Srpski Rotar br 71 i 72 by Nenad Sakovic

Rot 01:Rot 01.qxd

12/23/20167:15PMPage1

D-2483 SRBIJA I CRNA GORA

JANUAR / FEBRUAR 2017. • GODINA VII BROJ 71 i 72 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

14. FEBRUAR

DAN ZA POQUBAC GODINE ZA QUBAV

Rot 02-03:Rot 02-03.qxd12/23/20167:26PMPage1

MESECOSLOV

JANUAR 2017.

JANUAR je mesec SVESTI O ROTARIJU. Ovo je vreme za pro{irewe znawa o Rotariju i aktivnosti me|u ~lanovima Rotarija u zajednici. 1943 RotarÚ International prihvata tekst sa po{tanske marke kao Test ~etiri pitawa. Taj eti~ki kodeks rotarijanstva od 24 re~i na engleskom jeziku sastavio je rotarijanac iz ^ikaga Herbert J. Tejlor jo{ 1932. godine.

ROTARI KLUB NI[ NAISUS ~arterovan 2009. godine

1943. U Wujorku je umro jedan od najve}ih nau~nika Nikola Tesla.

SVETSKI DAN PORODICE 1971. Zabraweno je reklamirawe cigareta na televizijama u SAD.

2009. Umrla je Qubica Cuca Soki}, velika srpska slikarka. Weno slikarstvo se opisuje kao intimisti~ko. Uglavnom je slikala mrtve prirode,

1896. Juta je primqena u Uniju kao 45. ameri~ka savezna dr`ava.

1916. Pred Medovskim zalivom u Albaniji potonuo je italijanski brod „Brindizi” s ju`noslovenskim iseqenicima, dobrovoqcima iz Kanade i SAD koji su krenuli da pomognu Srbiji i Crnoj Gori u Prvom svetskom ratu. Poginulo 390 qudi, a 102 su spasena.

1878. Srpska vojska u{la je u Ni{.

SVETSKI DAN SMEHA

1977. Stiv Vozwak napravio je prvi osmobitni, ku}ni „Epl” ra~unar.

REPUBLIKA SRPSKA – DAN REPUBLIKE

1909. U Solunu, Gr~ka, (gde je Kraqevina Srbija wegovog oca Petra kao veterinara poslala na slu`bu u Slobodnu carinsku zonu Srbije), ro|en je na{ fizi~ar i hemi~ar Pavle Savi}.

SRE]NA NOVA GODINA!

1958. Stupio je na snagu ugovor o osnivawu Evropske ekonomske zajednice, poznate kao Zajedni~ko tr`i{te, koji su 25. marta 1957. u Rimu potpisale Belgija, Zapadna Nema~ka, Italija, Luksemburg, Francuska i Holandija.

pejza`e, qudske figure i portrete, mada je te`ila i upro{}avawu forme, geometriji i modernoj apstrakciji. Za dopisnog ~lana Srpske akademije nauka i umetnosti izabrana je 1968. godine, a za redovnog 1978. godine. Pored slikarstva bavila se ilustracijom kwiga, prete`no za decu.

1878. U srpsko-turskom ratu srpska vojska je ušla u Niš, a Turci su narednog dana predali tvrðavu i varoš, ~ime je okon~ana turska uprava u tom gradu. Borbe su trajale 25 dana, a odlu~uju}a je bila pobeda Brani~evske brigade na ^egru.

1922. U Kanadi su lekari prvi put upotrebili insulin.

1937. U svojoj vili u Beogradu je umro \or|e Vajfert, industrijalac, guverner Narodne banke Srbije u dva navrata. Sahrawen je 15. januara na pan~eva~kom katoli~kom grobqu.

1547. U Moskvi je kao prvi ruski car krunisan Ivan IV Grozni, a vladao je do 1584. godine.

1947. Ro|en je u Hatfildu, Mik Tejlor (Mick TaÚlor), gitarista, ~lan kultne engleske grupe „The Rolling Stones”.

2001. SAD su ukinule sankcije SR Jugoslaviji uvedene po~etkom 1999. godine.

1919. Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca u Srbiji i Crnoj Gori zamenila julijanski kalendar gregorijanskim, koji je u drugim delovima novostvorene dr`ave ve} bio u upotrebi.

1876. (po starom kalendaru). Na inicijativu dr Vladana \or|evi}a (1844 – 1930), uglednog vojnog lekara, u Beogradu je osnovano Srpsko dru{tvo crvenog krsta, dana{wi Crveni krst Srbije. Samo u prvih deset godina od osnivawa Srpsko dru{tvo crvenog krsta ukazivalo je svoju pomo} u 12 ratnih godina: 1876, 1877 – 1878, 1885 – 1886, 1912 – 1913 i 1914 – 1918.

1729. Ro|en je Efraim Gothold Lesing, veliki nema~ki pesnik, pozori{ni kriti~ar, teoreti~ar umetnosti.

1989. Umro je {panski slikar Salvador Dali.

1899. Hamfri O’Saliven u SAD patentira gumene |onove.

DAN LISTA „POLITIKA” (1904.)

1920. U Riminiju, italijanskom gradi}u na obali Jadranskog mora, ro|en je Federiko Felini, ~uveni rediteq.

1935. Na plebistitu u oblasti Sar, kojom je na osnovu mandata Lige naroda upravqala Francuska, 90,3% glasa~a je glasalo o pripajawu Nema~koj.

1504. [panija je anektirala Kubu.

1889. U Atlanti, SAD, je osnovano „Pembertonovo medicinsko preduze}e” budu}a „Koka – kola”.

SVETSKI DAN PROTIV LEPRE ROTARI KLUB ZEMUN ~arterovan 1995. godine.

1919. Osnovana je Liga naroda, prete~a Ujediwenih nacija.

Rot 02-03:Rot 02-03.qxd12/29/20163:07PMPage2

DAN AUSTRALIJE (1788.)

DAN REPUBLIKE INDIJE (1950.) ME\UNARODNI DAN CARINE DAN OBRAZOVAWA O ZA[TITI @IVOTNE SREDINE 2006. Prona|ena je najmawa planeta - OGLE-2005-BLG-390Lb, sli~na Zemqi, van Sun~evog sistema.

Tibetanski mastif je najskupqi pas na svetu.

Ovako izgleda kraj kontinenta Australije.

1756. U Salcburgu je ro|en Volfgang Amadeus Mocart, jedinstveni genije muzike, kao sedmo dete u porodici muzi~ara. Kratko vreme svog `ivqewa posvetio je muzici daju}i joj nad~ove~anski sjaj. DAN KADA JE OSLOBO\EN KONCENTRACIONI LOGOR AU[VIC (OSVJENCIM) ME\UNARODNI DAN SE]AWA NA HOLOKAUST 1947. Umro je Pol P. Haris osniva~ Rotari pokreta.

Najstariji ruski hirurg, 87-godi{wa lekarka Alla IlÚuinishna LÚuovushkin odradi vi{e od 100 operacija godi{we sa stopom smrtnosti od – 0%!

Wen otac je umro pre deset godina i donirao je svoje srce ovom ~oveku koji je sada mladu ispratio do oltara u crkvi.

DAN ZA[TITE PODATAKA

1881. U 20 ~asova i 38 minuta, u Sankt Peterburgu ugasio se `ivot jednog od najve}ih pisaca svih vremena, Fjodora Mihajlovi~a Dostojevskog (imao je 59. godina)

Quqa{ke za nepokretnu decu u San Antoniju.

31 29

1412. Na dana{wi dan despot Stefan Lazarevi} objavio je Novobrdski zakonik o rudarstvu ali i `ivotu rudara.

1804. Ro|en je Sima Andrejevi} Igumanov, na{ trgovac i dobrotvor.

NACIONALNI DAN BEZ DUVANA

1876. Vlada SAD izdaje naredbu da se svi Indijanci presele u rezervate.

Rot 04-17:Rot 04-17.qxd12/23/20167:30PMPage1

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011(Beograd: Grafi~ki ateqe ,,Kum"). - 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat. ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

ISSN 2217-723æ

BROJ 71 i 72 JANUAR / FEBRUAR 2017. GODINA VII (LæææIV)

Velibor Zolak

Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga.

Distrikt 2483 guverner 2016–2017. Velibor Zolak Osniva~: Rotari klub Beograd

Nenad Sakovi}

PRIPADAWE ôvek je umro. Kada je to shvatio, video je Boga kako dolazi s koferom u ruci: Bog: U redu sine, vreme je da krenemo. ôvek: Tako brzo? Imao sam mnogo planova… Bog: Stvarno mi je ào, ali vreme je da krenemo. ôvek: [ta ima{ u tom koferu? Bog: Ono {to tebi pripada. ôvek: Ono {to mi pripada? Misli{, moje stvari… ode}a… novac… Bog: Te stvari nikada nisu bile tvoje, one pripadaju Zemqi. ôvek: Jesu li to moja se}awa? Bog: Ne, ona pripadaju Vremenu! ôvek: Jesu li to moji talenti? Bog: Ne. Oni pripadaju Okolnostima. ôvek: Jesu li to moji prijateqi i porodica? Bog: Ne, sine. Oni pripadaju Putu kojim si i{ao. ôvek: Jesu li to moja èna i deca? Bog: Ne. Oni pripadaju tvom Srcu. ôvek: Onda to mora biti moje telo. Bog: Ne. Ne… Ono pripada Pra{ini. ôvek: Onda je to sigurno moja Du{a! Bog: Veoma gre{i{, sine. Tvoja Du{a pripada meni. ôvek suznih o~iju i sa strahom uzme kofer iz Bo`je ruke i otvori ga… PRAZAN! Slomqenog srca i uz suze koje su se slivale niz wegove obraze, ~ovek upita Boga: ôvek: Nikada ni{ta nije bilo moje? Bog: Tako je. Nikada ni{ta nisi imao. ôvek: Pa onda? [ta je bilo moje? Bog: Tvoji TRENUCI. Svaki trenutak koji si ìveo bio je tvoj.

Za osniva~a: Nenad Sakovi} Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili zimski broj ROTARA: Haxi Du{an Glu{ac Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi}

Haxi Du{an Glu{ac, Trivko Ti}a Savi} i Nikola Mandi}

Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi} PIB 103557058 Ra~un 275-0102 2209 037639 otvoren kod Societe Generale Bank Srbija Zorica Milo{evi}

@ivot je samo trenutak. Trenutak koji pripada nama. Uìvajte u ovom TRENUTKU dok ga imate. Ne dozvolite da vas bilo {ta zaustavi da obavqate posao u kojem uìvate. @ivite svoj ìvot SADA. Ne zaboravite da budete sre}ni, jer je to JEDINO va`no. Materijalne stvari i sve za {ta ste se borili u ìvotu ostaje iza vas. Ni{ta ne moète poneti sa sobom. Ono {to je zaista va`no je da @IVITE SVOJE TRENUTKE

Naslovna strana: Gustav Klimt - POQUBAC (Der Kuss) 1907 - 1908. uqe na platnu, 180 h 180 cm. Osterreichische Galerie - Austrijska galerija dvorca Belvedere u Be~u.

Rot 04-17:Rot 04-17.qxd12/23/20167:32PMPage2

AKTIVNOSTI Convention Promotion Chair Distrikta 2483; KORPORATIVNI MARKETING Marko Putnik, RK Novi Sad Dunav, RotarÚ Convention Promotion Chair Distrikta 2483, direktor marketinga u „Triglav osigurawu” Mr Dragana Perkovi} Anti}, Rotari klub Ni{ Konstantin Veliki. VELIBOR ZOLAK RI Guverner za 2016-2017. godinu

SEMINAR O ODNOSIMA SA JAVNO[]U PUBLIC IMAGE SEMINAR Hotel Park, Beograd, 5. novembar 2016. godine

U pauzi seminara u~esnici su razmenili mi{qewa uz bogat ru~ak. Izve{taj i preporuke sa seminara su dostavqeni svim Klubovima, prezentacije svim u~esnicima seminara i pokrenuta je inicijativa da se izradi sredworo~na distriktna strategija odnosa sa javno{}u í Va{i u Rotariju, DG Velibor Zolak PR Chair RK Budva Dr Dinko Gruhowi} RK Novi Sad-Dunav Dalibor Lazovi}, predsednik RK BG Skadarlija

Doma}in seminara bio je Rotari klub Beograd Skadarlija. Ciq seminara je: upoznavawe sa su{tinom i zna~ajem odnosa sa javno{}u i izgradwom ugleda; savladavawe osnovnih tehnika privla~ewa javne pa`we; usvajawe znawa kako se pi{e najva`nija novinska forma, vest; upoznavawe sa digitalnom platformom komunikacija i osposobqavawe za kreirawe i implementaciju klupskog public relations plana. Znawa koja se budu usvojila na ovom seminaru koristi}e u~esnicima seminara u svim oblastima ìvota. Jer, kona~no, odnos drugih prema nama zavisi pre svega od toga kakav nam je ugled (li~ni, klupski, poslovni...). Seminar je namewen predsednicima PR komiteta, predsednicima i sekretarima klubova i svim Rotarijancima koji razumeju da se uspe{ne akcije ne mogu voditi bez ozbiqnog PR-a. Sluìmo zajednici! PROGRAM: ZA[TO JE PUBLIC RELATIONS VA@AN ZA ROTARI POKRET - ÊMU TO? Velibor Zolak, Guverner Distrikta 2483, direktor AMC Communications; VEST, VEST I OPET VEST - [TA NOVINARI @ELE DA ÎTAJU? Dr Dinko Gruhowi}, RK Novi Sad-Dunav, PR Chair Distrikta 2483, {ef dopisni{tva Novinske agencije „Beta” za Vojvodinu, nastavnik na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu; KAKO RAZVIJATI MRE@U KONTAKATA? Ana Lali}, Sekretar RK Novi Sad-Dunav, biv{a dugogodi{wa {efica dopisni{tva „Blica” za Vojvodinu; DIGITALNA ERA – UPOTREBA DRU[TVENIH MRE@A U PROMOCIJI ROTARIJA Dr Predrag Nikoli}, RK Beograd Dunav, profesor na Fakultetu EDUCONS ATRAKTIVNOST DOGA\AJA KAO PREDUSLOV ZA DOBAR PR Rastko Uli}, RK Novi Sad Alma Mons, RotarÚ

NEDEQA 7. MAJ 2017. GODINE, BEOGRAD, hotel HÙATT, Kristalna sala

Rot 04-17:Rot 04-17.qxd12/23/20167:32PMPage3

Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

korak”. Poseta predstavi u Pozori{tu „Dobrica Milutinovi}” 20. oktobra, bila je izvanredna, sala je bila prepuna, a predstava je prihva}ena sa dvostrukim zadovoqstvom i kao izuzetno dramsko delo i kao jo{ jedno humano delo mitrova~kih Rotarijanaca. Danilo Qevnai}, predsednik kluba je na redovnom sastanku mitrova~kih Rotarijanaca saop{tio da su tom prilikom od prodaja ulaznica obezbe|ena sredstva u visini od 700 evra koja su upla}ena na ra~un fonda za le~ewe mlade sugra|anke Dragane Jovani} nastradale u saobra}ajnom udesu í

SREMSKA MITROVICA

SPECIJALNI KOLA^I]I Rotarijanci iz Sremske Mitrovice imaju svoje specifi~ne poklone za bratske klubove i klubove Distrikta 2483. Do sada su to bili figura-suvenir Miqokaza koji je ovaj klub podario svom gradu 2013. godine kao uspomenu na vreme od sedamnaest vekova od potpisivawa Milanskog edikta na jednom od gradskih trgova, i dobra sremska rakija lepo upakovana da se jo{ lep{e potro{i. Od skora uz ovo podaruje se dragim prijateqima i kola~i} koji je osmislila Jelena Tupenarac, sestra blagajnika kluba Sr|ana Tupenarca. Jelena je bila i gost na sastanku kluba, a weno vanredno lepo i ukusno delo upotpunilo je paket poklona koji Sremci imaju i od srca daruju í

POZORI[NOM PREDSTAVOM POMOGLI DRAGANI Organizovawem humanitarne pozori{ne predstave, komedije Frensisa Vebera „Ve~era budala” u izvo|ewu glumaca iz Stare Pazove, a u re`iji Aleksandera Baka, Rotari klub se ukqu~io u humanitarnu akciju „Za Draganin

SA GORANOM DO CIQA Kada je mega-maratonac Goran Nikoli} krenuo u svoj, sada ve} uveliko uspe{an pohod na istr~anih 55 maratonskih etapa i obarawe Ginisovog rekorda koji je do sada dr`ao Japanac Akinori Kusuda, ciq wegove ~etvrte etape bio je u Sremskoj Mitrovici. Rotari klub Sremaca svojski se potrudio da ugosti maratonca i tada je na konferenciji za novinare predsednik kluba Danilo Qevnai} rekao:

– Kako smo od sveg srca do~ekali na{eg Gorana, tako }emo ga svim srcem pratiti na wegovom vanqudskom i humanom podvigu sve do samog ciqa u Budvi. Mitrov~ani su Gorana Nikoli}a do~ekali i ispra}ali sa doma}inima Rotarijancima na ciqu u Rumi i Bijeqini (Republika Srpska) i naravno odr`ali obe}awe, do~ekav{i ga i na krajwem ciqu u Budvi í Nedeqko Terzi}

AKTIVNOSTI

Rot 04-17:Rot 04-17.qxd12/23/20167:33PMPage4

BEOGRAD

U SUSRET OBELE@AVAWU PRVIH 25. GODINA ROTARIJA U ~etvrtak, 10. 11. 2016. godine u sali „Budva” hotela „HÙATT” odr`an je redovni sastanak ~lanova Rotari kluba Beograd. Prethodno je odr`ana redovna sednica Upravnog odbora Kluba. I na sednici i na sastanku bila je na dnevnom redu jedinstvena tema o kojoj smo raz-

Rot 04-17:Rot 04-17.qxd12/23/20167:33PMPage5

govarali, diskutovali, predlagali – proslava 25. godina Rotarija u Jugoslaviji i Srbiji i isto toliko dana i godina Rotari kluba Beograd (reosnovan 8. maja 1992. godine). Dakle, zaista zna~ajan datum koji vaqa dostojno obele`iti i proslaviti. Upi{imo ovaj datum u svoje kalendare, podsetnike, rokovnike, blok~i}e, mobilne telefone, tablete, ra~unare, ceduqice: Datum: NEDEQA, 7. MAJ 2017. godine (drugi dan Krsne slave Sv. velikomu~enika Georgija – \ur|evdan); Mesto: hotel „HÙATT”, Novi Beograd, na izvoru Rotarija u na{oj zemqi, evo, ve} prvih 25. godina. Sve ostalo dolazi malo kasnije, jer su razgovori, dogovori ve} po~eli, pa nije uputno upadati u re~ i zapitkivati. U SUBOTU, 14. MAJA 2017. godine obele`i}e se centralnom proslavom u na{em Distriktu 100. godina kako traje ROTARI FONDACIJA. I o tome }e kasnije biti vi{e detaqa. Predsednik Kluba Nenad Sakovi} je detaqno izvestio ~lanove i otvorio ovu temu koja postaje prioritet za na{ Klub u narednom periodu koji je doma}in ove proslave í

NEDEQA 7. MAJ 2017. GODINE, BEOGRAD, hotel HÙATT, Kristalna sala

AKTIVNOSTI

Rot 04-17:Rot 04-17.qxd12/23/20167:33PMPage6

ROTARAKT KLUB BEOGRAD

DAN LEPOTE

Vuka{in Markovi} RTK Beograd

AKTIVNOSTI

U ~etvrtak 27. oktobra 2016. godine, devojke iz Rotarakt kluba Beograd su po sedmi put sprovele akciju „Dan lepote”, u okviru meseca borbe protiv raka dojke. Ovo je sada ve} tradicionalna zajedni~ka akcija Rotarakt klubova Beograd i Beograd Centar. Re~ je o inicijativi namewenoj pacijentkiwama koje se bore sa ovom vrstom kan-

Svaki gost je za ulaznicu donosio slatki{e koji }e biti pokloweni u vidu novogodi{wih paketi}a deci u domu „Dragutin Filipovi} Jusa”. Kostimi su bili raznovrsni i izuzetno kreativni, a za sve koji nisu stigli da se maskiraju sami, RTK Beograd je spremio maske koje je bilo mogu}e kupiti po simboli~nim cenama na samom ulazu. Na ovaj na~in je prikupqena i nov~ana pomo}. Na dru`ewu je bilo preko 100 gostiju, a do{li su i mnogi prijateqi iz drugih Rotarakt klubova. Ve~e je pro{lo u sjajnoj i opu{tenoj atmosferi, a najboqe maske su bile nagra|ene. Uspeli smo da prikupimo dosta slatki{a za decu iz Doma i svi su se odli~no proveli tako da je ova akcija bila potpuni uspeh! í

cera na Institutu za onkologiju i radiologiju u Beogradu. Ciq je da se uz dru`ewe, ove divne `ene podsete koliko su zapravo lepe, koliko vrede i koliko toga pozitivnog nose u sebi. Kada se vide osmesi na wihovom licu znamo da smo im tokom jednog popodneva pokazali da nisu zaboravqene i da smo im na nekoliko sati skrenuli misli sa svakodnevnih mu~nih problema koje bolest nosi. Rotaraktovci su zajedno sa pacijentkiwama pravili maske i pilinge za lice i ruke od prirodnih namirnica. Razmenili su recepte i osmehe í

HALLOÝEEN PARTÙ U petak, 28. oktobra, u Klubu svetskih putnika, sa po~etkom u 20h odr`an je sedmi po redu tradicionalni HalloÞeen maskenbal Rotarakt kluba Beograd.

BEOGRAD ^UKARICA

PRVIH DEVET GODINA Dragi na{i Rotarijanski prijateqi, u prilogu Vam dostavqamo izve{taj sa fotografijama o proslavi devet godina od ~arterovawa na{eg Rotari kluba Beograd ûkarica koju smo organizovali u subotu, 12. 11. 2016. godine u Hotelu „M” u Beogradu. Koristimo priliku da Vam se zahvalimo na podr{ci i u~e{}u u realizaciji na{ih humanitarnih akcija i projekata. Proslavi je prisustvovalo 169 Rotarijanaca iz 34 Rotari kluba kao i na{ Rotarakt, prijateqi i predstavnici ustanova kojima pomaèmo. Pored velikog broja Klubova iz na{eg Distrikta i Klubova pobratima (RK Ni{ Konstantin Veliki, RK Bijeqina, RK Bawa Luka i RK Doboj) posebno nam je drago da smo ugostili veliki broj Rotarijanaca iz slovena~kih Klubova (RK Medvode, RK Zagorje Kum, RK Qubqana Julija, RK Qubqana Barja), iz Bugarske (RK Vidin). Posle udarca ~eki}em i intonirawa himni Srbije, Crne Gore i RI, DGN Vladimir Mati}, ~arter predsednik Kluba, pozdravio je prisutne i zahvalio im se na dolasku i podr{ci akcijama Kluba doma}ina. Predsednik Kluba \or|e Jovi~i} obavestio je prisutne o najva`nijim aktivnostima i akcijama Kluba kao {to su „Druèwe i sluèwe Ada 2016”, „100 godina Rotari Fondacije-100 godina BMÝ-a”, nabavka kombi vozila za Crveni Krst ûkarice, kao i izuzetnoj me|unarodnoj aktivnosti i saradwi, stipendirawu preko „Fonda za mlade talente” i dr. Prisutnima su se obratili DG Slovenije Joè Zadravec i DGE Janez Lipec, a ispred na{eg Distrikta PDG Nikola Obradovi} i PDG Dragan Brajer. Ove godine plaketu za izuzetan doprinos u profesionalnom angaòvawu i humanitarnim aktivnostima Klub je dodelio Risti âliji, istaknutom privredniku i poznatom dobrotvoru. Prisutni su Ristu âliju kao i do-

Rot 04-17:Rot 04-17.qxd12/23/20167:34PMPage7

bitnike Pol Haris plakete, pastpredsednike Aleksandra Kosti}a i Nenada \urovi}a pozdravili dugotrajnim aplauzom. Predsednik kluba \or|e Jovi~i} uru~io je stipendiju Dijani Gligorijevi} iz Muzi~ke {kole „Vatroslav Lisinski” i Rotarijansku zna~ku na{em novom ~lanu Miwi Toma{evi}u. Na kraju sve~anog dela programa predsednik \or|e Jovi~i} i sekretar Crvenog Krsta ûkarice Zvezdan Bradi} potpisali su ugovor o donaciji kombi vozila 8+1 uz primopredaju kqu~eva za vozilo i vozila. Gosti su iskoristili priliku da se obrate i upute ~estitke na{em Klubu uz predaju prigodnih poklona. U toku ve~ere organizovana je i tradicionalna aukcija slika nastalih na Likovnoj koloniji „Ada 2016”, ~ijom je prodajom prikupqeno ukupno 5.500 evra. Odli~na muzika, lep ambijent i profesionalno osobqe hotela „M” doprineli su dobroj zabavi i druèwu í DGN Vladimir Mati} ~arter predsednik Rotari kluba Beograd ûkarica

NEDEQA 7. MAJ 2017. GODINE, BEOGRAD, hotel HÙATT, Kristalna sala

Rot 04-17:Rot 04-17.qxd12/23/20167:34PMPage8

IN MEMORIAM

IVAN i DOBRILA MILETI] Po{tovani prijateqi, sa velikim `aqem obave{tavamo Vas da su preminuli osniva~ Rotari kluba Beograd ^ukarica i dugogodi{wi sekretar Kluba Ivan Mileti} i wegova dobra supruga Dobrila Mileti}, me|u prijateqima poznatija kao Biqa. Sahraweni su na grobqu â&#x20AC;&#x17E;Orlova~aâ&#x20AC;? u ~etvrtak, 17. novembra.

AKTIVNOSTI

Rot 04-17:Rot 04-17.qxd12/23/20167:35PMPage9

BEOGRAD

u ìvotu ne treba odustajati! VEÊ SA ZLATNIM PARAOLIMPIJCIMA SRBIJE Na sastanku ~lanova i prijateqa Rotari kluba Beograd u ~etvrtak 17. 11. 2016. godine, imali smo izuzetnu priliku da se upoznamo i druìmo sa dragim gostima, paraolimpijcima, osvaja~ima zlatne i srebrne medaqe iz Rija i brojnih drugih medaqa i rekorda na svetskim takmi~ewima @eqkom Dimitrijevi}em i Milo{em Miti}em, baca~ima ~uwa. Pre toga bio je prikazan dvadesetominutni film o ovim sjajnim momcima koji je prikazao Trivko Ti}a Savi} i wegova produkcijska ku}a Ă&#x2122;U-BI- NET. Gosti su do{li u pratwi svojih trenera i ve~e je proteklo u razgovoru prisutnih koji se produìo i tokom ve~ere. Prisutan je bio i prijateq Rotarijanac iz Rumunije, iz RK Bukure{t, a do{li su mladi iz Rotarakt kluba Beograd Ă

Rot 04-17:Rot 04-17.qxd12/23/20167:35PMPage10

Rot 04-17:Rot 04-17.qxd12/23/20167:36PMPage11

AKTIVNOSTI

NEDEQA 7. MAJ 2017. GODINE, BEOGRAD, hotel HÙATT, Kristalna sala

Go{}e su: Andrea Anti}, pravnik i direktor umetni~ke {kole i Jovana Petkovi}, PR menayer umetni~ke {kole.

BEOGRAD

FORTUNA ROTA U ~etvrtak, 24. novembra, minule, 2016. godine, ~lanovi Rotari kluba Beograd bili su doma}ini damama iz umetni~ke {kole za decu „Fortuna Rota” iz Beograda, koje su predstavile svoje aktivnosti i predlo`ile zajedni~ke projekte i modele saradwe.

Sasvim kratko o {koli „Fortuna Rota”: Umetni~ka {kola „Fortuna Rota” se bavi edukacijom dece i mladih u oblastima glume, plesa, pevawa, primewenih umetnosti, ali i humanitarnim dru{tveno korisnim radom. Dobitnici su brojnih internacionalnih nagrada na festivalima i takmi~ewima; - U godini 2015 - 2016. odr`ana je humanitarna akcija „Krug sre}e”, prikupqawe nov~anih sredstava i edukacija dece ometene u razvoju; - Humanitarna modna revija „Test Ùourself”; - Dance 4 Life; - Internacionalna saradwa: Turska, Rusija, Ma|arska, Makedonija, Hrvatska, Crna Gora, UAE, Slovenija, Tajland, Austrija, Nema~ka, Italija i Engleska í

Rot 04-17:Rot 04-17.qxd12/23/20167:36PMPage12

DEKLARACIJA ROTARIJANACA U POSLU I PROFESIJI 1. SVOJU PROFESIJU KORISTIM KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@EWE; 2. PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMQE I MORALNE STANDARDE MOJE ZAJEDNICE; 3. ^INIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE; 4. PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU, ZAPOSLENIM I KOLEGAMA; 5. PO[TUJEM SVE PROFESIJE KORISNE ZA ZAJEDNICU; 6. PRENOSIM SVOJE ZNAWE I ISKUSTVO MLA\IMA; 7. PO[TEN SAM U OGLA[AVAWU I PREZENTACIJI SVOG ZANIMAWA U ZAJEDNICI; 8. NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTI KOJE NE BIH INA^E DAO DRUGIMA U POSLU.

Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

Rot 04-17:Rot 04-17.qxd12/23/20167:37PMPage13

AKTUELNOSTI

OBELE@EN NACIONALNI ROTARI DAN SRBIJE

BEOGRAD Zajedni~kom manifestacijom Rotari klubova iz Beograda, koji okupqaju vi{e od 250 Rotarijanca, obeleèn je „Nacionalni Rotari dan” 2. decembra 2016. godine od 19 do 23h u klubu „Fabrika”, Bulevar Despota Stefana 115 u Beogradu. Slogan na{eg druèwa je „Upoznaj Rotari-pridruì se liderima” gde se prisutnima pribliìla ideja Rotarija kroz kratke prezentacije iz {est oblasti delovawa Rotarija kao i upoznavawe sa radom na{ih prijateqa iz drugih nevladinih organizacija koji su imali svoje {tandove i prezentacije:

- Bazar nevladinih organizacija (Rotari, Rotarakt, JCI, Aiesec, ESTIEM, Crveni Krst, Plavi Krug, Mensa, Matemati~ka gimnazija, Unitas, Fortuna Rota); U drugom delu programa organizovan je „Ignite bÚ RotarÚ” na kome su se predstavili predava~i iz razli~itih oblasti, od Gorana Nikoli}a, maratonca koji je upravo oborio Ginisov rekord, do Nikole Bo`i}a koji je govorio o svojim iskustvima „Group StudÚ EØchange” iz Japana i Olivere Stani} sa temom „RotarÚ is fun”. Ve~e je zavr{eno nastupom Ogwena Gotov~evi}a i wegovog yez kvarteta uz napomenu da prihod sa ove manifestacije poklonimo Ogwenu za {kolovawe na Berkli Univerzitetu u Bostonu í Rotarijanski pozdravu ime Organizacionog odbora: DGN Vladimir Mati} i Nikola Miti}, Predsednik Rotari kluba Beograd Metropolitan

Rot 04-17:Rot 04-17.qxd12/23/20167:37PMPage14

LESKOVAC U sve~anoj sali grada Leskovca Rotari klub Leskovac obeleìo je Nacionalni Rotari dan Srbije uz u~e{}e hora „Ruzmarin”. Dragoslava Spasi}, predsednica, kaè da svi Rotari klubovi u Srbiji na svoj na~in obeleàvaju ovaj dan. „@elimo da se pribliìmo na{im sugra|anima, da im pokaèmo {ta radimo i da oni imaju udela u tome. Mi smo organizacija koja se bavi humanitarnim radom i imamo dugoro~ne i kratkoro~ne projekte. Jedan od bitnijih dugoro~nih projekata je zagovarawe javnog plovnog puta Morava-Vardar, {to je vi{enamenski projekat ~iji su potpisnici do sada dvadeset Rotari klubova iz Srbije i Makedonije. Drugi dugoro~ni projekat je „Gradu s qubavqu” gde moèmo da smestimo mnogo malih

5. Milovanka Stankovi}, prethodna predsednica 6. Slavi{a Todorovi}, dolaze}i predsednik 7. Dragana Mayarac Savi}, ceremonijar 8. Bratimir Ne{i}, direktor projekata 9. Ivica Savi}, ~arter predsednik 10. Neboj{a Dimitrijevi}, direktor klupske Rotari fondacije 11. Vlada Qubi}, predsednik Komiteta za klupske delatnosti Ovo je bio PRVI sastanak PRVOG Upravnog odbora Rotari kluba Leskovac u PRVIH 19. godina Kluba.

AKTIVNOSTI

akcija. Sve akcije sami finansiramo, od dobrovoqnih priloga na{ih ~lanova. Trudimo se da ìvot qudi bude kvalitetniji u smislu zdravijeg vazduha, smawewa bolesti i sli~no. Dragoslava Spasi} je dodala i da je glavni ciq Kluba druèwe i sluèwe. „Sluèwe svojoj zajednici i druèwe, a iz tog druèwa proizilaze ideje, projekti i sve ono {to ~ini dobro. Moto je ~initi dobro qudima, najpre u svojoj zajednici, a onda i svuda u svetu. Ubudu}e planiramo ~e{}e akcije, ali i malo ve}u medijsku prisutnost.” Rotari klub Leskovac je osnovan 1935. godine, a 1997. godine je obnovio rad í

LESKOVAC

PRVI, PRVOG, PRVIH... Upravni odbor je odr`ao svoj prvi sastanak u ponedeqak 28. novembra 2016. godine. 1. Dragoslava Spasi}, predsednica 2. Dimitrije Jovanovi}, potpredsednik 3. Stojan Mladenovi}, potpredsednik 4. Tatjana Nikoli}, sekretar

AKTIVNOSTI

Rot 18-25:Rot 18-25.qxd12/23/20167:50PMPage1

LESKOVAC

FESTINA LENTE PO@URI POLAKO Devetnaest godina od dobijawa Poveqe Rotari Internacionala Rotari klub Leskovac je proslavio 3. decembra 2016. godine u poznatom leskova~kom restoranu „Sawelli”. ^lanovi Rotari kluba Leskovac sa svojim prijateqima uìvaju}i u dobroj hrani i dobroj muzici su evocirali uspomene i u~inili da ovaj dan i naro~ito ve~e budu nezaboravni za wih. Posle intonirawa himni i pozdravnog govora predsednice Rotari kluba Leskovac Dragoslave Spasi} prisutnima su se obratili: - Hayi Du{an Glu{ac, ispred redakcije ~asopisa „Srpski Rotar” i Rotari kluba Beograd, - Prijateq Boban Jovanovi}, predsednik Rotari kluba Prokupqe, - Marijana Mati}, dolaze}a predsednica Rotari kluba Ni{ Medijana, - \or|e \or|evi}, ~lan Rotari kluba Vrawe, - Nikola Mandi}, jedan od osniva~a i predsednika Rotari kluba Beograd i - Ivica Savi}, ~arter predsednik Rotari kluba Leskovac. Sve~anost su ulep{ale i oplemenile prisustvom i nastupom devojke iz grupe „Viva vo}e” sa solistom na gitari. Za muziku i ju`wa~ki merak bili su „zaduèni” nenadma{ni Goran Mladenovi} Taska i sin. Slatko iznena|ewe ve~eri je bila ro|endanska torta i pokloni predsednice kluba Dragoslave, stoni kalendar za 2017. godinu sa znakom Rotari kluba Leskovac i novogodi{we salvete, a na ulazu u sve~anu salu stajao je baner sa „li~nom kartom” Rotari kluba Leskovac (osnovan 1935, reosnovan 29. septembra 1997. godine). Uostalom, jedna fotografija zamewuje hiqadu re~i, kaè mudrost starih, pa proverite i pogledajte... í

Rot 18-25:Rot 18-25.qxd12/23/20167:51PMPage2

Rot 18-25:Rot 18-25.qxd12/23/20167:51PMPage3

Rot 18-25:Rot 18-25.qxd12/23/20167:51PMPage4

Rot 18-25:Rot 18-25.qxd12/23/20167:52PMPage5

Foto: Hayi Du{an Glu{ac, Dragoslava Spasi}, Trivko Ti}a Savi}

NEDEQA 7. MAJ 2017. GODINE, BEOGRAD, hotel HÃ&#x2122;ATT, Kristalna sala

AKTIVNOSTI

Rot 18-25:Rot 18-25.qxd12/23/20167:52PMPage6

LESKOVAC

ZASLU@ENA ROTARI ZASTAVICA Dvadeset ~etvrti sastanak Rotari kluba Leskovac odràn je u utorak 13. decembra 2016. godine sa dnevnim redom koji je bio sadràjan. Dobili smo zastavicu od Rotari fondacije za podr{ku u radu zaslugom uplata na{ih ~lanova. ârter predsednik na{eg Kluba Ivica Savi} i Dragana Mayarac Savi} nosioci su Pol Haris medaqe. Preko 400 Rotari klubova u svetu uplatilo je redovnu donaciju za Rotari fondaciju, koji su prepoznali prave vrednosti ove humane organizacije. Rotari klub Leskovac je jedan od zaslu`nih! ADG Tatjana Nikoli} nam je prenela nova saznawa o preradi otpadnih voda, sa upravo zavr{enog seminara u Budimpe{ti. Svi prisutni ~lanovi su zatim u~estvovali u diskusiji na ovu temu, tako da je sastanak potrajao. Dogovoreno je da se Skup{tina Kluba odrì u sredu 21. decembra 2016. godine Ă

AKTIVNOSTI

Rot 18-25:Rot 18-25.qxd12/23/20167:53PMPage7

BEOGRAD

VEÊ POSVE]ENO AVENIJI MIRA U REGIONU Sastanak Rotari kluba Beograd u ~etvrtak 8. decembra 2016. godine, bio je posve}en Aveniji razvoja mira u svetu, i na{em regionu. U goste nam je do{la izuzetna go{}a, novinarka, ~lanica NUNS-a, koja trenutno radi za slovena~ku TV Agenciju i prati i izve{tava o de{avawima i odnosima u regionu. Biqana @ivkovi} poznaje vode}e politi~ke li~nosti iz regiona i govorila je o odnosima i zna~aju razvoja odnosa Beograda - Pri{tine - EU iz svog ugla i {ansama za napredak i razvoj. Sastanku je prisustvovao na{ prijateq Samuil Petrovski, sa svojim prijateqem Zefjan Nikollom iz Tirane, Albanija, koji su nam preneli pozdrave prijateqskog kluba iz Tomasvila, SAD, sa kojim smo sproveli global grant za decu u porodi~nom sme{taju u Beogradu, Ni{u, ]upriji i Milo{evcu. Prisutan je bio na{ stalni gost i prijateq Rotari kluba Beograd Albert Kolgeci iz RK Pri{tina. Imali smo posebno zadovoqstvo da su zajedno sa nama bili i na{i Rotarijanski prijateqi iz Rotari kluba Beograd ûkarica predvo|eni svojim ~arter predsednikom i budu}im Guvernerom Vladom Mati}em. Oni tako|e svoje sastanke odràvaju ~etvrtkom, pa je ovo bio jedan ba{ prijateqski zajedni~ki radni susret. Tako|e, prisutni su nam bili i ~lanovi Rotari kluba Beograd Sava, predvo|eni vrednom Daliborkom Bradi}. Dear Mr. Nikola Mandi}, Greetings to Úou from Tirana, Albania! I am Þriting to saÚ Thank Ùou for greeting me Þhile I Þas a guest at the RotarÚ Club in Belgrade last ThursdaÚ. It Þas indeed a great pleasure to be Þith Úou all and a real privilege to eØchange greetings Þith several of Úour Þonderful and inspiring Club members. I do hope to see Úou again soon. I am looking forÞard to contacting Rotarians in Tirana and if needed to even start a RotarÚ Club here. SincerelÚ, Zefjan Nikolla

AKTIVNOSTI

Rot 18-25:Rot 18-25.qxd12/23/20167:53PMPage8

BEOGRAD

UVEK POSTOJI KVORUM ZA DRU@EWE U ~etvrtak 15. decembra minule 2016. godine odràn je redovni sastanak Rotari kluba Beograd. Na samom po~etku videlo se da su skore Krsne slave i novogodi{wi i Boì}ni praznici pred nama, tako da su ~lanovi krenuli da posvr{avaju preostale poslove i obaveze u staroj godini i da nisu bili prisutni na druèwu i ve~eri. Sastanak je vodio Jovan Ili}, aktuelni sekretar Kluba, a prisutni ~lanovi su u razgovoru, uz i}e i pi}e, dogurali skoro do pono}i novog dana Ă

AKTIVNOSTI

Rot 26-29:Rot 26-29.qxd12/29/20163:32PMPage1

BEOGRAD

NIKOQDAN NA MNOGAJA LETA! U ponedeqak 19. decembra 2016. godine, ~lanovi Rotari kluba Beograd proslavili su Krsnu slavu Kluba u prostorijama advokatske kancelarije na{eg Dragana Brajera na Vra~aru.

Tradicionalno, doma}ini Dragan, Vesna i Sofia Brajer do~ekali su goste sa `itom i dva krsna kola~a, kako i dolikuje, jer je ovaj Sveti dan kada se obele`ava i proslavqa Krsno ime Svetog Oca na{eg Nikolaja, ~udotvorca i Arhiepiskopa Miriklijskog i wihova porodi~na slava. Se~ewe slavskog kola~a po~elo je u 16 ~asova koje je obavio sve{tenik parohijske crkve Svetog Save na Vra~aru. Pored pola pravoslavne Srbije, ovog dana na{ ~lan i jedan od osniva~a Rotari kluba Beograd Nikola Mandi} tako|e slavi Krsnu slavu - Nikoqdan, ali i svoj ro|endan i imendan! Ă Snimio Vlade Gojkovi}

NEDEQA 7. MAJ 2017. GODINE, BEOGRAD, hotel HĂ&#x2122;ATT, Kristalna sala

AKTIVNOSTI

Rot 26-29:Rot 26-29.qxd1/4/20175:42PMPage2

BEOGRAD

LEPO VE^E SA DAMAMA

AKTIVNOSTI

U ~etvrtak, 22. decembra 2016. godine odràn je redovan sastanak Rotari kluba Beograd na redovnom mestu, u redovno vreme, sa redovnim predsednikom, na{im Nenadom Sakovi}em. Nismo imali zvani~no najavqene goste - predava~e, ali je bilo dinami~no i zanimqivo. Prethodno je odràn redovan mese~ni sastanak Upravnog odbora na{eg Kluba, na kome smo pored nekoliko va`nih odluka usvojili dve – da na{im sastancima mogu da prisustvuju i dve dame, kao potencijalni ~lanovi. To su Dr sci med dr Vesna Mioqevi} i advokat Andrea Anti}, koja je i prisustvovala sastanku. Na Upravnom odboru smo se dogovarali o inicijativi „Prvi 100% PHF Rotari klub u Srbiji” kao i o planu obeleàvawa jubileja Rotari kluba Beograd í

BEOGRAD

SKUP[TINA KLUBA U ~etvrtak, 29. decembra 2016. godine na sastanku Rotari kluba Beograd odr`ana je redovna Skup{tina Kluba, kako to propisuje i klupski Statut. Na Skup{tinu kluba su pozvani i ~lanovi na{eg Rotarakt kluba Beograd i svi gosti i prijateqi Kluba koji su prisustvovali na{im sastancima u Rotarijanskoj godini, kojima je tako omogu}eno da prisustvuju, kako redovnom radu Skup{tine, tako i sve~anom delu - novogodi{wem koktelu. Dve najva`nije odluke koje su na Skup{tini usvojene su: 1. Jednoglasno je izabran na{ Jovan Ili} za Predsednika Kluba u Rotarijanskoj 2018 – 2019. godini. 2. Izabrani su i novi ~lanovi Upravnog odbora Kluba koje je predlo`io Pavle Bani}, Predsednik Kluba u Rotarijanskoj 2017 – 2018. godini. Pored Statutom predvi|enih ta~aka, za glasawe na Skup{tini podneta su tri predloga Predsednika i UO i to:

Rot 26-29:Rot 26-29.qxd1/4/20175:44PMPage3

3. Da se u ciqu sprovo|ewa odluke za podsticawe prijema ~lanova Rotarakt kluba Beograd u Rotari klub Beograd, a u duhu aktuelnih promena pravila RI, izmeni Statut, ~lan 32, stav 3, koji trenutno onemogu}ava da osoba bude istovermeno ~lan Rotarakt kluba i Rotari kluba. Predlog odluke je da se taj ~lan bri{e. 4. Da se na{em Draganu Brajeru dodeli priznawe PHF za ukupan doprinos i zna~aj osnivawu Rotari kluba Beograd i razvoju Rotarija u Srbiji i regionu. 5. U ostvarewu ciqa da na{ Klub postane 100% PHF i odràvawa tog statusa predloèno je formirawe klupskog PHF fonda, ~iji }e zadatak biti da pomogne ostvarewu tog ciqa i odràwe tog statusa. Sve ta~ke su jednoglasno donete, {to tajnim glasawem, a {to aklamacijom. Posle zavr{etka Skup{tine, uz pi}e i ukusno pripremqenu ve~eru, nastavqeno je druèwe ~lanova i kandidata za ~lanove, mladih i stari(ji)h gostiju, a Hayi Du{an je predstavio upravo zavr{en novi broj klupskog ~asopisa „Srpski Rotar” ~ije su se stranice smewivale na platnu. Iznena|ewe ve~eri priredila je mlada Andrea koja je predstavila dvoje prijateqa, a oni su uz pesmu i zvuke gitare, u~inili da raspoloèwe na kraju rada u kalendarskoj godini koja je na izmaku, bude izvanredno í Jovan Ili} nominovani predsednik Kluba u Rotarijanskoj 2018 – 2019. godini.

Rot 26-29:Rot 26-29.qxd12/29/20163:29PMPage4

Nenad Sakovi}, predsednik Rotari kluba Beograd

Qiqana Sokolova, predsednica Rotari kluba Sombor

Rotarakt klub Beograd

Rotari klub Beograd ^ukarica

Dragi prijateqi u Rotariju, sre}na vam Nova 2017. godina. Provedite je u zdravqu i vesequ sa dragim qudima. Da boqe slu`imo i da se vi{e dru`imo! Dragoslava Spasi}, predsednica Rotari kluba Leskovac Trivko Ti}a Savi}, Rotari klub Beograd

Tomislav Peri}, Rotari klub Loznica

Rot 30-31:Rot 30-31.qxd12/23/20167:58PMPage1

MIRIS BELOG GRADA I najmawe pismo odaje poseban miris, a uzbu|ewe pred povezanim stranicama nove kwige nosi ne{to od radosti Erosa, koji je i sam sav satkan od mirisa. No, ima i mirisa ~itavih gradova, postoji nekakav preovla|uju}i odeur, scent, profumo, ili duft, Rusi bi rekli zapah, po kome se raspoznaju i pamte gradski kvartovi, ulice ili predgra|a, jednak s prole}a, kao i u zimu. Francuski grad miri{e na parfeme, Alza{ka varo{ Kolmar na kola~e, miris vlage ali i otpadnih voda podse}a na Veneciju. A po mirisnoj slici dubrova~kih àrdina spravqen je i parfem. Miris nije jednostavna datost, tek ~ulni podatak uhva}en }elijama sluzokoè nosa. U sebi sadrì zna~ewa i wegove nijanse, dopuwava vi|eno, upu}uje na skriveno te je re~itost mirisnog katkad ve}a od re~itosti vidqivog. Svi napori onog ugla|enog gospodina, na primer, da se u dru{tvu nametne svojom istan~ano{}u, propadaju uglavnom zato {to se ose}a na vi{ednevni znoj. Po mirisu je mogu}e raspoznati siroma{tvo i bogatstvo, i zdravqe, naprednost ili zaostalost dru{tva, starost ili mladost. Po mirisu se razlikuju prostori marqivosti i lewosti – miri{e glad, a miri{e i sitost. Preplitaji ~etinarskih, vo}nih i cvetnih mirisa, posebno s prole}a i leti, putuju sokacima i atarima Srbije. Ali, i da ume da zaudara, onoliko...

Novobeogra|ani iz ove zgrade govore da je ona poznata iskqu~ivo kao „Kineski zid”. Me|utim, mi{qewa su podeqena, pa neki ka`u da to ime pripada drugoj zgradi koja se nalazi u blizini starog „Merkatora” i znatno je kra}a od „Lamele”. Na wu svakodnevno motre soliteri - „[est kaplara”. Koliko je ogromna, obuhvata ~ak ~etiri ulice, a to su: Mihajla Pupina, Zorana \in|i}a, Milentija Popovi}a i Antifa{isti~ke borbe. Zbog wenog krivudawa zovu je i Meandra.

MERCEDES

BEOGRA\ANI STANUJU U KIFLI, MERCEDESU, UDOVICI Arhitektura je najstra{niji striptiz. Svi je gledaju i komentari{u! arhitekta Mario Jopst

KIFLA

Ovaj kompleks zgrada nalazi se na po~etku novobeogradskog bloka 38, koje se prostiru du` Bulevara Milutina Milankovi}a i formiraju znak popularnog automobilskog brenda. Mnogo godina kasnije preko puta wih izgradi}e se Mercedesov poslovni centar.

SAMOUBICA

Obla stambena zgrada krasi park koji je nikao jo{ u vreme Austrougarske monarhije, pod mandatom gradona~elnika Stevana Markovi}a. Na ulazu u Zemun pored Kara|or|evog parka i zgrade koja oblikom podse}a na kiflu, nekada su prolazili trolejbusi, zatim ih je zamenio tramvaj 14, a sada tuda saobra}aju autobuske linije 15, 84, 704 i 707.

KINESKI ZID (MEANDRA) Titulu najdu`e zgrade u Beogradu nosi popularna „Lamela” iz novobeogradskog Bloka 21, poznata i kao „Cikcak” ili „Meandra”, duga~ka skoro 1.000 metara, sa ~ak 3.500 stanara u 62 razli~ita ulaza! Izgra|ena je {ezdesetih godina 20. veka u 21. bloku, preko puta hotela „Hajat”.

Neslavno ime poneo je soliter od 19 spratova na adresi ulice Goce Del~eva 33, poznat po tome da je devedesetih godina minulog veka bilo mnogo slu~ajeva samoubistava. Posledwih godina situacija sa „ukletom” zgradom se malo sti{ala, ali je stanari i daqe zovu „Soliter smrti”.

PET IDIOTA Pretpostavqamo da ste svi ve} ~uli za onih Pet bawi~kih idiota, koji tako upe~atqivo {tr~e u ovom mirnom beogradskom nasequ. Ne postoji osoba koja je pro{etala Crnotravskom ulicom, a da prvo wih nije zapazila. Ipak, retko ko ih je video iz pti~ije perspektive. Kada se gledaju iz vazduha oni formiraju preciznu zvezdu petokraku, simbol stare Jugoslavije. Mnoge poznate li~nosti odrasle su upravo u ovim soliterima. Tu stanuju ili su stanovali biv{a ko{arka{ica Zvezde, Nata{a Kova~evi}, glumica Anita Man~i}, re`iser „Boqeg `ivota”,

Rot 30-31:Rot 30-31.qxd12/23/20167:58PMPage2

„Porodi~nog blaga”, „Otvorenih vrata” – Mihajlo Vukobratovi}, zatim politi~ar Branko Ru`i}, zlatni delfin Filip Filipovi}, fudbaler Ogwen Koroman… (^asopis SRPSKI ROTAR broj 59 i 60 - januar i februar 2016. godine u rubrici KRHKO JE ZNAWE, pisao je: Pored crvenih dvanaestospratnica (lamela) na Bawici je podignuto i nekoliko solitera visokih i do dvadeset pet spratova. Soliteri, ukupno ih ima pet, pore|ani su tako da kada se gledaju iz vazduha sa visine, wih pet

formiraju zvezdu petokraku koja je bila simbol stare Jugoslavije. Bawicu je 1944. godine oslobodilo pet NOB brigada, pa je u ~ast tih boraca podignuto pet, a ne vi{e ili mawe solitera. Me|u palim borcima, je poginuo i sam komandant tih pet brigada, na samom po~etku Paunove ulice. Naseqe su 1971. godine osmislili arhitekte Aleksandar Stjepanovi} i Slobodan Driwakovi}.)

TELEVIZORKE

CRVENKAPA

U novobeogradskom bloku 12, preko puta ko{arka{kih terena sme{ten je Yu biznis centar, ili popularna „Crvenkapa”. Ovaj stambeno-poslovni kompleks gra|en je po~etkom veka u Bulevaru Mihajla Pupina. Nadimak je dobio zbog upe~atqivih crvenih detaqa na belim fasadama. Projekat prve faze potpisao je Milutin Gec, a ovo {to danas gledamo, poznati i priznati arhitekta Mario Jopst. - U Ùu biznis centru bile su predvi|ene tri poslovne zgrade, ali u okolini je bio vi{ak poslovnog prostora, pa je odlu~eno da od tri zgrade dve budu stambene. Po{to je u blizini Dunav, koristio sam oblik jedra, zato {to je pored konstrukcije, va`na i simbolika. Ne mo`ete da pravite arhitekturu, a da ne razmi{qate {ta je tu nekada bilo. Odlu~io sam se za crvenu boju – crveno je u srpskom narodu poznato kao „stani pogled”: crveno slovo u kalendaru, crvena na na{im freskama – isti~e Mario Jopst. ÙU biznis centar – objekat G, podigao je „Energoprojekt” najve}a srpska gra|evinska kompanija.

CRNA UDOVICA Usamqenu mirijevsku zgradu, sme{tenu na najvi{em vrhu Stoj~inog brda, nazvali su Crna udovica. Taj naziv dobila je jer je izop{tena od niskih petospratnih zgrada u kom{iluku. Nalazi se u ulici Matice srpske.

SIROTICA, BESNA KOBILA, PENDREK Dve duguqaste stambene zgrade prostiru se u bloku 28, jedna uz autoput u Bulevaru Arsenija ^arnojevi}a, a druga preko puta u Milutina Milankovi}a. Gra|ene u klasi~nom socijalisti~kom arhitektonskom stilu po projektima arhitekte Ivana Arnautovi}a, koji je prozorska okna izbacio iz zida, tako da izgledaju kao da su televizori zalepqeni na fasadu, pa je otuda jasan nadimak.

Ulica Pariske komune broj 61, u kojoj su tri indenti~ne zgrade sa razli~itim imenima, uglavnom kr{tene po lokalnom stanovni{tvu, koje je tu dobilo stanove od dr`ave u drugoj polovini pro{log veka. Tako u SIROTICI `ive radnici, u BESNOJ KOBILI su stanove dobili direktori i visoki funkcioneri, a u PENDREKU pripadnici policije í Pripremio Hayi Du{an Glu{ac

Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

Rot 32-39:Rot 32-39.qxd12/23/20168:04PMPage1

TAJNA DINASTIJE KOJA JE VLADALA SRBIJOM VI[E OD DVA VEKA

ZA[TO JE SVAKI NEMAWI] BIO STEFAN? Od `upana Stefana Nemawe i Stefana Prvoven~anog, preko Stefana Dragutina i Stefana De~anskog, pa do Stefana Du{ana i Stefana Uro{a... sve ukupno 11 vladara iz sredwovekovne srpske dinastije Nemawi}a koji su se zvali Stefan i nijedan kome je to bilo pravo ime.

bio car Stefan Uro{ V poznat i kao Nejaki. Me|utim, iako su se svi vladari ove dinastije zvali Stefan, nijednome od wih to zapravo nije bilo pravo ime.

Onaj koji je krunisan

prostorom vi{e od dva veka. Ime je dobila po svom osniva~u Stefanu Nemawi koji je bio veliki `upan Ra{ke, vladar koji je udario temeqe stvarawa mo}ne srpske dr`ave u sredwem veku. Dinastija je dala jedanaest vladara od kojih je posledwi

Prvi koji je, svesno ili nesvesno, zapo~eo ovu tradiciju zapravo je bio Stefan Nemawa. Vladika Nikolaj Velimirovi} navodi da ime Nemawa, iako biblijsko, nikada pre nije bilo upotrebqeno me|u hri{}anskim Srbima, svakako ne me|u onim uglednijim, prin~evima, `upanima i vojvodama sve do doba Stefana Nemawe. Wegovo li~no ime bilo je Nemawa i kao takav se navodi u mnogim pisanim izvorima onog vremena. Ime Stefan u smislu kako ga je upotrebqavao osniva~ dinastije, a kasnije i svi wegovi potomci, zapravo je jedna vrsta titule i u prenesenom smislu zna~i kraq – vladar. Stefan je mu{ko ime gr~kog porekla. Dolazi od re~i „Stephanos” {to zna~i „venac, kruna”. Stefan je zapravo „onaj koji je krunisan, koji je oven~an”. Ovo ime nosili su mnogi evropski kraqevi – engleski, ma|arski i poqski, a posle Stefana Nemawe i svi wegovi potomci, naslednici srpskog prestola. Svi oni su, pored vladarskog imena Stefan, imali i li~no ime – Stefan Prvoven~ani (puno ime mu je zapravo bilo Stefan Nemawa II), Stefan Radoslav, Stefan Vladislav, Stefan Uro{ I, Stefan Dragutin, Stefan Uro{ II Milutin, Stefan Vladislav II, Stefan Uro{ III De~anski, Stefan Uro{ IV Du{an, i Stefan Uro{ V. Ime Stefan dodavali su u ~ast osniva~a dinastije, tradicije ali i simboli~ne potvrde wihovog prava da vladaju. Nemawi}i se u do danas sa~uvanim pisanim iz-

Stefan Prvoven~ani

Stefan Milutin

Stefan Vladislav

Stefan Uro{

Sveti Simeon

emawi}i su najpoznatija N sredwovekovna srpska dinastija koja je vladala ovim

Stefan Dragutin

Rot 32-39:Rot 32-39.qxd12/23/20168:04PMPage2

Stefan Uro{ III De~anski

vorima u pravilu pojavquju potpisani samo zajedni~kim vladarskim imenom Stefan, a wihova li~na imena koja su dobili po ro|ewu, re|e su zapisivana.

Krsna slava doma Nemawi}a Osim samog zna~ewa imena Stefan, deo odgovora na ovu zanimqivost verovatno le`i i u rasprostrawenosti kulta Svetog Stefana u Vizantiji, prvog svetiteqa koji je stradao za Gospoda i zato se naziva Prvomu~enikom. Sveti Stefan bio je krsna slava dinastije Nemawi} i patron-za{titnik svih vladara iz ove porodice. Wegov lik se nalazio na reversu vladarskog pe~ata kao i na bazi kovanica. Ovo je bio i razlog vi{e da kraqevi iz dinastije Nemawi}a pored svog imena dodaju i ime Stefan Ă Stefan Uro{ IV Du{an

[ETA(J)MO SRBIJOM!

MANASTIR VISOKI DEÂNI ...Onamo, 'namo... za brda ona, kazuju da je zeleni gaj pod kim se diù De~ani sveti: molitva u wih prisvaja raj... anastir Visoki De~ani je zadu`bina kraqa Stefana M Uro{a III Nemawi}a De~anskog (1276-? + 1331.) (blagovernog i hristoqubivog kraqa srpskih i pomorskih zemaqa) i wegovog sina cara Du{ana, mladog kraqa (1331 +1354.) Izgradwu manastira je zapo~eo Uro{ III koji je zbog manastira prozvan De~anski, 1327. godine, a zavr{io ga je wegov sin Du{an 1335. godine, posle osam godina gradwe. Manastir je posve}en Hristosu Pantokratoru (Svedrìtequ) ~ija freska krasi glavnu kupolu i Vaznesewu Gospodwem - Spasovdanu. Hram predstavqa petobrodnu gra|evinu i pripada ra{koj stilskoj {koli. Freske su zavr{ene oko 1350. godine. Manastir se nalazi u udolini pored re~ice De~anska Bistrica jugozapadno od Pe}i, ispod planinskog masiva Prokletije u zapadnom delu ju`ne srpske pokrajine â&#x20AC;&#x201C; Metohije, okruèn gustim kestenovim i borovim {umama. Manastir De~ani zauzima izuzetno mesto u srpskoj nacionalnoj istoriji. On je najlep{i spomenik srpske sredwovekovne arhitekture, najsjajniji brilijant me|u na{im manastirima. Manastir De~ani je u svakom pogledu najve}a od svih sredwovekovnih crkava na Balkanu. Vrhunac je srpske arhitekture, neprevazi|en do danas.

On je najveli~anstveniji spoj vizantijske i romani~ko â&#x20AC;&#x201C; goti~ke sredwovekovne tradicije. Srpski kraq Stefan Uro{ III iz loze Nemawine, godinama je tragao za posebnim mestom gde }e podi}i zadu`binu. Jednom prilikom ga je put naveo u dolinu kroz koju proti~e reka Bistrica na samom izlasku iz Rugovske klisure, podno Prokletija, u mesto zvano De~ane, blizu Pe}i, mesto bo`anske lepote te je odmah odlu~io da tu gradi manastir.

Rot 32-39:Rot 32-39.qxd12/23/20168:05PMPage3

Fra Vito iz Kotora je sa svojim majstorima napravio najlep{i spoj vizantijske, romani~ke i gotske arhitekture u celom hri{}anskom svetu. Protomajstor je svoje ime urezao u natpisu iznad ju`nih vrata crkve gde je prikazano Hristovo kr{tewe: „Fra Vito, mali brat, protomajstor, iz Kotora grada kraqeva, sazida ovu crkvu svetoga Pantokratora, gospodinu kraqu Stefanu Uro{u III i svojemu sinu svetlomu prevelikomu i preslavnomu, gospodinu kraqu Stefanu, i sazida se za 8 godi{ta i dospela je v sem crkva v leto 1335”. Manastir je osim bedema i kule imao i {kolu, bolnicu, trpezariju i konak. Danas uz crkvu postoje trpezarija, konak i bedemi bez kule. Manastir je sagra|en od mermera i izuzetno je bogat dobro o~uvanim vizantijskim freskama i romani~kim „A sam, postaviv{i {atore, tu prebiva{e dive}i se krasnome mestu, jer le`i na najvi{im mestima, sa~i{}eno svakim drve}em, mnogogranatim i mnogoplodnim, a ujedno ravno i travno, a odasvud teku najsla|e vode. Tu izviru veliki izvori i napaja ga bistra reka, ~ija voda pre ukusa daje veliko rumenilo licu, a posle ukusa veliko dobro rastvorewe telu, tako da se niko ne mo`e nasititi naslade vode. Sa zapadne strane zatvaraju ga najvi{e gore i wihove strmine, i otuda je tamo zdrav vazduh. Sa isto~ne strane ovome se priupodobqava veliko poqe, navodwavano istom rekom. Takvo je dakle mesto ~asno i dostohvalno za podizawe manastira” (Grigorije Camblak - bugarski monah i iguman manastira Visoki De~ani u vreme despota Stefana Lazarevi}a)

Slavni kraq je èleo da sazida ne{to {to jo{ niko u tada{woj srpskoj dràvi nije napravio pa je traìo i doveo najboqe majstore. „Da vidite visoke De~ane Kod Prizrena grada bijeloga, Zadu`binu kraqa De~anskoga…” Iz narodne pesme „Milo{ u Latinima”

Kapija manastira Prozor – trifora na zapadnoj fasadi Mermerni lavovi iz 14. veka u crkvi manastira Visoki De~ani, po{to se verovalo da oni {tite hri{}anske bogomoqe.

Glavni graditeq, neimar crkve, bio je majstor fra Vito Kotoranin koji je napravio do tada i po lepoti i po veli~ini nevi|enu gra|evinu u Srbiji - dugu 36 metara, visoku 30 metara, koja je zbog toga prozvana Visoki De~ani. Fra Vito je sa sobom doveo najboqeg majstora svog vremena \or|a i wegove sinove Dobrosava i Nikolu, a radove je nadgledao li~no arhiepiskop Danilo II. Manastir Visoki De~ani je petobrodna bazalika sa visoko uzdignutom kupolom kakve su se gradile u primorju toga doba.

skulpturama. Fra Vito je prilikom zidawa crkve manastira De~ana koristio mermerne kvadare u tri boje: beloj, `utoj i svetloqubi~astoj. De~anska crkva Hristosa Pantokratora spada me|u najve}e gra|evine sredwovekovne Srbije. Po svojoj graditeqskoj slo`enosti crkva

Rot 32-39:Rot 32-39.qxd12/23/20168:05PMPage4

predstavqa skladno proìmawe elemenata, zapadnog - romanike i gotike, i isto~nog - vizantijskog stila sa ve} postoje}im tradicijama srpske umetnosti. Slikarstvo De~ana predstaqa riznicu vizantijske umetnosti. Slikawe de~anskog hrama trajalo je od zavr{etka gradwe 1335. pa sve do 1350. godine i radilo je nekoliko grupa najboqih fresko slikara Du{anovog carstva, uglavnom iz primorja. Jedan od wih je ostavio i svoje ime: Sr| gre{ni. Po broju likova i scena, kao i ukupnoj oslikanoj povr{ini, de~anske freske predwa~e u srpskom slikarstvu sredweg veka i koje su o~uvane do danas. Freska Isusa Hristosa Predstavqaju}i ilu- Pantokratora strovanu Bibliju oni su najve}a galerija portreta srpskih vladara, arhiepiskopa, episkopa, i vi{e od hiqadu svetiteqa. Izuzetno lepo su ura|ena glavna, zapadna vrata portala sa visokim reqefom. Iznad samih vrata je predstavqen za{titnik manastira Hristos Pantokrator izme|u dvojice an|ela. Originalni ikonostas sa ikonama iz 14. veka, me|u kojima treba pomenuti Bogorodicu sa Hristosom i ikonu Svetog Jovana Krstiteqa. Freska „Loza Nemawi}a” nalazi se desno od glavnih manastirskih vrata. Freska obuhvata devet stoje}ih figura raspore|enih u tri reda: – Uro{, Du{an, Stefan; – Dragutin, Milutin, Uro{; – Sava, Nemawa, Stefan i jo{ trinaest malih portreta, raspore|enih u lozi oko wih. U uglovima misti~ne freske Hristosovog raspe}a se nalaze ~udni prikazi qudi u kapsulama koje podse}aju na komete. One ustvari predstavqaju pomra~ewe Sunca i Meseca pred Hristosovim stradawem, iako mnogi misle da je ìvopisac Sr| oslikao vanzemaqce! Posebno su vredne manastirske ikone koje je ìvopisao de~anski monah Longin, jedan od vode}ih ìvopisaca Reqef Svetog \or|a koji ubija a`daju, na zapadnoj fasadi crkve iznad glavnih vrata.

Freska Loza Nemawi}a

u srpskoj umetnosti 16. veka. Izuzetno je vredna wegova ikona Svetog Stefana De~anskog. Kolekcija od oko 170 rukopisanih sredwovekovnih kwiga i drugih dokumenata manastira De~ani po zna~aju i bogatstvu je odmah iza hilandarske. U manastirskoj riznici se ~uvaju zna~ajne relikvije, dragocene crkvene sasudi i mobilijari. Mo{ti svete Jelene De~anske po~ivaju u manastiru. Kada su Turci hteli De~ane da pretvore u yamiju 1692. godine dogodilo se ~udo kojim su u tome spre~eni i koje se pripisuje woj.

Rot 32-39:Rot 32-39.qxd12/23/20168:05PMPage5

Unutra{wost hrama sa ikonostasom i }ivotom u kome se nalaze mo{ti Svetog Kraqa Stefana De~anskog.

Sarkofag prepodobne Jelene De~anske

Knez Milo{ podiè 1836. godine jedan konak, a knez Aleksandar 1849. godine poklawa }ivot za mo{ti svetog kraqa Stefana De~anskog. Mo{ti su posledwi put presvu~ene 1964. godine u ode}u koju je sa{io tada{wi episkop, kasniji patrijarh srpski Pavle. Tokom 19. veka obnovqena su manastirska zdawa. Monasi Visokih De~ana su u sredwem veku uzgajali najboqe sokolove za lov pa su ih naru~ivali i car iz Konstantinopoqa i sultan kasnije. U doba kada su po~eli problemi za manastir, sokolovi su prestali da stiù u Carigrad. Sultan se zabrinuo {ta se to de{ava, pa je poslao delegaciju sa dokumentima kojima se {tite prava manastira. Tako se danas u manastiru ~uvaju 252 fermana sultana. „Manstir Visoki De~ani nesigurno leì na krvavoj ivici stvarnosti” zapisala je pre vi{e od sto godina Meri Edit Daram. Danas posle skoro 700 godina i prvi put u wegovoj istoriji, manastir Visoke De~ane ~uva strana vojska od {iptarskih razbojnika i vandala. ûvaju ga italijanski vojnici iz sastava KFOR-a. êsto su u crkvi na liturgiji sa monasima. Klawaju se senima velikomu~enika Stefana De~anskog, za ~ije se ~udotvorne mo{ti, sme{tene u rasko{nom }iotu iz 14. veka, veruje da le~e od slepila. Mo`da ova zdruèna molitva nebeskih i zemaqskih vojnika u crkvi nesre}nog kraqa pomogne mnogima koji ne vide da progledaju. Nekada davno od 17. veka do po~etka Drugog svetskog rata manastir su ~uvali wihovi dedovi od nekih drugih razbojnika.

Velikomu~enik Stefan De~anski? Jedan od najnesre}nijih srpskih vladara. Od oca oslepqen od sina udavqen! „Nema li~nosti u domu Nemawi}a sa tako tragi~nom sudbinom kakva je ona Stefana De~anskog. Izme|u dvojice silnika – oca Milutina i sina Du{ana, izbrisan iz redosleda za nasle|ivawe prestola, kao dete talac na dvoru tatarskog kana Nogaja, kao mlad ~ovek oslepqen i poslat u zatvor u Carigradu, u gra|anskom ratu za presto sa bratom od strica Vladislavom, `rtva dvorskih spletki, na kraju ìvota najverovatnije umoren sinovqevom rukom u Zve~anu. Kao da je crkva u De~anima toliko lepa upravo zato da bi nadoknadila ovaj stradalni~ki ìvotni put jedinog svetiteqa doma Nemawi}a ispred ~ijeg imena s razlogom stoji atribut – velikomu~enik. Vrlo je upadqivo mesto koje prizori iz ìvota svetog Nikole ûdotvorca Miriklijskog zauzimaju u slikarstvu de~anske crkve. îtava jedna kapela je posve}ena ovom omiqenom svetitequ, jer je Stefan De~anski smatrao da wemu moè da zahvali za vid koji mu se posle nekog vremena vratio. Naime, optuèn da kuje zaveru kako bi uzurpirao vlast, Stefan je po nalogu oca Milutina oslepqen. Najverovatnije je to u~iweno usijanim ma~em koji bi u ve}ini slu~ajeva zaista oslepio osu|ene na ovako monstruoznu kaznu, ali se doga|alo da samo napravi opekotine i izazove privremeni gubitak vida. Veruje se da Stefan De~anski nije bio oslepqen jer je izvr{ilac kazne bio potkupqen, ili je bio oslepqen samo delimi~no (usijani ma~ nije probio zenice). Kakogod, Stefan De~anski je sa suprugom Teodorom i sinovima Du{anom i Du{icom, slep i ponièn, poslat u Carigrad kao zato~enik i talac na dvoru Milutinovog tasta, cara Andronika II Komnina. Veruje se da je nesre}ni kraq le~en u ~uvenoj carigradskoj bolnici pri manastiru Hristosa Pantokratora, poznatoj po vanrednim lekarima. On sam neumorno se molio Svetom Nikoli za ozdravqewe. U znak zahvalnosti za povra}en vid, De~anski je bogato darivao baziliku Svetog Nikole u Bariju, Italija, u kojoj po~ivaju svetiteqeve mo{ti. Prekrasna ikona sa likom svetiteqa pored koga su naslikani Stefan De~anski i Teodora i danas se nalazi u ovom ~uvenom hramu.* No, Stefan Uro{ je tokom celog ìvota iz straha od oca nosio povez preko o~iju. Srpska pravoslavna crkva proslavqa Svetog mu~enika Stefana De~anskog (Mratindan) 11/24. novembra. Manastir Visoki De~ani se nalazi na spisku Uneskove Svetske ba{tine zajedno sa jo{ tri manastira SPC pod imenom „Sredwovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji”.

Rot 32-39:Rot 32-39.qxd12/23/20168:06PMPage6

^UDO ZA SVA VREMENA

ALEKSANDRIJSKA BIBLIOTEKA Biblioteka je i sada jedna od najve}ih riznica znawa na planeti. Mnogi su je ru{ili, ali se uvek podizala iz pepela

^ovek u kapsuli koja podse}a na kometu? Vanzemaqac?

Nominovan 1994. godine, a 2004. godine upisan je u Listu Svetske kulturne ba{tine. UNESKO je proglasio manastir De~ani za mesto svetske kulturne ba{tine 2004. godine navode}i da su wegove freske jedno od najvrednijih primera tzv. renesanse Paleologa u vizantijskom slikarstvu i dragocen zapis o ìvotu u 14. veku. Uz De~ane se nalaze 23 hektara zemqi{ta oko kojih traje sudski spor sa kosovskim vlastima u vezi sa vlasni{tvom. Kosovska po{ta je na prole}e 2009. godine izdala po{tanske markice, na kojima je prikazan manastir Visoki De~ani kao „arhitektonsko blago Kosova”, bez napomiwawa wegove povezanosti sa srpskom kulturom i istorijom. De~ansko bratstvo danas broji 30-tak mladih monaha koji ìve u op{teì}u i nastavqaju tradicije mona{ke pro{losti ovog manastira. Bratstvo se bavi raznovrsnim aktivnostima: duborezom, ikonografijom, izdava{tvom, misionarskim i humanitarnim radom. Bogosluèwa se vr{e po drevnom tipiku (pravilu) Svete Gore Atonske. Danas Srba vi{e nema u De~anima, a ovaj najsjajniji dijamant srpskog kulturnog nasle|a prkosi lo{im vremenima i nadajmo se da }e uz Bo`ju pomo} i opstati bar jo{ – neki milenijum! Ve} prvi naleti turskih osvaja~a u drugoj polovini 14. veka nane}e znatnu {tetu mnogobrojnim crkvama na Kosovu, pa i Visokim De~anima. Knegiwa Milica Hrebeqanovi} je kao monahiwa posetila 1397. godine manastir De~ane u pratwi svojih sinova Stefana i Vuka. Tu`na zbog lo{eg stawa u kome je zatekla manastir, bogato je darovala ovu veliku svetiwu, o ~emu svedo~i poveqa koja se i danas ~uva u manastirskoj riznici. Pored crkvenih sasuda i drugih skupocenih predmeta, najzanimqiviji knegiwin dar su gotovo dva metra visoke vo{tane sve}e uz koje se nalazi zave{tawe da ih upale oslobodioci Kosova. Jo{ uvek su netaknute!** ...Onamo, ‘namo... za brda ona, govore da je razoren dvor, mojega cara; onamo vele, bio je negda juna~ki zbor. Onamo ‘namo... sa razvalina dvorova carskih vragu }u re}: S ogwi{ta milog bjeì mi kugo, Zajam ti moram vra}ati ve}!”... (* ** Tamara Ogwevi}: Iz kwige „Blago Srbije”, Mladinska kwiga, Beograd, 2012. godine.)

Gde si, brate... Te re~i dobrodo{lice uputila nam je `ena, na te~nom srpskom jeziku, egipatski vodi~ u ~uvenoj biblioteci u Aleksandriji. ^uv{i da smo iz Srbije, iskoristila je priliku da nam se pohvali jedinim re~ima koje zna na na{em jeziku. - Tome me je nau~io Ivan, prijateq iz Novog Sada. A ja wega na{oj najlep{oj re~i, „habibi” - ponosno je rekla. Posle tri dana provedena u toj divnoj zemqi, dobro smo znali {ta ta re~ zna~i. „Qubavi moja” - ~ulo se u skoro svakoj doma}oj pesmi koju smo slu{ali i progra-

mu koji smo gledali na egipatskoj televiziji. „Habibi” se preslikavalo i u skoro svakom kontaktu koji smo ostvarili s na{im doma}inima tokom svojevrsnog vremeplova kroz istoriju najstarije civilizacije, kolevke qudskog roda. Obilazak misti~nih piramida, hramova i katakombi i vo`wu rekom Nil krunisali smo posetom kosmopolitskoj Aleksandriji i jednom od wenih ~uda - najve}oj javnoj ~itaonici na svetu. Svaki pedaq te svetske riznice kwiga i znawa koja saìma kulturu ~itavog sveta u pisanoj re~i, opravdava taj epitet. Aleksandrijska biblioteka je u pravom smislu re~i - ~udo. Bila je to i onda, 300. godina pre nove ere, kada je u vreme dinastije Ptolomeja sazidana po ideji Demetrija iz Falerona, Aristotelovog u~enika, i kada je posedovala 70.000 svitaka od papirusa. To je i danas, izgra|ena kao moderno, nesvakida{we zdawe na 40.000 kvadratnih metara, sa dva miliona kwiga napisanih na 80 jezika. A sve je po~elo davno, kada su u tu, nekada zami{qenu prestonicu sveta po~eli da pristiù istraìva~i i nau~nici svetskog glasa. Oni su se okupqali u biblioteci koja je bila mesto za inspiraciju, gde su pisali veliki u~ewaci onoga doba, smi{qaju}i izume, poput Heronovih koji se i danas koriste. Tada su stvoreni katapult, ma{ina za proricawe,

Rot 32-39:Rot 32-39.qxd12/23/20168:06PMPage7

mehanizmi za otvarawe vrata, za paqewe vatre, prete~a dana{weg mitraqeza... U to vreme je, u toj biblioteci, na osnovu posmatrawa rasporeda zvezda i merewa Sun~eve senke u Aleksandriji i Asuanu, otkriveno i da je zemqa okrugla i izra~unat je wen obim sa, za ono vreme, zanemarqivim odstupawem od

oko 80 kilometara. Iz te ku}e nauke stizali su i prora~uni za svetionik Faros, jedno od sedam svetskih ~uda anti~kog doba. Jedan od izvora znawa nau~nika bile su kwige koje su pristizale iz celog sveta. Do wih se, izme|u ostalog,

dolazilo i obavezom posada svih brodova koji pristaju u aleksandrijsku luku da ih daju na prepisivawe prevodila~koj radionici kako bi primerke upu}ivali drugima, a jedan ostao mati~noj biblioteci. Tako je bilo tokom tri veka, sve dok 48. godine, u vreme Cezara i Kleopatre, biblioteka nije izgorela u po`aru. Svesna gubitka, Kleopatra je, po ugledu na uni{tenu biblioteku, na drugom kraju grada podigla novu, koja }e u narednih 400. godina biti centar pisane re~i, kulture i nauke na Mediteranu. I kasnije su je, poput kalifa Omara Damaskog, koji je 642. godine spalio sve zapise koji su bili u suprotnosti s Kuranom, razni osvaja~i uni{tavali, mada su wenom nestajawu doprineli i zemqotresi, poplave... Ideja o osnivawu moderne Aleksandrijske biblioteke potekla je sa Univerziteta tog grada 1974. godine. Unesko je podr`ao ideju, i 1989. godine norve{ka arhitektonska kompanija „Snoheta” izradila je projekat biblioteke. Realizacija ovog ambicioznog projekta ko{tala je 220 miliona dolara i trajala je oko 20 godina. Tako je 2003. godine stvorena jedanaestospratnica od stakla i betona koja oblikom podse}a na ogromni solarni disk okrenut ka moru, koji simbolizuje ra|awe Sunca. U blizini je i Planetarijum, arhitektonsko ostvarewe u obliku kugle koja simboli{e Mesec.

Krov je staklen, unutra izgleda kao kapak, a spoqa kao trepavice, kako bi Sunce nesmetano osvetqavalo unutra{wost. Na granitnom zidu koji gleda na jug uklesana su slova ve}ine svetskih pisama (i na{e slovo [ – }irili~no) {to predstavqa promociju nacionalne, kulturne i jezi~ke {arolikosti koja se ~uva u ovoj gra|evini. U svom sklopu Biblioteka poseduje najve}u javnu ~itaonicu na svetu, kapaciteta pet miliona kwiga, u koju mo`e da stane 2.500 ~italaca. Dostupno je 320 ra~unara sa besplatnim internetom. U wenim odajama sme{ten je i Muzej starina, a u riznicama je i kolekcija na{ih vrednih kwiga, me|u kojima je i replika Miroslavqevog jevan|eqa, dar na{e zemqe ovoj presti`noj kulturnoj ustanovi í Vladan Obradovi}

Rot 32-39:Rot 32-39.qxd12/23/20168:07PMPage8

VELIKA DOSTIGNU]A MALE ZEMQE

IZRAEL

JAPANSKE kao da su na{e POSLOVICE

Ova mediteranska bliskoisto~na zemqa je lider u komunikacionim tehnologijama na globalnom nivou.

Zavirite u kulturu ovog fascinantnog i mudrog naroda

• MOTOROLA, kompanija koja je razvila vode}u tehnologiju mobilne tehnologije ima najve}i razvojni centar u Izraelu. • Izraelska kompanija COMVERSE osmislila je govornu po{tu. • Izrael je zemqa u potpunosti pokrivena digitalnom mreòm. • Tehnologiju za trenutno slawe poruka i sobe za ~et (instant messaging & chat room) osmislila su ~etiri mlada nau~nika iz Tel Aviva. • MICROSOFT IZRAEL razvio je ve}i deo operativnog sistema ÝindoÞs. • Jedino u Izraelu se nalazi sedi{te istraìva~ko-razvojnih kapaciteta firmi MICROSOFT i CISCO van SAD. • U Izraelu je proizveden USB (fle{ memorija), proizvod kompanije M-SÙSTEMS, koju je pokrenuo SANDISK, a koristi se u svetu kao prenosiva memorija. • Firma INDIGO proizvela je prvu komercijalnu ma{inu za ofset {tampu u boji (koga je kasnije preuzeo HP). • U istraìvawu mati~nih }elija, nau~nici u Izraelu su prvi ukazali na diferencirawe humanih ES }elija i stvarawe qudskih embrionalnih }elija. • TEVA je najve}a kompanija geneti~kih lekova u svetu. • MEDINOL je kompanija - pronalaza~ fleksibilnog stenta i tehnologija za kateterizaciju srca. • GIVEN IMAGING je izumeo i razvio pilulu sa kamerom koja pomaè doktorima da postave dijagnozu kancera i poreme}aja u sistemu za varewe. • PETROBIOCLEAN je izumeo bakteriju koja „jede” naftu i tako pomaè u uklawawu naftnih mrqa na kopnu, moru i okeanu. • ORMAT- vode}a svetska kompanija u oblasti geotermalne energije, lansirala je turbinu koja pretvara geotermalnu energiju u struju. • Izrael prera|uje 92% otpadnih voda i ponovo koristi 75% u poqoprivredi, {to je najve}i procenat u svetu. • Kompanija NETAIM iz Tel Aviva prva je po~ela da koristi sistem navodwavawa „kap po kap” kojim se smawuje potro{wa vode, a pove}ava prinos i {titi ìvotna sredina. • Izraelske krave daju najvi{e prinose mleka na svetu. Prosek je u 2008. godini iznosio 11.461 kg mleka po grlu. • U Izraelu je prvo proizvedeno hibridno seme paradajza koje ima dug vek trajawa. U Evropi 40% plastenika za uzgoj paradajza koristi ovo seme. • Izrael je razvio prvu savremenu bespilotnu letilicu. • Ova zemqa ima najve}i procenat fakultetski obrazovanih qudi na svetu, odnosno najve}i broj nau~nika, inèwera, doktora nauka po glavi stanovnika. • Posle Silikonske doline u Kaliforniji, SAD, u Izraelu se nalazi druga najve}a koncentracija kompanija za visok u tehnologiju na svetu í

• Ako problem moè da se re{i, onda nema potrebe da se zbog wega brinemo. Ako ne moè da se re{i, onda je beskorisno brinuti zbog wega. • Kada dobro razmislite, odvaìte se da delate. Kada po~nete da delate, prestanite da mislite. • Ne zadràvaj ono {to odlazi; ne teraj ono {to dolazi. • I}i brzo zna~i i}i sporo bez prekidawa. • Boqe je biti neprijateq dobroj osobi, nego prijateq lo{oj. • Odnos muèva i èna treba da je kao odnos ruku i o~iju: kada ruke bole, o~i pla~u; a kada o~i pla~u, ruke bri{u suze. • @aba u bunaru ne zna za veli~inu neba. • Duga~ko putovawe uvek zapo~iwe jednim kratkim. • âk i da nam zatreba samo jednom u ìvotu, ma~ treba uvek nositi. • Lepi cvetovi ne daju dobro vo}e. • Tugu treba ostaviti kod ku}e, kao pocepanu haqinu. • Niko se nikada nije sapleo leè}i u krevetu. • Jedna qubazna re~ moè da te greje tokom tri meseca zime. • Budalama i ludacima se uvek skloni sa puta. • Sedam puta proveri pre nego {to po~ne{ da sumwi~i{ nekoga. • Uradi sve {to moè{, a ostatak prepusti sudbini. • Preterana iskrenost se ~esto grani~i sa glupo{}u. • Bogatstvo }e uvek do}i u ku}u punu smeha. • âk i majmuni mogu da padnu sa drveta. • Hladan ~aj i pirina~ se mogu podneti; ono {to se ne moè podneti su hladan pogled i grube re~i. • Ako èna ne{to èli, pope}e se na planinu da to i dobije. • Zemqa uvek otvrdne posle ki{e. • Najdubqe reke teku tiho.

Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

Rot 40-41:Rot 40-41.qxd12/23/20168:12PMPage1

MO] POSLOVICA ada sam bio de~ak, nisam verovao u poslovice i K mudre izreke. Danas, kada godine sve brè prolaze, uvi|am da sam pogre{io. Znam da su àlopojke tipa „da sam to ranije znao, sve bi bilo druga~ije” potpuno nepotrebne, jer je pro{lost nepromenqiva, ali ipak se ponekad upitam {ta sam sve mogao da izbegnem u ìvotu da sam pa`qivije slu{ao savete tih esencija ~ovekovog iskustva. Na primer, na svim mojim sveskama i uybenicima iz gimnazije uredno sam ispisivao latinsku izreku: „Opasnost je u odlagawu”, dragoceni savet koji uglavnom nisam koristio dok sam i{ao u gimnaziju, ali koji je lepo zvu~ao. To je, mo`da, jedini savet koji sam, kasnije, kao pisac i prevodilac, uvek primewivao. rugi saveti nisu tako doD bro pro{li kod mene. Recimo, divan savet iz talmudskih „Izreka otaca”: „Podu~avaj svoj jezik da govori: Ne znam” - koji bi mi, da sam ga doista slu{ao, pomogao da izbegnem niz nesporazuma, nepotrebnih prepirki i ozbiqnih sva|a. Re}i „Ne znam” u pravom trenutku smawuje tenziju, vra}a samopouzdawe i pomaè ponovnom uspostavqawu ravnoteè. Naàlost, ve}ina qudi smatra iz najraznovrsnijih razloga da je priznavawe neznawa u isto vreme i prihvatawe poraza, {to je potpuno neta~no. Niko ne zna sve stvari iako ve}ina nas veruje da smo stru~waci za sve, a ukoliko se pokaè da ne{to nije u redu sa wihovim savetima i „znawem”, za to }e biti optuèn neko drugi. dmah mi pada na pamet izreka koju su moji roditeqi O ~esto ponavqali: „U se i u svoje kquse”. ôvek je, u su{tini, sam na svetu, ali ako veruje u sebe, lak{e }e podneti tu samo}u. S druge strane, ako ga u toj wegovoj samo}i spopadnu i kritikuju sa svih strana, onda treba da ima na umu drugu „kowsku poslovicu”: „Za dobrim kowem pra{ina se vije”. Tu poslovicu je moja majka nudila kao magi~nu za{titu od lo{ih kritika, zlonamernih komentara kolega i povremenih prezrivih ocena nekih ~italaca. Iako mi je trebalo dosta vremena da se priviknem na identifikaciju sa kowem, makar i dobrim, onog trenutka kada sam je prihvatio, sve neda}e sa eventualnim negativnim kriti~kim ocenama mojih kwiga su skoro potpuno i{~ezle. Uostalom, negativna kritika se pi{e sa mnogo vi{e iskrenosti nego mnoge pozitivne kritike, i tu iskrenost svakako treba ceniti. ugi niz godina zbuwivale su me poslovice: „Mlado se D drvo savija” i „Nije zlato sve {to sija”. Naime, one su bile napisane jedna iznad druge na unutra{woj strani korica neke de~je kwige, i ja sam bio uveren da je re~ o jednoj poslovici, {to ju je ~inilo potpuno nerazumqivom. Tada sam se tu`no pitao kakve veze ima mlado drvo sa la`nim zlatom i, naravno, nisam uspevao da do|em do odgovora. Tako sam propustio priliku da se, kao mla|i, posvetim nekim telesnim aktivnostima, koje su traìle mla-

dala~ko savijawe. Sada bih se rado savio, ali „godine su mnoge, a le|a nejaka”, te mi se ~esto doga|a da ne uspem da dohvatim zlato koje pored mene proleti. Dok se ja sagnem, mogu samo da i{~eprkam grumen la`nog zlata. Ono pravo uvek zavr{i u nekim drugim rukama. oristan savet nudi izreka: „Ne ceni vola po rogoviK ma, ni ~oveka po brkovima”. I dovoqno je prisetiti se Hitlera i Staqina da bi se videlo koliko je to ta~no. Dodu{e bilo je, i sigurno }e jo{ biti, glatko izbrijanih diktatora, {to samo potvr|uje upozorewe da ~ovek nikada, ipak, ne sme potpuno da se opusti. Kao {to ne bi smeo da pqeska sam sebi na uspe{no izvedenom delu ili na nekom postupku koji ga, uveren je, ~ini doista dobrom osobom. Naime, u jednoj izreci pi{e: „Postoje samo dva savr{eno dobra ~oveka: mrtav i nero|en”. Svi ostali, svi mi ostali, u ve}oj ili mawoj meri smo lo{i i moèmo samo da se trudimo da postanemo boqi i pametniji. Dodu{e, i tu postoji jedno upozorewe, izreka koja kaè: „Boqe je biti malo lud, nego malo pametan”. U prvom trenutku ta izreka nas pomalo uko~i, jer smo nau~eni da pamet uvek boqe ocenimo od ludila, me|utim, istina je da onaj koji je malo pametan moè da nanese mnogo vi{e {tete od onoga ko je malo lud. a ipak, savr{ena dobrota je, bar teorijski, ipak dostupP na. Mogli bismo lako da sakupimo pregr{t poslovica i izreka koje bi nas, kada bismo ih dosledno primewivali, preobrazile u vlasnike skoro savr{ene dobrote. Mislim na poslovice kao {to su: „Ako ne po~ne{, ne}e{ ni zavr{iti”, „Ko drugome jamu kopa, sam u wu pada”, „Orao ne hvata muve”, „Umetnost je duga, ìvot je kratak” i mnoge druge. Neke izreke su toliko hirur{ki precizne da skoro nanose bol. Jedna od takvih je ova: „Nije sre}an onaj koji ima ono {to èli, ve} onaj koji ne èli ono {to nema”. Da, zavist je opasan otrov, kao i poùda ili halapqivost. Iz nekog razloga tu se prisetim da su moji roditeqi ~esto govorili: „ûvaj se la`nih prijateqa”, a da sam im ja, onako drsko kako to deca umeju, odgovarao: „A kako da ih prepoznam?” Oni su tada pokuweno za}utali jer na moje pitawe nije moglo da se odgovori. A u jednoj drugoj situaciji nisam tako dobro pro{ao - naime, bila je zima, trebalo je da idem u {kolu i majka me je terala da stavim kapu na glavu. Prkosno sam rekao: „îzma glavu ~uva, {ubara je kvari”. Pamtim da me je majka samo jednom o{amarila u ìvotu i to se tada desilo. I dan-danas, posle mnogo godina, smatram da je bila u pravu. Poznavawe poslovica ne predstavqa dozvolu za bezobrazluk, ali i to treba nau~iti. Kao i onu jednostavnu izreku: „Ako èli{ prijateqa, prvo postani prijateq”. I odmah sledi upozorewe, isto ono koje sam ~uo od mojih roditeqa: „ûvaj se la`nih prijateqa”. Dodu{e, ne kaù ni{ta o tome kako prepoznati la`ne prijateqe, ali ve} sam nau~io {ta to zna~i - neki deo posla, ma kakav on bio, treba ipak sami da obavimo í David Albahari

NEDEQA 7. MAJ 2017. GODINE, BEOGRAD, hotel HÙATT, Kristalna sala

Rot 40-41:Rot 40-41.qxd12/23/20168:12PMPage2

PESMA „KRE]E SE LA\A FRANCUSKA” JEDNA JE OD NAJPOZNATIJIH IZ PRVOG SVETSKOG RATA

DVE GODINE I 136 DANA Me|utim, malo ko zna da mi slu{amo prera|enu verziju pesme, koja se zna~ajno razlikuje od originala, ~iji su stihovi me|u najtu`nijima iz tog perioda. va tugovanka nastala je u Solunskom poqu 1917. godiO ne, tada{woj op{tini Mikra koja od 2011. godine ne postoji u tom obliku, jer su je lokalne vlasti svrstale pod ve}u gradsku oblast, Termi. A u Mikri, gde je bio logor neraspore|enih oficira 1917. godine, pe{adijski pukovnik Branislav Milosavqevi} je napisao pesmu „Izgnanici”. Neke wene stihove svi znamo, naro~ito onaj iz uvodne strofe, „Kre}e se se la|a francuska”. Pesma je bila posve}ena rawenim srpskim vojnicima koji su prevoèni daqe od Solunskog fronta, na afri~ko tlo, u Bizertu i druge baze koje su Francuzi imali na severu ovog „crnog” kontinenta. Posle povla~ewa srpske vojske kroz Albaniju, u onu ~uvenu zimu 1915. na 1916. godinu, deo srpskih trupa i ne{to malo civila preba~eno je u Bizertu, u koju su dovoèni i kada su po~ele borbe na, kako se tada zvalo boji{te kod Soluna, „makedonskom frontu” ili ju`nom (evropskom) frontu. U francuskim bazama u kojima su boravili Srbi, organizovane su i obuke prispelih dobrovoqaca, rad sa invalidima, kulturni ìvot... Mnogi, me|utim, zbog nema~kih podmornica (stara re~ „sumaren”) nisu uspeli da stignu na to odredi{te. I, ba{ wima je pukovnik Milosavqevi} posvetio „Izgnanike”. Pesma je prvi put objavqena u zbirci „Ma~ i lira”, 1922. godine:

Srbija je, prema podacima Konferencije mira u Parizu 1919. godine izgubila 1.247.435 qudi, odnosno 28% od celokupnog broja stanovnika koje je imala po popisu iz 1914. godine. Od ovog broja poginulo je ili umrlo od rana i epidemije 402.435 vojnika. Prilikom prelaska preko Albanije umrlo je 77.455 vojnika, u borbama na Solunskom frontu 1916 -1918. godine 36.477, pobijeno ili umrlo u zarobqeni{tvu 81.214, a 34.781 vojnika umrlo je od rana ili bolesti na teritoriji Srbije 1915. godine. [to se ti~e civilnog stanovni{tva, gubici su iznosili 845.000. Od 200.000 gra|ana koji su po{li za vojskom preko Albanije poginulo je ili umrlo preko 140.000 qudi. Epidemija pegavog tifusa 1914 -1915. godine odnela je 360.000 qudi. ada se posmatraju podaci sa pariske Konferencije o `rtvama Srbije, ispostavi se da, kada bismo odr`ali minut ti{ine za svakog gra|anina Srbije poginulog - poginulu u Prvom svetskom ratu, }utali bismo neprekidno 866 dana, odnosno dve godine i 136 dana! í Izvor: Blic

IZGNANICI Siwe je more {iroko, Svi mole Svetog Nikolu, [iroko, hladno, duboko. Wegovu silu na moru! Kre}e se la|a francuska Sa pristani{ta solunska. Mnogi }e od wih biti plen, Kad do|e {vapski sumaren, Odlaze moji drugovi, Mnogo je Srba propalo Drugovi srpski vitezi, U moru hladnom ostalo. U zemqu daqnu Afriku; Svi nose tugu veliku. [ta li je Srbin zgre{io? Bogu se uvek molio; Iz svoje zemqe prognani, Sedam se leta borio; Po svetu blude mla|ani; U rovu slavu slavio. Tu|ino majko – ma}ijo, Zbogom zanavek Srbijo! Uzalud ~eka{ majko ti, Da ti se vojno `iv vrati, Pa kad se more zaquqa, More je sito – miruje; Mahnito silno udara, Jedinca tvoga – miluje!

Rot 42-45:Rot 42-45.qxd12/23/20168:14PMPage1

A[ IZ N

JA ARI T O EG R

Rotari klub Beograd, 1929 – 1941. godine: ^lan broj 36 – MINH ADOLF, vlasnik rudnika kamenog ugqa „Rtaw”

PORODICA VELIKOG SRCA Istorija Rtwa se vezuje za pri~u o bogatoj jevrejskoj porodici Minh koja je posedovala para}insku fabriku {tofova, a kasnije i rtawski rudnik kamenog ugqa. Greta i Julius Minh su bili izuzetno bogati qudi. Rud- ve tamo, prise}aju}i se tih lepih dana... U toku 1923. gonik „Rtaw”, vila, park {uma sa Rozarijumom, fontana, dine u rudniku je radilo oko 550 radnika i 15 ~inovnika stan u Beogradu... sve je to bilo u wihovom vlasni{tvu, a i nadzornika. oni su, ipak, bili siroma{ni – nisu imali dece. Bilo mi je te{ko da zamislim toliki broj qudi, kada daGreta je bila Jevrejka austrijskog porekla. @ivela je u nas naseqe ima stotinak me{tana i pedesetak izbeglica. Sloveniji i radila kao bolni~arka. Slu~aj je hteo da se Kada se razboleo, Samuilo Minh odlazi na le~ewe u Julius le~i u bolnici u kojoj je radila Greta. Tako su se Be~, gde 1919. godine umire u jednom sanatorijumu. upoznali. I, kako qubav ne zna za granice, Greta je iz Julius, kao najstariji Samuilov sin, preuzima upraSlovenije do{la na Rtaw i postala ~lan porodice Minh, vqawe rudnikom. Pomaù mu u tome bra}a Adolf i Alekkoja je u tom kraju ve} bila poznata i veoma po{tovana. sandar. Juliusov otac gospodin Samuilo Minh, Jevrejin, je sa Porodica Minh je brinula o svojim radnicima i o wisvojim sinovima 1870. godine stigao iz Moravske u Para- hovim porodicama. Gradili su im stanove, a name{taj su }in. Bavio se proizvodwom tekstila i bio je vlasnik im pravili u sopstvenoj stolarskoj radionici, bez ikakve {tofare u Para}inu, koja je osnovana 1870. godine. Fa- nadoknade. Otvorili su ambulantu, prodavnicu prehrambrika je dobro radila, pa su weni proizvodi bili ceweni, benih proizvoda i pekaru. Brinuli su Minhovi i o kulkako kod nas, tako i u inostranstvu. turnom ìvotu svojih radnika, pa su u okviru Sokolskog Najstariji sin Julius ubedio je oca da uloì svoj kapi- doma 1935. godine otvorili i bioskop. [ta bi dana{wi tal u otvarawe rudnika u Srbiji. Tako su prvo otvoreni me{tani dali, da imaju bioskop u nasequ.... rudnici kod Aleksinca i ]iZahvaquju}i ovim savre}evca, a Minhovi ubrzo postamenim uslovima u rudniku, ju i vlasnici rudnika u podSrbija je dostigla 10 – 15% no`ju Rtwa. Rudnik Rtaw proizvodwe ugqa. otvoren je 1902. godine, rudaTih godina, Rtaw je bio ri su obavqali svoj posao uz veselo i ìvo mesto, sa puno veliku muku, a ugaq su prevostanovnika, a samim tim i zili do Para}ina volovskim puno dece. Zbog toga je porokolima, sve do 1912. godine, dica Minh, na Gretinu inikada je izgra|ena pruga Paracijativu, 1922. godine otvo}in -Zaje~ar. Minhovi su birila prvu privatnu {kolu li vrlo vredni i odgovorni u tom kraju za 60 |aka, kao i qudi, napravili su ì~aru, {kole u Mirovu i Ruji{tu. planinsku èlezni~ku prugu Minhovi su stipendirali Julius i Greta Minh kojom su vagoneti prevozili dobre u~enike i pomagali ugaq, kao i parnu elektri~nu centralu. Wihova je bila i i okolnim {kolama. Zvonik u {kolskom dvori{tu u separacija ugqa. Tako|e su raspolagali razli~itim radi- Ilinu i danas postoji i kao da èli da posvedo~i o doonicama kao na primer stolarskom gde se proizvodio na- broti i dare`qivosti te porodice. Postoje podaci, da me{taj za radnike rudnika. Sve u svemu, bili su uzorni je naseqe Rtaw 1929. godine imalo 2000 stanovnika. Greposlodavci i vodili su ra~una o svojim radnicima i ~ita- ta je za svaki praznik darivala decu iz naseqa bogatim vom nasequ Rtaw. Zaslu`ni su i za otvarawe prve privat- poklonima. ne {kole za decu radnika i slu`benika. Me|u radnicima Minhovi su bili zaqubqenici u prirodu. Imali su veje bilo Slovenaca, Hrvata, Nemaca, Ma|ara, Rusa, a osim liki park, kojim su ~esto {etali, kako sami, tako i sa za to vreme konfornih stanova u nasequ je postojala am- prijateqima. Park je brojao oko 150 vrsta drve}a i ukrabulanta, bolnica, bioskop, pekara, kafana.. snog {ibqa iz ~itavog sveta. Greta je volela da putuje i Me|utim, 1915. godine, Nemci zauzimaju rudnik, a Min- uvek bi sa putovawa donosila i po neku novu biqku. êhovi bivaju primorani da napuste Srbiju. Rudnik je bio u sto je sedela na klupi ispred Rozarijuma i gledala brojne rukama Nemaca tri godine, a kada su se povla~ili odavde, vagone kako prevoze ugaq. Dakle, ispod onog mosta, ~iju uni{tili su ma{ine, ugqenokop zapalili i poplavili svrhu nisam mogla da otkrijem, prolazio je simpati~ni ostaviv{i za sobom pravu pusto{. Posle oslobo|ewa Sr- vozi} „]ira”... bije, 1918. godine, Minhovi se vra}aju na Rtaw gde je sve Svi su voleli i cenili gazdaricu Gretu. Ba{tovan je, {to su stvarali godinama bilo uni{teno. Uz ogroman rad specijalno za wu, kalemio tzv. Crnu ruù. Gretino omii trud, rudnik je ubrzo povratio stari sjaj, kameni ugaq je qeno mesto, bio je Rozarijum, koji je bio obrastao ruàbio odli~nog kvaliteta, a sprovo|ena su i nova istraì- ma i okruèn raznim cve}em. Tamo je pronalazila svoj vawa leì{ta ugqa. Stru~ni kadar je dovo|en sa svih mir i le~ila svoje tu`no srce, zbog nemogu}nosti da postrana. Rtaw tako ponovo postaje dom mnogih Nemaca, stane majka. Greta je imala i veoma lepu staklenu ba{tu. Ma|ara, êha, Austrijanaca, Slovenaca, koji su radili I, taman kada sam pomislila kako ova pri~a prosto, ne ovde kao inèweri, geometri, rudari... Neki i danas ì- moè da ima tuàn kraj, pokojni ~ika Rudi, koji je voleo

Rot 42-45:Rot 42-45.qxd12/23/20168:14PMPage2

da dolazi kod mene na kafu i razgovor, ispri~ao mi je ne{to stra{no.... Naime, Julius Minh je iz nekog razloga izvr{io samoubistvo 1931. godine u svom stanu, u Beogradu. Neki su govorili da je to u~inio, zato {to su tada{we vlasti zaplenile na Dunavu velike koli~ine sto~ne hrane, koju je obe}ao seqacima. Drugi pak, kaù, da se sve to de{avalo pod nerazja{wenim okolnostima. Greta je tako ostala bez svoje velike qubavi. Odlu~ila je da u znak se}awa na svog supruga izgradi crkvicu – kapelu, na samom vrhu Rtwa. To nije bilo jednostavno. Vrh Rtwa–[iqak, se nalazi na 1565 m nadmorske visine. Zbog toga je morala da angaùje brojne radnike, kaù ~ak 1000 wih, koji su na magarcima prenosili kamewe do vrha. Znala je Greta da to ne}e biti lak posao, ali je bila uporna u svojoj nameri, da podigne svojevrstan simbol qubavi i po{tovawa prema Juliusu. I uspela je u tome. Za 365 dana nikla je monumentalna crkva – kapela posve}ena Svetom \or|u i osve{tana je 19. maja 1934. godine. Gra|ena je u stilu jevrejske sinagoge i imala je 12 pravoslavnih ikona. Greta je èlela da tu na Rtwu spoji dve religije. Postoji pri~a da je izgradwu crkve nov~ano pomogla i Socijaldemokratska partija Nema~ke, kojoj su nacisti upravo te godine zabranili rad. Krst sa crkve danas se nalazi u Londonu, a {est ura|enih kopija danas se ~uvaju kao svojevrsne relikvije u privatnim kolekcijama. Greta je mogla iz svog parka, da vidi crkvu i na taj na~in je i daqe bila „u vezi” sa svojom velikom qubavi...

Na `alost, od crkvice su ostala samo dva zida. Odolevala je vremenu sve do 1996. kada su je moderni vandali sru{ili u potrazi za blagom koje se navodno krilo u wenim zidovima. Razneta je dinamitom u poku{ajima tragawa za davno skrivenim bogatstvom. Pri~a o zlatu i draguqima u utrobi planine, a koja je verovatno vezana i za legendu o dvorcu ~arobwaka koji je po predawu postojao na ovom mestu i bio visok koliko i dana{wa planina, u kome je ~uvano ogromno blago, donela je mnogo nevoqe ovoj prirodnoj lepotici. Danas mnogi planinari i rekreativci obilaze crkvu, poku{avaju}i da zamisle, kako je nekada izgledala. Postoji inicijativa ~lanova Rotari kluba Zaje~ar i Rotari kluba Bor da se ova kapelica obnovi, a uz pomo} nadle`nih u SO Boqevac i Soko Bawa, jer se kapela nalazi na privatnom placu porodice Minh koji je svojevremeno oduzet i nacionalizovan i sada se nalazi u papirima ove dve op{tine.

Juliusova smrt je mnogo toga promenila. Greta je morala da preuzme rukovo|ewe rudnikom. U tome su joj puno pomagali Adolf i Aleksandar, Juliusova bra}a. Tu`na je sudbina Samuilove dece... Adolf je tako|e izvr{io samoubistvo. Videv{i agente Gestapoa, on je popio pilulu i okon~ao ìvot u garaì svoga stana u Beogradu, po~etkom 1941. godine. Brat Adolfov i Juliusov, Aleksandar, preìveo je rat, ali samo zahvaquju}i tome, {to je krio svoje jevrejsko poreklo. @iveo je u Beogradu, gde je umro i sahrawen 1977. godine. Gospo|a Greta je morala 1941. godine da se skloni od Nemaca i napusti svoju vilu i rudnik. O woj se brinula porodica Radenkovi} iz Ilina, malog sela u podno`ju Rtwa. Rudnik je odmah preuzeo inèwer Julius Holik, ~ovek koji je u vreme Juliusa Minha bio direktor rudnika. Kasnije se otkrilo, da je Holik bio agent Gestapoa. Izdao je porodicu Minh. Zahvaquju}i wegovoj dojavi, Nemci su 1941. godine, streqali Alfreda Hermana, sestri}a Juliusa Minha. Holik je bio ube|en da }e rudnik postati wegov, ali su mu partizani pokvarili plan. Greta je umrla 1947. godine u Ilinu. Porodica Radenkovi} tvrdi, da je preminula u wihovoj ku}i. Druga verzija, koju sam skoro ~ula je da je Greta umrla u Boqevcu u bolnici 1952. godine i da je bila tamo sahrawena, a da je kasnije Aleksandar preneo wene ostatke u Beograd. Danas Greta po~iva pored svog supruga Juliusa. Rudnik je radio sve do 1967. godine, kada je zatvoren zbog pojave metana. Potomci porodice Minh danas ìve u Meksiku, Engleskoj, Austriji i Izraelu. Pi{u}i ovu pri~u o Minhovima, nisam mogla ni da sawam da }e jedan telefonski poziv izazvati u meni toliko jake emocije. Na po~etku sam zamolila sve one koji budu ~itali ovaj tekst, da mi se jave, ukoliko znaju ne{to o Minhovima i wihovim potomcima. Bila sam u Beogradu kod prijateqice i ba{ u trenutku kada sam joj pokazivala fotografije Grete i Juliusa Minha, telefon je zazvonio. Javila sam se i sa druge strane ~ula ènski glas, kako mi govori, da je pored we Minhova unuka, koja bi volela da me upozna. Ostatak razgovora je protekao u neverici i suzama, koje su mi se slivale niz lice. Nije mi bilo lako da poverujem u ono {to mi je ta èna govorila. Traìla sam Minhove, a oni su zapravo prona{li mene. Uspela sam nekako da se dogovorim sa gospo|om sa druge strane, da se na|emo na Rtwu, za dva dana. Moja prijateqica, koja je bila svedok tog razgovora, gledala me je u ~udu. Kolika je verovatno}a da vas pozove potomak porodice, koja je davno nestala sa ovih prostora i to ba{ u trenutku dok pi{ete o wima i pokazujete nekome wihove fotografije? Slede}ih no}i nisam mogla da spavam. Preispitivala sam sebe, da li sam dobro ~ula i razumela ono {to mi je ènski glas saop{tio preko telefona. [ta ako ne do|u, {ta ako ne mogu da me prona|u? Nakon dva dana, na{la sam se u Boqevcu, gde sam nestrpqivo ~ekala Minhovu unuku. Kada se pojavio automobil qubqanskih registarskih tablica, znala sam da su go{}e stigle. Odmah sam pri{la. Najpre sam ugledala crvenokosu ènu, koja mi se {iroko osmehnula. Zatim je iz auta iza{la èna kovryave kose, sa gotovo de~jim osmehom. Bila je to Vida Jovanovi} Minh. Vida govori engleski i {panski, po{to ìvi u Meksiku. Crvenokosa dama je bila Danijela Voq~ iz Qubqane, wena dobra prijateqica, koja nam je sve qubazno prevodila. Vida Minh me je zagrlila i tri puta poqubila u obraz. Obe smo bile vidno uzbu|ene i ~esto smo stavqale ruku na grudi, kao da smo poku{avale da smirimo emocije. Za ono {to smo u tom trenutku osetile, nije nam bio potreban prevod. Druìle smo se tri dana. Videla je nekada{wi park porodice Minh. Se}am se da je {irom otvorenih o~iju gledala oko sebe. Pred wom su bili Rozarijum, ba{ta i ku}a

Rot 42-45:Rot 42-45.qxd12/23/20168:15PMPage3

u kojoj su ìveli weni preci. Fotografisala je sve... Rozarijum, ku}u, ~esmu, stubove, drve}e. Okretala se oko sebe, gledala i upijala svaku sitnicu, kao da je èlela da ponese u mislima svaki trenutak svog boravka na Rtwu. Tog istog dana obi{le smo porodicu Radenkovi} u Ilinu, koja je krila Gretu Minh za vreme rata. Emocija i neverica su bile obostrane. Doma}ini su nam pokazali ku}u iz 1929. godine, u kojoj je boravila Greta. Videli smo sobu, u kojoj je ìvela, a sa~uvan je i wen pisa}i sto, kao i stari {ifower. Radenkovi}i su sa velikim po{tovawem govorili o Greti. Na àlost, deda Vlasta, najstariji ~lan porodice Radenkovi}, koji je li~no poznavao Gretu i znao sve detaqe, nije vi{e me|u ìvima, pa su to bila se}awa na wegove pri~e. Slede}eg dana smo bile u vili porodice Minh. Mi smo no}ile preko puta, kako bi Vida mogla da uìva u pogledu na dom svojih predaka. Ne moè se re~ima opisati pogled te ène, kada je u{la u ku}u. I{la je od sobe do sobe, fotografi{u}i svaki detaq. Vida je ina~e, umetni~ki fotograf i vrlo poznata umetnica u Meksiku i ja sa nestrpqewem o~ekujem da vidim wene fotografije. Wena prijateqica Danijela Voq~, koja radi na Ekonomskom fakultetu u Qubqani i bavi se me|unarodnim odnosima, osim {to nas je pratila u stopu, pruàla nam je i jaku moralnu podr{ku. Zatim smo krenule put Zaje~ara. Ve} sam spomenula, da je tamo streqan Alfred Herman. Uspele smo da prona|emo mesto na kome su streqani qudi iz Zaje~ara tih godina (od 1941-1944.). Tamo se sada nalazi veliki drveni krst, koji je nemi svedok mu~nog ubijawa nedu`nih qudi. Vida je dugo gledala krst, obilazila oko wega, fotografisala ga. Nemo je {etala, udaqavala se i opet prilazila krstu. Da li moète da pretpostavite, kako se ~ovek ose}a u takvom trenutku? Vratile smo se na Rtaw, pune utisaka, komentari{u}i doga|aje iz pro{losti. Narednog dana smo sre|ivale utiske, prevodile tekstove o Minhovima i pravile planove za neka nova druèwa, ali i sada ve}, prijateqsku saradwu. Novi vlasnik Minhove vile, planira da u woj napravi apartmane. Vida bi vi{e volela da tu bude Muzej porodice Minh, ali {ta je, tu je. Ostaje nam da se nadamo, da ku}a ne}e mnogo izgubiti na vrednosti i da }e sa wenih zidova Minhovi „posmatrati” goste. Vida je tako|e obi{la i nekada{wi ulaz u rudnik, koji je radio sve do jula 1967. godine, kada je zatvoren. Fotografisala ga je i dodirivala rukom. Izgledalo je kao da èli da se pozdravi sa svojim precima... Da li je na{ susret slu~ajnost ili ne, nikada ne}emo saznati, ali dok sam zavr{avala pri~u o Minhovima, stigla mi je poruka od Vide i Danijele da su dobro doputovale u Qubqanu. @ivot je zaista pun iznena|ewa.... Dogovorile smo se da se ponovo vidimo. Javi}e mi se i wen ro|ak, koji ìvi u Izraelu i za koga ja verujem, da je pre 10-15 godina bio na Rtwu i plakao, kada je video, {ta je ostalo od nekada{weg imawa porodice Minh. Vida mi je delimi~no ispri~ala pri~u o svojim precima i roditeqima. Posla}e mi jo{ neke podatke. Setila se da je kao {esnaestogodi{wa devoj~ica, dolazila sa majkom na Rtaw. Izrazila je èqu da joj pomognem oko daqih istraìvawa o Minhovima. Pozvala me je da je posetim u Meksiku. Ko zna, mo`da iz ovog poznanstva nastane i kwiga o Minhovima... Radila sam na Rtwu ~itavu jednu deceniju. @ivela sam preko puta Minhove vile, pila kafu i ~aj u wihovom Ro-

zarijumu, {etala wihovim parkom, uìvala, ba{ kao i oni nekada... Upravo zbog toga, ose}am obavezu prema tim qudima, da objavim ovu pri~u. Posle toliko godina }utawa, Minhovi zasluùju da se o wima progovori. Ako Vas put nanese na Rtaw, obavezno prona|ite Rozarijum. Nije daleko, odmah iznad restorana. Traìte da Vam odnesu tamo kafu ili ~aj... Verujte, i kafa i ~aj tamo imaju druga~iji ukus, a Vi }ete se ose}ati kao gost Minhovih. Zar to nije divno? í Vesna Nikoli} Uz posebnu zahvalnost Vesni Nikoli} i Radi @ivkovi} na prikupqenim istorijskim podacima koji nam zaokruùju sliku o vremenu kada je ìvot u podno`ju Rtwa imao svoj pun smisao. Najvi{e zahvaquju}i plemenitim qudima, porodici Minh, ~ija su srca bila velika, a o kojima se ne zna dovoqno. Prilika je da se to ispravi koju svakako ne bi trebalo propustiti u vremenu koje je pred nama.

NAJMISTERIOZNIJE MESTO U SRBIJI

TAJNA ZVANA RTAW ûdesni Rtaw je i najve}a svetska piramida za koju mnogi kaù da nije dovoqno istraèna. ada, mo`da nije istraèna za javnost, ali sigurno je M u tajnosti istraèna od mnogih doma}ih „posebnih qudi” kao i stranaca koji nekontrolisano, kao „obi~ni turisti”, dolaze na Rtaw. âk je i Adolf Hitler u svoje vreme pokazivao veliko interesovawe za Rtaw, a to sigurno nije bilo zbog prirode oko wega. Postoji pri~a da je posetio Rtaw 1934. godine veruju}i da }e mu rtawska energija pomo}i u osvajawu sveta! Odavno postoje razli~ita predawa vezana za Rtaw i ona su uvek privla~ila neobi~nu pa`wu qudi koji su ìveli u wegovom okruèwu. Obronke vrha [iqak krasi endemi~no biqe (Saturea montana i Saturea satÚris) koje raste samo na ovom mestu. O wihovoj lekovitosti ve} postoje prave legende. Me|utim, tokom posledwih godina pa`qivo oko istraìva~a, uz pomo} savremene tehnologije, uo~ilo je neke vrlo ~udne geometrijske i druge zakonitosti koje ne deluju kao obi~na igra prirode ve} kao delo koje su pre mnogo hiqada godina napravile, ipak, qudske ruke.

NEDEQA 7. MAJ 2017. GODINE, BEOGRAD, hotel HÙATT, Kristalna sala

Rot 42-45:Rot 42-45.qxd12/23/20168:15PMPage4

oznato je da svaka egipatska piramida ima zna~ajne P podzemne objekte. Tako, na primer, odre|ene komore u Keopsovoj piramidi usmerene su ka sazve`|u Oriona odakle crpu energiju koju odvode ka prostorijama u unutra{wosti. Piramide raspolaù i prikupqenom orgonskom energijom iz podzemnih i nadzemnih vodenih tokova. Sli~no je i sa Rtwem. Utvr|eno je da unutar ove planine postoje ogromne podzemne prostorije, a speleolozi su ve} prona{li vi{e od 17 va`nih pe}ina i odaja ispod zemqe. Utvr|eno je da je na ju`noj i severozapadnoj strani planine, ispod vrha [iqak locirana oko 450 metara visoka {upqina romboidne osnove. Wene stranice duga~ke su 250 i 500 metara. Ovaj ogromni podzemni prostor, zauzima istu onu poziciju na kojoj se, na ve} istraènim piramidama, naj~e{}e nalaze rezonantne komore. Veliki vertikalni tunel, koji su istraìva~i prozvali Dimwak, vodi duboko u utrobu planine, odakle ka po-

sa, nego je to ve{ta~ka gra|evina nastala pa`qivim planirawem wenog oblika i lokacije i izgra|ena jo{ u praistoriji nama nepoznatom tehnologijom. Merewa su utvrdila da na Rtwu postoje neprekidne promene energetskih poqa. Vrh Rtwa – [iqak uglavnom upija energiju, dok mesto „Svetili{te” u podno`ju planine, uglavnom zra~i. Energija izbija iz Rtwa vertikalno, u visokom vibratornom spektru, karakteristi~nom za bionergetska isceqewa. Istovremeno, energija koja postoji oko Rtwa kre}e se spiralno. [tavi{e, ako bismo maketu Keopsove piramide „preklopili” preko Rtwa, uvideli bismo kako se mnoge proporcije poklapaju. Postoje jo{ neke neobi~ne zakonitosti koje nikako ne moèmo da smatramo slu~ajno{}u. Tako je bosanska piramida, u Visokom, udaqena od Rtwa ta~no 300 kilometara, a poznato je da se orgonska energija kre}e upravo u tom pravcu. Na raskr{}u dveju piramida nalazi se Ov~arsko-kablarska klisura, poznata kao steci{te ovakve energije. Ve}inski sadràj u geomorfolo{koj strukturi Rtwa je kre~wak bogat silicijumom, koji molekularno jeste kristalna piramida, kojoj me|usobni uticaji odbijaju}ih i privla~e}ih magnetnih poqa daju osobine dana{wih kondenzatora. Ova istraìvawa dve najve}e evropske piramide: Rtwa i piramide u Visokom (BiH), drè se daleko od o~iju javnosti jer dokazuju da je ~ove~anstvo mnogo starije nego {to smo u~ili. Preciznije – nego {to su nas u~ili. One su nepobitni dokaz da je ~ovek stvarao gigantske gra|evine jo{ u vreme koje danas smatramo praistorijom. misterioznoj planini Rtaw kruè mnoge legenO de, a jedna od wih je i ova, koja je vezana za Drugi svetski rat. Prema legendi, tokom Drugog svetskog rata Nemci su na Rtwu prona{li gr~kog pastira koji nije znao kako je tu dospeo jer je nekoliko sati pre toga ~uvao stado u rodnoj Gr~koj, ali to nije sve – on je mislio da je hiqadu osamsto i neka godina, a ne sredina 20. veka! í

vr{ini izlazi izuzetna koli~ina orgonske energije. To je pozitivna energija po qude i ìvi svet, i zato je Rtaw poznat kao mesto gde se mnogi iscequju. Dimwak je ovalnog oblika pre~nika od oko {est metara i zaru{en je od samog vrha u duìni od oko 110 metara. Odatle je prohodan u dubinu od ~ak 450 metara. z ugla energetike piramida ovo je kqu~ni podatak I kojim se dokazuje da su ra|ene intervencije kojima bi se orgonska energija iz niìh speleolo{kih objekata Rtwa sprovela preko pomenute komore do vrha planine. Kako orgon nema masu, ti otvori bi planski kasnije bili zatvarani jer se energetski protok uspostavio. Geometrija Rtwa jo{ je interesantnija i prepuna je neobi~nih ali o~iglednih zakonitosti. ajistaknutiji vrhovi planine su Kusak, Baba i [iqak, i kada se poveù imaginarnom linijom, formiraju trougao N dimenzija ~ije strane su pet i {est kilometara. Sa samog [iqka se odvajaju tri kraka koji su zaklonili dva ugla od po 105 i jedan od 150 stepeni. Odkud takva zakonitost, pitaju se istraìva~i? Jedan krak moè vizuelno veoma lako da se isprati u pravoj liniji do duìne od tri kilometra, drugi je duga~ak 1.500 metara, a tre}i 750 metara. Ovi rezultati istraìvawa drè se daleko od o~iju javnosti. Sasvim je jasno da gra|evina sa ovakvim svojstvima nije mogla nastati kao rezultat prirodnih proce-

Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

Rot 46-49:Rot 46-49.qxd12/23/20168:19PMPage1

GUSTAV KLIMT austrijski slikar (1862 + 1918)

SLIKAR I @ENSKARO[

SVA UMETNOST JE EROTSKA! limtov odnos prema K ènama posebno je poglavqe istorije umetnosti, i to ne samo zato {to je qep{i pol uvek iznova prikazivao bojama i oblicima Uspe{ni slikar i ènskaro{ Gustav Klimt ro|en je pre vek i po. Wegove slike, poznate u celom svetu, postiù vrlo visoku cenu, me|utim, zlatnu boju ~estu i prisutnu na wegovim radovima neki smatraju ki~em. Wegova najpoznatija slika „Poqubac” hiqadama puta je umnoàvana, i to ne samo na reprodukcijama, nego i na {oqicama za kafu, kravatama, torbama za kupovinu i brojnim drugim predmetima za svakodnevnu upotrebu, pi{e „Deutsche Ýelle”. Svi oboàvaju Gustava Klimta, qubimca publike. Postao je predvodnik jugendstila, premda je pre bio neko ko je èleo da se obra~una sa umetno{}u svog vremena, kaè Alfred Vajninger, istori~ar umetnosti i kustos muzeja Belvedere u Be~u.

Brz uspon Klimt je ro|en 14. jula 1862. godine u skromnoj porodici, pa je priliku za studirawe na be~koj [koli za umetnost dobio zahvaquju}i stipendiji. Zajedno sa svojim bratom Ernstom Klimtom, koji je poha|ao istu {kolu, i kolegom Francom Ma~em marqivo je radio i brzo napredovao. Pored poslova na ukra{avawu plafona i pozori{ta, postao je portretist jevrejskog visokog gra|anstva. Nije radio samo na slikama, nego je u saradwi s arhitektama osmi{qavao ~itave ku}e i vile kao kompletna umetni~ka dela. Godine 1894. dobio je naruybinu za tri monumentalne slike na plafonu velike aule be~kog univerziteta. Alegori~ni prikaz tri fakulteta – pravnog, filozofskog i medicinskog – izazvao je skandal.

Previ{e stvarno, previ{e golo Klimt je za licemerni Be~ pokazao previ{e golotiwe, misli Vajdinger. „Problem je bio {to je pokazao Be~lijama kako oni sami izgledaju. Nage ène nije vi{e slikao kao bogiwe, nego kao ène iz susedstva. Slikao ih je u wihovoj lepoti, ali i u ru`no}i”, kaè ovaj poznavalac Klimta. I sve to na golemim slikama na plafonu konzervativnog Univerziteta. „Bila je to kap koja je prelila ~a{u. Nije se radilo o smi{qenoj provokaciji. Klimt je bio vrlo autenti~an. Jednostavno je èleo da slika ono {to ga je zabavqalo”. Slikar je tom na~inu rada ostao veran uprkos velikim finansijskim gubicima. Radove iz Univerziteta u Be~u kasnije je uz pomo} svojih mecena otkupio.

Ve} tada su ko{tali ~itavo bogatstvo. Dana{wi qubiteqi umetnosti mogu ih posmatrati samo na reprodukcijama – originali su uni{teni u dvorcu Imendorf u dowoj Austriji, kojeg su nacisti zapalili na kraju Drugog svetskog rata.

Umetni~ki obrt Godine 1907. nastalo je jedno od wegovih najpoznatijih dela, portret Adele Bloh-Bauer Prve, }erke jednog be~kog bankara. Kada je 2006. godine prodata jednom ameri~kom preduzetniku za 135 miliona dolara, postala je najskupqa slika na svetu. Re~ je o portretu s vrlo realisti~nim licem i bogatim zlatnim dekorativnim elementima. îwenica da neki upotrebu zlata smatraju ki~em sigurno nije smetala Klimtu. „On nije bio akademski slikar. Nije pose}ivao slikarske akademije, nego {kole za umetnost. S klasi~nim slikarstvom nije imao ni{ta. Koristio je veliki broj materijala kojima se bavio jo{ od svog {kolovawa. To je bio umetni~ki obrt”, kaè Vajdinger. Upravo te „materijalne slike” ~ine Klimta tako posebnim – i to na na~in na koji ga niko nije sledio. Dekorativni i „autenti~ni” karakter wegovog dela tako|e je Klimta spre~io da ikada dobije mesto profesora. „Klimt je bio dekorativni umetnik”, o{tro kaè istori~ar umetnosti Vajdinger. Ali na~in na koji je slikao

EROSOV SLUGA, VELIKI VOAJER I POZNAVALAC @ENA 1862. ro|en u Baumgartenu pored Be~a. 1897. jedan od osniva~a secesije. Izabran za predsednika. ^lanovi su: Anton [tark, Koloman Mozer, Adolf Bem, Maksimilijan Lenc, Maksimilijan Kurcvejl, Ernst [ter, Vilhelm List, Emil Orlik, Leopold [tolba, Karl Mol, Rudolf Baher. Po~iwe druèwe sa svojom dru`benicom Emili Flege na jezeru Ater. 1898. Secesionisti osnivaju ~asopis VER SACRUM. Uradio plakat za prvu izlo`bu secesije. 1903. po~etak zlatne faze. Retrospektiva Klimtovih dela u Domu secesije. 1905. napu{ta secesiju sa prijateqima. âsopis prestaje da izlazi. 1908. izlaè 16 slika na KUNSTSCHAU. Austrijska dràvna galerija kupuje „POQUBAC”. (koji }e biti zavr{en posle izlo`be). 1909. u Parizu otkriva rad i slikarstvo Anri de Tuluz Lotreka i fovista. 1910. doìvqava uspeh na Devetom bijenalu umetnosti u Veneciji. 1917. izabran za po~asnog ~lana Be~ke i Minhenske akademije umetnosti. 1918. umire 6. februara, u 55 godini, od posledica mo`danog udara, kao i wegovi otac i brat Ernst (1892.) Iste godine umiru i Egon [ile, Oto Vagner, Ferdinand Hodler, Koloman Mozer í

Rot 46-49:Rot 46-49.qxd12/23/20168:19PMPage2

GOOGLE OBELE@IO 150 GODINA OD RO\EWA GUSTAVA KLIMTA Najpoznatiji svetski internet pretra`iva~ Google promenio je 14. jula 2012. godine logo u ~ast 150. godina od ro|ewa Klimta i na naslovnicu stavio sliku „Poqubac” koja je nastala izme|u 1907. i 1908. godine. Klimtovo slikarstvo je ispuweno prikazima erotskog i te`wom da platna ispuni sjajnim zamr{enim dekoracijama í kod qudi izaziva pobo`nost. „To sam uvek iznova prime}ivao”.

Zgodan tip

Gustav Klimt i Emili Flege

Gustav Klimt, 1917. godina

Klimtov odnos prema ènama posebno je poglavqe istorije umetnosti, i to ne samo zato {to je lep{i pol uvek iznova prikazivao bojama i oblicima. Koliko dece je imao, niko zapravo ne zna. Dodu{e, nakon wegove smrti pojavilo se wih 14 koji su u èqi da dobiju deo zlatnog kola~a podneli zahtev za nasledstvom. êtvoro ih je slu`beno priznato. Slikar se nikada nije ènio – voleo je svoju strast, bez rezervi. Tako|e, Klimt je bio autenti~an bez prenemagawa: „Ina~e bi bilo nemogu}e objasniti da je jo{ 1899. godine, dok je imao aferu sa ènom svog brata Helenom Klimt, istovremeno zapo~eo odnos s Almom Maler-Verfel. Istovremeno su s wim bile trudne Marie Ucicki i Marie Cimerman, a pose}ivao je i Emili Flege”. U takvoj poligamiji nije bilo mogu}e ìveti bez qutwe i stresa, {to je vidqivo i iz brojnih qubavnih pisama koja su iza wega ostala. „Jednostavno je bio zgodan tip, {to je vidqivo na fotografijama”, kaè stru~wak za Klimta í Klimt je ~esto govorio: Krst, prvi ornament koji je ikada nastao, bio je erotski: Horizontalna linija: èna koja leì. Vertikalna linija: ~ovek koji u wu prodire... Adolf Los

POZORI[TE U TAORMINI 1886 / 1888. uqe na {tukaturi, 750 h 400 cm. Burgtheater, Be~. Slika na stepeni{tu Umetni~ko – istorijskog muzeja koja odi{e rokoko stilom i baroknom qubavqu za rasko{nim ukrasima.

PORTRET SOWE KNIPS 1898. uqe na platnu, 145 h 145 cm. Osterreichische Galerie, Be~. Portret odlikuje suzdr`anost i oholost koje }e odlikovati sve Klimtove fatalne `ene.

PORTRET ADELE BLOH – BAUER I 1907. uqe i zlato na platnu, 138 h 138 cm. Osterreichische Galerie, Be~. Godine 1907. nastalo je jedno od wegovih najpoznatijih dela, portret Adele Bloh-Bauer Prve, }erke jednog be~kog bankara. Povr{ina slike dekorisana na vizantijski na~in, a simboli u trouglovima, spiralama, ne prime}uju se na prvi pogled...

...SVAKO KO @ELI DA NE[TO SAZNA O MENI – KAO UMETNIKU, [TO JE JEDINO VA@NO – TREBA DA POMNO GLEDA MOJE SLIKE! Gustav Klimt

(„Ornament i zlo~in”)

Rot 46-49:Rot 46-49.qxd12/23/20168:20PMPage3

PORTRET EMILI FLEGE 1902. uqe na platnu, 181 h 84 cm. Historisches Museum der Stadt Ýien, Be~. Velika Klimtova qubav, do`ivotna saputnica. Imala je modnu ku}u za koju je Klimt dizajnirao dezene, tkanine i haqine.

Prva verzija

PORTRET MARGARET STONBORO – VIGEN[TAJN 1905. uqe na platnu, 180 h 90,5 cm. BaÚerishe Staatsgemaldesammlungen, Minhen. Poru~ena slika kao ven~ani dar od nevestinog oca. Bila je jedna od vode}ih `ena intelektualne i kulturne elite Be~a. Volela je ovu sliku... bele kocke kubisti~kog enterijera...

Druga verzija

POQUBAC (Der Kuss) 1907 - 1908. uqe na platnu, 180 h 180 cm. Osterreichische Galerie - Austrijska galerija dvorca Belvedere u Be~u. AMBLEM SECESIJE! „Poqubac” prikazuje par na obali pokrivenoj cve}em na zlatnoj pozadini. Na slici je sam Klimt koji u zagrqaju dr`i voqenu Emili Flege. Wihova priqubqena tela sa rasko{nom ode}om ukra{enom nizom {arenih oblika i uzoraka. Kroz `enski lik probijaju zraci seksualnosti. Par koji je u obliku falusa, vrhunac zlatnog perioda.

ADAM I EVA 1917 - 1918, nedovr{eno, uqe na platnu, 173 h 60 cm. Osterreichische Galerie, Be~. Nevoqno slikaju}i mu{karce, samo onda kada su okolnosti nalagale, na ovoj slici ga pretvara u dekorativni element slike. Eva je zavodqiva Be~lijka privla~nih oblina.

SÚrian artist Tammam Azzam and his personal Gustav Klimt's The Kiss on Þar-torn building in SÚria

Rot 46-49:Rot 46-49.qxd12/29/20163:12PMPage4

PORTRET FRIDE RIDLER 1906. uqe na platnu, 153 h 133 cm. Osterreichische Galerie, Be~. Fantazija realizovana u ornamentici. Uticaj Dijega Velaskeza.

DANAJA oko 1907 - 1908. uqe na platnu, 77 h 83 cm. Privatna zbirka. Posle „Poqupca”, Klimt vi{e ni{ta ne krije, prizor qubavne ekstaze kada je zlatna ki{a izme{ana sa zlatnim spermatozoidima oblik Zevsa i pada me|u wena veli~anstvena bedra.

PRIJATEQICE 1916 - 1917. uqe na platnu, 99 h 99 cm. Uni{tena u poàru [los Imendorfa, 1945. godine. Klimt je bio toliko vezan za ène i za slikawe èna, da nije oklevao da prikaè i wihovu qubav.

NEVESTA 1917 - 1918, nedovr{eno, uqe na platnu, 166 h 190 cm. Privatna zbirka. Zlato ustupa pred bojama u poznom slikarevom periodu. Tema je i daqe vezana za Eros. Nema ni traga tamnim bojama i senkama smrti. Eros i Tanatos su okosnica wegove erotike.

PORTRET MEDE PRIMAVEZI oko 1912. uqe na platnu, 150 h 110,5 cm. Metropolitan Museum of Art, Wujork, SAD. (poklonili Andre i Klara Mertens, u spomen svojoj majci Yeni Pulicer [tajner, 1964. godine). Klimtov novi ideal `ene, `ena i cve}e su blisko povezani.

Milan Glu{ac 2013. godina – GUSTAV KLIMT U BELOM GRADU, kola`

Rot 50-53:Rot 50-53.qxd12/26/20167:10PMPage1

Herman Hese (2. jul 1877. - 9. avgust 1962.) Nau~io sam da biti voqen ne zna~i ni{ta, a da je voleti sve. [to sam bivao stariji, sve mawe su me ispuwavala sitna zadovoqstva koja mi je ìvot pruào i sve jasnije sam shvatao gde treba traìti prave izvore radosti i smisla. Nau~io sam da biti voqen ne zna~i ni{ta, a da je voleti sve, da je sposobnost da ose}amo ono {to daje vrednost i lepotu na{em postojawu. Gde god bi se na zemqi pojavilo ono {to se moè nazvati sre}om, bilo je satkano od emocija. Novac nije ni{ta, mo} nije ni{ta. Mnogi imaju i jedno i drugo, a ipak su nesre}ni. Lepota nije ni{ta. Video sam lepe mu{karce i lepe ène koji su bili nesre}ni uprkos svojoj lepoti. Ni zdravqe nije sve; svako je zdrav ko se tako ose}a; bilo je bolesnika punih voqe za ìvotom koji su je negovali do samog kraja i bilo je zdravih koji su venuli mu~eni strahom od patwe. Ali sre}a je uvek bila tamo gde je neko znao voleti i ìveo za svoja ose}awa; ako ih je negovao, ako ih nije gazio i potiskivao, ona su mu donosila zadovoqstvo. Lepota ne pruà radost onome ko je poseduje, ve} onome ko ume da je voli i da joj se divi! í

QUBAVNI PAKT „Nikad druga èna ne}e prisvojiti: To be{e kamen temeqac na{eg qubavnog pakta. Zadovoqstvo nalazim samo sa tobom; u Rimu Vi{e nijedna nije mojim o~ima lepa. Osvawuje{ mi samo ti poùdno vredna, Ostale su bez uzbu|ewa u to sam siguran. êmu zavist? êmu po svim ustima? Mudri krije svoju sre}u vlastitim grudi. Tad mogu veseo ti{inom {ume ìviti, Gde nijedan put ne kro~i qudska noga. Ti si mir navalom moje brige, Meni si svetlo tamom no}i I usamqenim {arenog sveta. âk i da mi nebo po{aqe qubqenu, To poèlit ne}u i prazna }e osvanut Venus. Tu ti se zakliwem Junosovom svetom mo}i, Koji ti vi{e vredi, od ostalih bogova. Ja glupak, {ta li radim! Daj mom zalogu cenu! Vernost be{e glupost, tvoj strah sasvim dobar. Sad ima{ mo}, mu~i{ me smelo. To nastaje od tog, kad ~ovek ne {tedi re~. Sad moram vaqano tvom zvi`dawu plesat; Ostat }u zaveka u tvojim rukama Ne mogav se odvojiti tvojoj slu`bi. Ipak okovan èlim Veneri i}i; Ona }e zametiti te{ko}u, poniznom pomo}i. Tibul, 1. v. pre Hristosa Tibul, ro|en 54. godine pre Hristosa, mo`da u Rimu. Sa svojom ne}akom Sulpiciom, poznatom pesnikiwom, stvara sawala~ku poeziju, punu uzvi{enih blaènih ose}awa. Predivna opisnost odvodi duh ka ti{ini dubine mira, slaè stihove perli, spletom jedinstvenih venaca oda, ponajvi{e darovima bogova qubavi...

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

QUBOMORA rofesor Maksim nije P otputovao: wegov odlazak bio je laàn odlazak. Pribojavao se da ga wegova èna Mabel vara i èleo je da je zatekne in flagrante. êkao je iza ograde divqeg {im{ira tri sata sve dok qubavnik nije stigao zvi`du}u}i pomodni black bottom. Mesec je sijao na nebu, ]ezare Cavatini Maksimu je srce premiralo. (1902 + 1989) Posle ~etvrt sata mu~nog italijanski pesnik, premi{qawa, Maksim po|e za dramati~ar, tragovima qubavnika. Stiè scenarista, ispred supru`ni~ke sobe. pripoveda~, novinar. û da se unutra qube. Krv mu pojuri u glavu. „Otvorite, otvorite”, zaurla promuklim glasom. I zasu pesnicama fatalna vrata. Ona ne odgovori. Maksim se doseti ne~eg: strmoglavi se niza stepenice i luda~kim trkom stiè u selo koje je bilo udaqeno neki kilometar~i}. Na trgu na|e policajca Krauna; zgrabi ga za ruku i, opet u trku, dovede do obe~a{}enog stana. „Otvorite”, zaurla zadihani Maksim. Mabel, rumena i sveà, posle jednog trenutka od{krinu vrata i qupko se nasme{i. Profesor u|e, odgurnuv{i grubo suprugu plavu{u: zaviri ispod kreveta, u ormane, izme|u pokriva~a. Nikog ne be{e! Maksim mole}ivo pogleda Mabel i baci se u weno naru~je pla~u}i: „Oprosti mi, Mabel, oprosti mi”. Wegova èna, koja ga je volela, oprosti mu od srca í Preveo s italijanskog Milisav Savi}

Ovaj par je otkriven 1972. godine u Hansalu u Iranu. Wihov poqubac je trajao oko 2800 godina.

Rot 50-53:Rot 50-53.qxd12/26/20167:11PMPage2

AFORIZMI

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

Dokaz koliko je velika kriza kod nas – pre neko ve~e odlu~im da pogledam direktan prenos fudbalske utakmice i, kad je na po~etku sudija bacio nov~i} u vazduh, krenula mi ruka sama ka televizoru!

FUDBALERKE U CARSTVU VATERPOLA 1

Slobodan ~ovek misli {ta ho}e, a jede {ta ima! Zaslu`io je orden s obzirom na to koliko je ordewa podelio!

Osniva~ najve}eg kopnenog carstva u istoriji bio je: A) Yingis Kan B) Tamerlan V) Aleksandar Makedonski

Drugovi u poseti srpskom politi~aru u wegovom stanu: Jao, prelep ti je stan!!! Divan… Iskreno… i pet godina da odle`i{ za wega pa da ti ne bude `ao! Ministarstvo zdravqa saop{tava da lekova u apotekama ne}e biti do sredine juna i apeluje na gra|ane da se ovih dana razboqevaju samo ako ba{ moraju.

Najplodniji umetnik svih vremena bio je:

Lako je danas biti demokrata. Nego, hajde ti ostani normalan.

Golmani za vreme vaterpolo utakmice nose kapice boje: A) bele B) plave V) crvene

Nisu svi mu{karci isti – nekima je samo ona stvar na pameti, a nekima je sva pamet ona stvar. @ena vi~e na mu`a preko telefona: Lepo sam ti rekla da dolazim za pet minuta! [ta me zivka{ na svakih pola sata?

Kako se naziva stanovnik dr`ave Jamajke?

Koliko je danas fudbalerki registrovano u FIFA?

Poruka muù: Uzmi danas sina iz vrti}a. p.s. Ne brini, on }e tebe da prepozna! Oènio sam se dva puta i to su bile dve katastrofe – prva mi je èna oti{la, a druga je ostala. @ena mi je ostavila poruku na friìderu: Ovo vi{e ne funkcioni{e, preselila sam se kod mame! Ne bude mi te{ko – otvorim friìder, svetlo radi, pivo hladno… [ta, bre, ne funkcioni{e?!

A) Leonardo da Vin~i B) Pablo Pikaso V) Rene Magrit

A) Jamajkanac B) Jamaj~anin V) Jamajac

A) 450 000 B) 4,5 miliona V) 45 miliona

Kako ide razgovor k}erke sa majkom? Alo, mama… Dobro, dobro, dobro, dobro, dobro, dobro…]ao. Jedan blizanac ka`e drugom: Pa gde si ti ~itav dan? Mama me je dva puta okupala! @ena sa 20 godina voli sve mu{karce, sa 30 voli samo jednog, a sa 40 godina opet voli sve mu{karce osim onog jednog!

RE[EWA NA STRANI 52

Neke qude ne mogu da pro~itam izme|u redova, jer jednostavno nisu u redu! Adrenalinski {ok – to je kad ~a~ka{ ne{to oko struje, a u yepu ti zazvoni telefon ukqu~en na vibraciju. Ko jo{ osim Arapa ~ita s desna na levo? Gosti u restoranima kad ~itaju MENI.

Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

Rot 50-53:Rot 50-53.qxd12/29/20163:10PMPage3

RE[EWE KVIZA 1A Yingis Kan, 1162 – 1227. (Temuyin, Tumur - Yi, Tumu{en) osniva~ mongolske dr`ave, vladar, vojskovo|a, osvaja~ je najve}eg kopnenog carstva u istoriji, od @utog mora, do Kaspijskog jezera. 2B

Stepenice u krivom torwu u Pizi posle 500 godina ga`ewa.

Mapia de Los Remedios Cipriano de la Santisima Trinidad Martur Clito Ruiz Ú Picasso), najve}i je slikar, vajar, grafi~ar 20. veka. Po Ginisu, Pikaso je najplodniji umetnik svih vremena. Napravio je oko 13.500 slika, 100.000 grafika, 34.000 ilustracija za kwige, 300 skulptura... 3V Kapice moraju biti u kontrastnim bojama, osim potpuno crvene, i moraju se razlikovati od boje lopte. Sudije mogu zatra`iti od ekipe da stavi bele ili plave kapice. Golmani moraju nositi crvene kapice. Golman nosi kapicu s brojem 1. Kapice moraju biti vezane ispod brade. Ako igra~ izgubi kapicu za vreme igre, mora je zameniti kod prvog prikladnog prekida igre kada je wegova ekipa u posedu lopte. Kapice se moraju nositi tokom cele utakmice.

[panac Pablo Ruis Pikaso (puno ime: Pablo Diego Jose Francisco de Paula Juan Nepomuceno

[aht Made in Jugoslavia na ulici u Abu Dabiju

4A 5V Jezi~ki genije Muhamed Me{i} govori 73 svetska jezika, od hebrejskog do jidi{a, od baskijskog do kiwanvanda, a engleski, nema~ki, gr~ki, turski, nau~io je jo{ kao dete. Ro|en je u Tuzli 1984. godine, a ve} sa 26 godina govorio je 56 jezika.

„Fiat 600”. „Fi}a”. Made in Ùugoslavia. Nekada{wa isporuka za ameri~ko tr`i{te.

Rot 50-53:Rot 50-53.qxd12/26/20167:11PMPage4

SAMOTRAKA PROLE]A 20.. PUTOPIS 3. deo

PLUTAWE ili za M. M. jo{ malo dok brod plovi o`wa brodom me ~ini opreznim, raspr{uje lepr{aV vost i ushi}ewe i onda je sve ~vr{}e i ovozemaqskije. Naslu}ujem daleke obrise ostrva. I nemaju}i sna, prizivam vizije bude}i tako poetsku uznemirenost: Slu{am govor Posejdona u talasima, ose}am Zefira koji me pquska po licu, letim s Hermesom ka zvezdama, Homer me uzima za ruku i odvodi od nimfe u ovu pustolovinu... Vra}am se umoran u realnost. Otvaram kwigu o Kafki... …u tim fragmentima, prikupqenim samo wegovim pismima, nemamo ceo potresan qubavni roman, jednu orgiju o~ajawa, bla`enstva, samoponi`avawa i samomu~ewa. Jer ma koliko puta da su se i li~no sreli, ovo je u su{tini qubav preko pisama kao {to je bila Verterova, Kirkegorova… i... H.

na ovom mestu obasjanom mese~inom, dok pu~ina plava spava, Samotraka i sva mesta zajedni~kog boravka u vreme pripreme ~arobnog stvarawa Du{e, omogu}uje mi da ti se javqam, a ti sve ovo moè{ ~itati sa unutra{wom suzdràno{}u koja je svojstvena tvom Znaku. Verujem, ~ita}e{ vi{e puta i znam da }e biti lagano razlagano kroz tvoje ose}aje. I ti }e{ posle èleti jo{ novih pisawa, mene bodriti u stvarawu, traè}i da pa`qivije iskazujem, kompletnije ostvarujem. Duboko i zahvalno ose}am da prepoznaje{ da je ne{to u tebi srodno meni. Kako se to kwiì u kwizi ìvota? Na{a su ose}awa ne`nost, qubav, pohota, zahvalnost, podr{ka, za{titni~ka i detiwa – sve zajedno prisutni su uz nas i osmesi, vizije, svileno crveno i zvuk min|u{a koji mami, miris mandarina, glatki torzo, uzbu|ewe, izgarawe... {um borova koje sam posledwi put slu{ao danas na plaì ispod Mese~evog vrha, gutqaj merloa i blagi prekor zbog kapi koja je ostavila svoj trag na plavo – belom stolwaku taverne u luci – onda je svejedno da li sam monah na Atosu ili {eret kojim se Hermes ponosi. ...Magija beskrajne igre traje, jer ...bivamo ìvotu vi~niji... bivamo mla|i za svaki poqub vi{we milosti... rekoh li ti jednom da je qubav po~etak umetnosti. I Snaga i dubina. Dela zavise od sposobnosti umetnika da voli. ...Neki mrzovoqni qudi govore da je gotovo sa umetno{}u. Mnogi misle da je ovaj svet ostario, da se ispucao i da se istro{io. A svaki ~ovek koji se rodi – on je potpuno nov na ovom svetu i on ne moè da se zadovoqi time da su drugi ìveli umesto wega. On ho}e i ima pravo da i on sve doìvi, iako je to vrlo stara pri~a. Umetnost postoji samo zato {to se uvek ra|aju qudi s neodoqivom èqom i nagonom da stvaraju. U stvarawu je ve{tina biti sre}an.

A Gospod me je obradovao, uz dru{tvo drevne Helade – uz wih i tebe Niko, crpim dar i energiju. I ìvoti nam se tako produùju, jer {tite}i i bodre}i mene – ja uzdièm vas daqe u budu}nost. Duh sawawa, fantastike i istrajnosti je mit, oslobo|en vremenskih granica. Hermes i Nike lete i stvaraju, samo}om sti{avaju}i blistave varnice zajedni{tva. Puno}om saìmawa dva proìvqena sveta u sebi, primqenih mo}i jedan od drugog, ra|aju Du{u koja nosi klicu letewa i snage, zrno pobede, spasilac i duh sveta, jedinstvo i celina okupiranih saznawa. Niko, krasna èno, bogiwo! ...Ko u svome umu ima put istine, neka uìva u onom {to mu bogovi daju. Svaki ~as dune s neba drugi vetar. îsta sre}a ne dolazi zadugo kad ospe koga silnim obiqem. Bi}u malen u malenoj sre}i, veliki u velikoj. Svagda }u se srcem priqubiti uz boànstvo koje mnome upravqa i po{tovati ga koliko mi moje sile dopu{taju... Niko, pobednice! Rastu}a qubav otvara nove puteve ka stvarawu kao prisila vulkana koji mora da se prikaè, a wegov jedini put je ru{ila~ki, vreo, sjajan i jedinstven. Da li je razoran ili podsticajan svojom lepotom, zavisi od na{ih ~ula, kojim }e ga putem preneti doìvqaju... kao uni{tavawe postoje}eg, kao ples lave. Ili oba. to, ja ovoliko. Mogao bih o jo{ koje~emu, jo{ mal~iE ce vi{e o nama, o uzvi{enosti kroz novo, kroz stvarawe neka se sve ovo prepli}e kroz èqu za istinom, izazovom, smislom i qubavqu, jer je l e p o na{ ìvot u svemu ovom ga ima, ispuwava nas. Ovaj citat ostavqa mogu}nost da pi{em jo{... jo{... Do posledweg trenutka se radovao, nadaju}i se da }e crvena boja koju ponajvi{e voli, krasiti wegove samotne no}i tokom vremena koje neumitno prolazi... Zov smrti je i zov qubavi. Smrt je slamka ako o woj tako mislimo, ako je prihvatamo kao jedan vid velike, ve~ne qubavi i preobraàja... ah... da... seks – slatka smrt! Ah... da... krv crvena preko koje stiè smrt i preobraàj. Vaskrsewe i ve~na qubav Svevi{weg. A u mom (i tvom) kraju ìveo Jankeqa, ~ovek koga su... Nemci prebijali i traìli da prizna da je partizan. Usta{e prebijale i traìle priznawe gde se kriju ~etnici ili partizani. êtnici prebijali i traìli priznawe da je partizan od ro|ewa. Partizani prebijali i traìli priznawe da sara|uje s ~etnicima i okupatorima. Wegovo je telo i{arano raznim ideologijama – BOQE WEGA DA IZLO@E UMESTO [TO TRO[E PARE ZA SLIKE NA KOJIMA SU SLIKE I ISE^CI IZ NOVINA. On je pokretni ìvi muzej i pro{losti i sada{wosti.* Ovo tek toliko o stvarawu i preno{ewu poruka. Jo{ mislim ovo pismo tebi, prelivaju}i tako nove nijanse qubavi... ...Moja du{a krije zvezdan ponor ceo; susedi nebeski mi smo, gospo|o, po{to lepi vi ste, a ja ostareo... * Radoslav Brati}, na{ pisac (1948+2016), STRAH OD ZVONA.

KRAJ Hayi Du{an Glu{ac

NEDEQA 7. MAJ 2017. GODINE, BEOGRAD, hotel HÙATT, Kristalna sala

Rot 54-55:Rot 54-55.qxd12/26/20167:15PMPage1

HAJU MARKA U PERUU

TAJANSTVENA KAPIJA BOGOVA Drevna legenda govori o misterioznim vratima koja se nalaze nedaleko od jezera Titikaka.

Ova vrata }e se jednog dana otvoriti i primiti stvaraoce ~ove~anstva.

vi stvaraoci }e se vratiti svojim „solarnim brodoO vima”, a ~itavo ~ove~anstvo }e biti zapaweno. Istraìva~i navode da ova vrata zaista postoje. Ona se nalaze blizu planinskog regiona Haju Brand, 35 km od grada Puno u Peruu i nazivaju se „Kapija bogova”. Ovaj region odvajkada naseqava lokalno stanovni{tvo koje ga naziva „grad bogova”. Iako je otkriven mali broj gra|evina, istraìva~i veruju da se ispod povr{ine kriju brojni spomenici. Ova „kapija” je otkrivena slu~ajno, kada je lokalni turisti~ki vodi~ Hoze Luis Delgado Mamani {etao u obli`woj oblasti. Mamani je izjavio da je dugo pre sawao tu gra|evinu i vrata prekrivena roze mermerom sa nekoliko figura sa obe strane. Lokalni domoroci u oblasti navode da su ova vrata nekad bila „kapija koja vodi ka zemqi bogova”. Prema legendi, veliki heroji su nekada prelazili u zemqu bogova, gde su uìvali u prosperitetnom besmrtnom ìvotu. Druga legenda navodi da je, za vreme {panskih osvajawa, sve{tenik Inka po imenu Amaru Muru iz hrama Sedam zrakova pobegao sa svetim zlatnim diskom poznatim kao „kqu~ bogova sedam zrakova”. Sve{tenik se sakrio u planini Haju Brand, upla{iv{i se da bi [panci mogli da mu oduzmu kqu~. Sve{tenik je kasnije do{ao do „Kapije bogova” u Haju Marki, gde je pokazao kqu~ sve{tenicima i {amanima iz te oblasti. Nakon {to su oni izvr{ili ritual,

vrata su se otvorila uz plavu svetlost koja je dopirala iznutra. Sve{tenik Amaru Muru je predao zlatni disk jednom od {amana i u{ao kroz vrata, nakon ~ega vi{e nikad nije vi|en. Interesantno je da su istraìva~i prona{li kru`ni usek pored vrata u koji moè da se stavi mawi kru`ni predmet. Posetioci koji su bili do „Kapije bogova” u Haju Marki i koji su stavili ruke na vrata, rekli su da su osetili veliku energiju kako proti~e kroz wihova tela, te da su videli ~udne vizije. „Kapija bogova” u Haju Marki podse}a na Puerta del Sol de Tivanaku i pet drugih arheolo{kih nalazi{ta u okolini. nteresatno je da bi se, ako bi se povukle prave liniI je izme|u „Kapije bogova” u Haju Marki, Puerta del Sol de Tivanaku i drugih arheolo{kih nalazi{ta, dobio ~udan krst koji se spaja u centru platoa u jezeru Titikaka, koji se smatra najsvetijim mestom u regionu. Istraìva~i su ~ak prona{li i ostatke drevnog grada ispod jezera Titikaka, za koji se veruje da je postojao pre nekoliko hiqada godina. Da li je mogu}e da na Zemqi postoje „portali” koji su povezani sa drugim galaksijama, planetama ili dimenzijama? Da li je mogu}e da se jedan od wih nalazi u Haju Marki? í

Rot 54-55:Rot 54-55.qxd12/26/20167:16PMPage2

MESECOSLOV

FEBRUAR 2017. FEBRUAR je mesec RAZUMEVAWA I MIRA u svetu. Ovaj mesec je izabran zato {to je 23. februara ro|endan ROTARÙ INTERNATIONAL i klubovima se preporu~uje da prezentiraju programe koji promovi{u razumevawe i mir u svetu, kao i da zapo~nu projekte Slu`ewa me|unarodnoj zajednici u drugim delovima sveta.

1896. Podstaknuti pobunom u Gr~koj, stanovnici ostrva Krit po~eli su ustanak protiv turske vlasti. Uz intervenciju evropskih sila Krit je 1898. godine dobio autonomiju, a 1912. godine pripojen je Gr~koj.

ME\UNARODNI DAN MO^VARNIH PODRU^JA

1809. Ro|en je nema~ki kompozitor Feliks Mendelson.

2004. Po~eo je sa radom FACEBOOK, internet stranica koja slu`i kao servis za socijalnu mre`u.

ME\UNARODNI DAN BORBE PROTIV KARCINOMA

1904. Po~eo je Rusko – japanski rat. U oru`anom sukobu su se sudarila dva carstva, rusko i japansko, bore}i se oko prevlasti nad Manyurijom i Korejom. Najve}e ratno popri{te bila je ju`na Manyurija, odnosno poluostrvo Qaodong (dana{wi [ewang) u Kini. Pomorske operacije su vo|ene u @utom moru i u morskim prostranstvima oko Koreje i Japana. Rat je trajao do 5. septembra 1905. godine i zavr{en je porazom Rusije.

1540. Prva trka kowa odr`ana je u Rudaj Fildsu kod ^estera, u Engleskoj.

1999. Umro je Peko Dap~evi}, srpski general – pukovnik JNA, narodni heroj Jugoslavije.

62. Katastrofalni zemqotres u Pompeji i Herkulanijumu.

1899. Na dana{wi dan u po`areva~kom zatvoru umro je Vasa Pelagi}, narodni prosvetiteq.

ME\UNARODNI DAN @IVOTA

1947. U blizini Mrtvog mora prona|eni su Kumranski rukopisi, svici sa oko 900 dokumenata, ukqu~uju}i i tekstove iz Hebrejske Biblije.

1945. Crvena armija oslobodila je Budimpe{tu posle 50 dana opsade tokom koje je poginulo 50.000 nema~kih vojnika.

869. Umro je Sveti ]irilo (Kirilo) Solunski, slovenski prosvetiteq. DAN ZAQUBQENIH DAN O^UVAWA ENERGIJE

DAN DR@AVNOSTI REPUBLIKE SRBIJE /1804./ Sretewe SVETSKI DAN DECE OBOLELE OD KARCINOMA

1928. Iz Beograda prema Zagrebu poleteo prvi avion jugoslovenske civilne avijacije „Potez 29-2”, jedina letelica prve jugoslovenske avio-kompanije Aeroput. Prvi putnici bili direktor avio-kompanije i pet novinara.

16 11

SVETSKI DAN BOLESNIKA (obele`ava se od 1993. godine)

1754. Ro|en je Tanasko Raji}, srpski nacionalni junak.

1923. Zvani~no su otvorene grobne odaje faraona Tutankamona, kao i trezor s blagom.

DAN BIOLO[KE KONTROLE

1600. Italijanski filozof i pesnik \ordano Bruno osu|en je na smrt i kao jeretik spaqen na trgu Campo de' Fiori u Rimu.

1564. U Rimu je umro veliki slikar, vajar, arhitekta i pesnik renesanse Mikelan|elo Buonaroti. Do`iveo je gotovo 89. godina i u smrtnoj groznici radio je na svom posledwem delu, nedovr{enom kipu Pijete Rondanini (Rondanini Pieta). Na wegov zahtev telo mu je potajno preba~eno u Firencu.

1922. U Zagrebu je iza{ao prvi broj lista BORBA, iza kojeg je stajala ilegalna Komunisti~ka partija Jugoslavije. SVETSKI DAN SOCIJALNE PRAVDE (priznat od OUN)

1872. U Wujorku je otvoren muzej „Metropoliten”, jedan od deset najve}ih umetni~kih muzeja u svetu.

Umro je u 87. godini ^es Rejnolds Peri, sekretar RotarÚ International od 1910. do 1942. godine.

ROTARI KLUB BEOGRAD METROPOLITAN ~arterovan 2004. godine ME\UNARODNI DAN MATERWEG JEZIKA (od 1996. godine)

1900. Ro|en je {panski re`iser Luis Buwuel.

ME\UNARODNI DARVINOV DAN (U SPOMEN NA ^ARLSA DARVINA) 1746. Ro|en je poqski revolucionar Tadeu{ Ko{}u{ko.

23 DAN ROTARÙ INTERNATIONAL /1905./ ROTARI KLUB PALI] ~arterovan 2004. godine DAN ME\UNARODNOG SPORAZUMEVAWA I MIRA 1879. U Beogradu je otvorena prva ambulanta.

1887. Pariz i Brisel su prvi u svetu uspostavili telefonsku vezu.

25 ROTARI KLUB NOVI SAD ~arterovan 1995. godine 1983. U Wujorku je umro Tenesi Vilijams (Tomas Lanier Vilijams III), ameri~ki kwi`evnik, uz Juyina O’Nila i Artura Milera, najistaknutiji dramaturg ameri~ke pozori{ne scene 20. veka.

1777. u Brankovini je ro|en prota Mateja Nenadovi}, prvi predsednik Praviteqstvuju{~eg sovjeta oslobo|ene Srbije.

1905. Beogradska Velika {kola reorganizovana je u beogadski Univerzitet.

DAN LISTA „POLITIKIN ZABAVNIK” /1939./

1986. Ubijen je Sven Ulof Palme, premijer [vedske.

55 3

12/23/20167:16PMPage2

Manastir Visoki De~ani - freska Sveti ratnici

Rot 01:Rot 01.qxd

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima?

Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?