Srpski Rotar br 69 i 70 by Nenad Sakovic

rot 01:rot 01.qxd

11/8/20167:36PMPage1

D-2483 SRBIJA I CRNA GORA

NOVEMBAR / DECEMBAR 2016. • GODINA VI BROJ 69 i 70 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

^INITI DOBRO U SVETU

TO DO GOOD IN THE ÝORLD

NOVEMBAR MESEC ROTARI FONDACIJE

[ETA(J)MO SRBIJOM!

SUBOTICA

RAJHLOVA PALATA

Rot 02-03:Rot 02-03.qxd11/8/20167:44PMPage1

MESECOSLOV

NOVEMBAR 2016. NOVEMBAR je izabran za mesec Rotari Fondacije. Klubovi i Distrikti obra}aju posebnu pa`wu na programe Rotari Fondacije i prikupqaju sredstva za Fondaciju.

MESEC PROTIV BOLESTI ZAVISNOSTI

INTERNACIONALNI DAN BORBE PROTIV TRGOVINE KRZNOM (posldwi petak u novembru) SVETSKI DAN SE]AWA NA @RTVE SAOBRA]AJNIH NEZGODA (tre}a nedeqa u novembru)

SVETSKI DAN VEGANA (qudi koji ne jedu hranu `ivotiwskog porekla)

ROTARI KLUB PROKUPQE ~arterovan 2008. godine

1988. Na internetu se po prvi put u istoriji javio ra~unarski virus.

3 4

DAN ^ISTOG VAZDUHA SVETSKI DAN KLIMATSKIH PROMENA

1943. U Jajcu, BIH, je u Drugom svetskom ratu osnovan Tanjug.

SVETSKI DAN URBANIH REGIJA

ME\UNARODNI DAN ZA PREVENCIJU EKSPLOATACIJE @IVOTNE SREDINE U RATU I ORU@ANIM SUKOBIMA

ROTARI KLUB ZREWANIN ~arterovan 1998. godine ROTARI DAN U UJEDIWENIM NACIJAMA EVROPSKI DAN NAUKE

ROTARI KLUB ^A^AK ~arterovan 2002. godine

DAN PRIMIRJA (11. novembra 1918.godine kapitulirala je Nema~ka – kraj Prvog svetskog rata)

SVETSKI DAN PRONALAZA^A

SVETSKI DAN BORBE PROTIV FA[IZMA I ANTISEMITIZMA

ROTARI KLUB BEOGRAD VRA^AR ~arterovan 2010. godine osniva~ dinastije Flavija. Tokom vladavine od 69. do smrti 79.godine pokorio je Galileju i zauzeo krajeve oko Jerusalima. U Rimu je podigao veli~anstvene gra|evine poput Koloseuma, Kapitola i Amfiteatra. ME\UNARODNI DAN MU[KARACA SVETSKI DAN TOALETA

SVETSKI DAN KVALITETA

PAD BERLINSKOG ZIDA (od 1989. godine) 1970. Umro je francuski dràvnik i general [arl de Gol vo|a pokreta „Slobodna Francuska” u Drugom svetskom ratu kojim je rukovodio iz Londona, prvi posleratni premijer, osniva~ i prvi predsednik Pete republike od 1958. do 1969. godine, kada se povukao jer nije dobio ve}inu na referendumu o regionalizaciji zemqe i ukidawu Senata. Suprotstavqao se prestiù SAD u Evropi, povukao francuske snage iz NATO pakta, a ameri~kim snagama onemogu}io da drè svoje baze u Francuskoj (1966). Okon~ao je sedmogodi{wi rat u Alìru kada je ta zemqa stekla nezavisnost. Napisao je „Ratne memoare”.

SVETSKI DAN QUBAZNOSTI

SVETSKI DAN BORBE PROTIV DIJABETESA

ME\UNARODNI DAN PROTIV HRONI^NE OPSTRUKTIVNE BOLESTI PLU]A (CORB)

ME\UNARODNI DAN TOLERANCIJE

ME\UNARODNI DAN SOLIDARNOSTI SA POVRE\ENIMA U SAOBRA]AJNIM NESRE]AMA

DAN EKOLO[KIH POKRETA

DAN PREVREMENO RO\ENIH BEBA ME\UNARODNI DAN STUDENATA I SREDWO[KOLACA SVETSKI DAN NEPU[A^A

ROTARI KLUB VAQEVO ~arterovan 1996. godine

19 13

23 ME\UNARODNI HUMANITARNI DAN

1956. Beogradsko pozori{te „Ateqe 212” u adaptiranom delu zgrade „Borbe” izvelo prvu predstavu, „Faust” Johana Volfganga Getea.

SAD - DAN ZAHVALNOSTI

9. Ro|en je rimski car Tit Flavije Vespazijan (Titus Flavius Vespasianus),

KNE@EVINA MONAKO – DAN DR@AVNOSTI

SVETSKI DAN PRAVA DETETA

DAN INDUSTRIJALIZACIJE AFRIKE DAN UGRO@ENOSTI RAWENIKA U RATU

SVETSKI DAN TELEVIZIJE

DAN OSLOBO\EWA KOTORA

1925. U Moskvi je u porodici jevrejskog porekla ro|ena slavna ruska balerina Maja Mihajlovna Pliseckaja.

ME\UNARODNI DAN ELIMINACIJE NASIQA NAD @ENAMA

1880. Velike sile prisilile su Tursku da Crnoj Gori preda Ulciw, koji su Crnogorci zauzeli u ratu od 1876. do 1878. godine.

ME\UNARODNI DAN UZDR@AVAWA OD KUPOVINE

„ORKIN” RO\ENDAN – ORGANIZACIJA ZA BRIGU O @IVOTIWAMA

ME\UNARODNI DAN SOLIDARNOSTI SA PALESTINSKIM STANOVNI[TVOM

1609. Galileo Galilej prvi put je posmatrao i napravio crte`e Meseca pomo}u svog teleskopa.

Rot 02-03:Rot 02-03.qxd11/8/20167:44PMPage2

MISLI Tok doga|aja u ìvotu ne zavisi od nas, nikako ili vrlo malo, ali na~in na koji }emo te doga|aje podneti u dobroj meri zavisi od nas. • @ivotna snaga jednog ~oveka meri se, pored ostalog, i wegovom sposobno{}u zaboravqawa. • Toliko je bilo u ìvotu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je ìveti. • Putujte i brodite, ne ostanite èqni burna mora, ni poqa, ni pustih {uma! Milo je bogu da vas vidi tamo gdje vam je ìvot pjesma i ples! Ivo Andri} srpski pisac, diplomata, nobelovac, rotarijanac (1892 – 1975)

Do kraja `ivota upoznava}u qude, a nikada ih upoznati ne}u. Uvek }e me zbuwivati neobja{wivo{}u postupaka. Mehmedalija Me{a Selimovi} jugoslovenski pisac (1910 - 1982)

^etiri stvari ne mogu se vratiti: - izgovorena re~; - izba~ena strela; - protekli `ivot; - propu{tena prilika. Arapska poslovica

Bogu je svejedno, pojmove dobra i zla izmislili su qudi. • Karakter ~oveka je wegova sudbina. Heraklit anti~ki filozof iz Efesa (535. p. n. e. - 475. p. n. e.)

ôvek, videv{i da neko sakupqa milostiwu za bogove re~e: Ne}u da ~ujem za bogove koji prose! • Meni nije potreban prijateq koji se u svemu slaè i na sve klima glavom, jer to isto moja senka moè da uradi mnogo boqe. Mestrije Plutarh starogr~ki istori~ar, biograf, esejist (45. g. n. e. – 120. g. n. e.)

Najve}e bla`enstvo koje je ikada postojalo na svetu posti`e se qubavqu. Platon starogr~ki filozof i besednik (427. p. n. e. – 347. p. n. e.)

Nesre}a otkriva one koji nisu pravi prijateqi. Aristotel starogr~ki filozof i besednik (384. p. n. e. — 322. p. n. e.)

Ko vodi ka razumu onog ko misli da ima razum, uzalud se trudi. Demokrit anti~ki gr~ki filozof (oko 460. p. n. e. – oko 370. p. n. e.)

@ivot bez prijateqstva je ni{ta. Marko Tulije Ciceron rimski dr`avnik, kwi`evnik, besednik (107. p.n.e. – 43. p.n.e.)

Najstarije i najkra}e re~i, DA i NE zahtevaju najvi{e razmi{qawa. Pitagora anti~ki filozof i matemati~ar (570. p.n.e. – 495. p.n.e.)

Iskustvo je najboqa {kola, samo je {kolarina vrlo skupa. • Kwige su hladni ali pouzdani prijateqi. • Telesno obrazovawe treba da je jednako sa umnim obrazovawem. • Me|u prijateqima treba voleti ne samo one koje `aloste na{e nesre}e, nego i one koji nam ne zavide na sre}i. Sokrat gr~ki (atinski) filozof (470. p. n. e. – 399. p. n. e.)

@ivot bez principa je brod bez kormilara. Mahatma Gandi (Mohandas Karam~ad Gandi) indijski mislilac i osniva~ savremene indijske dr`ave (1869 – 1948)

Treba tako `iveti kako bi mogao samog sebe po{tovati. Maksim Gorki sovjetski pisac, osniva~ kwi`evnog metoda socijalisti~kog realizma i politi~ki aktivista (1868 – 1936)

Eto, u ìvotu je, na àlost, tako: Trwe dobijaju ìvi, a ruè mrtvi! Anatol Frans francuski pisac (1844 + 1924)

Najve}a sre}a u `ivotu je uverenost da smo voqeni – voqeni zbog toga kakvi jesmo ili jo{ vi{e, uprkos tome kakvi jesmo. Viktor Igo francuski pisac (1802 – 1885)

Rot 04-05:Rot 04-05.qxd11/8/20167:49PMPage1

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011(Beograd: Grafi~ki ateqe ,,Kum"). - 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat. ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

ISSN 2217-723æ

BROJ 69 i 70 NOVEMBAR / DECEMBAR 2016. GODINA VI (LæææIII)

Velibor Zolak

Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga.

KRATKA PRI^A SA DVA PITAWA

Distrikt 2483 guverner 2016–2017. Velibor Zolak Osniva~: Rotari klub Beograd

Nenad Sakovi}

Za osniva~a: Nenad Sakovi} Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili jesewi i zimski broj ROTARA: Haxi Du{an Glu{ac Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi}

Haxi Du{an Glu{ac, Trivko Ti}a Savi} i Nikola Mandi}

Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi} PIB 103557058 Ra~un 275-0102 2209 037639 otvoren kod Societe Generale Bank Srbija Zorica Milo{evi}

Ovo je kratka pri~a o jednom duhovnom u~itequ, za koga se verovalo da je potpuno neuvredqiv. Neki bezobrazni zapadwak je ~uo za tog gurua i odlu~io da ga izazove. Po dolasku u wegov hram, po~eo je da ga vre|a i poni`ava na sve mogu}e na~ine. Me|utim, tokom ovog doga|aja, guru je ostao u potpunosti pribran, nijedan mi{i} mu se nije pomerio. Zapadwak nije mogao da veruje. Posle pola sata, vi{e nije mogao ni da psuje, izgubio je svu energiju i na kraju je odlu~io da pita u~iteqa: „Razumem ja te tvoje duhovne stvari i kao, nije te briga {ta drugi qudi misle, ali, ja sam te ponizio i uvredio, treba da nau~i{ da mora{ da se bori{ za sebe.” Po prvi put, guru je progovorio: „Sine, mogu li da postavim samo dva pitawa?” „Naravno”, re~e ~ovek. Tada u~iteq re~e: „Ako ti meni donese{ poklon, a ja ga ne prihvatim, kome taj poklon i daqe pripada?” ^ovek re~e: „Pa, ako ne prihvati{ poklon, onda i daqe pripada meni.” Guru nastavi: „A sada, sine moj, ako ti za mene ima{ samo uvredu, a ja je ne prihvatam, kome ona i daqe pripada?” í

Rot 04-05:Rot 04-05.qxd11/8/20167:48PMPage2

100 GODINA ROTARI FONDACIJE otari Fondacija je stvorena R 1917. godine prema zamisli predsednika RI Ar~a C. Klamfa, kao zadu`binski Fond sa zadatkom ,,to do good in the Þorld”. To je neprofitna organizacija koja podràva napore Rotari Internacionala da realizuje me|unarodne humanitarne, obrazovne, i kulturne programe. Podràna je iskqu~ivo od dobrovoqnih priloga Rotarijanaca i prijateqa Fondacije koji dePi{e: Dejan îkara, PDG le Rotari viziju boqeg sveta. U svom obra}awu u~esnicima 8. Rotari Konvencije u Atlanti, 1917. godine, {esti predsednik RI, Ar~ C. Klamf, je rekao: „Mi smo ove godine skrenuli pa`wu organizacije na mogu}nost stvarawa budu}eg zadu`binskog fonda Rotari Internacionala. Potrebno je da iznesemo ovaj program koji }e sluìti zajednici i pomo}i qudima. Stoga se ~ini eminentnim da prihvatimo zadu`binarstvo radi dobrobiti sveta i da plasiramo finansijska sredstva u dobrotvorne, obrazovne ili druge programe napretka zajednice. Za svaku pohvalu je da oni koji poseduju milione dolara u ovoj zemqi, odvoje odre|ene sume za humanitarne aktivnosti Rotarija.” odine 1928, kada je nov~ani Fond zadu`bine G narastao na vi{e od 5.000 US$ ona je preimenovana u Rotari Fondaciju, i postala je novi entitet unutar Rotari Internacionala. Za ~uvawe, investirawe, upravqawe i administrirawe svom imovinom, odnosno wenom primenom u osnovne svrhe RI, izabrano je pet poverenika (Board of Trustees) me|u kojima je bio i Klamf. Dve godine kasnije, Fondacija je napravila svoj prvi grant od 500 US$ za Me|unarodno dru{tvo za paralizovanu decu. Ovu organizaciju, formirao je tako|e Rotarijanac Edgar „DaddÚ” Alen. Velika depresija i Drugi svetski rat su zaustavili rast Fondacije, ali je po zavr{etku rata usledio wen brzi razvoj. Posle smrti osniva~a Rotarija, Pola Harisa, 1947. godine, Rotari International je doneo odluku da se formira Paul Harris Memorijalni fond za izgradwu Fondacije u koji su se slivali svi prilozi koji su po~eli da pristiù. e, 1947. godine je osnovan prvi program Fondacije – preteT ~a dana{weg programa Ambassadorial Scholarships. Kasnije, 1965–1966. godine su pokrenuta tri nova programa: Group StudÚ EØchange, Nagrada za tehni~ku edukaciju i Finansijska podr{ka za aktivnosti u skladu s ciqevima Rotari Fondacije, koja je kasnije nazvana Matching Grants. Sli~an program, Health, Hunger and HumanitÚ (3-H) ustanovqen je 1978. godine, a program Rotari volonteri nastao je kao deo tog programa 1980. godine. Polio Plus je bio najavqen 1984–1985. godine a idu}a godina je donela RotarÚ Grants for UniversitÚ Teachers. Prvi mirovni forumi odràni su 1987–1988. godine {to je dovelo do osnivawa Foundation’s peace and conflict studies programs. U to vreme, finansijska podr{ka Fondacije je brzo rasla. Od prve donacije 26,50 dolara 1917. godine, Fondacija je primila priloge u ukupnom iznosu od vi{e od 1 milijarde dolara. Do danas, vi{e od milion osoba postali su Paul Harris FelloÞs – qudi koji su dali 1.000 $ za godi{we programe Fonda. Takva sna`na podr{ka, zajedno sa Rotarijancima angaòvanim u celom svetu, osigurava sigurnu budu}nost Rotari Fondacije i ona nastavqa svoj neprestani rad na me|unarodnom razumevawu i miru u svetu. Nekoliko meseci posle osnivawa zadu`bina je dobila prvu donaciju od $ 26.50 od Rotari kluba Kanzas Siti, SAD.

Ali mnogo ranije, 1907. godine realizovan je prvi projekat jednog Rotari kluba, javni ÝC ispred Gradske ve}nice u îkagu. Bio je ovo prvi projekat Rotari kluba îkago. Misija Rotari Fondacije je da doprinese dobrobiti ~ove~anstva i da unapredi svetsko razumevawe, dobru voqu i mir. Kori{}ewem grantova Rotari Fondacije oko 34.000 Klubova {irom sveta razvijaju i sprovode odrìve humanitarne projekte, obezbe|uju stipendije i realizuju programe koji promovi{u mir, borbu protiv bolesti, obezbe|uju ~istu vodu, pomaù majke i decu, unapre|uju obrazovawe i ja~aju ekonomije lokalnih zajednica. Fondacija je svetski lider u naporima da iskoreni de~ju paralizu kroz partnerstvo sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, UNICEF-om, Centrom za kontrolu i prevenciju bolesti SAD i, Fondacijom Bil i Melinda Gejts. Kada je RI, 1985. godine pokrenuo program Polio Plus, vi{e od 350.000 qudi je svake godine oboqevalo od de~ije paralize, a bolest je bila endemska u vi{e od 125 zemaqa. Od 1988. godine do danas vakcinisano je preko 2,5 milijarde dece, Rotari je uloìo vi{e od 1. milijarde US$, a u~estalost de~ije paralize smawena je za 99. odsto (ova bolest prisutna je samo u tri zemqe). Fondacija tako|e finansira obuku stotina mirovwaka kroz program Rotari Centar za mir, koji omogu}ava studentima da steknu master diplomu ili profesionalni sertifikat na nekom od sedam partnerskih univerziteta. Doprinos i prilozi svakog Rotarijanca unapre|uju misiju RF i omogu}avaju finansirawe me|unarodnih rgojekata. Svaka donacija sliva se u Fond koji se koristi za realizaciju kvalitetnih Rotari programa. Zato svi Rotarijanci treba da pruè podr{ku ovim Fondovima i daju svoj prilog. Inicijativa EverÚ Rotarian, EverÚ Ùear (EREÙ) poziva sve ~lanove Rotari klubova da finansijski pomognu ciqeve koji Rotari Fondacija postavqa svake godine. Zato, dozna~ite svoj prilog odmah! Share Fund je primarni izvor finansirawa programa RF. To je tako|e jedini namenski godi{wi Fond Rl, koji generi{e finansijska sredstva za DDF. Naime, Rl namenski upu}uje sredstva u DDF za aktivnosti u kojima planira da u~estvuje (Group StudÚ EØchange, Global Grant, itd.). Donacije u Ýorld Fund omogu}avaju sa druge strane da se obezbedi iznos za odobrane grantove. Kroz Ýorld Fund poverenici (Board of Trustees) TRF mogu da po{aqu sredstva tamo gde su najpotrebnija. Donacije u Areas of focus omogu}avaju Fondaciji da postigne potrebne iznose za finansirawa kriti~nih humanitarnih potreba. o~ev od 1. jula 2013. godine Global Grant programi RotaP ri Fondacije podràvaju odrìve projekte u jednoj od {est oblasti koje su u ìì interesovawa Rotarija (SiØ Areas of Focus). Prema novom Global Grant modelu, svaki Klub moè: - Biti partner bilo kog kvalifikovanog Kluba u bilo kom kvalifikovanom Distriktu, {irom sveta; - Dobiti iznos od 15.000 US$ i vi{e za odrìve me|unarodne projekte; - Poslati prijavu za Global Grant „on line”, a tako|e podnositi izve{taje o napredovawu projekta, vo|ewu evidencija i ~uvawu dokumenata „on line”. Globalni Grant aplikacija ukqu~uje: Detaqan plan; Kako }e Rotarijanci biti ukqu~eni u projekat; Koliko je projekat odrìv; Detaqan budèt. Global Grant programi obuhvataju: Humanitarne projekte (ve}e od 30.000 US$); Vocational Training Team (VTT); stipendije Packaged Grants. Global Grant programi treba da budu u okviru SiØ Areas of Focus. Moraju pokazati da je ukqu~ena lokalna zajednica. Moraju biti odrìvi. Kompletan Aplication Form mora se predati Rotari Internacionalu í

AKTUELNOSTI

Rot 06-19:Rot 06-19.qxd11/8/20167:52PMPage1

ROTARI FONDACIJA I UPRAVQAWE GRANTOVIMA 17 i 18. septembar 2016. godine Andrevqe, Fru{ka Gora Seminari The RotarÚ Fundation (TRF) i Grant Management (GM) su odràni u Andrevqu, u {umi nacionalnog parka Fru{ka Gora. Ovo su obavezni seminari koje moraju odràti svi Distrikti. Oni prethode Globalnim i Distriktnim grantovima. Bez wih nema akcija Rotarija. Ove seminare moraju da poha|aju predstavnici svih Klubova da bi mogli da o~ekuju podr{ku Distrikta u svojim projektima i da bi nosili oznaku good standing Kluba. Predavawa na seminarima su dràli Rotarijanci. Saznali smo korisne informacije: o ciqevima za ovu godinu, o Global grantovima, o oblasti primene Globalnih grantova, o Distriktnim grantovima, o finansirawu fondacije i Share sistemu, o marketingu „~iwewa dobrog”, o definisawu i izradi projekta, o prijavi za implementaciju granta, o POLIOPLUS-u i o obeleàvawu tog dana, o obeleàvawu 100 godina Rotari Fondacije, o nadzoru nad grantovima i izve{tavawu o realizaciji grantova, o kvalifikaciji Distrikta i wegovih Klubova, o Rotari {kolarinama, o Rotari mirovnim centrima, i o timovima stru~nog osposobqavawa. U pauzama smo u prijatnoj atmosferi sa prijateqima razmewivali mi{qewa. Dogovorili smo se da prihvatimo predlog Boène Jelu{i}, Predsednice TRF komiteta RK Budva, da se svim de~jim odeqewima bolnica u Distriktu nabavi po jedan du{ek sa senzorima. Dogovorili smo se da imamo jedan Rotari dan u Beogradu, u kome bi predstavnici svih Klubova na{eg Distrikta u~estvovali. Taj dan treba da promovi{e Rotari ideje. Dogovorili smo se da imamo jedan Rotari dan kada }e svi Klubovi u svojim gradovima uraditi iste akcije. Da doprinesemo boqem predstavqawu Rotarija u javnosti. Dogovorili smo se da se napi{u pravilnici Rotarija, na koje bi smo se pozivali kada donosimo odluke. Konstatovali smo da smo svi u Rotariju dobrovoqno. Da obaveze koje prihvatimo treba i da ispunimo. Fotografije u prilogu nam omogu}avaju uvid u svim doga|ajima ovog, odli~no organizovanog seminara í D. S.

Rot 06-19:Rot 06-19.qxd11/8/20167:52PMPage2

Rot 06-19:Rot 06-19.qxd11/8/20167:53PMPage3

Rot 06-19:Rot 06-19.qxd11/8/20167:53PMPage4

Rot 06-19:Rot 06-19.qxd11/8/20167:54PMPage5

AKTIVNOSTI

Rot 06-19:Rot 06-19.qxd11/8/20167:54PMPage6

LESKOVAC I VRAWE

POSETA GUVERNERA DISTRIKTA 2483 VELIBORA ZOLAKA U utorak 6. septembra 2016. godine na zajedni~kom redovnom sastanku RK Leskovac i RK Vrawe u motelu Predejane, na pola puta izme|u Leskovca i Vrawa posetio nas je na{ Guverner. Sastanku je prisustvovalo po devet ~lanova RK Leskovac i RK Vrawe, koji su otvorili Dragoslava Spasi} predsednica RK Leskovac i Dragan Stamenkovi} predsednik RK Vrawe. Na po~etku sastanka smo minutom }utawa odali po{tu preminulom dugogodi{wem ~lanu RK Leskovac Draganu Stojkovi}u. Predsednici oba Kluba su ukratko predstavili aktivnosti svojih Klubova. Kako i dolikuje u Rotariju, svi ~lanovi su se predstavili. Guverner Distrikta 2483 Velibor Zolak je inspirativnim izlagawem svog plana rada i predloga za daqi rad Klubova animirao prisutne. Posle formalnog dela sastanka vreme je proteklo u prijatnoj atmosferi prijateqskog razgovora. Razmenile su se ideje i energija ~lanova oba Kluba. U neko doba smo ipak morali da se rastanemo sa `eqom da ponovimo vi|ewe í

sprovo|ewa Polio Plus programa. Pokrenuli smo aktivnosti na 100 godina od osnivawa Rotarija, a u ovom trenutku zajednicu Klubova u okviru Me|udràvnog komiteta Srbija-Makedonija koji su ukqu~eni u ovaj projekat ~ini 17 Klubova. Bilo bi nam drago da se ovoj zajednici prikqu~i i Rotari klub Vrawe. Drugi se ti~e podsticawa mladih na inovativnost i taj poduhvat je vr{wak Takmi~ewa za najboqu tehnolo{ku inovaciju Srbije. Po{to je ove godine upravo deset godina od pokretawa projekta konkurisali smo za sredstva podr{ke iz Distriktnog fonda u ~emu smo imali podr{ku na{ih prijateqa iz Vrawa i Prokupqa. Na àlost, zbog dve uzastopne gre{ke Blagajnika Distrikta koje smo sukcesivno opovrgli konkurs je zavr{en bez na{eg u~e{}a tako da }emo planirane aktivnosti sprovesti u obimu koji nam omogu}avaju raspoloìvi resursi. Blagajnik nam se izvinio i mi smo to izviwewe prihvatili. Duboko sam uverena da ~lanovi Rotari kluba Leskovac najve}i Rotarijanski doprinos daju obavqaju}i poslove iz svojih profesija, a o primerima moèmo razgovarati u neformalnom delu sastanka. Vaqa ista}i da smo jedini Klub u Distriktu koji je za svoj rad dobio najve}e priznawe svoje lokalne zajednice – Oktobarsku nagradu grada Leskovca za 2012. godinu. Klub trenutno ima 14 ~lanova i mi smo Planom vo|stva za ovu godinu predvideli da broj ~lanova vratimo na vreme osnivawa i da sa 20 ~lanova budemo me|u Klubovima sa najve}im rastom u Rotari Internacionali. Planiramo za ovu godinu jo{ jednog „Pol Harisa” {to smatramo zna~ajnim s obzirom na te{ku ekonomsku situaciju na jugu Srbije. Godine 2009. smo podràli osnivawe Rotarakt kluba Leskovac od polaznika Rotari inovacionog kampa „Milanovo 2008”. Ta su deca bila toliko dobra da su sada poslom angaòvani od Beograda do Trondhajma, a Rotarakt klub Leskovac je vi{e E-klub nego klasi~an Klub. U~estvujemo u svim Distriktnim aktivnostima, a na{e predstavnike imali smo na ovogodi{woj Rotari regati u julu i na Rotari danu Crne Gore u avgustu. Sve obaveze i prema Distriktu i prema Rotari Internacionali smo izmirili. Podrà}emo akciju 55 dana za 55 maratona. Ima}emo ~arter proslavu. Ima}emo dva celove~erwa programa sa stvaraocima iz na{eg kraja. Dogovaramo sa planiranim predava~ima interesantna predavawa iz razli~itih oblasti í

ZAJEDNI^KI SASTANAK ROTARI KLUBA LESKOVAC I ROTARI KLUBA VRAWE Dragi prijateqi u Rotariju, èlim da vam kaèm da sam presre}na {to sam predsednica na{eg Kluba u ovoj Rotarijanskoj godini kada je na{ ve~era{wi gost Guverner na{eg Distrikta. Guverner kakav se poèleti moè, na{ dragi Velibor Zolak! Rotari klub Leskovac je osnovan 1935. godine, a reosnovan (posle trogodi{wih priprema) 1997. godine, kao sedmi Klub u dràvi. Ono po ~emu se isti~emo me|u ostalim Klubovima u Distriktu su dva dugoro~na projekta: Prvi se ti~e javnog zagovarawa izgradwe vi{enamenskog sistema Morava-Vardar u koji smo preneli iskustva socijalne mobilizacije ste~ena tokom nekoliko godina

Posle odr`anog desetog redovnog sastanka u ovoj Rotarijanskoj godini, prilog pripremila Dragoslava Spasi} Predsednica Rotari kluba Leskovac za 2016 – 2017. godinu

Rot 06-19:Rot 06-19.qxd11/8/20167:55PMPage7

Rot 06-19:Rot 06-19.qxd11/8/20167:55PMPage8

Rot 06-19:Rot 06-19.qxd11/8/20167:56PMPage9

Rot 06-19:Rot 06-19.qxd11/8/20167:56PMPage10

SPECIJALNO ZA KAKO SE SLAVI KRSNO IME SVETOG NIKOLE (19. 12.) U LESKOVA^KOM KRAJU U Leskovcu i okolini sve stare porodice su zadràle tradicionalno okupqawe porodice u ve~e dolaska slave. Ve~era je porodi~no okupqawe uz bogatu trpezu. Doma}ini slave sa decom, bra}om, sestrama, wihovom decom, bra}om i sestrama bra~nih partnera i wihovom decom. Svi na ve~eru zovu najbliè ro|ake. Uve~e uo~i slave se okupe najbliì uz bogatu trpezu, postavqa se i posluùje sve, od predjela do deserta. Se~e se veliki kola~ koji je izme|u poga~e i dnevnog slavskog kola~a. îta se OÊ NA[, upali mala sve}a, popije gutqaj crnog vina i obilno ve~era. Familija se uz smeh i {alu provodi do jutarwih sati. âk i cigani muzi~ari obilaze sve ku}e koje slave: - Dobro ve~e, sre}na slava, {ta da sviramo? Neko ih vrati, neko im plati da ne{to odsviraju tu u dvori{tu, popiju rakiju, sok, pivo i odlaze. U pro{losti se gradska slava slavila slanim i slatkim posluèwem. Pored ulaznih vrata je stajala devojka koja je sluìla ìto. Na dan slave se obilaze sve porodice koje slave, sa kojima smo u porodi~nim, prijateqskim, kolegijalnim, kom{ijskim odnosima. Ako ne moè{ da jede{, zavije{ u salvetu i nosi{ ku}i deci, koja sa nestrpqewem o~ekuju uglavnom kola~e. Roditeqi su i{li na slave bez dece, da ne prave gu`vu. D. S.

tekst pripremila Dragoslava Spasi} Rotari klub Leskovac

BIOGRAFIJE SIROMAHA KOJI SU POSTALI BOGATA[I

STARI LESKOVA^KI BOGATA[I

JUTRO NA HISARU KOD LESKOVCA Sa pustih, dalekih poqa jutarwa magla se diè, i hladni }arlija vetar. U gradu ìvot se budi: tamo ubogi uàr iznosi mangale svoje, a tamo sumorni Tur~in ozbiqno noève nudi, ili zami{qen pu{i; na mu{kom wegovom licu mra~na se zamrzla zbiqa, a bol u krepkoj du{i. ûj! U dolini tamnoj zatutwi nedeqno zvonoâ&#x20AC;Ś Jelen se u gori prenu i ùrno podiè glavu, i po{to okrete pogled na zra~no purpurni istok, on ùrno u skoku naè i ode u maglu plavu. Vojislav Ili} 1890. godine

GAVRA ÛQKOVI] Najkrupniji izvoznik konopqe iz Leskovca, bio je nesumwivo, Gavra ûqkovi}. On je konopqu izvozio skoro 50 godina neprekidno, sve do smrti. Tim se poslom grdno obogatio i kupio ~itave kvartove u Leskovcu i komplekse zemqi{ta u okolini. Zatim je taj kapital uloìo u industriju gume. ANTONIJE TONKA POPOVI] Antonije Tonka Popovi} je najinteresantnija, a mo`da i centralna li~nost u stvarawu leskova~ke industrije. Po~eo je tako|e ni od ~ega. Od rane mladosti bavio se trgovinom i dono{ewem gajtana iz Bugarske. Oko wega su se brzo okupili mnogi mla|i qudi, kao Gor~a Petrovi}, Fabrika gajtana u Strajkovcu Antonija Tonke Popovi}a

Rot 06-19:Rot 06-19.qxd11/8/20167:57PMPage11

Mita Teokarevi}, Mika Stankovi} i drugi, kao sluge, ali su docnije ènidbenim vezama ulazili u porodicu svoga gazde i nastavqali trgova~ki posao sa wim ili po ugledu na wega. Trgova~kim kapitalom on sa ostalima ulazi u prva preduze}a za izradu gajtana. No, on nije do~ekao da se wegov trud kruni{e na malo filmski na~in, kao {to je bio slu~aj sa ostalima. Posle desetniu godina rada na osnivawu industrije izvr{io je samoubistvo, a razlozi za to nikada nisu bili poznati {iroj javnosti, sem toliko da su bili u vezi sa wegovim trgova~kim poslovima í DIMITRIJE MITA TEOKAREVI] Dimitrije Mita Teokarevi} je bio ku}ni sluga jednog leskova~kog ~orbayije za 30 gro{a mese~ne plate. Bio je nepismen i docnije se sam u~io pismenosti. Kada je odrastao gazda ga je uposlio kao pomaga~a u svojim doma}im poslovima i pla}ao mu 600 gro{a za godinu. On je me|utim, gazdi za prvu godinu zaradio 800 gro{a. Tada je po~eo da radi na svoju ruku, da prodaje brusove. Mnogi stari Leskov~ani se}aju ga se i danas kako je i{ao ulicama gore-dole, nose- Dimitrije Mita Teokarevi} }i na stomaku veliku torbu punu brusova, nude}i ih za po nekoliko para komad. Oènio se svastikom Antonija Popovi}a, kod koga je nekada bio sluga. Zatim Mita sasvim raskida sa pro{lo{}u, udruùje se sa wemu ravnim Leskov~aninom, ulaè u taj ortakluk ne{to u{te|enog novca i po~iwu samostalnu trgovinu. Mita je nosio u Bugarsku uàriju, a otuda donosio gajtan. Za samo jednu godinu dana, neposredno pre oslobo|ewa, zaradio je 150 dukata. Kada se izme|u Leskovca i Bugarske pojavila granica i onemogu}ilo razmewivawe uàrije za gajtan, trgovac Teokarevi}, sa ostalim leskova~kim trgovcima, plasira svoju u{te|evinu u podizawe fabrike í (Prva fabrika tekstila u Srbiji podignuta je u Strojkovcu.)

rzije u Vlasotincu, tako da je za porodicu Ili} nastupilo te{ko vreme. Kosta je leti ~uvao tu|u stoku, dok je zimi poha|ao {kolu, a otac i majka su mu nadni~ili po wivama. Kad nije ~uvao stoku, hteo je da u~i neki zanat ali ga otac nije pustio i mali Kosta je sa sestrom pomagao roditeqima na nadnicu da bi se porodica prehranila. Docnije ga je otac pustio na zanat kod Koce Vlaj~i}a mumyije (voskara) u Leskovcu da mu sluì za 120 gro{a za 8 meseci, pa je zatim pre{ao kod drugoga, koji mu je za prvu godinu platio 200, za drugu 320, a za tre}u 480 gro{a. No, razboleo se, od groznice i sa 40 gro{a, koliko je iznosila celokupna wegova u{te|evina, vratio ku}i u Vlasotince. Kada je ozdravio, re{io je da sa tih 40 gro{a po~ne sam da radi. Kupovao je u Vlasotincu loj (80 para oku), nosio ga na ramenu pe{ke 14 kilometara u Leskovac i tamo prodavao po 110 para. Kad se zarada malo uve}ala kupio je jedno kquse. Docnije je i sam po~eo da pravi sve}e. Pored sve}a bavio se i prodajom ovnova, vune, masla, a bio je veoma ve{t u trgovini i zara|eni novac tro{io je na kupovinu imawa koje su Turci napu{tali 1877. godine. Kao odli~an preduzetnik uvidev{i mogu}nost zarade novca na proizvodwi gajtana Kosta na|e sebi ortaka. Zajedno sa Gor~om Petrovi}em i Bugarinom Manilom Ilievim podiè drugu fabriku gajtana u Kozaru. Posle sedam godina ortaci su podelili po 14.000 gro{a godi{we. Kosta je nastavio da radi mumyijski zanat, ali je trgovao i sa stokom. Na nekim ovcama zaradi 150 dukata, a na jednom vinogradu 120 dukata. Kasnije posle oslobo|ewa od Turaka, Kosta Mumyija svoj prili~no veliki kapital ulaè i postaje ortak u prvoj srpskoj fabrici vunenih tkanina í TRAJKO KUKAR Trajko Kukar je od rane mladosti stupio kao sluga kod jednog }ur~ije, rade}i i ku}evne poslove. Uskoro je napustio to mesto, po~eo da kupuje od seqaka drvne izra|evine i preprodaje ih po varo{ima. Radio je i sa drugim artiklima, a naro~ito sa nekim kukama, usled ~ega je i dobio naziv Kukar. Tako je zaradio 300 gro{a. Uvideo je vremenom da bi se u Leskovcu odli~no prodavala ~amova gra|a, koja tu uop-

GLIGORIJE GORÂ PETROVI] U dlaku je isti ìvotni roman Gligorija Gor~e Petrovi}a. On je bio siro~e i sluìo kao sluga. U ranoj mladosti, teè}i za samostalnim radom, napustio je slu`bu i po~eo je da samostalno trguje po Bugarskoj sa uàrijom, gajtanom, {ajakom, lopatama i paprikom. Ta trgovina je bila sitna, ali je vremenom donosila dobre zarade i uzimala sve {ire razmere. Posle oslobo|ewa od trgovca postaje industrijalac í KOSTA ILI] MUMYIJA Kosta Ili} Mumyija ro|en je 1832. godine u Vlasotincu. U svojoj sedmoj godini morao je sa svojom porodicom da pobegne iz Vlasotinca u Crnu Baru pred turskim zulumom. Turci su spalili radwu wegovog oca teKosta Ili} Mumyija

Kukareva palata

{te nije bila poznata. Zato Trajko pe{ke odlazi u Kru{evac, iznajmi dvoja kola, natovari ih ~amovom gra|om i dotera u Leskovac. Pri~a se da je to bila prvoklasna senzacija, koja je okupila celu varo{. Po~eo je da kupuje razne metalne stvari u Ni{u i da ih doteruje u Leskovac. Posle oslobo|ewa wegovo trgova~ko preduze}e je veoma oja~alo, pa je finansirao osnivawe dveju fabrika crepa i jednu fabriku metalurgijskih izra|evina í

TASA VLAJ^I] Za Tasu Vlaj~i}a se pri~a da je nekada bio prost sitni~ar i da je jednoga dana na{ao u poqu pored grada crknutog vola, koga seqaci behu tu bacili. Svi koji su ovuda morali da pro|u, okretali su glavu i zaobilazili. Tasa je me|utim, zastao i zamislio se – od vola se dalo napraviti mnogo sve}a. Tako je i u~inio, a novac od tih sve}a je upotrebio za pravqewe novih. Zanat su zatim nasledili

AKTIVNOSTI

Rot 06-19:Rot 06-19.qxd11/8/20167:57PMPage12

BEOGRAD

NA[I GOSTI NINA, NASA U ~etvrtak, 22. septembra ove godine, kad je kalendarski po~ela jesen, odr`an je redovni sastanak Rotari kluba Beograd. Sa nama su se te ve~eri dru`ili i na{i mladi prijateqi iz Rotarakt kluba Beograd koji su imali jedinstvenu priliku da slu{aju odli~na izlagawa gostiju Kluba. A gosti na{eg Kluba

Palata Kaloderma Tase Vlaj~i}a

wegovi sinovi. Taj zanat se kasnije pretvorio u industriju – jedinstven slu~aj u Leskovcu í Trebalo bi daqe pomenuti i masu de~aka koje varo{ svake godine privla~i iz sela, ~ije detiwstvo predstavqa najstra{niju bedu, ali koja docnije, ako preìve ovaj period borbe za opstanak, uzimaju vidnog u~e{}a u privrednom ìvotu Leskovca. Oni se dobro razaznaju po nadimcima izvedenim iz imena sela oko Leskovca iz kojih su do{li, kojih se nikada ne mogu otresti, kao: Strojkova~ki, Babi~anski, Crkovni~ki, Jarsenov~e, Pertacki, Stopaw~e itd. Taj priliv sa sela znatno je osveàvao grad. Ti nekada{wi seqa~i}i su osobito vidno mesto zauzimali u trgovini i sitnijoj prera|iva~koj delatnosti, ali ih je bilo i me|u vlasnicima fabrika í

Rot 06-19:Rot 06-19.qxd11/8/20167:57PMPage13

bili su dr Frank Kern, hemi~ar, iz Instituta za tehnologiju kerami~kih komponenti i kompozita, Univerziteta u [tutgartu, Nema~ka, Prof. dr Branislav Vlahovi}, fizi~ar, Direktor centra za istra`ivawe kosmi~kih ure|aja i obrazovawe u NASI, pri Centralnom Univerzitetu Severna Karolina, Du-ram, SAD. Prisutna je bila wegova supruga dr Gordana Vlahovi}, onkolog, sa DUKE Univerziteta, Duram, SAD, kao i Prof. dr Vladimir Pavlovi}, fizi~ar, redovni profesor Poqoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu i nau~ni savetnik Instituta tehni~kih nauka SANU, wegova supruga dr Vera Pavlovi}, fizi~ar, docent na Ma{inskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu. Sve wih je na zaista zanimqivom sastanku okupila na{a draga Nina Obradovi}, koja je u SANU bila jedna od organizatora kongresa u ~ijem radu su u~estvovala i ova presti`na imena. Nina je veliki fan Rotari kluba Beograd. Nina je ~est gost na{eg Kluba. Nina je najstarija }erka na{eg ~lana i jednog od osniva~a Kluba Nikole Mandi}a! Ă

Rot 06-19:Rot 06-19.qxd11/8/20167:58PMPage14

Rot 20-31:Rot 20-31.qxd11/8/20168:07PMPage1

AKTIVNOSTI

Naziv: ROTARI INSTITUT Datum: oktobar, 3. - 9. 2016. godine Mesto: Solun, Gr~ka

ZONE 20 B

Ove godine je najve}i i najzna~ajniji skup u Zoni 20B bio u Solunu. Od 6. do 9. oktobra 2016. godine na{ Distrikt 2483 Srbija i Crna Gora je imao po prvi put promotivni {tand. O {tandu su brinule Rotarijanke iz Novog Sada, ADG Qiqana Lainovi}, Vesna Latinovi}, Natalija Marko i Svetlana Kneèvi}. Na {tandu su bili izloèni prospekti, suveniri iz Srbije i Crne Gore i posluèwe kome niko nije odoleo. Guverner Distrikta 2483 Velibor Zolak je na {tand iz Crne Gore doneo najboqu lozu, vrhunsko vino Vranac, pa{trovsku ru{tulu i pr{utu sa Wegu{a. ADG Tawa Nikoli} i Dragoslava Spasi}, predsednica RK Leskovac su na {tand donele vrhunsko vino vinarije „Stari dani” sa etiketama na kojima se nalazi simbol RK Leskovac, leskova~ki ajvar i projekat „Plovni put Dunav-Morava-Vardar-Egejsko more”. Ivana Zdravkovi}, RotarÚ Friendship EØ-change Chair je nastojala da Beograd bude dobro zastupqen. ARRFC Velimir Ki}a Stefanovi} je na {tand doneo najsla|e kola~e iz svoje poslasti~arnice. Nadica Pe{i} iz Vrawa je na {tand donela vrhunska vina vinarije Aleksi} i najboqu rakiju. Danilo Qevani}, Predsednik RK Sremska Mitrovica i Ilija Zubac su na {tand doneli rakiju sa etiketama na kojima se nalazi znak RK Sremska Mitrovica kao i sremske kobasice. Sneàna Stojanovi} iz Beograda je na {tand donela vo}ne ~ajeve sa delovima vo}a iz svoje proizvodwe. Iz Stare Pazove su stigli sveì kola~i. [tand na ulazu u plenarnu salu je bio mesto okupqawa svih Rotarijanaca. Uvek je vladalo lepo raspoloèwe i prijatni razgovori. Doma}ini su nam ~estitali! Bili su iskreno tu`ni, jer, kako da se oni nisu ni~eg sli~nog setili! U Zoni je bilo prisutno 25 Rotarijanaca iz 16 Klubova na{eg Distrikta 2483. Iskoristili smo jedinstvenu priliku da upoznamo Predsednika Rotari Internacionala i Rotarijance iz vi{e od 20 zemaqa Afrike, Azije i Evrope. Ovu Rotarijansku godinu smo zapo~eli velikim projektom koji }e, nadamo se, biti zabeleèn u Ginisovoj kwizi rekorda - 55 maratona za 55 dana! U Distriktu postoje planovi za ovaj projekat... Ovim projektom i na{im aktivnim prisustvom na svim sesijama Zone odu{evili smo sve prisutne. O tome govore priloène fotografije í D.S.

Rot 20-31:Rot 20-31.qxd11/8/20168:07PMPage2

Rot 20-31:Rot 20-31.qxd11/8/20168:08PMPage3

Rot 20-31:Rot 20-31.qxd11/8/20168:09PMPage4

Rot 20-31:Rot 20-31.qxd11/8/20168:09PMPage5

Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚdistrict2483.com

Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org

Rot 20-31:Rot 20-31.qxd11/9/20165:40PMPage6

55 MARATONA ZA GINISA

GORAN NIKOLI] HUMANOST BEZ GRANICA

Bratislav Urakovi} i Goran Nikoli} otari Distrikt 2483 Srbija i Crna Gora je generalni poR kroviteq Maratona 55/55 i svih 55 dana ~lanovi Rotari klubova u na{em Distriktu pratili su Goranovu maratonsku trku. Goran Nikoli} je tr~ao u gradovima Srbije, Bosne i Hercegovine i Srbije, a Rotari klubovi su obezbe|ivali:policijsku pratwu koja je uspe{no obezbe|ivala trku;organizovalii do~ek u gradu uz prisustvo udru`ewa osoba sa invaliditetom i sportskih klubova; organizovali konferenciju za novinare po zavr{etku dnevnog maratona;pokrili tro{kove goriva i obezbedili hranu i sme{taj za Gorana i tim; organizovali donatorsko ve~e i dru`ewe sa Goranom i wegovim timom í

ovek koji snagom svojih mi{i}a, kapacitetom sop^ stvenih plu}a i ja~inom vlastite voqe, promovi{u}i na najzahtevniji ekstremni na~in sportske, kreativne i intelektualne potencijale osoba o{te}enog vida ho}e da pozove institucije, kompanije, fondacije i finansijske organizacije da ga u vidu sponzorstva ili donatorstva u tome podr`e. Ostvarena sredstva }e transparentno ulo`iti u opremawe regionalnog centra za sport i rehabilitaciju osoba sa invaliditetom „ISKRA” i u izgradwu i opremawe jednog ili dva mini kampa za slepu i slabovidu decu i omladinu.

Svi mi koji smo bili u prilici da ugostimo Gorana i one koji mu pomaù, sada bi vaqalo da i sami krenemo u „nadmetawe”. Srbija zasluùje Centar za podr{ku paraolimpijcima i ostalima iz ~ijih redova }e se regrutovati. ISKRA jednog dana moè biti za mlade sa invaliditetom Srbije isto {to i PETNICA za one sklone nauci ili MILANOVO za mlade sklone inovativnosti. (Ivica Savi}, Rotari klub Leskovac)

Gorane uspeo si! Ostvaren ciq! Oboren Ginisov rekord! U tri dr`ave podigao si svest qudi, da postoje slabovidi, da postoje invalidi i da postoje paraolimpijci.Ti si Gorane veliki borac i najhumaniji ~ovek koga poznajemo, a to si i sam dokazao ovim nadqudskim naporom u proteklih 55 dana. (Danilo Qevnai}, RK Sremska Mitrovica)

SUPERMEN. Kakav ~ovek. Dru`ewe sa wim puni `ivotne baterije. MOTIVACIJA je ~udo. Svim srcem uz Gorana Nikoli}a. Sledimo wegov put! (Bratislav Bata Urakovi}, Rotari klub Kragujevac)

AKTUELNOSTI

Rot 20-31:Rot 20-31.qxd11/8/20168:15PMPage7

VRAWE

POSLE VRAWA JO[ 1.000 KILOMETARA DO GINISA

Kraqevo - Goran sa Zoricom i Tatjanom Premovi}

Nikoli} tr~i od 3. septembra na me|unarodnoj trasi Srbija, Republika Srpska, Federacija BiH i Crna Gora uprkos neizle~ivoj o~noj mani zbog koje vidi samo pet odsto na jedno oko i poku{ava da obori svetski rekord Japanca, potpuno zdravog sportiste, tr~awem 55 uzastopnih dana. Paraolimpijac Goran Nikoli} stigao je i u Vrawe. Vrawe je Nikoli}eva 31. etapa posle istr~anih 42 kilometra. Do sada je ukupno istr~ao 1.340 kilometara, a do kraja poduhvata ostalo mu je jo{ 1.000 kilometara.

â&#x20AC;&#x17E;Moj ciq nije li~ni, ve} dru{tveni. Izgradwom Centra za sport i rehabilitaciju osoba sa invaliditetom u Kragujevcu stvaraju se uslovi za poboq{awe kvaliteta trena`nog procesa i rehabilitacije ovih osoba. Na{i paraolimpijci su na protekloj Paraolimpijadi osvojili pregr{t medaqa, ali me|u wima nije bilo na{ih

predstavnika u kolektivnim sportovima, koji su do devedesetih godina bili vrlo trofejni. Zbog toga je moj ciq da po{aqem poruku svima da pomognu opremawe ve} izgra|enog Centra rekvizitima za kolektivne paraolimpijske sportoveâ&#x20AC;?, otkriva Nikoli}.

Rot 20-31:Rot 20-31.qxd11/8/20168:15PMPage8

AKTUELNOSTI

Na ovom izuzetno zahtevnom i te{kom poduhvatu, Nikoli} nema ve}ih pote{ko}a. „Ako nosite ovakvu emociju, ako imate ovu viziju, verovali ili ne, sve je lak{e. Nijednog momenta se nisam zapitao {ta mi sve ovo treba, kao {to se ~esto maratonci u krizi zapitaju. Imao sam mawe povrede, ali sam sve lako prevazi{ao uz svoj tim”, isti~e. Doma}in Goranu i wegovoj ekipi u Vrawu je bio ROTARI KLUB VRAWE. „Za nas u Klubu, Goran je ve} pobednik, jer je do danas istr~ao 31 maraton u duìni od 42 kilometra. Pored vrawskih Rotarijanaca, u organizaciji ovog maratona nesebi~nu pomo} pruìlo nam je nekoliko vrawskih preduzetnika kao i pojedina udruèwa, a veliku podr{ku dala je Policijska uprava Vrawe koji su pruìli logisti~ku podr{ku Nikoli}u i maratoncima Sla|anu Radenkovi}u i Milo{u Tasi}u, koji su pratili Gorana du` cele staze”, kazao je predsednik Rotari kluba Vrawe Dragan Stamenkovi}. Planirano je da Nikoli} svoj podvig zavr{i 27. oktobra i da tom prilikom obori svetski rekord Japanca í Milan Zdravkovi}

LESKOVAC

55 MARATONA ZA 55 DANA ZA GINISOV REKORD Goran Nikoli} iz Kragujevca, maratonac i generalni sekretar Paraolimpijske akademije, poku{a}e da u wegovoj omiqenoj, ali i najte`oj sportskoj disciplini, mara-

tonu, obori Ginisov rekord i da za 55 dana istr~i oko 2500 kilometara za 55 uzastopnih dana. Sada{wi Ginisov rekord je 52 maratona za 52 uzastopna dana i u vlasni{tvu je japanskog atleti~ara. Ovo je prvi put da ~ovek sa invaliditetom postavqa rekord u odnosu na ~oveka, sada{weg vlasnika rekorda koji je potpuno zdrav. Aktuelni svetski Ginisov rekord postavio je japanski atleti~ar pre 6 godina. Goran na levo oko uop{te ne vidi, dok na desno oko vidi samo 5 odsto. Invaliditet mu je uvek predstavqao motivaciju, a ne hendikep. Od 3. septembra pa do 27. oktobra Goran je svakoga dana po 6 sati tr~ao 42 kilometra i 195 metara. Nije razmi{qao o neuspehu, a glavna èqa mu je da motivi{e mlade qude, posebno osobe sa invaliditetom da se bave sportom. Iskusni maratonac, koji je bio i ~lan nacionalnog biciklisti~kog tima Srbije i u~esnik dva svetska prvenstva i mnogih regionalnih takmi~ewa je brusio svoju formu na stazi u [umaricama. Tr~i punih 25 godina. Imao je sli~ne poduhvate i ranije, tr~ao je od Kragujevca do Mostara 10 maratona za 10 dana na minus 25 stepeni. Goran Nikoli} je ka svom ciqu kenuo 3. septembra, u 6 sati iz Kragujevca. Planirao je da u „Maratonu za Ginisa” pretr~i 55 gradova u tri dràve - Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Posledwu etapu u obarawu Ginisovog rekorda tr~a}e 27. oktobra u Budvi. Pored sportskog izazova akcija je imala i humanitarni karakter. Goran èli na ovaj na~in da animira qude dobre voqe i prikupi sredstva koja }e uloìti za nabavku

Rot 20-31:Rot 20-31.qxd11/8/20168:15PMPage9

sportske opreme i rekvizita, i staviti ih na raspolagawe korisnicima regionalnog Centra za sport i rehabilitaciju osoba sa invaliditetom „Iskra” u Kragujevcu. Na inicijativu Rotari kluba Kragujevac, Distrikt 2483 je organizovao svih 55 maratona za uzastopnih 55 dana. Goranu su bili stvoreni svi uslovi da do|e do svojih ciqeva, da postavi novi Ginisov svetski rekord i da prikupi novac koji }e ulo`iti u humanitarne svrhe.

ovaj grad, skrenulo se desno prema Vlasotincu. Na pola rute ekipi u tr~awu pridru`uju se jo{ dve devojke, Tijana Savi}evi} i Marija Popovi}. Teren ravan, vreme delimi~no obla~no, temperatura vazduha oko 20oC, sve je idealno da maratonci grabe ka ciqu. Prema Vlasotincu prolazi se pored nepreglednih poqa paprike u plastenicima, koji kao fabri~ke hale {tite ovo blago me{tana, jer vidi se da je mnogo ulo`eno, i to treba sa~uvati da bi

Rotari Distrikt 2483 kao generalni pokroviteq maratona je: - organizovao policijsku pratwu koja je obezbe|ivala trke; - organizovao do~ek u gradu uz prisustvo udru`ewa osoba sa invaliditetom i sportskih klubova; - organizovao konferenciju za novinare po zavr{etku dnevnog maratona; - pokrio tro{kove goriva i obezbedio hranu i sme{taj za Gorana i wegov tim; - po mogu}stvu, organizovao je donatorsko ve~e i dru`ewe sa Goranom i wegovim timom.

se i vratilo kroz beri}et. Plodna ravnica pored Ju`ne Morave, dala je dobar rod, radnici beru sve vrste paprika; {iqu, baburu, mesnatu, vezenku ili ven~aru ili „kozji rog”, pa i onu iz pesme „`utu finu ali qutu”… Koliko je velika ova ravnica, ona je pod zasadom paprike. Ima tu i drugog povr}a, kupusa, paradajza, {argarepe… ali pod zasadom naj~uvenijeg leskova~kog povrtarskog proizvoda je preko 90%. Kroz more plastenika prolazi se pored Stojkovaca, mesta koje je postalo popularno po Tikomiru Tiki [picu, liku iz serije „Bela la|a”. I tako se do|e i do Vlasotinaca, mesta koje, koliko je moglo da se vidi, tipi~no za ju`nu Srbiju. Du}ani, zanatske radwe, pored glavne ulice piqarnice, sa prepoznatqivom robom ovog podnebqa. Maratonci napravi{e krug oko skvera, narod na ulici ih srda~no pozdravqa, i kreto{e istim putem nazad ka Leskovcu. Ciq je postavqen na gradskom trgu pored fontane, tu je i statua legendarnog Tome Zdravkovi}a, ka kapiji idu zagrqeni junaci ove etape, koji kao da su ovu rutu posvetili stradalima u onom vozu, a onima koji su to uradili sa porukom „mi smo ipak pobedili”. I jesu. Sawa Stankovi} je istr~ala svoj prvi maraton i donela isti u ovaj grad, koji do sada nije imao ni jednog maratonca, Tijana i Marija su istr~ale svoje polumaratone, Konan je „overio” jo{ jedan, a Goran Nikoli} je od 55, zacrtanih za ovu misiju zavr{io 32. Pobednici danas odmarajte, a neki }e se pripremati i za sutra{wu etapu do Aleksinca í

32 maraton u 32 danu se zavr{io u Leskovcu. Maraton su tr~ali: 1) Marija Papovi} ro|ena 2000. ; 2) Tijana Savi}evi} ro|ena 1994. ; 3) Sawa Stankovi} ro|ena 1993. (prva devojka iz Leskovca koja je istr~ala ceo maraton); 4) Bojan \or|evi}, rekreativac i 5) Qubomir Rakovi}, trener devoj~ica koji ih je pratio (AK Dubo~ica-Leskovac). Dragoslava Spasi} Predsednica Rotari kluba Leskovac

32. DAN - LESKOVAC Bez obzira priznali mi to ili ne, neka ruka sudbine nas vodi a da toga nismo ni svesni. U NATO bombardovawu, 12. aprila 1999. godine putni~ki voz broj 393 ga|an je iz aviona dok je prelazio preko mosta na Ju`noj Moravi u Grdeli~koj klisuri. Stradalo je najmawe 15 civila. Oni koji su u~inili ovaj zlo~in ka`u da je to bila koleteralna {teta. Slu~ajno ili ne, start 32. etape maratona za Ginisa krenuo je sa tog mesta, sa mosta Slobode. Sa starta su po{li Sawa Stankovi}, devojka kojoj je ovo prvi maraton, Boban \or|evi}-Konan, bodÚ-bilder, i Goran Nikoli}. Start je ozna~io trener atletskog kluba Qubomir Rakovi}. Sa policijskom pratwom krenuli su prema Leskovcu. Da bi se dobila kilometra`a, na nekih 6 km od ulaska u

AKTUELNOSTI

Rot 20-31:Rot 20-31.qxd11/8/20168:16PMPage10

BUDVA

55. DAN! KRAJ!

GORANE, USPEO SI! Zagrqaj koji je vredniji od milion re~i... Ostvaren ciq! Oboren Ginisov rekord! U tri dr`ave podigao si svest qudi, da postoje slabovidi, da postoje invalidi i da postoje paraolimpijci. Ti si Gorane veliki borac i najhumaniji ~ovek koga poznajemo, a to si i sam dokazao ovim nadqudskim naporom u proteklih 55 dana í

29. avgust – 4. septembar 2016. godine

SVETSKI FESTIVAL RO[TIQA GRILL ÝORLD FESTIVAL zapis asno avgustovsko popodne. Polazim na odmor u K Gr~ku. Ove godine to je Pefkohori. Kraj avgusta, mawe vru}ine, cene niè. Uve~e stièm u Leskovac. Idem na ~uvenu leskova~ku Ro{tiqijadu, koja je upravo po~ela. Tradicija leskova~kog ro{tiqa, kaù, duga je vi{e od dva veka. U Leskovcu su jo{ u 18. veku putnici namernici

Rot 20-31:Rot 20-31.qxd11/8/20168:16PMPage11

Rot 20-31:Rot 20-31.qxd11/8/20168:17PMPage12

ve~era{wi. Propustio sam vatromet kojim je najavqeno sve~ano otvarawe ro{tiqijade. Do~ekuje nas gazda i odmah preporu~uje. Za aperitiv: jednu doma}u rakiju – komovicu, da zale~i du{u, viqamovku, da du{a zamiri{e, kajsijeva~u, da du{i blagne. Da se rakija ne bi uvatila za svest, odmah prelazimo na prope}, banicu koju od zaborava ~uvaju neprevazi|ene leskova~ke doma}ice. Tu su wihovih ruku i ajvar, qutenica, paprika u uqu, za~iwena, a da rezni. Da zove na pi}e, a da brani opijawe. E, sad ide obrok: pet koji ska~u po tawiru kad su gotovi, a da ne bi skakali, treba ih „integrisati” u pqeskavicu. Dok se pqeskavica smawuje, stiè par~e bele i par~e dimqene ve{alice – prosto da se uporede. Taman je vreme za vino. Nude nam hisarsko, vlasotina~ko, pustore~ko... No, ipak, komiwak. Nema boqe. S wim se najboqe pokropi ve~era. S wim stiè yigerica u skrami. No, od we smo ipak odustali jer ja ne volim yigericu. O’ma do|u puwene pqeskavice, gurmanske ve{alice... I jedna ìca ra`wi}a koji kad se razniù i rasporede po tawiru, ~ekaju u{tipke. Eto, ovaj vozi} je pristigao na na{ sto. A za dezert (ono – idemo na kola~e „Kod dezertera”) preporu~uju re~eq – slatki{ od slatkog vina, gro`|a, pe~enke (bundeve) i drugog vo}a. Lele, gazda se izviwava, pa, nije ponudio leskova~ku mu}kalicu i pre nego li ona pristigne, hitro donosi pqeskavicu od pet u lepiwi sa gruvanom paprikom, {to ima najlep{i miris na svetu. I {ire...

jeli ~uvene }evap~i}e. Wih je ponajboqe spremao majstor Dimitrije Mita Gligorijevi}, deda kraqa leskova~kog ro{tiqa Miodraga Gligorijevi}a Bureta. Specijaliteti i majstorije od mesa Dragija Bureta izazivale su divqewe u svetu. Specijalitete kulinarskog {ampiona iz Jugoslavije, iz Srbije, iz Leskovca, posetioci na sajmovima i kulinarskim izlo`bama u Minhenu, Be~u, Frankfurtu, Montrealu, Briselu, probali su i jeli ~ekaju}i u dugim redovima. Gu`va je takva i tolika da se ne da opisati u ovom kratkom tekstu. I muzika. Pesma. Glasovi. Dovikivawe. @urim ka centru. Od semafora kod Tehnolo{kog fakulteta, do mosta na reci Veternici nema saobra}aja, zatvorena ulica dok traje Ro{tiqijada. Gusto pore|ani {tandovi majstora ro{tiqa iz Leskovca, ^a~ka... Glavnom ulicom, Bulevarom oslobo|ewa, samo u mimohodu mogu da pro|em. Do~ekuje me Dragoslava, aktuelna Predsednica Rotari kluba Leskovac. ^ekaju nas dva slobodna mesta u lokalu nedaleko od bine u centru grada, postavqene za gostovawe muzi~ara, mawe i vi{e poznatih. Poseban gu{t gra|ana Leskovca su ve~erwi koncerti. Upravo po~iwe

Ko je pomenuo Pefkohori? I za{to? í Hayi Du{an Glu{ac Rotari klub Le... ups...Beograd

AKTIVNOSTI

Rot 32-43:Rot 32-43.qxd11/9/20165:42PMPage1

BEOGRAD

„FOCACCIA” PONOVO U ~etvrtak 6. oktobra ove godine odr`an je redovni sastanak Rotari kluba Beograd. Posle skoro dve godine imali smo zadovoqstvo da ovaj sastanak bude odr`an, po mnogima, u najlep{oj sali hotela „HÙATT” – sali „FOCACCIA”. Sastanku je prisustvovao i dragi gost iz SAD Dejvid Luis (David LeÞis) koji je pored zastavice svog Rotari kluba Atlanta, prisutnima podelio prospekte na kojima se ve}, do u detaqe reklamira ROTARÙ INTERNATIONAL CONVENTION u ATLANTI, SAD, od

10. do 14. juna, idu}e, 2017. godine, odnosno, centralna proslava obele`avawa 100. godina Rotari Fondacije. O tom izuzetnom doga|aju za veliku Rotari porodicu u svetu, ve} sada sve mo`emo da pogledamo i pro~itamo na zvani~nom sajtu ÞÞÞ. rotarÚconvention2017.org/Þelcome í

AKTIVNOSTI

Rot 32-43:Rot 32-43.qxd11/9/20165:43PMPage2

BEOGRAD

K’O NEKAD U... KANCELARIJI Zbog odràvawa konferencije u hotelu „HÚatt” i nemogu}nosti da dobijemo odvojenu prostoriju, Upravni odbor Kluba i redovan sastanak, u ~etvrtak 13. oktobra 2016. godine su odràni u sedi{tu Kluba u Kursulinoj 14, u advokatskoj kancelariji na{eg Dragana Brajera. Predsednik Kluba Nenad Sakovi} zakazao je UO u 19,30h, a redovan sastanak u standardno vreme u 20,30h. Glavna tema UO i zatim sastanka bila je planirawe aktivnosti za obeleàvawe jubileja 25. godina Rotari kluba Beograd i osnivawa Rotarija u na{oj zemqi i 100 godina Rotari Fondacije, u maju naredne godine. Prisutni: doma}in PDG Dragan Brajer, PDG Nikola Obradovi}, Nenad Sakovi}, Jovan Ili}, Pavle Bani}, êdomir Petriwac, Du{an Joksimovi}, Nikola Mandi}, Hayi Du{an Glu{ac, kao i mladi prijateqi iz Rotarakt kluba Beograd Qiqana Ra|enovi} i Vuka{in Markovi} í

AKTIVNOSTI

Rot 32-43:Rot 32-43.qxd11/9/20165:43PMPage3

BEOGRAD DUNAV

PRVIH 10 GODINA SLU@EWA I DRU@EWA Sreda 12. oktobar 2016. godine, hotel „Majestic”

AKTIVNOSTI

Rot 32-43:Rot 32-43.qxd11/9/20165:44PMPage4

BEOGRAD

NAGRADA JAHORINAFESTA ZA DOKUMENTARNI TV FILM

,,VLADIMIR! 1000 GODINA” U PRODUKCIJI „ÙU BI NET” U ~etvrtak, 20. oktobra 2016. godine gosti ~lanova Rotari kluba Beograd u hotelu „HÚatt” na redovnom sastanku bili su: Na{ Trivko Ti}a Savi}, dobitnik „Zlatnog javora” na me|unarodnom filmskom festivalu dokumentarnog, turisti~kog i ekolo{kog filma „Jahorina film festival” 2016. godine odr`anog od 14. do 18. septembra na Palama u Sarajevu, BiH, za dokumentarni film „Vladimir!

1000 godina”. U velikoj konkurenciji doma}ih i stranih ostvarewa, s ponosom isti~emo da je dokumentarni zapis „Vladimir! Hiqadu godina” u produkciji ku}e „ÙU BI NET” poneo laskavo priznawe „Zlatni javor” za najboqi dokumentarni TV film. Urednik Boris Gaji} i Trivko Ti}a Savi}, vlasnik produkcijske ku}e „ÙU BI NET” napravili su dokumentarni TV film o istorijskoj li~nosti, kraqu Vladimiru, koji je stradao na prevaru pre ta~no jednog milenijuma i koji je zbog svoje blagosti ostao u se}awu naroda Srbije, Crne Gore, Albanije, me|u vernicima pravoslavne, rimokatoli~ke ali i islamske veroispovesti. Zbog neposredne asocijacije na Svetog Jovana Krstiteqa, kraq Vladimir je vremenom poneo ime Jovan Vladimir. Ovo je pri~a o jednoj li~nosti, istinitoj, koja i danas, hiqadu godina kasnije, spaja razli~ite, sli~ne, iste narode i vernike. Prisutnima je prikazan ovaj izvanredni film, a vi pogledajte TV film u celini na linku: https://ÞÞÞ.Úoutube.com/Þatch?v=Kd8HPAvP3Ú4

Rot 32-43:Rot 32-43.qxd11/9/20165:44PMPage5

PRVI SRPSKI KRAQ SVETI JOVAN VLADIMIR Jovan Vladimir (Dukqa, oko. 990. – Prespa, 22. maj 1016.) bio je vladar Dukqe i Srbije, najistaknutije srpske kne`evine tog doba. Wegova vladavina odvijala se tokom dugotrajnog rata izme|u Vizantije i Samuilovog carstva. Bio je u bliskim odnosima sa Vizantijom, {to mu nije pomoglo da sa~uva svoju zemqu od cara Samuila. Ovaj je osvojio Dukqu 1009. ili 1010. godine, a kneza Vladimira utamni~io u Prespi, prestonici svog carstva u zapadnoj Makedoniji. Prema Qetopisu Popa Dukqanina, Samuilova k}erka Teodora Kosara je, zavolev{i zarobqenog kneza, molila oca da je uda za wega. Car je dao

dimir je ubijen 22. maja 1016. godine. Odrubqena mu je glava ispred jedne crkve u Prespi, gde je i sahrawen. Nedugo potom priznat je za sveca i mu~enika, sa praznikom 22. maja; on je prvi srpski svetac. Kosara je prenela wegove mo{ti u manastir Bogorodice Krajinske, crkvu blizu wegovog dvora na jugoistoku Dukqe. Od 1381. godine mo{ti su ~uvane u manastiru Svetog Jovana Vladimira kod Elbasana, a od 1995. godine u pravoslavnoj sabornoj crkvi u Tirani. Za sve~ev praznik mo{ti se donose u manastir kod Elbasana, gde se na taj dan okupi veliki broj vernika. Relikvija vezana za sveca je krst za koji se veruje da ga je dr-

Kosaru za `enu Vladimiru, a zatim svog novope~enog zeta vratio na dukqanski presto da vlada kao wegov vazal. Vladimir je bio poznat kao pobo`an, pravedan i miroqubiv vladar. Nije se ukqu~ivao u veliki rat, koji je kulminirao 1014. godine vizantijskom pobedom nad Samuilom. Car je nedugo posle toga umro, a po nare|ewu wegovog sinovca Jovana Vladislava, koji je preuzeo vlast nad carstvom 1015. godine, Vla-

`ao u rukama kada su ga pogubili. Taj krst se tradicionalno ~uva u porodici Androvi} iz Veqih Mikuli}a kod Bara. Svake godine na Troji~in dan iznosi se pred litijom na vrh planine Rumije. Sveti Jovan Vladimir se smatra nebeskim za{titnikom grada Bara. Na ikonama se svetac obi~no predstavqa kao kraq u vladarskom ruhu sa krunom na glavi, sa krstom u desnoj, a svojom odrubqenom glavom u levoj ruci í

Pre ovog sastanka, odr`an je sastanak Guvernera Distrikta 2483 Srbija i Crna Gora Velibora Zolaka sa ~lanovima Rotari kluba Beograd i ve}ine beogradskih Klubova. Na sastanku Rotari kluba Beograd su bili prisutni i prijateqi: Dr sci med Vesna Mioqevi}, na~elnica slu`be za bolni~ku epidemiologiju KCS; Albert Kolgeci ~lan Rotari kluba Pri{tina, koji radi u EC u Beogradu; Gianmaria Giannone, Director CSG doo – Consalting Business Development; Dragan Mil~i}, vlasnik bistroa „Familija” u beogradskoj Skadarliji koji je prvi put prisutan u svojstvu kandidata za ~lana Kluba í

Rot 32-43:Rot 32-43.qxd11/9/20165:44PMPage6

Rot 32-43:Rot 32-43.qxd11/9/20165:45PMPage7

MUZI^KA RADIONICA TATJANE OLUJI]

ZA LEP[I I PLEMENITIJI SVET 28 HUMANITARNIH KONCERATA ^LANICE ROTARI KLUBA BEOGRAD Odjekuju zvuci klavira u beogradskoj Cetiwskoj ulici. To |aci u sali osnovne {kole za za{titu vida „Dragan Kova~evi}” sviraju i ve`baju sa drugaricama i drugovima, ~lanovima hora {kole.

U Ruskom domu u saradwi sa Bibliotekom grada Beograda i Guda~kim kamernim orkestrom Srpskog lekarskog dru{tva „Medikus” odr`an je humanitarni koncert povodom nabavke pomenutog klavira i promocije prvog specijalnog bukvara za slabovidu decu na Balkanu. Muzi~ka radionica violinistkiwe Tatjane Oluji} okupila je sve ove drage umetnike i u jo{ jednoj humanoj akciji u~inila i potvrdila izreku da „li~ni primer nije glavna stvar, nego jedina”! Mnogi u na{em prestonom gradu, u gradovima Srbije prepoznaju rad i humanost Tawe Oluji}, ~lanice Rotari kluba Beograd. Tawa je violinistkiwa, docent na Fakultetu muzi~ke umetnosti u Beogradu, bila je student generacije, po~asni je solista Internacionalne federacije muzi~ke omladine, profesor violine na Kraqevskoj mu-

zi~koj akademiji u Briselu, ona i wena violina nastupali su u Evropi, Americi, Centralnoj i Latinskoj Americi, Africi, zvuci wene violine zabele`eni su na gramofonskim plo~ama, kasetama, diskovima. Tawa je slikar, dar za slikarstvo je nasledila od oca, akademskog slikara, voli da gleda dela Rembranta, u~esnik je izlo`bi, odmara se uz pesme @aka Prevera, dela Ive Andri}a, Fjodora Dostojevskog (kad svoje poreklo vodi iz maj~ice Rusije), manekenka (visoka i vitka), Tawa je bila i Bo`i} – Bata i Deda Mraz i Dobra Vila, vodila je brojne aukcije i novcem dobijenim od

prodatih umetni~kih dela kupovala slatki{e, lekove, obu}u, ode}u, vo}e, invalidska kolica... klavir s po~etka ovog teksta. Ako budete u prilici da slu{ate Sonatu za violinu i klavir ma|arskog kompozitora Bele Bartoka iz 1903. godine, znajte da violinistkiwa Tatjana Tawa Oluji} ovo delo svira najboqe – na svetu! - On je moj omiqeni kompozitor. Osetila sam ja~inu wegove muzi~ke poruke! – ka`e Tawa í

AKTIVNOSTI

Rot 32-43:Rot 32-43.qxd11/9/20165:45PMPage8

VRAWE

SEDAM GODINA SLU@EWA I DRU@EWA U subotu, 22. oktobra 2016. godine u restoranu hotela Simpo „Pr`ar” je proslavqena sedma godi{wica ~arterovawa Rotari kluba Vrawe i tre}a godi{wica ~arterovawa Rotarakt kluba Vrawe. Qubazni doma}ini: predsednik kluba Dragan Stamenkovi}, sekretar kluba Toma Dimitrijevi} i predsednik Rotarakt kluba Marko Dimi} su se starali da sve protekne kako su osmislili. Svi ~lanovi Rotari kluba su ispo{tovali sve goste. Proslava je bila vesela uz zvuke lepe muzike vrawanskog melosa. Gosti su bili iz RK Blagojevgrad iz Bugarske, RK Kumanovo iz BJR Makedonije, RK Leskovac, RK Medijana Ni{, RK Prokupqe, RK Kru{evac... í D. S.

Rot 32-43:Rot 32-43.qxd11/9/20165:46PMPage9

AKTIVNOSTI

ROTARAKT KLUB BEOGRAD TOMBOLA ZA BAKE I DEKE Me|unarodni dan starih lica obeleàva se svakog 1. oktobra. Ovaj praznik, koji je Generalna skup{tina Ujediwenih nacija izglasala 1990. godine obeleàva se podizawem svesti o problemima s kojima se suo~avaju stari. Rotarakt klub Beograd svake godine obeleàva ovaj dan sa „onima koji su gradili ovaj svet”. U tradiciju Kluba je u{la poseta gerontolo{kim domovima i igrawe Tombole sa bakama i dekama.

KORPA SOLIDARNOSTI Uslovi u Domu za stare Karaburma su prili~no lo{i i sigurni smo da }e biti jo{ gori kada jo{ zahladi i do|e zima. Nema dovoqnih sredstava za higijenu, posteqinu, ode}u i obu}u. Ve}ina qudi nema nov~anih sredstava ni za pla}awe ovog doma, a ve}ina wih koji tu borave je iz prihvatili{ta za stare. Ovo je ujedno i poziv ~lanova Rotarakt kluba Beograd i Rotari kluba Beograd za sprovo|ewe pomo}i ovom domu. Na{ predlog je da to bude u vidu Korpe solidarnosti, pri ~emu }e se kupiti osnovna sredstva za higijenu, ~ajevi, vo}e i odvesti do doma. Tako|e, mislimo da bi bilo lepo da udru`imo Klubove i da ovu Korpu solidarnosti, sprovedemo zajedno, Rotarakt klub Beograd, Rotari klub Beograd i ostali Rotarakt i Rotari Klubovi prestonog grada. Smatraju}i da se treba osvrnuti i vrednovati doprinose dru{tvu koje su bake i deke ostavili, Klub sa ponosom neguje ovu tradicionalnu akciju i uvek je rado sprovodi. Pravila igre su prili~no jednostavna – uzmi jedan listi}, prati koji su brojevi izvu~eni, precrtaj ih i pobednik je onaj koji prvi precrta sve brojeve sa listi}a. „Za svaku igru, pripremimo po desetak nagrada, tako da je {to vi{e qudi dobije. Igramo sve dok imamo nagrada”ka`e Vuka{in Markovi}, iz Rotarakt kluba Beograd, ovogodi{wi koordinator akcije. Naj~e{}e nagrade koje

Rot 32-43:Rot 32-43.qxd11/9/20165:46PMPage10

AKTIVNOSTI

im darujemo su kafa, {e}er, bombowere, a ove godine smo dobili i donaciju meda od firme Maja med d.o.o. „Od prvog izvu~enog broja, napetost je rasla, qudi su sa i{~ekivawem ~ekali slede}i broj sve do samog kraja igre. Bilo je divno iskustvo dru`iti se sa bakama i dekama. Wihove reakcije i osmeh su nam znak da smo im ulep{ali dan.”- dodao je Vuka{in. „Negovateqica Marina iz Doma za stare Karaburma sa kojom sara|ujemo godinama, trudi se da osmisli razne radionice da bi ovi qudi imali razloga za smeh, budu}i da u ve}ini slu~ajeva imaju samo jedni druge, a ni osnovni uslovi za `ivot nisu ba{ najboqi. Drago nam je {to smo uspeli bar na jedan dan da skrenemo misli ovim divnim qudima koji se trude da na|u na~ine da skrate sebi vreme i utoro{e ga na {to kreativniji i boqi na~in, uz igru i pesmu!” í

bila je u SAD u periodu izme|u 1945 i 1949. godine. Tada{wi predsednik SAD Teodor Ruzvelt oboleo je od ove opake bolesti i bio vezan za invalidska kolica. Velika epidemija pogodila je Norve{ku 1951. godine, kada je obolelo 2100 qudi, a u SFRJ je epidemija bila 1956. godine. Prvu vakcinu je 1952. godine razvio Yonas Salk (Jonas Salk), a otkri}e je javno objavqeno 1955. godine. Nau~nik Albert Sabin je tvorac oralne polio vakcine koju je razvio 1961. godine, a u javnoj upotrebi je od 1962. godine. Skora{wi izve{taji iz Nigerije, pokazuju da se u toj zemqi ponovo pojavilo vi{e slu~ajeva, koji prete da se pro{ire. Zato se POLIO ponovo vratio u prioritete rada Rotarija ~emu }e se u ovoj Rotarijanskoj godini pridru`iti i na{ Klub, zna~ajnijim donirawem sredstava u POLO+ fond í

BEOGRAD

OKTOBARSKO TIHO VEÊ Svetski POLIO dan se obeleàva 24. oktobra Redovan sastanak ~lanova Rotari kluba Beograd u ~etvrtak 27. oktobra bio je posve}en ovom datumu. Gost predava~ je bila prijateqica na{eg Kluba Dr sci med dr Vesna Mioqevi}, direktorka slu`be za bolni~ku epidemiologiju KC Srbija, koja je odràla predavawe o poliomelitisu. ^lanovi Rotari kluba Beograd Dragan Brajer i Qubomir Hayi \or|evi} koji su 90-ih godina pro{log veka u~estvovali u velikoj akciji iskorewivawa poliomelitisa na Kosovu i Metohiji, pridruìli su se i evocirali se}awa na tu akciju, daju}i nam podstrek da i daqe istrajemo u woj, jer dok god postoji i jedan slu~aj u svetu, polio je velika opasnost. Dragan Brajer je u svojoj bogatoj rotarijanskoj dokumentaciji prona{ao film snimqen na VHS kaseti o po~etku i toku te akcije 1996. godine i uz pomo} na{eg Ti}e Savi}a, ista je preba~ena na DVD pa su prisutni odgledali sa uìvawem i interesovawem tih tridesetak minuta filmskog zapisa. Poliomelitis je jedna od najteìh virusnih bolesti 20. veka zbog nepostojawa specifi~nog leka, trajnih posledica i mogu}eg fatalnog ishoda. U svetu je zabeleèno nekoliko velikih epidemija poliomelitisa: 1894, pa 1916. godine, a najve}a epidemija

Rot 32-43:Rot 32-43.qxd11/9/20165:47PMPage11

Rot 32-43:Rot 32-43.qxd11/9/20165:47PMPage12

Rot 44-59:Rot 44-59.qxd11/9/20165:54PMPage1

ONE I MI

U ROTARIJU

Rot 44-59:Rot 44-59.qxd11/9/20165:54PMPage2

Rot 44-59:Rot 44-59.qxd11/9/20165:55PMPage3

Rot 44-59:Rot 44-59.qxd11/9/20165:55PMPage4

MIRIS BELOG GRADA Prednovogodi{wa groznica u Beogradu

OD LOMQEWA VASILICE DO PUSTO[EWA RADWI ledam qude posledwe nedeqe u ovoj godini, i imam utiG sak kao da je neka neobi~na sila zaposela ovaj grad! Svi negde jure, ùre, tr~e i – tro{e pare! Qudi padaju po prevozu, ispred ku}a od te euforije! Kese su svima u rukama, pune, prepune. Mesta za parkirawe nigde, autobus se ~eka po pola sata. Dobro je, pa nije pao sneg ina~e bi „uvek spremni” putari negde omanuli, a gradona~elnik bi tvrdio da je sve u redu. Gu`va, gde god da se okrene{. A onda, taman kad se pomisli – sad je kraj, predah sledi, kad ono tr`ni centri produìli radno vreme! Kaù, nikad ve}a kriza, nikad vi{e qudi nema posao, qudi uo~i praznika ostaju bez posla, sve mawe {anse za zaradom… îm lampion~i}i po~nu da svetle po

gradu nam Beogradu i Deda Mrazevi izjure na ulice, svi postanu svesni euforije! Dolazi Nova godina! Stvarno? I? [ta to mewa? Izgleda, sve. Po prethodnim danima, rekla bih da niko u Beogradu nije kupio ni{ta cele godine. A onda, su svi odlu~ili da se opskrbe za „najlu|u no}”! Ili je ne{to drugo u pitawu?

Kada je Nova godina bila mali Boì} Nisu oduvek Srbija i Beograd slavili Novu godinu. Znam, jer kad sam pripremala novogodi{we brojeve „Politike”, pre nekih petanestak godina, traìla sam kako se to u starom Beogradu slavio do~ek neke daleke sada ve} stare Nove godine. Prvi put, zabeleèna proslava bila je 1850. godine. O woj je pisao nepoznati novinar ~asopisa „Videlo”. U to neko vreme je Srbija po~ela da se odri~e orjenta i stremi ka Evropi. A Evropa na wu da gleda kao na musavo cigan~e koje prosi. Cigan~e je i daqe musavo, a Evropa nije promenila pogled, evo 166 godina. Nekada, ovi prostori gde smo mi nisu imali lampione i jelke u vreme zimskih ~arolija, iako su jo{ tad, u 19. veku teìli da budu Evropa. Ipak, Srbija je imala neke svoje obi~aje. Boì} i mali Boì} tj. Novu godinu. Pesma i muzika se tada, za mali Boì} ~ula u bogatijim ku}ama, u porodicama koje su do{le iz onda{we Austrougarske (Vojvodine) koje su imale }erke za udaju. Prvi dan Nove godine donosio je lomqewe vasilica, poga~e koja se sprema sa medom za praznik Svetog Vasilija (Sveti Vasilije se praznuje prvog dana Nove godine). I nije bilo Deda Mraza. Srbijom i Beogradom je tada hodao Boì} Bata. Mada, sigurno vi{e selom no gradom. Deca danas ne znaju ko je on. Boì} Bata je zapravo mali Boì} koji trup}e (bata, bat koraka), stresaju}i sneg sa nogu. Raznim preno{ewem ove pri~e, Boì} Bata postaje dobri bata, ~ovek sa {ubarom u obi~noj, narodnoj no{wi koji nosi yak poklona u vreme Boì}a i Nove godine – pletiva, orahe, suve smokve i {qive, igra~ke… Obi~no je

najstariji mu{ki ~lan porodice preuzimao ulogu Bo`i} Bate. Danas, i Srbqi prisvoji{e Deda Mraza, dok Bata ostade zaboravqen. Magija verovawa da svakog 1. januara nastupa ne{to novo i da u Novu tu i tu treba u}i sa novim, sa poklonom i ~a{om {ampawca u ruci. A tu je prste ume{alo i potro{a~ko dru{vo, da veseqe bude jo{ ve}e. Jo{ smo mi, kao svaki pagani, pokupili od „civilizovanog” dru{tva ono najki~astije, pa po{to civilizovani imaju Deda Mraza i jelku, mi prisvojismo debelog dedu u crvenom odelu koji deli poklone deci za Bo`i} (po gregorijanskom kalendaru, to pada 25. decembra), a zaboravismo da je to neko} radio Sveti Nikola i da su deca uo~i Nikoqdana ~istila cipele (~arape) i stavqala ih na prozor (kamin) ne bi li im bradati Nikola u wih spustio poklone.

Zabave sa igrankom, komi~ari i peva~ice u najlu|oj no}i Beogradske kafane su institucija za sebe. Institucija koja je nekad vodila glavnu re~. Danas, to je malo druga~ije. Za Do~ek ni mawe ni vi{e nego 50 evra tra`e! A tambura{i, sva prasetina i sva „smederevka” ne vrede toliko! Pa ~ak ni mesto za sedewe, negde pri dnu! Do~ek 1890. godine bio je organizovan u nekoliko kafana. Evo dva oglasa koja na|oh tra`e}i materijal za ovaj tekst:

Rot 44-59:Rot 44-59.qxd11/9/20165:56PMPage5

„U kafani Kod pozori{ta svoje vanredno {aqive predstave za isprat stare, a do~ek nove godine, daje omiqeni {umadinski glumac Mijailo Baki}, Kragujev~anin, uz sudelovawe srpske koncert-peva~ice, M. Petkovi}eve, uz pratwu muzike. Ulazak je 50 para od osobe”. „Babi}, prvi srpski komi~ar, daje predstave sa najnovijim programom u kafani kod Ujediwewa, ve~eras uo~i nove godine. Ulazak je od osobe 60 para”. I ulazak u novi vek nije bio posebno obele`en. Jedostavno, Beograd nije mnogo mario za Novu godinu. U listu „Mali `urnal” povodom Do~eka 1901. godine pojavio se slede}i oglas: „U nedequ, 31. decembra, prire|uje se zabava sa igrankom u kafani „Crna ma~ka” na Vra~aru. Sopstvenik radwe moli svoje prijateqe i poznanike da ga izvole posetiti. Tom~i}, kafeyija”. Ova pusto{ewa radwi koja se de{avaju danas, de{avala su se i s po~etka 20. veka. „Politika” je o tome lepo izve{tavala iz godine u godinu. Od 1905. godine. Ovaj dnevni list je pisao o opusto{enim pijacama i bakalnicama uo~i 1. januara. I o muzici koja se {irila gradom, a izvodili su je smrznuti orkestri. I tako iz godine u godinu.

Kako je Nu{i} do~ekivao i opisivao Nove godine u Beogradu Nikada nisam, kao novinar, pratila novogodi{wa zbivawa. Nikada mi se nije „zalomilo” da radim tu no}. Htela sam. Ali eto, nije se desilo. Prona|oh tako da je jedan od reportera „Politike” davne 1909. na 1910. godinu bio i sam Branislav Nu{i} kao Ben Akiba. On je, potom, sve to lepo objavio u tekstu od 2. januara 1910. godine: „Re{io sam da priberem ta~ne podatke o tome: kako je ko do~ekao Novu godinu. Ali, izgleda da je to neobi~no teàk posao. Trebalo bi mi puna godina rada i onda {ta }e mi svi ti podaci, kad }e posle godinu dana opet sti}i Nova godina. Prema sad pribranim podacima, izgleda da bi se samo generalan statisti~ki rezultat mogao izvesti. Tako, na primer, izgleda da je: 40 odsto stanovni{tva beogradskog do~ekalo Novu godinu uz ~a{u vina od kojih polovina, kad je kucnulo 12 nisu nikako mogli da na|u usta svojih prijateqa sa kojima su se hteli, pri ~estitawu poqubiti. Dvadeset odsto, me|utim, do~ekalo je Novu godinu drè}i karte u rukama. To su oni koji ho}e da vide sa kakvom }e sre}om do~ekati Novu godinu. Me|u ovima je bilo bar polovina koji su ta~no u 12 sati pqunuli u svoj yep i time pqunuli na svoju sudbinu. Trideset odsto beogradskog gra|anstva do~ekalo je Novu godinu na zabavama i igrankama. I od ovih trideset odsto, bar je deset odsto, u momentu kad je na Sabornoj crkvi izbijala pono}, izjavqivalo qubav. êtrdeset odsto je, dakle, pilo, dvadeset odsto se kartalo, trideset odsto je bilo na zabavama, a ono resto od deset odsto prosto je spavalo. I tako bi bila u svemu ta~na statistika, to jest, znalo bi se tako gde je bilo svih sto odsto beogradskih stanovnika. I ja bih tu statistiku kao vrlo ta~nu i objavio, ali mi je jedan slu~aj samo grozno pokvario statistiku. Ja imam obi~aj da o pono}i uo~i Nove godine iza|em na ulicu i da gledam nebo, i prvu ~estitku da primim od patrolyije. Velim da mi prvi ~estita neko ko je nevina du{a, a smatram da su za sad kod nas u Beogradu patrolyije najnevinije du{e. Dakle, ta~no u pono} kad sam ja izi{ao da pogledam u nebo i potraìm patrolyiju, spazih jednog ~oveka bez pantalona kako juri kome da ~estita Novu godinu, ili bega od nekoga koji wega juri da mu ~estita. Bio sam u groznoj nedoumici, naro~ito zato {to mi taj ~ovek prosto kvari statistiku. Ali, stvar mi je bila odmah jasna, kad sam malo zatim spazio uvre|enog muà gde sa jednom batinom juri za onim polu-ènikom.

Bo`e moj, bo`e moj, kako to svaki na svoj na~in do~ekuje Novu godinu.”

Novogodi{wa lutrija: Uhvatiti prase u mraku! Sa Ujediwewem dolazi i mala promena u kalendaru, a svedoci vremena kaù da se vi{e praznovala ona julijanska Nova godina. Prvog dana gregorijanske Nove godine mawe je bilo pijanih po ulicama, nego {to je to bilo 14. januara izjutra. I po oglasima u novinama, reklo bi se da su Beogra|ani vi{e cenili ovu „na{u pravoslavnu” Novu godinu. Tih godina po~iwu organizovane proslave Novih godina. Slavilo se u „Srpskom kraqu”, „Ukrajini” „Luksoru”, „Koloseumu”, „Slaviji”, „Unionu”. Komi~ari su zabavqali posetioce uz obaveznu lutriju. Evo oglasa u „Politici” iz 1937: ,,Prase i }urka na lutriji. Krofna sa napoleonom. U gorwoj sali lumperaj, u dowoj igranka. Muzika i pesma bez kritike. Za posetu moli Milan, Biya, restorater”. Milan Biya bio je vlasnik „Maweà”. I nije jedini organizovao „lud provod”. Jedan od na~ina zabave u najlu|oj no}i bio je i da se u u restoranu u neko doba ugasi svetlo i pusti prase, a gosti su bili zaduèni da ga jure i ko ga sustigne i uhvati u op{tem meteù – prase je wegovo! Do|ite u salon pre Nove godine: Uklawamo male i krupne defekte! Nije novost da su dame oduvek vodile ra~una o sebi, pa i za novogodi{wu no}. Ove dana{we te{ko je napisati dame, ve} recimo kopije estradnih pevaqki zasija}e kao jelke sa kineskim lampionima, po{to su pojedini kozmeti~ki tretmani odavno postali standard. Kozmeti~ki salon „Kelija”, krajem tridesetih godina pro{log veka, dade oglas: „Dame, va{e male i krupne defekte, kao dlake, bradavice, mladeè, tetovaù, bele kesice, podvaqak, bubuqice i druge mane momentalno i zauvek moète uni{titi za 50 dinara. Do|ite u salon pre nove godine.” âk su i tada Srbqi bili neumereni u o`deravawu. Zato je vlasnik „Engleske drogerije” u Knez Mihailovoj ulici broj 33 tim neumerenim Beogra|anima ponudio Felerovu „Elzu”. „Elza” je bila eliksir za regulisawa probavnih tegoba, originalni norve{ki ricinus.

Do~ek uz kozara~ko kolo i predratni tango na rastojawu Prva Nova godina posle Drugog svetskog rata, Nova 1945. godina u Beogradu je do~ekana veselo i kao da je najavqivala novo razdobqe. Naravno, bilo je siroma{no, ali duh koji je tad vladao ulivao je qudima nadu. Nova

Do~ek Nove 1952. godine, Beograd, U`i~ka 15 (Tito ple{e sa Lepom Perovi}, suprugom Ko~e Popovi}a, a desno ple{u Olga Krea~i} i Milovan \ilas; na stepeni{tu sede Slobodan Penezi}-Krcun i Milentije Popovi}).

Fotografije su iz arhiva Muzeja istorije Jugoslavije

Rot 44-59:Rot 44-59.qxd11/9/20165:56PMPage6

Do~ek Nove 1956. godine tokom zvani~ne posete Egiptu, Luksor, hotel „Ýinter Palace” (Levo od Tita je Petar Stamboli})

Do~ek Nove 1956. godine tokom zvani~ne posete Egiptu, Luksor, hotel „Ýinter Palace” (Jovanka i Tito)

godina se do~ekivala tamo gde je moglo i na mestima koja nisu stradala u bombardovawima. Tada su se prvo slu{ale vesti na radiju, a onda je usledila muzika. I po{to komunisti polako dolazi{e, do pono}i se tada igralo kozara~ko kolo, a od pono}i u Domu in`ewera i u hotelu „Central” u Zemunu se igrao i predratni tango. Na velikom rastojawu.

I ovde }u stati. Jer, svi znamo {ta se posle de{avalo. Nova godina je do{la i kod nas. I nikad nije oti{la. I promenila sve taman toliko da danas postade to najva`niji dan u godini. Kad svi treba da su sre}ni. Kad svi zaborave na sve {to ih ti{ti. Do prvog, „obi~nog” jutra í

BEOGRAD, TERAZIJE 34

dije i komunikacije rezervisan za izlo`be, pesni~ke ve~eri i ostale programe kulture.

Pored ove zgrade u srcu Beograda pro{li ste mnogo puta, ali ne znate wene velike tajne

(Izvor: ÞÞÞ.rokselana)

Burna istorija zdawa u srcu Beograda Sa osnovom od neverovatnih 30 metara, bogato dekorisana spoqa i iznutra i sa velelepnom dvori{nom terasom sa stepeni{tem, ovu ku}u Beogra|ani su jo{ u vreme izgradwe, krajem 19. veka, prozvali „mali dvorac neobaroka”. Ku}a je bila dom beogradskog trgovca Joce M. Markovi}a pre nego {to je do{la u posed poznatog trgovca, izvoznika {qiva i soli Alekse Krsmanovi}a. On je tu `iveo sve do smrti 1914. godine, a ku}u je, kao i sve {to je imao, poklonio dr`avi i zave{tao je srpskom narodu. ,,Ku}a je i danas zadu`bina i mi smo samo zakupci. Na{a ideja jeste bila da ku}u vratimo u prvobitno stawe i damo joj ponovo namenu koju su joj namenili Krsmanovi}i. Naime, kroz svoju zadu`binu oni zgradu jesu ostavili naj{irem auditorijumu i ona je danas ponovo otvorena za jav-

ako }ete verovatno pomisliti da se ovo prelepo I zdawe nalazi u nekoj rasko{noj ulici Be~a ili Budimpe{te, re~ je zapravo o ku}i u samom srcu Beograda. I ne samo to! Garantujemo vam da ste pored we pro{li mnogo puta ni ne znaju}i kakvu lepotu i tajnu krije.Prelepo neobarokno zdawe sa zvu~nom adresom Terazije 34 Beogra|ani znaju pod brojnim imenima Krsmanovi}eva ku}a, Zgrada SHS, Zgrada Protokola... Ipak, oni koji se prolaze}i pored we, zaustave i pro~itaju neke od tabli, osim imena sazna}e i ovo 1. decembra 1918. godine u woj je progla{eno ujediwewe Srba, Hrvata i Slovenaca i stvorena dràva koja }e kasnije poneti naziv Jugoslavija! Ova zgrada, burne istorije, od skoro ìvi svoj novi ìvot - postala je Ku}a kulture, prostor Fakulteta za me-

Rot 44-59:Rot 44-59.qxd11/9/20165:59PMPage7

Balska dvorana Krsmanovi}eve ku}e, mesto gde je stvorena Jugoslavija.

Za vreme okupacije tokom Drugog svetskog rata, zdawe postaje luksuzna kantina osobqa nema~ke Uprave Beograda, a posle rata biva nacionalizovano. Posle toga, Krsmanovi}eva ku}a dobija namenu po kojoj je najve}i broj starijih Beogra|ana i danas pamti - ovde je bio sme{ten Protokol Dr`avnog sekretarijata za inostrane poslove Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije i Diplomatski klub, pa se i ustalio naziv ,,Zgrada Protokola”. Godine 1964. zgrada je upisana u Registar spomenika kulture.

Novi `ivot ku}e velike tradicije Godine 1979. Protokol je iseqen sa ovog mesta, a zdawe je 1987. godine rekonstruisano i nameweno Klubu privrednika i banci. U godinama koje su usledile, ovde je bilo sedi{te i nekih stranih kompanija, da bi danas ku}a u ulici Terazije 34 ponovo dobila svoju prvobitnu namenu. ,,Ku}a kulture je zami{qena kao otvoren prostor za sve koji `ele da aktivno unaprede kulturnu scenu u Srbiji, razvijaju kulturu dijaloga i nove oblike mi{qewa i u~estvuju u kreirawu najraznovrsnijih umetni~kih formi. Otkako smo ovde, organizovali smo najrazli~itije programe - radili smo konferencije, tribine, izlo`be... Svi ovi projekti ticali su se mladih qudi, ali su i promovisali kulturu uop{te. Iz tog razloga ovo mesto vi{e nije nameweno samo studentima na{eg fakulteta, ve} i naj{iroj javnosti - obja{wava Simona @iki}. Zato, Beogra|ani, posetite ovo predivno mesto!Va{a doza istorije, kulture i zanimqivosti, ~eka na vas! í Stepenice u Ku}i kulture

nost i svako moè da je besplatno poseti i wome pro{eta - kaè Simona @iki}, PR Fakulteta za medije i komunikacije koji brinu o ovom reprezentativnom prestoni~kom zdawu. Posle Prvog svetskog rata ku}a na Terazijama 34 dobila je svog najpoznatijeg stanara - zato {to su tokom okupacije svi dvorovi u Beogradu bili poru{eni ili o{te}eni, u woj je sve do 1922. godine ìveo regent Aleksandar I Kara|or|evi}. Tako se dogodilo da ba{ u jednom od salona ovog zdawa bude pro~itan proglas o ujediwewu Srba, Hrvata i Slovenaca u zajedni~ku dràvu. Nakon {to se kraq odatle odselio, Krsmanovi}eva ku}a za dugi niz godina mewala je namene - bila je restoran ,,Kleriy”, pa Autoklub, u suterenu se nalazio bioskop ,,Adrija”, a od 1934. godine pa sve do Drugog svetskog rata tu je bio sme{ten i Savez sokola Kraqevine Jugoslavije - organizacije koja je brinula o moralnom i fizi~kom vaspitawu gra|ana kraqevine Jugoslavije.

Krsmanovi}eva ku}a danas

Rot 44-59:Rot 44-59.qxd11/9/20166:00PMPage8

MIROQUB DAMWANOVI] DUGI

HO]U NAPOQE! anas je subota, Napoqu je zaD hladilo. Sedim u foteqi, vi{e slu{am nego gledam televiziju. Iz ovog polo`aja vidim pra{inu ispod stola i ve} neko vreme moja lewost vodi ogor~enu borbu sa nervozom koju u meni izaziva ta pra{ina. Znam pobednika, ali sad sam na strani len~arewa. Pa, subota je. Preko oka pogledam televizor i izve{taj o azilantima u Makedoniji wihovi vapaji: Ho}u unutra! Mahinalno okrenem glavu - ~ovek ume ponekad da bude sebi~ni skot. Ovde mislim na sebe. Ne{to kasnije u studiju gost g. Aleksandar Jerkovi} i wegova }erkica Ana od sedam godina. ^ujem kako je odgaja na najlep{i mogu}i na~in, stalno su u prirodi i ~ak je otvorio facebook profil pod nazivom: HO]U NAPOQE! Bilo ih je milina gledati. Pa slike sa autobuske stanice - azilantima hladno, jadni qudi snalaze se, kako god znaju da se malo ugreju. Spavaju po podu stanice i na{i ih ne diraju - svaka ~ast.

Qudi smo - to je ja~e od nas. Najgori smo, vaqda za sebe. Vrati}emo se na ovo kasnije. Misli malo odlutale, i setih se leta od pre tri godine. Lepo i toplo leto u Srbiji. Sve rascvetalo, Srbija buja i puca od lepote. Dani Vojvode Mi{i}a u Mionici kod Vaqeva. Na poziv na{eg mla|eg druga, biv{eg ko{arka{a Marijana \uri}a kao gosti smo oti{li: Ranko @eravica, Mom~ilo Pazman i ja. Sama ko{arka{ka linija. Doga|aj lep, primqeni smo lepo, kako dolikuje i kasnije odvedo{e nas na ve~eru pored mesta na nekom izvori{tu bawske vode. To je tek bilo za primer. Bogami, ostadosmo do pono}i i morali smo nazad, jer sam ja ujutro vozio za Split, a Ranko je dogovorio sa Boòm Maqkovi}em put u Qubqanu. Krenemo nazad. Auto udoban, putevi fino asfaltirani, linije vidqive - ama nijednog putokaza. Puteva i raskrsnica ima dosta i lako se pogre{i. Ranko dugo ìvi u Saragozi u [paniji. I malo se odvikao od Srbije. Po~elo da ga nervira to sa putokazima - ja vozim po ose}aju. On je svojim primedbama ve} po~eo i nas u kolima da iritira. I na jednoj raskrsnici, malo sam brè vozio i nisam stigao da POGLEDAM U PASUQ jer putokaza nigde, skrenuh levo. Ne{to mi re~e da sam pogre{io, ali nasta-

vismo. I sad ono zbog ~ega je sav ovaj predhodni uvod. C5 prede, muzika, svetlo dobro, Ranko normalno, o putokazima kad ispred nas nadrealni prizor: Pantalone i patike same hodaju- bele ispred farova! Jo{ patike fluorescentne. Ranko re~e-vidi ovo, ja priko~ih i onda se gore pojavi horizntalna bela linija isto odsjajava od svetala kola. U{li smo, naime u Bogova|u, tamo je kamp za azilante odavno. I jedan o {ti}enika se lepo obukao i krenuo u provod. Dosadila mu ograda i ~uo unutra{wi krik: HO]U NAPOQE! Bio je tamne, jako tamne boje koè, u crnoj majci i ono {to su svetla obasjavala bilo je nadrealno. Ona bela crta gore u visini glave su wegovi zubi kad se nasmejao-o~igledno mu nije prvi put da se sre}e sa iznena|enim prolaznicima. Oni su tamo slobodni da izlaze, {to je lepo i qudski. Bilo je i nama simpati~no, mahnemo, trubnemo i nastavimo daqe. Ba{ lepa anegdota. Beograd smo jedva na{li ali je na kraju sve ispalo kako treba. Ujutru rano sam krenuo na put, do{ao ve} u Zenicu, i kao pun obzira da ne zovem rano, okrenem Ranka na mobilni. Kad se javio ja se pohvalim gde sam i pitam ga kad planiraju da krenu. On re~e da su ispred Zagreba-~udo od energije. Nasmejah se, rekoh ne{to, tek da kaèm, o putokazima. Pohvalio je Hrvatsku po tom pitawu, a ja sam mu se sam u sebi divio na pokretqivosti. vu digresiju koja nema veze sa temom izneo sam samo O zbog divqewa Rankovoj energiji. Od tog krajwe simpati~nog sretawa sa migrantima ili azilantima u Bogova|i pro|e dosta vremena i do|e zima pro{la ili predpro{la-hladna, duva ko{ava i - doga|aj drugi: Po~elo, kao posledica {irewa ratova, sve vi{e qudi da se zbija na tlu na{e zemqe. Zima, treba ih smestiti negde. Nije lako ni vlasti da se dovija, da se~e u{i, da krpi ga}e, ali qudi su- treba im pomo}i. Neko od nadle`nih iskopa napu{tenu baraku pored TENTa u Obrenovcu. Tu nastade problem. Bune se Obrenov~ani, navode neke razloge. Vrli predsednik Op{tine, i dvojica moje visine, zdravo nabrekli i rumeni, dobro obu~eni pravo u kameru vi~u da oni ne}e strance u blizini jer, Boè moj, mogu o~as da sravne celu TENT. îme, Bog }e ga znati! Kamerman okre}e kameru prema dvojici koji se tresu od zime, u tankim pocepanim patikama, neki duksevi i jaknice koje mi u àrgonu zovemo po prezervativima, koliko su tanke. Mislim da su naslu}ivali o ~emu je re~, ne se}am se da li su i{ta rekli, okrenu{e se i odo{e. Kamera se spusti prema wihovim patikama. Reportera je bilo sramota da komentari{e - samo je za}utao. Mislim da je ~ak bila novinarka. A meni je onda do{lo da kriknem: HO]U NAPOQE iz ove koè, od stida {to neko ko govori moj materwi jezik tako reaguje. Stvarno sam se sam pred sobom ose}ao poniènim. Posle bejahu oni potopi, i ne smem da kaèm {ta mislim - ali kako su im ti isti besku}nici pomagali - setimo se izve{taja. Iz kampa u Bogova|i dobrovoqno su iza{li svi sem dvojice kojima je bilo zabraweno jer su bili bolesni. Toliko o ~ojstvu i juâ&#x20AC;Ś ro|e i ta po{ast, ra{iri{e se ratovi, azilanata koP liko ho}ete u dana{we vreme, vru}ine, da provri{! Seoba naroda, neko re~e i mo`da je u pravu, jer sva{ta videsmo i osetismo za ìvota ovde, tako da nam i tako zastra{uju}e kvalifikacije izgledaju zbuwu}e. A Balkan je bar imao {ta svetu da ponudi iz oblasti pokreta qudstva. Godina 1995. i 1999. pa i posledwih godina ovde. Bilo je tu svega- iskrene tuge i nesre}e, pravog morawa i straha za ìvot, ali i manipulacije qudima, decom. Decom - jezivo! Oguglasmo ovde na sve. Mislim da tome i doprinose o~igledne predstave, za koga i {to, ne znam, verovatno za

Rot 44-59:Rot 44-59.qxd11/9/20166:01PMPage9

[ETA(J)MO SRBIJOM! naru~ioce, ali mi se ne pitamo. Setite se posledweg talasa azilanata sa Kosova u Zapadnu Evropu, be{e prili~no providno, pa onda - {ta be{e prvo: bombardovawe ili odlazak Albanaca sa Kosova, itd, itd... Tek, ova Srbija sve mo`e da istrpi, ali prema drugima ostajemo qudi.

SUBOTICA

re nekoliko dana, pre ovih kr{ewa na granici MakeP donije i Gr~ke, vra}am se ku}i uve~e. Skre}em sa Bulevara prema Zahumskoj, gde stanujem. Odmah na kraju Zahumske u \uke Dini} ulici koju stari Zahumci zovu jo{ uvek Rasinska, vidim grupu od pedesetak qudi tamnije puti. Stoje u gomili ispred broja 71, neki pu{e pored kontejnera i svi }ute. Kad su me zapitali za Krfsku ulicu na engleskom, shvatio sam da su gomila nesretnika. Gledali su me onako oniski i nisu se ~udili ~oveku od dva metra, vaqda im muka nije dala. Ozbiqni, zabrinuti, pristojno obu~eni - lepe majke sa lepom decom sa krupnim o~ima. Nisam video strah i, ~ini mi se, da sam osetio wihovu potrebu da ostanu ponosni, da ne traè milostiwu. Reko{e prosto, qudsko - hvala i odo{e. Dok je bilo toplo boravili su po parkovima, sad ne znam, ali da su hrabri i uporni to mora da se prizna. Svako je sre}an na svoj na~in, ali su nesretnici svi jednaki, re~e odavno Lav Tolstoj, a nama ostaje da se svakodnevno uveravamo u tu istinu. Kakva ogromna muka i koja jo{ ve}a nada su ih naterali da kona~no kriknu: HO]U NAPOQE iz svoje ku}e, svog rodnog kamena i blata. Jer, da nada nije ja~a od muke, ne bi se usudili da po|u u crno, nepoznato. Kaù da nada posledwa umire, zbog svih ovih nesretnika, molim se Bogu da je tako. Protiv wih se diù zidovi i vojske, oni idu daqe, Bog neka im je u pomo}i. Neki ostaju ovde - da se prekrsti{. A opet se ose}am ponosno jer ih primamo koliko moèmo, qudski sa emocijama. Mada mi neki spurijus govori da }e i ovi {to diù zidove i ovi {to diù vojske boqe da pro|u od nas. Ma neka pro|u, bar ostajemo qudi, koliko god da smo {a{avi za sebe. Ali mi je onaj stid zbog onih koji su svojim telima „branili” TENT/{to mi je to ne{to poznato/ i koji mi je stajao kao ~vor u grudima, malo mawi. sto vreme; neki od dana od prvog do dvadesetog avguI sta, beogradski aerodrom - i on se, gle, zove NIKOLA TESLA, pola {est ujutru. Aerodromska zgrada puna kao oko. Vrvi. Parking pun. Po~iwe {kolska godina u Americi. Mi te rane avione zovemo pekarskim, jer jedino jo{ pekari ustaju tako rano po prirodi posla. Vijugavi red ispred {altera „doma}e aviokompanije” ogroman, ona dva sata za ~ekirawe su knap. Milano, Pariz, Brisel, Frankfurt… pa odatle u neke od ameri~kih nedo|ija. A redovi nekako ~udni - ako stoji{ pozadi uop{te ne vidi{ {altere. U redovima sve dvometra{i i vi{i. Roditeqi, uglavnom mawi, ako su u redu i ne prime}uju se. Nisam siguran da se svi ose}aju ba{ tako kako pokazuju, ali deluju razdragano. Nekad je odlazaka bilo mawe a suza mnogo vi{e. I tako dvadesetak dana. Velika ve}ina ko{arka{i, ako nisu svi. Tuga. Neki drugi ~vor raste u grudima. Ne znam koja je mera za pamet, ali koliko je i pameti i maj~nog tela, qubavi i ulagawa u budu}nost otrgnuto od nas, na{e napa}ene zemqe. Jer ne umemo, definitivno. I svi oni kao kad su izlazili iz maj~ine utrobe sa krikom, vi~u HO]U NAPOQE! Stoji mi ne{to u grlu i ne mogu vi{e. Ako primetite neku povezanost u tekstu - NAMERNA JE. Svaka sli~nost sa jo{ nekim aerodromom u regionu je tako|e NAMERNA! í p.s. Posle napisanog teksta sam obrisao pra{inu koja me je nervirala, iz po{tovawa prema Rankovom elanu!

Biblioteka Subotica kakvu danas poznajemo izgra|ena je prakti~no za posledwe ~etiri decenije, 19. veka. U tom ubrzanom razvoju najlep{i primer pokazan je u urbanizmu i gra|evinarstvu, {to je i danas uo~qivo. Ovde spadaju crkve, kasarne, ali i gra|anske ku}e i javne zgrade. Me|u wima su prvenstveno Gimnazija, Sinagoga, Rajhlova palata, Biblioteka, niz ku}a za izdavawe i gra|evine na Korzou, gradskoj ìli kucavici. Vrhunac svega ovoga ipak ~ini Gradska ku}a, jedinstven spomenik gra|evinarstva. Iako je utvr|eno da su qudi na ovom prostoru ìveli jo{ u pradavnoj pro{losti, ime najsevernijeg grada u Srbiji, prvi put se, u pisanoj formi, pojavquje na jednom dokumentu, koji je izdao ban i veliki ùpan Bodrog, krajem 14. veka. U dokumentu se ime grada pojavquje u obliku Zabadka ili Zobodka. Od tada se ime Subotice javqa u raznim spisima u vi{e od 200 razli~itih oblika. Ma|arsko ime „Szabatka” predstavqa deminutiv re~i szabad, kao i srpski naziv grada Subotica, odnosno mala subota. To nije jedina interpretacija naziva, jer drugi kaù da je ime dobila po izvesnom Suboti Vrli}u, rizni~aru samo-

Sinagoga

Rot 44-59:Rot 44-59.qxd11/9/20166:01PMPage10

Pozori{te gend stila ili nove umetnosti, kako je sve nazivan ovaj, bajkovit i razigran pravac u umetnosti, zbog koga se svaki posetilac zaqubi u Suboticu. To nije neobi~no kad se zna da je ma|arsku varijantu secesije me|u prvima pokrenuo arhitekta Eden Lehner poznat i kao ma|arski Gaudi. Sinagoga je jedna od najlep{ih i najbajkovitijih gra|evina u Subotici, a verovatno i najlep{a sinagoga u Srbiji. Bogata i velika jevrejska zajednica ovog grada, gotovo da nije preìvela Drugi svetski rat i Sinagoga dugo nije imala nikakvu funkciju, pa je propadala. Posledwih desetak godina zvani~no se ulaù napori da se Sinagoga obnovi i da ponovo zasija u punom sjaju. Za vreme u kome je nastala suboti~ka Sinagoga izgra|ena je vrlo moderno kupola nad centralnim delom po~iva na gvozdenoj konstrukciji koju podràva 8 gvozdenih stubova. Pod uticajem Lehnera i ovde su kori{}ene opeka, òlnai keramika i folklorni, zoomorfni i floralni motivi. Godine 1897. ulicama Subotice po~eo je da vozi tramvaj, koji jo{ i danas Suboti~ani ne mogu da preàle, jer je na àlost mnogih, ukinut 1974. godine. Danas je jedan tramvaj pretvoren u lokal i podse}a gra|ane na minulo doba. Dve godine kasnije izvesni An|elo Bjanki prikazao je prvu bioskopsku predstavu, a 1919. godine êh Aleksandar Lifka otvorio je i prvi stalni bioskop. Ina~e, Aleksandar Lifka i danas je jedan od omiqenih stanovnika Subotice iz pro{lo{ti, pa se na filmskom festivalu na Pali}u dodequje nagrada koja nosi wegovo ime. Ovde moramo da se osvrnemo na Pali}, koji je na kraju pro{log veka bio jedno od najpoznatijih le~ili{ta sredwe Evrope. Zbog lekovitog jezerskog muqa bogati gra|ani po~eli su da grade na wegovim obalama. Uveden je i tramvajski saobra}aj, {to je omogu}ilo da Pali} postane omiqeno letovali{te ne samo bogatih gra|ana, ve} i svih stanovnika grada i okoline. Gradska ku}a u Subotici gra|ena je od 1908. do 1910. a ukra{avana jo{ pune dve godine. Danas se kaè da je ova

Snimili Hayi Du{an Glu{ac i Trivko Ti}a Savi}

zvanog srpskog cara Jovana Nenada, ~iji se spomenik nalazi na glavnom trgu. U vreme bitke na Moha~u Srbin, Jovan Nenad, predvodio je jednu ~etu srpskih pla}enika, s kojom je, posle uspe{nog proterivawa Turaka iz ~itave Ba~ke osvojio i delove Srema i Banata. Koriste}i slom Austrougarske stvara kratkotrajnu srpsku dràvu na teritoriji Vojvodine sa Suboticom kao glavnim Spomenik caru Jovanu Nenadu gradom. U woj se i proglasio srpskim carem, pa se smatra za~etnikom ideje o Vojvodstvu srpskom, ta~nije o Vojvodini kao srpskoj zemqi. Zbog toga na spomeniku, na kome su, osim Jovana Nenada, predstavqeni i wegovi dvorani - Fabijan literata i pomenuti rizni~ar Subota Vrli}, pi{e: Tvoja je misao pobedila! Spomenik je postavqen 1927. godine, na 400-tu godi{wicu Nenadove smrti i delo je poznatog hrvatskog vajara Petra Fraweva~ka crkva Palavi~inija. Fa{isti su 1941. godine ovaj spomenik ne samo sru{ili ve} su Jovanu Nenadu i wegovim drugarima odsekli glave. U tako jadnom, obezglavqenom stawu, spomenik je sve do 1991. godine leào u dvori{tu Rajhlove palate. Tako|e posle Moha~ke bitke, ma|arski kraq, Bela IV, nare|uje da se stanovni{tvo iz rasutih sela, koje je preìvelo rat i turske odmazde, povu~e na, u vojnom smislu, odbrawiv prostor. A to bi bio sada{wi centar grada, odnosno okolina Fraweva~ke crkve, jer je smatrana idealnim mestom za stvarawe naseqa, koje se moè odbraniti. Erdeqski vojvoda Jano{ Pongrac 1740. godine podigao je tvr|avu na tom mestu, ali od we su do danas ostali samo tragovi na unutra{wem zidu torwa Fraweva~ke crkve. Uop{te, Subotica je po svemu jedan lepi ma|arski grad: izvaredno ~ist, uredan, nekako tih i dostojanstven, ~ak vi{e i od prelepog Sombora, {to je sve ~ini izuzetno gospodskom varo{i. Naravno, osim svega drugog i arhitektura svedo~i o dominantnom uticaju ma|arske secesije, ju-

Rot 44-59:Rot 44-59.qxd11/9/20166:02PMPage11

Gradska ku}a vrhunac ma|arske secesije - ne samo kod nas ve} i u Ma|arskoj. Iako tada{wa javnost nije bila naro~ito naklowena secesionisti~koj varijanti, jer im je delovala neozbiqno, nakin|ureno i {areno u pore|ewu sa starom baroknom gradskom ku}om, na koju su navikli, ipak je preovladalo mi{qewe da se izgradi ova boànstvena secesionisti~ka gra|evina. Na Trgu slobode nalazi se i mesto gde je nekada stajalo pozori{te izgra|eno 1853. godine, kaù, posle zrewaninskog, drugo najstarije u Srbiji. Od tog prelepog baroknog objekta, sru{enog na uàsavawe ve}ine stanovnika, sa~uvano je samo {est korintskih stubova s pro~eqa. Plavu fontanu, vaqda zbog neizbe`ne òlnai keramike, poneko jo{ zove ma|arska. Wu je 1985. godine projektovao Svetislav Li~ina, a danas je glavno sastajali{te gra|ana. U centru grada, sa dva Atlanta u pro~equ fasade, koji nose barokni balkon, a delo su vajara Ede Tel~a, nalazi se jo{ jedna zgrada izgra|ena po projektu Ferenca Rajhla u neobaroknom stilu krajem 19. veka. U woj je nekada bila Gradska kasina, a danas je bogata biblioteka. Moè se re}i da ne postoji nijedan drugi grad sa ba{ ovakvom arhitekturom, osim mo`da Segedina, dok je i u Budimpe{ti zastupqena jedna formalnija varijanta graditeqstva. Grade}i i {tite}i stari centar grada, savremeni arhitekti kombinuju modernu arhitekturu s tradicijom. Jedan od takvih objekata jeste plava fontana na glavnom trgu, izgra|ena 1985. godine od keramike iz ~uvene ma|arske fabrike „@olnai”, po projektu beogradskog arhitekte Svetislava Li~ine. Svakako u Subotici ima vi{e lepih i vrednih stvari koje treba videti. Ali nije secesija jedino lepo i va`no u suboti~koj arhitekturi, ima jo{ lepih gra|evina u rodnom gradu na{eg pisca Danila Ki{a í

PALI]

Na severu Srbije, u blizini granice s Ma|arskom i prelaza Kelebija, nastalo je neobi~no jezero Pali}. Neobi~no zato {to je po~ela da ga oblikuje priroda, a nastavio ~ovek. Neobi~no i zbog toga {to se na wegovim obalama, u prelepom ambijentu nalazi i bawa, izgra|ena po ugledu na mondenska letovali{ta Evrope. Ovo delimi~no prirodno, a delimi~no qudskom rukom stvoreno jezero nalazi se 8 km isto~no od Subotice. U pisanim dokumentima, Pali} se prvi put pomiwe 1462. godine pod imenom Palij, kao pustara koju je ma|arski kraq Matija Korvin poklonio svojoj majci. Selo koje se vremenom formiralo oko mo~vare, Turci su zvali Pale|haza. Me|utim, iskopine ka`u da su qudi ovde `i-

veli jo{ u bronzanom dobu. Po predawu, jezero je nastalo krajem 17. veka, kada je voda iz arterskog bunara koji je sluìo za napajawe ovaca, poplavila pustaru. [irina jezera iznosi od 350 do 960 metara, a duìna vi{e od 8 kilometara, pa wegov jugozapadni krak dopire do ju`nog dela Subotice. Prose~na dubina jezera kre}e se od metar i po do dva metra. Posle revitalizacije 1975. godine, kada je sva voda bila ispu{tena da bi se o~istile naslage zaga|enog muqa, jezero je nasipima podeqeno na 4 sektora, od kojih je najve}i ~etvrti, takozvani turisti~ki. Ve} po~etkom 19. veka vode Pali}a po~iwu da se koriste za le~ewe ko`nih bolesti i hemoroida. Lekovitost pali}ke vode i muqa pro~ula se po celoj Evropi i ubrzo je izgra|ena bawa sa kupali{tem i hotelom „Tr{~ara”. Oformqeno je dana{we jezgro, koje sa parkom zauzima 10 hektara, a 1869. godine pu{tena je u saobra}aj tramvajska pruga izme|u Pali}a i Subotice. Voda pali}kog jezera je sumporovita, alkalna i murijati~na, temperature 25°C. Sadrì litijum i rubidijum, koji pomaù u le~ewu reumati~nih i nervnih oboqewa. Stroncijum je sastojak mineralnog muqa, a pomaè pri zarastawu kostiju. Na Pali}u se le~e: reumatizam, i{ijas, ko`na, ginekolo{ka i nervna oboqewa i bolesti digestivnog trakta, a le~ewe se obavqa pijewem lekovite vode, kupawem u zagrejanoj vodi i blatnim oblogama. Pali} postaje turisti~ka destinacija mnogih Evropqana od 1845. godine, kada je izgra|eno prvo bawsko kupatilo, to jest gostionica sa drvenim kadama u kojima se moglo kupati u zagrejanoj vodi. U godinama koje slede izgra|ena su nova kupatila, objekti za sme{taj i letwikovci imu}nijih trgovaca i veleposednika. Veliki radovi na izgradwi Pali}a traju od 1902. do 1912. godine, kada se grade Vodotoraw, „@enski {trand”, „Velika terasa”, „Muzi~ki paviqon” i hotel „Jezero”, a park rekonstrui{e u baroknom stilu. Krajem 19. i po~etkom 20. veka Pa-

li}ka bawa je va`ila za mondensko letovali{te poput Karlovih Vari, Visbadena, Opatije ili Sent Morica. U drugoj polovini 20. veka grade se novi hotelski kapaciteti i sportsko-rekreativni tereni. Pali} je poznat po „Velikom parku”, koji je utemeqen 1842. godine, sa|ewem bagremova i kanadskih topola. Park je ure|en po uzoru na engleske vrtove, sa vijugavim stazama, umesto tradicionalno ravnih i simetri~nih. Na glavnom ulazu u park nalazi se Vodotoraw, dok je na centralnom mestu „Velika terasa”, prvobitno namewena zabavi, a kasnije prepu{tena sportistima. U blizini su „Letwa pozornica”, gde se odr`ava Me|unarodni filmski festival i Muzi~ki paviqon, namewen promenadnim

Rot 44-59:Rot 44-59.qxd11/9/20166:04PMPage12

ZA VAS PRIREDILA DU[ANKA DUDA SAVI] koncertima suboti~kih muzi~ara. U parku postoji i zoolo{ki vrt, ~iji stanari ìve slobodno, bez klasi~nih kaveza, a od posetilaca su odvojeni sistemom suvih i vodenih kanala. Posebno je atraktivna jedna od najstarijih gra|evina zoo-vrta, „ku}a labudova”, koja ima oblik sredwovekovnog zamka. Pali} pruà izuzetne mogu}nosti za sport i rekreaciju. Jezero je u obliku nepravilne elipse i da bi se obi{lo treba pe{a~iti 17 km. Na obali jezera postoje ure|ena kupali{ta. „@enski {trand”, izgra|en kao sojenica nad vodom, predstavqa slikovito secesijsko zdawe, koje ukazuje na to da je arhitekta potraìo uzor u narodnom graditeqstvu. Posetioci, na jezeru mogu da veslaju, jedre i pecaju, a u okolini jezera da love. Na Pali}u postoje fudbalski, odbojka{ki i ko{arka{ki tereni, atletska staza, de~je igrali{te, otvoreni i zatvoreni bazeni. Naro~ito su atraktivni teniski tereni kluba „Pali}”, osnovanog jo{ 1884. godine. Gosti Pali}a mogu da upotpune boravak na jezeru obilaskom Subotice, grada atraktivne arhitekture, za{ti}enog prirodnog dobra, kakvo je jezero Luda{, ili „Selevewske pustare”, svojevrsne botani~ke ba{te u prirodi sa zbirkom raznovrsnih cvetova, za qubiteqe kowa tu su ergele u Zobnatici i Kelebiji. Specijalni rezervat prirode Ludo{ko jezero nalazi se na oko 7 km isto~no od Pali}a. Po veli~ini je drugo najve}e jezero severne Ba~ke. Jezersko okno je nastalo veoma davno, tako {to ga je u pe{~ari izdubio vetar. Daqe oticawe vode zaustavilo se me|u pe{~anim dinama. Ludo{ko jezero obiluje raznim ìvim svetom i florom i faunom. Na vla`nim poplavqenim livadama i u samom jezeru, s prole}a se razmnoàvaju brojni vodozemci, kao {to su: mali i veliki mrmoqak, barska àba, obi~na ~e{qarka, zelene àbe i za{ti}ena barska korwa~a. Najpoznatija riba Luda{kog jezera bila je zlatni kara{. U jezeru ìvi oko dvadeset vrsta riba od kojih i za{ti}eni

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

PARK

ZA PO^ASNU PORODICU

Koliko Beograd ima parkova?

Stefan Uro{ IV Du{an Nemawi}, poznat kao Du{an Silni, srpski kraq i car, bio je najvi{i vladar svog doba. Bio je visok:

A) 25 B) 45 V) 65

A) 198 cm B) 200 cm V) 214 cm

Pulmolog le~i bolesti plu}a, a pomolog je stru~wak za:

A) pripremawe govora, referata - monologa B) za pneumatiku V) poznavalac vo}a i vo}arstva

„Porodica Tarana” je naziv: A) kwi`evnog dela B) pozori{nog komada V) stripa

Prvi po~asni gra|anin SAD bio je: A) Vinston ^er~il B) [arl de Gol V) Yavaharlal Nehru

RE[EWA NA STRANI 56 ~ikov. Zbog prisustva velikog broja ptica mo~varica ovo podru~je upisano je na listu mo~varnih podru~ja od me|unarodnog zna~aja. Biqni svet Ludo{kog jezera tako|e je veoma zna~ajan. Va`nije biqke koje se mogu na}i na jezeru jesu razne vrste {a{a, u prole}e blistavo `uta perunika, a leti {arene vrbi~ice i konopqu{e. Ovde cveta za{ti}eni veliki ka}unak, dok je najve}a vrednost priobalnih slatina nenametqivi zeleni morski trozubac, upisan u Crvenu kwigu flore Srbije. Zbog zna~aja i za{tite prirodnih vrednosti Srbije, a pre svega kao stani{te ptica mo~varica Ludo{ko jezero za{ti}eno je kao specijalni rezervat prirode, a sa Pali}kim jezerom u blizini i nezaboravno mesto za odmor í

NA VRAWANSKI

– Raboti{ li ne{to? – Da, ja sam PERSONAL ASSISTANT OF THE EæECUTIVE TECHNICAL HEAD MANAGER! – Aj na vrawanski? – Dodavam mu alat na majstora!

Rot 44-59:Rot 44-59.qxd11/9/20166:05PMPage13

RE[EWA KVIZA: 1 V Na teritoriji deset beogradskih gradskih op{tina ima 65 javnih parkova ukupne povr{ine 36,2 hektara. Najpoznatiji su Kalemegdanski park, Ta{majdanski park, Park prijateqstva, Hajd-park i Pionirski park. Prvi javni park ure|en je 1860. godine na uglu ulica Kneza Milo{a i Nemawine, a nazvan je Finansijski park. Ure|ivawe zelenih povr{ina po~iwe u 19. veku, a prvi drvoredi zasa|eni su izme|u 1840. i 1845. godine. 2V Stefan Uro{ IV Du{an Nemawi}, poznat i kao Du{an Silni (oko 1308–20. decembar 1355) je bio srpski sredwovekovni kraq (1331–1345) i prvi srpski car (1346–1355). Du{an je sinonim za velikog vojskovo|u i vladara, ali malo je poznato da je on i fizi~ki bio izuzetno markantna figura. Kad je do{ao na presto, Du{an je bio sasvim mlad ~ovek – bilo mu je tek 22 godine. Savremenici pi{u o wemu da je bio impozantna pojava: neobi~no visok, krupan i snaàn ~ovek. Svojom visinom i stasom izdvajao se od svih qudi svoga doba. Po papskim legatima, procewuje se da je bio visok 214 cm {to je visina ~oveka velika i za dana{we pojmove, a kamo li u sredwem veku. Jedan savremenik sa zapada, koji ga je video, pi{e o wemu da je bio „u svoje vreme izme|u svih qudi na svetu vi{i telom, i stra{an u licu”. Tako|e pehar iz koga je pio vino bio je kapaciteta - dve litre. Taj pehar se danas ~uva u Hilandarskoj riznici. Shodno tome i wegova li~na garda morala je da bude sa~iwena od samo korpulentnih qudi preko dva metra, koji su skupqani po ~itavoj Evropi. Wegova kruna se drì u Cetiwskom manastiru u Crnoj Gori. Mo{ti mu po~ivaju u crkvi Svetog Marka u Beogradu. 3V Re~ pomologija nastala je spajawem latinskih re~i pomum – jabuka i logos – nauka, tako da je weno doslovno i prvobitno zna~ewe – nauka o jabuci. Me|utim, ova re~ je vremenom dobila i {ire zna~ewe, tako da se danas pomologija defini{e kao nauka o biolo{ko-privrednim karakteristikama, o klasifikaciji i gajewu sorta svih vrsta vo}aka. 4V Porodica Tarana, (engl. Bringing Up Father) je satiri~ni strip ameri~kog crta~a stripa Yorya „Yoa” Makmanusa (engl. George „Geo” McManus) koji je redovno izlazio od 1913. do 2000. godine. Osim po ìvopisnom jeziku i vrcavom humoru, strip je ostao zapam}en i po elegantnoj grafici koja predstavqa sjajne primere art dekoa i secesije.

5A Godine 1963. na osnovu kongresnog akta predsednik SAD Yon F. Kenedi proglasio je ser Vinstona ^er~ila za prvog po~asnog gra|anina SAD. ^er~il je bio suvi{e bolestan da bi prisustvovao ceremoniji u Beloj ku}i zbog ~ega su wegov sin i unuk primili nagradu umesto wega í

MALI TRIKOVI VELIKA POMO] - Aluminijumsku foliju stavite ispod navlake za peglawe. Reflektova}e se toplota, a vi }ete biti brè gotovi s poslom. - Biqke nahranite ostacima izvetrene mineralne vode. Voda je bogata mineralima i fosfatima koji pomaù rast biqke. - Cipele ne}e propu{tati vodu ukoliko ih premaète ricinusovim uqem. - ^vor na patikama se ne da odvezati? Pospite po wemu malo de~jeg pudera. - Drveni name{taj tamne boje prebri{ite rastvorom tople vode i instant kave. To }e mu osveìti boju. - Fuge }e te o~istiti gumicom za brisawe i pra{kom za pecivo. Gumicom obrisati fuge. Napraviti gustu ka{icu od pra{ka za pecivo i vode. Starom ~etkicom za zube istrqati fuge, ostaviti da odstoje 15 minuta. Oprati mlakom vodom koja je ~ista i sveà. - Jaja proveravamo da li su sveà na taj na~in {to ih stavimo u posudu sa hladnom vodom. Ako potonu - sveà su, a ako isplivaju - bacite ih! - Keks u kutiji zadrà}e vlagu ako u kutiju stavimo pola jabuke. - Hemijska olovka sa tkanine nesta}e ako je poprskamo lakom za kosu. Ostavimo da odstoji nekoliko minuta. Istrqati mesto sapunom i isprati. - Kola~ se ne da izvaditi iz kalupa? Stavite kalup na posudu sa vru}om vodom i ostavite da odstoji nekoliko minuta. Problem je re{en. - R|u sa bicikla uklonite pomo}u acetona. - Hleb da se ne su{i. Staviti oguqen krompir u posudu sa hlebom. Krompir }e spre~iti isu{ivawe í

Rot 44-59:Rot 44-59.qxd11/9/20166:05PMPage14

SAMOTRAKA PROLE]A 20.. PUTOPIS 2. deo

POSLE SAMOTRAKE (Isplovqavaju}i iz Ksiropotamosa) ........................................................................................................... PRE NEGO [TO NAUÎ[ DA PI[E[, NAUÎ DA MISLI[! Nikola Boajlo francuski pesnik i kriti~ar (1636 + 1711) ........................................................................................................... rod klizi po mirnom, ve~erwem moru. Talasi koje seB ~e pramac prave svoju umilnu buku koja se me{a s bukom brodskog motora. Miris soli ju`nog mora i miris nafte. Sunce za koji tren zalazi iza Fengarija i po~iwe no}... Jo{ jedna. Ono odlazi da te budi i ogreje. Ulazim u kabinu. Otvaram kwigu i ~itam... Kafka... Stalno M. ili ne M... ali svakako neka primoranost, neka svetlost u tami... Koliko je dug put od onog {to nisam tuàn zbog wenog odlaska do onog {to sam ipak od wenog odlaska beskrajno tuàn... a tuga nije ne{to najgore... M. – ti, koja svoj ìvot do tolikih dubina zaista ìvo ìvi{, podarila si i meni novi ìvot... îni{ me ustreptalim jer sam pred tobom otkrio svoje srce u svoju savest i ~ini{ me uzdrhtalim jer me to tera u strah i samomu~ewe... A nisam mogao da to ne uradim, magnetski me je privla~ilo otkrivawe tebi... M. M. Sedim u tesnoj i zagu{qivoj brodskoj kabini i mislim ovo pismo tebi. Otvaram leptop i kucam... Da pi{em kwigu potrebna je radoznalost i ideja. One su na po~etku stvarala~kog procesa. A wima tragam, letim, kombinujem, mewam tekst. Ba{ kao i kad stvaram kola`. Ne znam kakav }e biti kraj i da li }u ga sa~ekati. Moè se pojaviti pre nego {to sam ga o~ekivao, mo`da i ne do|e. Ode daqe da nekom drugom bude po~etak. Nekada se ideja ra|a sporo, a naj~e{}e je to brzo, samo naleti kao vihor. Pi{em pismo, pratim èqu. Ovde mi je Zefir donosio mnogo puta, zajedno s psihom – Du{om. Kad uspem da je preto~im u misli, osetim zadovoqstvo, prepoznam tu nemu{tu slutwu u slovima, to su moje misli... Budu tu i tu|e, one koje su mi srodne, s kojima sam zajedno – meni drage za pisawe koje je u toku, ba{ kao {to su misli s po~etka ovog pisma. Ume}e... umetnost... oplemewuje, ~ini se – uzdiè! Mene ~ini boqim, {iri mi energiju za du{u, pokreta~ku snagu. @equ za stvarawem nosim od prvih se}awa, zov, poriv, ose}awe koje godinama pro{irujem. Postoje}e boje, forme, proporcije oko mene nude se i oblikuju mi likovni senzibilitet, preta~u na razne nivoe mog ìvqewa izvan umetnosti, provla~e kroz ~itav moj ìvot. Preveo sam umetnost u ìvqewe gde god sam mogao. U jelu boje moraju biti pore|ane na stolu tako da isti~u jedna drugu: boja {argarepe, uz boju boranije, malo pla-

vog patliyana uz prese~en kivi i mandarinu sa protegnutom linijom balzamovog sir}eta burgundi boje... Na ko{uqi, kravati – igra pred o~ima, ba{ kao salsa, nekad tango, zavisno od unutra{wih taktova... Olovke s kojima radim – vitke, postrojene i privla~ne, trepere ~ekaju}i da iskora~e u liniju, trag, da daju ìvot ptici, ili se zavuku u senku usamqenika... U hodu – brzo stapam karusel boja od prole}nog zelenila lista, devoja~kih golih stomaka, do odbleska tramvajske {ine... U qubavi – boja ène koju volim sloèna je kao lepeza... Kad se otvori, a ono duga – razu|enost, izazov, sklad i tragawe za jo{, jo{... Vra}a na ideju stvarawa: ume}e... umetnost... oplemewuje, ~ini se – uzdiè! Ovo pismo oblikujem kao vajar glinu, èle}i da iz wega preto~im unutra{we nemu{to ose}awe. Da iz sebe iznesem ono suptilno stawe koje lebdi kao podnevna jara na horizontu, koje }e pored oblika i boje prikazati i tu vrelinu i prozirnost jedne ~e`we. Sve satkano na tome da se}awa preto~im u budu}nost, da sada{wost sloìm za lepo sutra. Lepo – jer je obojeno kreacijom, jer je umetni~ki zov. Pu~ina crna. Milioni, milijarde, zvezda iznad broda. Velika i mala Kola, Medvedi, Kentauri i na{a Danica, Mle~ni put i zvezdana pra{ina... No} uveliko prolazi. Da nisu ovo fragmenti iz romana, pa jo{ qubavnog? Za takvo {to ja (jo{) nemam mat’rijala, kwièvnog dara. Ni bezizlaznog stawa. Ova na{a veza napreduje. Ve} je veliko vreme proteklo i milion miliona malih i velikih slova pobrisano je iz ove elektronske ma{ine. Na{ se odnos produbqivao, prve znake nevoqe, obostrano se trude}i rasplitali smo i ~inili razumqivijim. Isku{avali smo sudbinu i prisiqavali je da bira kada je ko u pravu, kada brzorek, a kada ko temeqan. Ko {ta unosi, ko kad rasejava, ko koga kreira, ko kome ~ini lep{i tren, ko to~i qubav, ko grli qubav, ko je ne da... Ti i ja... ...Prizva me galeb. Pro{etah palubom no{en toplinom Mediterana i mislima rasutim u slova... Moje delo gotovo da je te{ko svrstati u pravce. Kvalitet radova, tempera na kartonu, materijali koji su mi odavno dostupni, a sa wima i lepak, miran je i razli~it u kvalitetu, ali mi je karakter stvarawa pun zaokreta. U mojim slikama je spoj metafizi~kog i magi~nog, ve} si jednom sli~no primetila. Tvoje pisawe nosi igre re~i koje oìvqavaju slike pred o~ima, slike sli~ne mojim. Samo nijanse u umetni~kom izrazu su te koje nas razlikuju. Nijanse koje prave razliku mu{kog od ènskog, koje nam i du{e razdvajaju, a opet sjediwuju jer su sli~ne po zanosu za lep{im, koje nam tu du{u oboga}uju. Likovne izraze oboje okre}emo iracionalnom i snovima i radujemo se kad nas prepoznaju i delo nam razumeju i uìvaju u wemu. Nudimo svoje obiqe Du{i koja }e ga poèleti. Razli~itim umetni~kim iskazom predstavqamo, ali gotovo da nas ne razdvajaju jedno od drugog. Dodir, razmena i proìmawe su ciq dela, prikazivawe i pripadawe te rasko{i unutra{weg sveta sr` qudskih susretawa. Za mene je to zov ~ove~anstva, smisao postignuta uve}avawem koju nudi iznedreno, osmi{qeno, pokloweno... Tako od prqavi, ru`ni, zli, preta~e se u ~ovek – kako to gordo zvu~i! Osmi{qenost u svim nijansama svih boja... Moje vizije su primarne, lako skliznu i preto~e se u sli~ice. Meni je ose}awe mo}nije od ideje, simboli su mi

Rot 44-59:Rot 44-59.qxd11/9/20166:06PMPage15

zna~ajniji od realnosti koja nas okruùje, u kojoj ìvimo ovako, voqom Bo`jom. Letimo ka budu}nosti, op~iweni pro{lo{}u. I tako pro~itah jednom i sada citiram – ose}awe pro{losti, psiholo{ki, nije ni{ta drugo do rafinovano ose}awe samilosti! Patina prolaèwa i tuga, treba se malo po~istiti, obrisati, i ako – opet }e napadati, ali, traè}i milost gre{kama, obavijaju}i se u opro{taj kroz iznetu sliku, iskazanu re~, ili umilni zvuk, idemo u novo vreme. Zato ùrimo u budu}nost, da puno taloga patine zalepr{a za nama. Ti si prisutna u mom letu kao krilo, kao doìvqaj u meni, zato izgleda skoro ista nijansa... Pomaè{, podsti~e{... A onda ona izbledi, nestane razlika kad stignemo na neku ravan... Kao u kolaù – koji je po{ao za jednom idejom, a traè}i pravu sli~icu – nai{ao na istinitiju – i skrenuo drugim putem. Tvoja figura plovi nad pu~inom u svetloj galeriji mojih likova i simbola, ove vedre no}i kasne jeseni. Prepli}u se... Kojim putem ko ide... Tvoja aura i moja èqa za pribliàvawem i (pre)poznavawem. Bojim se da }e{ utopiti svoje slobodne trenutke da ga ~ita{ tonu}i u se}awa zajedni~kog Lepog. To je ta zamr{ena igra qubavi, da nam pamet povede u sladostrasne izlete. Beg sa poqana svakodnevnice i o~ekivanog, u igru, lebdewa izme|u stvarnog i zami{qenog, izme|u èqe i ma{te, kao stvarawe dela u umetnosti, kao zanesenost u putenom zadovoqstvu. Mislim i preta~em ovo pismo k tebi, prelivaju se nijanse qubavi u tvoju i moju umetnost, stvaraju}i nove podloge za samoostvarivawe... U trudu svom vo vijek tvoj H. SVR[I]E SE Hayi Du{an Glu{ac

Me|unarodni dan borbe protiv de~je paralize (Ýorld Polio DaÚ) 24. oktobar Kako bi se skrenula pa`wa javnosti na problem obolelih od de~je paralize, obeleàva se ovaj dan na razne na~ine. Prikladnim predavawima, vakcinacijom dece i planirawem wenog iskorewivawa. Do sada je bolest iskorewena u 193 zemqe. Jo{ uvek je prisutna u tri zemqe - Avganistanu, Pakistanu i Nigeriji. Mogu}e je {irewe bolesti na druge zemqe. Indija je podru~je u kome je najteè iskoreniti de~ju paralizu. Zemqa u kojoj se pojavio virus u februaru 2013. godine na popisu Global Polio Eradication Initaitive, posle iskorewivawa 1988. godine je Izrael. Prilikom rutinskog pregleda uzoraka otpadnih voda je prime}eno prisustvo virusa. Zatim je preduzeta akcija pregleda stolica, u kojoj je u 4,4% uzoraka prona|eno prisustvo virusa. Ako planirate da putujete u ove zemqe imajte ovo u vidu. Vakcini{ite se pre polaska. Obeleàvawem dana obolelih od de~je paralize se pove}ava svesnost o ovom virusu. Na ovaj na~in se podsti~u qudi da uloè napor i da deluju na suzbijawu ove bolesti. Ukoliko se borba sa ovom bole{}u uskoro ne zavr{i, moèmo o~ekivati da }e se 10 miliona dece mla|e od 5 godina inficirati u narednih 40 godina u svetu. Mogu da obole osobe u svakom ìvotnom dobu. Ovo je visoko-infektivna kontaktna bolest, koja zahvata nervni sistem i koja u krajwem slu~aju moè uzrokovati paralizu. Paraliza kao vidqivi oblik ove bolesti se javqa kod 1% obolelih. Polio virus se moè {iriti sa obolelih osoba i onda kada nemaju vidqive simptome. Osobe koje su infektivne ~esto nisu svesne svoje bolesti. Naàlost, jo{ uvek ne postoji lek za obolele. Ova bolest se moè spre~iti vakcinom. Vakcinacija je najva`niji korak u iskorewivawu de~je paralize. Vakcina protiv ove bolesti ko{ta 0,6 dolara. Obeleàvawe Me|unarodnog dana borbe protiv de~je paralize 2004. godine utemeqila je me|unarodna neprofitna organizacija RotarÚ International u partnerstvu sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (ÝHO) u znak se}awa na datum ro|ewa Dr Jonasa Salka. Ameri~ki mikrobiolog Dr Jonas Salk je ~etrdesetih godina dvadesetog veka prona{ao vakcinu protiv de~je paralize. Ova vakcina predstavqa jedno od najve}ih dostignu}a u medicini i pruìlo je qudima novu nadu. Malo je bolesti koje su izazvale tolike rasprave i toliko mnogo straha kao {to je de~ja paraliza, akutno infektivno oboqewe uzrokovano poliovirusom. Ova se bolest obi~no javqa u epidemijama. Postoje izolovani slu~ajevi i danas. Naj~e{}e napada decu, ali svako moè da oboli od de~je paralize. Od velikog broja qudi koji su oboleli od poliovirusa malo je onih koji dobijaju teàk oblik ove bolesti. Naj~e{}i oblik bolesti traje dan ili dva, izaziva glavoboqu, temperaturu, grloboqu i poreme}aje u èlucu i ne ostavqa nikakvu paralizu. U samo jednom od stotinu ovakvih slu~ajeva lekar moè da evidentira ozbiqan oblik de~je paralize. Od stotinu obolelih, polovina ozdravi bez posledica, 30% ima neznatne posledice, 14% ima ozbiqnu paralizu i 6% moè da umre. RotarÚ International je glavni pokreta~ kampawa {irewa svesti o de~joj paralizi u svetu. Jedan od glavnih ciqeva RotarÚ Internationala je iskorewivawe ove bolesti u svetu í D. S.

Rot 44-59:Rot 44-59.qxd11/9/20166:06PMPage16

UMETNOST ULICE

Rot 60-61:Rot 60-61.qxd11/9/20166:14PMPage1

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

UTVARA

Horhe Fransisko Isidoro Luis Borhes Asevedo (Buenos Ajres, 1899 + @eneva, 1986) argentinski pisac, najzna~ajniji pripoveda~ 20. veka. Presudno je obeleìo hispanoameri~ku kwièvnost i zna~ajno uticao na svetske kwièvne tokove. Iako najpoznatiji po svojim pripovetkama, Borhes je tako|e bio i pesnik i kwièvni kriti~ar.

Nitko ne zna gdje je ona Malo znamo al je znano Iza gore iza dola Iza sedam iza osam

ednog julskog dana 1952. Jcrnini godine, neki ~ovek u pojavio se u zaseoku

I jo{ daqe i jo{ gore Preko gorkih preko mornih

^ako. Bio je visok, mr{av, indijanskih crta, bezizra`ajnog lica, kao u budale ili maske. Qudi su se prema wemu uvi|avno pona{ali, ne zbog wega samog ve} zbog onoga {to je predstavqao ili ve} bio.

Preko gloga preko dra~e Preko `ege preko stege

dabrao je imawe pored O reke. Uz pomo} nekoliko susetki postavio je dasku na

I jo{ dubqe i jo{ ja~e iza {utwe iza tma~e

dva stalka i odozgo kartonsku kutiju s lutkom plave kose. Potom su upalili sve}e u visokim sve}wacima i polo`ili cve}e unaokolo. Svet se odmah skupio. O~ajne starice, zanemela lica, nadni~ari koji su s po{tvawem skidali kacige od plute, prolazili su kraj kutije i ponavqali: MOJE ISKRENO SAU^E[]E, GENERALE.

Gdje pjetlovi ne pjevaju Gdje se ne zna za glas roga

vaj je, veoma ganut, O primao izraze sau~e{}a stoje}i uz uzglavqe, ruku

prekr{tenih na trbuh, kao trudna èna... Pruào je desnicu kako bi stezao ruku koju su mu davali i odgovarao ~vrsto i smireno: TAKVA JE SUDBINA. UÎNILI SMO SVE [TO JE U QUDSKOJ MO]I. Limena kasica primala je sumu od po dva pezosa, a mnogima nije bilo dovoqno da do|u samo jednom. akav je to ~ovek (pitam se) smislio i izveo ovu K mra~nu farsu? Fanatik, turoban ~ovek, ludak ili neki prevarant i cinik? Je li verovao da je Peron dok je igrao svoju bolnu ulogu jezivog udovca? Pri~a je neverovatna ali dogodila se, i mo`da ne jednom nego mnogo puta, s razli~itim u~esnicima i na raznim mestima. Ona je savr{eno obele`je jednog neverovatnog doba, kao odraz nekog sna, ili kao ona predstava u predstavi koju gledamo u HAMLETU. ovek u crnini nije bio Peron niti je Eva bila ^ Eva, nego neki neznanci i bezimeni qudi (~ije tajno ime i pravo lice ne znamo), koji su za lakovernu qubav predgra|a odigrali predstavu jedne prosta~ke mitologije í

Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org

MODRA RIJEKA

Preko slutwe preko sumwe Iza devet iza deset Tamo doqe ispod zemqe i onamo iznad neba

I jo{ hu|e i jo{ lu|e iza uma iza boga Ima jedna modra rijeka [iroka je duboka je Sto godina {iroka je Tisu} qeta duboka jest O duqini i ne sawaj Tma i tmu{a neprebolna Ima jedna modra rijeka Ima jedna modra rijeka Vaqa nama preko rijeke Mehmedalija Mak Dizdar (Stolac, 17. oktobar 1917 - Sarajevo, 16. jul 1971) je poznati jugoslovenski i bosanskohercegova~ki pesnik, kwi`evnik i novinar. Mak Dizdar se u svojoj poeziji inspirisao bogumilskom kulturom Bosne pre turskog osvajawa, kulturom islamskih mistika i tradicijom bosanskog narodnog jezika od 15. veka naovamo. Sredwevekovni ste}ci su va`an motiv u wegovim pesmama, i za wega predstavqaju metafori~ni put izme|u groba i zvezda. Godine 1966. je progla{en pobednikom Stru{kih ve~eri poezije.

E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

Rot 60-61:Rot 60-61.qxd11/9/20166:15PMPage2

Rot 62-63:Rot 62-63.qxd11/9/20166:19PMPage1

MESECOSLOV

DECEMBAR 2016. DECEMBAR je mesec posve}en porodici.

ROTARI KLUB BEOGRAD SKADARLIJA proslava ~arterovawa

REPUBLIKA RUMUNIJA – DAN UJEDIWEWA SA TRANSILVANIJOM, 1918. (National DaÚ) SVETSKI DAN BORBE PROTIV SIDE SVETSKI DAN POMAGALA

2 3

NACIONALNI ROTARI DAN SRBIJE 2016.

SVETSKI DAN VOLONTERA

ME\UNARODNI DAN BORBE PROTIV KORUPCIJE

1969. „Tomi”, prva rok opera, premijerno je izvedena u londonskom Koloseumu.

SVETSKI DAN QUDSKIH PRAVA

11 ROTARI KLUB BEOGRAD SKADARLIJA ~arterovan 2007. godine SVETSKI DAN PLANINA DAN UNICEF-a

1408. Na dana{wi dan osnovan je vite{ki Red zmaja. Ugarski kraq @igmund Luksembur{ki i kraqica Barbara Ceqska osnovali su ovaj red po ugledu na Red svetog \or|a koji je osnovao [arl Robor od An`uja 1318. godine.

15 ROTARI KLUB PODGORICA ~arterovan 1998. godine.

ROTARI KLUB SUBOTICA ~arterovan 1997. godine.

ROTARI KLUB NI[ – KONSTANTIN VELIKI ~arterovan 2006. godine

ME\UNARODNI DAN POSVE]EN SNOÝBORDING -u

SVETSKI DAN ORGAZMA

1999. „Mali princ” Antoana de Sent Egziperija progla{en je za kwigu veka u Francuskoj.

1877. Po~eo je Drugi srpsko – turski rat koji je trajao do 5. februara 1878. godine.

36. Prvi podatak o proslavi Bo`i}a u Rimu.

REPUBLIKA SLOVENIJA – DAN NEZAVISNOSTI I JEDINSTVA – Independence DaÚ

537. Remek–delo vizantijske arhitekture, Sveta Sofija (crkva Svete mudrosti – gr~ki: Hagia Sofia) u Istanbulu dovr{ena je na dana{wi dan i skoro hiqadu godina bila najve}a crkva na svetu. Od Konstantinovog vremena

JAPAN – AKIHITOV RO\ENDAN, 1933 – Emperior’s BirthdaÚ

REPUBLIKA FINSKA – DAN NEZAVISNOSTI, 1917. godine

62 2

ME\UNARODNI DAN QUDSKE SOLIDARNOSTI

ROTARI KLUB PQEVQA ~arterovan 2008. godine

ROTARI KLUB KRAGUJEVAC ~arterovan 1997. godine

2001. Umro je Mirza Kin|e Deliba{i}, jugoslovenski ko{arka{.

ROTARI KLUB NI[ CENTAR ~arterovan 1995. godine

SVETSKI DAN CIVILNE AVIJACIJE

Sveti Nikolaj ^udotvorac, Arhiepiskop Miriklijski – Nikoqdan

ME\UNARODNI DAN ZEMQI[TA

7 8

ME\UNARODNI DAN EMIGRANATA

ROTARI KLUB BIJELO POQE ~arterovan 2008. godine

ROTARI KLUB LESKOVAC ~arterovan 1997. godine.

1829. Britanci u Indiji zabranili su obi~aj spaqivawa udovica prilikom spaqivawa wihovih mu`eva na posmrtnoj ceremoniji.

18 19

bila je to pravoslavna crkva, a rimokatoli~ka izme|u 1204. i 1261. godine, posle prvog pada Carigrada tokom ^etvrtog krsta{kog pohoda. Od 1453. godine, Osmanlije pod Mehmedom Osvaja~em su crkvu pretvorili u xamiju, a spoqa je dobila ~etiri minareta. Mustafa Kemal Ataturk, otac savremene Turske, nalo`io je 1935. godine da se Aja Sofija pretvori u muzej.

1908. U zemqotresu koji je razorio Mesinu, drugi po

2003. Francuska je zabranila isticawe religijskih obele`ja (no{ewe ferexa, jevrejskih kapica, hri{}anskih krstova) u dr`avnim {kolama.

veli~ini grad na italijanskom ostrvu Siciliji, poginulo je vi{e od 82.000 qudi.

Rot 62-63:Rot 62-63.qxd11/9/20166:22PMPage2

ME\UNARODNI DAN BIOLO[KE RAZNOLIKOSTI

1803. U sastav SAD u{la je dotada{wa francuska kolonija Luizijana, koju je ranije iste godine – pritisnut finansijskom oskudicom - francuski car Napoleon I prodao Amerikancima za 15 miliona dolara. Dana{wa savezna dr`ava Luizijana ne poklapa se teritorijalno sa negda{wom francuskom kolonijom - ona je bila neuporedivo ve}a i obuhvatala je vi{e dana{wih saveznih dr`ava SAD.

1945. U saobra}aj je pu{ten tre}i put obnovqen `elezni~ki most preko Save kod Beograda.

SRE]NO U NOVU GODINU! REDAKCIJA

DECA SU UKRAS SVETA U {koli na ~asu veronauke u~enici govore o jabukama. Na stolu stoji kotarica puna jabuka, a ispred pi{e: „Uzmi samo jednu. Bog te gleda.” Jedan u~enik pozove decu kod ko{arice sa ~okoladom: „Uzmite koliko ho}ete. Bog gleda u jabuke!”

Devoj~ica posmatra mamu koja pere sudove i primeti nekoliko sedih dlaka u wenoj kosi. Upita je znati`eqno: „Za{to ima{ belih vlasi u kosi?” Mama odgovori: „Svaki put kad napravi{ ne{to lo{e, ja se ne ose}am dobro od toga, pa pla~em i tu`na sam dobijem po belu vlas.” Devoj~ica se malo zamisli pa upita: „Mama, a zato je bakina kosa potpuno bela?”

ulaciju ja{wava cirk U~iteqica ob cu: krvi i pita de glavi sva mi se krv „Kad stojim na budem crvena. i slije u glavu dogodi kad stojim ne to se to { Za na nogama?” odgovara: Jedan u~enik prazne!” „One vam nisu

Vaspita~ica u vrti}u ide od deteta do deteta i gleda {ta crtaju. Do|e do jedne devoj~ice koja vredno radi i upita je {ta crta. Devoj~ica odgovori: „Crtam Boga.” Vaspita~ica zastade i ka`e joj: „Pa, niko ne zna kako Bog izgleda.” Devoj~ica odgovori: „Sazna}e uskoro”!

Jedna devoj~ic U~iteq obja a pri~a o kitovima s u~it { proguta ~ove wava da je nemogu}e da ki eqem. ka sisar, ima ja , jer iako je to jako veli t ko ki Devoj~ica re malo grlo. ~e kako je Jo nu progutao ki Iritiran, u~ it da kit progut eq ponovi da je nemogu} t. a ~oveka. e Tad }e devoj~ ica: „Kad stig Jonu”. nem u Raj pita }u U~iteq upit a: „A {ta }e{ Jona zavr{io u~initi ako je Devoj~ica od u Paklu?” govori: „Ond a ga ti pitaj” !

afiju upnu fotogr teqica im gr za a al k i Deca su se sl u {kolske godine i u~i iku. aj razreda na kr to je potrebno da kupe slvo kad { za a nimqi obja{wav ako }e biti za idi Sawe, k o m sa te i ete: ’V „Pomisl gledali i ka` posle budete .’ ili ’Ovo je Sr|an, ona je advokat ar’.” on je danas lekasi} se za~u iz razreda: Jedan mali gl qica, ona je umrla.” te „A ovo je u~i

63 3

rot 01:rot 01.qxd

11/8/20167:40PMPage2

[ETA(J)MO SRBIJOM!

PALI]

@ENSKI [TRAND

Snimio: Hayi Du{an Glu{ac

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima? Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?