Savremene umetnosti i dizajna by noraajeftic

SADRŽAJ

MODERAN SVET Neoklasicizam Slikarstvo Romantizam REALIZAM IMPRESIONIZAM NEOIMPRESIONIZAM- Postimpresionizam SIMBOLIZAM I SINTETIZAM ARTS & KRAFTS ART NUVO ART DEKO I NABIS NABIS

UMETNOST XX VEKA ARHITEKTURA XX VEKA EKSPRESIONIZAM FOVIZAM KUBIZAM FUTURIZAM KONSTRUKTIVIZAM De STIJL I BAUHAUS DADAIZAM MODERNA SKULPTURA ENFORMEL INSTANT IMIDŢ I MINIMAL ART HIPERREALIZAM NOVI REALIZAM NOVA FIGURACIJA OP – ART POP – ART HEPENING KONCEPTUALIZAM

UVOD U DIZAJN

3 3 4 6 9 10 13 17 21 21 25 26

28 28 30 34 37 41 42 42 46 50 51 51 52 52 53 53 53 54 54

POJAM I DEFINICIJA DIZAJNA PRAISTORIJA, stvaranje prvih upotrebnih predmeta PODELA U DIZAJNU – VRSTE DIZAJNA INDUSTRIJSKI DIZAJN (dizajn industrijskih proizvoda) GRAFIĈKI DIZAJN INTERIOR DESIGN - dizajn enterijera i nameštaja FASHION DESIGN (modni dizajn) - Dizajn tekstila i odevnih predmeta. UNIKATNI DIZAJN ISTORIJSKI RAZVOJ PISMA - Piktogrami i simboli

57 57 58 59 60 64 65 66 66

Moderan Svet

MODERAN SVET Neoklasicizam Neoklasicizam je umetniĉki pravac koji se uvelike oslanja na klasiĉnu umetnost antiĉke Grĉke i Rima. Kolevkom neoklasicizma smatra se Rim. u trećoj ĉetvrtini XVIII veka, ali se razvio tek u Francuskoj zahvaljujući Francuskoj revoluciji, prosvećenosti i novim društvenim odnosima. Krajem XVIIItog veka Engleski i Francuski umetnici su reagovali protiv lakomosti Rokokoa, tako što su stvarali “ozbiljniju” umetnost. Za stvaranje takve umetnosti stvaraoci ovog pravca, gledali su natrag u prošlost, u Antiku u ţelji da ostvare novu “klasiĉnu” umetnost iako nisu koristili izraz “Neoklasicizam” (“Klasika” u ovom kontekstu oznaĉava ne samo Klasiĉnu Grĉku umetnost, nego celu umjetnost antiĉke Grĉke i Rima). U isto vrijeme pokušavali su biti, verniji modelu i realistiĉniji, u skladu s razvojem nauke i ukusom vremena koje je uţivalo u antiĉkim delima koja su se naveliko skupljala. Po uzoru na Vilu Rotondu, Lord Burlington gradi kuću Chiswick po svim klasiĉnim uzorima. Paladijanizam – pokret u arhitekturi nazvan po arhitekti Paladiju, Inigo Jones po njegovim principima projektuje , Kraljiĉinu kuću u Greenwich-u. Britanski muzej je takoĊe primer klasiĉnog u arhitekturi. Rotunda je zgrada univerziteta u Virdţiniji, i projektovana takoĊe od strane Dţefersona po uzoru na vilu Rotondu, kao i Panteon u Parizu. Rojal Cresent kompleks sadrţi i pejsaţnu arhitekturu koja je takoĊe rasprostanjena i karakteristiĉna za ovaj period.

Savremene umetnosti i dizajna

Slikarstvo Neoklasicistiĉko slikarstvo predstavlja u svim njegovim elementima Antiĉkih uzora Francuski slikar: Jaques Louis David. Luj David Dvorski slikar slika ĉesto Napoleona na portretu u svom kabinetu kao i na konju koji u dinamiĉnom pokretu predstavlja osvajaĉke namere vojskovoĊe. TakoĊe slika Napoleona u slavu vojskovoĊe koji sam sebe kruniše i tako postaje car. Kao dvorski, Napoleonov slikar slika slike velikog formata kao ovu sliku napravljenu u ĉast Napoleona

Krunisanje Napoleona – Žak Luj david

Moderan Svet

Na slici sa temom iz antiĉke Grĉke: Smrt Sokratova, on postavlja kompoziciju frontalno zapostavljajući prostor u odnosu na radnju i figure, primeri su slike ĉija je tema obrada klasiĉnih Grĉkih tema, koje su karakteristiĉne za ovo neoklasiĉno slikarstvo. Za moţda najvećeg crtaĉa ovog perioda, vaţi sledeći slikar: Dominik Engr koji svojom preciznošću crteţa stvara i slikarske kompozicije. Na, klasiĉnoj slici „Odaliska‖, raĊenom po uzoru na Urbinsku veneru on pokazuje sav svoj talenat, i preciznost u kompoziciji. Slikar i veliki crtaĉ u istoriji umetnosti je Dominik Engr, koji za razliku od davida nije pristalica Napoleona.

Brodolom “NADE”- Caspar Fridrih David

Savremene umetnosti i dizajna

Na slikama i portretima kao: Crteţ Paganinija, Fransoa Bertina, Odaliski, vidna je njegova teza da je crteţ uvek iznad slikanja. Jedan od predstavnika „severnjaĉkog― slikarstva je i Caspar Fridrih David koji sa svojim koloritom i temama predstavlja, malo drugaĉiji pristup u slikarstvu ovog perioda. Brodolom ―NADE‖ je njegovo delo koje karakteriše sve najbitnije u izrazu za ovo severnjaĉko slikarstvo

.Romantizam Romantizam je pravac koji nastaje oko 1820god. i koji se suprotstavlja neoklasicizmu. To je pravac koji se prvo javlja u muzici, knjiţevnosti i pozorištu. Nije lako odrediti bitneosobine romantizma, jer je on više stanje duhai senzibiliteta umetnika, a manje nosilac jedne ozakonjene ideje. Nasuprot internacionalizmu i racionalizmu neoklasicista istiĉe u prvi plan nacionalne osobine, spontanost, imaginaciju i maštu, kao osnovnu sadrţinuumetniĉkog stvaralaštva. Ovaj pravac neguje indivudualnost umetniĉkog izraza, promenljivost prirode i osećanja. Nezadovoljstvo civilizacijom burţoazije, koju su smatrali besciljnom i ruţnom i nezadovoljstvo zvaniĉnom akademskom umetnošću, bili su izvor romantiĉarskog nemira i bekstva u san, egzotiku – daleke zemlje i srednjevekovnu prošlost. Na slici ―Sloboda‖ Delakroa slika duh revolucije u Francuskoj u to vreme. Slikar Velikih mogućnosti koji na splavu meduza pravi piramidalnu kompoziciju davljenika posle brodoloma koji vide nadu u brodu koji se pomalja na horizontu, takoĊe simboliĉno preslikava raspoloţenje u društvu tog vremena. Za rad na ovom, po formatu i vrednosti velikog dela pravio je studije više godina, a kako bi što vernije prikazao svu patnju kroz koju su posle brodoloma na splavu brodolomnici preţivljavali, posećivao je bolnice kao i ustanove za duševno poremećene.

Moderan Svet

Dok delo istog slikara Kleptoman, je portret duševno obolelog potpuno suprotno izraţava stanje u to vreme.

Karakteristiĉan je je po svojim Romantiĉarskim temama i preokupacijama slikar Dţordţ Stabs se sluţi simbolima kao na slici: Lav napada konja koja je njegov stvarni doţivljaj sa puta po africi. Henri Fuseli je takoĊe jedan iz grupe slikara koji crpi ideje za svoje slike koje karakterišu fantazije, košmara i snove, koji ponekad prelaze u groteskne iluzije i predstave.

Englesko slikarstvo predstavlja Dţon Konstejbl koji slika dramatiĉne i tajanstvene Engleske pejsaţe kao Sasbury Katedralu ili Stonhendţ. Na severu u Nemaĉkoj pojavljuje se Kaspar David Fridrih, karakteristiĉan slikar ovog dela Evrope sa karakteristiĉnim koloritom, temama i pejsaţima ovo severno podruĉje, kao i temama koje su od znaĉaja za ţivot ovih ljudi. U novom svetu i novoj drţavi S.A.D. se stvara grupa slikara koji su takoĊe romantiĉari ali opsednuti temama koje su za to pustolovno naseljavanje i osvajanje nepoznatog prostranstva predvodili slikari kao što su: Bendţamin Vest, sa slikom „Smrt Generala Volfea― i Trgovci krznom na Misuriju, Ameriĉkog slikara Dţordţa Kaleba. U vajarstvu Skulpturom „Psiha i kupidon― i Tri Gracije, Kanova postaje voĊa u ovoj oblasti, što i pokazuje obradom i izborom tema, a vajar Hudon, vajar portreta ima istaknuto mesto u ovom razdoblju umetnosti, za razliku od skulptora Barua koji obraĊuje teme ţivotinja sa jako izraţenim realistiĉkim pristupom koji vidimo na primeru skulpture Lavice i jelena.

Splav Meduza – Teodor Žeriko

Savremene umetnosti i dizajna

Tri Gracije – Antonio Kanova

Moderan Svet

REALIZAM Realizam je u opštem znaĉenju oznaka za sva strujanja u umetnosti koja se odlikuju teţnjom ka bliskošću u prikazu stvarnosti, nasuprot idealizmu koji teţi da se izdigne iznad stvarnosti. U posebnom znaĉenju termin realizam se odnosi na pravac u francuskom slikarstvu sredinom 19. veka ĉiji je glavni predstavnik Gistav Kurbe. Gustav Kurbe na slici Atelje Otvara novo poglavlje. To delo „Slikarski atelje”, slikar oznaĉava kao stvarnu alegoriju sveta u kome ţivi. Na slici je sa leve strane grupa seljaka, lovaca i obiĉnih ljudi, na desnoj strani on prikazuje krug ljudi u kojem se kreće: intelektualce i graĊansko obrazovano društvo, dok u centru postavlja dve figure koje su jedine zainteresovane za ono što radi, dete koje oliĉava ĉednost i ĉistoću njegovog slikarstva i ţenu koja predstavlja muzu. Dok sa slikom „Tucaĉi kamena―, koja je izazvala zgraţavanje u akademskim krugovima, zapoĉinje pravac pod nazivom Realizam. Na slikama Ţan-Fransoa Mije, koji se kao slikar takoĊe svrstava u realistiĉki pravac slikarstva, javlja se u temama na njegovim slikama i izvesna religiozno-hrišćanska poruka i sadrţaj. Njegove Sakupljačice klasja, na primer, predstavljaju jednu od najsiromašnijih grupa stanovništva koje teškim radom i neizvesnošću prolaze svakodnevno kroz ţivot kako bi opstali, ali se njihov rad harmonizuje i smešta u jedan viši i po vaţnosti nadreĊeni smisaoni kontekst.

Atelje

Savremene umetnosti i dizajna

IMPRESIONIZAM On kao pravac zapoĉinje odbijanjem slike Doruĉak na travi slikara Eduarda Manea na salonu u Parizu, i skandalizovanjem akademskih krugova na to delo. Ova slika koja je skoro kopija jedne Rafaelove gravire: parisov sud, ima ne po prvi put kao povod delo koje već postoji u istoriji slikarstva. Namera ovog dela je, da nad klasiĉnom vrednošću humanizma i renesanse koja lebdi nad nepristojnošću scene piknika na slici, ima za cilj da predstavi i pokaţe svo licemerje graĊanskog društva i vrednosti tog vremena. Na svojoj slici Mane slika na platnu – (u liku nage prostitutke koja sedi slobodno zagledana u spoljni svet realnost društva), dok toj dami sa druge strane suprotstavlja, dva gradska gospodina koji su u intelektualnoj raspravi, i koji danju sebe predstavljaju kao uzorne graĊane, dok noću krišom posećuju barove i javne kuće zabavljajući se. U to vreme je ovakav naĉin ţivota, kao naĉin ţivota bilo uobiĉajeno ponašanje srednje klase u Parizu.

Douruačk na travi

Moderan Svet

Klod Mone Slikar po ĉijoj slici je ovaj pravac i dobio ime je Klod Mone i on će obeleţiti svojim delima ovaj pravac.Nanjegovojslici „impresija―bjasnoseprepoznajusvekarakteristikeoveumetnosti. Na slici koja odslikava kroz maglu londonski parlament, na zalasku sunca, je još jedna impresija i demonstracija svetlosti i boja koje su kao optiĉka pojava vaţne za ovaj pravac. Iako je u nekom pogledu impresionizam nastavak realizma, on uspostavlja nov odnos prema svetu u umetnosti. Slikari se više ne zadovoljavaju preobraţavanjem i razvijanjem tradicionalnih formula, kao što su to ĉinili neoklasicisti i romantiĉari, već tragaju za novim naĉinom vizuelnog izraza. Iz tog novog naĉina proizilazi i nov odnos prema predmetu. Pokret nije proistekao iz nekog odreĊenog programa ili knjiţevnosti, već je bila ţelja nekolicine umetnika da slikarstvu pristupe na sasvim drugaĉiji naĉin od onog koji su zastupali Akademija i sluţbeni krugovi Pariza. Nema nekog preciznog datuma vezanog za poĉetak impresionizma ali su već krajem 60-tih godina, Monet, Renoir i Pisaro, prihvativši Maneovo naĉelo o ―ĉistom slikarstvu‖, i izlasku iz mraĉnog ateljea u prirodu, zapoĉeli ovaj revolucionaran pravac u slikarstvu. U poĉetku je impresionistiki postupak bio analitiĉki, ali ubrzo mrlje ĉiste boje poĉinju da brišui razjedinjuju do neprepoznatljivosti izbliza uobiĉajeni izgled predmeta. Glavna razlika izmeĊu slikara impresionista i realista, ĉiji su radovi ponekad bili veoma sliĉni, tiĉe se naĉina rada.

Impresija – Klod Mone

Savremene umetnosti i dizajna

Dok su realisti dovršavali platno u ateljeu nakon skica uraĊenih na otvorenom i radili na platnu sa pripremljenom smeĊom podlogom koja je njihovim slikama davala jedinstvenu atmosferu, impresionisti su koristili belo pripremljeno platno i izlazili iz ateljea u prirodu kako bi uhvatili impresiju igre svetlosti I boje koje nije statiĉno i promenljivo je. To izuĉavanje optiĉkog mešanja boja i promenljivosti u prirodi stvorilo je neverovatan broj slikara i dela. Nije sluĉajno da su se impresionisti divili japanskim drvorezima - estampama - i japanskoj umetnosti uopšte. Susret umetnosti Dalekog istoka i impresionizma odliĉna je prekretnica u svetskoj istoriji umetnosti, prekretnica koja je poĉela da ostvaruje ideju o tome da je umetnost sredstvo komunikacije svih naroda, bez obzira na njihovu nacionalnu umetnost i tradiciju.ek, ĉitavu sliku radili u pleneru. Pored Manea, Monea, Renoara i Pisaroa, jedan od velikih slikara ovog pravca je svakako i Edgar Degas. Njegova najlepša dela su raĊena u Pastel – tehnici koja je omogućavala jako umekšane efekte linije, forme i boje. U slikarstvu on polazi od crteţa, slika trenutni pokret. Teme su mu pokret I balerine ili akrobatkinje u veţbaonicama, baletskim salama i ĉekaonicama za audiciju. TakoĊe slika svetlost u enterijerima, više ga zanima nego slikarstvo na otvorenom. Na kompoziciji menja utisak tradicionalne perspektive. Ono što je interesantno je da se nikada nije smatrao pravim impresionistom, niti je prihvatao sve njihove ideje.

NEOIMPRESIONIZAMPostimpresionizam Krajem XIX veka umetnici koji su se inspirisali Impresionistiĉkim teorijama, poĉeli su da odbacuju mnoge principe tog pokreta. Najznaĉajniji umetnici meĊu njima su bili: Pol Sezan, Pol Gogen i Vinsent van Gog. Ova tri pionira moderne umetnosti bili su zaĉetnici najvaţnijih umetniĉkih izraza ili pravaca dvadesetog veka. Grupa ovih revolucionara dobila je naziv „postimpresionisti―, priliĉno nejasan termin koji bukvalno znaĉi „oni koji slede 12

Moderan Svet

iza impresionista― i koji ne opisuje dalekoseţne ciljeve ovih umetnika.Sezan zauzima dominantno mesto u postimpresionistiĉkom pokretu. Na naĉin koji je bio suprotan sluĉajnoj organizaciji kompozicije i formama kratkog daha impresionista, Sezan je gledao na umetniĉko delo u smislu meĊusobnih odnosa celine i njenih delova. Iako bi se ovakvo slikarstvo moglo nazvati analitiĉkom predstavom stvarnosti pre nego njenim prepisivanjem, Sezan ide dalje od ĉistog analiziranja. Stvarnost po njemu nije bila objekat u prirodi iz kojeg bi on crpeo inspiracije, već je predstavljala zbir svih kreativnih zakljuĉaka do kojih je dolazio u procesu stvaranja. Realnost je shvatao ne kao izraz koji potizilazi iz izgleda prirode, nego kao rezultat njene transformacije koju vrši umetnik. Stoga, iako je Sezan poĉinjao od prirode, kao što je tada bilo uobiĉajeno, u isto vreme je bio i prvi umetnik koji je smatrao da je pikturalna forma bitnija od prirodne forme objekata i modela. Sledeći slikar ovog pokreta je moţda najkontraverznija liĉnost novijeg doba u slikarstvu uopšte. Po naĉinu kako je ţiveo i posvećeno prema slikarstvu i sa fanatiĉnim ţarom slikao, a pritom ostavio za vrlo kratak period toliki broj remek dela jeste holanĊanin Van Gog.

Savremene umetnosti i dizajna

Paul Sezan – Mont Sainte Vikctoire

Žitno polje – Van Gog

Moderan Svet

Na slici Ţitno polje se vidi sva energija i snaga koju je ovaj slikar koristio u toku rada u poljima Provanse na jugu Francuske gde je ţiveo i stvarao, dok se na slici sobe u kojoj je ţiveo vidi sva posvećenost i asketizam njegovog naĉina ţivota i odnosa prema slikarstvu. Još jedan slikar vredan za ovaj pravac pored mnogih koji su ga obeleţili je vredan paţnj, zbog specifiĉnog naĉina slikanja koji je pronašao. Taj naziv Pointilizam ili slikanje pomoću mrlja ili taĉkica smislio je Ţorţ Sera. Na detalju sa slike Parada se najbolje vidi taj naĉin slikanja, a na slici koja je njegovo najveće i najznaĉajnije delo: le Gran Ţat, to postaje prepoznatljivost i karakteristika po tehnici kojom se on sluţi u slikanju. Jedan od karakteristiĉnijih zaovaj pravac je svakako po naĉinu slikanja Ţorţ Sera. On je kao i Sezan hteo da impresionizam uĉini ĉvrstim i trajnim. On se posvetio veoma velikim slikama po formatu, provodeći i po godinu i više dana u radu na njima. Nastavio je impresionistiĉko prouĉavanje svetla i boje, razvijajući specifiĉan princip i tehniku slikanja - poentilizam. On neoimpresionizam shvata kao = divizionizam (razlaganje), tj slikanje upotrebom malih mrlja ĉiste boje, i tako postiţe njihovo mešanje u oku posmatraĉa.

Žorţ Sera - Le Gran Žat

Od slikara koji su obeleţili ovaj pravac treba svakako navesti i slikare kao što su: Tuluz lotrek, Edgar Dega, naivnog slikara Henri Rusoa,kao i norveškog slikara izuzetne ekspresije Edvarda Munka.

Savremene umetnosti i dizajna

Munk - Krik

Lotrek – Plakat

Moderan Svet

U vajarstvu je skulptor - Majol figura, koja je obeleţila ovaj pravac i kao vajar je postimpresionistiĉke ideje preneo na skulpturu, kao što je njegova karakteristiĉna dela ţenskih aktova. Osim njega Georg Mine je još jedan skulptor koji na ekspresivan naĉin stvara u vajarstvu. Karakteristiĉna njegova skulptura po formi i izrazu je ―Majka‖, i Fontana.

SIMBOLIZAM I SINTETIZAM Simbolizam potiĉe od Grĉke reĉi i oznaĉava znak, ili ono što smisaono oznaĉava nešto drugo od stvarnog. To je materijalna ili misaona slika koja nije adekvatna vizuelnoj predstavi - već je njena asocijacija. Postoje dva osnovna elementa umetniĉkog iskustva, slika i simbol, neposredna percepcija iidealna interpretacija.U vezi sa napretkom nauke, napori 19. veka usmerili su se ka realistiĉkom potĉinjavanju, ĉijesu krajnje taĉke bile naturalizam u knjiţevnosti i impresionizam u slikarstvu. Od 1885. Simbolizam je umetniĉki i knjiţevni pravac koji je nastao u Francuskoj krajem XIX veka, kao reakcija i kao odbacivanje naturalizma i realizma u umetnosti; Simbolizam je u stvari izdanak Romantizma, i trajao je i posle XIX veka, kada se raĉuna da je taj pokret i prestao. Kraj XIX veka odraţava traganje za sintezom prethodnika i novim oblicima i formama u tom novom dobu. Postoje dva osnovna elementa umetniĉkog predstavljanja, slika i simbol, neposredna percepcija i savršena realistiĉka interpretacija. U vezi sa napretkom nauke, napori 19. veka usmerili su se ka realistiĉkom potĉinjavanju, ĉije su krajnje taĉke bile naturalizam u knjiţevnosti i impresionizam u slikarstvu. Slikari i pesnici ne teţe više vernom predstavlanju spoljnog sveta, već fantastiĉnoj sugestiji svojih snova posredstvom aluzije simbola i dekorativne forme. Razvijalase istovremeno u knjiţevnosti i likovnim umetnostima

Savremene umetnosti i dizajna

reakcija sa idealistiĉkom tendencijom, poznata pod imenom simbolizam. Slikari i pesnici ne teţe više vernom predstavlanju spoljnogsveta, već fantastiĉnoj sugestiji svojih snova posredstvom aluzije simbola i dekorativneforme. Impresionisti i Neoimpresionisti idu ka ne-predmetu,kao cilju slike. Estetika pokreta, zasnovana na kloazonizmu i sintetizmu, suprotstavljala se estetici impresionizma i neoimpresionizma. Polu Serizijeu, vodećem teoretiĉaru simbolizma i osnivaĉu grupe Nabis, Gogen je rekao: “Kakovidiš ovo drveće? Ţuto je. Pa, onda, stavi ţutu... Bernar i Gogen, podrţavali su neophodnost slikanja ne više po motivu, nego po sećanju. Ne više prenošenjem same stvari kakva jeste, već njenu asocijaciju, koja ju je zabeleţila i saĉuvala njenu »sintezu«, ili »ideju«, i posle uprošćenja. Prvu definiciju simbolizma dao je kritiĉar Orijer: “Jedno Simbolistiĉko delo treba da bude idejno, simboliĉno, sintetiĉno, subjektivno i dekorativno”. Prva izloţba simbolista odrţana je 1889. Najznaĉajniji predstavnici Simbolizma su: Pol Gogen, Odilon Redon, Gustave Moreau, Pierre Puvis de Chavanne... U formiranju moderne umetnosti krajem XIX veka tragalo se ne samo za novim formama,novom plastiĉnom realnošću, nego i za novim sadrţajem i novim naĉelima sinteze. Uopšte, Sezani impresionisti, kao i rani Sera i neoimpresionisti, išli su ka “ne-predmetu”, predmetu dovoljnoneutralnom i svakodnevnom da umetniku moţe da posluţi kao taĉka skretanja. Tako su Seraova poznija dela obeleţena sve snaţnijim simbolistiĉko-ekspresivinim kvalitetom. Tuluz-Lotrekove predstave mjuzikholova i javnih kuća odraz su istinske narativne zainteresovanost, koju je on prenosio u dekorativne šare i linearne ritmove. Traganje za novim predmetom, koji će znaĉiti nešto samo po sebi, manifestovalo se kao svestan program u Gogenovim slikama, najpre u Pon-Avenu u Bretanji (privlaĉio ga je intenzitet hrišćanskog verovanja, koji ţeli da doĉara u delima kao što su Ţuti Hrist i Vizija posle propovedi, a zatim na Juţnim morima privlaĉi ga tajanst18

Moderan Svet

vo naroda koji ţivi u zemaljskom rajuobuzet bogovima i duhovima svoje primitivne vere. U oba sluĉaja teme kojima je pristupao pripadale su romantiĉnoj tradiciji: egzotiĉnom, onozemaljskom, mistiĉnom. U ovome su Gogen iumetnici koji su bili povezani s njim u Pon- Avenu i Le Puldiju u Bretanji, kao i sasvim drugaĉijislikari poput Odilon Redon je najkarakteristiĉniji predstavnik simbolizma koji direktno povezuje romantizam XIXveka sa nadrealizmom XX. Na njega je uticala orjentalna umetnost, naroĉito japanska grafika. Njegov svet je bio svet snova stvoren od promenljive boje; svoje teme ĉesto je nalazio prouĉavajući pirodu, ponekad posmatranu i pod mikroskopom, ali se ona u njegovim rukama preobraţavala u ĉudovišne fantazije. Najpre je studirao arhitekturu, a prvih 20 godina svoje delatnosti posvetio je gotovo iskljuĉivo crteţu, bakrorezu i crno-beloj litografiji. Bio je oduševljen renesansnim majstorima crteţa. On je slikar snova i ĉudne i deformisane fantazije kao na slici: Kiklop Gustave Moreau, slikar i pedagog u školi lepih umetnosti, sa svojim slikarstvom, on predstavlja primer dekadencije duha na kraju XIX veka. Njegovo slikarstvo je sinteza morbidnih i ĉudovišnih figura i predmeta koje krasi njegov minuciozan crteţ i blistav kolorit.

Žuti Isus - Pol Gogen

Prerafaelisti su nastali u Engleskoj gde je i zaĉeto ovo slikarstvo. Inspirisani slikarstvom i umetnošću pre Rafaela ovaj je naziv i nastao kao naziv usvojen za slikarstvo ovog pravca. Oni traţe inspiraciju u slikarstvu starih majstora pre renesanse, a ponekad i Grĉkim i temama u srednjem veku, kao i arhaiĉnim legendama ovog perioda koje ih inspirišu. Roseti je slikar koji je predvodnik ovog slikarstva. Slikar Gabrijel Roseti pripada Engleskom pravcu Prerafaelitskog Viktorijanskog u umetnosti. Roseti se sluţi simbolima i lirskim srednjevekovnim temama. 19

Savremene umetnosti i dizajna

Karakteristika ove umetnosti je Literarne tradicije, manje dinamiĉne i sloţenije dekoracije. Ovaj pravac je ustvari I zaĉetnik u slikarstvu nove umetnosti, kao što je I Arts & Crafts u dizajnu pravca Art nouveu. William Blake, je slikar mistiĉnih vizija, izraţenih dinamiĉnim krivim linijama boje i svetla je sa Rosetijem voĊa ovog pravca.

Moderan Svet

ARTS & KRAFTS Za Englesku je karakteristiĉno u ovom period to što je i pre kraja 19. veka postojao krug istomišljenika oko umetnika i pesnika Williama Morrisa – udruţenje pod imenom ARTS &KRAFTS. Moris je tvrdio da je ĉovek kraja 19. veka i kao proizvoĊaĉ i kao potrošaĉ u sluţbi mašine – potpuno otuĊen, poraţavajuće potĉinjen mašini; ĉovekova prirodna potreba je da ima potrebu za ornamentom, i mora se vratiti starom srednjovekovnom iskustvu. U tom novom duhu moţe se proizvoditi sve: od lonca do lokomotive. Ornament mora biti prirodan, oslonjen na organsku formu, stilizacija cveća, lišća...vijugavo, pretvarajući se iz jednog oblika u drugi. Art Nouveau je kao umetnost danas priznata od stane UNESCO-a, I nalazi se na listi Svetske kulturne baštine, u kojoj su dela Arhitekture, Interior dizajna, dekorativne umetnosti, ukljuĉujući nakit, nameštaj, Modni I tekstil dizajn. Po filozofiji pokreta, on treba da predstavlja naĉin ţivota , a ime art nouveau oznaĉava - novu umetnost. Kao ĉlan Art nuvo pokreta je po uĉešću i aktivnostima nezaobilazan i slikar Tuluz Lotrek. On sebe smatra ĉlanom pokreta i uĉestvuje u njemu a naroĉito je poznat po afirmaciji jedne nove oblasti u grafici kojim se bavi - dizajniranju plakata. Grafiĉar Bardsli, postaje popularan po svojim egzotiĉnim I elegantnim grafikama koje imaju za teme erotiku istoka, sa kojima postiţe veliku popularnost u to vreme. Arhitekta Henri van de Velde, se bavi dizajnom nameštaja, plakatom koji je karakteristiĉan po dekorativnom izrazu i krivim ritmiĉkim linearnim rešenjima.

ART NUVO Javlja se krajem 19. i poĉetkom 20. veka. Nastaje na samom poĉetku prvog svetskog rata. To je stil koji se raspoznaje u ĉitavoj Evropi, ali pod razliĉitim nazivima, u zavisnosti gde se razvija kao pokret ima nazive još kao i: Secesija u Austriji, i oznaĉava odpadništvo, odvajanje, raskidanje sa osnovnim fiziĉkim ili misaonim oblikom ili 21

Savremene umetnosti i dizajna

formom prethodnog.. U Beĉu je secesija javlja kroz pokret studenata koji odbijaju da rade po akademskim kanonima. Isto se dešava i u Minhenu, s tim što iza njih staje profesor Franc fon Štuk, i osnivaju ĉasopis ̈JUGEND ̈ pa tako nastaje i termin JUGENDSTIL, u Nemaĉkoj. Art nouveau, kao pokret nastaje u Francuskoj, gde i doţivljava vrhunac. U Engleskoj Burţoasko društvo krajem 19. veka se odvaja i vrlo je bogato i razvijeno zahvaljujući ubrzanoj industralizaciji. Umetnicisu smatraju da ovako ubrzana industrijalizacija razara umetnost, i pokušavaju da pronaĊu inspiraciju u srednjovekovnoj umetnosti gotike, orijentalnoj i primitivnoj umetnosti, kao i prirodi. Inspirišu se naroĉito biljnim i organskim formama. Zadatak koji su sebi zadali je bio, da treba ujediniti industrijski napredak sa onim što se zove umetniĉki zanat. materijali koji su korišćeni u ovoj umetnosti su: staklo, gvoţĊe, armirani beton, metal, mesing, aluminijum, keramika i dr. Arhitektura Jedinstveni stil u ovoj oblasti ne postoji, osim u segmentima površinskog ukrašavanja i unutrašnje dekoracije. HECTOR GUIMARD, Francuska Veliki arhitekta, On dizajnira sve metro stanice - ulaze uParizu. Pariz 1900. godine treba da postane svetska prestonica; odrţava se ̈Svetska izloţba ̈ na kojoj su srpski predstavnici bili ĐorĊe Jovanović i Paja Jovanović. Ulaze u metro, dizajnira u duhu novog stila, sve je od livenog gvoţĊa i stakla, stilizovano i izuvijano(svetiljke, drţaĉi natpisa za metro – dizajnirani kao neke dţinovske biljke). Gimar je voleo i poznavao botaniku i biologiju (teorijuĈarlsa Darvina). Imao je istraţivaĉki odnos prema prirodi. Osim livenog, za secesiju je tipiĉno I kovano gvoţĊe. Karakteristiĉna je takoĊe i upotreba najrazliĉitijih ploĉica od keramike. Viktorija stanica metroa u Montrealu, Kanada, napravljena po uzoru na ulaz u stanicu - Pariski metro. Guimard je projektovao sve – od stolice, do drţaĉa za ĉaĉkalice i salvete.

Moderan Svet

GUSTAV KLIMT Najveći predstavnik Art nuvoa u Austriji. Slikar koji zasniva svoje slikarstvo na dekorativnom i dvodimenzionalnom. Svoj stil formira na prouĉavanju Vizantijskih mozaika, i ikonopisa , koristi pozlaćene pozadine. Tretira površinu na kojoj se gubi iluzija trodimenzionalnosti. On i grupa umetnika oko njega odbijaju poslušnost akademijizmu i umetnoiĉkim institucijama. Napravili su PAVILJON SECESIJA, (po ugledu na njih beogradski umetnici su posle rata napravili Paviljon Cvjete Zuzorić). Klimt u paviljonu pravi I zidne slike- Betovenov friz. Radi i veliki broj kompozicija za univerzitet, Medicinski i PravniFakultet. Slika sliku ―poljubac‖ koja je po formi I dekorativnosti karakteristiĉna. Optuţivan je od savremenika da preteruje u erotici, i da je vulgaran.

Poljubac

Savremene umetnosti i dizajna

ANTONIO GAUDI Gaudijeva rana arhitektura pripadala je glavnoj struji gotiĉke obnove, s tim što je podrazumevala imaginativnu upotrebu materijala, naroĉito u rasporedufaktura i boja, i liĉni stil u ukrasima od kovanog gvoţdja. Bio je privuĉen i Nazarenima, romantiĉarima uopšte, takodje prouĉava prirodne organske forme. Sagrada Familia, Barselona, Španija, je remek delo ovog arhitekte. U Barceloni, koju je arhitekt de Villar već projektovao kao neogotiĉku strukturu, Gaudi nastavlja sa projektima i radovima. U dekorisanju crkve i samog enterijera bogata fantazija u biljnoj ornamentici postaje dominantna i sliva se u naturalistiĉku figuraciju i apstraktnu dekoraciju neverovatnih oblika i formi. I posle njegove smrti ona ostaje nedovršena, a radovi na njenom konaĉnom dovršenju traju i danas. Pored ovog monumentalnog zdanja on projektuje i poznatu kuću ―Mila‖ i Kuću ―Batlo‖ sa organskim formama koje su po svojim oblicima nesvakidašnje i neverovatno maštovite, kao i park ―Guell‖ u kom sa svojim kolegom, pravi zanimljive forme i mozaike od lomljenih keramiĉkih ploĉica i predmeta. Viktor Horta – Arhitekta je moţda i najznaĉajniji za pravac art-nuvo po svojim formama I detaljima koje projektuje i koje najjasnije karakterišu ovaj stil. Louis Comfort Tiffany: Tehnikom vitraţa ( olovne trake koje uokviruju površine slikanog ili bojenog stakla) radi Vitraţe, kao ―edukacija‖ za Yale, univerzitet. On je poznat takoĊe po tome što dizajnira i bavi se oblikovanjem lampi sa biljnim motivima, sa kojima se i proslavio.

Antonio Gaudi – Sagrada Familia

Moderan Svet

ART DEKO I NABIS Pojam: “Art Deco” kao naziv ili oznaka za ovaj pravac poĉinje da se koristi posle “MeĊunarodne izloţbe dekorativnih umetnosti” u Parizu, 1925., za modu sintetiĉke stilizacije izmeĊu avangarde (kubizma,futurizma, ekspresionizma) i tradicionalizma, Art Deco u poĉetku je francuski fenomen, ali se ubrzo širi po celom svetu. U oblasti dizajna,enterijera i arhitekture - uspeh Art Deco-a moţe se objasniti i na sledeći naĉin: avangardni pokreti nameravali su da sve oblikepokušaju da svedu na apstrakciju, što nije smatrano prikladnim za arhitekturu sareprezentativnom funkcijom (drţavnom, ideološkom i finansijskom). Tako se javlja tendencija za stvaranjem umetniĉkih formi sa ikonografskim sadrţajem. To je suština i kontekst u kom dolazi do pojave ovog pokreta, ali i specifiĉne arhitekture evropskih totalitarnih reţima u kom se vlast i moć ţele prikazati u pozitivnom i progresivnom svetlu. Art Deco u Francuskoj: Paviljon turizma, “M. I. D. U.”, Pariz, 1925. - arh. Robert Mallet Stevens, snaţna je ilustracija tradicije za integrisanjem doktrinarnog modernizma, dekorativnog kubistiĉkog stila i futuristiĉkih vizija- grupa umetnika koja stvara u ovakvom duhu okuplja se u”Uniji modernih umetnika”, U.A. M., 1930. Franc Ţurdain, Robert Mallet-Stevens, Rejmon Templije, Ţan Foke, Pjer Šaro, ... Njihov stil naroĉito u ureĊenju enterijera karakteriše upotreba luksuznih materijala(metali, staklo, kamen, skupoceno drvo i sl.), geometrijska ornamentacija, svedene forme nameštaja i drugih predmeta primenjenih umetnosti; pored toga, stil je polihroman, dosta istraţuje ulogu i funkciju svetla. Art Deco ili (“modernistiĉki stil”) u Americi: Predstavlja osnove modernizma u SAD. Uticaj I pojavu ovog pokreta na severno ameriĉkom kontinentu, ima velika izloţba u Parizu 1925, kubizam Frank LojdRajta, etika mašina, civilizacija Maja, obrasci Pueblo

Savremene umetnosti i dizajna

- Indijanaca, Beĉka secesija, Nemaĉki ekspresionizam, su ideje koje su temelj ovog pokreta. Art Deco doţivljava procvat u Americi, gde se traga za reprezentativnim stilom poslovnih zgrada. Ameriĉki Art Deco oslanja se na L’Ecole des Beaux Arts tradiciju (koja je “sluţbeni stil”u Americi od “Kolumbijske izloţbe” u Ĉikagu 1893., pa sve do prvog svetskog rata). Na dekorativizam Ĉikaške škole, na “gotski” stil oblakodera koji u Nju Jorku uspostavlja: Kas Dţilbert zgradom Vulvort iz 1913. Kao i na razliĉite avangardne izvore - presudnu ulogu u formiranju vodećeg stila imao je konkurs za zgradu Ĉikago Tribjuna iz1922., kada je pobedio rad Rejmonda Huda i Dţona Mida Hauelsa., u pseudogotskom stilu. Do drugog svetskog rata, u Americi Art Deco dominira kao urbani stil poslovnih zgrada I stambenih blokova u gradskim jezgrima. To je, ujedno, u skladu sa opšte prihvaćenim shvatanjem stilske skladnosti, za pojedine namene. U isto vreme, porodiĉne kuće u ekskluzivnim ĉetvrtima bliske su engleskom “free architecture” stilu, uz dodatak trema u kolonijalnom stilu. Univerziteti u “srednjevekovnom”, stilu i sl. Najpoznatije zgrade iz ovog perioda su: Krajsler bilding, Nju Jork, 1928.-30. - arh. Vilijem van Alen. Moţda najpoznatiji primer ameriĉkog Art Deco-a je dekorativni sistem ove zgrade, i treba da podseća na Krajslerove automobile. Rokfeler centar, Nju Jork, 1931.39. - arh. Rejmond Hud i Dţon Mild Hauels i dr.(“grad u gradu” - ovo delo je nudilo science fiction(nauĉno fantastiĉnu) viziju grada oblakodera – tornjeva, koji postaju symbol tog novog sveta i XX veka.

NABIS Nabis je pokret koji se posle Seraove smrti I kraja Neoimpresionizma nastavlja na njegovim temeljnim principima. S kraja XIX veka postojale su literarne tendencije teorije slavljenja mistiĉnih ritual. Za ovaj pokret najbolje ilustruje definicija – fraza, koju je dao Maurice Denis,

Moderan Svet

ikoja glasi: ― slika pre nego što je bojni konj, ţenski akt ili neka anegdota – u suštini je ravna površina, pokrivena bojama okupljenim u odreĊenom redu. To mišljenje najbolje ilustruje slika ―Talisman‖ Pola Serusiera, koji je njegov prijatelj I osnivaĉ Nabisa. Sledeći veliki slikari koji će obeleţiti ovaj pokret su Eduard Vuillard, sa karakteristiĉnom slikom ―doruĉak‖ koja odraţava tu ideju o površini slikanom bojama koje treba po redu poreĊati. Pierre Bonard, veliki slikar koji je bio pobornik kasnog impresionizma i koga je Henri Matis oboţavao kao slikara i podrţavao, je još jedan od onih koji su dali peĉat ovom pravcu. Ta svetlosna i bojom okupana iluzija karakteristiĉna za Impresioniste, najbolje se vidi na slici ―Trpezarija na selu‖, i ―Jesenje voće‖ koja svetlom i koloritom izraţava ovog po koloritu i japanskom ―zakošenom‖ pristupu kompoziciji specifiĉnog umetnika. U slikarstvu pored njih u ovom pokretu imaju veliki udeo i slikari: Andre Derain i Raul Dufy. Prepoznatljivi po fovistiĉkom koloritu.

Savremene umetnosti i dizajna

UMETNOST XX VEKA ARHITEKTURA XX VEKA Le Korbizje Arhitektura nije nikada u istoriji ostvarila i imala tolike slobode u stvaranju kao u XX veku. Ona postaje tako jedinstvena i autonomna, da je kao proizvod tih sloboda uspela da dosegne najviše domete po formi izraţaju i kreativnom duhu kao nikada do tad. Korbizije gradi svoju arhitekturu od opeke, armiranog betona i stakla, i koristi nova sredstva i materijale. blisku industrijskim objektima XIX veka. Te nove tehniĉke mogućnosti u rešavanju arhitektonske forme najbolje se vidi na Vili Savoy. Frank Lloyd Wright Rajt je arhitekta koji je voleo prirodu i veruje u filozofiju arhitektonske strukture koja ţivi u skladu sa prirodom i okolinom. On takoĊe veruje u humano projektovanje koje je uklopljeno i organski povezano sa prirodom. On to naziva organskom arhitekturom, za koju je najbolji primer kuća Kaufman na slapovima, koja je skoro savršeno uklopljena u okolni pejsaţ, i kao da je deo istog bloka koji je isklesan i izrastao iz stena na slapovima. Apstraktni ekspresionizam Apstraktni ekspresionizam je poĉeokao neka vrsta generalnog odmrzavanja u odnosu na kubizam. Iako je to bila odredjena reakcija na strogost sintetiĉkog kubizma, ova umetnost je u poĉetku koristila isti jezik. Slobodniji tretman slikarske materije, kombinovan sa onim što zadrţava suštinski kubistiĉki osećaj za kompoziciju, crteţ i raspored masa. Jedan od najvećih slikara tog pravca je:

Umetnost xx veka

Jackson Pollock

Robert Coates je bio taj koji je novu, otvorenu apstraktnu umetnost iz Njujorka nazvao »apstraktni ekspresionizam«. Ako termin ―apstraktni ekspresionizam‖ neĉemu odgovara, onda su to sluĉajno prskanjem i prosipanjem boje po površini dobijeni koloristiĉki efekti, teksture i pikturalnosti, kao i kompozicija, koje ĉine mrlje koje se mešaju, umesto formi.

Savremene umetnosti i dizajna

EKSPRESIONIZAM Ovo je u umetnosti podjednako knjiţevni kao što je i likovni pokret. Javio se kao suprotnost prethodnom individualistiĉkom Impresionizmu. Ekspresionizam je pokušao da izrazi ono što je primarno i iskonsko u ĉoveku. Pojavio se u Nemaĉkoj Na samom poĉetku XX veka, kada je grupa umjetnika osnovala grupu pod nazivom: „Most ―. Kasnije se javlja više grupa kao što su „Plavi jahaĉ a kasnije i grupa „Nova stvarnost― koja je takoĊe nastala u Nemaĉkoj iza prvog svetskog rata. Izraz ĉiji je tvorac Hervart Valden, izdavaĉ ekspresionistiĉkog magazine Der Sturm, koji se u poĉetka odnosio na sve progresivne umetniĉke pravce pre iza prvog svetskog rata, poĉev od fovizma, kubizma i futurizma, pa sve do prvih apstraktnih eksperimenata. Danas, u likovnoj umetnosti, taj se pojam odnosi na poseban umetniĉki pravac koji je dostigao svoju najveću taĉku razvoja u prvim godinama XXveka, posebno u Njemaĉkoj. Kao reakcija na Impresionizam, koji prenosi spoljašnju impresiju prirode i sveta na slikarsko platno, ekspresionisti napuštaju površne stimulacije i impresije kao i izraz pointilizma, u korist izraţavanja unutrašnjeg stanja duha stimulisanog, socijslnim, ili psihološkim nagonima, pa ĉak i optimistiĉkim vizijama budućnosti. Emil Nolde je slikar koji je obeleţio ovaj pravac u koloristiĉkom smislu korišćenjem jakih i ĉesto dreĉavih boja zbog ĉega su ga u Nemaĉkoj proglasili za degenerisanog slikara. Ono što Nolde koristi ―Dreĉavu boju‖ kako bi dao izraz u svojim delima Kiršner postiţe dinamizmom apstraktnih koloristiĉkih i neproporcionalno izobliĉenih oblika i linija. Kandinski je osnivaĉ grupe: Der Blau Reiter -―Plavi Jahaĉ‖ u Minhenu. Njegove ideje o bespredmetnom slikarstvu bez literarnog sadrţaja, kao i povezivanju muzike i slike, najbolje izraţava u svom delu: ―O duhovnom u umetnosti‖.

Umetnost xx veka

Ovu grupu osniva sa Franz Marc-om, koja je dobila ime po jednoj njegovoj slici ―plavi konji‖, bio je kasnije i osnivaĉ apstraktnog pokreta u slikarstvu, i najvaţniji ĉlan ove grupe. Apstraktnu umetnost je kao ‖bespredmetnu umetnost‖ pod uticajem Konstruktivizma, pokrenuo Pit Mondrian i Rus Vasilij Kandinski. Apstraktna ili ―nepredmetna umetnost‖ se veţe za subjektivno, emotivno i racionalno umetniĉko izraţavanje, koje ne sledi prirodne zakone I osnovne elemente oblika - boju, teksturu, i klasiĉnu organizaciju prostora. Bilo da se radi o, slikarstvu ili nekoj drugoj umetniĉkoj formi, umetnik izraţava sebe slobodnim korištenjem lika, površine, linije, i ostalih vizuelnih elemenata i sredstava.Unošenje geometrije u slikarstvu i u vajarstvu, ono ostaje i dalje u vezi sa „racionalnim― nepredmetnim umetniĉkim izraţavanjem. Apstraktna ili nepredmetna umetnost je pravac koji je nastao na poĉetku XX veka. U ovom periodu se razvija fotografija i slikari se sve više udaljavaju od klasiĉne interpretacije i reprodukcije prirodnog sveta i prirode. MeĊu slikare koji pripadaju ovom pravcu spadaju i osnivaĉi su: ᛫Franz Marc, ᛫Alfred Kubin, ᛫August Macke, ᛫Henry Rousseau i ᛫Robert Delone Apstraktni umetniĉki jezik se razvija na iskustvu Fovista i Ekspresionista, ĉijim izrazom dominiraju snaga kontrasta i jakih i komplementarnih odnosa boje.

Savremene umetnosti i dizajna

Vasilij Kandinski – kompozicija 5

Umetnost xx veka

Postoje dva principielna pravca:

Ekspresivna apstrakcija koju koriste Vasilij Kandinski i njegovi sledbenici, za koji su tipiĉne meke , dinamiĉne forme i teĉni prelazi na kompoziciji.Ovaj pravac se naziva takoĊe i lirska apstrakcija. Vasilij Kandinski, kao i njegov teorijski i kritiĉki rad, koji je od velike zasluge za nastanak i razvoj lirske apstrakcije postaje jedna od najznaĉajnijih liĉnosti u slikarstvu XX veka. Kandinski potom razvija novi apstraktni jezik, koji se bazira na osjećanjima i poetskom izraţavanju, ĉiji su koreni bili već usaĊeni u ideje grupe ekspresionista iz Minhena u grupi: Plavi Jahaĉ, ĉiji je aktivni ĉlan bio i sam Kandinski. Najpoznatija djela Kandinskog karakterišu snaţni ritmovi i slobodne biomorfne površine u kojima se osjeća posebna spontanost. Neki slikari, kao ruski slikar Kandinski, više su bili okrenuti emocionalnom i senzualnom ekspresionizmu koji je kasnije uticao na ameriĉke ekspresioniste, dok je druge kao Mondrijana, više je zaokupljala hladna preciznost geometrijskog aranţmana kompozicije. Najpoznatiji predstavnik geometrijske apstrakcije je HolanĊanin Pit Mondrijan. Kao i Kandinski Mondrijan je zainteresovan za ĉiste elemente likovne forme, ali za razliku od Kandinskog, njegove forme su racionalni, geometrijski likovi kao i sam aranţman kompozicije. Tipiĉne su geometrizovane forme u jednoj toniranoj boji sa jasnim konturnim ivicama. Najbolje slike Pita Mondrijana su fovistiĉki bojeni kvadrati oiviĉeni crnom konturom odnosno kompozicije u kojim ispituje koliĉine ovih boja i uĉinak koje one ostavljaju na posmatraĉa. Mondrijanovo slikarstvo je neemocionalna racionalizacija linije, površine, valera i boje, doterana do maksimalne geometrijske i optiĉke ĉistoće. U ovakvim delima znaĉenje ili sadrţaj su utvrĊeni preciznim odnosima u kompoziciji.

Pit mondrijan – Crvena, plava i ţuta

Geometrijska apstrakcija ostvarena pre svega od supermatiste Kazimira Maleviĉa, pokreta De Stijla kao od strane ,van Duisburga i Pit Mondrijana. Konstruktivizam proizilazi iz ranog Futurizma, a njegovim tvorcima se smatraju Kazimir maljeviĉ i Aleksandar Rodĉenko. Maljeviĉ svoj konstruktivizam naziva i suprematizam.

Savremene umetnosti i dizajna

FOVIZAM Priliv novih iskustava poĉetkom XX veka usredotoĉio se u glavnim gradovima Evrope, a najviše u Parizu. Pariz je dobio naziv “grad svetlosti”. U parizu su slikari koji su bili protiv impresionizma nazivani “les fauves”.Ovaj pravac u umetnosti je obeleţio njegov nejveći predstavnik i teoretiĉar – Henri Matisse. Naziv Fovizam potiĉe od francuske reĉi ―Les fauves‖koja znaĉi: Divlje zveri. Ovakav je naziv pokret stekao, po jednoj anegdoti I viĊenju kritiĉara Louis Vauxcelles-a na salonu 1905 god. u Parizu, gde su prvi put fovisti: Matis, Derain I Vlamink izloţili svoja dela. Posmatrajući skulpturu u Donatelovskom maniru okruţenu slikama fovista on je uzviknuo: Dante u kavezu meĊu divljim zverima. Tako je pravac dobio naziv fovizam, što je zaista i bio po eksploziji boja i po anarhiĉnom ponašanju slikara. Ako je verovati izjavama Anri Matisa (1869-1954), voĊe ove grupe, fovizam je poĉeo kao revolt protiv svesnog metodizma neoimpresionista kao što su Sera i Sinjak. Preko fovista je crnaĉka skulptura ušla u evropsku umetnost. Pobunjenici protiv kulture i umetnosti prošlosti, a oslonjeni na iskustva iz oblasti boje Ban Goga i Pol Gogena, fovisti su svoje napore usredsredili na njen intenzitet, slikajući ĉesto bojama direktno ceĊenim iz tube. Svrha fovista bila je uspostavljanje ravnoteţe izmeĊu boja koje su na slici dovoljne same sebi i nezavisne od boje predmeta kako ga mi vidimo. Nastojali su da ih meĊusobno ne povezuju, nego da pojedinaĉno oĉuvaju intenzitet i samostalnost svake boje. Iako je fovistiĉko slikarstvo figurativno i predmetno, boja na njihovim slikama definiše predmet, tako da je slika, odnosno boja na slici, postala svrha umetniĉkog izraza. Za fovizam je takoĊe bilo karakteristiĉno i zanemarivanje perspektive. Površine intenzivnih boja na njihovim slikama ponekad su, kao na srednjovekovnim vitraţima, oiviĉene crnim, debelim linijama, kojima se definiše oblik u prostoru i razdvajaju planovi slike. Pored toga, za razliku od umetniĉkih pokreta koji su dobili meĊunarodne razmere, kao impresionizam, simbolizam, art nuvo (jugendstil ili liberti stil), fovizam je bio 34

Umetnost xx veka

specifiĉan pravac u kome su participirala samo tri umetnika - Anri Matis, Andre Deren i Moris Vlamenk.Oni su radili zajedno u kratkom periodu od 1904-1907. godine, bez nekog zajedniĉkog programa ili doktrine koja bi ih povezivala, a Matis je bio voĊa više po tome što je davao primer nego po tome što je propisivao pravila. Štaviše njihovi radovi su bili tako razliĉiti da se povodom fovizma u literaturi istiĉe da je od svih umetniĉkih pravaca XX veka on bio najtranzitivniji i verovatno najmanje opisiv. Karakteristike ovog slikarstva su kao reakcija na prethodne pokrete, oznaĉene kao odstupanje od svih akademizama i pravila u slikarstvu koji su vaţili do tada, kao i dvodimenzionalan pristup površini slike. To odstupanje od trodimenzionalnog ima takoĊe za posledicu izbacivanje tonskog modelovanja kao i senĉenje objekta. Ono što je najveća karakteristika fovizma jeste korišćenje boje kao primarnog u odnosu na sadrţaj bilo koje vrste. To istiskivanje sirove boje se namerno nanosi površinski na platno kako bi se u oku posmatraĉa, a ne na paleti, dobio utisak koji ţele. Ovakav pristup kao i snaţne kontrasti u slaganju sirovih boja su logiĉno u to vreme i izazvale tako jake reakcije na ovaj vid umetniĉkog izraţavanja.

Anri Matis – Portret žene

Matis kao i Pikaso u svom radu u kasnijim fazama koristi i tehniku kolaţa, kao i iskustva sa deĉjih crteţa koje prouĉava. Još jedan karakteristiĉan Francuski slikar, Andre Deren, je pripadnik i osnivaĉ Fovistiĉkog pokreta. On takoĊe koristi boju u njenom najsirovijem obliku. Na slikama Morisa Vlaminka se moţda najbolje vidi koncept, ―mešanja boja u oku posmatraĉa‖, kao i nanošenje sirove boje direktno iz tube fovistiĉkog naĉina i pristupa u slikanju, koji on dovodi do vrhunca.

Savremene umetnosti i dizajna

Na slikama Morisa Vlaminka se moţda najbolje vidi koncept, ―mešanja boja u oku posmatraĉa‖, kao i nanošenje sirove boje direktno iz tube fovistiĉkog naĉina i pristupa u slikanju, koji on dovodi do vrhunca.

Igra - Matis

Umetnost xx veka

KUBIZAM Kubistiĉki pravac dobija naziv po podsmešljivo datom imenu za jednu sliku Ţorţa Braka, koju tadašnji likovni kritiĉari opisuju kao “Kubusĉići”. Naziv je izveden od latinske reĉi ―kubus‖ što u prevodu znaĉi kocka. Kubizam pojednostavljuje oblike i prevodi realnost na proste geometrijske oblike kao što su: kocke, lopte i valjak. Inaĉe, ovaj pravac doţivljava vrhunac pred sam I sv. rat 1914. godine. Kubizmu se ne moţe taĉno odrediti datum poĉetka, jer na njega u samom poĉetku literatura nije imala neki veći uticaj, a ni javno objavljen manifest po kome bi se on mogao kao pravac odrediti. Poĉetke impresionistiĉkog stila mi moţemo uoĉiti tek 1906. godine na delima Pabla Pikasa i Ţorţa Braka za vreme njihovih zajedniĉkih studija u Parizu. Njihova saradnja kao osnivaĉa ovog pokreta traje dosta kratko, do izbijanja Prvog svetskog rata 1914 godine. Kubizam je reakcija na osećajnost i spontanost umetnika - fovista i ekspresionista.

Georges Braques-ţena sa gitarom

Pablo Pikaso Harmonikaš

Savremene umetnosti i dizajna

Kubizam je stvorio novuestetiku intelekta i vizuelnom pokušaju da izrazi racionalnu svest vremena u prvim decenijama XX veka. Polazište kubizma kao pokreta su retrospektive Sezanovih slika u Parizu 1906. Godine, kao i afriĉka crnaĉka skulptura. Tvorci kubizma i njegovi glavni predstavnici su francuski slikar Ţorţ Brak i španski slikar Pablo Pikaso. Kubizam je nastao kao pokret prvenstveno iz i teoretskih i analitiĉkih objašnjenja Pola Sezana koji svoja iskustva iz prakse navodi u jednom pismu 15. aprila 1904. godine Emilu Bernardu, u kome piše da se ceo realni svet sastoji od kocke, lopte i valjka, odnosno prostih geometrijskih oblika, na koje se sve u prirodi kao i oblici mogu rastaviti i naslikati. On tako svojom teorijom i analitiĉkim objašnjenjima postaje zaĉetnik i inicira pokret kubizma. OSNOVNE KARAKTERISTIKE KUBIZMA: Analitiĉka faza: U ovu fazu spadaju rani periodi u stvaranju – Sezanove teorije rašĉlanjivanja objekata posmatranja na geometrijske oblike. Uticaj crnaĉke umetnosti, dekomponovanje koje je cilj analitiĉke faze i sadrţi: ispitivanje suštine, razlaganje sadrţaja na elementarne oblike i stav da slika treba da sadrţi osnovnu ideju kao nešto stvoreno ―kao sopstveno postojanje‖. TakoĊe, razlaganje forme na ―fasete‖ – višeugaone površine kao kod kristala, pa se zato još ova faza naziva i fasetni kubizam. U ovoj se fazi gubi potreba za dubinom prostora, oblik se razvija kao površina tako što je u prvom planu – kao na reljefu. Sam predmet nema volume. Primenjuje se princip dekompozicije, bespredmetnosti, uklanjanja fiksirane oĉne taĉke u posmatranju - kao I izvoru svetla. Umetnik više ne posmatra predmet iz jedne perspektivne taĉke, on ga istovremeno posmatra iz više uglova, krećući se kroz proctor oko njega. Geometrijska struktura slike nije više utemeljena na naĉin na koji uobiĉajeno posmatramo predmete, već se stvara autonomna struktura koja je razumljiva jedino u samoj kompoziciji i njenoj organizaciji kao celini. Umesto jednog realnog svetlosnog izvora koji osvetljava sve predmete na slici, Pikaso uvodi više izvora svetla za svaki predmet u slici. 38

GospoĊice iz Avinjona - Pikaso

Umetnost xx veka

Savremene umetnosti i dizajna

Napuštajući klasiĉnu perspektivu koja od slike stvara “pogled kroz prozor”, kubisti ne slikaju ono što vide, već ono što o predmetu znaju. Oni smatraju da je predmet nepromenljiv i stalan, i da on ne zavisi ni od taĉke posmatranja pa ni osvetljenja. I pre ovog stave i gledanja Pikasa, umetnici su pokazivali interes za “primitivno”, ali ga nikada nisu upotrebili tako iskreno i jasno kao što je to ĉini Pikaso. U poreĊenju sa aktovima koje su na “Salonu nezavisnih” pokazali Anri Matis i Andre Deren, Pikasove slike su deluju revolucionarno. Oba slikara sa neskrivenim uţasom doĉekuju Pikasove slike. Ĉak su i Apoliner, koji kasnije postaje jedan od Pikasovih oboţavaoca, kao i Ţorţ Brak, koga Pikaso upoznaje, u prvom trenutku reaguju negativno na njegove slike. Ali vrlo brzo prestaju kritike njegovih kolega, pa oni njegova nova revolucionarna pravila i razmišljanja, poĉinju da koriste i sami u svojim radovima. Tako kubizam, kao jedan od najvećih i najznaĉajnijih pravaca XX veka biva roĊen. Sintetiĉka faza: U sinteznoj, ili sintetiĉkoj fazi nema razlaganja. Nastaje nova forma - kolaţni kubizam. U tom lomljenju oblika Pikaso i Brak dolaze do sameih granica apstrakcije, I da bi zaustavili taj proces poĉinju se oko 1912.god. više oslanjati na realnost, ali ne u smislu predstavljanja stvarnosti, već korišćenjem elemenata konkretnih i stvarnih predmeta i materijala.U svom istraţivanju umesto ekspresije istraţuje se realnost. Unoseći u sliku novinsku hartiju, komade tapeta, drveta, tekstila, Pikaso i Brak stvaraju kolaţ, koji je ubrzo doveo do niza novih umetniĉkih otkrića u formi samog izraza. Lepeći na podlogama razne materijale, teksture i elemente iz realnog sveta, umetnici ih spajaju i povezuju bojom ili ugljem u jednu celinu na naslikanim kompozicijama. Sa kolaţom oni repertoar kubistiĉke ikonografije ne menjaju, ali se u njemu ogleda dalja evolucija kubizma, od analitiĉkog ka jednostavnijim planovima, sa većim naglasku na boji i teksturi, kao i ravnoj 2-dimenzionalnijoj koncepciji predstave na slici. Sve ovo će kao istraţivanje I neka vrsta analitiĉkog I racionalnog u organizaciji slike, na kraju, dovesti do do druge faze ovog pokreta ili sintetiĉkog kubizma. LeKorbizje će takoĊe dekomponovati strukturnu celinu grada, i pono-

Umetnost xx veka

vo ga sintetizovati (likovni kubistiĉki postupaku obrnutog inţinjeringa u urbanizmu). Suština i osnovna snaga kubizma leţi u eksperimentu kao nova vrsta realnosti i novi pogled na svet. Poznato je više zabeleţenih Pikasovih izjava o kubizmu, koje nam daju I bacaju više svetla na gledanje o ideji i filozofiji kubizma ovih umetnika pokretaĉa, kao razjašnjenja i tumaĉenja o ovom pravcu: Brak je uvek govorio da je u slikarstvu vaţna jedino namera, i to je taĉno. Vaţno je šta radiš govorio je, to je najvaţnija stvar. A u kubizmu je posebno bilo vaţno ono što ste hteli da uradite, vaša namera. A to se ne moţe naslikati.” Kubizam se ne razlikuje od drugih slikarskih pravaca. Svima su zajedniĉki isti principi i isti elementi. Ĉinjenica da kubizam nije dugo vremena naišao na razumevanj, da i danas postoje ljudi koji u njemu ništa ne vide, ne znaĉi ništa. Ja ne znam engleski, pa je knjiga na engleskom za mene prazna knjiga. To ne znaĉi da engleski jezik ne postoji, i zašto bih krivio bilo koga do sebe ako ne razumem ono o ĉemu ništa ne znam? Kubizam je ostao unutar granica i ograniĉenja slikarstva i nikada nije teţio da ode izvan. Crteţ, nacrt i boja isti su kao i u drugim pravcima. Moţda su naše teme drugaĉije, jer smo uveli u slikarstvo predmete i oblike koji su bili zanemareni. Posmatramo otvorenih oĉiju i otvorenog uma svet oko sebe. Svakom obliku i boji dajemo poseban znaĉaj, onako kako ih mi vidimo; u našim temama, zadrţavamo radost otkrivanja, zadovoljstvo oĉekivanim; naša tema morabiti zanimljiva po sebi. Ali, zašto da vam priĉam o tome šta radimo, kada to svi mogu da vide ako hoće?”

FUTURIZAM Pokret futurizam kao antikulturnu” polemiku na oblast umetnosti proširio je slikar, vajar i glavni teoretiĉar ovog pokreta Umberto Boĉoni. Za ovaj je pokret takoĊe znaĉajan i Đakomo Bala. Godine 1910. napisao je dva futuristiĉka manifesta o slikarstvu. On kao ideju zagovara da se sve kreće, stvari ne stoje (konj u trkui-

Savremene umetnosti i dizajna

ma više od 4 noge), 1912. i o vajarstvu(kinetiĉka umetnost, materijali, elektro-motoreugraĊuje) u njegovom naĉinu razmišljanja primetan je jak arhitektonski senzibilitet; to se nedvosmisleno otkriva u predgovoru kataloga koji je štampan za prvu izloţbu futuristiĉkog vajarstva iz 1913. Boĉoni izvorom i krajnjim ciljem slikarstva i vajarstva proglašava arhitekturu, no za njega je ideal arhitekture je za njega spiralna arhitektura (dinamiĉna), a ne piramidalna(statiĉna). To je po njemu, ona arhitektura koja istraţuje ritam, akciju tela, dinamiĉna stanja. U radu i praksi on poziva na upotrebu sintetiĉkih i novih materijala u stvaranju.

KONSTRUKTIVIZAM Konstruktivizam je pravac Geometrijske apstraktne umetnosti koji je nastao u Rusiji poĉetkom XX veka. Pokret je ubrzo stigao i u Evropu, a nešto kasnije i u SAD. Pojam konstruktivizam je nastao najpre u slikarstvu a kasnije se upotrebljava za obeleţavanje naĉina i pristupa projektovanja u arhitekturi. U osnovi ideja konstruktivizma, je upotreba jednostavnih geometrijskih oblika: kruga, trougla I kvadrata kao i prave i jednostavne – racionalne linije, koji su minimalistiĉki bojeni, a u svojim uzajamnim odnosima stvaraju tenzije u samoj slici. U konstruktivizmu slika se „konstruiše― i kompozicija gradi od najosnovnijih geometrijskih elemenata. Konstruktivizam se pojavljuje kao pravac i u arhitekturi a primer za to je, poznat toranj u Parizu koji projektuje Ajfel. I u skulpturi takoĊe, on se javlja sa istim idejama I formama, a predstavnik je Naum Gabo sa svojom metalnom skulpturom u Roterdamu.

De STIJL I BAUHAUS De Stijl, ili “The Style”, takoĊer poznat kao neoplasticism , bio je Holandski umetniĉki pokret osnovan 1917. Ova umetniĉka filozofija je okupila, i uspela da formira

Umetnost xx veka

grupu istomišljenika za rad na ovom pokretu. Zagovornici De Stijl pokreta nastojali su da izraze novi utopijski ideal duhovne harmonije i reda. Oni zagovaraju ĉiste apstrakcije i univerzalnost forme, na osnovu racionalizacije oblika i boje. TakoĊe oni stvaraju pojednostavljene vizuelne kompozicije koje uprošćuju na vertikalne i horizontalne prave, a koriste samo osnovne boje uz crnu i belu. De Stijl je takoĊe naziv ĉasopisa koji je objavio Holandski slikar, dizajner, pisac i kritiĉar Theo van Doesburg. Pored van Doesburg-a, glavni ĉlan pokreta bio je slikar Piet Mondrian, arhitekta Gerrit Rietveld, i mnogi drugi sledbenici ove filozofije u umetnosti kao i protivnici Art nuvo-a i Nabis pokreta.

Savremene umetnosti i dizajna

Bila je osnovana kao drţavna škola za arhitekturu i primenjene umetnosti, koju je osnovao arhitekta valter Gropius, a predavaĉi su pored mnogih poznatih pedagoga i umetnika bili Kandinski i Pol Kle. Škola je osnovana i radila u tri Nemaĉka grada prvo u nemaĉkom gradu Weimar-u 1919 gde je i osnovana, dok nije preseljena u Dessau gde je radila od 1925 – 1932 g., i na kraju u Berlinu od 1932 – 1933g. Imala je tri direktora:Walter-a Gropius-a, Hannes Meyer-a, i na kraju, Ludwig Mies van der Rohe-a, kada je pod pritiskom Naci reţima I Hitlera I zatvorena. Razlog osnivanja ovakve škole je u suštini pokreta bila ideja o stvaranju udruţenja umetnika i zanatlija, ili umetnika – zanatlija što je precizniji termin ove ideje. Oni bi bili pod upravom umetnika – predavaĉa, u cilju zajedniĉkog istraţivanja profesora I studenata u primeni novih tehnika, materijala i oblika u arhitekturi, proizvodnji nameštaja i u proizvodnji upotrebnih predmeta. Teorije procesa opaţanja i boja primenjivane su u praksi. Kao rezultat rada poznatih predavaĉa i arhitekata kao što je Marcel Breuer, ovakvog grupnog rada i velikog entuzijazma, koji je vladao u školi od prve faze ideje i projektovanja, pa do same realizacije, nastaju predmeti od kojih je i potekao moderni industrijski dizajn kakvog mi poznajemo i danas. Umetnici koji su osnovali Bauhaus školu i predavaĉi koji su radili u njoj su: Valter Gropijus, Marsel Brojer, Herbert Majer, Ani Albers, Gerhard Marks, Laslo Moholji NaĊ, Jozef Albers, Pit Mondrijan, naum Gabo, Johanes Itn, Vasilij Kandinski, Mis Van De roe, Pol Kle I drugi. Fantazija u slikarstvu

Marcel Breuer - stolica

Ovaj pravac i sama reĉ ―fantazija‖nagoveštavaju formu ovog slikarstva, koje se oslanja na iracionalno i fantaziju uopšte, kao i liĉne fantazije samih umetnika. Marck Shagal, Rus, potiĉe iz siromašne jevrejske porodice, eksperimentiše sa fovistiĉkom bojom i kubistiĉkim prostorom, a njegove teme su ispunjene lirskom fantazijom, i kao slike iz detinjstva koje je poneo iz Rusije.

Umetnost xx veka

Još je jedan slikar I grafiĉar poznat po ovoj vrsti slikarstva a to je Maks Klinger. Ovaj bakrorez sa osobinama sveta snova pod uticajem Frojdovih teorija podsvesnog, karakteriše ovo njegovo delo.METAFIZIĈKA ŠKOLA - METAFIZIĈKO SLIKARSTVO Karakteristika za ovo slikarstvo je da povezuje romantiĉarsku fantaziju sa iracionalnim pokretima XX veka, dadaizmom i nadrealizmom. Metafizika je termin koji oznaĉava filozofiju o nepristupaĉnom materijalnom i osećajnom iskustvu, nematerijalnim i natprirodnim stvarima i pojavama – neĉem što je iznad ovog sveta. Ovaj termin za objašnjenje ovog vida slikarstva, sreće se prvi put na slikama ĐorĊa de Kirika, i pominje se u njegovim spisima.

Giorgio de Chirico - Trg

Savremene umetnosti i dizajna

On je, zajedno sa Karom, osnovao metafiziĉku školu 1917. godine. Ova škola traje izmeĊu 1910. i 1920 god. Metafizika odbacuje ideje avangardnog pokreta, ne uĉestvuje u umetniĉkim promenama, kaovećina pokreta Metafiziĉko slikarstvo se od samog poĉetka smatra kao izolovana škola. Ono bi se moglo definisati kao slikarstvo koje oblikuje od fragmenata stvarnosti nelogiĉan, apsurdan i ironiĉno groteskan likovni svet. Pokušava da izgradi nešto što je u duhu tradicije, ali prilagoĊeno novim potrebama. Kiriko ţeli da otkrije ―meta ―– nešto iznad fizike, iza ovog sveta. On ide daleko – slikarstvo metafiziĉke umetnosti zahteva osobitu senzualnost, jednu vrstu vidovitosti. U njegovim slikama se vidi uticaj Kantove filozofije i nemaĉkih filozofa romantiĉara. Kiriko je nekoliko godina studirao filozofiju u Minhenu, otac mu je bio graĊevinski inţenjer i boravio je u Grĉkoj. Kiriko stoga odliĉno poznaje antiku. Radi i kao scenograf, gde de trudi da ostvari iluzionisticki prostor. Kiriko ima sopstvenu ikonografiju sastavljenu od tri tematska kruga: On pomoću geomtrijske šeme i specifiĉne perspektive ostvaruje atmosferu plastiĉne i metafiziĉke umetnosti, koju predstavljaju opusteli renesansi gradovi i kipovi na pustim trgovima. Poĉetkom XX veka Giorgio de Kirico stvara svoje slikarstvo, i boravi u Parizu gde dolazi u dodir sa Pikasom i tadašnjimek ekstremistiĉkim likovnim strujama; Oslobadja se konvencija škole i radi slike koje bizarnom mešavinom elemenata realnosti i irealnosti - san, podsvest što vidimo na primerima njegovog slikarstva - podsvesnog, koji predskazuju pojavu nadrelizma. Ove nerealne i podsvesne slike, pokazuju vrhunac umetnikove usamljenosti, nostalgije, straha od nepoznatog, predskazanja budućnosti i realnosti koja je potpuno izvan fiziĉke realnosti.

DADAIZAM Dada kao pravac u umetnosti nastaje 1915 god. i traje svega oko 5 godina do 1920 godine. Ona kao pravac u vreme prvog svetskog rata nastaje sluĉajno, odlaskom u Njujork dva avangardna umetnika: Marsela Dišampa i Fransisa Pikabije. U to vreme u Njujorku, koji po st46

Umetnost xx veka

varalaĉkoj atmosferi postaje sve privlaĉniji za avangardne umetnike, galeriju drţi Edvard Stigliz. Sa njim Dišamp I pikabija stupaju u kontakt i zajedno uspostavljaju ―anti umetniĉke‖ ideje koje ih povezuju. Sa još nekoliko mladih Njujorških umetnika, Stigliz osniva ĉasopis 921, i tako pokreću novi pokret Dadu. Reĉ dada takiĊe nastaje iz sluĉajnosti i oznaĉava na francuskom: drveno konjĉe. Pokret Dada po svojoj ideji, stavlja pod upitnik celu dotadašnju estetiku koja je nastala u umetnosti. Umetnici to rade tako što na preterivanjima, kontradiktornostima i satiriĉan naĉin, stvaraju i prikazuju besmislenom i samu umetnost. To moţda najbolje ilustruje slika Marsela Dišampa koju je nazvao: Fontana. To podsmevanje I poništavanje svega stvorenog kao vrednost u umetnosti jasno pokazuje sa intervencijama na ĉuvenoj slici Leonarda – Mona Liza. Njegov prijatelj i takoĊe jedan od osnivaĉa Dadaizma je, Fransis Pikabia koji sa Dišampom pokreće ovaj pokret i bavi se aktuelnim kretanjima I temama u umetnosti. Bavi se kreanjima u društvu kao i posledicama tehniĉke revolucije, mašinama koje imaju moć i postaju dominantne u razvoju i progresu pa i ratovanju, koje sluţi u svrhu razaranja. Osnivaĉ ĉasopisa koji je moţda jedan od najzasluţnijih za pokret, Alfred Steiglitz, koji se smatra pionirom umetniĉke fotografije, pronalazi svoju ljubav i novu profesiju u umetniĉkoj fotografiji. Druţeći se I radeći sa Dišampom i mladim umetnicima Njujorka stvara vredna pionirska dela. Nemaĉko slikarstvo u 1920-tim I 30-tim godinama U nemaĉkoj se u vreme prvog svetskog rata javlja jak otpor u umetnosti koje izazivaju strahote i uţas u tom nelogiĉnoj i besmislenoj ljudskoj destrukciji. Ovu atmosferu rata I destrukcije najbolje izraţava slika moţda najvećeg I najekspresivnijeg predstavnika ove grupe: Oto Dixa, - moderni rat, gde umesto ljudskih lica i izraza, njih simboliĉno zauzimaju figure vojnika koje deluju futuristiĉki pod plaštom, sa maskama i kacigama kao das u sa druge planete, kako se kreću preko raspadnutih nagomilanih leševa koje niko ne sklanja.

Mona liza – Marsel Dišamp

Savremene umetnosti i dizajna

Ono zbog ĉega su pošli na poprište rata koji je u istoriji novijeg doba moţda jedan od najkrvavijih, nije prošao za njih bez posledica. Većina tih mladih i buntovnih slikara ide na front, kako bi neposredno otkrili uţase rata, i većina od njih vraća se potpuno uništena i psihiĉki izmenjena kao liĉnosti.NADREALIZAM U isto vreme nastaje još jedan pravac koji se proţima i paralelno razvija sa Dadaizmom i koji postaje sve više prihvaćen u Evropi, a to je nadrealizam. Ovaj pravac se zasniva na verovanju u višu realnost asocijativnih oblika, svemoć sna kao i iracionalnu igru misli. On teţi da uništi sve ostale fiziĉke mehanizme i zameni ih u rešavanju problema ţivota. U prvim godinama posle prvog svetskog rata francuski pisci pokušavaju da formulišu estetiku iracionalnog koju je kao nadrealizam oznaĉio još Apollinaire u svojoj drami: Les mamelles, a koju Andre Breton osnivaĉ ovog pravca koristi i populariše. Element sluĉaja, incident, nehotiĉnost i koincidencija koju su Dadaisti ispitivali godinama sada postaje predmet ozbiljnog prouĉavanja. Nadrealisti su generacija koja je prošla strahote rata i pravac je zapoĉeo iz pobune prema društvu koje je proizvelo te strahote. Pojavio se prvo u literaturi a kasnije se razvio kroz umetnost i sa literaturom koja je bila temelj ovog pokreta nikada nije prekinuo vezu.

Transparentnost

Prva izloţba Nadrealista je odrţana 1925 god. Ona je ukljuĉivala grupu umetnika sastavljenu od: ᛫Jana Arpa, ᛫De Chirica, ᛫Maxa Ernsta, ᛫Klea, Man Raya, ᛫Massona, ᛫Miroa, ᛫Pikasa i Pierrea Roya.

Umetnost xx veka

Kasnije se ovom pokretu pridruţuju još i Ives Tanguy, Marsel Dišamp i Pikabia, ĉija slika transparentnost najbolje odslikava ovaj pokret.Ovi umetnici ĉine grupu osnivaĉa, izuzev Rene Magrita i Salvadora Dalija koji se prikljuĉuju malo kasnije 1928 god., i takoĊe pripadaju ovom pravcu. Slike koje su karakteristiĉne i vrlo prepoznatljive su svakako one koje predstavljaju dva velikana ovog pravca a to su: Max Ernst, Rene Magrit i Salvador dali.

Max Ernst, na poĉetku – ĉist svet

Raspeće – Salvador Dali

Savremene umetnosti i dizajna

MODERNA SKULPTURA Henri Mur koji je skulpturu pravio pod jakim uticajem monolita i po uzoru na Stonhendţ, svoje je monumentalne skulpture svodio gotovo do apstraktnih formi. Skulpturu na temu Majĉinstva ―Dva oblika‖ Ĉine dva apstraktna lika majke i deteta, nastala je svoĊenjem i razvijanjem ove grupe gotovo do apstrakcije. Istu formu ima i skulptura ―Porodiĉna grupa‖, kao i sedeći na prestolu ―kralj i Kraljica. Leţeća figura je za razliku od njih skoro srasla stena koja je erozijom naĉeta i u harmoniji sa prirodnim slojevima stene.

Henry Moore - Kralj i kraljica

Umetnost xx veka

Konstantin Brankuzi, je Rumunski vajar koji ĉisti od nevaţnih stvari kao Matis detalje na skulpturi i u kasnijem period je svodi na ĉist minimalizam. Let ptice je primer za tu pojednostavljenu vizuelnu bestelesnu predstavu u bronzi koja je savršeno ispolirana. U svojoj kasnijoj fazi vaja jajolike arhaiĉne i svedene forme. Aleksandar Kalder, je još jedan vajar koji pravi mobilnu skulpturu koju pokreću motori u prvoj fazi rada. Skulpturu sa tankim aluminijumskim listovima povezanim na ĉeliĉnoj mreţi koja je osnova, pomera pri najmanjem pokretu vetar. Njegov rad ―Crveni stub‖ iz 1940-te godine sa desetak velikih aluminijumskih listova, stoji u prirodi Slobodan.

ENFORMEL Slikar koji je obeleţio ovaj pravac je Dţekson Polok. Svoje je slikarstvo formirao u duhu bunta protiv Nadrealizma i Futurizma. On gradi skoro ekspresivno slikarstvo, ali apstraktno i nefigurativno, i zasnovano na sluĉajnosti – prskanjem boje nasumiĉno po površini platna. Njegove velike kompozicije pravi kao akcioni ĉin prosipanjem boje po platnu, hodanjem po njemu i aktivno uĉestvujući u pravljenju tekstura po slici. Pravi slike koje obeleţava kao: slika broj 5, broj 15 i sl.

INSTANT IMIDŢ I MINIMAL ART Frenk stela, je slikar koji obeleţava ovaj pravac u umetnosti. Ove slike industrijalizma i korišćenje novih polimerskih boja, upotrebljava u svojoj umetnosti Frenk Stela. Slika Darabjerd, je slika tog tipa. Kasnije slika jasno odvojene bojene površine ili trake u boji. Kenet Noland slika slike poznate kao ―slike oštrih ivica‖ i slika akrilom.

Savremene umetnosti i dizajna

Ad Rajnhard, je slikar minimalne boje i minimalnih likova koje koristi u svojim vizuelnim predstavama. Svoje slikarstvo kao i njegova dva prethodnika svodi na minimum sredstava pri radu, kao što je njegova ―Crna slika‖.

HIPERREALIZAM Hiperrealizam je nastao u Sjedinjenim Drţavama I kasnije se proširio na Evropu poĉetkom XXI vog veka. Nastao je kao slikarstvo koje podseća i podraţava na fotografiju – fotorealizam, proizveden digitalnim kamerama visoke rezolucije koja se prenosi i prikazuje na raĉunare. Ime joj je nadenuo belgijski diler i umetnik koji je skovao ovaj termin, kao naslov velike izloţbe i kataloga u njegovoj galeriji. Slikar Denis Piterson je pionir ove umetnosti. Ono proizvodi i manipuliše tako da stvara novi osećaj realnosti, u suštini stvara laţnu sliku realnosti. Predstavnici ovog slikarstva su: Dţon Beder, Tom Blekvel, Dţek Bil, Robert Bektel, Duan Hanson, ĉarls bel, Mauro david i Agustin Mora.

NOVI REALIZAM Nastao kao pravac krajem 1950-tih godina kao protest i negacija tada dominantnoj konstruktivnoj umetnosti. Novi realizam je negirajući postojeće tradicionalne umetniĉke vrednosti. Njemu su pripadali: Iv Klajn, Jan Tingili, Sezar Baldakini, Arman Fernandez i Kristo javašev. Koriste tela devojaka koja su premazana bojom i prave njihove otiske na platnu. Konstruišu duhovite anti mašine, kinetiĉke aparate i objekte, i prave hepeninge – Ţan Tingili u ĉast Njujorka sa autodestruktivnom mašinom koja se na kraju raspada.

Umetnost xx veka

NOVA FIGURACIJA Frensis Bejkn, je predstavnik obnovljenog ekspresionizma. Slika dramatiĉne I simboliĉne teme i serije slika pod uticajem fotografije. Delo ĉoveka ―mesoţdera‖ u klanici naslikao je kao asocijaciju i pod uticajem strahota drugog svetskog rata. TakoĊe je I Ţorţ Debifi predstavnik ovog slikarstva.

OP – ART Op – art ili optiĉka umetnost se zasniva na optiĉkom prouĉavanju Geštalt psihologije I optiĉkih pojava I iluzija. Jedan od najvećih slikara koji se bavi ovim problemima je: Viktor Vazareli. TakoĊe i grafiĉar: M.K.Ešer, koji nalazi inspiraciju u umetnosti Islama, zidnih ukrasa, arabeski

Merlin Monro

I geometrijskih ornamentacija koje prvi put viĊa u Alhambri na putu po Španiji.

POP – ART Pop – art je skraćenica za popularnu umetnost. Nastala je kao odraz potrošaĉkog društva, i njen najveći predstavnik je Andy Warhol, buntovnik I protivnik potrošaĉkog mentaliteta koji u svojim radovima izvedenim u tehnici sito štampe kritikuje taj mentalitet i podsmeva mu se. Primer poništavanja umetnosti jeste upravo ova ― campbells‖ konzerva paradajza, koja postaje u njegovoj industrijskoj umetnosti, umetniĉki predmet.

Andy Warhol, Campbell’s supa

Savremene umetnosti i dizajna

HEPENING Hepening je umetniĉka forma interaktivne akcije umetnika objekata i posmatraĉa. U galeriji Rjuben je Alen Kaprov napravio interaktivnu umetniĉku predstavu u kojoj su uĉestvovali I posmatraĉi koje je on pozvao das a njim kotrljaju burad, i vuku aluminijumske folije po galeriji. Ovu vrstu umetnosti po njemu treba da izvode umetnici i neprofesionalci samo jedamput, kao nešto što je kao umetniĉki ĉin neponovljivo u vremenu i prostoru u kom se izvodi, i koju nebi trebalo prethodno probati. To je pokušaj da granice koje su postojale izmeĊu umetnika I gledaoca izbrišu i tako spontano u zajedniĉkoj akciji stvaranja nestanu.

KONCEPTUALIZAM Rad – objekat ―Jedna stolica i tri stolice‖, Dţozef Kosjut izloţio je kao concept u Muzeju primenjenih umetnosti u Njujorku. Posetiocima je tada bila stavljena na uvid realna stolica, fotografija stolice i tekst definicije pojma stolice kao objašnjenje iz leksikona. Kasnije umesto izloţenog rada izlagao bi leksiĉku definiciju slikarstva ili neke ideje. Konceptualista svoje ideje ne izvodi on ih samo nagoveštava, dajući tako najveći znaĉaj samoj ideji. Najkreativniji moment je pravljenje skice u samom zaĉetku ideje i umetniĉkog stvaranja u kom bi primaoc trebao da bude podstaknut, ukljuĉi se i tako postane aktivni uĉesnik tog stvaralaĉkog ĉina. Konceptualna umetnost je autorefleksivni, analitiĉki, kritiĉki i proteorijski pokret zasnovan naistraţivanju prirode, koncepta i sveta umetnosti. Zadatak konceptualnih umetnika nije stvaranje umetniĉkih dela, već istraţivanje, analiza i rasprava uslovanastajanja umetniĉkog dela i lingivstiĉkih ili semioloških jezika kulture i funkionisanja umetnosti u svetovima kulture, trţišta i ideologije.

Umetnost xx veka

Umetniĉka dela koja nastaju u konceptualnoj umetnosti su konceptii teorijski objekti a njihov smisao je unošenje poremećaja u tradicionalne i uobiĉajene modernistiĉke konvencije stvaranja, prezentovanja, recepcije i potrošnje umetnosti. Zasnivanje teorijskog istraţivanja u domenima unetniĉkog rada, iz kojih je teorija bila iskljuĉena, jeste drugi deo ovog posmatranja. Kao umetniĉki pokret ustanovljena je izmeĊu 1966 i 1978. Kao stil, grupa stilskih formacija ili pristupmišljenju i stvaranju umetnosti konceptualna umetnost je razvijana tokom druge polovine 70-tih(postkonceptualna) i tokom 80-tih i 90-tih (neokonceptualizam, simulacionizam, neekspresionizam). Smatra se da se svako umetniĉko delo iz istorije umetnosti zasniva na konceptualnom poretku ideja ali da tek umetnost avangardi, neoavangardi i konceptualnog pristupa delu, tematizuje i raspravlja koncepte pojedinaĉnog dela kao paradigme modela za likovne umetnike. Ona je poslednji stadijum redukcionistiĉke i autorefleksivne estetike modernizma, tj. Teorije da je evolucija apstraktne umetnosti vodila sve većem stepenu apstrahovanja i upotrebi lingvistiĉkog jezika kao najapstraktine forme prikazivanja. Razvoj moderne umetnosti sa prevladavanjem tehnika i modela prikazivanja, sve više je zahtevao uvoĊenje teorijskih propozicija, objašnjenja i interpretacija, da bi sredinom 60-tih umetnost postala teorija i time doţivela svoj istorijski završetak (kraj umetnosti). Smatra se da je modernistiĉka teorija Klementa Grinberga tokom 50-tih i 60-tih iskljuĉila iz svetaumetnosti tekstualnu i konceptualnu analizu, zato konceptualna umetnost ne nastaje kao epohalni kraj modernizma, već kao kritika modernistiĉkog nerazumevanja konceptualne, teorijske iideološke determinacije umetnosti. Za konceptualnu umetnost su svojstveni: ᛫tekstualni i dijagramski radovi, ᛫razvijanje teorijskih analiza,

Savremene umetnosti i dizajna

᛫povezivanje teorije umetnika sa analitiĉkom filozofijom jezika i kritiĉkim marksistiĉkim teorijam adruštva. Konceptualna umetnost je razvijala teorijski rad umesto likovne produkcije. Tipiĉni rad je konceptualan tekst ili dijagram, kojim se saopštava zamisao potencijalnog umetniĉkog dela ili se sa njim podstiĉe javna I opšta rasprava o prirodi umetnosti.

Uvod u Dizajn

UVOD U DIZAJN POJAM I DEFINICIJA DIZAJNA Pojam i definicija dizajna, je danas kompleksniji pojam i obuhvata gotovo sve naše aktivnosti. Sama reĉ dizajn vodi poreklo od engleske reĉi design, što u slobodnom prevodu znaĉi: Plan crteţ, nacrt, projekat, ili zamisao neĉega što planiramo da ostvarimo. Nastao je kao nešto što je postalo znaĉajna profesionalna delatnost u doba industrijske revolucije i sa osnivanjem Arts & Crafts pokreta( Umetnosti i Zanata), a kao vrhunac u svom razvoju znaĉajna je i Bauhaus škola za umetnost i zanate, koju osnivaju poĉetkom XIX veka, tada veliki i priznati umetnici, arhitekte i pedagozi. Danas je razvojem tehnologija dizajn kao oblast, dostigao vrhunac u smislu prenošenja ideja u vizuelnoj komunikaciji, kao i delatnost koja je širem smislu rasprostranjena u svim oblastima ljudske delatnosti, i u svrhu stvaranju boljeg i lepšeg okruţenja u kom ţivimo.

PRAISTORIJA, stvaranje prvih upotrebnih predmeta Ĉovek je oduvek imao veliku potrebu za raznim proizvodima (predmetima) koji su mu olakšavali svakodnevni ţivot. Pronalazak savršenijih proizvoda znaĉio je i viši nivo zadovoljenja potreba, a pojave novih potreba dovodile su do istraţivanja i stvaranja novih proizvoda, i tako ukrug. Moţemo reći da koreni dizajniranja leţe u ovoj uslovnoj povezanosti ĉoveka i upotrebnih predmeta za zadovoljenje njegovih potreba. Kako se ĉovek evolutivno

Savremene umetnosti i dizajna

razvijao i usavršavao, dolazilo je i do naglih promena u njegovom zadovoljavanju tih potreba, a time i u shvatanju i ponašanju. To je rezultovalo konstantnim usavršavanjem tehnike i tehnologije koja će usvojiti i nauĉnu misao, dovelo je do pojave zanatske, a sredinom devetnaestog veka i industrijske proizvodnje. Tako je krajem 19. veka i prvih godina 20. veka nastala nova epoha u industrijskom razvoju.

PODELA U DIZAJNU – VRSTE DIZAJNA Spona izmeĊu ĉistog dizajna i umetnosti bila bi primenjena umetnost, koja je bliţa samom pojmu dizajniranja i moţemo je podeliti na više oblasti: Industrial Design - industrijski dizajn, kao najšira i najstarija oblast dizajna: Graphic Design - grafiĉki dizajn je oblast dizajna kojom ćemo se najviše baviti. Ove oblasti su se proţimale u stvaranju upotrebnih predmeta , a za osnovu imaju svakako korene u umetnosti, zanatima kao I primenjenim umetnostima. Njih ćemo obraditi i izuĉavati u razvoju kroz sledeće oblasti: ᛫Industrial Design (dizajn industrijskih proizvoda) ᛫Engineering haniĉke opreme)

dizajn

–(dizajn

mašina

me-

᛫Graphic Design – Grafiĉko oblikovanje ᛫Interior Design - dizajn enterijera i nameštaja, ᛫Fashion Design - dizajn tekstila i odevnih predmeta (modni dizajn). Pored pomenutih, koje su najveće oblasti dizajna, postoje i mnoge druge podgrupe tih oblasti, a svakodnevno dizajneri imaju potrebu i razvijaju nove oblasti u skladu sa napretkom tehnologije i savremenim naĉinom ţivota, poslovanja, školovanja itd. Do pre nekoliko godina nije ni postojalo zani-

Uvod u Dizajn

manje poput dizajnera aplikacija i igrica za mobilne telefone, dok je to danas jedan od najtraţenijih poslova u oblasti dizajna, shodno trenutnoj potraţnji na trţištu i trendu koji su uveli mobilni telefoni i aparati poput iPhonea, iPada i sl.

INDUSTRIJSKI DIZAJN (dizajn industrijskih proizvoda) Profesija industrijskog dizajnera jeste aktivnost koja obuhvata sve suštinske i metodološke pristupe, od prvih istraţivanja i analiza, pravljenje idejnog rešenja i, na kraju, kreiranja samog proizvoda. Zato industrijski dizajner mora poznavati više nauĉnih disciplina i zahteva, koji su vezani za uslove proizvodnje i plasmana proizvoda na trţište. Već smo pomenuli da se koreni industrijskog dizajna proteţu još od industrijske revolucije, krajem 19. i poĉetkom 20. veka, ali konaĉan oblik dobija tek posle Drugog svetskog rata. Duţnost industrijskog dizajnera jeste da stvara i oblikuje predmete prema uslovima ţivota i rada savremenog ĉoveka. Interesna sfera industrijskog dizajnera jesu svi predmeti koji nas okruţuju, kao i predmeti koji su novina (inovativni predmeti), shodno naprednoj tehnologiji i modernom naĉinu ţivota. Industrijski dizajner mora da ima niz kvaliteta: • Sposobnost metodološkog pristupa - smisao za sistematsko istraţivanje, ocenjivanje, analizu faktora dizajna (funkcija, estetika, ergonomija, zahtevi trţišta i dr.) • Tehniĉka kultura odreĊen stepen znanja i praktiĉnog iskustva iz pojedinih tehniĉkih disciplina, rad sa materijalima, proces industrijske proizvodnje itd. • Poznavanje ekonomskih uslova • Likovna kultura - poznavanje principa i elemenata koji doprinose što potpunijem izraţavanju jedinstva vizuelnih kvaliteta, koji formiraju harmoniĉan izgled proizvoda, prema savre59

Savremene umetnosti i dizajna

menim standardima i sredini kojoj je taj proizvod namenjen Sposobnost komunikacije - veština saopštavanja i prenošenja idejnih rešenja kroz komunikaciju, skicu, projekat ili model Industrijski dizajner, takoĊe, mora da poznaje i probleme pakovanja proizvoda (Packaging Design), propagandu i marketing u sluĉajevima kada rešavanje takvih problema zahteva korišćenje vizuelnog fenomena uz odgovarajuće znanje i iskustvo (Graphic Design, Brending Marketing,...). U svom svakodnevnom profesionalnom radu ima i odgovarajuće oblike odgovornosti, što zahteva njegova profesionalna angaţovanost: Odgovornost prema društvu - s obzirom na to da je zaduţen za menjanje ĉovekove okoline, njegov zadatak je da doprinese podizanju ţivotnog standarda najširih slojeva društva i da formira što bolju ţivotnu i radnu sredinu. Odgovornost prema proizvoĊaĉu - dizajner kroz profesionalan rad mora omogućiti kompaniji povoljne rezultate u poslovanju na trţištu, kreirajući kvalitetan proizvod sa što manje ulaganja u njegovu proizvodnju i materijale. Odgovornost prema trţištu - stvaranje proizvoda koji u sebi sadrţi sve kvalitete dobrog dizajna, kako bi se opravdala ulaganja u njegovu proizvodnju i zadovoljile potrebe na trţištu za takvim proizvodom. Odgovornost prema vremenu - ukupna kreativnost i prilaz problemu i procesu dizajniranja trebalo bi da odgovara vremenu u kojem ţivimo i vremenima koja dolaze. Proizvod bi trebalo da je savremen i inovativan. Odgovornost prema samom sebi - podrazumeva da je dizajner stvaralac koji ima svoj stav i odreĊeno mišljenje i da ne sme po svaku cenu da ide na kompromis sa naruĉiocima, odnosno da pristane na izmene svoje prvobitne ideje koje bi umanjile kvalitet i ukupnu vrednost dizajniranog proizvoda.

Uvod u Dizajn

GRAFIĈKI DIZAJN Grafiĉki dizajn je kreativna delatnost koja ima za cilj da putem likovno-grafiĉkog izraţavanja i uz odgovarajuće tehnike i sredstva ostvari kvalitet savremene vizuelne komunikacije. Pojam vizuelne komunikacije podrazumeva kreaciju u raznim podruĉjima grafiĉkog dizajna, koja svojim ukupnim kvalitetom, formom i sadrţajem uspešno komunicira sa pojedincem i društvenom sredinom, kojima je i namenjena. Vizuelna komunikacija je prenošenje informacija pomoću vizuelnih znakova, simbola, tekstova, crteţa i slika, kao i svako prenošenje misli grafiĉkim, elektronskim, fotografskim, filmskim, televizijskim ili nekim drugim putem. Cilj grafiĉkog dizajna jeste da oblikuje ove informacije kako bi imale estetski kvalitet i kako bi njihovo prenošenje bilo što taĉnije, razgovetnije, jasnije, jednostavnije i efikasnije. Pored toga, grafiĉki dizajn mora da ispuni i druge zahteve - ekonomske, kulturne, tehniĉke, socijalne. S obzirom na to da prenosi odreĊene poruke namenjene ĉoveku i najširim društvenim slojevima, obaveza grafiĉkog dizajna jeste da zadovolji društvene, vaspitne i kulturne ciljeve. Kao sredstvo savremene vizuelne komunikacije i masovnog informisanja, koje je veoma uticajno u društvu, grafiĉki dizajn ima obavezu da vaspitava ukus i likovnu kulturu u najširem smislu te reĉi. Grafiĉki dizajn moţemo grubo podeliti na dve oblasti, a u svakoj od njih postoje podruĉja koja predstavljaju celinu za sebe: Dvodimenzionalni grafiĉki dizajn - zastupljen je u najvećem broju podruĉja grafiĉkog dizajna, karakteriše ga likovno-grafiĉko izraţavanje na površini, odnosno na dve dimenzije. Ova oblast obuhvata najveći broj sredstava grafiĉke propagande kao što su plakat, bilbord, oglas, prospekt, katalog, zaštitni znak (logo) i druge oblasti, poput dizajna knjige, novina i ĉasopisa. Trodimenzionalni grafiĉki dizajn - prostorna grafika u kojoj su najviše zastupljene oblasti poput dizajna ambalaţe.

Savremene umetnosti i dizajna

Grafiĉki dizajner je struĉnjak koji ima potrebno specijalistiĉko znanje na polju grafiĉkog dizajna, neophodnu praksu i odgovarajuću opštu kulturu. To nije likovni umetnik klasiĉnog tipa, već struĉnjak koji, pored likovnog, ima i potrebna tehniĉka znanja, kao i znanje iz raznih drugih oblasti (psihologija, marketing, itd.). Upravo zbog svega navedenog, praksa je potvrdila da grupni, odnosno timski rad u procesu kreiranja grafiĉkog dizajna pruţa mnogo kvalitetnije rezultate nego individualni rad razliĉitih profila grafiĉkih dizajnera i ostalih struĉnjaka. Dobar grafiĉki rad mora da sadrţi elemente i rezultate nauĉnih istraţivanja iz oblasti psihologije, sociologije, ekonomskih i tehniĉkih nauka, estetike, ekologije... Grafiĉki dizajn kao pojam kvaliteta Pored znaĉenja koje grafiĉki dizajn ima kao stvaralaĉka delatnost, sam termin grafiĉki dizajn podrazumeva odreĊeni kvalitet kreacije svakog dela, koje je obuhvaćeno svim oblastima i pojedinim podruĉjima grafiĉkog dizajna. Kompletnost kriterijuma kvaliteta moţemo podeliti u dve grupe. U prvu grupu ubrajaju se tehniĉko-ekonomski parametri i pokazatelji: Troškovi kojima je opterećen proizvod grafiĉkog dizajna, odnosno troškovi proizvodnje (štampa, materijali, priprema i dorada), troškovi angaţovanih lica razliĉitih profila u kreativnom procesu, troškovi distribucije itd. Usaglašenost i trţišnom

proizvoda

društveno-potrebnom

asortimanu, odnosno procena da li je sa ekonomskog stanovišta isplativo da se odreĊeni proizvod uopšte plasira na trţište ili u javnost, posebno ako se radi o velikom tiraţu, skupim reklamama itd. Konkurentna sposobnost proizvoda U drugu grupu spadaju: ᛫Funkcionalnost - upotrebnost i korisno dejstvo grafiĉkog dizajna kao vizuelne komunikacije smatra se jednim od najvaţnijih parametara i pokazatelja kvalite62

Uvod u Dizajn

ta. Vrednost grafiĉkog dizajna, ĉiji je smisao da uspešno komunicira sa pojedincem i društvenom sredinom, meri se po tome koliko zadovoljava, odnosno koliko je funkcionalan. ᛫Likovno-estetski kvalitet - takoĊe je jedan od najvaţnijih parametara i pokazatelja kvaliteta. Apsolutni kriterijumi ili pravila o optimalnom likovno-estetskom kvalitetu grafiĉkog dizajna ne postoje, ali postoji veliki broj ustanovljenih pokazatelja na osnovu kojih se moţe procenjivati i analizirati estetski kvalitet. ᛫Originalnost - podrazumeva kreiranje grafike dizajna, estetskog kvaliteta koji je nov i do tada nepoznat. Svaka kreacija kao stvaralaĉko delo podrazumeva odreĊeni stepen originalnosti. Da bi jedno delo opstalo na trţištu, ono mora da se razlikuje i da bude originalno na svoj naĉin u odnosu masu sliĉnih proizvoda.  Aktuelnost - Trend, moda, u manjoj ili većoj meri kratkotrajna i prolazna shvatanja i ukus momenta, nametnuta odreĊenoj društvenoj sredini uglavnom putem medija. Grafiĉki dizajn kao sistem Prvi oblici grafiĉkog dizajna do Drugog svetskog rata, u vidu tradicionalnih grafiĉko-slikarskih veština crtanja i slikanja motiva koji su se kreirali prilikom idejnih rešenja za oglas ili plakat, danas su zamenjeni nauĉnim postupkom, analizom, istraţivanjem koji prethode samom kreativnom procesu. Kada su potrebe pojedinca i društva bile skromnije, proizvodnja i plasman manjeg obima, slabija konkurencija, tada i nije bilo teško zadovoljiti zahteve za dobrom kreacijom. MeĊutim, savremeni uslovi proizvodnje i plasmana i veliki porast konkurencije na trţištu, kako u domaćim tako i u meĊunarodnim okvirima, razvoj i viši stepen opšte kulture i civilizacije najširih slojeva društva, doveli su do toga da grafiĉki dizajn moţemo posmatrati kao sistem koji odreĊuje celokupnu vrednost i prirodu same kreacije. U postupku kreiranja grafiĉkog dizajna moraju se obezbediti pouzdane informacije i objektivna analiza svih relevantnih podataka, kako bi se donele odluke o zahtevima koje treba da ispuni sama kreacija. U ovom postupku grafiĉki 63

Savremene umetnosti i dizajna

dizajneri i drugi ĉlanovi kreativnog tima suoĉeni su sa mnogim sloţenim zahtevima proizvodnje, trţišta i neposrednih korisnika. Pored toga, vrlo ĉesto se javljaju novi materijali i postupci u tehnologiji proizvodnje, a mnoge nauĉne discipline koje pomaţu u procesu dizajna ostvaruju konstantno nove rezultate i saznanja o motivacijama i potrebama ljudi kao korisnika i primalaca poruka. Grafiĉki dizajn u funkciji marketinga Marketing kao metod predstavlja skup aktivnosti koje su ukljuĉene u proces prelaska jednog proizvoda od proizvoĊaĉa do trţišta, odnosno neposrednog potrošaĉa. To su brojne radnje i zadaci koji obuhvataju poslovne aktivnosti, kao što su proizvodnja, planiranje, istraţivanje, razvoj, dizajn, ekonomska propaganda, prodaja, itd. Marketing ima za cilj da unapred osigura vezu proizvodnje i potrošnje, kao i da se skladno poveţe ponuda sa potraţnjom na trţištu, što znaĉi da se prethodno moraju precizno i temeljno istraţiti i definisati potrebe trţišta marketing- istraţivanjima. Na taj naĉin se precizno mogu definisati i svi elementi grafiĉkog dizajna. Grafiĉki dizajn je umetnost izbora i aranţiranja vizuelnih elemenata (poput tipografskih elemenata, slika, ilustracija, simbola, boja) u cilju prenošenja odreĊene poruke. Upravo zato se grafiĉki dizajn ĉesto naziva vizuelna komunikacija. Razvoj grafiĉkog dizajna kroz istoriju uvek je bio usko povezan sa razvojem tehnologije i sa društvenim potrebama. Grafiĉki dizajn vuĉe korene još iz antiĉkog doba, ilustrovani rukopisi pravljeni su još u starom Egiptu, Kini, antiĉkoj Grĉkoj, Rimu. Najlepši primeri ranog grafiĉkog dizajna mogu se videti u obliku staroegipatske Knjige mrtvih. Knjiga mrtvih je pravljena u nameri da bude pomoć preminulom da zaobiĊe prepreke u zagrobnom ţivotu. Najĉešće je pisana na papirusu i stavljana u sanduk ili u grobnicu pokojnika. Slike, prikazi i ilustrovani tekst u vidu raznih himni, ĉini i instrukcija bile su obavezni deo knjige.

Uvod u Dizajn

INTERIOR DESIGN - dizajn enterijera i nameštaja Dizajn enterijera je oblast koja je vezana za Arhitekturu i ureĊenje i dekoraciju unutrašnjeg prostora. On kao oblast obuhvata ureĊenje stambenog, kao i poslovnog i industrijskog prostora, a namena mu je, kako estetske tako i u druge namene. Okupljanja oko centralne taĉke koja predstavlja i danas centar u organizaciji prostora, je u stvari neka vrstu ognjišta, koja je polazna i krajnja taĉka u organizaciji prostora od praistorijskih dana. Enterijerni dizajn je više okrenut funkciji i u svrhu organizovanja prostora za ţivot i stanovanje, u komunikacijskom kao i u druge svrhe i namene za ureĊenje individualnog i poslovnog prostora. Razvio se kao oblast jer je do tada igrao podreĊenu ulogu u odnosu na arhitekturu. Posle II svetskog rata a naroĉito u XX tom veku doţivljava kao profesija veliki uspon i u organizaciji prostora za stanovanje se razvija i izuĉava danas kao posebna oblast. Pored svih drugih on ima i iskonsku i psihološku vrednost, koja potiĉe od prvih nastambi i skloništa, i koje su se razvijale u zavisnosti od geografsko klimatskih uslova.

FASHION DESIGN (modni dizajn) - Dizajn tekstila i odevnih predmeta. Modni dizajn ima kao poĉetak i preduslov u oblikovanju odevnih predmeta, oblast koja prethodi a to je: Dizajn tekstila. Dizajn tekstila delimo na: Enterijerni koji ima u primenjenom slikarstvu discipline: Tapiseriju, i dizajn enterijernog tekstila koji ima pored estetske i dekorativne, još i praktiĉnu funkciju, kao zvuĉni i termiĉki izolator. Koristio se i u religijske svrhe (u molitvene svrhe) u staroj 65

Savremene umetnosti i dizajna

persijsko – nomadskoj i Islamskoj kulturi. On ima još i u razvoju grafiĉkih simbola veliki znaĉaj, kao i u prvim osmišljenim spravama za prvljenje tkanina – Razboja. Razboj je kao sprava za tkanje usavršavan, i smatra se preteĉom kompjutera(Ţakard-ov razboj). Modni dizajn ili dizajn odevnih predmeta, ima sasvim drugu funkciju. On je nastao iz potrebe za zaštitu i u svrhu preţivljavanja. Pored predmeta u obliku oruĊa i oruţja, verovatno je i prva oblast koja je zapoĉela oblikovanje i dizajn upotrebnih predmeta. Delimo ga na: ᛫Klimatski - geografski ᛫Hijerarhijski – Vojni, ceremonijalni i religijski ᛫Statusni Ovaj poslednji u nizu je danas najrazvijeniji u vidu brenda, kao i trendovskim tendencijama, koje se koriste u stvaranju što većeg profita. Danas je takoĊe prisutan i Hijerarhijski, u obliku korporativne poslovne i radne odeće, kao vida Vizuelnog identiteta koje kompanije razvijaju radi komunikacije sa potrošaĉem.

UNIKATNI DIZAJN Ĉovek je oduvek ţeleo da u neĉemu bude poseban i zapaţen u sredini u kojoj ţivi, odnosno u socijalnom sloju kojem pripada. Unikatni predmeti su mu u tome dosta pomagali, a ĉesto i obezbeĊivali status kojem je teţio. Unikatni dizajn uglavnom nije namenjen trţištu, već pojedincu. Unikatni dizajn moţemo naći u svih granama dizajna i kategorijama proizvoda široke potrošnje - od obuće do nameštaja, od bicikla do automobila. Iako ţivimo u svetu masovne serijske proizvodnje, unikatni dizajn je i dalje zastupljen, što je dokaz njegove neprolaznosti i znaĉaja.

Uvod u Dizajn

ISTORIJSKI RAZVOJ PISMA Piktogrami i simboli Mnogi od najstarijih oblika pisanja su manje ili više detaljno islikana umetniĉka dela koja ilustruju odreĊeni dogaĊaj. Kako je postojala potreba da se komunicira sve uopštenije, odreĊeni simboli su, kao sredstvo komunikacije, uprošteni i standardizovani u razliĉitim civilizacijama. Piktogrami su crteţi raspoloţenja. Kasnije, ovi crteţi postaju pismovni oblici od kojih svaki izraţava neku ideju ili pojam. Usavršavanjem ovog sistema došlo je do razvoja slikovnog pisma, koje se smatra preteĉom današnjeg, fonetskog. Ĉovek današnjice u svakodnevnoj komunikaciji koristi crteţ kao neki novi vid piktogramskog sporazumevanja. Postoji potreba da se putem grafiĉkog simbola brzo saopšti razumljivo vizuelno saopštavanje. Egipatski hijeroglifi i kineski ideogrami jesu rani oblici pisanja i prenošenja odreĊene poruke uz pomoć iscrtanih simbola. Egipćani su koristili dve vrste pisanih simbola: logogram (simbol-reĉ) i slogovni znak. Mi i danas koristimo logograme, kao što su: +, =, &, %, $,... Dok danas u azbuci ili alfabetu svako slovo ima odreĊeni zvuk, Egipćani su sliĉne zvukove koristili kako bi izrazili slog ili više slogova, ĉitajući jedan ili više iscrtanih simbola. HIJEROGLIFSKO PISMO

Index A ARHITEKTURA XX VEKA 28 ART DEKO I NABIS 25 ART NUVO 21 ARTS & KRAFTS 21

D DADAIZAM 45

E EKSPRESIONIZAM 30 ENFORMEL 50

F FOVIZAM 34 FUTURIZAM 41

H HEPENING 53 HIPERREALIZAM 51

I IMPRESIONIZAM 10

K KONCEPTUALIZAM 53 KONSTRUKTIVIZAM 42 KUBIZAM 37

M METAFIZIĈKO SLIKARSTVO 44 MODERNA SKULPTURA 49

N NABIS 26 NADREALIZAM 47 Neoklasicizam 3 NOVA FIGURACIJA 51

NOVI REALIZAM 51

O OP – ART 52

P POP – ART 52 Postimpresionizam 13

R REALIZAM 9 Romantizam 6

S SIMBOLIZAM 17 SINTETIZAM 17 Slikarstvo 4

Savremene umetnosti i dizajna

Articles inside

UVOD U DIZAJN

MODERAN SVET

UMETNOST XX VEKA