ovaca, ali jedna ovca NE MO@E da predvodi ~opor vukova… …Svaki lider MORA da bude bogat u svakolikom smislu, a svaki bogata{ NE MORA da bude lider… .............

U drugom delu Skup{tine, najva`nija ta~ka bila je usvajawe Finansijskog plana za Rotarijansku 2016 – 2017. godinu. Plan je usvojen uz dva glasa protiv i dva uzdr`ana.

Izvod iz pravila koja reguli{u DTA i Izve{taj delegata Distrikta 2483 sa Council on Legislation – Savet za zakonodavstvo. Izmewene norme done}e vrlo zna~ajne promene u radu Rotari klubova i posebno su akcentirane na Skup{tini.

SAVET ZA ZAKONODAVSTVO Council On Legislation RAZMI[QAJMO O NA[OJ BUDU]NOSTI COL (Savet za zakonodavstvo) RI se sastaje svake tri godine da raspravqa o predlozima Rotari klubova, distrikta i RI Borda direktora. Donosi rezolucije i mewa akta Rotari International. Uskoro mo`emo da o~ekujemo novi Manual of Procedure za period 2016-2019. godinu.

Mere koje su usvojene stupaju na snagu 1. jula 2016. godine.

Ovogodi{wi COL je odr`an 10-15 aprila, 2016. godine u ^ikagu. Prisustvovali su predstavnici 523 od ukupno 534 distrikta. Svi delegati su morali da zavr{e dva tre-

9

Rot 06-21:Rot 06-21.qxd

8.7.2016

19:26

Page 5

ninga pre odr`avawa COL. Za na{u Zonu 20B trening seminar je odr`an na Institutu Zone u Antaliji, novembra 2015. godine. Drugi seminar je sproveden u formi veb seminara preko Interneta. Sertifikat koji obezbedjuje u~e{}e delegata na COL se dobijao tek kad se ta~no odgovori na 95% postavqenih pitawa. Delegati su raspravqali i odlu~ivali o 181 dostavqenom predlogu za izmenu postoje}ih odredbi. Ve}i broj predloga nije usvojen, ali su donete i odluke o nekim druga~ijim re{ewima i pristupima u funkcionisawu RI. Iskorewivawe de~je paralize je potvr|eno da ostaje ciq prvog reda. Karakteristika ovogodi{weg COL je raspolo`enost delegata da podr`e predloge koji daju ve}u fleksibilnost Klubovima. Bri{e se razlika izme|u tradicionalnih i E-klubova, Rotarijanac mo`e da prisustvuje sastanku svog Kluba li~no ili onlajn, Klubovi dobijaju mnogo vi{e slobode u izboru svojih pravila i uslova za ~lanstvo. Delegati su glasali da se postoje}i uslovi za ~lanstvo zamene sa jednostavnim zahtevom da ~lan bude osoba dobrog karaktera koja ima dobru reputaciju u svom poslu ili zajednici i da je spremna da slu`i zajednici. Uspostavqen je stalni Komitet za ~lanstvo, kao priznawe da je ~lanstvo glavni prioritet organizacije.

RI potpredsednik Greg D. Podd se prilikom obrazlagawa predloga za pove}awe RI ~lanarine, obratio prisutnima re~ima: „Moramo da razmi{qamo o na{oj budu}nosti”.

Podd je rekao da }e pove}awe ~lanarine omogu}iti da se poboq{a RI MÚ RotarÚ, da }e se razviti resursi tako da Klubovi mogu ponuditi boqu razmenu iskustva, pojednostaviti klupsko i distriktno podno-{ewe izve{taja, poboq{ati veb pristup za Rotaraktovce i sl.

- Doneta je odluka da se ~lanarina pove}a 4$ godi{we, tako da su obaveze prema RI u slede}em periodu utvr|ene u iznosima: $60 u 2017-2018, $64 u 2018-2019, i $68 u 2019-2020.

Slede}i COL }e utvrditi visinu ~lanarine za naredni period.

- Uvodi se online sastanak za COL delegate koji }e se sastajati jednom godi{we na mre`i.

- U tre}oj godini mandata prisustvuju COL skup{tini koja treba da traje jedan dan mawe od dosada{wih.

- Blagajnik postaje ~lan upravnog odbora Kluba.

- Rotaraktovci mogu istovremeno biti i ~lanovi Rotari kluba.

- Biv{i Rotarijanci ne mogu da postanu ~lanovi novog kluba ako imaju dugove prema prethodnom Klubu.

- Distrikt mo`e da ima vi{e guvernera. Wega predla`e DGE a imenovawe je u nadle`nosti Nominacionog komiteta.

- Dopuwuje se Manual of Procedure odredbom da se za formirawe novog Kluba zahteva dvadeset ~lanova. Trenutno je ovaj uslov sadr`an samo u Code of Policies.

- Uvode se sankcije za neregularno raspolagawe distriktnim fondom, tako da svako lice koje ne ispuni finansijske zahteve u vezi sa raspolagawem distriktnim fondom, ukqu~uju}i nepropisno raspolagawe fondom ili nepostupawe u skladu sa ~lanom 13 15.060.4. ne mo`e da bude imenovano ni na kakvu Rotari funkciju í

10

Rot 06-21:Rot 06-21.qxd

8.7.2016

19:27

Page 6

11

Rot 06-21:Rot 06-21.qxd

12

8.7.2016

19:27

Page 7

8.7.2016

19:28

Page 8

AKTIVNOSTI

Rot 06-21:Rot 06-21.qxd

PROKUPQE TRE]A ROTARIJANSKA LIGA U PREFERANSU

Dana 28. maja 2016. godine odr`ano je sedmo, posledwe kolo „Tre}e Rotarijanske lige u preferansu” u Pretre{wi u organizaciji Rotari kluba Prokupqe.

Na turniru koji nosi naziv „@ikin turnir” doma}ini pojedina~nih kola su bili: RK Beograd ^ukarica, RK Beograd Singidunum, RK Kru{evac, RK Topola, RK Vaqevo, RK Sremska Mitrovica i RK Prokupqe, a u ligi je u~estvovalo 28 Rotarijanaca i 26 prijateqa.

U prijateqskoj atmosferi, odli~noj organizaciji i izvanrednoj hrani

koju su pripremili doma}ini, odigrano je posledwe kolo posle ~ega su podeqeni pehari najuspe{nijim Rotarijancima, prijateqima i ekipno.

Prihodi sa svakog turnira usmereni su od strane doma}ina za stipendirawe i nagrade najuspe{nijim sredwo{kolcima i studentima iz lokalne zajednice í

13

8.7.2016

19:29

Page 9

NAJBOQI TOPLI^KI MATURANTI ^lanovi Rotari kluba Prokupqe su, 21. juna 2016. godine sproveli tradicionalnu akciju dodele nagrada topli~kim |acima generacija. Najboqi maturanti sredwih {kola sa podru~ija Topli~kog okruga su dobili finansijsku nagradu u iznosu od po 20.000 dinara.

Prokupa~ki Rotarijanci su, svojim skormnim doprinosom, tre}i put finansijski pomogli mlade qude koji su to zaslu`ili, a jedan od ciqeva ovog projekta je promovisawe znawa, upornosti i odricawa zbog postizawa uspeha kroz {kolovawe.Rotari Klub se zahvaquje Narodnom muzeju Toplice na saradwi, a laureatima `eli puno sre}e u daqem {kolovawu i `ivotu í

14

AKTIVNOSTI

Rot 06-21:Rot 06-21.qxd

BEOGRAD UPRAVNI ODBOR KOD ,,SVETOG NIKOLE’’

Redovni sastanak Rotari kluba Beograd odr`an je u ~etvrtak 16. juna ove godine u restoranu „Sveti Nikola” u Bloku 45 na Novom Beogradu sa po~etkom u 20:00h.

Redovnom sastanku je prethodio i nastavak sednice UO Kluba sa po~etkom u 19 ~asova.

Sastanak je bio konstruktivan i na zadovoqstvo Predsednika Kluba Ti}e Savi}a, odra|ene su sve predvi|ene ta~ke dnevnog reda.

Imali smo sre}u i radovawe {to su se u radu UO Kluba pridru`ili i veterani na{eg Rotari kluba Miodrag Zagorac i Duka Samaryi}. Oba sastanka su odr`ana u posebnoj sali ovog prijatnog i doma}inskog restorana í

Rot 06-21:Rot 06-21.qxd

8.7.2016

19:29

Page 10

@eliim vam da se lepo dru`imo i da uspe{no zavr{imo na{u Konferenciju jer, distriktna Konferencija je ne samo najva`niji radni sastanak, ve} treba da bude i pravi festival Rotarija.

Dejan ^ikara Guverner Distrikta 2483 Srbija i Crna Gora za 2015-2016. godinu

*** Konferencija Distrikta 2483 za predsednike i ~lanove Rotari klubova iz Srbije i Crne Gore odr`ana je u subotu, 18. juna 2016. godine u Beogradu u hotelu „Best Ýestern Hotel M”.

KONFERENCIJA D 2483 SRBIJA I CRNA GORA Beograd, hotel „Best Ýestern Hotel M”, Bulevar Oslobo|ewa br. 56a subota, 18. jun 2016. godine Klub doma}in - Rotari klub Beograd Distriktna konferencija je najva`niji godi{wi sastanak u Distriktu. Na woj se donose va`ne odluke vezane za rad Distrikta, a pored toga, ciq Konferencije je da pru`i mogu}nost za dru`ewe, povezivawe, i inspirativnu raspravu o Rotariju i srodnim pitawima. Na Konferenciji treba da razgovaramo o Rotarijanskom slu`ewu, programima, projektima i dostignu}ima u protekloj godini, kao i da donesemo potrebne odluke. Svi predsednici Klubova treba da prisustvuju konferenciji, a svaki Klub treba da bude zastupqen na odgovaraju}i na~in.

Prilikom odlu~ivawa svi prisutni ~lanovi imaju pravo glasa, izuzev o pitawima za koje glasaju Klubovi. Predsednici Klubova koji prisustvuju Konferenciji glasaju u ime Kluba. Ukoliko Konferenciji ne prisustvuje predsednik, Klub treba da ovlasti ~lana koji }e imati pravo glasa u ime Kluba. Ovla{}ewe dato takvom ~lanu mora biti u pisanoj formi, potpisano od strane predsednika i sekretara.

Doma}in Konferencije bio je Rotari klub Beograd.

Veliku pomo} na samom po~etku, registraciji i do~eku u~esnika i gostiju, u~e{}u u odli~noj organizaciji ovog va`nog doga|aja pru`ili su Rotaraktovci, ~lanovi Rotarakt kluba Beograd.

U radu Konferencije su u~estvovali Rotarijanci i Rotarijanke iz 38 Klubova na{eg Distrikta, a prisutni su bili Guverneri: Dejan ^ikara, Dragan Brajer, Vigor Maji}, Velimir Ki}a Stefanovi} i Nikola Obradovi}.

Prisutni su bili gosti iz Turske, Istanbul, Murat Celik, PDG D 2420 i Munir Gokman, zadu`en za saradwu sa Srbijom, kao i Guverner D1912, Slovenija, Martin [inigoj (RC Nova Gorica) sa suprugom Damianom.

Konferencija Distrikta 2483 na dnevnom redu koji je podeqen u dve plenarne sednice, imala je slede}e teme: - Prezentaciju rada i dostignu}a Distrikta u 2015 – 2016. godini; - ^lanstvo, odr`awe i razvoj ~lanstva; - Izve{taj o radu distriktnih Komiteta; - Izve{taj o radu ICC Komiteta; - Utvr|ivawe izbora Guvernera distrikta za 2019 – 2020. godinu i drugih distriktnih funkcionera; - Razmatrawe i usvajawe finansijskog izve{taja PDG Vigora Maji}a za 2014 – 2015. godinu: - Razmatrawe i usvajawe finansijskog izve{taja za 2015. godinu; - Prezentacija Rotarakta i Interakta.

Na kraju rada Konferencije Guverner Dejan ^ikara podelio je distriktna priznawa, a sertifikate o u~e{}u dobili su svi predstavnici Klubova koji su u~estvovali u radu í

15

Rot 06-21:Rot 06-21.qxd

8.7.2016

19:29

Page 11

- Rotari je najve}a i najstarija (od 1905. godine) nevladina organizacija u svetu ve} 111. godina.

- Rotari ima svoju stolicu u OUN - Rotari ima svoju stolicu u UNESKO - Rotari je antifa{isti~ka organizacija - Rotari je filantropska organizacija - Rotari je humana organizacija - Rotari ima du{u, ima duh, ima srce - Rotari ima svoj manir

16

Rot 06-21:Rot 06-21.qxd

8.7.2016

19:30

Page 12

Danas u svetu ukupno ima: 1.220.115. Rotarijanaca Od tog broja: 215.000 ili 17,62% su `ene.

Rotari je organizovan u: - 34. Zone - 530 Distrikata - oko 34.558 Rotari klubova - 174.984 Rotaraktovaca (od 18 do 29. godina) koji su ukqu~eni u rad 7.608 Rotarakt klubova - 406.249 Interaktovaca (od 14 do 18. godina) koji su ukqu~eni u rad 17.663 Interakt klubova.

17

Rot 06-21:Rot 06-21.qxd

8.7.2016

19:30

Page 13

- 40% nikada nije ~ulo za Rotari - 40% je ~ulo za Rotari - 20% zna {ta je Rotari - 25% lidera u Rotariju ne zna {ta je Rotari - buyet Rotarija (~lanarina) je 67. miliona dolara - Fondovi su 270 miliona dolara

U Distriktu 2483 Srbija i Crna Gora danas ima 24 Rotarakt kluba (Subotica, Novi Sad, Zrewanin, Sremska Mitrovica, Beograd, Kragujevac, Ni{, Pirot, Vrawe, Prokupqe, Leskovac, Podgorica, Budva‌) sa oko 300 Rotaraktovaca.

18

Rot 06-21:Rot 06-21.qxd

8.7.2016

19:31

Page 14

19

Rot 06-21:Rot 06-21.qxd

8.7.2016

19:31

Page 15

Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚdistrict2483.com

PRIMOPREDAJA DU@NOSTI GUVERNERA DISTRIKTA 2483 SRBIJA I CRNA GORA i predsednika Rotari klubova Bar, Budva, Bijelo Poqe, Pqevqa, Podgorica i Ulciw i predsednika Rotarakt klubova Budva i Podgorica.

Sve~ano i lepo ve~e na jednoj od najlep{ih terasa na Jadranu, dobro raspolo`ewe, vrhunska ve~era, odli~na muzika, skoro devedeset prisutnih...

To je Rotari í

20

Rot 06-21:Rot 06-21.qxd

8.7.2016

19:32

Page 16

^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD JUL 2016. GODINE

BANI] PAVLE

BRAJER DRAGAN

GLU[AC HAYI DU[AN

HAYI \OR\EVI] QUBOMIR

ILI] JOVAN

JOKSIMOVI] DU[AN

MANDI] NIKOLA

MILINKOVI] SR\AN

NIKOLI] MIROSLAV

OLUJI] TATJANA

PETRIWAC ^EDOMIR

SAVI] TRIVKO TI]A

SAKOVI] NENAD

SAMARYI] DUKA

PAWESKOVI] SAWA

21

AKTIVNOSTI

Rot 22-37:Rot 22-37.qxd

8.7.2016

19:43

Page 1

BEOGRAD

INAUGURACIJA Dan, datum, vreme: ~etvrtak 23. jun 2016. godine od 20 ~asova.

Mesto doga|awa: Novobeogradski hotel „HÙATT REGENCÙ”, Kristalna sala.

Primopredaja predsedni~ke du`nosti: dosada{wi predsednik Rotari kluba Beograd Trivko Ti}a Savi} predao je predsedni~ki lanac, ~eki} i predsedni~ku Rotari zna~ku Nenadu Sakovi}u koji je tako postao dvadeset peti predsednik najstarijeg Rotari kluba u na{oj zemqi.

Obojica su se kratko obratili prijateqima i gostima, a Ti}a je od Hayi Du{ana dobio uramqeni kola` za uspomenu na minulo predsednikovawe, kao i Rotarijansku zna~ku Past predsednika Kluba.

Primopredaji je prisustvovao i aktuelni Guverner na{eg Distrikta Dejan ^ikara, koji se kratko obratio prisutnima.

Za ukupno zalagawe i izuzetnu humanitarnu pomo} u protekloj godini, na ostvarewu planiranog projekta – ku}e porodici Stojkovi} u Obrenovcu, medaqu „Pol Haris” dobili su Pavle Bani} i Trivko Ti}a Savi}, koje im je zaka~io za revere Dragan Brajer, ~arter predsednik Rotari kluba Beograd, guverner i predsednik Distriktne i klupske Rotari Fondacije.

U donatorskom delu ve~eri sakupqeno je 21.440 dinara i 195 evra, koji }e biti utro{eni za nabavku distriktnog granta - kupovinu guseni~ara za invalidne |ake osnovnih {kola koja su u kolicima.

Predsednik Kluba Ti}a Savi}, na sakupqenu sumu, dodao je li~no istu cifru, tako da je ukupno sakupqeno 42.880 dinara i 390 evra.

(Na prvoj donatorskoj ve~eri u Rotari klubu Beograd sakupqeno je me|u prisutnima 42.700 i 90 evra, a Ti}a je na ovu sumu dodao jo{ 37.700 dinara i 90 evra, tako da za sada ima sakupqeno 205.490 dinara, a Ti}a je do sada poklonio 94.195 dinara.)

Oko trideset gostiju i prijateqa Rotarijanaca iz Rotari klubova: Beograd Metropolitan, Kraqevo, Leskovac, RK Pri{tina, Rotarakt kluba Beograd, u`ivalo je na sve~anoj ve~eri u izvnrednim specijalitetima arapske kuhiwe (Arabic familÚ stÚle menu) koju je pripremio glavni kuvar hotela, rodom iz Amana, Jordan – EÚad Ammouri, a sve uz doma}a i strana pi}a.

Ve~e je proteklo uz muziku i znane melodije dobrih muzi~ara, a pravo iznena|ewe ove sparne ve~eri bio je nastup tri mlade i zgodne plesne igra~ice koje su tri puta imale svoj nastup, u razli~itim kostimima i za ukupni trud i dojam dobile gromoglasan aplauz.

Svi prisutni dobili su na poklon Monografiju Rotari kluba Beograd, {tampanu povodom prvih dvadeset godina Rotari kluba Beograd í

22

Rot 22-37:Rot 22-37.qxd

8.7.2016

19:44

Page 2

23

Rot 22-37:Rot 22-37.qxd

24

8.7.2016

19:44

Page 3

Rot 22-37:Rot 22-37.qxd

8.7.2016

19:44

Page 4

25

Rot 22-37:Rot 22-37.qxd

26

8.7.2016

19:45

Page 5

8.7.2016

19:45

Page 6

AKTIVNOSTI

Rot 22-37:Rot 22-37.qxd

BEOGRAD ^UKARICA ADA 2016

U nedequ 26. juna 2016. godine od 10-17 ~asova u ba{ti restorana Vesla~kog kluba „Partizan” kod novog mosta na Adi odr`ana je deveta po redu manifestacija dru`e-

Snimili: Hayi Du{an Glu{ac i Ùovana Carter

wa, slu`ewa i u`ivawa u organizaciji prijateqa iz Rotari kluba Beograd ^ukarica.

Posetioci su imali bogat sportski (navla~ewe konopca, prezentacije sportova, merewe fizi~ke spremnosti, paint ball i dr.) i kulturni program (koncerti, slikarska kolonija i dr.).

Na manifestaciji je bilo prisutno oko 350 Rotarijanaca sa supru`nicima iz 16 Rotari klubova, ~lanova Rotarakta i Interakta, gostiju iz inostranstva i veliki broj prijateqa i u~esnika u programu.

U tradicionalnom Rotarijanskom delu programa izvr{ena je primopredaja du`nosti izme|u dosada{weg predsednika Dragana Pajevi}a i novog \or|a Jovi~i}a, kao i

27

Rot 22-37:Rot 22-37.qxd

8.7.2016

19:46

Page 7

izme|u Ane Stefanovi}, dosada{we predsednice i Emilije Ivan~aji}, nove predsednice Rotarakt kluba Beograd ^ukarica. Primqen je i novi ~lan u Rotari klub Beograd ^ukarica Neboj{a Milo{evi} kome je Rotari zna~ku sve~ano uru~io predsednik \or|e Jovi~i}.

Uru~ene su stipendije i to: Jovani [emi} i An|eli Milisavqevi} iz 13. beogradske gimnazije, Dijani Gligorijevi} iz M[ „Vatroslav Lisinski”, Vladimiru Jo~i}u pobedniku slikarske kolonije Ada 2015, a najboqem mladom sportisti ^ukarice za 2015. godinu Stefanu Suvaj~evi}u (II na ekipnom prvenstvu Evrope u katama) iz Karate kluba „^ukari~ki-Roda” uru~en je ra~unar.

Najmla|i ~lanovi Karate kluba „^ukari~ki Roda” i Odbojka{koj kluba „^ukari~ki Feniks” imali su trening na ko{arka{kom terenu a aktivisti Crvenog Krsta ^ukarice pokazivali su prisutnima na~ine pru`awa prve pomo}i.

Qubiteqi sporta ceo dan imali su na raspolagawu ko{arka{ki teren za turnir u basketu i {utirawu trojki.

U ovom delu programa odr`an je turnir u basketu 2 na 2 a pobednici su bili Nikola Miti} i Filip Jak{i} iz Rotari kluba Beograd Metropolitan.

U muzi~kom delu programa nastupili su u~enici iz M[ „Vatroslav Lisinski”: Dijana Gligorijevi}-gitara, Ana Nedeqkovi}-gitara, Uro{ Ja}evi}-gitara, Nikola Mati}-fagot i Nikola Lazarevi}-harmonika. Posebno atraktivan program izveli su na{i stalni gosti, najmla|i ~lanovi KUD-a „Kriva Reka” iz sela Berivojce sa Kosova i Metohije.

Slikarska kolonija je ovoga puta imala rekordan broj prijavqenih u~esnika (40) pa mo`emo da o~ekujumo odli~na dela i dobar prihod sa aukcije krajem godine na ~arter proslavi Kluba, a dobijena sredstva upotrebi}e se za stipendirawe najboqih u~enika, studenata i sportista sa op{tine ^ukarica.

Organizovani su besplatni lekarski pregledi {e}era u krvi i krvnog pritiska, a sa Zavodom za transfuziju krvi punkt za dobrovoqne davaoce krvi.

Prikupqena su sredstva za ustanove i pojednice koje godinama poma`emo: 1. Specijalna {kola za decu sa posebnim potrebama „Anton Skala” iz Rakovice, 2. Specijalna {kola za decu sa posebnim potrebama „Sveti Sava” na Umci, 3. Specijalna {kola za decu sa posebnim potrebama „Miloje Pavlovi}” na ^ukarici, 4. KUD „Kriva Reka” iz sela Berivojce sa Kosova i Metohije, 5. Stipendisti-najboqi |aci, studenti i slikari sa teritorije op{tine ^ukarica i najboqi mladi sportista ^ukarice za 2015. godinu.

6. Crveni Krst ^ukarice-nabavka putni~kog kombija (8+1) za prevoz putnika i humanitarne pomo}i.

Hrana je kao i uvek bila izvanredna: kotli}i iz RK Sremska Mitrovica i bajkera, pasuq iz restorana „Kod Ne{e”, pice iz picerija „Poncho”, ro{tiq iz restorana „Stara tre{wa” i doma}i specijaliteti na{ih supruga.

Za pi}e su se pobrinuli Vaqevska pivara i pivara „Calsberg” sa pivom „Lav” u fla{icama, vinarija „Status”, „Bodri” iz Takova sa jogurtima, a bilo je dovoqno raznih sokova i mineralne vode.

Bilo je ovo jo{ jedno uspelo dru`ewe prijateqa u Rotariju, kao i drugih posetilaca koji su prepoznali humanu poruku ove tradicionalne manifestacije í Rotarijanski pozdrav, Vladimir Mati} ^arter predsednik Kluba Dragan Pajevi} Predsednik Kluba 2015-2016. godina \or|e Jovi~i} Predsednik Kluba 2016- 2017. godina

28

8.7.2016

19:47

Page 8

AKTIVNOSTI

Rot 22-37:Rot 22-37.qxd

BEOGRAD NA KRAJU ROTAR(IJAN)SKE GODINE POSLEDWI SASTANAK POSLEDWA VE^ERA

Posle sve~anosti primopredaje predsedni~ke du`nosti preostao je jo{ samo ovaj sastanak prijateqa u Rotari klubu Beograd, na samom kraju Rotarijanske godine, koji je odr`an u ~etvrtak, 30. juna 2016. godine u „na{em” hotelu „HÙATT” uz okupqawe od 20:00h.

Kako su po~eli godi{wi odmori, mnogi su otputovali, no, ipak je bilo dovoqno ~lanova koji su uz ve~eru i razgovor u osve`enoj sali „Beograd” proveli ina~e sparno ve~e.

Sa odmora se vratio Nikola Mandi}, koji je kroz pri~u prisutnima preneo malo morske atmosfere iz gr~kog, odnosno „srpskog” mesta Pefkohorija na Halkidikiju.

Predsednik Kluba Trivko Ti}a Savi} je ovaj sastanak najkra}e vodio. Po`eleo je sre}an po~etak Rotarijanske godine i sre}no slu`ewe novom Predsedniku Nenadu Sakovi}u kome je zaka~io prelazni predsedni~ki amblem Rotarija da ga nosi kada odlazi u goste Rotari prijateqima.

A za ve~eru je bio poslu`en Jelovnik broj 7: Glavno jelo: Salata od mladog spana}a sa kozjim sirom, orasima, balzamiko prelivom i kompotom od kru{ke; Desert: Boem kola~ sa vanila i ~okoladnim kremom i le{nikom í

29

8.7.2016

19:47

Page 9

AKTIVNOSTI

Rot 22-37:Rot 22-37.qxd

LESKOVAC

Dragi prijateqi u Rotariju, ja sam Dragoslava Spasi} predsednica Rotari kluba Leskovac za 2016 - 2017. godinu.

ROTARI KLUB LESKOVAC U 2016 – 2017. GODINI 1. Rotari klub Leskovac a. Kao {to je poznato na{ Klub je sa apostolskim brojem ~lanova, ali i sa apostolskim poslawem.

Zna~i, trenutno imamo trinaest ~lanova, {to je za na{e prilike odr`iv broj, ali }u se ja potruditi da u svom mandatu, u skladu sa politikom {irewa ~lanstva me|unarodnog Rotarija, broj ~lanova na{eg Kluba „naraste” na dvadeset i to: dvoje po osnovu retencije (povra}aja), a dvoje prelaskom iz Klupskog Rotarakta i troje novih ~lanova. b. Rotari klub Leskovac ima stranicu na facebook-u, koja se a`urira nedeqno.

2. Klupski projekti Osim dugoro~nih projekata koje odr`avamo („Gradu s’ qubavqu” i „Ra~unari za neprivilegovanu decu”), na{ Klub je prepoznatqiv na ovim prostorima i u Distriktu po podsticawu mladih na inovativnost (trenutno podr`avamo dva tima lokalne tehni~ke {kole i partneri smo u lokalnim poduhvatima ja~awa mladih za preduzetni{tvo).

Prepoznatqivi smo po javnom zagovarawu izgradwe vi{enamenskog sistema Dunav – Morava – Vardar Egejsko more.

Na{ Klub je koordinator zajednice (za sada) petnaest Klubova Srbije i Makedonije.

Bili smo suorganizatori i najbrojniji u~esnici tri me|unarodne konferencije koje su ukqu~ivale ovu temu: Leskovac, Ohrid i Skopqe.

Zadwa aktivnost je predavawe odr`ano u Rotari klubu Prokupqe.

Zakazano je i predavawe za pet beogradskih Klubova u Rotari klubu Beograd ^ukarica.

U~esnici smo svih distriktnih doga|aja, od Rotarijanske regate, do proslave sto jedanaest godina Rotarija i ovogodi{weg PETS-a u Beogradu.

Sara|ujemo sa ~asopisom „SRPSKI ROTAR” ~ijoj redakciji redovno {aqemo priloge iz rada na{eg Kluba, kao i Leskovca sa okolinom, a eventualno prerastawe u Distriktni ~asopis podr`avamo.

Za sada smo jedini Klub ~iji je lokalni anga`man prepoznala zajednica i nagradila najve}im priznawem, Oktobarskom nagradom, grada Leskovca, {to `elimo i svim ostalim Klubovima u Distriktu í

30

Rot 22-37:Rot 22-37.qxd

8.7.2016

19:59

Page 10

POZDRAV IZ UBAV LESKOVAC Rade Jovi} Leskov~ani, takvi qudi, UBAVI. Ko testo od belo bra{no, Ko simiti za Veligden, Ko jabuke petrovke.

Ako ne spijev, rabotiv, Posle rabotu, leb jedev, Kad jedev, vino pijev, Kad vino pijev, pesme terav.

Pesme ko zajci, Prs i pleva pred pu{ku.

Iz otvoreno srce gugutke.

Ispod mi{ku orlovi.

Iz mlado grlo, slavej pile.

Iz `ivu ranu, sluze.

Leskov~ani, takvi qudi, ubavi.

Od jed'n dan, dva dana izvodiv, No} gi sama bega iz o~i, Pobegne, i pu{ti qudi Da ja{iv beli kowi, Po lojza i po livade, Da ja{iv po sokaci I po {iroku ~ar{iju.

Dok su `ivi, @iviv ko da su dvojica.

Kad argatujev, }utiv

Poubavo od sirotiwu.

Kad fru{tukujev, Tresev se astali.

U podne, s carevi orativ.

Predve~e, beri}et ar~iv.

No} sas `ene i sas decu, Izvodiv na zvezde, Da gi nebo vidi, Mesec da gi blagosiqa.

Na rabotu, ora~i.

Za jedewe, gurmani.

Za vojsku, kaplari.

Za `enske ale i |uvegije, Na budale du{mani, Na fini qudi, age i begovi, Leskov~ani, Takvi qudi, ubavi.

Samo da gi ima na ovaj svet, Posle kako o}e.

Kad o}e ono i mora.

U qudi sve ima,i psovawe.

Zatoj se u Leskovac vika: Rabota i `ene ne}ev da ~ekav.

Samo budale begav od stra.

Qudi pucav, pa kude metak, Tuj oro.

SVE^ANI PO^ETAK NOVE 2016-2017. ROTARIJANSKE GODINE

PRIMOPREDAJA PREDSEDNI^KE DU@NOSTI U utorak, 28. juna 2016. godine, na Vidovdan, sa po~etkom u 19h u lepoj sali Centra za ekonomiku doma}instva „Danica Vuksanovi}” odr`an je posledwi sastanak ~lanova Rotari kluba Leskovac u Rotarijanskoj 2015 – 2016. godini.

Kad do|e jesen, kad do|e, Kad obali lisje od duwu, Na jed'n list ima da Pisuje: Toj {to imamo, Toj ostanulo.

Toj {to nemamo, Neje ostanulo.

Odnele gi vode.

A tej vode, majku si jebale.

Zatoj, koj pamti, neka zapamti, Koj ne ume da pamti, Nek pi{e.

Koj mi ne veruje, Neka kupi kowa, neka Do|e u Leskovac, Kad do|e u Leskovac Sam }e vidi da onoj {to Neje bilo, Toj ima da budne.

Onoj {to ne mo`e da budne, Ne mora.

U Leskovac sve mo`e, ako mo`e.

Ako ne mo`e, ni{ta.

Leskov~ani, takvi qudi, UBAVI.

Sada ve} prethodna predsednica Kluba Milovanka Mila Stankovi} predala je du`nost Dragoslavi Spasi}, predsednici Rotari kluba Leskovac u novoj Rotarijanskoj 2016 – 2017. godini, kojoj je poklonila notes u kome je na prvoj strani napisala stihove posve}ene woj: DRAGOSLAVI NA VIDOVDAN Ima neka divna tajna to mi ka`e zvezda sjajna i osmeh {to krasi lice na{e nove predsednice.

Rotari je snaga na{a a Rotarakt nova ~a{a puna divnih novih ~ari pa neka nam se ostvari svaki dan po neki san. [to `elimo-sve nek’ bude pa neka se qudi ~ude ovaj svet je „tako mali” kako dosad nisu znali.

Da Rotari snagu daje neka ja~a, neka traje da se mudri okupqaju da znawe i snagu daju divnom novom nara{taju!

SRE]NO! od srca Mila

Ovo je bio redovni i sve~ani, zajedni~ki sastanak ~lanova i prijateqa Kluba, a jedina ta~ka dnevnog reda bila je sve~ana primopredaja predsedni~ke du`nosti, na kraju ove Rotarijanske godine.

Prvi put u istoriji Kluba na po~etku zvani~nog dela su intonirane himne Srbije, Crne Gore i Rotari Internacionala.

Razgovaralo se o Predsedni~kom lancu koji Klub nema ali }e se u ovoj Rotarijanskoj godini nabaviti.

Predsednica za 2015-2016 godinu, Milovanka Mila Stankovi} je govorila kako je protekla prethodna godina.

31

Rot 22-37:Rot 22-37.qxd

8.7.2016

20:00

Page 11

Predsednica za 2016-2017 godinu Dragoslava Spasi} je govorila o planovima za narednu godinu. Poklonila je prethodnoj predsednici zbirku poetsko-proznih zapisa „Niti sna” Dimitrija Krsti}a maturanta leskova~ke gimnazije. Prihod od prodaje ove zbirke je pomo} Dimitrijevoj bolesnoj drugarici.

Predsedni~ku zna~ku koju je pripremila izabrana predsednica Dragoslava, wena mentorka pri dolasku u Rotari klub Leskovac Tatjana Nikoli} joj je stavila na haqinu. Blizu srca!

32

Posle zvani~nog dela, pesnikiwa Zorica Tasi} je ~itala stihove iz svoje zbirke qubavne poezije „Grimiz majske no}i”. Prihod od prodaje ove zbirke je poklonila De~jem odeqewu leskova~ke bolnice.

U~enica An|elija Denkovi} je pevala dve predivne etno pesme posve}ene Vidovdanu.

U sali je bila prisutna dvadeset i jedna osoba! ^lanovi Rotari kluba Leskovac su sa gostima uz poslu`ewe proveli ostatak ove lepe ve~eri razgovaraju}i u prijatnoj atmosferi í

Rot 22-37:Rot 22-37.qxd

8.7.2016

20:00

Page 12

33

Rot 22-37:Rot 22-37.qxd

8.7.2016

19:49

Page 13

5 PITAWA ZA… DRAGOSLAVU SPASI] Predsednicu Rotari kluba Leskovac za 2016 – 2017. godinu 1. KO? Dragoslava Spasi} diplomirani in`ewer organske hemijske tehnologije i polimernog in`ewerstva.

Preduzimqiva, pravdoqubiva, predana i istrajna.

2. GDE? Rotari klub Leskovac, jedan od najstarijih Klubova, sa malim brojem ~lanova, sa malim brojem akcija ali vidqivih. Dobitnik Oktobarske nagrade grada Leskovca.

3. KADA? U devetnaestoj godini ~arterovawa, posle obnavqawa Kluba. U 2016-2017 godini, trasira}emo Rotari put za kretawe Rotarijanaca. Svi koji }e do}i, lak{e }e se kretati. A 29. septembra 2016. godine, mi, ~lanovi Rotari kluba Leskovac proslavi}emo devetnaest godina rada Kluba.

4. KAKO? Svakodnevnim radom na sebi, radom u Klubu, radom u na{oj lokalnoj zajednici. Da na{ Leskovac bude prijatnije mesto za `ivot qudi.

5. ZA[TO? Zato {to volim svoj grad, wegove gra|ane. Zato {to `elim da svima nama bude u Leskovcu najlep{e. Da qudi svoje probleme lak{e re{avaju. Zato {to sam se u Rotariju prona{la!

Od mene ovol’ko!

(Za sada!) í

34

Rot 22-37:Rot 22-37.qxd

8.7.2016

19:50

Page 14

SPECIJALNO ZA tekst pripremila Dragoslava Spasi} Rotari klub Leskovac

[ETA(J)MO SRBIJOM!

JA[UWSKI MANASTIRI

PET VEKOVA MANASTIRA SVETOG JOVANA Oskudni istorijski podaci kako o ~itavoj oblasti stare Dubo~ice tako i o ovim manastirima i nedovoqna istra`enost uzroci su {to su ove vredne starine jo{ uvek veoma malo poznate kulturnoj, pa i nau~noj javnosti.

Freske ja{uwskog manastira su pravi draguq s po~etka 16. veka koji se vi{e nigde ne mo`e videti. a{uwe (Crkovnice) i selo Golema Wiva se nalaze na JLeskovca, obroncima ispod Suve planine, 13 km severoisto~no od gde se nalazi spomeni~ka celina dva Ja{uwska manastira sa samog kraja 15. i po~etka 16. veka: Manastir Vavedewa Presvete Bogorodice, podignut 1499. godine na mestu vizantijske bazilike iz 6. veka. i manastir Svetog Jovana Prete~e, podignut 1516 – 1517. godine, koji se nalazi na obroncima planine Babi~ka Gora, na desnoj obali reke Ja{uw.

Kako od 1453. godine od vremena Mehmeda Osvaja~a i pada Carigrada crkve nisu smele biti podizane osim na mestima gde ih je ranije bilo, sigurno je da su gra|ene na temeqima starih bazilika i hramova.

Podignuti su u relativnoj blizini jedan od drugog (oko kilometar i po) i u blisko doba, a narodno predawe ih ve-

zuje za pripadnike porodice Kantakuzena (Kantakuzinovi}a).

Ktitorke manastira Vavedewa Presvete Bogorodice bile su monahiwa Ksenija sa sestrama Teofom (Teofanom), Martom i Marijom iz porodice Kantakuzena o ~emu svedo~i ktitorski natpis. O ovim monahiwama nema vi{e pisanih podataka. Sve ~etiri su `ivopisane u crkvi kao monahiwe i `ene u godinama. Ktitorka Ksenija koja obema rukama dr`i model crkve, zajedno sa monahiwama Martom, Teofom i Marijom, prikazane su na zidovima i to sa individualnim portretnim izrazima crta lica, i prikazuju starije osobe sa tamnim ogrta~ima i velovima {to ukazuje na to da su verovatno bile udovice porodice Kantakuzena (Kantakuzinovi}a). Natpisi oko wihovih likova

35

Rot 22-37:Rot 22-37.qxd

8.7.2016

19:51

Page 15

su savim kratki, samo pomeni wihovih imena, osim {to se uz Ksenijino ime dodaje „ktitorica svetago sego hrama”.

Manastir je vi{e puta paqen i ru{en a obnovile su ga u novije vreme monahiwe izbegle iz Rusije posle Oktobarske revolucije.

To je jednostavna jednobrodna gra|evina sa prvobitnim narteksom i polukru`nom apsidom i spoqa i iznutra i poluobli~astim svodom tipi~nim za mawe vlastelinske pridvorne crkve pre 13. i posle 14. veka. Paraklis je kasnije dozidan.

Manastir Vavedewa Presvete Bogorodice kompletno je `ivopisan 1499. godine. Od prvobitnog `ivopisa sa~uvale su se slike na isto~nom zidu narteksa, koje u tom delu prikazuju Isusa Hristosa. U naosu su sa~uvani fragmenti `ivopisa iz vremena gradwe crkve. Naro~ito je dobro o~uvana ktitorska kompozicija. U spoqnoj priprati ima nekoliko slika koje su ra|ene u kasnijim periodima.

Po lepoti slikawa ovaj `ivopis daleko prevazilazi ve}inu objekata obnovqenih u 16. veku.

Sa~uvana je ikona Bogorodice Odigitrije iz 1815. godine, verovatno sa prvobitnog ikonostasa, jedan od retko lepih primera na{eg ikonopisa 15 veka, koja se od 1963. godine nalazi u Muzeju crkvenih starina u Ni{u. Na postoje}em ikonostasu koji je lepo barokno delo su ikone iz 1834. godine, dok su prestone ikone okovane srebrom, a masivni sve}waci su iz 1894. godine.

Unutra{wost je vi{e puta preslikavana a iznad ulaza u pripratu sa~uvan je zapis da je 1868. godine crkvu `ivopisao zograf Jovan Ilijovi} iz Gali~nika. Ovaj manastir je podignut kao `enski, a drugi manastir Svetog Jovana Prete~e kao mu{ki, dok je na pola puta izme|u wih napravqna zajedni~ka trpezarija. Ovo je bio ~est slu~aj gradwi trpezarija izme|u dva manastira u to vreme (npr. manastir Studenica – manastir Pridvorica).

turskom vla{}u. Obrada fasade ovog hrama zaista spada u izuzetne vrednosti srpske arhitekture 16. veka.

Na osnovu postoje}ih izvora, zna se da je ovom mu{kom manastiru ktitor bio jedan Kantakuzen i to Andronik sa bra}om, 1516 –1517. godine u vreme sultana Selima I (1512–1520).

Manastir nije kompletno `ivopisan za vreme ktitora Andronika, ve} kasnije i to preko originalnog `ivopisa

to se arhitekture i spoqa{we obrade ti~e daleko je [ zanimqiviji manastir Svetog Jovana Prete~e, tako|e jednobrodna gra|evina sa po dva pilastra na ju`nom i severnom zidu, postavqena tako da su zidovi ras~laweni sa po tri velika luka, sa velikom polukru`nom apsidom i spoqa i unutra, zasvedena polukru`nim svodom. Gra|ena je u postvizantijskom dobu pa se graditeqstvo baziralo na moravskom stilu. Crkva Svetog Jovana je pravilno zidana, sa pa`qivim me{awem kamena i opeke, gde se izme|u obra|enih kamenova obavezno nalazi po jedna ili dve postavqene opeke, {to govori o izuzetnosti stila ktitora manastira ali i imu}nosti porodice, ~ak i pod

36

u nekim delovima. Ovaj manastir je bio reprezentativna gra|evina tog vremena, takav je bio i `ivopis, {to potvr|uju i delovi koji se vide ispod slojeva koji su kasnije naneseni.

Naos je `ivopisan 1524. godine a narteks 1583. godine.

Freske su ra|ene sredinom 14. veka i odlikuju se jednostavno{}u i rafinirano{}u forme. Arheolo{ka iskopavawa na ovom lokalitetu vr{ena su u vi{e navrata. Iskopavawa su otkrila dva horizonta kori{}ewa i dve graditeqske faze. Prona|ena je keramika, dubrova~ki novac iz 17. veka i sredwovekovni olovni pe~at, staklene posu-

Rot 22-37:Rot 22-37.qxd

8.7.2016

19:51

Page 16

Fotografije: Hayi Du{an Glu{ac i Trivko Ti}a Savi}, Rotari klub Beograd

volucije u Rusiji, tako|e su `ivele u manastiru Vavedewa Presvete Bogorodice. Od 1993. godine stare{ina manastira je monahiwa Lidija, koja je zapo~ela obnovu manastira, manastirskog konaka i dvori{ta, koje je i daqe u toku.

Kada su bra}a Jovan i Andronik, iz plemi}ke porodice Kantakuzin, 1517. godine, na temeqima poru{enog hrama iz kosovskog perioda, podizali novu crkvu manastirskog kompleksa u okolini leskova~kog sela Ja{uwa nisu ni slutili da }e pet vekova kasnije nove generacije slaviti taj trenutak zadojene lepotom autenti~nog objekta i ikonopisa u priprati i unutra{wosti crkve. Kako je 2007. godine obnovqeno bratstvo u manastiru i Crkva preuzela mere za ure|ewe porte, Narodni muzej u Leskovcu je u ZVONO KRAQA MILANA Zvono koje je kraq Milan Obrenovi}, posle oslobo|ewa, 1882. godine poklonio ovom manastiru je sa~uvano i bi}e podignuto u novoj zvonari „da zvoni kao u davna vremena i svedo~i o borbi za slobodu” í

de. Neki predmeti poti~u iz 4. i 5. veka. Otkriveni su i temeqi starog konaka.

Ova dva manastira ~esto su stradala (vi{e puta su paqeni i pusto{eni) za vreme turske vladavine, naro~ito u vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka, {to je uzrokovalo da jedno vreme manastiri budu kompletno napu{teni. U 20. veku u manastiru Vavedewa Presvete Bogorodice `ivela su i odr`avala manastir i tri duhovnika: otac Arsenije (iguman De~anski), otac Serafim i otac Ilarion, koji su i sahraweni na manastirskom grobqu. Trideset dve monahiwe iz Rusije, proterane posle Oktobarske re-

JEROMONAH JOASAF Manastir je u najte`e vreme, od 1920. do 1956. godine, o~uvao jeromonah Joasaf (Rusnak) koji je do{ao iz Rusije, (ro|en 7. 1. 1883. godine u Gorwoj Bankovici - Besarabija) posle Oktobarske revolucije. Ovde je i umro, (6. 3. 1956. godine), a wegov grob je u crkvenoj porti í saradwi sa Arheolo{kim institutom iz Beograda obnovio arheolo{ka istra`ivawa u porti manastira sa ciqem da otkrije ostatke starijih objekata.

Posle mnogo godina nebrige i zapu{tenosti manastir na Babi~koj gori ponovo `ivi zahvaquju}i igumanu Joanikiju i dobrotvorima.

Protosin|el Joanikije kada je stigao u manastir zatekao je kompleks zarastao u korov. Stara crkva, sa dotrajalim krovom, jedva da se videla, konak je bio pred ru{ewem kao i delovi manastirskih zidova. Nije bilo vode i struje, a manastir je vi{e od 50 godina bio bez doma}ina.

– To je bio blagoslov i do{ao sam ovde sa jednom kampku}icom, a kada sam osvanuo video sam da to ne}e biti tako jednostavno. Ne slute}i kakve }emo sve probleme imati u toj ku}ici sam proveo dve zime, ali blagodare}i Bogu i Svetom Jovanu sve se u hodu prevazilazilo.

– Ikonopis kom se sada svi dive bio je preliven ~a|u i ni{ta se od prelepih fresaka nije videlo – se}a se iguman Joanikije trenutka kad je pre osam godina zakora~io u manastir.

Legenda ka`e da se srpska vojska ovde pri~estila pred boj na Kosovu, a arheolo{ka istra`ivawa potvrdila su starinu prethodnih objekata i nekada{wi izgled manastira gra|enog od tesanog kamena, dok su ~i{}ewe i konzervacija ikonopisa otkrili sjaj i kulturno bogatstvo kakvo se retko vi|a.

Gledaju}i wihovu lepotu i povr{inu, koja je skoro u potpunosti o~uvana, ~ini ih neuporedivim ~ak i sa studeni~kim ikonopisom, iako je on stariji i vredniji i na glasu. Ima ovakvih ikonopisa i u Sukovu, Poganovu i Temskoj, ali je ja{uwski jedini koji je sa~uvao svoju autenti~nu lepotu i nigde nije doslikavan – isti~e otac Joanikije.

Idu}e, 2017. godine, kada }e biti obele`eno 500. godina od nastanka manastira Svetog Jovana Prete~e, treba izgraditi jo{ jedan potporni zid, manastirsku kapiju, poplo~ati plato, postaviti mobilijar, zavr{iti zapo~etu narodnu trpezariju i paraklis i urediti ambijentalnu rasvetu…

Ova spomeni~ka celina se od 1983. godine nalazi pod za{titom Republike Srbije, kao spomenik od velikog zna~aja í

37

Rot 38-43:Rot 38-43.qxd

8.7.2016

20:04

Page 1

10 neverovatnih stvari koje nismo znali o mozgu

MOZAK NA[ PAMETNI Taj ~udesni qudski organ, mozak, veoma ~esto povezujemo sa super-ra~unarom. Posledwa nau~na otkri}a govore da je mozak nalik jo{ uvek nepostoje}em i neverovatno mo}nom hiper-ra~unaru. Odavno smo ostavili super-ra~unar iza sebe.

1. MO]NIJI OD SVIH Kada bi qudski mozak zaista bio ra~unar, mogao bi da izvodi 38.000 triliona operacija u sekundi. Blu Yin, jedan od najmo}nijih svetskih super-ra~unara mo`e da postigne tek 0.002 odsto te koli~ine operacija.

2. MO@DA JE MOZAK - DU[A Nakon {to ~ovek umre, wegov mozak nastavqa da {aqe signale jo{ pribli`no 37 sati. Mo`da u tome le`i tajna „~ovekove du{e”.

3. BRZINA MU JE VRLINA Nervni impulsi koje {aqe mozak putuju brzinom od 400 kilometara na sat, {to je br`e od bolida Formule 1.

4. GUTA RE^I Qudski mozak mo`e da pro~ita do 1.000 re~i u minuti.

Samo je pitawe ve`be i na{e doslednosti koliko }emo ga ubrzati.

KO BI REKAO

5. MNOGO TRO[I Na{ mozak svakodnevno potro{i 20 odsto kiseonika i kalorija koje unesemo u organizam. Ostatak otpada na srce i sve ostale organe.

6. PUSTIMO GA DA SAWA Nemojmo da se brinemo ako „pre~esto” sawamo, pa ~ak i ako su u pitawu ko{marni snovi. ^e{}i snovi su u neposrednoj vezi sa vi{im stepenom koeficijenta inteligencije (IÛ). A ako sawamo ko{mare - presko~imo ve~eru. Ko{mari }e presko~iti nas.

7. NE PLA[IMO SE SINESTEZIJE Mozak stvara stawe koje se zove sinestezija, a ona uzrokuje da se ~ula preklapaju. Druga~ije re~eno, postoje qudi koji mogu da osete ukus re~i ili da ~uju boje. I ne, oni nisu ludi.

8. MOZAK OKRE]E SLIKU Kada oko vidi sliku, ono je ,,hvata" kao u ogledalu.

Mozak odradi kompletan daqi posao, pa mi vidimo stvari u na{em okru`ewu onakvim kakve one zaista jesu.

Dakle,okrene sliku jo{ jednom.

9. KAD SMO VE] KOD OKA I MOZGA Qudsko oko je toliko osetqivo da bi - kada bi na{a planeta bila zaista ravna, moglo da registruje u mozgu svetlost sve}e u no}i na udaqenosti od 50 kilometara.

10. NA@ALOST...

Na{ mozak prestaje da se razvija i raste do na{e 18. godine!

•Pomno`ite 111,111,111 h 111,111,111 i dobi}ete rezultat 123456789 (87654321).

•Katastrofu broda „Titanik” 1912. godine pre`ivela su i dva psa.

•Gepard je jedina `ivotiwa iz reda ma~aka koja ne mo`e da uvu~e svoje kanye.

•Tiranosaurusu reksu je najbli`i srodnik pile.

•Kameleon ima jezik ~ija je du`ina ve}a od polovine du`ine tela.

•Ke~ap poti~e iz Kine.

•Leonardo da Vin~i bio je poznat i po savijawu gvo`|a golim rukama.

•Leonardo da Vin~i je bio u stawu da istovremeno jednom rukom pi{e, a drugom crta.

•Najve}a svetska firma je indijska `eleznica. Ima vi{e od milion zaposlenih.

•Nilski kow ima ko`u debelu oko 6,5 cm i {titi ga ~ak i od metka. Naraste i preko 3 m, te`i do 4 tone, ali mo`e i da tr~i br`e od ~oveka.

•Albert Ajn{tajn je progovorio u {estoj godini.

•Znak „&” je nekada bio znak engleske ABC. •Ameri~ki astronauti moraju biti ni`i od 180 cm.

•Makaze je izumeo Leonardo da Vin~i.

•P~ele i korwa~e su nagluve.

•Nula je jedini broj koji se ne prikazuje rimskim brojem.

38

•Najdu`i crevni parazit koji je prona|en u ~oveku bio je duga~ak 33 m.

•Qudska dlaka mo`e da izdr`i te`inu do 3 kg.

•Pacovi mogu `iveti du`e bez vode nego kamile.

•Samo dve `ivotiwe nemaju potrebu da okrenu glavu da bi videle iza svojih le|a - zec i papagaj.

•U {ahu izraz „{ah-mat” na persijskom jeziku zna~i „kraq je mrtav”.

•Godine 1991. po Galupovom istra`ivawu 49% Amerikanaca nije znalo da se beli hleb pravi od `ita.

•Unutar tela bol se {iri brzinom od 110 m/s.

•Najsna`niji mi{i} na{eg tela je jezik.

•^oveku vi{e {kodi nespavawe nego neuzimawe hrane. Kriti~no je 10 dana bez sna, dok bez jela mo`e `iveti nekoliko nedeqa.

•Nau~nik Tomas Alva Edison se pla{io mraka.

•Krava se mo`e napiti ako se hrani jabukama.

•Leptir ose}a svojim nogama.

•Patkin KVAK nema odjek (eho) i ne zna se za{to.

Rot 38-43:Rot 38-43.qxd

8.7.2016

20:05

Page 2

MIRIS BELOG GRADA

KAD ZIDOVI [APU]U IKA POLIT

noviji rukopis. Sedi ve} dobrih ~etrdesetak minuta, a posledwih petnaest tre}i put mewa jednu re~enicu. Nikad nije predao rukopis uredniku a da ga bar tri puta nije pro~itao.

U drugoj prostoriji na kojoj i nije bilo vrata, skroz do prozora, cupka Branko ]opi}. Stoji ispred stola urednika @ivka Mili}evi}a i ~eka da mu pregleda tekst. Kad je dolazio prvi put u „Politiku” wegovo pisanije je zavr{ilo u @ivkovoj korpi za otpatke. Branko student, skromno obu~en, stalno pogleduje kroz prozor. Gleda na Poenkareovu. Dole, ispod lipe, stoji wegov drug Milo{, mladi slikar. ^eka ga da odu u kafanu kod Rasuleka. Tu u blizini, preko puta, gde studentarija obi~no jede tanke kobasice koje su se prodavale na metar.

Iza ulaznih vrata, odmah kad se zakora~i u veliku sobu, desno, nalazi se nekoliko obi~nih drvenih stolica. Onih kao iz starih bioskopa. Tu sede i tiho razgovaraju Isidora Sekuli} i Desanka Maksimovi}. Isidora joj prepri~ava neki doga|aj dok je bila u Sokobawi, a Desanka je ube|uje da zajedno obi|u Brankovinu, da vidi {ta je lepota. U maloj sobici na drugom spratu ugurana tri sto~i}a i neko-

a kraju prostorije, desno od prozora koji gleda na PoN enkarovu, oko malog sto~i}a, stoje Jovan Du~i} i Branislav Nu{i}. @u~no se prepiru oko jednog papira, teksta na kome je, od ispravki, vi{e slova dopisanih rukom nego pisa}om ma{inom. To je ~lanak koji „Politika” sutra objavquje na prvoj strani. Proglas narodu. Nao~iti Hercegovac bi da tekst, ipak, malo „umije”, smiri, a, s druge strane, Nu{i} bi da ga jo{ malo „dosoli” i zao{tri.

Nekoliko koraka daqe, na sredini prostorije, iza nose}eg stuba, sto sekretarice pored koje stoji Milo{ Crwanski. Do{ao da pravda putne tro{kove. @ali se na blato sa banatskih drumova koje je prethodnih desetak dana pohodio. Na ko{avu sa Karpata i administraciju.

S leve strane prostorije red od pet stolova u nizu. Za drugim, prepunim papira, mastionicom i nekakvom ~udnom figuricom sedi Ivo Andri}. ]uti i prepravqa naj-

liko stolica, a unutra qudi kao u tramvaju. Za prvim stolom Pjer Kri`ani}, do wega Quba Ivanovi}, a u posetu im do{li Milo Milunovi}, Petar Lubarda, Jovan Bijeli}, Predrag Milosavqevi}, Milan Kowovi} i Petar Dobrovi}. Doneli crte`e za bo`i}ni dodatak. Iz hodnika se za~u lupa vrata od lifta i pojavi se, sav razbaru{en, Veqko Petrovi}. Pozdravi se s Milo{em Crwanskim i upita ga kad }e da obi|e i Ba~ku a ne samo Banat. Veqko se raspitivao da li je dolazio Sima Pandurovi}. Kad mu reko{e da je Sima ve} odleteo sa Tinom Ujevi}em do Skadarlije i Veqko br`e-boqe zama~e kroz vrata. Rastko Petrovi} nije dolazio jer je sino} sa dru{tvom zaglavio u De~anskoj, a Sibe i Brana dolaze no}u da obi|u redakciju i slovoslaga~e koji su wihove stihove pretakali u olovna slova.

Veqko okrenu niz stepenice i gotovo da se sudari sa Slobodanom Jovanovi}em, skinu {e{ir i nastavi svojim putem. Slobodan u|e u redakciju, pozdravi se sa Du~i}em i Nu{i}em i uputi se ka Ribnikarevoj kancelariji.

Ovu i sli~ne pri~e o slavnom zbori{tu velikana pisane re~i i danas {apu}u zidovi „Politikinog” zdawa podignutog pre 95 godina. Upu}eniji se kunu da i danas, kad do|ete na „Politikin trg”, zastanete ispod lipa, oslu{nete malo boqe, mo`ete razabrati re~i Jovana Du~i}a kako ube|uje Ivu Andri}a da ne propusti priliku da sara|uje u „Politici” jer je to ugledna ku}a. Drugi opet tvrde da no}u {kiqi svetlo sa prozora pored koga sedi Branislav Nu{i}. Rediguje tekstove iz kulturne rubrike i smi{qa naslove. Nekome mo`da ova pri~a deluje kao neka an-

39

Rot 38-43:Rot 38-43.qxd

11.7.2016

18:26

Page 3

tikvarnica srpske duhovnosti, ali postoji nevidqiva i sna`na linija koja povezuje Srbiju od pre sto godina i Srbiju danas.

Ta liniji je krivudava, ali je jedna od retkih vertikala koje srpsko dru{tvo ima.

Vremena se mewaju pa nam se ~esto ~ini da nema ni velikih umetnika, ni velikih ideja, niti velikih poduhvata. Ipak, postoji ne{to {to traje 112 godina a da nije zaboravilo ni svoju po~etnu ideju, niti pogazilo osnovne principe – „Politika”.

Tekst: Nikola Trkqa

I neizbe`na sintagma koja ide uz wu – nacionalna institucija.

To nije fraza koja se kurtoazno izgovara. Obi~no prilikom obele`avawa jubileja. Ne samo zbog zidova koji ponekad {apatom zbore i svedo~e o postojawu jedinstvene kulturne riznice ovoga naroda ve} i zbog toga {to i danas, uprkos svemu, „Politika” izme|u svojih krivih slova tvrdoglavo ~uva i ~vrsto dr`i barjak pisane re~i u Srbiji í

DEKLARACIJA ROTARIJANACA U POSLU I PROFESIJI 1. SVOJU PROFESIJU KORISTIM KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@EWE; 2. PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMQE I MORALNE STANDARDE MOJE ZAJEDNICE; 3. ^INIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE; 4. PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU, ZAPOSLENIM I KOLEGAMA; 5. PO[TUJEM SVE PROFESIJE KORISNE ZA ZAJEDNICU; Dr Milan Stojadinovi}, guverner Distrikta koji je pokrenuo „Jugoslovenski Rotar”, 1933. godine

Naslovna i prva strana prvog broja ~asopisa „Jugoslovenski Rotar”

6. PRENOSIM SVOJE ZNAWE I ISKUSTVO MLA\IMA; 7. PO[TEN SAM U OGLA[AVAWU I PREZENTACIJI SVOG ZANIMAWA U ZAJEDNICI; 8. NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTI KOJE NE BIH INA^E DAO DRUGIMA U POSLU.

40

Rot 38-43:Rot 38-43.qxd

8.7.2016

20:05

Page 4

DNEVNIK SA PUTOVAWA NA SEVERNI POL Tatjana Pospelova, ozbiqna i uspe{na `ena, izvr{ni direktor i nau~ni saradnik, odlu~ila je da krene na putovawe po Arktiku. Svoje utiske sa putovawa zabele`ila je u dnevniku.

Ovo su najzanimqiviji odlomci koje je objavila „RUSKA RE^” d Moskve do Murmanska putujemo O vozom koji se simboli~no zove „Arktik”. Kroz prozor vagona promi~u jezera Karelije. Od Murmanska do Severnog pola predstoji nam duga plovidba. Na Severnom polu do sada je boravilo oko 18 hiqada qudi iz celog sveta. Uskoro }u biti jedna od wih.

PRVI DAN Murmansk Na prvi pogled, `elezni~ka stanica u Murmansku deluje nekako negostoqubivo.

Na woj nema ~ak ni za{titne ograde i rukohvata. Sami nosimo svoj prtqag. U posledwe vreme u Murmansk dolaze uglavnom turisti koji `ele da posete obli`we selo Teriberka u kome je sniman kontroverzni film „Levijatan”. Lokalno stanovni{tvo rado do~ekuje turiste i tvrdi da situacija ipak nije tako bezizlazna kao {to je prikazano u filmu.

ju radnog veka, a ona je sli~na odlagawu radioaktivnog otpada. Mo`e se re}i da do Severnog pola putujemo na plove}oj nuklearnoj elektrani.

Brodsku kabinu delim sa engleskom spisateqicom slobodnijeg pona{awa koja nije pripremqena na surove polarne uslove. Mislim da joj se svideo kapetan ledolomca.

Engleskiwa mi je ispri~ala da }e se wen novi roman zvati „Avanture sredove~ne posrnule `ene” i dodala: „Kwiga }e biti autobiografska”.

Sa nama putuje jo{ jedna Britanka, Felisiti Eston, koja se bavi polarnim istra`ivawima. Ona je 2012. godine prva pre{la Antarktik na skijama. Pod wenim rukovodstvom je organizovana me|unarodna `enska ekspedicija na Ju`ni pol.

TRE]I DAN Plovimo Barencovim morem.

Nalazimo se na 72. stepenu severne geografske {irine.

DRUGI DAN Ledolomac „50 godina Pobede”

Na{ brod se zove „50 godina Pobede”. To je jedan od 10 ledolomaca klase „Arktik” u Rusiji. Ledolomac ove klase je bio prvi brod koji je doplovio do Severnog pola.

Ledolomce imaju SAD, Kanada i Kina, ali samo Rusija poseduje nuklearne ledolomce prilago|ene arkti~kim uslovima. Rad nuklearnog reaktora na brodu prati se u specijalnoj laboratoriji.

Radni vek ledolomca je 30 godina. U predra~un wegove izgradwe ulaze i tro{kovi recikla`e ledolomca na kra-

Ovo je prvi dan koji provodimo na otvorenom moru. Posada je zauzeta svojim poslom: mornare retko vi|amo, samo ponekad protr~e kraj nas. Po licu im se vidi da ta~no znaju kuda i za{to tako `ure. Do Zemqe Franca Josifa ima oko 500 miqa. Predve~e nas je obradovalo jato galebova.

Pitam se da li lete iz Murmanska ili sa Zemqe Franca Josifa? Na horizontu ugledasmo i nekoliko delfina. ^ETVRTI DAN Zemqa Franca Josifa Jo{ smo bili pod jakim utiskom ledenog okru`ewa, kada se preko brodskog razglasa za~u upozorewe da se levo od broda pojavio beli medved, Gospodar Arktika! Svi turisti pojuri{e na palubu. Beli medved izgleda veoma simpati~no, kao maskota Olimpijskih igara i glavni lik

41

Rot 38-43:Rot 38-43.qxd

8.7.2016

20:06

Page 5

Nakon pre|enih 2333 kilometra, danas smo stigli na „krov sveta”, na Severni pol koji se nalazi na 90° 00’ 00” severne geografske {irine. Pro~itala sam mnoge dnevnike istra`iva~a Arktika i pomalo ose}am gri`u savesti kada pomislim kakve su muke i odricawa morali da podnesu prvi putnici na Severni pol! Moj jedini problem je bila morska bolest…

Kada bi me pitali koji je najsre}niji dan u mom `ivotu, rekla bih da je to dan proveden na Severnom polu. Obi~aj je da, odlaze}i sa Severnog pola, svako baci nov~i} u okean. Nov~i} se jo{ dugo presijava dok tone u savr{eno ~istu vodu… novogodi{we reklame za koka-kolu. U`ivo je sasvim druga~ije. Bio je sav krvav i pro`dirao je tek ulovqeno mladun~e foke, halapqivo komadaju}i `rtvu. To mi je izgledalo kao najfascinantniji horor film koji sam ikada videla! Kada sam iza{la na palubu nisam mogla da poverujem svojim o~ima! Svuda oko nas je bila zima! Temperatura je pala na 0 stepeni Celzijusa. Na{ ledolomac je lomio prvi led!

PETI DAN Arhipelag Zemqa Franca Josifa Jutros me je probudio strogi kapetanov glas. Preko razglasa je objavio da se u pravcu kojim plovimo nalazi naseobina mor`eva. Bilo je 4 sata ujutru. Polako i sigurno plovimo pored naizgled beskrajnog arhipelaga Zemqa Franca Josifa. Mor`evi nisu obra}ali pa`wu na nas sve dok se na{ ledolomac nije sasvim pribli`io ledenoj santi na kojoj su se nalazili.

Danas mi se pru`ila prilika da porazgovaram sa kapetanom na{eg broda Dmitrijem Lobusovom.

- Da li ste oduvek `eleli da budete kapetan ledolomca?

- Od tre}eg razreda sam `eleo da postanem mornar. Za Novu godinu drugi de~aci su se maskirali u vukove, a ja u mornara.

- Kako izgleda Va{ rad na brodu?

- Radimo po smenama. Jedna smena traje 4 meseca. Kapetan sam bira posadu. Doga|a se da neko bude otpu{ten, ali vrlo retko. Glavni razlog za otpu{tawe je upotreba alkohola.

- Da li ~lanovi posade mogu da povedu sa sobom nekoga iz porodice?

- Da, to je nagrada. Moja }erka je prohodala ovde na ledolomcu!

[ESTI DAN Severni pol: na krovu sveta

42

Ostrvo ^amp, mesto kao sa druge planete!

Nau~nici jo{ uvek nisu utvrdili kako su se na ostrvu ^amp pojavile savr{eno okrugle kamene kugle razli~ite veli~ine, pre~nika od nekoliko santimetara do 3 metra. Turisti~ke posete ostrvu ^amp sada se re|e organizuju jer su turisti sve mawe kugle ve} odneli za uspomenu.

Nacionalni park „Ruski Arktik”

Zaliv Tihi su tako nazvali ~lanovi prve ruske ekspedicije na Severni pol pod rukovodstvom Georgija Sedova, jednog od prvih Rusa koji su istra`ivali Arktik. Sedov je umro za vreme ekspedicije 1914, godine pre{av{i svega jednu desetinu puta do Severnog pola. Sada se u zalivu Tihi nalazi nacionalni park „Ruski Arktik” koji je druga po veli~ini posebno za{ti}ena teritorija na ruskom delu Arktika. Nau~noistra`iva~ka stanica ovde je otvorena jo{ 1930-ih godina. Kasnije je prestala sa radom, a sada se ponovo obnavqa.

Tokom leta u nacionalnom parku se organizuju programi za volontere koji `ele da saznaju vi{e o ovim polarnim predelima. U nau~noistra`iva~koj stanici `ivi 14 qudi.

To su nau~nici i ~uvari nacionalnog parka. Ovde se, izme|u ostalog, prou~ava genetika atlantskih mor`eva ~ije se naseobine nalaze na Zemqi Franca Josifa i na Novoj Zemqi, kao i uticaj topqewa lednika na bele medvede í

Rot 38-43:Rot 38-43.qxd

8.7.2016

20:06

Page 6

Dnevnik i fotografije Tatjane Pospelove

43

Rot 44-45:Rot 44-45.qxd

8.7.2016

20:09

Page 1

]A

NDI A M KOLE I N LlI ad DUoE ba Beogr r ta i k u ~lana R

CI:

SVEDO

IV

OBJEKT

TA APARA

Glu{ac HayairDiuk{launb Beograd Rot

44

Rot 44-45:Rot 44-45.qxd

8.7.2016

20:10

Page 2

45

Rot 46-47:Rot 46-47.qxd

8.7.2016

20:10

Page 1

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

MOJA PLAVA MARAMA „Ali jedno srce – Drugo sudba `eli...” \uri „Naposletku, {to mu drago!”

Vojislav

I ona jo{ pita!... Da li ho}u i to u osamnaestoj godini!!! O, Bo`e, kako su `ene pokad{to naivne!

– Ho}u, ho}u, ho}u! Rekao sam joj `ivo i brzo, i ~isto mi do|e da vrisnem od radosti.

To je bio vrhunac. mao sam svilenu, kao nebo plavu Ona je zatim odmah oti{la, a ja, yepnu maramu, imao sam osamnau o~ekivawu da se gosti razi|u, est godina; bio sam umetnik – mlad, srknem radi hrabrosti jo{ nekozdrav i {to se ka`e, lep de~ko!... Pa liko ~a{a. ko je mogao biti sre}niji od mene na ^itava je ve~nost za mene prokugli zemqinoj? {la, dok nije oti{ao i posledwi Ali to je bilo davno, ve} vrlo gost... davno... I zato mi sad sve to ba{ Oti{ao sam i ja; ali da se brzo tako lepo i izgleda.

Predratna redakcija „Politike”, vratim kroz veliku kapiju.

Bili smo u jednom pitomom, le- sede: Du{an Simi}, Jefta Ugri~i}, U{ao sam u prostrano dvoripom mestancetu „preko“, i davali Vladislav Ribnikar, Branislav Nu{i} {te...

Pomra~ina palan~anska smo predstave u gostionici „Kod i Milutin Uskokovi}, prava. U mojoj glavi, od ushi}ewa sunca“. stoje: Dimitrije Di{a Stefanovi}, i vina, nije bilo sve pribrano. „Ah, sunce mojih mla|anih da- Darko Ribnikar, Nikola Stanarevi}, Izuzetno ove no}i, psi nisu bina, za{to mi tako brzo za|e?“ – Jovan Tanovi} i Bo{ko Bo{kovi} li pu{teni. To je bila sre}a. Ja uzviknuo bi kakav pesnik. Ali ja (Fotodokumentacija „Politike”) ne qubim te `ivotiwe, kad se ne ne}u da uzviknem. Ja se samo sepoznajem s wima, najmawe no}u. }am...

Cuwao sam po mra~nom dvori{tu; u{uwao sam se u nekaSe}am se tih odista divnih dana; se}am se, da je gostioni~ar bio Nemac, izuzetno mr{av, da je vi{e li~io na ka- kav hodnik u kojem je bila pomra~ina kao testo, i kad sam kvog op{tinskog arhivara, nego na gostioni~ara; se}am se, mislio, da sam nai{ao na tre}a vrata – kucnuo sam.

Kucnuo sam jedanput, a srce mi kuca ja~e od moga kucawa da je imao prelepu mladu `enu, Ma|aricu Juli{ku, koja je okruglasta, ali vitka, izuzetno vi{e li~ila (bar meni ta- na vratima. Kucnuo sam sa strahom drugi put, i – lepo se kada) na Ofeliju ili Amaliju u „Razbojnicima“, nego na pa- `e: kucni, pa }e ti se otvoriti – vrate se odista otvori{e.

Nije se smelo glasno govoriti... lana~ku birta{icu; se}am se, da je u kujni, u koju se kroz Kad sam morao po}i, ona re~e {apatom: prozor~e iz trpezarije moglo sve lepo videti – bila jedna – Ostavi mi {togod, ma kakvu stvar~icu tvoju – za spoMari{ka, tako|e Ma|arica i kuvarica ve} u godinama; ali men! koja se, vesela i `iva, jo{ juna~ki otimala, naro~ito, kad Ja brknem o yepovima, pa izvadim i dam joj svoju svilenu, je tu bila mla|ana pozori{na trupa. kao nebo plavu yepnu maramu.

Svega se lepo se}am.

Oti{ao sam ku}i, legao u postequ ponositiji i umorniSe}am se, da se od ova tri lica meni najvi{e dopada Juli{ka. A i ona }e se morati se}ati, ako je jo{ `iva, da sam ji nego ikad dotle.

Kad sam se pred samo podne digao, izgledao sam sebi kao se i ja woj vrlo dopadao – to jest, ako me ve} odavno nije ponekakav redak junak i pravi matorko... „Vondivan“, – kako brkala s raznim drugim dopadqivim licima.

Da, ona je mene volela, to je izvesno. Dokazivala je to na bi se to reklo pozori{nim jezikom.

Pro{etao sam se malo ulicama, ra~unaju}i, da mi svaki vi{e na~ina: i izabranim pa~jim i gu{~ijim pe~ewem, i najboqim par~etima {trudle, a naro~ito time {to je sa s lica ~ita, ko sam ja i {ta sam do`iveo!... „Da li da se pohvalim drugovima?! Razmi{qao sam u sepuno gracije pru`ala svoju lepu ru~icu kroz kuhiwsko prozor~e, i kao nadahnuta nekom vi{om poezijom, brisala bi. „Ili bar jednom od wih?“... Nije kavaqerski, to sam i onda znao. Ali, u osamnaestoj godini, cela stvar gubi svoj sa crne table ono {to bi kelner na moj ra~un napisao...

Kakva plemenitost jedne `enske du{e – uzvikivao sam zna~aj ako se ne sme{ pohvaliti!

Ipak sam se re{io da se ne pohvalim. I vrlo sam dobro tada u svojoj neobave{tenoj mla|anoj du{i. u~inio, {to se nisam pohvalio!

Ali, lepi dani u Aranhuvcu proteko{e brzo...

Do{ao sam na ru~ak i seo ta~no prema prozor~etu – sad Jedne nedeqe davali smo predstavu sa igrankom. Ponegde i s naro~itim pravom. je bio takav obi~aj tada, da bi se primamila publika.

Nisam skidao oka sa toga rajskog otvora. Moje su o~i Gostioni~ar be{e oti{ao nekim poslom u Novi Sad, i tamo se ne{to zadr`ao. A Juli{ka, lepa birta{ica „Kod `eqno tra`ile wu, da vide samo wu... moju slatku Juli{ku!

I wena se divna slika pojavi na prozoru; ja je zna~ajno i sunca“, ume{ala se u igranku.

Igrali smo celo ve~e zajedno, i kadrile, i polke i sve... qubavni~ki pozdravim, a ona me samo pogleda hladno i s Ona me nije pu{tala od sebe; ona me grejala, ona mi revno- prezrewem i ne otpozdravi...

Ali me je zato iza we s nekim preslatkim osmejkom glesno gasila `e|, to~e}i svojeru~no.

Mome bla`enstvu nije bilo kraja... ja sam se samo topio. dala i qubavno rukom pozdravqala stara Mari{ka, a na U jednoj od posledwih igara, ona me ja~e priti{te na wenom vratu bila, ah, moja svilena, kao nebo plava yepna grudi i {anu mi boja`qivo na uvo: „Slu{aj... Kad se gosti marama... í Jefta Ugri~i} razi|u, do|i na veliku kapiju... Kucni na tre}a vrata od (24. decembar 1910. godine) kraja hodnika, preko avlije... Glasno se ne sme govoriti...

Ho}e{?“

I

46

Rot 46-47:Rot 46-47.qxd

8.7.2016

20:11

Page 2

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

BUREK SA ^AROBWAKOM NA DROMEDARU 1 6 Bacaju}i op{ti pogled na istoriju ruske kwi`evnosti i ruske umetnosti 19. veka pisao je: „Kolos Pu{kin – na{ najve}i ponos i najizrazitije oli~ewe duhovnih snaga Rusije, a pored wega ~arobni Glinka i divni Brjulov, nemilosrdan prema sebi i drugima Gogoq, ~e`wivi Qermontov, setni Turgewev, gnevni Wekrasov, veliki buntovnik Tolstoj i na{a bolesna savest – Dostojevski; Kramskoj, Rjepin, nedosti`ni Musorgski...i, na kraju, veliki liri~ar ^ajkovski i ~arobwak jezika Ostrovski, koji svi li~e jedan na drugog, kako to samo mo`e biti kod nas u Rusiji...

Sve ovo, tako ogromno, stvorila je Rusija mawe nego za sto godina.

Radosno, do bezumnog ponosa uzbu|uje ne samo obiqe talenata koje je rodila Rusija u 19. veku, nego i wihova zapawuju}a raznolikost, raznolikost kojoj istori~ari na{e umetnosti ne poklawaju zaslu`enu pa`wu”.

Prestonica koja poseduje najve}u „zbirku” gra|evina u stilu secesije na podru~ju Starog kontinenta je: A) Be~ B) Riga V) Prag

7

Mikologija je nauka o:

8

Ako se nalazimo u Bosni i `elimo da pojedemo burek, dobi}emo iskqu~ivo: A) prazan B) sa sirom V) sa mesom

A) Vladimir Vladimirovi~ Nabokov B) Aleksej Maksimovi~ Pe{kov - Maksim Gorki V) Mihail Afanasijevi~ Bulgakov

2

U bajci „^arobwak iz Oza” devoj~ica Doroti na putu sre}e Lava, Stra{ilo i...?

A) Limenog B) Drvose~u V) Oya~ara

A) mikroorganizmima B) mikozama V) gqivama

9

VELIKA CRKVA, DOM SPASOV, VELIKA ARHIEPISKOPIJA, MATI SVIM CRKVAMA - uobi~ajeni su nazivi i epiteti kojima sredwovekovni srpski pisci opisuju rang, namenu i zna~aj manastira: A) Studenice B) Manasije V) @i~e

10 3

Dromedar je:

4

Havaji su 50. savezna dr`ava SAD, koju zajedno ~ine:

A) magarac B) mazga V) kamila

A) jedno ostrvo B) osam ostrva V) ~etrnaest ostrva

5

Koliko je igra~a na terenu u toku odbojka{ke utakmice: A) 5 B) 6 V) 12

RE[EWA NA STRANI 48

Koliko kilometara ima jedan mirijametar?

A) 1 B) 10 V) 100

47

Rot 46-47:Rot 46-47.qxd

8.7.2016

20:11

RE[EWA KVIZA: 1B Aleksej Maksimovi~ Pe{kov (Ni`wi Novgorod, 28. mart 1868 – Moskva, 18. jun 1936), poznatiji kao Maksim Gorki, bio je sovjetski pisac, osniva~

Lav Tolstoj i Maksim Gorki u Jasnoj poqani

kwi`evnog metoda socijalisti~kog realizma i politi~ki aktivista.

- Karl Pavlovi~ Brjulov – ruski slikar akademizma, prvi stekao slavu izvan ruskih granica; - Ivan Kramskoj – ruski slikar i likovni kriti~ar; - Iqa Rjepin – ruski slikar i vajar; - Modest Musorgski – ruski kompozitor; - Nikolaj Aleksandrovi~ Ostrovski – pisac sovjetskog realizma i dramaturg.

2A Limenog.

3V Jednogrba kamila (lat. Camelus dromedarius) je velika `ivotiwa iz reda papkara koja naseqava severnu i isto~nuAfriku i Bliski istok.

48

Page 3

4B Havaji su ameri~ka savezna dr`ava. U sastav Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava primqeni su 21. avgusta 1959. godine kao posledwa pedeseta ~lanica. Jedina su ameri~ka savezna dr`ava koju iskqu~ivo ~ine ostrva. Havaji su arhipelag u centralnom delu Pacifika, jugozapadno od kontinentalnog dela SAD, jugoisto~no od Japana i severoisto~no od Australije. Havaji imaju vi{e od milion stalnih stanovnika, kao i dosta turista i pripadnika Vojske SAD. Glavni grad Havaja je Honolulu koji se nalazi na ostrvu Oahu. Havaji obuhvataju prakti~no ceo vulkanski lanac havajskih ostrva koji se sastoji od stotina ostrva u rasponu od 2.400 kilometara.

Na jugoisto~nom kraju arhipelaga se nalazi osam tzv. glavnih ostrva Nijhau, Kauaj, Oahu, Molokaj, Lanaj, Kaholave, Maui i Havaji. Ostrvo Havaji je daleko najve}e i ~esto se naziva „Veliko ostrvo” da ne bi bilo pobrkano sa saveznom dr`avom. Arhipelag je deo Polinezije.

Posle Aqaske, Floride i Kalifornije, Havaji imaju po du`ini ~etvrtu obalu me|u ameri~kim saveznim dr`avama, koja se prostire u du`ini od pribli`no 1.200 kilometara. Havaji su pored Arizone jedina savezna dr`ava koja ne primewuje letwe ra~unawe vremena.

Havaji su najju`nija ameri~ka savezna dr`ava i druga najzapadnija savezna dr`ava posle Aqaske. Havaji i Aqaska su jedine savezne dr`ave koje se ne grani~e sa nekom drugom saveznom dr`avom.

Havaji se od drugih saveznih dr`ava SAD razlikuju u slede}im stvarima: - geografski se ne nalaze u severnoj Americi; - na wima se uzgaja kafa; - u potpunosti su okru`eni vodom; - u potpunosti su arhipelag; - imaju kraqevsku palatu; - nijedan deo granice se ne poklapa sa linijama geografske {irine i du`ine.

Najvi{a planina na Havajima je Mauna Kea ~iji je najvi{i vrh visok 4.204 metara. Ve}i deo Havaja ima samo dva perioda: suvi period od maja do oktobra i ki{ni period od oktobra do aprila.

5B Jedan mirijametar je zastarela metri~ka jedinica koja ima deset hiqada metara – deset kilometara.

6B Najlep{i deo Rige, prestonice Letonije i celog Baltika jeste stari grad koji je za{titio Unesko, jer poseduje {arena zdawa, jednake gradwe i veli~ine, gra|ene u arhitektonskom stilu secesije teatralnog dekora, nastala krajem 19. i po~etka 20. veka. U Rigi ovaj stil se zove „Art Nuvo” jer inspiraciju nalazi u Francuskoj za razliku od Srbije gde ovaj stil dolazi iz

Austrije odnosno Be~a, pod nazivom secesija (ili „jugendstil”.)

7V Mikologija je biolo{ka nauka ~iji su predmet istra`ivawa gqive (gr~. mÚkes - gqiva, gr~. logos - nauka) i prou~ava gra|u, metabolizam, biohemiju, ekologiju, evoluciju i sistematiku gqiva, oslaqaju}i se na metode i rezultate i drugih biolo{kih disciplina.

8V U Bosni je burek jelo puweno samo sa mesom. Tanke kore se napune i zatim se umotaju. Isto jelo sa sirom se naziva sirnica, jelo sa spana}em i sirom je zeqanica, jelo sa krompirom je krompiru{a, a sve one se nazivaju - pite. U Srbiji, uvek se pri naru~ivawu mora napomenuti i nadev (sa mesom, sa sirom...), a kore se prave od testa i bacaju se kroz vazduh, da bi se razvukle. Tradicionalni nadevi su sir ili pr`eno mleveno meso. Prazan burek se tako|e tradicionalno pravi. Dodatne varijante ukqu~uju nadev od jabuka, vi{awa, pe~urki i moderne varijante pica bureka. Svake godine se u Ni{u odr`ava takmi~ewe u pravqewu bureka (Buregyijada).

9V

Manastir @i~a, vladarska zadu`bina, ~uvar mo{tiju prvokrunisanog srpskog kraqa, duhovno `ari{te, riznica najvrednijih hri{}anskih svetiwa, simboli~an komad Svete zemqe na srpskom tlu.

10 V Odbojka je vrsta timskog i olimpijskog sporta gde se lopta udara rukom preko mre`e na protivni~ku stranu.

Tim ~ine {est igra~a gde svako ima svoju funkciju. Tim se sastoji od tehni~ara, korektora, dva prima~a, sredweg blokera i libera. U timu je 12 igra~a, ali je samo {est na terenu.

Ostali su na klupi, oni su zamene. Dakle: dve ekipe po {est igra~a na terenu u toku utakmice = 12 igra~a.

Rot 46-47:Rot 46-47.qxd

8.7.2016

20:12

Page 4

49

Rot 50-51:Rot 50-51.qxd

11.7.2016

19:05

Page 1

O @ENI I MUŠKARCU

@ena s prošloš}u i muškarac s budu}noš}u nisu nimalo loša kombinacija.

Za muškarce ništa nije nemogu}e, samo ako im poðe za rukom da to ne mogu sami da u~ine.

Yejn Fonda ameri~ka glumica (1937)

Jedna haqina je uspeo model samo onda kad muškarac za`eli da vam je svu~e.

Ja ovako zamišqam idealan svet u kome bi svi bili sre}ni: sve `ene bi bile udate, a svi muškarci neo`eweni.

Yentlmen je muškarac koji štiti `enu – sve dok s wom ne ostane nasamo.

Ne postoji boqi na~in za mršavqewe od qubavnika.

Piter Fonda ameri~ki glumac (1940)

Za Za Gabor ameri~ka filmska, pozorišna i televizijska glumica (1917)

Svuda oko nas toliko je seksa da ve}ina muškaraca ne zna šta bi s wim zapo~ela.

Muškarac je najslabiji kad mu lepa `ena šapu}e da je sna`an.

Ri~ard Barton ameri~ki glumac (1925 – 1984)

Odaberite najgoreg detektiva u agenciji da prati vašu `enu.

U toj situaciji, što mawe znate utoliko boqe.

Alen Delon francuski glumac (1935)

50

Rot 50-51:Rot 50-51.qxd

11.7.2016

13:37

Page 2

MESECOSLOV

AVGUST 2016. 13 Ovo je mesec ^LANSTVA i [IREWA ROTARIJA, vreme u kome se aktivnosti usmeravaju ka potrebi Rotarija za nala`ewem novih ~lanova i osnivawem novih Klubova SVETSKA NEDEQA DOJEWA (prva nedeqa u avgustu) SVETSKI DAN NAPU[TENIH @IVOTIWA (tre}a subota u avgustu)

8

1217.

U manastiru @i~i krunisan je prvi srpski kraq Stefan Nemawi} (Prvoven~ani).

16

ME\UNARODNI DAN PRIJATEQSTVA BJR MAKEDONIJA – ILINDEN (1903.)

3

ROTARI KLUB LOZNICA je ~arterovan 2010. godine

4 5

1881.

U Seviqi, [panija, zabele`ena je temperatura od 50oS. 1962.

Umrla je Merilin Monro, ameri~ka filmska glumica, ,,ikona’’ 20. veka.

1920.

U Beogradu je stvorena Mala Antanta, vojno – odbrambeni savez ^ehoslova~ke i Kraqevine SHS, kome je pet dana kasnije pristupila i Rumunija.

15

[VAJCARSKA - OSNIVAWE KONFEDERACIJE (1291.)

2

14

1261.

Mihailo VIII Paleolog povratio je Konstantinopoq od krsta{a i Mle~ana i proglasio ga prestonicom Vizantije.

EVROPSKA NO] SLEPIH MI[EVA (klizni datum avgust – septembar)

1

ME\UNARODNI DAN LEVORUKIH OSOBA

9

ME\UNARODNI DAN SIROMA[NIH

ME\UNARODNI DAN DOMORODA^KOG STANOVNI[TVA ME\UNARODNI DAN PIVA (od 2007. godine, svaki prvi petak u avgustu)

1977.

U Memfisu, SAD, umro je Elvis Aron Presli, kraq rokenrola. Svetu je ostavio preko 600 snimqenih pesama i svoj glas u amanet.

17

REPUBLIKA INDONEZIJA - DAN NEZAVISNOSTI (1945.)

ROTARI KLUB JAGODINA je ~arterovan 2004. godine

10

2000.

Ma|arski zarobqenik u Drugom svetskom ratu Andra{ Toma{, pu{ten je na slobodu posle 55 godina zato~eni{tva u SSSR.

6 7

DAN HIRO[IME ME\UNARODNI DAN OSOBA KOJE SU PROMENILE POL

11 12

ME\UNARODNI DAN MLADIH GODI[WICA @ENEVSKE KONVENCIJE

1690.

Austrijski car Leopold I dao je Srbima u Austriji povlastice – slobodu veroispovesti, pravo izbora arhiepiskopa i upotrebu julijanskog kalendara.

1911. ,,Mona Liza’’ Leonarda da Vin~ija nestala je iz Luvra. Me|u prvima pariska policija ispitivala je i {panskog slikara Pabla Ruisa Pikasa.

22

18

28

ISTO^NA REPUBLIKA URUGVAJ – DAN NEZAVISNOSTI (od Brazila 1828.)

29

1987.

Umro je ameri~ki filmski glumac Li Marvin, briqantan tuma~ uloga brutalnih otpadnika i qudi sa margine dru{tva.

23

ME\UNARODNI DAN SE]AWA NA TRGOVINU ROBQEM I WENU ZABRANU

24

UKRAJINA – DAN NEZAVISNOSTI (1991.)

25

EVROPSKA NO] SLEPIH MI[EVA

26

ME\UNARODNI DAN GA\AWA PARADAJZOM (od 1945. godine, festival ,,La Tomatina’’, Bunol kod Valensije, [panija)

30

ME\UNARODNI DAN NESTALIH LICA

27

31

ROTARI KLUB BEOGRAD STARI GRAD je ~arterovan 1999. godine

ROTARI KLUB SOMBOR je ~arterovan 1999. godine

1990.

Jugoslavija tre}i put postala svetski prvak REPUBLIKA u ko{arci na 11.

MOLDAVIJA – DAN Svetskom {ampionatu u Argentini. Prvi put je NEZAVISNOSTI (1991.) osvojila titulu 1970. godine u Qubqani, a drugi put 1978. godine u Manili.

19 1926.

U Temi{varu, Rumunija, otvorena je prva srpska kwi`ara.

21

SVETSKI DAN FOTOGRAFIJE

SVETSKI DAN HUMANITARNIH RADNIKA

20

MA\ARSKA (naziv od 01. 01. 2012.)

– DAN SVETOG STEFANA (National DaÚ)

51

rot 01:rot 01.qxd

11.7.2016

15:31

Page 2

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima?

Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?